21Januar 2012. www.serbianmirror.com

K A L E N D A R

22 Januar 2012.

S P O R T

Godina od koje se opra{tamo, ovapredolimpijska 2011. protekla je unastojanju srpskih sportista, u poje-

dina~noj i ekipnoj konkurenciji, da ostvare{to bolje rezultate i kvalifikuju se, odnosnoizbore normu za London 2012. i najve}iplanetarni dogadaj, Olimpijske igre, koje suvi{e od sportskog takmi~enja.

On je ukazao na to, da za svakogsportistu prilika da predstavlja svoju zemljuna ovoj sportskoj manifestaciji, predstavljanajve}u ~ast.

Strelci su to prvi u~inili, njihovimstopama krenuli su i ostali – vaterpolisti,kajaka{i, atleti~ari, teniseri, pliva~i i bokserAleksandar Drenovak. Olimpijski timSrbije za sada broji vi{e od 50 sportista uosam sportova, a o~ekuje se da u~e{}e naOlimpijadi u Londonu izbore i odbojka{i,odbojka{ice, d`udisti, rukometa{i, rva~i istonoteniseri.

Srbija }e u Londonu obele`iti 100godina od prvog u~e{}a na Olimpijskimigrama 1912. godine u Stokholmu, pri~emu }e istovremeno imati priliku da osvo-ji jubilarnu 100. medalju, po{to je do sadaosvojila 98 medalja.

Predsednik Olimpijskog komitetaVlade Divac, potpisao je zvani~an poziv zau~e{}e Srbije na OI u Londonu 2012. itime formalno potvrdio 100-godi{nji konti-nuitet u~e{}a srpskih sportista naOlimpijskim igrama. Poru~io je sportistimada pru`e svoj maksimum i osvoje jubilarnu100. medalju, a i ime sportista koji su ve}izborili vizu za najve}i sportski dogadaj,obratio se vesla~ Nikola Stoji}, kome }e OIu Londonu biti ~etvrte do sada.

\okovic najbolji

sportista sveta

Kakav {ampion. Neverovatan,neponovljiv. Na{ sportista nad sportistimaNovak \okovi}. Kao {to neko re~e, nana{em jeziku i u na{oj veri sli~nog ni bol-jeg nismo imali. Svetska priznanja sti`u nara~un najuspe{nijeg srpskog sportiste.Najbolji svetski teniser u ovoj godini,izabran je i za najboljeg sportistu sveta u2011. godini, u izboru Ameri~ke sportske

akademije. Srpski teniser pobedio je upresti`nom 27. izboru koje Ameri~kaakademija organizuje u saradnji sa ugled-nim medijima „Ju-Es-Ej Tudej” i „En-Bi-Sisport”, a glasaju navija~i {irom planete.

Pre toga \okovi} je progla{en zanajboljeg igra~a u ovoj godini, koju jezavr{io na prvom mestu ATP liste, natradicionalnoj zavr{noj godi{njoj sve~anostiAsocijacije teniskih profesionalaca (ATP) uLondonu. U 2011. osvojio je deset turnira,od ~ega tri Gren slema, a ostvario je 69pobeda, uz ~etiri poraza, pri ~emu je dvaputa predavao duele zbog povreda.

Srbi su odu{evljeni pobedama svogidola Novaka \okovi}a. To su najboljedemonstrirali posle njegovog trijumfa uVimbldonu, kada je u finalu savladao dota-da{njeg teniskog kralja [panca RafaelaNadala i prvi put od 4. jula postao i prvo-rangirani teniser sveta, kada mu je prire|enveli~anstven do~ek. Vi{e od 100.000 ljudi

do~ekalo je, uz vatromet i muziku ispredDoma Narodne skup{tine, svog sportskogheroja, koji im je uzvratio re~ima: „Ja samvam ve~ni du`nik jer ste uspeli da miu~inite ovaj dan najlep{im u `ivotu i ne}uvam to zaboraviti. Ovo mo`e samo srpskinarod da priredi, jer mi imamo du{u. Sadasmo na vrhu sveta i sve }emo da osvojimo.”

Novak \okovi} tako dosto-janstveno predstavlja svoju zemlju {iromplanete, da mu sasvim pristaje i OrdenSvetog Save prvog stepena, najvi{e odliko-vanje koje Srpska pravoslavna crkvadodeljuje za dobro~instva i posve}enostveri, koji mu je patrijarh srpski Irinejuru~io krajem aprila.

Sportski savez Srbije je Novaku\okovi}u dodelio specijalno priznanje zaizuzetne sportske rezultate i afirmacijuSrbije u svetu, koji „uspeva da pobedi i unajte`im situacijama, kada mislimo da jesve izgubljeno”.

Vaterpolisti ni`u uspehe

Vaterpolisti nas redovno obradujuvelikim pobedama na najve}im takmi~enji-ma. Reprezentacija Srbije je u ovoj godiniprvo odbranila titulu {ampiona Svetskelige, u Firenci, jer je u finalnoj utakmicizavr{nog turnira savladala selekciju Italijesa 8:7. Ovim trijumfom izborili su direkt-no u~e{}e na Olimpijskim igrama uLondonu.

Potom su osvojili srebrnu medaljuna prvenstvu sveta u [angaju, {to je tako|eogroman uspeh (u finalu izgubili od Italijerezultatom 8:7, posle produ`etaka), uprkos~injenici da nisu uspeli da odbrane titulu{ampiona sveta osvojenu u Rimu 2009.godine.

Srpski reprezentativac FilipFilipovi} progla{en je za najboljeg igra~a(MVP) tog {ampionata u [angaju, a u ide-alnom timu na{ao se i Andrija Prlainovi}.Pri kraju godine Filip Filipovi} je izabranza najboljeg vaterpolistu na planeti, uizboru „FINA akvatik svetskog magazina”,kojeg izdaje Me|unarodna federacijapliva~kih sportova (FINA).

Uspehu na{eg trofejnog sportaveliki pe~at dali su i vaterpolisti Partizana,koji su osvojili titulu {ampiona Evrope,posle 36 godina. U finalu zavr{nog turniraEvrolige u Rimu pobedili su branioca tit-ule, italijanski Pro Reko (11:7). Peharnajboljeg kluba Evrope, sedmi po redu uvitrinama kluba, potvr|en je 9. decembra,kada su vaterpolisti Partizana osvojiliSuperkup Evrope, po{to su u Savonisavladali istoimeni italijanski tim (11:6).

A Aleksandar [o{tar, predsednikvaterpolo kluba Partizan (i Sportskogsaveza Srbije), jedan od najboljih golmanasveta svih vremena i vlasnik zlata saSvetskog prvenstva, Evropskog prvenstva iOlimpijskih igara, primljen je u Ku}uslavnih sportista u ameri~kom gradu FortLoderdejlu.

Odbojka{ki sport u Srbiji odolevasvim krizama, zahvaljuju}i i sposobnomrukovodstvu Saveza predvo|enimAleksandrom Bori~i}em. Onda ne ~ude svesami uspesi reprezentacije Srbije – u obekonkurencije.

Odbojka{ice Srbije po tre}i putuzastopno su osvojile Evropsku ligu (po{tosu u finalu u Istanbulu savladali Tursku),Jovana Brako~evi} je progla{ena za najbol-jeg igra~a (MVP) i sme~era Evropske lige.Potom su postigle veliki uspehe osvajanjembronzane medalje na finalnom turniruGRAN PRI 2011. u Makau. A da ovajuspeh nije bio slu~ajan, potvrdile su kasni-je – osvojile su i Evropsko prvenstvo. Ufinalu u Beogradu, tim koji izvanrednovodi trener Zoranu Terzi}, savladao jeselekciju Nema~ke. Ponovo je JovanaBrako~evi} dominirala i progla{ena je

Pi{e: Milutin [o{ki}

Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej uru~io je 28.

aprila 2011. godine, u Srpskoj Patrijar{iji u Beogradu

orden Svetog Save prvog stepena Novaku \okovi}u,

istaknutom sportisti iz Beograda. Tada je patrijarh srp-

ski Irinej rekao: – Proslavljenom srpskom teniseru

najvi{e odlikovanje Srpske pravoslavne crkve dodel-

jeno je za njegovu delatnu ljubav prema Majci Crkvi,

naro~ito pokazanu svesrdnim i istrajnim pomaganjem

srpskog naroda i svetinja na{e Svete Crkve, posebno

na Kosovu i Metohiji. Ovaj mladi Srbin, najistaknutiji

sportista i ambasador Srbije u svetu, uspeo je da svo-

jom snagom, {armom i iskreno{}u na pravi na~in

posvedo~i svetu jevandeljsku poruku mira i ljubavi

me|u ljudima i solidarnosti sa postradalima, ne samo

u srpskim zemljama, nego i {irom sveta.

SRPSKI SPORT U 2011. GODINI

23www.serbianmirror.comJanuar 2012.

S P O R T

najboljom igra~icom Evrope. MajaOgnjenovi} je najbolji diza~ i Suzana ^ebi}prvi libero prvenstva.

Obradovali su nas i odbojka{i –osvojenom zlatnom medaljom na PrvenstvuEvrope koje je odr`ano u Be~u. U finalnojutakmici savladali su Italiju sa 3:1 u setovi-ma. Neverovatna `elja za pobedom, snaga,smirenost i kolektivni duh ove fenomenalnegeneracije doveli su ih na vrh Evrope.

Izdvojiti pojedinca u ovako ukomponovanojekipi bilo bi te{ko, ali neponovljivi IvanMiljkovi} je pobrao sve komplimente. Bioje pravi lider ekipe i progla{en je za prvogodbojka{a Evrope.

Te`i da ni{ta ne uspeva kao uspehu srpskom sportu, potvrdila je i mu{kakadetska odbojka{ka reprezentacija Srbije.Prvo je osvojila titulu prvaka Evrope uAnkari, a osvajanjem zlatne medalje naSvetskom prvenstvu na{i kadeti su potvrdiliizuzetnu dominaciju u svetu. Uro{Kova~evi} je progla{en za najboljeg igra~asvetskog prvenstva.

Niko ne mo`e da zameri odboj-ka{ima i odbojka{icama Srbije {to nisuuspeli da dobrim plasmanom na Svetskomkupu u Japanu, trasiraju put do Londona.Ima}e jo{ prilike da pro|u kroz sito te{kihkvalifikacija, ali postavlja se pitanje iopravdanosti pravila u odbojka{kom sportu,da najbolje reprezentacije Evrope ne idudirektno na Olimpijske igre.

Mo`da }e ne{to uspeti da promenipredsednik OSS Aleksandar Bori~i} krozfunkciju na koju je nedavno izabran – prvogpotpredsednika Evropske odbojka{ke fed-eracije i ~lana administrativnog borda FIVB.

A op{tem dobrom raspolo`enju usrpskoj odbojci pridru`io se i VladimirGrbi}, prvi odbojka{ iz Srbije u Ku}islavnih u Holioku (SAD), u koju je priml-jen na sve~anosti odr`anoj 28. oktobra.

Debakl ko{arka{a i

fudbalera

Ko{arka{i su nas prili~norazo~arali. Naviknuti na uspehe i medaljesa najve}ih takmi~enja, te{ko smo podneliosmo mesto reprezentacije Srbije naEvropskom prvenstvu u Litvaniji.Izabranici Du{ana Ivkovi}a nisu uspeli nida se izbore za odlazak na kvalifikacioniturnir za Olimpijske igre u Londonu 2012.godine, jer su pretrpeli poraz i od selekci-je Gr~ke u utakmici za plasman od 5. do

8. mesta, {to je izazvalo razo~aranje srpskeko{arka{ke javnosti. Pogotovo {topripremne utakmice nisu najavljivaleovakav debakl: Srbija je osvojila turnir {estnacionalnih timova sa prostora biv{eJugoslavije, Kup Eks-Ju u Ljubljani.

Za ko{arka{ke zaljubljenike nijeuteha ni zlatna medalja Univerzitetskereprezentacije osvojene na Univerzijadi uKini, kao i konstantni uspesi najboljeg srp-

skog tima u poslednjoj deceniji, Partizana,u Evroligi.

Jo{ ve}e razo~aranje su – fudba-leri. Reprezentacija Srbije ne}e igrati naEvropskom prvenstvu 2012. godine, uPoljskoj i Ukrajini. Kvalifikacije su biletraumati~ne, od nemilih scena u \enovi kadnas je UEFA kaznila registracijom utakmicesa Italijom slu`benim rezultatom, do smeneselektora i slabih rezultata. Na{a selekcija jepropustila i tu {ansu da se kroz bara`, even-tualno plasira na EP, po{to je u odlu~uju}ojutakmici u Mariboru izgubila od Slovenijeu poslednjem kolu kvalifikacija i ostala natre}em mestu na tabeli C grupe, iza Italijei Estonije koja je u{la u bara`.

Klubovi koji su nas reprezentovalina evropskoj sceni, jo{ gore su pro{li.Partizan, kao najbolji u Srbiji, zaustavljenje u kvalifikacijama za Ligu [ampiona odbelgijskog prvaka Genka, a u kvalifikacija-ma za Ligu Evrope eliminisan je od nepoz-natog [amroka. Crvena zvezda je u istomtakmi~enju lako pregrmela prepreku zvanuVentspils iz Letonije, da bi u sudaru sa

francuskim Renom do`ivela katastrofu. A da situacija u srpskom fudbalu

nimalo nije ru`i~asta, potvr|uje i neodigranofinale Kupa, izme|u Vojvodine i Partizana(gosti, nezadovoljni su|enjem, napustiliteren), pa je utakmica registrovana slu`benimrezultatom. A u 141. ve~itom derbiju Crvenazvezda – Partizan, toliko je ispaljenopirotehni~kih sredstava, da je najve}i fudbal-

ski stadion u Srbije li~io na rati{te.

Podvizi strelaca, pliva~a,

kajaka{a

Na{i strelci godinama gospodareevropskim i svetskim streli{tima. Ovu, 2011.obele`io je Andrija Zlati}. Po~eo je srebromvazdu{nim pi{toljem u Bre{i na EP, nastaviozlatom MK pi{toljem u Beogradu, a sezonuzavr{io Kristalnim globusom MK pi{toljem,kao {esti na{ strelac sa takvim priznanjem.Ovu, 2011. godinu zavr{io je kao prvi nasvetskoj listi u vazdu{nom pi{tolju, a kaodrugi u MK pi{tolju.

I najtrofejniji srpski olimpijskisport ima ~ime da se pohvali u 2011. godi-ni. Talentovani reprezentativac AleksandarMaksimovi}, osvojio je bronzanu medaljuna Evropskom prvenstvu u Nema~koj,upisav{i ~etiri pobede, od ~ega bronzevrednu protiv takmi~ara iz Hrvatske.

Najbolji srpski stonoteniserAleksandar Karaka{evi}, godinama je va`ioza majstora igre me{ovitih parova.Me|utim, 2011. godina, osta}e zlatnimslovima upisana u istoriju srpskog stonogtenisa, jer je Karaka{evi} doneo i prvubronzu u singlu sa EP i to iz Poljske.Osvojio je na istom {ampionatu i bronzu uparu, a samo mesec dana ranije sa EP ume{ovitim dublovima iz Istanbula se vratiosa srebrom oko vrata.

Kraljica sportova iz godine u god-inu u orbitu izbacuje nova imena. Ovoga putato je Mihail Duda{, na{ desetobojac. Tre}inajbolji mladi Evropljanin iz Ostrave, ali nijese zastavio na bronzanom odli~ju. Ni rekordSrbije koji je tada postavio nije se odr`ao.Ve} na SP u Daeguu, u najja~oj konkurenci-ji, Duda{ je postavio novi nacionalni rekord,ali ovoga puta nije stigao do postolja, ve} jezavr{io kao {esti na planeti.

I atleti~arka Ivana [panovi} osvoji-la je srebrnu medalju u skoku u dalj naprvenstvu Evrope za mlade seniorke uOstravi, rezultatom 6,74 metara. Ostvarila jenajbolji rezultat sezone, samo ~etiri centime-tra slabiji od njenog li~nog rekorda (6,78metara) ostvarenog u Beogradu pro{le godine.Ovo je bila tre}a medalja srpskih atleti~ara na{ampionatu u Ostravi, posle dve bronze –Mihalja Duda{a u desetoboju i Emira Bekri}au trci na 400 metara s preponama.

Kajaka{i Srbije su u naletu,motivisani da izbore veliki povratak naolimpijsku scenu u Londonu, poslednjihgodina bele`e sjajne rezultate. Ova, 2011.godina pro{la je u znaku Antonije Na|,

devojke koja je na Evropskom {ampionatu una{oj prestonici osvojila srebrnu medalju uK1 na 1.000 metara, a svojim uspehom gurai jedan od najmladih ~etvoroseda kaneslu}enim visinama. Antonija Na| je jednaod najboljih mladih kajaka{ica Evrope.

Tekvondo je jedan od mla|iholimpijskih sportova, a Milica Mandi} jedefinitivno olimpijska nada Srbije naIgrama u Londonu. Kao prva Srpkinja una{oj istoriji, kojoj je to po{lo za rukom,Milica se popela na pobedni~ko postolje naSvetskom prvenstvu u Ju`noj Koreji.Bronzana medalja osta}e zlatnim slovimaupisana u istoriju srpskog sporta, a odMilice tek mogu da se o~ekuje blistavadostignu}a.

Na{i pliva~i predvo|eniMiloradom ^avi}em (osvojio bronzanumedalju na 50 metara, leptir stilom naSvetskom kupu u Moskvi, pobedio nanekoliko jakih takmi~enja), bele`e sve boljerezultate. Name}u se mladi VelimirStjepanovi} i Stefan [orak, koji su postigliuspeh na Svetskom kupu u Moskvi u25–metarskom bazenu, osvojiv{i prvo idrugo mesto u disciplini 1.500 metara slo-bodnim stilom. Stjepanovi} je briljirao i naPrvenstvu Evrope u juniorskoj konkurenci-ji, u Beogradu: osvojio je dve zlatnemedalje. Da je na{ najperspektivniji mladipliva~, potvrdio je i na Evropskom prven-stvu u malim bazenima u [}e}inu: osvojio

je peto mesto u finalnoj trci na 200 metaraleptir stilom.

Zlatom su se okitili i srpskivesla~i. Srpski ~etverac sa kormilarom,osvojio je zlatnu medalju na Svetskomprvenstvu za seniore do 23 godine uAmsterdamu i oborio svetski rekord, vre-menom 6:03,01 minuta. Na{a ekipa u sas-tavu: Veselin Savi}, Jovan Jovanovi}, IgorLu~i}, Luka \ordevi} (kormilar MatejaJo{i}) u finalu je bila bolja od posadaNema~ke, Francuske, Novog Zelanda,Velike Britanije i SAD.

Rukometa{i Srbije nisu se proslav-ili na Svetskom prvenstvu u [vedskoj kra-jem januara, zauzeli su tek 10. mesto. Sadaim se pru`a prilika da, pred svojimnavija~ima, na prvenstvu Evrope koje seodr`ava od 15. do 29. januara 2012. uBeogradu, Ni{u, Novom Sadu i Vr{cu, zab-listaju i ume{aju se u borbu za medalju.

Svim na{im sportistima `elimomonogo uspeha u Novoj 2012. godini, avama dragi ~itaoci ~estitamo praznikHristovog Rodjenja i Novu 2012. godinu.

Hristos se rodi!

24 Januar 2012.

A K C I J E

Veliki broj srpskih zarobljenika je izNema~ke, nakon II svetskog ratadospelo u Ameriku. Svoju

otad`binu nikada nisu zaboravilii u to ime, odlu~ili su da stvoresrpsko mesto na kojem }e serado sastajati. Njihova velika`elja bila je, da se kroz ta oku-pljanja nastavi srpska tradicija io~uva srpska kulturna ba{tina, dase obele`ava srpska slava iveli~aju sve srpske vrednosti, nakoje smo svi ponosni.

Tako je u ^ikagu osno-van prvi srpski dom “Sveti Sava”.

Naime, grupa Srba,~lanovi tada{njeg srpskog dru{tva“Du{an Silni”, na ~elu sa dok-torom Slobodanom Dra{kovi}em,je pre 60 godina sakupila, od svojih prvihzara|enih para, svotu, dovoljnu da isplatikaparu za prelepu zgradu, na zavidnojlokaciji u ^ikagu.

Godinama su se u srpskom domu“Sveti Sava” odr`avale manifestacije iskupovi u spomen na srpsku tradiciju i sve-tosavlje. Kasnije, dom se {irio, pa su uokviru njega osnovani biblioteka ipozori{te. Tako je dom “Sveti Sava” postaoprvi srpski kulturni centar, a od nedavno iprvi srpsko – ameri~ki muzej, ne samo uAmerici, ve} i u ~itavoj dijaspori.

Ipak, umesto da raste, broj ~lano-va se godinama smanjivao. Mladjem~lanstvu se nije posve}ivala adekvatnapa`nja, pa se smanjivanjem ~lanova, uman-jio i broj ~lanarina.

Da bi ovo srpsko zdanje opsta-lo potrebno je oko $90 000 godi{nje,samo za odr`avanje i pla}anje redovnihra~una. Bud`et se iscrpeo, pa i poredtoga sto je zgrada otpla}ena, duguje sevelika suma novca za porez, koja nagodi{njem nivou iznosi preko $45 000.Finansijska situacija je postala tolikoozbiljna, da je “Sveti Sava” doveden naivicu bankrota.

Sami izmedju sebe, ~lanovi noveuprave i jo{ nekoliko prijatelja, sakupilo jeneophodnu sumu kako bi se izbegao total-ni krah. Ali, svima je jasno da je to samoprivremeno re{enje.

Razgovarali smo sa predsednikomSrpsko – ameri~kog muzeja “Sveti Sava”,doktorom @ivojinom Pavlovi}em i njegov-om pomo}nicom, Vesnom Noble, o tomekako se do{lo na ideju da ovo postane prvisrpski muzej i o trenutnoj finansijskojsituaciji.

Ho}e li ovo srpsko mesto uspeti

da opstane u ovim te{kim vremenima?

- Do{li smo na ideju da ovopostane srpski muzej, da bi smo tako,pored predstavljanja srpske istorije i srp-skog naroda, dobili mogu}nost oslobadjan-ja od poreza na nekretnine, ka`e za“Ogledalo” doktor @ivojin Pavlovi}.Uprava srpskog muzeja sakupila je zajam,koji je spre~io bankrot i sada radi naprikupljanju bespovratnih nov~anih sredsta-

va, za povratak tog zajma koji iznosi 300000 dolara, kao i pla}anje zaostale takse ($45 000) za 2010. godinu. Uspeli smo da

iz privatnih fondova obezbedimo otkupnekretnine, ali da bismo sa~uvali zgradupotreban je napor i u~e{}e svih Srba, kakou dijaspori, tako i u matici. Da bi ovaj,jedini srpski muzej u dijaspori opstao,neophodno je da milion i po Srba koji `iveu rasejanju sjedinimo u ovoj ideji, koja jena kraju na{ zajedni~ki cilj. Podr{ka morada dodje od ljudi koji sebe vide kao deo

srpske zajednice, predstavljene srpskimmuzejom. Da bi se ovo ostvarilo i da bisvima bilo dostupno, tra`imo ljude sajakom verom, koji vole kulturu i aktivni suu svojoj sredini. Srbin ne mo`e biti Srbin,ako nije uklju~en u kulturne aktivnosti i

svojom verom doprinosi o~uvanju srpsketradicije, poru~uje Pavlovi}.

- [to se ti~e dosada{njih kulturnihdogadjaja, nastavio je doktor Pavlovi},-Ni{ta se ne}e menjati, bi}e ih samovi{e. Promovisa}emo i dalje srpskukulturu. Pozori{ne predstave, knji`evneve~eri i umetni~ke izlo`be }e se idalje odr`avati, a kulturni program}emo obogatiti i koncertima klasi~ne ipravoslavne liturgijske muzike.Ljubitelji kulture mogu da o~ekujurazna gostovanja iz matice iz svihoblasti kulturnog stvarala{tva.Uve{}emo i ~asove srpskog jezika.Muzej }e pru`iti i pregled srpskeistorije kroz vekove. Ve} smoprikupili istorijsku gradju, kroz dostaeksponata. Napravljen je i novi vebsajt

na srpskom i engleskom jeziku:www.stsavachicago.org. Zainteresovale suse i poznate li~nosti. Tako nas je nedavnoposetio i proslavljeni ko{arka{ VladeDivac, koji je zajedno sa suprugom Anom,postao ~lan muzeja. Radimo na uve}anju~lanstva, pa zato i ovom prilikom poziva-mo sve na{e ljude {irom Amerike, da pris-tupe na{em muzeju i na taj na~in omogu}elak{e prikupljanje neophodnih finansijskihsredstava za opstanak muzeja.

Pitali smo doktora Pavlovi}a i

koja je njegova poruka na{im ~itaocima i

uop{te svim Srbima {irom Amerike, u

ovim svetlim Bo`i}nim danima?

- Pre svega, ~estitam praznikeHristovog rodjenja, svim na{im sunarodnici-ma, kako u dijaspori, tako i u matici. @elimda im Nova 2012. godina bude blagorodnai uspe{na. Po{to je ovo vreme pra{tanja idavanja, `elim da podsetim sve Srbe damogu da se u~lane u muzej i finansijskipodr`e opstanak Srpsko - ameri~kog muze-ja Sveti Sava, a samim tim i opstanaksrpske nacionalne istorije i kulture.

Hristos se rodi!Podpredsednik Srpsko- ameri~kog

muzeja Sveti Sava, Vesna Noble ka`e:- Ovo nije prvi put da se

obra}amo na{im ljudima da pomognu

svojim prilozima, kako bi se spasila ovasrpska ku}a i organizacija ve} {estdecenija ~uvana, koja tek sada, kaomuzej, treba da i nas i na{u bogatuistoriju predstavi svetu. No, na veliku`alost i pored svih dosada{njih apela,niko se nije javio da pomogne ni sa jed-nim dolarom.

Da li je mogu}e da u ^ikagu, kojiva`i za grad sa najve}im brojem srpskog`ivlja u Americi i uopste, dijaspori, ne pos-toji pet stotina ljudi koji bi mogli da odvo-je bar 8 dolara mese~no, odnosno 100dolara godi{nje, za ~lanarinu, kako bi sesa~uvala srpska kultura. Ako toliko malone `elimo da damo, da li to zna~i da mi nine zaslu`ujemo muzej?

Ne `elimo u to da verujemo i zatoi sada molimo sve Srbe i srpske prijatelje

da ovu poruku najozbiljnije shvate. Ovo jealarmantni poziv za o~uvanje, ne samozgrade muzeja Sveti Sava, ve} i za o~uvan-je tradicije koja }e biti od neprocenjivogzna~aja za srpsko potomstvo. Rok zaneophodnih 50 000 dolara je 15. januar,2012. godine. Uvereni smo da medju na{imuspe{nim ljudima, ima velikodu{nih pojed-inaca, koji }e u~initi {to je u njihovoj mo}iza na{u budu}nost i budu}nost srpske dece.

@elim, da svim Srbima ~estitamnastupaju}e Bo`i}ne i novogodi{njepraznike, hri{}anskim pozdravom: Hristosse rodi.

SA^UVAJMO JEDINI SRPSKI MUZEJ U SAD

U srpsko – ameri~kom muzeju -SvetiSava, trenutno se radi na pribavljanjueksponata koji datiraju iz perioda od1800. do 1945. godine. Pozivamo sve~itaoce, koji poseduju zna~ajne pred-mete iz ovog perioda da ih pozajme ilipoklone pre otvaranja Muzeja, koje jezakazano za 27. januar 2012. godine.

Pod eksponatima se podrazumevajubrodske karte, putne isprave, prtljag,garderoba i njeni delovi, fotografije,stari predmeti doneseni iz Srbije i sli~no.Za dodatne informacije, mo`ete naskontaktirati na broj: 773 – 549 – 9690

Uprava Muzeja, uspela je da otkupidosada{nji dug na zaostalim taksama, uvrednosti oko 300 000$, da platiadvokate i da radi na otvaranju muzeja iorganizaciji novih programa. Ono {tonisu uspeli je da se plati pro{logodi{njiporez na nekretninu u iznosu oko 50. 000$, na koji se svaki dan pla}akamata (18%).

Ako se taj novac ne sakupi, zgradamo`e biti prodata na takozvani “tax sale”, ato ne bi smelo da se dogodi. Ako u Americinema hiljadu Srba, koji svojim ~lanstvommogu da pomognu, onda mi zaista i nezaslu`ujemo ovaj srpski dom, mukotrpnootpla}enu i sa~uvanu instituciju.

Uprava muzeja i njihovi gosti Ana i Vlade Divac

25Januar 2012. www.serbianmirror.com

F E L J T O N

Uslovi ̀ ivota u srebreni~koj zoni, posleprogla{enja iste Zonom sigurnostiUjedinjenih Nacija, bili su u o~ima

ve}ine `itelja blago re~eno katastrofalni.Izuzetak je samo malobrojni vladaju}i klankoji je funkcionisao i “poslovao” u klasi~nommafija{kom stilu, danas vi|enom na prostoruLatinske Amerike, gde neprikosnovenulokalnu vlast imaju mo}ni narko karteli..

Tako, po jednima, lokalni nespo-razumi, sva|e, sukobi i netrpeljivosti, nasta-jali su zbog mahinacija u distribuciji hrane iostalih svakodnevnih potrep{tina, pogotovorobe iz humanitarne pomo}i, koja je stizalakonvojima i avionima. Obi~an svet se buniozbog toga, {to su najvi{e uzimali oni koji suve} dosta toga imali i koji su najvi{e doneliiz osvojenih srpskih sela. Ve}im delom rataovi problemi su vi{e zaokupljali pa`njume{tana nego oru`ani sukobi. Nije moralotako da bude. U prole}e 1993. Srebrenicu jenapustilo oko 12.000 osoba. Redovan pro-lazak konvoja UNHCR-a i dostava pomo}ipre svega u hrani za posledicu ima masovanodlazak civila iz Srebrenice sa tim praznimkamionima koji su se vra}ali. Potresno delu-ju snimci otvorenih kamiona UNHCR-a pre-puni `ena, dece i starijih, koji su po svakucenu `eleli da napuste Srebreni~ku regiju. Toje poprimilo velike razmere da je i Sarajevoreagovalo: Alija Izetbegovi} kada je video da}e se stanovni{tvo odseliti i da je pri~a, {tose ti~e rata na tom podru~ju zavr{ena, on jeblokirao odlazaka bilo koga iz te enkleve.

Pomeranjem linije fronta preprogla{enja Zone bezbednosti, posebno sapodru~ja Cerske, Konjevi} Polja, Kamenicebroj stanovnika se na podru~ju Srebreniceprakti~no uve}ao. @ivot postajenepodno{ljiv, pogotovo za lokalne musli-mane: nesporazumi, sva|e, sukobi i netre-peljivost, najvi{e zbog kontrole nad distribu-cijom hrane i ostalih potrep{ina.

Pa i pored toga bilo je gladnih, bezogreva u ku}ama, bez ode}e i obu}e. U istovreme po tezgama na pijaci i ulicama bilo jerazne robe, pogotovo one koja je stizala izhumanitarne pomo}i. To je prouzrokovalostalno nezadovoljstvo me{tana, socijalnenemire, silovanja, plja~ke, kra|e, prostituciju...

U mnogim ku}ama, jedini novackoji su imali, donosile su devojke koje su sedru`ile sa vojnicima Unprofora. U jednoj oddve ̀ e{}e pobune do{lo je i do fizi~kih suko-ba. U centru grada je razvaljena, oplja~kanai zapaljena biv{a robna ku}a, u kojoj senalazio magacin humanitarne pomo}i. Istogdana usledila je energi~na policijska istraga,u kojoj je saslu{ano vi{e desetina lica, kojisu se tom prilikom zatekli u centru grada.Muslimani su posle poku{ali da taj objekatprika`u kao `rtvu srpskog granatiranja, ali

podvala nije uspela. Godinama je izgorelazgrada bila ruglo grada.

Takvo stanje prouzrokovalo jemnoga bekstva i dezertiranja iz enklaveprema ostalim krajevima pod musliman-skom vla{}u, najvi{e prema Tuzli, ali i uJugoslaviju i Srbiju. Po~etkom aprila 1994.u Bratunac su prebegle i dve muslimanskedevoj~ice u odmaklom stepenu trudno}e.Obe su imale po 15 godina i bile su `rtvesilovanja Naserovih vojnika. Obe su i [.S.i V.D. nadle`nim organima unutra{njihposlova Bratunca 4. aprila 1994. daleslu`bene izjave. Po oslobo|enju Srebreniceu jednoj zapu{tenoj ku}i na|ena je vezanadevojka iz Italije. O tome je obave{tena iitalijanska ambasada u Beogradu. Posleposete njihovog vojnog ata{ea, devojka jesme{tena u psihijatrijsku bolnicu na Sokocu.

Ina~e, o stanju u enklavi, pogotovou samom gradu, kao i pobunama, data subrojna svedo~anstva koja se ~uvaju unadle`nim slu`bama RS. Dovoljno je pozvatise na javno izre~enu izjavu Ibre Mustafi}a,biv{eg predsednika Skup{tine op{tine i osni-va~a SDA Srebrenice, datu za Junge velt,koju su kasnije preneli brojni mediji. Ontvrdi “da je u ovom mestu vladala pravamafija.” Nastavlja: “Nijedan dolar od silnepomo}i koja je dopremljena u Srebrenicunije dobilo civilno stanovni{tvo.” Potuma~ima doga|aja, sukobi su prouzrokovaniborbom za presti` izme|u vojnih i civilnihvlasti i pojedinaca, koji su u toj vlastiu~estvovali. U tim sukobima vi{e je upotre-bljavano oru`je nego u prethodnom slu~aju.To potvr|uje i ve} pomenuta izjava IbreMustafi}a. On, tako|e, ka`e da nije imaonikakva prava, iako je bio predsednikop{tine, cak je tamo{nja mafija dva putapoku{ala atentat na njega. U jednom od tihnapada bio je te{ko ranjen. Mafija je ubila injegovog veoma bliskog prijatelja, {efa sre-breni~ke policije Nurifa Rizvanovi}a. Daatentati nisu bili retka pojava potvr|uje islu~aj Nurifa Rizvanovic}. Bez sumnje naj-markantnija osoba u muslimanskim oru`animformacijama Srebrenice, Bratunca, Konjevi}Polja, Cerske... ^ovek sa najvi{im vojnimobrazovanjem, ra{alovani major iz biv{e JNAbio je latentna opasnost za polo`aj NaseraOri}a. Me|utim, za razliku od Ori}a, nikadanije bio u milosti Alije Izetbegovi}a. Ubijenje iz zasede u rodnoj Glogovi februara, 1993.ne{to vi{e od mesec dana posle uspe{nezajedni~ke akcije na susedna srpska selaKravicu, Je`esticu, [iljkovice izvr{ene 7. jan-uara, na pravoslavni Bo`i}. Uspeh u toj akci-ji bio je jedan od razloga sukoba s NaseromOri}em. Posle ubistva Nurifa Rizvanovi}aproneo se glas da je on bio saradnik KOS-ai srpski {pijun. Muslimani su to prihvatili

kao istinu. Njegovo telo do dan danas nijena|eno i svaki poku{aj njegovog lociranja iotkopavanja se smi{ljeno opstrui{e po tajnojdirektivi sarajevskog vrha.

Na prilazima, tada ve} zna~ajnopro{irenoj teritoriji od prvobitno dogovrenei sporazumeno potpisane, su bile postavl-jene table sa natpisom: “DEMILITARIZO-VANA ZONA, svaka vojna operacija jestrogo zabranjena, ~lan 60. protokol 1,@enevske konvencije”.

Osvajanje Srebrenice:

oslobo|enje ili okupacija

Kako i pod kojim okolnostima sedesio pad Srebrenice, kao u celoj ovoj pri~ipostoje suprotna gledi{ta.

U Pomenutom sporazumu, kog suMladi} i Halilovi} potpisali 8. Maja, 1993.godine, utvr|eno je da su granica podru~jademilitarizovane zone ostane “u okvirutrenutnih linija konfrontacije”, (to je, premastanju na terenu, bilo otprilike u du`ini odoko pet i po, i u {irini oko dva i po kilome-tra). Navedeno je i slede}e: “Predajanaoru`anja (muslimanskog, naravno, napome-na autora) }e biti nadgledana od strane timaod tri oficira obeju strana, zajedno sa ofi-

cirom Unprofora, koji }e odrediti mesto gde}e predaja biti obavljena”. Isto tako je defin-isano da: “Nijedan vojnik (odnosi se na obestrane, napomena autora), koji je u, ili koji`eli u}i u DMZ, osim pripadnika UN, ne smeimati oru`je, eksploziv ili municiju.”Medjutim, ne po{tuju}i postignuti dogovormuslimani nikada nisu pristali da se formirakomisija, koja }e nadgledati razoru`anje, nitisu zabranili no{enje, pa i upotrebu oru`ja udemilitarizovanoj zoni. Na to se oglu{io iUnprofor. Muslimani su odbili da se povinu-ju u utvr|enim granicama. Oni su u svojojvlasti i dalje dr`ali, ~ak i pro{irili teritoriju naoko 150 kvadratnih kilometara ne samo namuslimanska sela, nego su pod svojom kon-trolom dr`ali i jedan broj srpskih sela u kojaSrbi nisu mogli da se vrate. Oni su `eleli dabudu za{ti}eni ali ne i da budu razoru`ani.Da bi odbranila svoja naselja i stanovni{tvood muslimanskih pohoda sa teritorije koju suzaposeli, VRS godinama je morala daanga`uje zna~ajne vojne potencijale. Uzaludsu na nekoliko mesta oko zone postavljenetable: “DEMILITARIZOVANA ZONA,svaka vojna operacija je strogo zabranjena,clan 60. protokol 1, @enevske konvencije”.To za muslimane nije ni{ta zna~ilo.

kraj u slede}em broju

ISTINA O SREBRENICI I STRADANJIMA

Izgovaranje re~i „Srebrenica” automatski asocira na rat, masovna ubistva, progon i na Bo{njake kao `rtve i Srbe kao krivce. To je slika kojuje zapadna javnost formirala prate}i medije i izjave politi~ara. Da li je to ba{ tako? Da li je istina takva kako se prikazuje i da li slika koju je usvet lansiralo tada{nje bosansko-muslimano rukovodstvo prava ili modifikovana i iskrivljena? Ko je sve stradao na ovom podru~ju? Kada i pod kojim

okolnostima su se desila stradanja? Na{a ljudska i moralna obaveza je da se ka`e istina i da se zna i poku{a}emo u narednim brojevima daprika`emo sva ta de{avanja osvr}u}i se na sukobljene izvore.

Pi{e: Slavi{a Peji} 6. deo

26 Januar 2012.

REZULTATI ANKETE

FONDACIJE

STUDENICA

Fondacija “Studenica”, sestrinska orga-

nizacija KSU, nedavno je objavila

rezultate ankete “Ko smo, koja gen-

eracija”, koja je namenjena istra`ivanju

javnog mnjenja, o odnosima matice i dijas-

pore. Prema rezutlatima ankete, u kojoj je

u~estvovalo 500 ispitanika sa podru~ja

ameri~kog kontinenta, za

skoro 90% ispitanih srp-

sko poreklo je veoma

va`no, za 80 odsto anke-

tiranih va`no je kako je

Srbija predstavljena u

ameri~kim medijima, a

skoro 70 odsto ispitanih

pla{i se gubitka veze sa

maticom kroz procese

asimilacije. Skoro 60

odsto anketiranih veruje

da matica mora imati

aktivnu ulogu u o~uvanju

srpskog nasledja u dijaspori, a samo 5 odsto

ispitanih veruje da Srbija takvu ulogu i real-

izuje.

“Nisu nas iznenadili rezultati

ankete, oni su potpuno o~ekivani i pokazu-

ju da i dalje postoji jaz izmedju matice i

dijaspore i da je matica i dalje ma}eha

ljudima u rasejanju. Na to uti~u klju~na

nere{ena pitanja restitucije, rehabilitacije i

glasa~kih prava, ali i mnogi drugi odnosi

na{ih institucija prema na{im ljudima na

ovom kontinentu. Rezultate ankete

uputi}emo Ministarstvu vera i dijaspore, a

“Fondacija Studenica” planira ozbiljnu

anketu, sa nekom poznatom marketin{kom

firmom iz Srbije, koja }e raditi istra`ivanje

u Srbiji, o mi{ljenju

na{ih gradjana u matici o

dijaspori – ka`e

Miroslav Djordjevi},

predsednik Fondacije.

Link za anketu u

julu je upu}en na vi{e od

10 000 e-mail adresa, ali

je u anketi u~estvovalo

500 ljudi, {to je izuzetno

mali broj u odnosu na

broj na{ih iseljenika na

ovom koninentu. Ve}ina

u~esnika je iz Kalifornije,

{to je takodje iznenadjenje, s obzirom da je

najvi{e na{ih sunarodnika u dr`avi Ilinois. 48

odsto ispitanih nije zadovoljno stanjem u

Srbiji danas, skoro 50 odsto ispitanih ne veru-

je u svetlu budu}nost Srbije ni kroz 10 god-

ina, a ve}ina ispitanih misli da matici najbol-

je mogu pomo}i kroz lobiranje u Va{ingtonu

i investiranjem kapitala u Srbiju.

Mila Filipovi}

I Z N A [ E S R E D I N E

Januar 2012. 27www.serbianmirror.com

Z A K O N

Priznanje i izvr{enje stranih sudskih

odluka kod nas ure|eno je Zakonom

o re{avanju sukoba zakona sa

propisima drugih zemalja u odre|enim

odnosima (“Slu`beni list SFRJ”, broj 43/82

i 72/82 ispr.).

Prema ~lanu 92. stav 2. Zakona o

re{avanju sukoba zakona sa propisima

drugih zemalja u odre|enim odnosima, ako

na{ nadle`ni organ smatra da se strana sud-

ska odluka odnosi na li~no stanje (status)

na{eg dr`avljanina, takva odluka, da bi bila

priznata, podle`e preispitivanju po odredba-

ma cl. 87 do 92. tog zakona.

U tim odredbama propisani

su uslovi koje mora ispunjavati

strana sudska odluka da bi bila priz-

nata kod nas, a to su:

1. da je strana sudska odlu-

ka pravosna`na po pravu dr`ave u

kojoj je done{ena,

2. da u postupku dono{enja

ne postoji procesna nepravilnost

zbog koje lice protiv kojeg je odlu-

ka donesena nije moglo u~estvovati

u postupku,

3. da strani sud nije povre-

dio propise o isklju~ivoj nadle`nosti

na{ih sudova,

4. da ne postoji ve} pravos-

na`na sudska odluka doneta po istoj

stvari kod nas ili da pred na{im

sudom ne te~e ranije pokrenuta par-

nica u istoj pravnoj stvari i me|u

istim strankama,

5. da strana sudska odluka

nije protivna Ustavom utvrdenim

osnovama dru{tvenog ure|enja kod

nas,

6. da postoji uzajamnost.

Kod priznanja stranih sud-

skih odluka u bra~nim i paternitetskim

stvarima, nepostojanje uzajamnosti

nije smetnja za priznanje takve strane

sudske odluke kod nas.

Priznanju odluke stranog

suda o razvodu braka dr`avljanina R.S.,

isklju~iva nadle`nost na{eg suda mo`e biti

smetnja u slu~aju predvi|enom u ~lanu 61.

stav 2. pomenutog zakona. Prema toj

odredbi, ako je tu`eni bra~ni drug dr`avl-

janin R.S. i ima prebivali{te u R.S.,

nadle`nost na{eg suda u bra~nom sporu je

isklju~iva, {to zna~i da odluka stranog suda

donesena u takvom sporu ne bi, po pravilu,

bila priznata kod nas. Me|utim, ako tu`eni

tra`e priznanje strane sudske odluke koja je

donesena u bra~nom sporu, ili ako to tra`i

tu~ilac, a tu`eni se ne protivi, ni isklju~iva

nadle`nost na{eg suda ne bi bila smetnja za

priznanje te strane sudske odluke (~lan 69.

stav 2. Zakona).

Za priznanje i izvr{enje stranih

sudskih odluka mesno je nadle`an sud na

~ijem podru~ju treba sprovesti postupak

priznanja, odnosno izvr{enje (~lan 101. stav

1. Zakona). Ako je u konkretnom slu~aju

re~ o presudi kojom se brak razvodi,

nadle`an mo`e biti sud na ~ijem podru~ju

se vode knjige gra|anskih stanja (tj.

mati~ne knjige ven~anih) strane koja tra`i

priznanje strane sudske odluke.

Kako je prema ~lanu 92. pomenu-

tog zakona utvr|eno da nepostojanje reci-

prociteta nije smetnja za priznanje strane

sudske odluke u bra~nom sporu, pitanje

uzajamnosti je ovde irelevantno.

Ako je Va{ brak razveden u SAD,

potrebno je da pokrenete postupak za priz-

navanje strane sudske presude o razvodu

braka kod op{tinskog suda u R Srbiji,

prema mestu Va{eg poslednjeg prebivali{ta.

Ameri~ka presuda o razvodu braka treba da

bude overena pe~atom Apostille i prevede-

na na srpski jezik kod ovla{}enog sudskog

tuma~a u R Srbiji.

Re{enje nadle`nog op{tinskog

suda iz R Srbije o priznavanju strane

sudske presude o razvodu braka zajedno sa

izjavom da uzimate prethodno prezime

treba podneti mati~aru gde je brak

zaklju~en ili gde je prijavljen (ako je sklo-

pljen u inostranstvu).

Ukoliko imate re{enje na{eg suda

o priznavanju strane sudske presude o

razvodu braka, izjavu o uzimanju

prethodnog prezimena mo`ete dati u ovom

Generalnom konzulatu u roku od 6 meseci

od dana dono{enja re{enja.

Promena prezimena po

razvodu braka

Supru`nik koji je prilikom

zaklju~enja braka promenio prezime, mo`e

posle razvoda uzeti prezime koje je ranije

posedovao.

Izjava o uzimanju prethodnog prezi-

mena daje se u roku od 6 meseci po prestanku

braka i to mati~aru koji vodi mati~nu knjigu

ven~anih u mestu gde je brak zaklju~en, ili

gde se nalazi prebivali{te davaoca izjave.

(Ukoliko je protekao rok od 6 meseci zahtev

se podnosi op{tinskom organu uprave).

Ukoliko je brak razveden

u inostranstvu, potrebno je

prethodno da stranka pokrene pos-

tupak za priznavanje strane sudske

odluke o razvodu braka kod

op{tinskog suda, prema mestu svog

poslednjeg prebivali{ta, te stranku

treba uputiti da anga`uje advokata

kod nas.

Re{enje nadle`nog suda o

priznavanju strane sudske odluke o

razvodu braka zajedno sa izjavom o

uzimanju prethodnog prezimena

podnosi se mati~aru gde je brak

zaklju~en ili prema poslednjem pre-

bivali{tu davaoca izjave.

Ukoliko stranka predo~i

DKP-u odnosne dokumente

(re{enje na{eg suda o priznavanju

strane sudske presude o razvodu

braka i izjavu o uzimanju

prethodnog prezimena), DKP mo`e

pru`iti pomo} stranci prijemom

zahteva koji }e proslediti

nadle`nom mati~aru radi upisa

podataka u MKV i MKR uz

istovremeno podno{enje zahteva za

izdavanje novog izvoda iz MKR na

prethodno prezime.

Navedeni postupak

podrazumeva i niz prethodnih radnji

kao {to su legalizacija strane sudske

presude (overa i nadovera), zatim

overa prevoda iste ukoliko prevod nije

izvr{en od zakletog sudskog tuma~a, zatim

overa potpisa stranke na izjavi o uzimanju

prethodnog prezimena i sl.

nastavi}e se

PRIZNANJE STRANE SUDSKE PRESUDE O RAZVODU BRAKA

28 Januar 2012.

E K O N O M I J A

Razgovorima sa ~lanovimasrpsko-ameri~ke ekonomske dele-gacije u ~ikagu, prisustvovali su i

Andy Lapointe, vlasnik kompanije “SharpsTerminator” i Dragan Negovanovi}, jedanod partnera u kompaniji koja je u oktobruotvorila fabriku u Kni}u i time potvrdilamogu}nost investiranja u kvalitetnuproizvodnju u Srbiji. “Sharps Terminator”je novi proizvod koji slu`i za uni{tavanje

upotrebljenih {priceva, ima {iroku primenuu medicini i drugim oblastima, i kaozna~ajna inovacija bi}e jedan od va`nihporoizvoda koji }e se iz Srbie izvoziti uAmeriku.

“Mi smo tra`ili strate{kog part-nera, koji ima odli~nu bazu u in`enjerstvui Srbija se ispostavila kao izuzetno dobrore{enje. Tim in`enjera u Srbiji bio jeuspe{niji od tima in`enjera u Americi iKini, i nije bilo te{ko doneti odluku oinvestiranju. Dragan Negovanovi} je jedanod mojih partnera, oni su preporu~ili ovaj

proizvod, potpuno nov na tr`i{tu, koji imaizuzetne kvalitete, {tedi novac, veoma jeva`an za zdravlje ljudi i neophodanmnogim institucijama. Za “Sharps termi-nator” ne}e biti te{ko na}i tr`i{te, jer}emo ga iz Srbije izvoziti u Ameriku. Tajproizvod }e uskoro postati novi standardza uni{tavanje igala u Evropi i {iromsveta, a u Srbiji }e biti na{ evropski cen-tar za ovaj proizvod. Imamo 23 zaposlenih

u fabrici, 10 zaposlenih u centrali, siguransam da }e se broj utrostru~iti u narednih18 meseci. Fabriku smo opremili i otvoriliu vrlo kratkom roku, na{i partneri uBeogradu uradili su sve te neophodnepripremne poslove. Ja nisam znao o Srbijimnogo, ali sam pre nego {to sam oti{ao uSrbiju uradio detaljno istra`ivanje,pro~itao mnogo knjiga i sada samzaljubljen u va{u zemlju. Za 9 meseci uSrbiji sam bio 11 puta, uskoro }u sasuprugom i porodicom u Srbiji provestinekoliko meseci. “ – ka`e za “Ogledalo”

Andy Lapointe.“Glavni krivac” za proizvodnju

“Sharps Terminator”-a u Kni}u je DraganNegovanovi}, ~ika{ki biznismen i poznatimuzi~ar, koji je sre}an zbog po~etkaproizvodnje u Srbiji.

“Ja imam dugogodi{nje iskustvo uUPS, u kome radim ve} 12 godina, imamizuzetnu mre`u poslovnih ljudi i saradnikai nekako je bilo logi~no da krenemo ba{ uSrbiju sa ovom investicijom. U po~etkusmo mislili da u Srbiji bude samo distrib-utivni centar, ali su se onda steklemogu}nosti i za otvaranje fabrike, uzpomo} ljudi iz Kni}a. U rekordnom vre-menu smo obnovili fabriku, u roku od 3meseca, na{i srpski partneri su profesional-ci na visokom nivou, a imali smo ineophodnu pomo} Ministarstva zaekonomiju i lokalne samouprave.Zanimljivo je da u Kni}u poslednjih 40godina niko nije dobio posao, osim udr`avnoj firmi ili u nekoj prodavnici, pa seu vazduhu ose}ala potreba, `elja tih ljudida zapo~nu ne{to novo i rade punomsnagom. Inicijalna investicija je 12 milionadolara, proizovd }e imati cenu od 800 eura,ali ne zaboravite proizvod je potrebansvakoj zdravstvenoj ustanovi, bolnicama,ambulantama, laboratorijama, vojsci,istra`iva~kim centrima. Svuda gde sekoristi medicinska igla -bi}e potreban i“Sharps Terminator”. On je odobren i odstrane Ameri~ke agencije za lekove, a jasam siguran da }e izvoz ovog proizvodabiti mnogo uspe{niji od izvoza Juga, kojismo imali u Ameriku. Tvorac prozivoda jeKing Jackson iz Ohaja, on ima nekolikopatenata, a ovaj je uredjaj napravio zapotrebe svog deteta, koje ima dijabetes.Zato je ovo izuzetan proizvod, on {titi ljud-sko zdravlje, spre~ava {irenje zaraznihbolesti i na}i }e veoma {iroku primenu urazlicitim oblastima.”

Mila Filipovi}

”Sharps terminator” kre}e iz Kni}a

INVESTITORI IZ ^IKAGA ANDY I DRAGAN

Ambasador, sa investitorima Draganom Negovanovi}em i Endijem Lapointeom

4. Decembar, 2011.J o {

jedno velikokuvanje Srba jeokon~ano. Poslesilnih pri~a dana{ ulazak u EUnema veze sas t a t u s o mKosmeta, pustilismo [i-ptare nasever pokrajine. Kako }emo biti za tonagra|eni, vide}emo na izborima u maju.Vreme je da shvatimo da smo malakolonija, u kojoj veliki ve`baju nasilnudiplomatiju.

Narod je uz to upla{en da }eevro propasti, a slamarice pune para.Svaki Srbin se kune da nema para, pa onikoji imaju platu 200 evra govore: “Hlebami!”, oni sa 500 “Svega mi!” Oni sa1.500 mese~no ka`u: “Po{tenja mi!”, apoliti~ari: “ Ne mako se s ovog mesta!”

18. decembar, 2011.

Posva|ali se na{i poslanici, neoko Kosmeta, ve} oko An|eline D`oli.Jedni tvrde da je lepa, a drugi da nassatanizuje u svom prvom rediteljskomfilmu. Pri~a se da }e Rade [erbed`ija danam je dovede u Beograd 21. januara. [ta}e nam?

Poslanike ne brine Hilari Klinton,koja nam uze manastir Gra~anicu i drugesvetinje, da posle bombarovanja sa [iptari-ma brine o njima. To je bio odgovor SADna hranu koju su Rusi dovezli na{ima naseveru pokrajine.

PS. [ala posle izbora ka`e:Slovenci birali Zorana (Jankovica), Hrvatibirali Zorana (Milanovica), Srbi ubiliZorana (Djindjica)! Zaklju~ak sledi.....

26. decembar, 2011.

Odlazi godina koja je bila jakouzbudljiva. Japan oti{ao u nebo, Zapad ubankrot, Kosmet u ofsajd. Samo je NoleDjokovi} dotakao zvezde i opet do{aoku}i da otvori novu kafanu.

Srbija je ~udo od zemlje - gde`ive najlep{e `ene, a natalitet opada, gdenezaposleni najvi{e rade, gde na najplod-nijoj zemlji `ive gladni, gde vozovi kasnepo redu vo`nje. Gde svi igraju fudbal apobe|uju u tenisu, gde svi `ure na posao,a niko ne sti`e na vreme, gde je zdravst-vo besplatno, a le~enje skupo. Gde sunovinari slobodni da napi{u {ta god im senaredi, i gde se istorija ponavlja svakogdana.

Ako Bog da ja }u narednogNovog leta da krenem u osvajanjeAustralije i SAD. Vidimo se negde, makarna Turisti~koj turi Noleta Djokovi}a uBeogradu…

Sre}no Novo leto Marko

Lopu{ina sa porodicom.

www.lopusina.com

MARKOVI KONACI

29Januar 2012. www.serbianmirror.com

V A @ N E P O R U K E

30 Januar 2012.

P O R U K E I ^ E S T I T K E