Kalendar radova u pelinjaku 2001-2004 Predrag Cvetkovi

Decembar 2000Klimatski uslovi Osnovna obeleja klimatskih prilika u Jugoslaviji u toku 2000. godine su vrlo mala koliina padavina i visoke temperature tokom prolea, leta, sve do kasne jeseni. Smatram da topao novembar i relativno visoke temperature u decembru, nisu do sada imali nepovoljan uticaj na zimovanje pela. U nekoliko pelinjih drutava u kojima je izvrena kontrola krajem novembra i poetkom decembra, primeeno je da nema legla. To je dobar znak, jer bi odgajivanje legla nepotrebno iscrpljavalo pele i uzrokovalo veu potronju hrane, a pogotovu polenovog praha. Temperatura vazduha je bila via od prosene za ovo doba godine, ali s obzirom na prekid legla, nije uzrokovala poveanu potronju hrane. Mislim da e uticaj klime na biljke biti mnogo izrazitiji, to e se osetiti tek naredne godine. Pele su do sada skoro neprestano imala mogunost da izleu. Snene padavine se najavljuju oko Nove godine, a mogue je da se tokom veeg dela decembra zadri relativno toplo vreme. Hrana Pelari koji su svoja pelinja drutva ostavili sa solidnim zalihama hrane, nemaju potrebe za bilo kakvim intervencijama na pelinjaku. Dobro je samo povremeno obilaziti pelinjake, kontrolisati ispravnost postolja i obezbediti mir na pelinjaku. Ako postojiti opasnost od mieva i rovica potrebno je, makar i sada, postaviti eljeve na leta ili limovima ograniiti visinu leta na 5-6mm. Po nekim podacima za Srbiju bez pokrajina, prosean gubitak teine po konici u periodu izmeu 15. oktobra i 15. februara iznosi oko 4-5kg. Pojedini pelari su ve dodavali pogae za prihranu pelinjih drutava, to smatram preuranjenim. Pelarima koji opravdano strahuju da u konicama nema dovoljno hrane, moe se preporuiti da pogae za prihranu dodaju tek krajem decembra. Mnogo bolja mera od ranog dodavanja pogae je dodavanje rama sa medom uz samo klube, bilo da med uzimamo iz rezerve ili skraja konice. Kod konica kod kojih dimenzije zbega i poklopne daske to dozvoljavaju, moe se umesto pogae, preko satonoa staviti poloen ram sa medom, ili samo sae sa medom, preko nekoliko prutia za prolaz pela. Pravljenje i dodavanje medno - eernog testa Pelarima koji ele sami da prave pogae za prihranu, moe da se preporui da naprave medno eerno testo. Najjednostavniji recept je da se izmea 1kg meda sa priblino 3kg eera u prahu, do dobijanja testa. to je eer sitnije mleven, zamesie se sa vie meda. Poeljno je med malo zagrejati i onda izmeati sa eerom u prahu. Testo se stavlja u najlon kese, razvlai do potrebne debljine i kasnije dodaje pelinjim drutvima. Vano je da ne bude suvie mekano, kako se ne bi desilo da iscuri na pelinje klube, to bi moglo da bude pogubno. Kese se otvaraju sa strane koja lee na satonoe, kako bi hrana bila lako dostupna pelama. Ako je testo vrsto, skalpelom se reu trake irine oko 1cm u irini pogae, priblino 3-4 trake, ili jedan trouglasti ili okrugli otvor u sredini. Kod neto mekih pogaa, sigurnije je samo napraviti nekoliko rezova po irini. Ostali radovi Period pred jae zahlaenje se moe iskoristiti za premetanje konica na kraa rastojanja, poto se oekuje da zahlaenje ne bude ba kratkotrajno, s obzirom na predug period toplog vremena. Moemo samo da se nadamo da e tokom zime biti povremenih otopljavanja, kako bi pele mogle da izleu na proisne letove. Prethodne godine, period neizletanja u nekim krajevima je bio itavih 37 dana, to je veoma tetno delovalo na neka pelinja drutva. U tom pogledu, zbog odsustva magle i

temperaturne inverzije, neuporedivo su povoljnije lokacije pelinjaka na brdima i obroncima planina od onih u dolinama i kotlinama. Ako na poletaljki konice primetimo komadie voska, treba proveriti da li moda nije uao mi. Ukoliko vidimo izgriene leeve pela, verovatno je u konicu ulazila rovica. U oba sluaja, konicu treba pri neto toplijem vremenu otvoriti, ukloniti tetoinu i oteene ramove a ostale prepakovati.Treba kontrolisati, posebno posle prvog otopljenja, da li pele iz svih konica izleu i da li leta moda nisu zatvorena mrtvim pelama. Pelari mogu doprineti poboljavanju pelinje pae, posebno polenske, tako to e u okolini svog pelinjaka saditi razne vrste medonosnog drvea, iblja i drugog medonosnog bilja. Ne treba proputati zimske i prolene mesece pred nama, posaditi bar po neki ib leske, drena, vrbe, stabla sofore, evodije ili neka druga, koja bi dopunjavala polensku i nektarsku pau u naem kraju. Period mirovanja pela treba iskoristiti za poslove u radionici: za izradu konica i ramova, ienje ramova, topljenje voska, izradu i popravku pelinjeg pribora i druge poslove. To je vreme odravanja raznih pelarskih skupova: predavanja, skuptina, sastanaka i diskusija, savetovanja i izlobi.

Januar 2001Klimatski uslovi Relativno toplo vreme se nastavlja i poetkom prvih dana januara. Poelo je cvetanje visibaba, leske. Po svim prilikama, period maksimalne aktivnosti Sunca, koji traje jo od prethodne godine ispoljava se kroz izuzetno blagu zimu. Nemogue je sa sigurnou predvideti vremenske prilke u daljem periodu, ali svi su izgledi da e ova zima biti jedna od najblaih.

Drugom polovinom januara meteorolozi najavljuju niske temperature do kraja meseca. To e uticati da pelinja drutva ne razvijaju leglo u velikoj meri i pomoi e boljem zimovanju. Matice koje jo nisu poele da ponovo zaleu verovatno e zastati jo neko krae vreme. One koje su zapoele, zbog niskih temperatura nosie neto manje jaja, tek da odravaju leglo. Neki pelari iz drugih krajeva Srbije, pa i iz trstenikog kraja, javljaju i o drutvima u kojima matice nisu ni prestajale da nose od jeseni. Smatram da to nije povoljno, ali s obzirom na blagu zimu, mislim da ne bi trebalo da bude ni previe opasno, ako se preduzmu mere da drutva ne stradaju od gladi. Vano je da se i nadalje ne vri podsticanje zaleganja prevelikim utopljavanjem konice niti prihranom sa dodacima u vidu kvasca, sojinog brana itd. Citirau uglednog jugoslovenskog velepelara, Gospodina Ivana Venera, koji je na jednom predavanju rekao da , kada bi mogao matici da komanduje kada u novom ciklusu zaleganja da zapone polaganje jaja, odredio bi da to bude to kasnije.Stanje u pelinjim drutvima Krajem decembra, prokontrolisano je samo nekoliko pelinjih drutava, u nekim je bilo legla a u drugim ne. Konrola poetkom januara u nekoliko konica u trstenikom kraju je pokazala da legla nema u veini kontrolisanih. Da ne bi dodatno uticali na zapoinjanje zaleganja i poveanje legla, ne bi trebalo da pelari sada dodatno utopljavaju svoje konice. Naprotiv, bolje je u ovom mesecu i skinuti izolacioni materijal, pa ga dodati sredinom februara. Uginue starih pela je za sada malo i konice su uglavnom iste. Nema nikakvih problema sa proisnim letovima, pa je smanjena opasnost od pojave nozemoze. Ta opasnost e postojati ako posle pojavljivanja legla u konicama nastupi dui period hladnog vremena. Tada se moe oekivati i vea potronja hrane, kako meda, tako i polenovog praha. Do sada, potronja meda je bila relativno mala. Pelarski radovi

Obilaziti pelinjak, kontrolisati da li je sve u redu sa postoljima, konicama, pogledati poletalljke, da li u vreme toplih dana pele izleu iz svih konica. Pri tome, treba imati u vidu da sva pelinja drutva ne izleu na proisni let u isto vreme. Ovi dani se mogu iskoristiti za dodavanje eerno mednog testa drutvima koja nemaju dovolljno hrane. Detaljnije emo objasniti recepte za pravljenje eernih pogaa, kako bi pelari samo mogli da ih naprave. ljenje mednih pogaa za prihranjivanje pela je sledei: eerno medno testo Na 1kg eera u prahu, doda se priblino 300 grama razgrejanog meda (do temperature da se moe pipnuti prstom, oko 40-45 stepeni i mea varjaom ili rukama, dok se ne napravi vrsto testo. Ako je eer sitnije mleven, za meanje e se utroiti vie meda, a krupnije mleven eer e usloviti upotrebu manje koliine meda. Treba uvek ostaviti na stranu neto eera, kako bi mogao da se doda u masu, ukoliko bude retka, a med se dodaje ako je pregusta. Testo treba da bude dovoljno gusto, da se ne lepi za prste, bolje je da bude i gue, jer ako je retko, iscuree i napraviti tetu. Za probu mogu da se oblikuju kuglice i kad se stave na sto, da se ne razlivaju i ne menjaju oblik. Zatim se oforme lopte od testa u teini od priblino 1kg, a po potrebi mogu i manje ili vee. Stave se u plastine kese, koje se koriste za stavljanje namirnica u zamrzivae, i varjaom, ili uz pomo flae, se razvuku u tanku pogau, debljine oko 1-1,5cm. Zatim se kesa zatvori, zavarivanjem pomou struje, lepljivom trakom, a moe samo da se preklopi i ne zatvara. Dobro je da pogae odstoje bar jedan dan, na ravnoj podlozi, a zatim mogu da se dodaju pelama. U zavisnosti od tvrdoe pogae, plastika se otvara manje ili vie, kako bi pele mogle da je koriste. Proseno tvrde pogae se obino otvaraju tako to se skalpelom ili iletom izreu tri trake irine po oko 1cm, po irini pogae. Kada se postavlja na ramove, stavlja se da razrezi stoje popreko u odnosu na satonoe. Ako je klube npr. raireno, i pogaa se moe staviti po irini, a u tom sluaju, mora se otvarati razrezima po duini - opet popreko na satonoe. To je dobro zbog uzimanja od strane pela, a i da se pogae ne bi lako srozavale - curile. Neto ree pogae se otvaraju tako to se samo napravi nekoliko rezova skalpelom po irini kese i ne vade se iseci plastike. Ako je pogaa retka, i to moe biti dovoljno da iscuri i napravi opasnost, pa treba biti obazriv i eventualno izvriti probu kod kue. U prolee, kad je toplije, ili i zimi, kod jakih drutava, koja su odozgo dobro utopljena, pogaa se moe stavljati na satonoe i otvarati sa gornje strane, a to je pogodno i kada je rea. U takvu pogau nije potrebno stavljati nikakve dodatke, mada se mogu praviti sa dodavanjem malo mlake vode, tada ide vie eera, ili sa dodatkom malo soka od limuna, ili jabukovog sireta, npr. 1 kaiica na 1kg pogae. Kada se pogaa dodaje kasnije, kao podsticaj, u februaru ili martu, moe se na 1kg eera staviti 50 grama pekarskog kvasca. Kvasac se prethodno skuva u malo vode (i on sam otputa vodu), kuva se da vri najmanje 5 minuta i pazi da ne iskipi. Pomea se sa medom i dodaje se eer u prahu, sve dok se ne dobije vrsto testo. Kvasac zamenjuje polenov prah i koristan je za stimulaciju razvoja legla u prolee. Varijante tog recepta se zasnivaju samo na dodavanju razliitih dodataka. Za prvi deo zime, kada se pogaa ne daje kao podsticaj leglu ve kao dopuna hrane i pomo da pele ne uginu od gladi, dodaci mogu biti: limunov sok, sire, beli luk, a kasnije: kvasac, mleko u prahu, surutka, jaje, polenov prah itd. Drugi naini pravljenja pogaa se zasnivaju na kuvanju eera u kristalu i bez upotrebe meda, a koriste se i recepti sa kuvanjem eera u kristalu i sa dodavanjem meda, kada je kuvanje zavreno (npr. 0,5kg na 10kg eera). Moe se vriti i kombinovanje - kuvanje eera u kristalu i dodavanje eera u prahu radi zgunjavanja, ali sve to su sloeniji postupci.Ostali radovi

Dobro je da pelari iskoriste ove zimske mesece za popravku pelarskog pribora, opreme, popravku konica koje stoje po magacinima i gradnju novih, nabavku eera, priora, ambalae, pelarske literature idr.

Februar 2001Klimatski uslovi

Veoma toplo vreme u prvoj dekadi omoguilo je izletanje pela i pogodovalo radu na pelinjaku. Relativno toplo vreme, sa periodima povremenih hladnoa, moe se oekivati celog meseca.Stanje u pelinjim drutvima

U skoro svim drutvima se pojavilo prvo leglo, pele su za vreme toplih dana masovno donosile polen. Leglo nije veliko, na jednom ili dva rama, prenika do 8-10cm. I najslabija drutva su mogla da prezime.Pelarski radovi

Prokontrolisati da li pele izleu iz svih konica. Sumnjive otvoriti i utvrditi stanje: prisustvo matice, hrane, problem sa miem, rovicom itd. Najbolje pri toplijem vremenu, kada pele izleu. Bezmatke odmah rasformirati i spojiti sa drugim drutvima, kako se ne bi javljale lane matice. Pri lepom vremenu spajanje bezmatka moe da se izvede ak i direktno stavljanjem ramova uz ramove drutva sa kim spajamo. Pratiti reakciju pela, eventualno poprskati razblaenom rakijom ili napraiti sa malo eera u prahu. Ramove iz propalih drutava ukloniti ili konice zatvoriti da se ne pojavi grabe. Ako bude jo toplih dana (a svi su izgledi da e biti) veoma je dobro pribliiti radove sa medom to blie leglu. Poeljno je da na njima ima bar malo mesta za zaleganje i da je sae ispravno. To zato to se moe desiti da je drutvo potroilo sav med sa nekog rama koji je bio u sredini, a jo je neophodnije ako taj ram nije ba pogodan za zaleganje u ovo doba godine (izvuena satna osnova). Ako se drutvo primaklo zidu konice i potroilo hranu, i u tom sluaju reagovati dodavanjem rama sa druge strane pelinjeg gnezda. Februar i mart predstavljaju period stagnacije drutva, manjeg ili veeg opadanja broja pela. Zato leglo ne treba iriti, ve pustiti da matica dobro zalegne centralne ramove, pogotovu sa medom. Ima vremena da uhvati zalet, a to e dosta zavisti i od snage drutva. urba pelara e samo tetiti. Konice treba utopliti odozgo i eventualno sa strane (slabija drutva, rojeve). Veoma bi bilo nepovoljno da se leglo sada razvije u veoj meri, pa da nastupe dugotrajne hladnoe. Tada bi bolje prola drutva sa manjom povrinom legla. Zato, pravo i najpotpunije utopljavanje je neophodno krajem februara i poetkom marta Mogu se dodati pogae u vidu eerno mednog testa, po receptima koji su prethodno opisani ili po nekim drugim. Ukoliko krene sa toplijim vremenom, mogu se dodavati i pogae sa zamenama za polen, a jo bolje i sa samim polenom, do oko 5% od teine pogae. Ako temperature budu niske, bolje je pustiti pele da miruju, a pogae dodati samo ako strahujemo da e stradati od gladi. U tom smislu, ako je hitno, pelari ne treba da se ustruavaju da to uine i po hladnom vremenu. Pripremati ramove za novu sezonu, praviti ili naruiti kod stolara, kupiti. Ukovati ih i oiiti, a utapanje satnih osnova se moe ostaviti i za kasnije. Pelari koji to nisu ranije uinili, treba da pretope staro sae i da ga zamene za votane table. Dobro je da te table - satne osnove odstoje pre stavljanja u ram. Veoma bi bilo dobro ako bi se na pelinjaku postavila pojilica, i to na sunanom mestu, bez vetra. Idealno bi bilo postaviti pojilicu sa toplom vodom, npr. u nekoj imrovizovanoj kutiji od stakla (bar 1-2 strane da su od stakla).

Pelar kome je pelinjak u blizini, moe ve krajem februara da dodaje u hranilice po malo tople vode ili vrlo redak eerni sirup (100 grama) i prati utroak. Vreme je za sadnju medonosnog bilja, to nikako ne treba propustiti.

MART 2001Stanje pelinjih drutava Prilika za izletanje pela je bilo tokom celog zimskog perioda. Potronja hrane se poveava zbog razvoja legla i vee aktivnosti pelinjih drutava. U toplim danima, pele izleu, donose polenov prah i prvi nektar. Na poetku marta u konicama ima proseno 3 rama sa leglom, krece se od 2-4. Sredinom marta, jaka drutva imaju i 5-6 ramova sa leglom i puno pela. Imamo podatke da je u nekim krajevima Vojvodine (Sombor, Kula) bilo velikih stradanja uzrokovanih varoom. Pelarski radovi u martu Sada je pravi trenutak za bolje utopljavanje pelinjih drutava. Preko poklopne daske ili hranilice (zavisno od konstrukcije) stavljaju se novine, stiropor ili neki drugi utopljavajui materijal. Slabija drutava se mogu utopliti i sa strane, stavljanjem pregradne daske i dodatne izolacije. Da se ne bi stvarala prevelika vlaga u konici, kod slabijih drutava se preko satonoa moe staviti novinska hartija. Pele u jaim drutvima e grickati papir, pa ga ne treba ni stavljati. Neki pelari praktikuju stavljanje plastine folije preko satonoe. Jaim drutvima to moe pomoi u odravanju mikriklime u konici. Slabim drutvima je ne treba postavljati, jer e se stvarati prevelika vlaga i kondenzovati voda. Dobro je iskoristiti prve toplije dane za utvrivanje stanja pelinjih drutava: da li imaju maticu i da li normalno zalee, da li imaju hrane, koliko ramova zaposedaju. Tom prilikom se moe oistiti ili zameniti podnjaa. Mrtve pele se spale i zakopaju, otpad od voska sakupi i pretopi, a podnjaa opali plamenom. Ako su podnjae iste, takve mere higijene nisu neophodne, jer drutvo i samo uspeva da odri istou konice. Veoma dobra mera u martu je da se izvri pribliavanje ramova sa medom pelinjem klubetu. To je ista mera koja se preporuivala za februar, za sluaj da dani budu pogodni za otvaranje konice. Pelinja drutva jo uvek ne doivljavaju punu ekspanziju u razvoju, mlade pele zamenjuju stare. Sada, dok se leglo jo nije rairilo, bolje je ograniiti ga ramom sa medom i polenom, koga emo pribliiti, ako je bio udaljeniji od klubeta. Ako je bio blizu, moemo ga preokrenuti za 180 stepeni, poto su pele verovatno pojele sav med do legla. Ovakvo ogranienje legla se primenjuje sve do pojave prve vanije prolene pae, koja pokree burniji razvoj drutava. U velikom delu Srbije, to je cvetanje kajsije i denerike. Ove godine, u nizijskim predelima i kajsija i dzenerika su procvetale oko 10.marta. Setimo se da je pre nekoliko godina denerika cvetala 8. marta, pa je ve narednog dana pao sneg i zadrao cvetanje vie od desetak dana, kada se nastavilo. Zanimljivo je da pupoljak bagrema jo nije krenuo, pa ne mora da znai da e i barem biti rekordno rani. Prvih dana pae, pele e popunjavati prazne ili ispranjene elije, pa sa proirivanjem ne treba uriti, ali ni kasniti. Gnezdo drutva koje je slabo, nema dovoljno pela, ne zaposeda ramove dobro, ne puni ih medom, polenom, matica malo zalee, ne treba ni proirivati. Kada zapone ta prva vona paa, potrebno je izvriti proirivanje pelinjeg gnezda dodavanjem ramova sa izgraenim saem, a kod veoma jakih drutava, pri toplom vremenu i dobroj pai, mogu se ak dodavati odmah i ramovi sa satnim osnovama. Drutvima srednje snage dodaje se jedan ram sa strane legla, bolje je da to bude strana do zida konice, gde se uoi da je vea

koncentracija pela. Jakim drutvima se moe dodati jedan ram, a posle nekoliko dana i drugi, sa druge strane. Za veinu drutava, tek u aprilu predstoji proirivanje gnezda u veoj meri. Prihranjivanje sirupom se vri u malim koliinama, tek kada otopli i none temperature budu oko 10 stepeni. Pele e bolje iskoristiti sirup ako se dodaje ujutru, nego uvee. To e ih podsticati na vee izletanje, ali treba biti oprezan, zbog mogue pojave grabei, posebno kod slabih, bezmatinih ili bolesnih drutava. Drutva koja ne uzimaju sirup i ne donose polen, potrebno je odmah pregledati. Ako je pelinjak blizu kue, moe se u hranilice dodavati i topla voda ili sirup slabe koncentracije. Prihranjivanje je posebno korisno kada pele ne mogu da izleu, zbog kie, a spoljna temperatura nije niska da bi pele formirale vrsto klube. Kada otopli, bie mogue da se drutvima koja nemaju hrane pomogne davanjem i vee koliine sirupa za krae vreme. To se ini ako nemamo u rezervi ramove sa hranom. Takva drutva je potrebno prvo suziti, oduzeti suvine ramove i onda prihranjivati. Kada ojaaju sa pelama, i pone jai unos nektara, i njima emo dodavati ramove za proirenje. U rano prolee pogodno je izvriti odbacivanje starog i loeg saa. To je vreme kada se intenzivnije troi hrana, pele otklapaju i poslednja ostrvca meda na krajnjim ramovima, a pri tome, pelinje leglo (bar u prvoj polovini marta) jo se ne razvija intenzivno. Zato je mogue pelama izmai iz gnezda loe ramove koji jo nisu zaleeni ili ispunjeni nektarom, i otklapati med sa krajnjih ramova, na kojima je samo malo hrane preostalo. Sada je vreme otklapanja meda i na ramovima koji se u prvom delu meseca dodaju blie klubetu. Kada potroe med, pele e te elije oistiti i verovatno ih pripremiti da ih matica zalegne. Kad pone intenzivniji unos nektara, pele e njime puniti raspoloive elije saa, pa bi uklanjanje takvih ramova anuliralo njihov rad. Ako na pelinjaku bude bezmatinih i slabih drutava, koje pelar nije sanirao, moe se pojaviti grabe. Nju ne treba meati sa igrom mladih pela ispred konice. Na grabe se moe posumnjati i ako nema borbe pela na poletaljci. Velika aktivnost pred letom samo jedng drutva pred vee, a i tokom dana, dok ostala miruju, moe biti znak. Poletaljka je obino zaprljana voskom, sa tragovima meda i propolisa. Moda je neko drutvo ostalo bez pela, sve to treba proveriti. Konicu koju je napao grabe, najbolje je isprazniti, drutvo rasformirati a leto ostaviti otvoreno. Ako se proceni da je mogue sanirati napadnuto drutvo, onda je moda najlake preneti ga na neki drugi pellinjak i tamo negovati. Bolesti Pelari koji primete prisustvo varoe, izvrie tretiranje nekim registrovanim lekom, dok jo leglo nije veliko. Moe se eventualno izvriti kontrolno zadimljavanje nekoliko drutava ili tretiranje drugim sredstvima, da bi na osnovu toga stekli utisak o zaraenosti. Vea koliina uginulih pela i pogotovo ako primeti pojavu proliva i opte slabosti drutva i pela pojedinano, treba da bude znak pelaru da tridesetak mrtvih pela sakupi i poalje na analizu, sa sumnjom na nozemozu. Zima je bila toliko blaga, da je verovatnoa za to manja nego inae, ali kod slabih drutava i na nepogodnim lokacijama pelinjaka, nije iskljuena pojava bolesti. Rano prolee i mala koliina legla u konici su pogodni i za lako uoavanje krajnje nemile pojave - amerike kuge pelinjeg legla. Karakteristini znaci su specifian miris konice, ratrkano leglo, votani poklopii na zatvorenom leglu su ulegnuti i sa rupicama - izbueni. Kada se otvori elija, ne nalazimo pelinju lutku - formiranu pelu, ve je sadraj truo, sive - braon boje, istee se kada se dohvati slamicom i povue. Kod starijeg sluaja kuge, elija je probuena (pele pokuavale da je oiste) i naizgled prazna (raspadnuta larva je prilepljena za zid elije i sasuena). Prijavljivanje sumnje je obavezno po zakonu i u najveem je interesu pelara. Ostali radovi Ramovi se ukivaju, ie i utapaju votane osnove. I dalje se mogu stavljati pogae, u vidu eerno mednog testa, eventualno sa zamenama za polen, posebno ako su pelinjaci udaljeniji. Ipak, mnogo je delotvornija prihrana eernim sirupom, ali to je mogue samo pri toplijem

vremenu. U martu se jo moe saditi medonosno drvee i iblje. Dobro bi bilo ako bi svaki pelar posadio godinje bar po neku biljku u blizini svog pelinjaka. Poetke i tokove cvetanja medonosnih biljaka valja beleiti, kako bismo posle vie godina beleenja imali veoma korisnu evidenciju. Period dok se oekuje cvetanja voa i burnijeg razvoja pelinjih drutava, moe se iskoristiti za planiranje poslova na pelinjaku, kada se stekne uvid u to kako su pele zimovale i u kakvoj su snazi. Pouzdanije zakljuke o tome moemo izvui tek krajem ovog meseca.

AprilStanje pelinjih drutava

Pelinja drutva ulaze u april prilino jaka i sa velikom povrinom legla. Izuzetak su jedino krajevi i pelinjaci gde je dolo do stradanja pela usled dejstva varoe, ili moda virusa, to bi tek trebalo da se utvrdi.Snane zajednice imaju 10 pa ak i vie DB ramova pokrivenih pelama ili 1-1,5 LR nastavak i 5-7 ramova legla, pa i vie, na kraju marta meseca. Mlade pele se uveliko raaju i usled dobre pae, pele lue vosak i grade sae. Ima unosa vonog meda, ali se poveava i potronja. Rad na pelinjaku Najvaniji posao pelara u aprilu je da uradi sve poslove kako bi omoguio da pelinja drutva to snanija uu u bagremovu pau. Bez obzira na izuzetno ranu vegetaciju ove godine, miljenja sam da bagrem nee cvetati ranije nego prethodne, ve i neki dan kasnije, a eventualno e to biti u priblino u isto vreme. Pelinja durtva e imati mnogo vie vremena za razvoj, nego prole godine, i to je dobar znak da e spremnija ui u pau. Najsnanija mogu dobro da iskoriste i eventualne ranije pae (perko, uljana repica, vrba, voe, na planinama crnjua). Veoma je vano da pelari jo prvih aprilskih dana proiruju leglo dodavanjem satnih osnova i tako stvaraju uslove da u konici bude to vie pela pred pau. Ramovi sa satnim osnovama pri toplom vremenu i kod jakih drutava (5 i vie ramova legla) mogu se bez bojazni dodavati u sredinu legla. Zbog jake vone pae, dodavanje izgraenih ramova unutar a pogotovu skraja legla, moglo bi izazvati njihovo punjenje nektarom i polenom umesto da ih matica zalegne. Dobro je ukloniti iz konice to vie ramova na kojima nema legla, a na kojima je loe sae i tek po malo meda. Umesto njih, dodavati satne osnove, prema snazi drutva, u sredinu legla ili eventualno skraja, sve do popunjavanja konice. Tako e svaka satna osnova biti zaleena, i ispunie se cilj pelara da drutva imaju dosta legla. U suprotnom, taj viak ramova medom i sa loim saem praktino e uzrokovati suavanje legla. U cvetanju jabuke, potrebno je da pelari procene snagu drutava i evidentiraju ona koja mogu iskoristiti bagremovu pau, samostalno ili eventualno uz manju pomo leglom ili pelama iz drugog drutva. Za DB konice, potrebno je da pred bagremovu pau imaju najmanje puno plodite pela i meda takoe, kako bi pele odmah poele da pune medita. U cvetanju jabuke, one e imati 8 i vie ramova legla. Eventualni nedostatak emo im nadoknaditi iz pomonih drutava. Za LR konice, taj zahtev je zbog dimenzija konice i stroiji, potrebno je da imaju dva puna nastavka pela, kako bi pele odmah prele u dodat trei nastavak - medite. Oni pelari koji neto drugaije pelare LR konicom i ne koriste dva nastavka za plodite, stavie matinu reetku na prvi nastavak i iznad medite, a preko njega eventualno polumedite, koje se prethodno nalazilo na ploditu. Tada je vreme i za eventualna spajanja drutava, pri emu jednu maticu, ako je dobra, sauvati formiranjem rojia u nekoj komori nukleusa ili oplodnjaka ili eventualno prazne knice. Ima mnogo mogunosti za razna kombinovanja i kod DB i kod LR konice, a ono to je potrebno postii, to je da drutva budu jaka, kako bi u pai, umesto nagona za negom legla, preovladao nagon za sakupljanjem meda. Jednostavno, ako je plodite puno pela, pele e lako prei u medite. Naravno, ne sme se zakasniti sa dodavanjem medita, pogotovu ove godine, jer bi jaka pelinja drutva iekujui bagrem, pogotovu u sluaju kinog vremena pred bagrem, mogla da dou u rojidbeni nagon. I kod LR konica, ak ako pele zaposedaju (ali dobro) samo jedan nastavak, moe se izmai delimino medom ili polenom popunjeno sae iz drugog nastavka i viak ramova sa leglom (otvorenim) i staviti medite sa

praznim saem. Takva drutva e dati izvesnu koliinu meda. Naravno, jaa e dati mnogo vie, a ovaj savet treba shvatiti samo kao krajnje, iznueno reenje, a ne kao cilj. Buran razvoj drutava ovog prolea se moe dobro iskoristiti za rano odgajivanje matica. Mogue e biti da odgajivaka drutva pred bagrem odgaje zrele matinjake, koje emo posle rasporediti u oplodnjake na oplodnju. Odgajivakim drutvima emo staviti medita i ona e sasvim normalno iskoristiti pau, ak i bolje od ostalih, jer e imati manje legla. Za formiranje oplodnjaka emo iskoristiti slabija drutva, koja ne mogu dati unos u pai, ili prezimele nukleuse ili s jeseni zdruene oplodnjake. Takvi oplodnjaci e se u bragremovoj pai biti bezbedni od grabei i snabdeti se i medom. Slabe zajednice i one sa malo hrane nisu spremne da iskoriste vonu pau za svoj puni oporavak, pa im treba pomoi dodavanjem hrane. Prihranjivanje je potrebno i srednjim i jaim drutvima, osim u dane dobrog unosa nektara. Posebno je korisno ako kino vreme potraje ili ako se dodaju satne osnove. April moemo iskoristiti i za izgradnju vika saa, za rojeve, medita i slino, pa se za to mogu iskoristiti i drutva koja su popunila plodita. Njima moemo, privremeno ili trajno uklanjati po neki ram i dodavati satne osnove, koje emo posle vaditi. ovo prolee e verovatno omoguiti viak unosa polenovog praha, koji se moe sakupljati skupljaima, ili stavljanjem ramova sa polenom - pergom, u rezervu. U svakom sluaju, voditi rauna da ne doe do blokade pelinjih drutava polenovim prahom. Tokom celog aprila, dobro je utopliti pelinja drutva, pre svega odozgo, a moe se stavljati i pregradna daska i vriti i bono suavanje. Poneki pelari stavljaju plastinu foliju preko satonoa, to pomae odravanju mikroklime, ali ne znai nita kod veoma slabih drutava. Takva drutva, koja ne ispoljavaju nikakav napredak u razvoju, najbolje je rasformirati, kako pelar ne bi oko njih gubio vreme. Zdravstveno stanje Ako se primeti vee prisustvo varoe, pelar bi trebalo da intervenie dimljenjem, jer po stavljanju medita za neko vreme nee biti u prilici da pomogne drutvima. S obzirom na prologodinja stradanja drutava u nekim krajevima usled nozemoze, dobro je i sada dati uzorke pela (makar i ivih) iz slabih drutava koja ne napreduju, radi ispitivanja na nozemozu.

MajStanje pelinjih drutava

Veoma promenljive i esto vrlo nepogodne vremenske prilike tokom aprila imale su jak uticaj na razvoj pelinjih drutava. Prvi aprilski dani bili su veoma pogodni, beleeni su unosi nektara od vone pae preko 1, pa i 1,5kg dnevno. Potom je usledio hladan period, sa kiom, susneicom, pa i mrazevima, to je zaustavilo buran razvoj i uzrokovalo potronju zaliha polenovog praha i meda. Ukoliko pelari koji su proirivali leglo pelinjih drutava dodavanjem praznih ramova ili satnih osnova nisu vodili rauna o vremenskim prilikama i snazi drutava, uzrokovali su prehadu i uginjavanje legla, pojavu krenog legla, i uopte, jo vie su pogoravali uslove za razvoj pela, koji su ionako bili nepovoljni. Mnoge pelinje zajednice koje ranije nisu imale dosta hrane, pred bagremovu pau su ostale na ivici gladi. Zamena starih pela uzrokovala je zastoj u razvoju, a pelari su imali velike tete i od nestrunog prskanja voa u cvetu. Na sve to su se nadovezali aprilski mrazevi, koji su osim direktne tete razvoju drutava, uinili mnogo veu tetu time to je tom prilikom oteen bagremov cvet i to u velikom procentu. Pelinja drutva koja su iz zime izala sa dosta hrane i pela, i sada su veoma brojna i jaka. Tako, jaka drutva u LR konicama su prela u trei nastavak (medite), a u DB konicama su takoe prela u medite. Naalost, zbog zahlaenja, zaustavljen je dobar unos vonog meda.

Cvetanje bagrema ove godine predstavljalo je veliku nedoumicu. Povremeni veoma topli a zatim veoma hladni dani zavaravali su pelare, koji su cvetanje oekivali as oko 20-25 aprila, as 1-5 maja. Bagrem je u predelima sa manjom nadmorskom visinom cvetao na samom poetku maja (primer Trstenik 2. maj), a u viim predelima, cvetae desetak ili petnaestak dana kasnije. Zbog specifinosti kllimatskih uslova ove godine, postojae neto vea raylika u poetku cvetanja.Kie na poetku meseca pogoduju medenju bagrema, a takoe i medenju biljaka koje kasnije cvetaju, livade, lipe. Ukoliko se dogodi da tokom leta vladaju velike sue, postoji mogunost da se pojavi i medljika. Rad na pelinjaku

Nema vie vremena za pripremu pelinjih drutava za nau najvaniju i ove godine najneizvesniju pau. Jakim drutvima potrebno je samo staviti medita. Ona koja jo nisu ispunila plodine nastavke mogu se pojaati jednim ramom legla ili izvriti spajanje sa drugim drutvom koje ne bi samostalno moglo da iskoristi bagremovu pau. U krajevima gde se proceni da e cvetanje bagrema biti tek za 10-15 dana ili i kasnije, pelari imaju jo vremena da dodaju jo po neki ram sa satnom osnovom. Ako pelar raspolae sa nukleusima koji se nalaze u zajednikoj konici, a nema druge planove za njihovo iskoriavanje, postoji mogunost da i oni donesu izvesnu koliinu meda za vrcanje. Radi toga, potrebno je da na sam poetak pae uklone poklopne daske sa njih i postave Hanemanovu reetku preko oba nukleusa, a preko nje medite. S obzirom da paa poinje, pele e se bez probema spojiti i zajedniki unositi nektar u isto medite. Tek ako u jednom nukleusu uklonimo maticu i hoemo da dodamo drugu, moda e se desiti da je pele ne prihvate. Zato je pogodno matice istovremeno menjati. S obzirom na dosta ispranjena plodita za vreme kinih dana, pele e prvih dana pae unositi nektar u plodite, a to moe biti i u koliini 10-15kg. Ove godine, mnogi pelari e se odluiti da svoje konice presele na lokacije na kojima bagrem kasnije cveta i gde nije oteen mrazom. Pri tome, potrebno je da potuju sve propise koji se odnose na preseljavanje konica i da bi se izbegli evenutalni nesporazumi sa drugim pelarima. Svi su izgledi da e bagrem dobro mediti, pa je potrebno da pelari budu spremni za visoke unose nektara. Znai, da imaju dovoljno medita i da ih na vreme stavljaju. Najbolje je drugo medite dodati ispod prvog, ako je ono dobro napunjeno, ili ako je paa tek u poetku. Ukoliko je prvi medini nastavak samo malo popunjen, drugi se dodaje iznad, da bude rezerva, ako ne moemo esto da dolazimo na pelinjak. Kada doemo, tada im moemo zameniti mesta. Pelinja drutva koja su slabija i nisu spremna za dodavanje medita, razvijaemo postepeno, najbolje dodavanjem satnih osnova. Ako imaju dobre matice, stii e da se razviju za narednu pau, ili emo moi iz njih da formiramo roj. Ove godine vei broj drutava od nekog prosenog, moe ui u rojevi nagon. Pelinja drutva su jaka. Kada se u bagremovoj pai snabdeju hranom, u samoj pai i kasnije, ako bude vie kinih dana pogotovu, mogu graditi rojeve matinjake. Ako se to primeti na vreme, pelar moe iskorisiti matinjake pri formiranju novih drutava, ili direktno da rojevo drutvo podeli na vie manjih. drutvo koje ue u rojevo stanje se moe odlino iskoristiti i kao odgajivako, za odgajivanje matica. U sluaju da je roj izleteo, pelar ga moe uhvatiti i naseliti u praznu konicu, pogotovu ako mu je pelinjak blizu kue. U staroj konici e ostati mnogo zatvorenih matinjaka, ili e iz njih ve izai mlade matice i spremati se za drugi roj. Takva konica se moe prepoznati po slabojoj aktivnosti na letu, u odnosu na druge. Ispred konice ili na poletaljci mogu se opaziti i mrtve matice. Kada se otvori, uoava se manji broj pela i mnogo matinjaka, iz kojih su matice izale ili zatvorenih.

Posle bagremove pae, pelari mogu svoje konice da sele na druge pae il da na svom terenu oekuju neku drugu, slabiju ili jau pau. Ako ne sele sva pelinja drutva, a naredna paa poinje odmah posle prvog bagrema, mogu da ramove sa medom iz konica koje e seliti stave u medine nastavke na konicama koje nee seliti. Sa vrcanjem meda ne treba uriti, saekati bar dve nedelje posle pae. Odgajivanje matica Period neposredno posle bagremove pae je odlian za odgajivanje matica. Drutva su jaka i sa dosta hrane. Polenova paa je dobra i vreme toplo, trutova ima puno. Matice su bile blokirane jakiim unosom nektara, pa ih skoro i nije potrebno stavljati u izolator da bi jaja bila krupnija. Ako se matice odgajaju prinudnim nainom, pogodno je bar staviti mlado sae da ga prethodno zalegnu, jer e pele na takvom sau radije izvui matinjake. Takav zaleen ram se stavlja u sredinu drutva iz koga se moe ukloniti otvoreno leglo, da ne bi i na njemu povlailo matinjake. Ipak, treba rei da je najbolje odgajivanje matica u prisusutvu celokupnog legla, otvorenog i zatvorenog. Druga je stvar to je vei procenat zapoetih matinjaka, ako nema drugog otvorenog legla. Oni koji matice odgajaju presaivanjem larvi ili jenterovim aparatom, pripremie drutva startere i ona koja e odgajati matice. Pripremie votane aurice, letvice. I jedni i drugi, moraju da imaju oplodnjake u kojima e matice da se izlegu i pronesu posle oplodnje i kaveze za transport i dodavanje matica,Zdravstveno stanje Ove godine, postojali su dodatni faktori koji su negativno uticali na zdravstveno stanje pela. To su nagle promene temperature, velika zahlaenja, velika potronja hrane za vreme kinih dana. Moglo je da se primeti izbacanje pelinjih ili trutovskih larvi, prehlaeno leglo. Slaba drutva nisu billa u mogunosti da oiste te elije, a da bi se predupredilo da postanu izvori zaraze, najbolje je da im pelar pomogne. Takve ramove najednostavnije je ukloniti iz konice, ili uginulo leglo isei i odbaciti. Gladovanje pelinjih drutava je podloga u za mnoge bolesti, pa se i sa tog stanovita ne sme dozvoliti. Sa tretiranjem pelinjih drutava potiv varoe moramo saekati da se paa zavri i ukloni med za vrcanje,

JunStanje pelinjih drutava Pelinja drutva su u bagremovoj pai dopunila utroen med iz plodita i to e biti od velike vanosti za njihov kasniji razvoj i zimovanje. Drutva su jaka, sa mnogo pela i postoje poveani izgledi pojave rojidbenog nagona, o emu je pisano i za maj. Rad na pelinjaku

Poetkom ili sredinom meseca se moe vrcati med iz bagremove pae. Po nekima, potrebno je da bude zakloplljeno bar 1/2 elija, po drugima 2/3, u svakom slluaju bolje je to vie, kako bi med bio to kvalitetniji. Meutim, ni to ne treba bukvalno shvatati. Naime, ako u periodu kada elimo da uklanjamo ramove sa medom iz konica i vrcamo ih, ima unosa nekog novog nektara, nastaje posebna situacija. Tada moemo uzimati za vrcanje samo potpuno zaklopljen med, bez ellija sa otvorenim medom, a moe se saekati zavretak i te pae. Ako se ipak uzimaju ramovi, uzimaemo one na kojima nema unosa novog nektara a to su oni iz kojih nektar ne kaplje kada se protresu. Pri oduzimanju ramova, najbolje je doi rano ujutru, i ispred konica postaviti arave ili kartone (naslonjene na konice), na koje emo stresati pele i odakle e se one lako popeti u konice. Dimilica se minimalno upotrebljava, pele su obino mirne, a i da med ne bi poprimio miris dima. Medite se podigne

i postavi na primer, na prevrnut krov konice. Zatim se ramovi vade, jedan po jedan i pele stresaju ispred konice, na arav. Najpogodnije je postavlljati bealice, to su jednostavne konstrukcije koje omoguavaju da pele mogu da prou na jednu stranu, ali ne i natrag. Prave se od plastike, drveta i ice, u vidu konusa i slino. Ugrauju se u postojee ili posebne zbegove ili imaju sopstven okvir koji je duine i irine kao i konica. Stavljajju se na plodite (eventualno na neko medite, ako ih ima puno i ne uklanjamo ih sve odjednom). Preko njih stavljamo medine nastavke, pa poklopnu dasku. Leta na meditiima potrebno je zatvoriti. Sutradan, pele kroz otvore bealice siu u donje nastavke (plodite) i medini nastavci su bez pela, pa ih je lako ukloniti. Jun je pogodan period za sakupljanje polenovog praha, pa bogatu polensku pau treba iskoristiti. Drutva koja imaju vie otvorenog legla, donosie i vie polenovog praha. Tome e pozitivno doprineti i prihranjivanje retkim sirupom (1deo eera, dva dela vode). Odgajivanje i zamena matica Odgajivanje matica emo organizovati u junu, kako bi se matice na vreme oplodile i pronele, i kako bi se drutva u koja ih dodamo ili novoformirana, mogla na vreme pripremiti za zimovanje. Kao odgajivaka drutva izabraemo ona koja su se ve pokazala dobra u zapoinjanju i odgajanju matinjaka. Nastojaemo da drutva iz kojih uzimamo larve za presaivanje budu dobra, da konstantno daju dobre prinose u medu, da su zdrava, da iimaju dobre higijenske osobine, da su mirna itd. Pelar nastoji da mu pelinja drutva budu jaka i daju dobre prinose, a da bi to bilo mogue, matica treba da je kvalitetna, to podrazumeva i da nije stara. Izmeu stavova da se matice menjaju svake godine i da se menjaju svake druge, smatram da se treba opredeliti za drugi, a samo u sluaju potrebe, menjati jednogodinje matice. Formiranje rojeva U normalnim godinama, u veini naih krajeva, april, maj i jun predstavljaju mesece kada se sa pelama moe najvie postii, bilo da se radi o prinosima meda, polena, odgajivanju matica, izgradnji saa ili razvoju rojeva. Znai, to je period kada je potrebno da pelar bude najspremniji i najjaktivniji, kako bi najbolje iskoristio sve pogodnosti. Ve kasnije, uslovi za rad oko pela nee biti tako dobri, niti e rezultati biti onakvi kakve elimo. Izuzetak su samo krajevi sa dobrom julskom paom. Dve su osnovne mogunosti pri formiranju rojeva. Prva je, da imamo oploenu maticu, koju emo dodati roju koga budemo formirali. Druga je da nemamo. U drugom sluaju, roj formiramo sa zrelim matinjakom (ako imamo) ili sa starom maticom, koju sa pelama uzmemo iz drutva, a njemu ostavomo da samo proizvede novu. Nije najbolje da roju ostavljamo da sam odgaja maticu, pogotovu slabijem i onom koji je izgubio izletnice, ako je formiran na istom pelinjaku. Ako maticu odgajamo prinudom - jednostavnim uklanjanjem stare, poeljno je prethodno joj dati da zalegne ram sa satnom osnovom, na kome e pele lake zapoeti matinjake. Oni koji ele da formiraju vei broj rojeva, prethodno e dodavati jakim drutvima ramove sa satnim osnovama, da bi imali to vei broj ramova sa leglom na raspolaganju za rojeve. To se posebno odnosi na DB konice. Plodine ramove koje pritom uklanjamo iz tih drutava, bilo da su sa leglom ili ne, moemo stavljati iznad plodita, u dva spojena prazna medina nastavka. Rojevima je potrebno obezbediti najmanje dva puna rama sa medom, po jedan sa svake strane. Ako je mogue, naravno da e mnogo znaiti da im pored toga damo i 1-2 rama sa polenovim prahom i medom. Takva mala drutva e lako odgajiti ramove ispunjene leglom, a skoro nikako ne mogu napuniti pune ramove meda i zapeatiti ga voskom. Najbolje je formirati ih sa zatvorenim leglom iz koga pele upravo izlaze, pogotovu ako je na istom pelinjaku. U tom sluaju, natresamo pele sa1-2 rama sa mladim leglom (pazimo da nema matice) iz konice koju rojimo ili neke jae konice na pelinjaku. Ako roj ostaje na istom pelinjaku, ne dajemo mu mnogo ramova sa leglom, da ne bi ostalo nepokriveno pelama. Uvee ili

najkasnije sutradan dodajemo mu oploenu maticu u kavezu.Takvo rojenje je dobro sprovesti u junu, kasnije su izgledi za grabe mnogo vei. Posebno je potrebno spomenuti paketne rojeve. Za one koji nisu upoznati, rei emo da paketni roj predstavllja roj bez saa i ramova, dakle samo pele (obino 1,2kg ili 1kg) i maticom. Donose se u lesonitnoj ili kartonskoj kutiji sa ventilacijom. Prednost takvih rojeva je to se zbog nedostatka legla ne mogu preneti bolesti legla i to u prvim danima formiranja, dok nema zatvorenog legla, lake se moemo izboriti sa varoom. Ne manje znaajna odlika paketnih rojeva je da veoma dobro grade novo sae, pa je to prilika da formiramo roj, koji e za kratko vreme izgraditi novo, radiliko sae. Zamena saa Kao to je ve reeno, jun u veini krajeva predstavlja praktino poslednju mogunost za veu zamenu saa. Kasnije, matice sve tee zaleu ramove sa mladim saem, a izostaje i podsticajna paa, pa pele ne grade sae. yato pelari ne bi trebalo da se ustruavaju da u junu izvre i velike zamene saa, i time najbolje doprinesu zdravstvenom i ukupnom stanju pela. Ako u okolini pelinjaka ima dobre podsticajne pae, ramove sa satnim osnovama emo dodavati bez prihranjivanja, u suprotnom, potrebno je prihranjivanje. Izuzetno dobra mera je uklanjanje celokupnog legla, sa pelama, to je samo privremeno, a kasnije se pele opet spajaju sa osnovnim drutvom. To podrazumeva da sve ramove sa leglom i pelama stavomo u poseban nastavak, ili dva spojena polunastavka, na posebnu poklopnu dasku, improvizovanu, na staro drutvo i otvaramo mu leglo. Dole ostaje matica, dodajemo ramove sa satnim osnovama, da ih pele izgrade i ona zalegne. Kada u gornjem nastavku izae svo leglo, pele spajamo sa donjim drutvom. Varijante tog postupka su da od pela izdvojenih u gornje telo formiramo zaseban roji, dodavanjem matice ili matinjaka. On moe ostati samostalan ili se spojiti sa donjim, kome se ukloni matica. Moe se i stara matica ostaviti gore, a mlada dodati u donje drutvo (Venerov kombinovani postupak).Zdravstveno stanje im se uklone medini nastavci, pelari mogu da tretiraju pelinja drutva protiv varoe ako su primetili pojaano prisustvo varoe na pelama ili u trutovskom leglu. To je pogotovu vano ako nameravaju da koriste kasne letnje pae, koje e ih spreavati da upotrebljavaju lekove.

Predrag Cvetkovi

JANUAR 2002.Stanje pelinjih drutava Za razliku od prethodne godine, pelinja drutva su u neuporedivo nepovoljnijem poloaju. Kao to je ve naglaavano ranije, od jeseni se uoava opadanje broja pela, praeno naputanjem konica, usled najezde varoe, virusa, zbog sve vee rezistencije ili neeg drugog. Zalihe prirodne hrane u konicama su minimalne, sa izuzetkom onih pelinjih drutava koja su koristila suncokretovu ili visokoplaninsku pau. Ni koliina hrane preraene od eera retko gde da je u zadovoljavajuoj meri nadoknadila prirodnu hranu. Uz sve te, ve poznate okolnosti, susreemo se sa veoma dugim periodom neizletanja, usled hladnih dana. Niske temperature ne bi nimalo smetale jakim pelinjiiim drutvima, ali kod veoma slabih, mogu da izazovu poveano iscrpljivanje pela. Pelari sa nadom iekuju bar jedan topliji dan kako bi pele mogle da obave proisni let. U nekim krajevima, to su nedavno i uinile ali u malom procentu, u odnosu na broj pela u konici i gledano geografski, po oblastima gde je izletanje bilo mogue. Hrana od eera ne ostavlja mngogo nesvarljivih materija, pa je to ipak mozda manji problem nego to bi se inilo, ali u krajevima gde su pele sakupile med sa vie nesvarljivih materija, bie u tom

pogledu nepovoljnija situacija. Za kasniji razvoj, podrazumeva se da e prirodni medovi omoguiti veliku prednost takvim drutvima. Krajnje je nezahvalno i pre svega nemogue jo sada prognozirati cvetanje bagrema, ali se mora skrenuti panja da ve dugo nije bilo kasnog, misli se izrazito kasnog cvetanja bagrema, pa bi tu injenicu trebalo samo imati u vidu, a nikako u smislu prognoze. Pelarski radovi u januaru Pelari trenutno imaju veoma malo mogunosti da pomognu pelama. Bilo bi idealno da pele to pre mogu da obave proisni let. Taj period bi trebalo iskoristiti da se drutvima sa nedovoljnom koliinom hrane dodaju pogae - eerno medno ili eerno testo. Takvih drutava je ove godine puno, pa bi to trebalo imati u vidu. Pogodno je priblliiti ram sa medom, (ili bas sa neto meda, ako drugaijih nema) to blie klubetu. Tim pre to je ove zime klube veinom malo i sigurno da e se ee nego imae deavati da pele nee moi da dohvate med na udaljenijim ramovima. Znajui ta ih oekuje, jo s prolea, neki pelari su smanjili broj ramova u konici, a oni koji to nisu uinili, trebalo bi da sada bar primaknu med (ako je potrebno preokrenuti ram). Preveliko utopljavanje pela u ovom perodu nije poeljno da se ne bi stimulisao raniji poetak i povean razvoj legla. Po nekim prognozama, dodue potpuno neizvesnim, februar bi mogao biti veoma hladan, pa bi svako podsticanje razvoja legla bilo vrlo tetno, a to vai i za sluaj da ne bude po prognozi. Takoe, ne preporuuje se dodavanje stimulansa za leglo u pogau, u vidu kvasca, mleka u prahu itd. Velika dilema ostaje oko dodavanja fumagilina kao preventive protiv nozemoze. S obzirom na stanje koje je prethodno opisano, ove godine e pelari pristalice takvih mera imati najvie opravdanja, ako se uopte moe o tome govoriti. Smatram da to ostaje na svakom pelaru, da proceni i odlui, a u svakom sluaju da dobro pamti sva iskustva svojih postupaka. Poseban problem je to se ponekad sa sumnjom moe gledati na kupljene pogae sa fumagilinom, u smislu ta sadre i koliko su delotvorne. Najbolji savet po tom pitanju bi bio da pelari odmah im prikupe prve mrtve pele na podnjai, daju uzorke na analizu, sa sumnjom na nozemozu. To isto treba da uine i neto kasnije. To e im biti najbolji signal ta treba da rade. Znai, ako se bolest pojavi, dodati pogae sa fumagilinom (proitati o tome u radovima za januar prethodne godine). Zbog slabih drutava, svi pelari treba da budu spremni da sa pojavom poveanog zaleganja matice utople pelinja drutva, posebno slabija, ali ne u meri da izazovu vlagu i time dodatno uslove nozemozu. Tu im odlino mogu pomoi novime, karton, a eventualno i stiropor, ali prekriven novinama, zbog vlage. Pele ih nee grickati u ovom hladnom periodu. Pelari e dobro uiniti ako list ili vie listova novina stave preko pogae i preko ramova. Ako u konicama ima dosta meda sa strane i gde je to tehniki izvodljvo, mogu se preko ramova dodati poloeno ramovi sa medom, umesto pogae. Iole topliji dan bi omoguio da pelar pogleda da li moda u konicu nije ulazio mi ili rovica ( ponegde ih je dosta bilo), da ih izbaci i omogui pelama mormalnije uslove za zivot. Pelari koji ele da premetajju konice na mala rastojanja, sada imaju mogunost ukolio pele nisu izletale. Ostali radovi Pelari ve imaju puno posla oko popravke pribora, kovanja i ienja ramova itd. Naalost, ove sezone e izgleda biti puno praznih konica, a ve ih ima od ranije, pa e gradnje biti manje. Pelari mogu bar da se ozbiljno angauju u ienju i kvalitetnoj dezinfekciji konica (2-4% ive sode, 2-% sporotala, plamenom...).

Vre se pripreme za setvu i sadnju medonosnog bilja.

Februar 2002Stanje pelinjih drutava Zateeno stanje na pelinjacima je vrlo razliito i u velikoj meri zavisno od toga kako su pelinja drutva uzimljena. S obzirom na, za nae prilike, veoma dug period kada pele nisu mogle da izleu iz konica, skoro svi smo se pribojavali pojave nozemoze. Prve analize i pokazuju prisutnost nozemoze na izvesnom broju pelinjaka. Jo je vrlo mali broj uzoraka dat na analizu, ali na primer sa jednog pelinjaka u okolini Kraljeva dato je 27 uzoraka (iz svake konice po tridesetak pela) i od toga samo 5 konica nije obolelo od nozemoze. Ne moemo svaku pojavu proliva na konicama povezivati sa nozemozom, ali je potrebno skrenuti panju pelarima da obavezno daju uzorke mrtvih pela na pregled u nadlene veterinarske ustanove - institute. Potronja hrane je bila moda vea nego prosena (nemamo konkretnih podataka merenja), i primeuje se dosta ostataka od votanih poklopia na podnjaama. Prilian broj pelinjih drutava je stradao od gladi, bilo da je zazimljen sa nedovoljno hrane, ili je hrana bila nedostupna pelinjem klubetu na niskim temperaturama. Pri tome, posebno su stradala snana drutva koja su potroila vie hrane. Drutva koja su jesenas oteena od varoe, sada su dodatno slabila i moda stradala. Drutva kojima je pogaa data poetkom januara, ve su skoro potroila vei deo. Vano je napomenuti da to nije znak da su ta drutva ostala bez hrane, jer e pele radije jesti pogau iznad klubeta nego otklapati medne zalihe. U konicama se pojavilo novo leglo, jo ne u svima i pele ve donose i prvi polen. Pelari koji su jesenas zazimili drutva solidne snage, sa dovoljno hrane i koja nisu oteena varoom, sada sa zadovoljstvom posmatraju dobra drutva, koja lepo zaposedaju 5-6-7 pa i vie ramova. Mnogi pelari se ove godine ale i na uznemiravanje pela od strane mieva, rovica, una, detlia. RADOVI PELARA Proveriti stanje pelinjih drutava, da li su prezimela, da li imaju hrane i kakvo je zdravstveno stanje. Preporuuje se slanje makar po jednog uzorka pela radi pregleda na nozemozu, da bi se ustanovilo pravo stanje i eliminisala nezivesnost. Oni pcelari koji su uzimili svoje kosnice sa velikim kolicinama hrane, moda i sa magacinima hrane, sada nemaju skoro nikakav posao i mirno oekuju prolee. Topliji dani, sa temperaturom od 14-16 stepeni i vie, mogu se iskoristiti i za otvaranje konica, uvid u zalihe hrane i drugo. Sada se jo ne mora vriti suavanje, uklanjanje suvinih ramova, loe izgraenog saa itd, ali ne smeta ako se i ti poslovi obave pri lepom vremenu To e inae biti zadatak za mart, kako bi se obezbedili bolji uslovi za proleni razvoj. Ako je vreme pogodno, moe se obaviti ienje podnjaa, mada e one dodatno isprljati u daljem toku zime, od ostataka pogaa itd. Najvanije u ovom trenutku je pcelama pribliiti hranu, ramove sa medom, eventulano preokrenuti ramove koji stoje do klubeta, da med bude blize klubetu. Drustvima koja su potrosile med u mednim vencima iznad klubeta, potrebno je dodati pogacu, odnosno eerno-medno testo ili testo sa eerom i vestackim medom, kupljeno ili pravljeno u svojoj reiji. Nadgledati potrosnju pogaa i dodati druge ako bude potrebe. Jos se ne preporuuje dodavanje zamena za polen, u vidu kvasca, mleka u prahu i slicno, jer bi negovanje suvinog legla sada samo iscrpljivalo pcele, a nesvarljive materije bi ih optereivale pri nailasku hladnih perioda i neizletanja. Iz istih razloga se jos ne preporuuje veliko utopljavanje, da bi pcele to mirnije provele ostatak zime. Naravno, priroda ima svoj tok, i pcele je oseaju, neguju leglo i u hladnim danima, ali ono na ta je neophodno skrenuti paznju je da nije potreban suvie rani podsticaj razvoja legla. To se moze preporuiti tek krajem februara i u martu. Vrlo je verovatno da drutva koja bi sada razvila veliko leglo, kasnije ne mogu da ga ouvaju i neguju, pa bi praktino nazadovala u odnosu na druga koja sada imaju manju povrinu legla.

Moze se preporuiti stavljanje pojilica na pelinjacima, vodei rauna da voda bude ista i ne suvie hladna. Pelari koji dodaju pogae a i ostali, dobro je da u hranilice u kosnicama sipaju vodu, kako bi pelama bila pristupana i po loem vremenu. To je posebno vano krajem februara i u martu. Obratiti panju na pojavu grabei, suziti leta, ali ostaviti eljeve protiv mieva. Leto umazano isprljanim voskom, jedan je od znakova pojave grabei. Zatvoriti konice u kojima su stradala pelinja drutva, i najbolje to pre pretopiti ramove. Zbog opasnosti od nozemoze, ako nismo sigurni u uzrok stradanja, ramove ne treba dodavati drugim drutvima, bilo da na njima ima hrane ili ne. Ako se nastavi relativno toplo vreme, jo sada se mogu spojiti bezmatina drutva, ali dok leglo ne krene u svim drutvima ne moemo sa sigurnou ustanoviti da drutvo nema maticu. Lepranje krilima, dizanje zatka, odsustvo legla ili prisustvo trutovskog legla, pa i meovitog legla, mogu da ukazuju da sa drutvom neto nije u redu. Drutva obolela od nozemoze zahtevaju posebnu negu i ona e teko doekati prolee. Zamena starih pela mladim, u zdravim drutvima se intezivira tek u martu pa i aprilu, a kod drutava obolelih od nozemoze, hronian problem je nedovoljan broj pela, a njegova snaga e sve vie opadati. Da bi se to koliko toliko spreilo, drutva se tretiraju najbolje Fumagilinom, eventualno nekim drugim lekom protiv nozemoze, na bazi joda (Nozecid) i sl. Lek se daje preko pogae, a ako je toplije vreme i u vidu sirupa, gde je efikasniji. Pele i sae se mogu i blago poprskati lekovitim sirupom, vodei rauna da se ne prosipa i izazove grabe. Obolelo drutvo se suzi na samo toliko ramova koliko je zaposednuto, jo bolje i manje, i utopli se odozgo i sa strane, ali tako da se ne izaziva suvina vlaga, koja je najopasnija. Relativno toplo vreme se moe iskoristiti za tretiranje drutava nekim lekom protiv varoe, tim pre to smo jesenas imali najezdu varoe i pojavu rezistencije na neke lekove, pre svega fluvalinat. Sada se od lekova mogu preporuiti Apitol (daje se sa slabim eernim sirupom izmeu ramova zaposednutih pelama) i , Mitak ili Varolik (papirii natopljeni Amitrazom). Pogodni su i tapii natopljeni nekim drugim lekom a ne fluvalinatom. OSTALI RADOVI Kraj zime i poetak prolea iskoristiti za sadnju medonosnog drvea, iblja, pripremu zemljita za setvu medonosnog bilja. Izvriti ienje pa dezinfekciju konica u kojima su stradala pelinja drutva, dezinfekciju pribora i opreme. Pretopiti vosak i zameniti za satne osnove. Naruiti dovoljan broj novih ramova ili dezinfikovati ve koriene i oiiti ih. Nabaviti dovoljne koliine eera za prihranu pela. Napraviti plan razvoja pelinjaka i ako se predvia uveanje broj konica, poeti sa izradom ili naruivanjem kod proizvoaa. Za vreme toplijih dana ili u toplim prostorijama moe se sa medinih ramova strugati propolis. Poseivati pelarska predavanja, razmenjivati iskustva i nabaviti pelarsku literaturu.

Mart 2002Stanje pelinjih drutava

Mnogi pelinjaci su ove zime pretrpeli gubitke neki ak vrlo velike, zbog pogubnog dejstva varoe jo od druge polovine prethodne godine, zatim od gladi, pa izcrpljenosti pela, nozemoze itd. Meutim, situacija na pelinjacima gde su pele zazimljene sa dovoljnim koliinama hrane, u jakim zajednicama, sasvim je zadovoljavajua, ak i veoma dobra. Drutva imaju proseno 3 rama legla, ili toliko ve zatvorenog legla. Broj pela je manji nego prethodne godine, ali kranjska pela ima buran proleni razvoj i ako su drutva zdrava a prolee bude toplo, moemo oekivati da e pele lepo napredovati.Radovi pelara Topli dani krajem februara kao da nam nagovetavaju jo jednu sezonu koja rano zapoinje. Meutim, iz iskustva znamo da je martovsko vreme veoma promenljivo i da svaka godina ima neku svoju osobenost.

Ovog prolea moemo opet imati rano cvetanje danarike i kajsije, ako nastave ovako topli dani, moda ve na samom poetku marta. Bilo bi vrlo udno da imamo tri uzastopne rane godine, zato ipak moe biti mesta za oekivanje nekog kasnijeg zahlaenja. Po toplom danu, kada pele izleu, moe se izvriti prvi proleni, letimini pregled. Tada se mogu oistiti podnjae, kontrolisati prisustvo matice i da li je u konicama sve u redu. Drutva bez matice spojiti sa normalnim. Ona koja su bolesna (nozemoza) ako su uz to i slaba, u propadanju, najbolje je unititi, a ostala leiti. Na pelinjacima na kojima je utvrena nozemoza, potrebno je leenje pela fumagilinom, u pogaama ili sirupu, u koliinama najmanje 2 grama leka po kilogramu testa, a po preporukama ruskh strunjaka i 4-5 grama leka, naravno u pitanu je leenje a ne preventiva. Na ostalim pelinjacima neemo davati fumagilin. Kraj zime i prolee je vreme za davanje pela analizu zbog nozemoze. To vai za sumnjiva pelinja drutva, ali i radi uvida u stanje pelinjaka, a obavezno je za proizvoae matica, rojeva i one koji e da sele. Prve, a i kasnije preglede iskoristiti za utvrivanje da li drutva nisu zaraena amerikom kugom. Sve elije sa leglom sa izbuenim poklopiima, potamneli poklopii, zatim zatvorene a prazne elije, mogu biti prvi simptomi bolesti. Zbog pojave rezistencije varoe na neke lekove, i zbog jesenje najezde, proleno tretiranje pela protiv varoe se moe preporuiti kao obavezno. Radi toga se moe koristiti apitol, papirii na bazi amitraza (mitak), timol, mravlja kiselina... Tretiranje izvriti po upustvu, u vie navrata, jer je leglo ve razvijeno. Ovo je period kada se jo vri zamena starih pela mladima i kada drutva jo slabe po broju pela, eventualno stagniraju, a buran razvoj e imati u aprilu. Znai, potrebno je suavanje pelinjeg gnezda, pribliavanje ramova sa medom, utopljavanje, pogotovu slabijih drutava, ali i omoguavanje normalne ventilacije, dotoka sveeg vazduha koji je potreban leglu. Ovog prolea je est sluaj da u konicama ima nedovoljno hrane, pa se moe preporuiti da se takvim drutvima dopuni hrana do nekih minimalnih zaliha, 6-8, pa i 10 kg, kako bi mogla normalnije da se razvijaju. Ta dopuna se vri po toplijem vremenu, toplim eernim sirupom 50% ili 60%, u koliinama 0,5-1 litar dnevno za drutva srednje jaine i 1-2 litra za jaa drutva bez dovoljno hrane. Naravno, pratiti da li pele mogu da uzmu te koliine za jedan dan i prema tome se ravnati. Ta mera e se viestruko isplatiti, videemo ve pri kasnijem podsticajnom prihranjivanju. Efekat podsticajnog prihranjivanja drutava koja inae nemaju dovoljne koliine hrane u konici je neuporedivo slabiji. Voditi rauna da ako se dodaju ramovi sa medom, da ne budu iz bolesnih drutava (nozemoza, kuga...) Radi podsticanja razvoja lgla, mogu se jo jednom dodati pogae sa polenovim prahom ili sa njegovom zamenom (kvasac, mleko u prahu), iznad klubeta, u ram hranilicu ili u obinu hranilicu. Ako su rezerve hrane dopunjene ili su bile dobre, moe se vriti podsticajno prihranjivanje toplim sirupom, moe i reim. Dakle, prve tople, ali i promenljive martovske dane pele treba da provedu u neto suenim i utopljenim konicama. To e sigurno dati rezultate, ali treba biti spreman da jo toplije vreme i dobar razvoj drutava blagovremeno pratimo proirivanjem legla. Pri toplom vremenu, u prisustvo dobre podsticajne pae i unosu polena, proirujemo leglo dodavanjem izgraenih ili poluizgraenih ramova. Prvi ram moemo dodati sa strane legla, a ve sledei u sredinu, i tako i ostale. Ako pele u LR konicama zaposedaju samo jedan nastavak ili manje, ukloniemo onaj bez pela i iskoristiti taj trenutak da iz tog uklonjenog nastavka, ali i onog sa pelama izvadimo za topljenje loe ramove. Bilo koji tip konica da je u pitanju, sada je pogodno za te poslove. Dok jo ne pone intenzivniji unos nektara, povremeno otklapanje meda u ramovima pored legla ili ba na ramovima sa leglom je veoma stimulativno za pelinja drutva, kako bi se dobio povean prostor za zaleganje matice. Pri tome imati u vidu snagu drutva i voditi rauna da ne nastane grabe. Taj posao zahteva puno vremena pa na veim pelinjacima nije primenljiv. Tamo se moe kod konica koje imaju pokretne podnjae preokretati plodini nastavak za 180 stepeni. Jedna od mera je i preokretanje rama unutar legla za 180 stepeni ako nije zaleen celom povrinom, ali i pri tome voditi rauna da se ne izazove prehlada legla. Varijanta toga je preokretanje rama sa medom tako da bude uz samo leglo. Pelari koji su ostavili snana drutva sa dosta hrane jesenas, sa dobrim maticama i dobrim saem, sada nemaju mnogo posla. Mogu mirno ekati da se drutva sama razviju i da kasnije dodaju odmah ramove sa satnim osnovama, nastavke sa satnim osnovama, medita, ve prema tipu konice i tehnici pelarenja.

Podrazumeva se da su pojilice postavljene jo za vreme toplijih februarskih dana, ako ne, postavicemo ih sada, ali ce biti potrebno da pcele nekako naviknemo, moda zaslaenom i nesto zagrejanom vodom, sa dodatkom malo soli (1--2%). Vreme je za nabavku eera, satnih osnova, ienje ramova i postavljanje osnova. Planira se odgajivanje matica, rojeva, ili pak kupovina. Prave se konice, medita, pripremaju se skupljai polenovog praha. Kontrolie se medino sae i brine da ga ne napadne moljac. Vri se dezinfekcija konica u kojima su bila bolesna pelinja drutva. Pelari koji ele da organizuju jedan ciklus gajenja matica pre bagremove pae, ve krajem marta treba da ponu sa pripremama, podsticanjem razvoja trutova i drugim poslovima.

APRIL 2002. STANJE PELINJIH DRUTAVA Ovog prolea se vie nego inae uoava velika razlika u snazi i stanju pelinjih drutava, to je posledica iz prethodne godine, kao i nepovoljnog toka zime. Dobra drutva su imala krajem marta proseno 4 rama legla, a bilo je i sa 5 i 6 ramova. Ona drutva koja su bila zahvaena nozemozom, u martu su primetno slabila ili propadala, a to e se oseati i sada. Postojae i trea grupa drutava, koja su slaba, stagniraju ili se vrlo sporo oporavljaju. FENOLOGIJA U toku prvog prolenog meseca - marta, procvetalo je svo voe a poetkom aprila moemo oekivati samo nastavak cvetanja jabuke, eventualno treanja, vianja. Jedino na veim nadmorskim visinama vona paa e due trajati. Cvetanje maslaka ove godine neto kasni za voem, to je dobro. Cvetanje bagrema se u nizijskim predelima moe oekivati krajem aprila, eventualno neto ranije, ali to e u velikoj meri zavisiti od daljih klimatskih uslova, odnosno od sume dnevnih temperatura i prosene dnevne temperature vazduha. Postoji zapaanje da od trenutka kada primetimo da su cvetni pupoljci bagrema dugi 10-15mm, bagrem e procvetati za oko 15-20 dana. RADOVI PELARA Proirenje legla Neophodno je proirenje legla dodavanjem ramova sa izgraenim saem ili jo bolje, satnim osnovama. Kod drutava koja imaju do 3, eventualno 4 rama legla, satna osnova se prvo dodaje sa strane legla, pa kada bude izgraena i zaleena, moe se staviti u sredinu. Kod snanih drutava pri toplom vremenu, satna snova se dodaje u sredinu legla, mogu se dodati i dve, jedna u sredinu, jedna skraja legla. U sluaju hladnijeg vremena, ako zbog udaljenosti od pelinjaka ili drugih razloga moramo tada da proirimo leglo da pri sledeem dolasku ne bi bilo kasno, osnovu stavljamo skraja. Kod snanih drutava u LR konicama vriemo rotaciju nastavaka i dodavanje satnih osnova, a kod neto slabijih prvo emo radom pojedinanim ramom stimulisati vei razvoj. A konice Oni koji rade sa A konicama, razvijee drutvo prvo u donjem nastavku, ispod matine reetke, i to otklapanjem meda ili prihranjivanjem, preokretanjem ramova, ubacanjem praznih ramova ili satnih osnova. Zatim e ramove sa medom a bez legla podizati iznad reetke, da dole omogue to vei razvoj legla. Kad drutvo jo vie ojaa, preveavae ramove sa leglom u gornji nastavak, iznad reetke a dole dodati satne osnove. Kad leglo izae, vadie sve ramove iz

medita koji su bili u ploditu i umesto njih stavljati medine ramove. Ako je potrebno, pojaavae drutva ramovima sa zrelim leglom iz nukleusa. Prihranjivanje Drutva sa nedovoljnom koliinom hrane, sada intenzivno prihranjujemo dok stvore zalihe. Podsticajno prihranjivanje e posebno biti efikasno ako se obavlja za vreme kinih dana, kada pele ne izleu. Sirup moe biti i redji, jer pelama je veoma potrebna voda. Moemo im umesto sirupa dodavati istu pitku vodu u hranilice. Po zapaanju Stanka Saria iz Kragujevca, hranilice ne zatvarati da se voda ne bi ukvarila. Sakupljanje polena Pri dobroj polenskoj pai i lepom vremenu, april je odlian period za sakupljanje cvetnog praha. Postavljamo skupljae i drimo ih prvo nekoliko dana otvorene kako bi se pele navikle na ulaz. Sakupljeni polen suimo i pakujemo u kese, a najbolje da meljemo i meamo sa medom. Jaku polensku pau i blokadu ramova polenom iskoristiti za uzimanje ramova sa polenom iz konica i njihovo stavljanje u medine nastavke (kod DB u dva spojena nasatvka) da ih pele dopune medom i zatvore, a ako je potrebno, prihraniti ih i eernim sirupom. Takve ramove uvati na nekoj konici do dodavanja rojevima ili drutvima ujesen. Neko vreme se sigurno mogu uvati u hladnoj prostoriji, ali da ne budu zatvoreni i meusobno zbijeni, zbog moljca. Ostali radovi S obzirom da je veoma rana i da e dugo trajati, ova sezona moe biti veoma pogodna za negovanje i razvoj rojeva pa to treba imati u vidu pri planiranju uveanja pelinjaka. Dalje, moe se ve sada planirati selidba na pelinje pae tokom leta. Pelari koji ele da pred bagremovu pau odgaje matice, potrebno je da odgajivaka drutva dobro prihranjuju, najbolje razreenim medom sa dodatkom polena. Pristupie stimulisanju razvoja trutova, stavljanju trutovskog saa matici na zaleganje i to u drutva sa kvalitetnim maticama, a od matica drugog porekla odgajie neoploene matice. Oplodnjake ili nukleuse mogu formirati pred bagremovu pau od drutava koja su slaba ili koja nisu spremna da je iskoriste. Ako to nismo uinili ranije, sada uklanjamo staro i nepravilno izgraeno sae. ISKUSTVA Bilo kojim tipom konice da pelarimo, potrebno je da znamo da ako u bagremovoj pai budemo imali mnogo otvorenog legla u konici, to e uticati da ostvarimo manji prinos meda. Zato ogranienje matice da nosi na manjem broju ramova daje dobre rezultate. Efikasno je ali dosta komplikovano oduzimanje ramova sa otvorenim leglom (pa ak i sa pelama na njima) i stavljanje u slabije konice. Moda se moe izrei neko pojednostavljeno gledanje na mogunost iskoriavanja pae od strane pelinjeg drutva. Re je o iskustvu da pele mogu solidno (naravno, ne i najbolje mogue, jer govorimo o minimumu) iskoristiti pau ako dobro zaposedaju plodite, pa ma koliko ono bilo i ako ono bude ispunjeno hranom. Znai, kod DB konice, potrebno je da svih 12 ramova budu dobro zaposednuti pelama. Kod 10-ramne DB, to vai za njeno plodite, kod A takoe. Kod LR bi trebalo da plodite budu 2 tela, ali tak zahtev nije lako ispuniti. Ako nam je samo jedno LR telo plodite, i takvo drutvo moe u dobroj pai dati i pun medini nastavak, koji je iznad plodita, samo onda se susreemo sa problemom da pelama nemamo obezbeenu

zimnicu. To reavamo polumedinim nastavkom - magacinom hrane ili uvoenjem jo jednog nastavka za plodite, ili za bar deo zimske hrane. Neki pelari vrcaju i ramove iz plodita pred bagrem kako bi to vie stimulisali pele da unose nektar. Izvrcanim medom hrane rojeve. To daje efekte ali je vrlo komplikovano, neprihvatljivo za vee pelinjake a rizino ako bagremova paa podbaci. Takoe, potrebno je imati prazno medino sae kojim emo zameniti ramove iz plodita. Nije suvino podsetiti pelare da su april, maj i jun kljuni meseci kada se neto oko pela moe efikasno uraditi. Misli se na izgradnju saa, razvoj drutava, odgajivanje matica, razmnoavanje, razvoj rojeva. U krajevima sa letnjom paom, pogodan je i messec jul. A avgust, to je najvaniji mesec pripreme pelinjeg drutva za narednu sezonu. To ne smemo shvatati kao frazu, ve kao stvarnu injenicu da se tada stvaraju najvaniji uslovi (misli se na uslove na koje pelar moe da utie) da naredne godine ostvarimo visoke prinose. Prirodno rojenje Zbog svega toga, nastojaemo da najbolje iskoristimo buran razvoj pela u aprilu. Nastojaemo da predupredimo rojenje, koje e biti verovatnije u drutvima sa starim maticama, pogotovu onih sklonih rojenju, kao i u jakim polenskim aprilskim paama, blokadi matice. Ako uoimo znake rojenja (najsigurnije - pojavu matinjaka), moemo isecati matinjake i iskoristiti ih u oplodnjacima ako su nam neophodni, a moemo takva drutva i vetaki podeliti na vie rojeva. Moemo ih iskoristiti i za odgajivaka drutva pri odgajivanju matica ili proizvodnji matinog mlea. Naravno, ako elimo proizvodnju meda, nastojaemo da rojenje suzbijemo. Kod LR konica se moe pokuati sa umetanjem nastavka sa satnim osnovama izmeu dva plodina tela. Pri tome, u taj nastavak preneti jedan ram sa leglom, kako bismo podstakli pele da zaposednu taj nastavak a ne da ga preskoe. Za suzbijanje rojenja se moe preporuiti i oduzimanje izletnica iz tog drutva u korist nekog drugog drutva. Drutva za koja procenimo da nisu sasvim spremna za iskorienje bagremove pae emo pojaati nekim ramom zatvorenog legla ili eventualno spojiti sa nekim drugim drutvom srednje jaIne. Vano je zapamtiti da spajanje dva slaba drutva ne daje nikakve efekte, moe se spajati slabo sa srednjim, ali i tu je efekat vrlo mali. Spajanje srednjih drutava sa srednjim ve je mnogo povoljnije. Ako drutvo, naprimer, pred bagremovu pau ne zaposeda puno DB plodite, primeniemo spajanje sa nekim srednjim, ali ako zaposeda, spajanje se moe i izostaviti. Zdravstveno stanje S obzirom na prisustvo bolesti legla na pelinjacima irom zemlje, svaki pregled legla iskoristiti za kontrolu bolesti. Sumnjive su elije sa zatvorenim leglom sa potamnelim i probuenim poklopcima, pogotovu one koje su kada ih otklopimo iznutra naizgled prazne ili se u njima nalazi smee-siva masa koja se razvlai. Drutva obolela od krenog legla suziti to vie, postaviti na sunano mesto i dobro prihranjivati sirupom, a najbolje medom i polenom. Prvom prilikom izvriti zamenu matice. Moe se pokuati suzbijanje bolesti stavljanjem belog luka na satonoe. Za tretiranje protiv varoe se moe upotrebiti neko sredstvo koje ne zagauje med i vosak, nrp. mravlja kiselina, timol, uz paljivu kontrolu doze i ponaanja pela. Dobro je jo sada planirati mogunost da posle bagrema neka drutva oslobodimo varoe tako to emo da im (privremeno) oduzmemo svo leglo ili da ih naselimo na golo sae i onda tretiramo

MAJ 2002.STANJE PELINJIH DRUTAVA I dalje je primetna velika razlika u snazi i pripremljenosti pelinjih drutava za iskoriavanje glavne pae. Snana drutva krajem aprila u LR konicama imaju skoro puna 2 nastavka pela, pa i vie, a u DB konicama puno plodite i delom su prela u medini nastavak. Imaju oko 7-8 ramova legla, pojedina i vie, ali takvih drutava nije procentualno mnogo na pelinjacima. Pelari koji nisu prihranjivali proletos, a koji su ostavili male rezerve hrane jesenas, susreu se sa time da im pojedina drutva imaju veoma malo hrane, da su ak na kritinim koliinama. Naprotiv, drutva sa veim zalihama hrane, i ona koja su potpomognuta hranom za vreme promenljivog prolea, uspela su da bolje iskoriste vonu pau uprkos loim vremenskim uslovima. Ona imaju po nekoliko ramova sa lepim mednim vencima iznad legla, kao i sae sa strane legla ispunjeno medom i sa dosta polena. Takoe, kod DB konica, snana drutva su ponegde donela neto meda od vone i drugih prolenih paa. Drutva koja su bila obolela od nozemoze, ili su bila bez hrane, do sada su ili stradala ili su tavorila, vrlo slaba. FENOLOGIJA Vona paa je zbog hladnog i kinog aprila dosta dugo trajala, a to se odnosi i na pau maslaka. U brdovitim predelima te dve pae e se oseati jo moda krajem aprila i na samom poetku maja. Cvetanje perka i uljane repice je takoe neto produeno. Bagrem je na alost i ove godine jako oteen od mrazeva, a to se najvie odnosi na nizijske predele u kojima je vegetacija ranije krenula, kao i na brdske, okrenute suncu. Zbog zahlaenja bagrem je vrlo dugo zadrao cvetni pupoljak duine oko 1cm, koji je posle mrazeva stradao. Meutim, ima lokacija ili ponegde samo - mikrolokacija, na kojima je ipak ostao neoteen, kojih je malo. Tako ve saznajemo da je oko 20. aprila procvetao bagrem u Beogradu, a krajem aprila i na samom poetku maja procvetae i druga neoteena stabla bagrema u niim predelima. S obzirom na postojanje vie prirodnih varijeteta bagrema kod nas, ima stabala bagrema u niziji koja nisu oteena od mraza a koja e cvetati neto kasnije, oko 5-10 maja. U brdovitim krajevima, bagrem e cvetati oko 10. maja ili neto kasnije, ukoliko nije oteen. Posle bagrema, u krajevima pored reka, movara, javlja se dobra paa sa bagremca-amorfe. U brdovitim krajevima poetkom maja oekuje se paa pitome maline. RADOVI PELARA Vrimo pripreme za bagremovu ili neku drugu glavnu pau. Kod LR konica, rotiraju se nastavci, nastavak sa vie meda i legla stavlja na podnjau a onaj sa manje, iznad, i tu vadimo eventualno loe sae a dodajemo satne osnove. Kod DB konica drutva kojima ne nedostaje mnogo da bi imala po oko 8 ramova legla, dodajemo te ramove iz pomonih drutava ili nukleusa. Kod A konica snana drutva su ispunila plodite i potrebno im je omoguiti da preu u medini nastavak. Neki pelari rade preveavanje ramova sa leglom u medite, iznad matine reetke, a dole dodaju satne osnove to je dobra mera za predupreenja ulaska drutva u rojevi nagon. Drutva koja su dobra ali jo ne ispunjavaju puno plodite moemo pojaati ramom sa leglom (sa ili bez pela) iz pomonih drutava ili nukleusa. Prilikom pojaavanja drutava u bilo kojim konicama, voditi rauna da se ne dodaju ramovi sa leglom bez pela onim drutvima koji ih ne mogu pokriti pelama, koja nemaju dovoljno pela, jer time inimo dvostruku tetu, to e se leglo prehladiti, a uzalud smo slabili nukleuse. Kada se dodaje ram sa leglom i pelama, to se moe initi po lepom vremenu prskanjem vodom sa malo rakije ili ekstrakta nane i sl. Moemo postupiti i tako da ispred konice koju pojaavamo stavimo iroku priletnu dasku do zemlje na

koju stresemo ram sa leglom, a ram zatim dodamo u konicu. Stare pele e odleteti sa daske u svoju konicu a mlade e ui u novu konicu. Kraj aprila ili poetak maja je krajnje vreme za spajanje drutava radi boljeg korienja bagremove pae. Matica iz slabijeg drutva se odvoji u posebnu konicu sa malo pela i legla, a ostatak spoji preko novine ili zamreenog rama. Pelari mogu pokuati da i svoje nukleuse iskoriste u pai tako to e ih smestiti u zajedniku konicu, jedan do drugog, odvojene pregradama, sa odvojenim poletaljkama i letima. Kada se malo organizuju i prilagode, stavlja im se zajedniko medite preko matine reetke koja pokriva celu konicu. Napominjemo da ako pelar po prviput pokuava da sprovede neki postupak, moe se preporuiti da to ne Ini sa svim konicama, ve samo sa po nekim i da paljivo posmatra rezultat. Kada paa pone ili po potrebi i ranije, stavljamo medine nastavke. Nove nastavke najbolje je podbacati ispod ve ispunjenih nektarom. Sakupljanje polena Samo period intenzivnog unosa nektara nije pogodan za postavljanje skupljaa polena i sakupljanje, a vreme slabijih nektarskih paa dobro je iskoristiti za sakupljanje polena ili eventualno dobijanje preraenog polena - perge. To je pogotovu vano u krajevima gde se ne moe oekivati ozbiljniji unos bagremove pae zbog izmrzavanja. Ostali radovi Ova sezona je veoma specifina i pelari nemaju drugog izlaza ve da joj se prilagode. Kini april, i mogue kie u maju mogle bi pogodovati medenju bagrema u krajevima gde nije promrzao. Pelari koji ele da uveaju broj svojih drutava ili nadoknade gubitke, potrebno je da to to pre uine kako bi rojevi, ali i podeljena drutva mogli da se razviju i spreme za zimu. Ukoliko se odlue na prodaju rojeva, pelari bi takoe trebali da se za to unapred pripreme. Za sve te rojeve su neophodne matice, pa je neophodno planiranje njihovog odgajivanja. Ako se drutvima ostavlja da ih sami odgaje, to u svakom sluaju treba initi kod zdravih i jakih zajednica i to pre, u maju ili junu. Zbog izmrzavanja bagrema, mnogi pelari e se ove godine odluiti na selidbu, bilo na drugu bagremovu pau ili na livadu. Pored nunosti pribavljanja zdravstvenih uverenja i bileta za prevoz pela od veterinarskog inspektora, pelare upuujemo da obavezno kontaktiraju sa pelarima sa tih podruja na koja ele da sele, a takoe i sa njihovim pelarskim udruenjima. Time e izbei mogue tekoe ili ak neprijatnosti, a drugo, izbei e gusto naseljavanje poejdinih podruja, to je nepovoljno kako na prinose u pai, tako i zbog mogunosti pojave grabei ili irenja bolesti. Pelari bi trebalo da se podsete miljenja da najee bolje medi tamo gde je zabaenije, gde su moda i loiji putevi. Zdravstveno stanje S obzirom na prisustvo bolesti legla na pelinjacima irom zemlje, svaki pregled legla iskoristiti za kontrolu bolesti. Sumnjive su elije sa zatvorenim leglom sa potamnelim i probuenim poklopcima, pogotovu one koje su kada ih otklopimo iznutra naizgled prazne ili se u njima nalazi smee-siva masa koja se razvlai. Formiranje rojeva ili obezmatienje drutava iskoristiti za tretiranje protiv varoe, nekim od sredstava koji ne zagauju med i vosak. Vriti kontrolu broja varoa u zatvorenom trutovskom leglu i u sluaju invazije varoe hitno reagovati. Dobro je i namerno formirati drutva bez legla, ili privremene rojeve bez matice, sa leglom iz koga se legu pele, da bi se efikasno tretirali protiv varoe

JUN 2002 Stanje na pelinjaku Ove godine, bagremova paa se razlikovala od ranijih, i ve od prolenog razvoja pupoljaka pelarima je donosila mnogo nemira i briga. Stabla koja nisu bila oteena mrazom, cvetala su na samom kraju aprila i poetkom maja, ali je njihovo medenje bilo veinom slabo i kratkotrajno. U Vojvodini je moda najkrae trajalo i po nekim izvetajima, dalo slabe prinose. Za tim cvetanjem, procvetao je bagrem koji je bio zaustavljem mrazom ali i njegovo medenje nije bilo svuda isto. U nekim krajevima (delovi Vojvodine) i ono je kratko trajalo i dalo malo meda a u drugim (delovi centralne Srbije) neto due. Ipak, i tu je luenje nektara prekinuto visokim temperaturama, pa je preostao jo samo bagrem na veim nadmorskim visinama, koji cveta krajem maja i poetkom juna. Moe se za sada samo predpostaviti da e prinosi biti proseno oko 10-15kg po konici, ponegde i vei, ali na najveem broju pelinjaka ispod toga. Karakteristino za ovu sezonu je da su pele unele dosta hrane u plodite i da e im to predstavljati odlinu rezervu. Pojedina drutva nisu ni izlazila u medine nastavke, a sve je to bila posledica male koline hrane u konicama, jo od protekle godine, to se prenelo na prolee. Ima ve dosta pojava rojenja pela, a s obzirom na kine dane poetkom juna, pelare upozoravamo da obrate panju na moguu pojavu rojevog nagona. Radovi na pelinjaku Vrcanje meda Sredinom meseca se moe pristupiti oduzimanju vika meda, koji je u najveoj meri zaklopljen, a ostale ramove ostaviti da med sazri ili da se eventulano dopune medom sa drugih paa. Teko iskustvo od protekle godine nas opominje da moramo ostaviti kao rezervu znaajne koliIne meda, pa pelarima savetujemo da ako je potrebno odvoje po nekoliko ramova sa zatvorenim medom iz svake konice za rezervu (zavisno od tipa konice, ili po ceo nastavak, mozda na 2 konice - 1 nastavak). To e im se viestruko isplatiti. Oni koji se ba odlue da vie izvrcaju, moraju to pre da ponu sa prihranjivanjem, moda ve poetkom jula. Selidba na pae Selidbu na livadsku pau treba to pre obaviti i to seliiti pre svega na planine, sa veom nadmorskom visinom, gde je ta paa izdanija. Lipova paa e poeti verovatno sredinom juna. Za suncokretovu pau ima vremena, jer poinje krajem juna i poetkom jula, ali se ve sada mogu vritii pripreme. Ostale pelinje pae treba pratiti, prema lokalnim prilikama, i odseliti pele. Napominjemo da je prilikom selidbe potrebno ispuniti sve zakonske mere (pregled pela i uzimanje potvrde o zdravstvenom stanju, dogovor sa pelarskim udruenjem u kraju gde se pele preseljavaju i sa lokalnim pelarima. Na vee daljine transport je najbolje vriti uvee i nou, a na manje je mogue i rano ujutru. U svakom sluaju, posebno obratiti panju na obezbeivanje dobre ventilacije u konicama. Nikako se ne preporuuje koncentrisanje velikog broja pelinjih drutava na jednom mestu. To e umanjiti prinose po konici, a poveae opasnost od grabei i prenoenja bolesti i varoe. Udaljavanje ka dobrim, ali moda udaljenijim mestima, moe doneti vee prinose i otkloniti spomenute bojazni. Bolesti pela

Unos nektara ograniava pelare u tretiranju pela protiv krpelja varoe, ali se ipak moe dosta toga uraditi na smanjenju zaraenosti. Ve je primeena najezda varoe u pojedinim pelinjim drutvima, to je upozoravajue. Formiranje rojeva i drugi poslovi oko pela se mogu iskoristiti za tretiranje rojeva, drutava koja su ostala bez matice, bez legla, to je mnogo efikasnije nego kada se radi u prisustvu legla. Postoje i sredstva koja se mogu koristiti i u toku sezone (mravlja kiselina, timol...) pa se treba upoznati sa mogunostima njene primene. Kupovinu paketnih rojeva obavezno propratiti tretiranjem protiv varoe. Svaki pregled pela obavezno iskoristiti za uvid u zdravstveno stanje legla, posebno da li postoji sumnja na ameriku kugu legla. To je bolest zatvorenog legla, simptomi su nepravilne rupice na poklopcima legla, koje je ratrkano po ramu. Ako se palidrvcetom zahvati sadraj takve elije, vidi se trula masa sivkasto smee boje, koja se razvlai. U sluaju stare zaraze, elija je naizgled prazna, to predstavlja izrazit simptom. Potrebno je razlikovati tu bolest od varoe, pri kojoj u eliji postoji formirana lutka, i od krenog legla, kada poklopci legla takoe mogu biti izbueni, ali unutra se nalazi mumija crno bele boje. Formiranje rojeva S obzirom na velika zimska stradanja pela, prolene gubitke, bie neophodno da se ovaj mesec iskoristi za formiranje novih pelinjih drutava, dopunu i saniranje pelinjaka. Formiranje rojeva za uveanje sopstvenog pelinjaka ili za prodaju potrebno je izvriti to ranije u seznoni, kako bi rojevi mogli da ojaaju do kraja sezone a i drutva iz kojih su dati da se konsoliduju. Pelari na ijim pelinjacima je bilo stradanja pelinjih drutava treba da izvre dezinfekciju konica, pribora, ramova itd, ako to nisu ranije uinili da bi bez bojazni mogli da pristupe njihovom ponovnom naseljavanju. Eventualna pojava prirodnih rojeva se moe iskoristiti za poveanje broja pelinjih drutava. U tom cilju, roj se moe naseliti u novu konicu a konica iz koje je izaao, ako je ostalo dovoljno pela, moe se podeliti na dva ili vie delova (zavisno da li elimo rojeve ili oplodnjake) s tim da u svakom ostavimo po jedan ram sa zatvorenim rojevim matinjakom ili neoploenom maticom. Ako se rojevi nagon otkrije pre izleta roja, takvo drutvo se i tada moe podeliti na vie drutava. Druga mogunost je da se celokupna konica pomeri na drugo mesto na pelinjaku a na mesto stare postavi nova konica u koju emo staviti ramove sa satnim osnovama, eventualno po neki ram sa hranom (zavisno od pae). Maticu emo ostaviti u toj konici na starom mestu, natreemo neto pela a ostale e se vratiti. Izmetena konica se takoe kasnije moe podeliti, a moe se i ostaviti da se od tih matinjaka izvede i kasnije oplodi jedna matica. Ostale matinjake moemo iskoristiti za druge potrebe. Ostali radovi Jun je pogodan period za odgajivanje matica, pa je potrebno to pre formirati odgajivaka drutva i oplodnjake. Proizvodnja mlea predstavlja zapravo samo jednu fazu u odgajivanju matica, pa se svim pelarima, a posebno onim koji se ve bave odgajivanjem matica, moe savetovati da na svom pelinjaku organizuju i proizvodnju mlea. Sakupljanje polena radi prodaje, moe se preporuiti jo samo tokom ovog meseca, eventulano i na poetku jula, jer e kasnije biti veoma potreban pelama. Proizvodnju voska treba podsticati u svakoj prilici, dodavanjem satnih osnova ili praznih ramova. Pelari koji su u mogunosti, mogu sada vriti setvu facelije ili neke druge medonosne biljke kratke vegetacije (heljda) kojima bi poboljali kasnu letnju pau.

JUL 2002 Stanje na pelinjaku Ove sezone pelinja drutva imaju u ploditu mnogo vee koliine hrane nego prole sezone, to je ohrabrujue, ali to ne bi smelo pelare da zavara. Naime, vea je verovatnoa da drutva koja su dala vie meda za vrcanje ostanu bez mednih venaca u centralnim plodinim ramovima. To je zavisilo i od soja pela, neki sojevi su razvili veliko leglo, a u nedostatku pae, drutva ve ostala bez hrane, to pelaru mora biti alarm. Pojavio se unos medljike, to pogoduje boljem razvoju pelinjih drutava i omoguava dobijanje meda za vrcanje. Ako pele deponuju medljiku u prostor medita, to e biti povoljnije za pelara, ne samo zato to e takav med moi da izvrca, ve i zato to prisustvo medljike u mednim vencima sredinih ramova moe u dugim zimama predstavljati tekou za pele. Meutim, ne treba previe strahovati ni od unosa medljike u plodite. Ako takva pelinja drutva zimuju na sunanim mestima, gde tokom zime mogu ee da izleu (nema vlage, magli, jakiih vetrova...), nee biti veih tekoa. Takvi uslovi su u velikoj meri zadovoljeni na mnogim brdskim i planinskim lokacijama. Radovi na pelinjaku Jul je mesec kada praktino zapoinju predpripreme za avustovsko spremanje za zimu, pa neki od poslova u avgustu se mogu i sada odraditi. Pele je potrebno zatititi od velikih vruina i obezbediti im vodu. Ako se namerava formiranje novih rojeva ili prodaja, to treba uraditi to pre kako bi se i stara drutva i rojevi spremili za zimu. Vrcanje meda Ve je zapoelo vrcanje vikova meda, ali na alost, proseni prinosi po konici u veini sluajeva nisu zadovolavajui. Posle bagremove pae pojavili su se unosi od drugih paa. Ako je med u sau poklopljen votanim poklopiima u veoj meri, moe se uzeti radi vrcanja, a u suprotnom, bolje je saekati jo neko vreme. Da bi se dobio to kvalitetniji med, ne treba uriti sa uzimanjem ramova sa zatvorenim medom po ijem obodu su pele donosile nov nektar. Medovi se mogu odvajati po vrsti ali i vrcati zajedno, to zavisi od ukusa i elja pelara. Ako se eli pakovan sortni med, neophodno je koliko je mogue bolje razdvojiti ramove. To se odnosi i na medljiku koja je veoma traena i cenjena na tritu. Selidba na pae Poetkom meseca zapoinje paa na suncokretu, pa je potrebno da oni pelari koji nameravaju da sele, to blagovremeno i uine, pogotovo ako se zna da suncokret bolje medi u prvoj polovini cvetanja. Javili su se unosi i na livadskim paama, ali e verovatno samo livade na visokim planinama nastaviti da mede i u ovom mesecu. Posle vie godina, pojavio se znaajniji unos umske pae, odnosno medljike, slatke materije sa lia nekog drvea. Primeeno je na hrastu, ali i drugom drveu. Medljika je tamno crvene boje, gusta, i u nekim krajevima je ve moglo da se poneto i izvrca. Vei prinosi se oekuju ako se produe visoke temperature i ne bude veih padavina.

Za selidbu na pae je potrebno ispuniti odgovarajue zakonske propise, ali i povezati se sa lokalnim pelarima i izbei prenaseljenost i ometanja. Bolesti pela Kod rojeva i drutava na kojima ne stoje medini nastavci, mogue je jo sada izvriti tretiranje nekim hemijskim sredstvom protiv varoe, a kod ostalih drutava, to se moe uiniti samo srestvima koja ne zagauju med i vosak, ili saekati avgust i skidanje nastavaka. Svaki pregled pela iskoristiti da se proveri da li je pelinje leglo zdravo, a sumnju na ameriku kugu prijaviti nadlenom veterinarskom inspektoru. Negovanje rojeva Novoformirane rojeve, kao i druga slabija pelinja drutva potrebno je paljivo negovati, kako bi se spremili da uspeno podnesu zimu i naredne godine postanu prizvodna drutva. Radi toga, redovno se vri prihranjivanje eernim sirupom, a za udaljenije pelinjake daje se i eerno medno testo i eer u kristalu. Ako nema dovoljno meda, dodaju se ramovi iz zalihe ili od jaih dutava, a ako ni to nije mogue. onda se vri prihranjivanje veim koliinama sirupa u kratkom roku. Satne osnove je mogue dodavati ako postoji paa ili se pele prihranjuju i ima unosa polena. Pri tome, treba kontrolisati da li e matica zalei izgraene ramove, poto sa priblliavannjem jeseni ona to sve manje rado ini. Zato pelari moraju jul iskoristiti kao praktino poslednju priliku u sezoni da im pele izgrade nove ramove koje e matica zalei i na kojima e drutvo zimovati. Kasnije, u avgustu, moraju se ukloniti iz centra klubeta ramovi koji nisu zaleeni ili su to u sasvim maloj meri i samo u jednoj generaciji pela. Ostali radovi Zamenu starih i nekvalitetnih matica potebno je to pre uraditi, kako bi nova matica imala vie vremena da razvije drutvo. Odgajivanje matica se moe vriti i u toku jula, ali se odgajivakim drutvima moraju obezbediti stalna prihrana (ako nema unosa) i polenov prah. Oplodnjake treba zatititi od velikih vruina. Propolis se sakuplja do kraja ovog meseca, poto e kasnije ve biti potreban samoj pelinjoj zajednici.

AVGUST 2002Stanje na pelinjaku U pogledu koliine hrane, stanje na pelinjacima je vrlo razliito. Ima drutava sa velikom koliinom hrane u ploditu, velikim mednim vencima ali i dosta i suprotnih sluajeva, drutava koja nemaju dovoljno hrane i koja zbog toga ve trpe jer se slabije razvijaju. To je najvie zavisilo od lokalnih panih prilika ali i toga koliko je meda pelar uzeo za sebe. Zaraenost varoom je takoe razliita, ide od male do zabrinjavajue. Prinosi meda ove godine su bili u najveem broju sluajeva mali ali ipak bolji nego prethodne.

Radovi na pelinjaku Glavni zadatak pelara u avgustu je priprema pelinjih drutava za prezimljavanje. Radi toga, potrebno je izvriti pregled drutava i ustanoviti stanje, u pogledu zdravlja (varoa, bolesti legla idr.), koliine hrane, brojnosti drutva, kvaliteta matice. Kada se to utvrdi, onda se pristupa ostvarenju konkretnih zadataka. Da bi pelinja drutva bila sposobna da uspeno prezime i naredne godine budu produktivna, a i da bi se izbegla kasnija briga pelara oko hrane, neophodno je u avgustu i eventualno poetkom septembra obezbediti u konicama neophodnu koliinu hrane. Proraun koliko je hrane neophodno moe se izvesti ako se zna da bi po jednom DB ramu drutvo trebalo da ima od 1,5 do 2kg hrane, raunato proseno. Za LR ram je to oko 1,5kg ili eventualno neto manje, a za ostale konice je raun slian. Pri tome se uzima u obzir ukupan broj ramova zaposednutih pelama. Najbolje je da sva ta hrana bude prirodnog porekla a ukoliko to nije mogue, onda se pristupa dodavanju ramova iz rezerve ili prihranjivanju. Pri dodavanju ramova se mora voditi rauna da se ne prenese bolest. Drutva je najbolje prihranjivati veim koliinama sirupa (1-2-3 litara odjednom) u kraem roku. Koristi se sirup koncentracije 50% ili sa neto vie eera, u odnosu prema vodi 3:2. Pri prihranjivanju voditi rauna da se ne izazove grabe, prihranjivati pred vee, ali je mogue i rano ujutru ili dva puta dnevno ako nema opasnosti od grabei.