Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUSEOSKI DIVANI U BINGULI: Samodoprinos - želja ili mogućnost

Strana 4.

ISTRAŽIVANJA: STOČARSTVO SRBIJE

Loša politika „pojela“ stoku Strana 7.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 55 • 16. januar 2015. • cena 40 dinara

od 29.12. 2014. do 9.1. 2015.

SREM SKA MI TRO VI CA • OKU PI LI SE BIV ŠI RAD NI CI "MI TRO SA"

Tek ka da pad ne sneg, ka da se iza đe iz trak to ra i obo ra i ma lo od mo ri, mo že se istin ski uži va ti u plo do vi ma ra da to kom

go di ne. Ta ko smo u Do njem To var ni ku sre li do-ma ći na i pred sed ni ka Sa ve ta Me sne za jed ni ce

Mi la na Alek si ća ko ji nam se, po sre mač ki, ma lo po hva lio sop stve nim ka lo rič nim pro iz vo di ma.

Ka da do ma će ko ba si ce, šun ku, sla ni nu i ku-len „pra te“ do bra ra ki ja i vi no, zi ma ne de lu je ta ko gad no. Stra na 10.

Rast ce ne ku ku ru za

De ša va nja na svet skim ber za ma

Fo to

: M

. M

i le u

snić

KALORIJE

Sto ti nak biv ših rad ni ka in du strij ske kla ni ce i fa bri ke kon zer vi „Mi tros“ oku pi lo se u sre du is pred Grad ske ku će u Srem skoj Mi tro vi ci

ka ko bi po dr ža li na po re lo kal ne sa mo u pra ve da pre du zu će do bi je no vog vla sni ka. Stra na 3.

Sa mo da fa bri ka pro ra di

2 16. januar 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

U Sre mu ve ru ju da će iz o-sta nak sub ven ci ja uti ca ti na ma nje in te re so va nje za

dr žav ne ora ni ce što će po go do va-ti sto ča ri ma ko ji zbog vi so kih ce na če sto ni su uzi ma li ze mlju po pra vu pre čeg za ku pa. Ge ne ral ni se kre tar Srem ske pri vred ne ko mo re Vla di­mir vla o vić pod se ća da je ce na za ku pa po ljo pri vred nog ze mlji šta u me đu sob nim tran sak ci ja ma po ljo-pri vred ni ka do sti za la i 700 evra za ka ta star sko ju tro, a da će pad in te-re so va nja za za kup dr žav nih ora ni ca, zbog iz o stan ka sub ven ci ja, naj vi še po go do va ti sto ča ri ma ko ji su do sa da zbog vi so ke pro seč ne ce ne za ku pa če sto i od u sta ja li od po nu đe nog ze-mlji šta po pra vu pre čeg za ku pa.

- Uobi ča je na ce na za ku pa u Sre-mu se kre će od 200 do 300 evra za ka ta star sko ju tro, u za vi sno sti od

kva li te ta ze mlji šta. Me đu tim, ka da je reč o ze mlji štu na ko joj se ga ji du van, na pri mer u Go lu bin ci ma kod Sta re Pa zo ve i Ku ku-jev ci ma kod Ši da, za-kup ju tra ze mlje išao je i do 700 evra – ka-že ge ne ral ni se kre tar Srem ske pri vred ne ko mo re Vla di mir Vla-o vić. On na vo di da će iz o sta nak sub ven ci ja za za kup dr žav nog ze mlji šta do ve-sti do pa da in te re so va nja za uzi ma-nje dr žav ne ze mlje u za kup.

- Bez sub ven ci ja ra ta ri ne će ima-ti do bit ob ra đu ju ći dr žav nu ze mlju. Bez in te re sa da se za ku plju je ze-mlja, ce na će pa da ti, a to će je di-no po go do va ti sto ča ri ma ko ji su i

do sa da ima li pra vo pre čeg za ku pa dr-žav nog ze mlji šta. Oni su mo ra li da uzi ma ju ze mlju po pro seč noj ce ni, a ka ko je ce na za ku pa bi la “na du-va na”, mno gi su od-u sta ja li od po nu đe ne ze mlje jer im je bi la pre sku pa – ob ja šnja-va Vla o vić.

Ina če, iz o sta ja nje sub ven ci ja za za kup

dr žav nog ze mlji šta ni je uti ca lo na ce ne u tr go va nju me đu ra ta ri ma pa se ovih da na u fru ško gor skim se li-ma ka ta star sko ju tro kva li tet ne ze-mlje bli zu as falt nog pu ta ku pu je po ce ni od se dam hi lja da evra.

Ž. n.

Na pe tom Sa bo-ru po ljo pri vred-ni ka Sr bi je ko ji

je odr žan u Po ža rev cu pred kraj pro šle go di ne, me snom i op štin skom udru že nju po ljo pri vred-ni ka iz sta ro pa zo vač ke op šti ne uru če ne su za-hval ni ce za hu ma nost ko ju su is po lji li, po ma-žu ći po ljo pri vred ni ci ma u pod ruč ji ma po go đe nim po la va ma. Še le pe ri stoč-ne hra ne ko ju su sku pi li po ljo pri vred ni ci iz sta ro-pa zo vač kog Udru že nja po ljo pri vred-ni ka i Udru že nja po ljo pri vred ni ka op šti ne Sta ra Pa zo va, ot pre mlje ni su u op šti ne Kru panj, Obre no vac, Ub i Vla di mir ci.

Pot pred sed nik Sta ro pa zo vač kog udru že nja po ljo pri vred ni ka Vla­di mir Uhri nak gla ša va da su im za hval ni ce od Ne za vi sne aso ci ja-ci je po ljo pri vred ni ka Sr bi je či ji su član, sti gle kao ne ki vid pri zna nja za trud ko ji su ulo ži li po ma žu ći po-moć svo jim ugro ža nim ko le ga ma. Sa bo ru su po red Uhri ja, pri su stvo-va li i pred sed nik op štin skog Udru-že nja po ljo pri vred ni ka Ja ro slav Fa bri i dra ga na sto ja no vić, na čel ni ca za po ljo pri vre du op šti-ne Sta ra Pa zo va, ko joj je, ta ko đe uru če na za hval ni ca za or ga ni za ci-ju hu ma ni tar ne ak ci je.

– Ne bih vo leo da u ta kvim ak-ci ja ma vi še uče stvu je mo i ne daj Bo že da nas vi še po ga đa ju ta kve vre men ske ne po go de – ka že Uhri i is ti če da su po ljo pri vred ni ci sta-

ro pa zo vač ke op šti ne uvek sprem ni da po mog nu i da su u to me je din-stve ni.

– Mi smo me đu pr vi ma pri stu pi-li pri ku plja nju hu ma ni tar ne po mo ći kao čla no vi Ne za vi sne aso ci ja ci je

po ljo pri vred ni ka Sr bi je i sa nji ma smo se or-ga ni zo va li da hu ma ni-tar nu po moć u stoč noj hra ni upu ti mo naj u gro-že ni jim čla no vi ma. Bi li smo svi slo žni ka da je tre ba lo da se po mog ne. Po ljo pri vred ni ci iz Sta re Pa zo ve sa ku pi li su dva šle pe ra i je dan kom-bi stoč ne hra ne i tu je bi lo si gor no oko 15 to-na ku ku ru za, de te li ne, sla me, dok su po ljo-pri vred ni ci iz Sur du ka,

Ba no va ca, Be le gi ša sa ku pi li je dan ka mion stoč ne hra ne. Ta ko đe, i po-ljo pri vred niv ci iz Voj ke pri ku pi li su je dan ka mion stoč ne hra ne, po ljo-pri vred ni ci iz Go u bi na ca dva ka mi-o na – pod se ća Uhri i do da je da oba po ljo pri vred na udr že nja ra de to kom ce le go di ne i sto je svo jim čla no vi-ma na uslu zi, ali ono što ih u ovom mo men tu naj vi še ti šti je ne is pla će-na pre u ze ta še ćer na re pa, ma da, po nje go vim re či ma u sta ro pa zo vač koj op šti ni na de po ni ja ma le ži još oko 20 od sto slat kog ko re na. Do bar rod, ka že do neo je ra ta ri ma sa mo gu bi tak. Sma nje na ce na, ni ska di-ge sti ja i vi skoa pr ljav šti na re pe, uze la je pri ram nim pro iz vo đa či ma za ra du.

– Te ška je si tu a ci ja s re pom. De li mič no je od ve že na, a ona ko-ja je pre u ze ta ni je is pla će na do 31.12.2014. go di ne što je bio ugo-vo re ni rok. Svi po ljo pri vred ni ci če-ka ju te pa re a o nji ma ni re či. Raz-o ča ra ni smo od no som še će ra na i

mi slim da će mno gi ra ta ri iz na še op šti ne od u sta ti od pro iz vod nje še-ćer ne re pe – ža li se Vla di mir Uhri i na gla ša va da ni je mo gu će sa ra đi va-

ti sa part ne ri ma ko ji ni su fer i ko-ji ne po štu ju pr vo bit no ugo vo re ne uslo ve.

G. Maj sto ro vić

PO ŽA RE VAC • udru Že nJi Ma pO lJO pri vred ni ka za hval ni Ce za hu Ma nOst u MaJ skiM pO pla va Ma

slo žni ka da je naj po treb ni jepo ljo pri vred ni ci iz sta re pa zo ve sa ku pi li su dva šle pe ra i je dan kom bi stoč ne sa oko 15 to na ku ku ru za, de te li ne, sla me, dok su po ljo pri vred ni ci iz sur du ka, Ba no va ca, Be le gi ša sa ku pi li je dan ka mion stoč ne hra ne. ta ko đe, i po ljo pri vred niv ci iz voj ke pri ku pi li su je dan ka mion stoč ne hra ne, po ljo pri vred ni ci iz Go u bi na ca dva ka mi o na...

Mi ni star po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne prof. dr Sne ža na Bo go sa vlje vić Bo ško vić uru či la je de cem bra 2014. go di ne, na V Sa bo ru po ljo pri vred ni ka u Po ža-rev cu pri zna nja za naj bo lje po ljo-pri vred ni ke u raz li či tim obla sti ma pro iz vod nje.

- Na dam se da će mla di u se lu pre po zna ti svo ju šan su“, re kla je mi ni star ka Bo go sa vlje vić Bo ško-vić go vo re ći o pro ble mu od la ska mla dih u gra do ve uru ču ju ći na-gra de mla dim po ljo pri vred ni ci ma ko ji na sta vlja ju tra di ci ju svo jih oče va i do da la da je ovo „pri li ka da se mla di pod stak nu i na gra-de, ali i da im se ob ja sne po seb ne me re ko ji ma će bi ti sti mu li sa ni da osta ju na se lu, da bu du mo ti vi sa-ni da se vra ća ju na se lo, da svo ja zna nja pri me nju ju na svom ima-nju i da oni bu du pri mer za ši re-nje po zi tiv ne kli me ka da se ra di o vra ća nju mla dih na se lo“.

- Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne ra di na iz ra di pred lo ga me ra ko je bi do-dat no po mo glo da se mla di okre-nu se lu i po ljo pri vre di“, iz ja vi la je mi ni star Bo go sa vlje vić Bo ško vić i pod se ti la na re kord nu is pla tu

sub ven ci ja ko ja je ove go di ne bi la mno go br ža i or ga ni zi va ni ja u od-no su na pret hod ne, za hva lju ju ći na po ru Mi ni star stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne i Upra ve za agrar na pla ća nja, a uz ve li ku po dr šku Upra ve za tre zor i Vla de Re pu bli ke Sr bi je – is ta kla je Sne-ža na Bo go sa vlje vić Bo ško vić.

Vla di mir Uhri

Šan sa za mla de

Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić­u­Po­ža­rev­cu

SREM SKA MI TRO VI CA • uki da nJeM suB ven Ci Ja za za kup dr Žav nOG ze MlJi Šta

Ob ra do va ni sa mo sto ča rika ko je ce na za ku pa bi la “na du va na”, mno gi sto ča ri su do sa da od u sta ja li od po nu đe ne ze mlje po pra vu pre čeg za ku pa jer im je bi la pre sku pa pro seč na ce na

Vla­di­mir­Vla­o­vić

Da­li­će­za­kup­bi­ti­is­pla­tiv­bez­sub­vec­ni­ja?

316. januar 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Vi še de se ti na biv ših rad ni ka ne ka da šnje In du strij ske kla­ni ce i fa bri ke kon zer vi "Mi­

tros" oku pi lo se mi nu le sre de, 14. ja nu a ra, u Srem skoj Mi tro vi ci is­pred Grad ske ku će, u na me ri da još jed nom da ju po dr šku na sto ja nji ma lo kal ne sa mo u pra ve u iz na la že nju ko nač nog re še nja za nji ho vu fa bri­ku pro da jom iz ste ča ja. Pod se ća mo, na svo je vre me no ob ja vlje ni jav ni po ziv za pro da ju Mi tro sa" pri ja vi la se austrij ska kom pa ni ja " Gi er lin ger Hol ding" a o po nu đe noj ce ni i uslo­vi ma se još ni je iz ja snio Od bor po­ve ri la ca ove fa bri ke.

Me đu oku plje nim biv šim rad ni­ci ma Mi tro sa" je Ma­rin­ko­ Kr­šić,­ko ji je 35 go di na ra dio u toj fa bri­ci. Kr šić ne za bo ra vlja ka ko je pre sko ro 10 go di na nje go vu fa bri ku ku pio Ro do ljub Dra ško vić od no sno "Svi sla jon"...

­ Bi lo je to u mar tu 2005. go di­ne, ni sam se ta da ni raz du žio, mo­rao sam pot pi sa ti pa pir da na pu­štam rad no me sto. Ipak, ostva rio sam pen zi ju. Zna li smo šta će bi ti na kon pro da je, or ga ni zo va li smo se, a sa da 1.880 ma lih ak ci o na ra tre ba da pu tem su da do bi ju svo je pri na dle žno sti od fa bri ke. Bi li smo brend, gi gant, ali smo pro pa li i za to sno se kri vi cu, po mom mi šlje­nju, mno gi od ­ za ko na i dr ža ve do Agen ci je za pri va ti za ci ju i ta­da šnjeg ru ko vod stva. Sa da kad fa­

bri ka ima za in te re so va nog kup ca šan su ne tre ba pro pu sti ti, sma tra Ma rin ko Kr šić.

Biv ši rad nik, a po sled nji sin di ka­lac u "Mi tro su" To­pli­ca­Pe­rić­do bro se se ća pri va ti za ci je ove fir me i mu­ke rad ni ka da ostva re svo je pri na­dle žno sti.

­ Ovo oku plja nje je iz raz ve li­ke po dr ške lo kal noj sa mo u pra vi u bor bi za ko nač no re še nje pi ta nja „Mi tro sa“ i otva ra nja no vih rad nih me sta. Raz go va ra li smo sa gra do­na čel ni kom i osta li ma iz lo kal ne sa­

mo u pra ve na kon što je sti gla po nu­da ausrij skog po ten ci jal nog kup ca. Po dr ža va mo na sto ja nje da „Mi tros“ bu de pro dat, a ovim ge stom mi upu ću je mo apel oni ma ko ji od lu ču­ju o sud bi ni na ših rad ni ka. Ho će mo da svi zna ju da je že lja rad ni ka da "Mi tros" bu de pro dat, is ta kao je To­pli ca Pe rić.

Pr va pro da ja "Mi tro sa" do go di la se mar ta 2005. go di ne, a ka da je

bi la u ve ćin skom vla sni štvu "Svi­sla jo na" usle di lo je "de lje nje" fa­bri ke na ma nje ce li ne, re gi stra ci ja za dru ge po slo ve i slič no, a ti me je ovaj gi gant kla nič ne in du stri je od ve den u ste čaj, is ta kli su rad ni ci na sku pu. Pre pri va ti za ci je ova fa­bri ka je ima la 1.200 rad ni ka a na kra ju, uvo dje nje ste ča ja je do če­ka lo 145 rad ni ka.

Na sku pu je re če no da ima šan­se za po no vo no oži vlja va nje ra­da ove fir me, da je je po ten ci jal ni ku pac, ali i či nje ni ca da se ovom ri li kom ne pro da je sva imo vi ma „Mi tro sa“ već sa mo ono što je "u fa brič koj ži ci". „Mi tros“ ima imo­vi nu u dru gim okol nim dr ža va ma, ima pro dav ni ce, tzv. sta ru kla ni cu i dru ge objek te pa će i nji ho vom na knad nom pro da jom bi ti još nov­ca za na mi re nje po ve ri la ca.

­ Ovo je je din stve na i po sled nja pri li ka da se na ša fa bri ka pro da jer, ako se to ne do go di, do ži ve će­mo sud bi nu da od to li kih po go na ne će osta ti ni šta. Go di ne i ne u la­ga nja či ne svo je a ako se sa da šnja šan sa is ko ri sti do bi će mo i mi i bu­du ći rad ni ci i re gion. Ku pac pla ni ra da za po sli 300 rad ni ka a pro iz vod­nja će se ši ri ti pa će bi ti pu ne ru ke po sla i za sto ča re i za dru ge rad ni­ke, sma tra Ći­ri­lo­Ma­ri­čić, ko ji je 28 go di na za jed no sa dru gi ma de­lio sud bi nu "Mi tro sa" i ne mo že da gle da ka ko ne ka da šnji gi gant me sne in du stri je re gi o na sa da iz gle da.­ S.Đ.­-­M.M.­­­­­­­

SREM SKA MI TRO VI CA­•­DOK­ČE­KA­JU­OD­LU­KU­OD­BO­RA­PO­VE­RI­LA­CA­OKU­PI­LI­SE­BIV­ŠI­RAD­NI­CI­"MI­TRO­SA"

Sa mo da fa bri ka pro ra diOd­pro­da­je­"Mi­tro­sa"­i­oži­vlja­va­nja­pro­iz­vod­nje­u­njoj­ne­bi­do­bi­li­sa­mo­biv­ši­rad­ni­ci­već­ceo­re­gion.­Po­ve­ća­la­bi­se­sto­čar­ska­pro­iz­vod­nja,­po­sle­du­gog­vre­me­na­po­kre­nu­la­bi­se­pre­ra­da­me­sa­i­pre­ra­đe­vi­na,­a­to­bi­do­ve­lo­do­otva­ra­nja­no­vih­rad­nih­me­sta,­po­ru­če­no­sa­sku­pa­po­dr­ške­­

Da­nas­ko­nač­na­od­lu­ka

Od bor po ve ri la ca mi tro vač­kog "Mi tro sa" da nas tre ba da do ne se ko nač nu od lu ku po vo­dom po nu de ko ju je za ku po­vi nu ne kan da šnje in du strij ske kla ni ce i fa bri ke kon zer vi dao austrij ski " Gi e rin ger ho lidng". Na pro šlom sa stan ku ovog od­bo ra od lu ka o to me ni je do ne­ta, ka ko je re če no, iz pro ce du­ral nih raz lo ga.

Mi­tros­če­ka­no­vog­vla­sni­ka

Sa­sku­pa­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci Šan­sa­koj­ne­tre­ba­pro­pu­sti­ti

Ći­ri­lo­Ma­ri­čić To­pli­ca­Pe­rić Ma­rin­ko­Kr­šić

Ma­li­ak­ci­o­na­ri­i­biv­ši­rad­ni­ci­pred­zgra­dom­Skup­šti­ne­gra­da­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca

4 16. januar 2015.

SE O SKI DI VA NI

POD STI CA JI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sa mo do pri nos je mno gim se li­ma, pa i gra do vi ma, bio si gu­ran iz vor sred sta va za lak še

re ša va nje ni za vi tal nih pro ble ma u na se lji ma. Još ka da se ta ko iz­dvo­je­na­ sred­stva­ udru­že­ sa­ ne­kim­fon­do­vi­ma,­udru­že­nji­ma,­pa­se­na­đe­po­vo­ljan­ in­ve­sti­tor,­mo­že­se­od­ma lo sa ku plje nog nov ca obez be di ti bu­džet­ za­ ra­ša­va­nje­ ni­za­ krup­ni­jih­stva ri. O to me ovih da na raz mi šlja­ju u Bin gu li u šid skoj op šti ni, jer se spre ma ju da po no vo, na kon dvo go­di šnje pa u ze, spro ve du re fe ne dum i uve du pe to go di šnji sa mo do pri nos.

Pred sed nik sa ve ta Me sne za jed­ni ce Bin gu la Mar ko Kra mar, na da se naj bo ljem, a iz ja šnja va nje je 16., 17. i 18. ja nu a ra.

­ Po tre be se la i me šta na su u na­red nom pe ri o du su šti na pro gra ma no vog sa mo do pri no sa. To su iz grad­nja i po prav ka atar skih pu te va za ko ji bi se odvo ji lo 30 od sto sa ku plje­nih sred sta va, iz grad nja i po prav ka tro to a ra sa 20 od sto sa ku plje nih sred­sta­va,­ či­šće­nje­ ka­na­la­ i­ ukla­nja nje ban ki na sa istim pro cen tom nov­ca,­do­ta­ci­ja­dru­štve­nim­udru­že­nji­ma,­či­šće­nje­div­ljnih­de­po­ni­ja­sa­pet po sto, po prav ka zgra de Do ma kul tu re 20 od sto i na si pa nje pu te va kroz­se­lo­sa­10­pdsto­obez­be­đe­nih­sred sta va od sa mo do pri no sa. Plan je da se sa mo do pri nos iz dva ja po

sto pi od tri od sto na za ra de i 30 ki­lo gra ma pše ni ce po hek ta ru od po­ljo pri vre de, ob ja šnja va Kra mar.

Ali, da ka ko sve za vi si od re zul ta­ta i iz ja šnja va nja onih sa pra vom gla sa u se lu. Pre go di nu da na ka da su po ku ša li da uve du no vi

sa mo do pri nos, ne do sta ja lo je za cilj 20­ak gla so va.

­ Ov de je kao i u ne kim dru gim se­li­ma­du­gi­niz­go­di­na­va­ži­la­tra­di­ci ja iz dva ja nja sa mo do pri no sa. Ali, pla­ća­li­ su­ sa­mo­ za­po­sle­ni,­ a­ ne­ i­osta­li.­ Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ ni­su­ pla­ća­li po rez pa ni sa mo do pri no sa sa da oku ša va mo da to uve de mo ta ko što će­lju­di­da­va­ti­30­ki­lo­gra­ma­pše­ni­ce po hek ta ru ze mlje, ob ja šnja va pred sed nik sa ve ta me sne go di ne i do­da­je­da­će­bi­ti­do­bro­ako­s­euspe,­ako ne ni šta, jer se lju di ne mo gu te ra ti da gla sa ju.Od­ če­ga­ se­ u­ se­lu­ ži­vi,­ pi­ta­mo­

Mar ka Kra ma ra. Od go va ra nam da se­ ži­vi­ uglav­nom­od­po­ljo­pri­vre­de,­jer je ma lo za po sle nih

­ Uglav nom se lju di ba ve ra tar­stvom,­ sto­čar­stvom,­ vo­ćar­stvom.­Ima mo ne ko li ko po ro di ca ko je se ba ve pro iz vod njom du va na. Upra vo

za­to­ su­ se­ ve­ći­nom­ ži­vi­ od­ agra­ra­mi smo i pro gram sa mo do pri no sa ta ko pla ni ra li. deo atar skih pu te va smo ra ni je od ra di li, oko dva ki lo­me tra ukup no u vi še pra va ca. tre ba po­pra­vi­ti­ i­ne­ko­li­ko­ću­pri­ja­u­ata­ru­ko je su pro pa le jer vi še ne ko ri sti­mo­ma­le­pri­ko­li­ce­već­one­od­dva­ili­tri va go na.

Tre nut no u pre de lu "Slo bo din ci" či­ste­ se­ ka­na­li,­ a­ po­sle­ to­ga­ sle­di­

po sao u po te su "Li va de". Sta li su ma lo zbog ja nu a ra kih pra zni ka, ali će­se­na­sta­vi­ti.­Po­sla­će­bi­ti­u­se­lu.­Tre­ba­ure­

di ti i tro to a re. I taj po sao je ra­ni­je­ de­lom­ ura­đen,­ ali­ u­ Bin­gu­li­je ukup no 12 uli ca, stal no tre ba ne što ra di ti, a ra di se kad ima nov ca.

U ata ru Bin gu le je oko 2.000 hek ta ra ora ni ca, uglav nom su u vla sni štvu po ljo pri vred ni ka po je di­na­ca.­Ho­će­ li­ oni­ bi­ti­ so­li­dar­ni­ oko­uvo dje nja sa mo do pri no sa osta je da se vi di. A ako bu de po vo ljan is hod sa­mo­do­pri­no­sa,­ re­ši­će­ se­ mno­ge­bit ne stva ri za ovo se lo i nje go ve me šta ne. � S.�Đa�ko�vić

Po kra jin ski se kre tar za ener­ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne mr­Ne­nad­ Stan­ko­vić­ pot­pi­sao­

je kra jem go di ne ugo vo re o do de­li bes po vrat nih pod sti caj nih sred­sta­va­ za­ su­fi­nan­si­ra­nje­ pro­je­ka­ta­ko­ri­šće­nja­ bi­o­ma­se­ za­ pro­iz­vod­nju­to plot ne ener gi je u jav nim usta no­

va ma. Za ove pro jek te iz dvo je no je ukup no 29.133,898 di na ra, a pre­ma kon kurs noj ko mi si ji sred stva je do bi lo osam jav nih usta no va, od ukup no je da na est apli ka na ta.Ta­ko­đe,­pot­pi­sa­ni­su­i­ugo­vo­ri­za­

do de lu bes po vrat nih sred sta va za su­fi­nan­si­ra­nje­ pro­je­ka­ta­ ener­get­

ski­ odr­ži­vih­ far­mi­ mleč­nih­ kra­va.­Od ukup no 78 pri ja vlje nih pro je­ka­ta,­sred­stva­će­pri­mi­ti­če­tr­de­set­i osam po ljo pri vred nih ga zdin sta­va sa te ri to ri je AP Voj vo di ne. Za re a li za ci ju ovih pro je ka ta, iz bu­dže­ta­ Se­kre­ta­ri­ja­ta­ iz­dvo­je­no­ je­29.994.857 di na ra. S. P.

NO VI SAD�•�IZ�PO�KRA�JIN�SKOG�SE�KRE�TA�RI�JA�TA�ZA�ENER�GE�TI�KU�I�MI�NE�RAL�NE�SI�RO�VI�NE

Pa�re�za�ob�no�vlji�ve�iz�vo�re�i�far�me�kra�vaZa�re�a�li�za�ci�ju�pro�je�ka�ta�iz�obla�sti�ob�no�vlji�vih�iz�vo�ra�ener�gi�je�vi�še�od�29�mi�li�o�na�i�ne�što�vi�še�za�ener�get�ski�odr�žo�ve�far�me�mleč�nih�kra�va

� I�Srem�ci�me�đu�ko�ri�sni�ci�ma�sred�sta�va

BIN GU LA •��SA�MAR�KOM�KRA�MA�ROM,�PRED�SED�NI�KOM�ME�SNE�ZA�JED�NI�CE

Sa�mo�do�pri�nos�-�že�lja�ili�mo�guć�nost��Tek�kad�ne�što�ne�maš�vi�diš�ko�li�ko�vre�di,�ka�že�jed�na�na�rod�na�iz�re�ka,�a�njom�se�iz�gle�da�ru�ko�vo�de�mno�gi�od�onih�ko�ji�po�ku�ša�va�ju�da�ovih�da�na�po�no�vo�u�se�li�ma�uve�du�sa�mo�do�pri�nos.�Du�ga�tra�di�ci�ja�ovog�vi�da�fi�nan�si�ra�nja�raz�vo-ja�se�la�bi�će�na�is�pi�tu�i�u�fru�ško�gor�skom�se�lu�Bin�gu�la�gde�že�le�da�zna�tan�deo�nov�ca�usme�re�u�atar�ske�pu�te�ve

Po�štaOvo se lo ima po štu, ali ona

ra di sa mo dva da na u ne de lji. Ta­ko­ se­ do­ga­đa­ da­ pen­zi­o­ne­ri­če­ka­ju­ du­že­ pen­zi­ju,­ ne­go­ što­bi bi lo da po šta ra di sva ki dan. O­ta­kvoj­mo­guć­no­sti­su­raz­go­va­ra­li­sa­nad­le­žni­ma,­ali­za­sa­da bez uspe ha.

Mar�ko�Kra�mar,�pred�sed�nik�Sa�ve�ta�me�sne�za�jed�ni�ce�

Za�kupAk­tov­no­sti­se­la­Bin­gu­le­su­fi­

nan si ra ne de lom iz za ku pa od ze mlje ko je me sna za jed ni ca po se du je i da je u za kup.

U pret hod nom pe ri o du za­kup ze mlje je iz no sio 11.000 di na ra, jer to ni je ze mlja pr ve kla se. To je ze mlja ko ja je osta­la od ko ma sa ci je i pri pa la je na ko­ri­šće­nje­me­snoj­za­jed­ni­cai.

Me�sna�za�jed�ni�ca�Bin�gu�la

Se�o�ska�ško�la Ure�đe�nje�tro�to�a�ra�u�pla�nu

516. januar 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mi ni star po ljo pri vre de i za­šti­te­ ži­vot­ne­ sre­di­ne­ prof.­dr­ Sne­ža­na­ Bo­go­sa­vlje­vić­

Bo­ško­vić­ i­ mi­ni­star­ pro­sve­te,­ na­u­ke­ i­ teh­no­lo­škog­ raz­vo­ja­ Sr­đan­Ver­bić­ pot­pi­sa­li­ su­ 31.­ de­cem­bra­2014.­go­di­ne,­ Pro­to­kol­ o­ sa­rad­nji­u­ ci­lju­ obez­be­đi­va­nja­ neo­p­hod­nih­na­uč­nih­ka­dro­va­ko­ji­će­bi­ti­an­ga­žo­va­ni­ u­ Na­ci­o­nal­noj­ re­fe­rent­noj­

la­bo­ra­to­ri­ji.­ Ob je di nja va nje re sur sa dva

mi­ni­star­stva­je­u­in­te­re­su­gra­đa­na­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je­ ­ i­ ozna­ča­va­po­če­tak­ jed­ne­ do­bre­ sa­rad­nje­ a­obez­be­đi­va­njem­ do­volj­nog­ bro­ja­struč­nja­ka,­ pri­pre­me­ su­ za­vr­še­ne­ i­ la­bo­ra­to­ri­ja­usko­ro­mo­že­da­poč­ne­sa­ra­dom­­­iz­ja­vi­la­je­mi­ni­star­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.

Mi ni star po ljo pri vre de i za šti­te­ ži­vot­ne­ sre­di­ne­prof.dr­Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić­je­pod­vu­kla­i­da­je­pot­pi­si­va­njem­ovog­Pro­to­ko­la­obez­be­đen­i­po­sled­nji­neo­p­ho­dan­uslov­ za­ po­če­tak­ ra­da­ Na­ci­o­nal­ne­Re­fe­rent­ne­ la­bo­ra­to­ri­je­ko­ja­će­bi­ti­otvo­re­na­po­čet­kom­­2015.­go­di­ne.

S. P.

Kra­jem­pro­šle­go­di­ne­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­je,­u­sa­rad­nji­sa­Udru­že­njem­ ino­stra­nih­pro­iz­

vo­đa­ča­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­lja­u­Sr­bi­ji­SEC­PA,­or­ga­ni­zo­va­no­sa­ve­to­va­nje­za­struč­nja­ke­po­ljo­pri­vred­ne­stru­ke­ ko­ji­ ra­de­ u­ ze­ljo­rad­nič­kim­za­dru­ga­ma,­ po­ljo­pri­vred­nim­ apo­te­ka­ma,­po­ljo­pri­vred­nim­ško­la­ma,­za­di­stri­bu­te­re­ovih­sred­sta­va­i­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vo­dja­če­­ko­ri­sni­ke­ se­mi­nar­ "Bez­bed­no­ ko­ri­šće­nje­sred sta va za za šti tu bi lja i bez bed­no­zbri­nja­va­nje­am­ba­la­žnog­ot­pa­da­ od­ sred­sta­va­ za­ za­šti­tu­ bi­lja".­Skup­ je­ oku­pio­ pre­ko­ 70­ slu­ša­la­ca­ što­ do­volj­no­ go­vo­ri­ o­ zna­ča­ju­te­me­ i­ ozbilj­no­sti­ za­da­ta­ka­ ko­ji­pred­sto­je.

Sa­mo­stal­ni­ struč­ni­ sa­rad­nik­ za­za­šti­tu­bi­lja­u­Po­ljo­pri­vred­noj­ struč­noj­slu­žbi­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­Sen ka Mi­ško­vić­pod­se­ti­la­je­ka­ko­je­ve­o­ma­va­žno­da­je­am­ba­la­žni­ot­pad­bez­bed­no­la­ge­ro­van­i­na­pra­vi­na­čin­opran.­­­ Na­ sku­pu­ su­ go­vo­ri­li­ broj­ni­

struč­nja­ci,­ču­lo­se­o­zna­ča­ju­kla­si­fi­ka­ci­je,­ pa­ko­va­nja­ tran­spor­tu,­ za­šti­ti­ i­ pre­ven­ti­vi­ to­kom­ pri­pre­me­ i­pri­me­ne­ sred­sta­va­ za­ za­šti­tu­bi­lja.­Bi­lo­ je­ re­či­ o­ si­ste­mu­ upra­vlja­nja­am­ba­la­žom,­in­spek­cij­si­am­ba­la­žnog­ot­pa­da.­Slu­ša­o­ci­su­ču­li­mno­ge­va­žne­sa­ve­te,­a­me­dju­nji­ma­je­i­onaj­da­ta­kva­am­ba­la­ža­mo­ra­bi­ti­is­pra­na­tri­pu­ta­i­­pro­bu­še­na­jer­je­sa­mo­u­tom­slu­ča­ju­ ­bez­o­pa­sna.­Ra­đe­ne­su­ ana­li­ze,­ ko­je­ po­ka­zu­ju­ da,­ ako­

se­am­ba­la­ža­tri­pu­ta­pra­vil­no­is­pe­re­po­sti­že­se­na­ve­de­ni­cilj,­re­kla­je­Sen­ka­Mi­ško­vić.Sred­stva­ za­ za­šti­tu­ bi­lja­ ima­ju­

va­žnu­ulo­gu­u­po­sti­za­nju­ve­ćih­pri­no­sa­ i­ po­bolj­ša­nju­ kva­li­te­ta­ po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­da.­ Naj­zna­čaj­ni­ji­cilj­u­pro­ce­su­pro­iz­vod­nje­sred­stva­za za šti tu bi lja je bez bed nost lju di i­ oko­li­ne.­ Pro­iz­vo­đa­či­ sred­sta­va­ za­za šti tu bi lja spro vo de broj na is tra­ži­va­nja­na­osno­vu­či­jih­re­zul­ta­ta­se­od­re­đu­ju­ uslo­vi­ za­ bez­bed­nu­ upo­tre­bu­ nji­ho­vih­ pro­iz­vo­da:­ za­ ko­ri­sni­ke­ sred­stva,­ za­ po­tro­ša­če­ po­ljo­pri­vred­nih­pro­zi­vo­da­i­za­ži­vot­nu­sre­di­nu.­ Iz­ tih­ raz­lo­ga­ pro­iz­vo­đa­či­sred sta va za za šti tu bi lja po sta­vlja­ju­ ci­lje­ve­ ve­za­ne­ za­ uput­stva­ i­pre­po­ru­ke­ u­ ve­zi­ ko­ri­šće­nja­ sa­mih­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­lja­i­ukla­nja­nja,­od­no­sno,­zbri­nja­va­nja­am­ba­la­žnog­ot­pa­da.­Za­jed­no­sa­sred­stvi­ma­za­za­šti­tu­

bi­lja,­na­tr­ži­šte­do­spe­va­i­am­ba­la­ža­ko­ja­na­kon­upo­tre­be­sred­stva­za­za­šti­tu­bi­lja­po­sta­je­ot­pad.­Am­ba­la­ža­ima­va­žnu­ulo­gu­u­si­gur­noj­is­po­ru­ci­i upo tre bi sred sta va za za šti tu bi lja na­tr­ži­šti­ma,­pri­če­mu­se­sma­nju­je­na­naj­ma­nju­mo­gu­ću­me­ru­ri­zik­gu­bit­ka­u­lan­cu­pla­sma­na­kao­i­iz­lo­že­no­sti­ ko­ri­sni­ka,­ po­ru­ču­ju­ iz­Udru­že­nja­SEC­PA­ko­ji­za jed no sa svo­jim­čla­ni­ca­ma,­in­ten­ziv­no­sa­ra­dju­je­sa­ dr­žav­nim­ re­gu­la­tor­nim­ te­li­ma­ s­jed­ne­stra­ne­ i­ko­ri­sni­ci­ma­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­lja­sa­dru­ge­stra­ne,­ka­ko­bi­na­tr­ži­šte­pla­si­ra­li­sred­stva­u­ade­kvat­noj­am­ba­la­ži,­i­obez­be­di­la­efi­ka­san­si­stem­zbri­nja­va­nja­am­ba­la­žnog­ot­pa­da.

Stu­pa­njem­ na­ sna­gu­ Za­ko­na­o­ am­ba­la­ži­ i­ am­ba­la­žnom­ ot­pa­du­i­ de­fi­ni­sa­njem­ na­ci­o­nal­nih­ ci­lje­va­ upra­vlja­nja­ am­ba­la­žom­ i­ am­ba­la­žnim­ ot­pa­dom,­ svi­ od­go­vor­ni­su­bjek­ti­ upra­vlja­nja­ am­ba­la­žom­i­ am­ba­la­žnim­ ot­pa­dom:­ uvo­zni­ci,­od­no­sno­ pro­iz­vo­dja­či­ sred­sta­va­ za­za šti tu bi lja su u oba ve zi da obez­be­de­ade­kvat­no­zbri­nja­va­nja­am­ba­la­žnog­ot­pad.Od­ 2009.­ go­di­ne­ u­ Sr­bi­ji­ je­ na­

sna­zi­­za­kon­u­ovoj­obla­sti­a­on­uz­osta­lo,­ uka­zu­je­ da­ su­ pro­iz­vo­dja­či­sred­sta­va­ za­ za­šti­tu­ bi­lja­ du­žni­ da­bez­bed­no­ ukla­nja­ju­ am­ba­la­žu­ ove­vr­ste.­Da­bi­se­sa­to­prak­tič­no­što­uspe­

šni­je­spro­ve­lo­23.­ja­nu­a­ra­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­usle­di­će­no­vi­sa­sta­nak­na­ko­me­će­se­oku­pi­ti­pred­stav­ni­ci­op­šti­na­

Šid,­ Srem­ska­Mi­tro­vi­ca,­ Sta­pa­ Pa­zo­va­i­Pe­ćin­ci,­sa­pred­sta­ni­ci­ma­po­ljo­pri­vred­ne­struč­ne­sluć­be­ i­Udru­že­nja­ino­stra­nih­pro­iz­vo­dja­ča­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­lja­ra­di­do­go­vo­ra­o­da­tu­mi­ma­pre­u­zi­ma­nja­­am­ba­la­že­od­ za­štit­nih­ sred­sta­va,­ is­ta­kla­ je­Sen­ka­Mi­ško­vić.­­O­zna­ča­ju­ovih­pi­ta­nja­mi­će­mo­

pro­iz­vo­dja­či­ma­go­vo­ri­ti­ i­ na­ na­šim­zim­skim­pre­da­va­nji­ma­gde­će­ovog­pu­ta­bi­ti­od­te­ma­i­zbri­nja­va­nje­am­ba­la­žnog­ot­pa­da.­Na­pred­sto­je­ćem­sa­stan­ku­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­bi­će­re­či­ o­ da­tu­mi­ma­ pre­u­zi­ma­nja­ am­ba­la­žnog­ot­pa­da­u­me­snim­za­jed­ni­ca­ma,­da­abi­ove­go­di­ne­na­te­ri­to­ri­ji­če­ti­ri­ op­šti­ne­ko­je­po­kri­va­ova­po­ljo­pri­vred­na­struč­na­slu­žba­ to­mo­glo­da­se­re­a­li­zu­je,­do­da­la­ je­na­ša­sa­go­vor­ni­ca.Pre­ma­na­šim­sa­zna­ji­ma­po­me­nu­

ti­po­sao­će­bi­ti­bes­pla­tan,­ali­će­se­pre­u­zi­ma­ti­sa­mo­bez­be­dan­am­ba­la­žni­od­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­lja.­

­ Tekst:­S.­Đa­ko­vić­­ Fo­to: M. M. ­ i­ar­hi­va­PPS­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca

BE­O­GRAD­•­SA­RAD­NJA­DVA­MI­NI­STAR­STVA

Ka dro vi za NRLObez­be­đe­ni­struč­ni­ka­dro­vi­za­Na­ci­o­nal­nu­re­fe­rent­nu­la­bo­ra­to­ri­ju

Pot pis na pro to kol dva mi ni star stva

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CABEZ­BED­NO­KO­RI­ŠĆE­NJE­SRED­STA­VA­ZA­ZA­ŠTI­TU­BI­LJA­I­ZBRI­NJA­VA­NJE­AM­BA­LA­ŽNOG­OT­PA­DA­­

Za­šti­ti­­use­ve­i­-­se­beSa­vre­me­na­po­ljo­pri­vred­na­pro­iz­vod­nja,­zna­se,­ne­mo­že­bez­ko­ri­šće­nja­sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­lja,­ali­ta­sred­stva­tre­ba­ko­ri­sti­ti­sa­mo­on­da­ka­da­je­to­za­i­sta­po­treb­no­i­po­kri­te­ri­ju­mi­ma­ko­ji­su­pro­pi­sa­ni­

Sen­ka­Mi­ško­vić,­sa­mo­stal­ni­struč­ni­sa­rad­nik­za­za­šti­tu­bi­lja

Po­što­va­ti­pro­ce­du­ruPro­iz­vo­đa­či­ma­ se­ još­ jed­

nom­ upu­ću­je­ pod­se­ća­nje­ ­ da­­pri­li­kom­ ko­ri­šeć­nja­ sred­sta­va­za­za­šti­tu­bi­lja­na­nji­va­ma­tre­ba­da­ko­ri­ste­ma­ske,­ru­ka­vi­ce­i­za­šti­na­ode­la.­Opre­ma­ko­ju­ko­ri­ste­mo­ra­bi­ti­ser­tif­ki­va­na.­Ta­ko­đe,­od­re­đe­na­pro­ce­du­ra­mo­ra­da­se­pri­me­ni­pri­li­kom­ode­va­nja­ i­ ski­da­nja­ ove­ opre­me,­pod­se­ti­la­ je­ Sen­ka­ Mi­ško­vić­ iz­PSS­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca.

Am­ba­la­ža­ima­va­žnu­ulo­gu

Pre­da­va­nje

Pu­na­sa­la

6 16. januar 2015.

DA RO VI PRI RO DE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Re cep ti za di ja be tes1. Po le nov prah

Uzi­maj­te­1/2-1­ka­ši­či­cu­sa­mle­ve-nog­po­le­no­vog­pra­ha­­3­pu­ta­dnev-no­20-30­mi­nu­ta­pre­obro­ka.

2. Ko ren ma slač ka

Si­paj­te­ uve­če­ 2­ ka­ši­ke­ isec­ka-nog­ko­re­na­ ­ma­slač­ka­u­ ter­mos­ i­do­daj­te­ po­la­ li­tra­ klju­ča­le­ vo­de.­Ter­mos­ do­bro­ za­tvo­ri­te­ i­ osta­vi­te­da­ova­me­ša­vi­na­od­sto­ji­do­uju­tru.­­Uju­tru­pro­ce­di­te­čaj­i­pij­te­po­po­la­ča­še­ ­ 3-4­ pu­ta­ dnev­no­ po­la­ sa­ta­pre­je­la.Sta­vljaj­te­svež­ma­sla­čak­u­sa­la-

te.­On­sma­nju­je­ni­vo­še­če­ra­u­kr­vi­za­hva­lju­ju­ći­to­me­što­sa­dr­ži­inu­lin.­Kon­zu­mi­ra­nje­ma­slač­ka­je­ko­ri­sno­jer­po­bolj­ša­va­imu­ni­tet.

3. Ši pak

Si­paj­te­u­emaj­li­ra­nu­po­su­du­­2-3­ka­ši­ke­isec­ka­nih­su­vih­plo­do­va­šip-ka­i­pre­lij­te­­ih­sa­3­ča­še­klju­ča­le­vo-de.­Ku­vaj­te­12­mi­nu­ta.­Za­tim­sklo-ni­te­sa­špo­re­ta­i­osta­vi­te­da­od­sto­ji,­po­klo­plje­no,­ 3­ sa­ta.­ Pij­te­ po­ po­la­ča­še­3-4­pu­ta­dnev­no­20-30­mi­nu­ta­pre­obro­ka.Ši­pak­ po­ma­že­ nor­ma­li­zo­va­nje­

me­ta­bo­li­zma­ glu­ko­ze­ i­ po­bolj­ša­va­imu­ni­tet.

4. Lo vo rov list

10­g­zdro­blje­nog­su­vog­li­šća­si-paj­te­ u­ ter­mos.­Do­daj­te­ ­ tri­ ča­še­klju­ča­le­vo­de­ i­osta­vi­te­da­od­sto-ji­u­ za­tvo­re­nom­ter­mo­su­ ­3­sa­ta.­Pro­ce­di­te­i­pij­te­po­­1/2­ša­li­ce­3-4­pu­ta­ dnev­no,­ 20-30­ mi­nu­ta­ pre­obro­ka.

5. Be la bre za

Pre­lij­te­3­ka­ši­ke­usit­nje­nog,­su-vog­ li­šća­ bre­ze­ sa­ po­la­ li­tra­ klju-ča­le­ vo­de.­ Po­klo­pi­te­ i­ osta­vi­te­ da­­čaj­ od­sto­ji­ ­ 3­ sa­ta.­ Pij­te­ po­ ­ 1/2­ča­še­ ­ 3-4­ pu­ta­ dnevn,­ po­la­ sa­ta­pre­je­la.

6. Ku pus

Pij­te­sok­od­ku­pu­sa­­po­po­la­ča-še,­ 3­ pu­ta­ dnev­no­ 20-30­ mi­nu­ta­pre­obro­ka.­Sva­ki­put­is­ce­di­te­svež­sok­od­ku­pu­sa.

7. Bo kvi ca

Dve­ ka­ši­ke­ su­vog,­ usit­nje­nog­li­šća­ bo­kvi­ce­ pre­lij­te­ sa­ po­la­ li­tra­vo­de,­ po­klo­pi­te­ i­ sta­vi­te­ u­ dru­gi,­ve­ći­lo­nac­sa­klju­ča­lom­vo­dom,­pa­ku­vaj­te­na­pa­ri­15­mi­nu­ta.Osta­vi-te­ da­ od­sto­ji­ van­ špo­re­ta­ 30—40­mi­nu­ta.­Za­tim­pro­ce­di­te­i­pij­te­po­1/3­—­1/2­­ča­še­­2-3­pu­ta­dnev­no,­30­mi­nu­ta­pre­obro­ka.

Me ša vi na br.1

Uzmi­te­ li­šće­ ma­slač­ka­ –­ 25­gra­ma,­ ko­pri­vu­ -25­ gra­ma,­ li­šće­bo­rov­ni­ce­25­gra­ma­i­li­šće­bo­kvi-ce­ –­ 25­ gra­ma.­ Sve­ do­bro­ pro-me­šaj­te.Dve­ka­ši­ke­ove­me­ša­vi­ne­pre-

lij­te­ sa­ po­la­ li­tra­ klju­ča­le­ vo­de­i­ pro­ku­vaj­te­ ­ 2—3­ ­ mi­nu­ta.­ Po-klo­pi­te­ po­su­du­ u­ ko­joj­ se­ ku-vao­­ovaj­čaj­i­osta­vi­te­da­od­sto­ji­van­ špo­re­ta­ 30—40­mi­nu­ta.­ Za-tim­pro­ce­di­te­ i­pij­te­po­1/2­ča­še­­3—4­pu­ta­dnev­no,­20-30­mi­nu­ta­pre­obro­ka.

Me ša vi na br.2

Uzmi­te­li­šće­bo­rov­ni­ce­-­50­gra-ma,­li­šće­ko­pri­ve­-­50­gra­ma,­li­šće­zo­ve­-­50­gra­ma.­Sve­do­bro­pro­me-šaj­te.Uzmi­te­10­g­ove­me­ša­vi­ne,­sta-

vi­te­ u­ emaj­li­ra­ni­ lo­nac,­ pre­lij­te­ sa­200­ ml­ klju­ča­le­ vo­de,­ po­klo­pi­te­ i­sta­vi­te­u­dru­gi,­ve­ći­ lo­nac­sa­klju-ča­lom­ vo­dom,­ pa­ ku­vaj­te­ na­ pa­ri­30­ mi­nu­ta.­ Za­tim­ osta­vi­te­ čaj­ da­se­ohla­di­30-40­mi­nu­ta,­pa­pro­ce-di­te­i­si­paj­te­u­ča­šu.­Do­lij­te­u­ča­šu­ono­li­ko­vo­de­ko­li­ko­je­po­treb­no,­da­do­bi­je­te­ukup­no­200­mi­li­li­ta­ra­ča­ja.­Pij­te­po­¼­ča­še­­3—4­pu­ta­dnev­no,­­pre­obro­ka.

Me ša vi na br.3

Uzmi­te­ko­ren­čič­ka-50­gra­ma­i­li-šće­bo­rov­ni­ce­-50­gra­ma.Čaj­ se­ pri­pre­ma­ kao­ me­ša­vi­na­

br.2.Pij­te­po­1/4ča­še­­3—4­pu­ta­dnev-

no,­­pre­obro­ka.

Le če nje di ja be te sa ko ri jan­de rom

Ovo­je­sta­ri­mon­gol­ski­re­cept­za­sni­ža­va­nje­ni­voa­še­će­ra­u­kr­vi.De­set­ gra­ma­ sit­no­ isec­ka­ne­ ili­

sa­mle­ve­ne­bilj­ke­ko­ri­jan­der­pre­lij­te­sa­200­gra­ma­vo­de.­Osta­vi­te­da­čaj­od­sto­ji­po­klo­pljen­3­mi­nu­ta.Pro­ce­di­te­ čaj­ i­ po­de­li­te­ do­bi­je-

nu­ ko­li­či­nu­ na­ 3­ de­la.­ Po­pij­te­ ­ ga­­u­to­ku­da­na­u­tri­pri­je­ma,­iz­me­dju­obro­ka.Kurs­le­če­nja­je­2­–­3­me­se­ca.Kod­hro­nič­nih­bo­le­sni­ka,­ovaj­re-

cept­ znat­no­ sni­ža­va­ ni­vo­ še­će­ra­ u­kr­vi,­a­kod­po­čet­nog­di­ja­be­te­sa­do-vo­di­do­pot­pu­nog­iz­le­če­nja.

RE CEP TI ZA KO ŽUZa bu bu lji ce

Ako­ vas­mu­če­ bu­bu­lji­ce­ –­ ak­ne­na­li­cu,­oslo­bo­di­te­ih­se­po­mo­ću­ove­jed­no­stav­ne­ i­ efi­ka­sne­ pa­ste,­ ko­ja­se­ če­sto­ ko­ri­sti­ u­ ru­skoj­ na­rod­noj­me­di­ci­ni.Si­paj­te­ u­ te­gli­cu­ 3­ ka­ši­ke­ pri-

rod­nog­ me­da­ i­ 1­ ka­fe­nu­ ka­ši­či­cu­mle­ve­nog­ ci­me­ta.­ Ko­ri­sti­te­ is­klju-či­vo­ dr­ve­nu­ ka­ši­ku.­ Do­bro­ pro­me-šaj­te­ ci­met­ sa­me­dom.­ Uve­če­ pre­spa­va­nja­ na­ma­ži­te­ bu­bu­lji­ce­ ovom­pa­stom,­a­sle­de­ćeg­ju­tra­se­umij­te­to­plom­vo­dom.­Po­pra­vi­lu,­bu­bu­lji­ce­ne­sta­ju­za­2­ne­de­lje.

Pro tiv oži lja ka

Iz­mik­si­raj­te­ sve­žu­ pi­le­ću­ dži­ge-ri­cu­ za­jed­no­sa­ tvr­do­ku­va­nim­žu-man­ci­ma­ ja­ja.­ Po­treb­no­ je­ da­ se­ma­sa­sa­sto­ji­ iz­ ­dve­tre­ći­ne­dži­ge-ri­ce­ i­ jed­nog­ de­la­ žu­ma­na­ca.Ovu­sme­su­ sta­vljaj­te­ na­ oži­ljak,ono­li­ko­du­go,­­dok­oži­ljak­ne­ne­sta­ne.

Za pro ble ma tič nu ko žu

Sa­me­lji­te­ sve­že­ li­šće­ per­šu­na.­Jed­nu­ka­ši­ku­mle­ve­nog­li­šća­pre­lij-te­ča­šom­klju­ča­le­vo­de­i­osta­vi­te­da­od­sto­ji­po­klo­plje­no­30­mi­nu­ta.­Za-tim­do­daj­te­ po­la­ ća­še­be­log­ vi­na­ i­osta­vi­te­ da­ od­sto­ji­ još­ 20­mi­nu­ta.­Do­bi­će­te­ od­li­čan­ osve­ža­va­ju­ći­ lo-sion­–­to­nik­za­li­ce.­Le­zi­te­i­utr­ljaj­te­u­ li­ce­ovaj­ lo­sion.­Ne­ka­de­lu­je­bar­de­se­tak­ mi­nu­ta.­ Za­tim­ ga­ spe­ri­te­mla­kom­vo­dom.Ne­is­ko­ri­šće­ni­lo­sion­mo­že­te­ dr­ža­ti­ ne­ko­li­ko­ da­na­u­ za-tvo­re­noj­fla­ši­u­fri­ži­de­ru.

Za zno ja ve no ge

1)­ Sit­no­ sa­me­lji­te­ hra­sto­vu­ ko-ru,­pa­obil­no­si­paj­te­se­bi­u­ča­ra­pe.­­Osta­ni­te­u­tim­ča­ra­pa­ma­ce­lu­noć.­To­ ra­di­te­ sva­ko­ ve­če,­ ­ sve­ dok­ se­zno­je­nje­ne­nor­ma­li­zu­je.­Vr­lo­je­de-lo­tvor­na­i­kup­ka:­sto­gra­ma­mle­ve-ne­hra­sto­ve­ko­re­ku­vaj­te­20­mi­nu­ta­u­jed­nom­li­tru­vo­de.­Na­li­tar­do­bi­je-

ne­teč­no­sti­do­daj­te­10­mi­li­li­ta­ra­al-ko­hol­nog­ras­tvo­ra­pro­po­li­sa.­Si­paj-te­do­bi­je­nu­teč­nost­u­la­vor­i­dr­ži­te­u­nje­mu­no­ge­20­mi­nu­ta,­pri­tem-pe­ra­tu­ri­38°C.­Ovo­ ra­di­te­10­da­na­uza­stop­no.

2)­Do­bre­su­i­kup­ke­u­te­ju­od­ra-sta­vi­ća.­ Če­ti­ri­ ka­ši­ke­ usit­nje­nih­ li-sto­va­ra­sta­vi­ća­pre­lij­te­ li­trom­vo­de­i­ku­vaj­te­5­–­7­mi­nu­ta.­U­go­tov­tej­do­daj­te­još­je­dan­li­tar­vo­de.­­Dr­ži-te­no­ge­u­ovom­te­ju­ ­sva­ka­2­–­4­da­na.

3)­ Sva­ko­dnev­no,­ po­sle­ pra­nja,­dr­ži­te­no­ge­u­ras­tvo­ru­mor­ske­so­li:­2­-3­ka­ši­ke­so­li­na­2­li­tra­vo­de.

Za is pu ca le pe te

Sit­no­na­ren­daj­te­par­če­bun­de­ve­i­po­me­šaj­te­sa­istom­ko­li­či­nom­ku-ku­ru­znog­ulja.­Do­volj­no­ je­ukup­no­dve­ka­ši­ke­ove­sme­se­da­na­ma­že­te­ogru­be­le,­is­pu­ca­le­pe­te.­Na­ma­za­na­me­sta­ po­krij­te­ pro­vid­nom­ fo­li­jom­i­ obuj­te­ krat­ke­ ča­ra­pe.­ Sa­ ovom­oblo­gom­ pre­spa­vaj­te­ noć.­ Uju­tru­ope­ri­te­ no­ge­ to­plom­ vo­dom.­ Ovo­sred­stvo­ mo­že­te­ ko­ri­sti­ti­ jed­nom­me­seč­no­i­u­pro­fi­lak­tič­ke­svr­he.

Za pig ment ne fle ke

U­sta­kle­nu­po­su­du­sta­vi­te­­15-20­gra­ma­sve­žeg­kva­sca.­U­to­is­ce­di­te­jed­nu­ ka­ši­ku­ so­ka­ od­ li­mu­na.­Ovu­ma­su­ do­bro­ iz­me­šaj­te­ i­ sta­vljaj­te­­je­na­pig­ment­ne­fle­ke­na­ko­ži.­Dr­ži-te­je­na­ko­ži­15­–­20­mi­nu­ta.­Na­kon­to­ga­pa­pir­nom­sal­ve­tom­ski­ni­te­ma-su,­ali­je­ne­moj­te­is­pi­ra­ti­vo­dom.

Za ope ko ti ne

Iz­ren­daj­te­si­rov­krom­pir­i­sta­vi­te­kao­oblo­gu­na­bol­na­me­sta­na­ko-ži.­Čim­se­oblo­ga­ugre­je­iz­ren­daj­te­nov­krom­pir.­Me­njaj­te­oblo­gu­ne­ko-li­ko­pu­ta.Krom­pir­ le­či­sve­ope­ko­ti­ne,­pa­ i­

one­od­pre­te­ra­nog­iz­la­ga­nja­sun­cu.

RE CEP TI ZA HER PES ZO STER

1. Be li luk sa me dom

Sit­no­iz­ren­da­ti­3­krup­ni­ja­če­šnja­be­log­lu­ka­i­po­me­ša­ti­sa­100­gra­ma­me­da.­Ovom­sme­som­be­log­ lu­ka­ i­me­da­ma­za­ti­obo­le­le­de­lo­ve­ko­že.

2. Hi dro gen 3%

Če­sto­po­li­va­ti­obo­le­le­de­lo­ve­ko-že­3%­hi­dro­ge­nom.

3. Pro po lis

Pi­ti­al­ko­hol­ne­ili­vo­de­ne­ka­pi­pro-po­li­sa,­a­obo­le­le­de­lo­ve­ko­že­ma­za­ti­ulj­nim­ras­tvo­rom­pro­po­li­sa.

4. Ulje od bun de veMa­za­ti­obo­le­le­de­lo­ve­ko­že­4­pu-

ta­dnev­no­uljem­od­bun­de­ve­­ko­je­se­mo­že­ ­na­ba­vi­ti­u­pro­dav­ni­ca­ma­zdra­ve­hra­ne.

5. Ko lo id no sre bro

Ko­lo­id­no­ sre­bro­ po­se­du­je­ an­ti-vi­ru­sno­ dej­stvo.­ Mo­že­ se­ ku­pi­ti­ u­apo­te­ci.­ Na­to­pi­ti­ ga­zu­ ko­lo­id­nim­sre­brom­i­sta­vlja­ti­oblo­ge­na­obo­le-la­me­sta­­ne­de­lju­da­na.

6. So i so da bi kar bo na Po­me­ša­ti­ 1­ ka­si­ku­ so­li­ i­ 1­ ka­si-

ku­so­de­bi­kar­bo­ne­i­do­da­ti­vo­de­da­se­na­pra­vi­ma­sa­gu­sti­ne­mi­le­ra­ma.­Ma­za­ti­3­pu­ta­dnev­no.

7. Helj da

Jed­nu­ ka­ši­ku­ helj­di­nog­ bra­šna­pre­li­ti­ sa­ dve­ ča­še­ klju­ča­le­ vo­de.­Pro­ku­va­ti­ i,­ kad­ se­ ohla­di­ ma­za-ti­ obo­le­le­ de­lo­ve­ ko­že­ 2-3­ pu­ta­dnev­no.

ZA ŠTIT NU ŽLE ZDUKa pi cve ta glo ga

Ako­ima­te­hi­per­ti­re­o­zu­–­po­ve-ća­nu­funk­ci­ju­štit­ne­žle­zde,­po­mo-ći­ će­ vam­ ka­pi­ od­ cve­ta­ cr­ve­nog­glo­ga,­ko­je­se­pri­pre­ma­ju­na­sle-de­ći­na­čin:Sta­vi­te­cve­to­ve­cr­ve­nog­glo­ga­u­

te­glu­i­pre­lij­te­ih­70%­al­ko­ho­lom,­u­od­no­su­1:10.­Te­glu­do­bro­za­tvo­ri-te­i­osta­vi­te­da­od­sto­ji­7­da­na.­Na-kon­to­ga­pro­ce­di­te­sa­dr­ži­nu­te­gle­i­pij­te­15-30­ka­pi,­tri­pu­ta­dnev­no,­­pre­je­la.­Ovo­je­sta­ri­ru­ski­lek.Bla­go­tvor­no­ de­lu­je­ pri­ po­vi­še-

noj­ funk­ci­ji­ štit­ne­ žle­zde,­ sni­ža­va­krv­ni­pri­ti­sak,­ot­kla­nja­ta­hi­kar­di­ju­i­po­bolj­ša­va­san.

Tink tu ra li šća mu ška tle

Ovaj­ re­cept­ sa­ li­šćem­ mu­ška-tle­ po­bolj­ša­va­ sta­nje­ kod­ sni­že­ne­funk­ci­je­štit­ne­žle­zde­–­hi­po­ti­re­o-ze.Na­pu­ni­te­te­glu­sve­žim­li­sto­vi­ma­

mu­ška­tle.­Pre­lij­te­ li­šće­sa­po­la­ li-tra­ vot­ke.­Do­bro­ za­tvo­ri­te­ te­glu­ i­osta­vi­te­ je­da­od­sto­ji­ na­ tam­nom­me­stu­30­da­na.­Za­to­vre­me­če­šće­pro­tre­si­te­ te­glu.­ da­ se­ sa­dr­ži­na­ujed­na­či.­ Po­sle­ 30­ da­na­ pro­ce­di-te­ sa­dr­ži­nu­ te­gle­ i­ pij­te­ po­ jed­nu­ka­ši­ku­ do­bi­je­ne­ teč­no­sti­ tri­ pu­ta­dnev­no,­20­–­30­mi­nu­ta­pre­je­la.Uko­li­ko­vam­ne­pri­ja­da­uzi­ma-

te­na­pra­zan­sto­mak­ovo­sred­stvo­ko­je­sa­dr­ži­ ­al­ko­hol,­po­stu­pi­te­na­sle­de­ći­ na­čin.­ Jed­nu­ ka­ši­ku­ al­ko-hol­ne­ tink­tu­re­ li­šća­ mu­ška­tle­ si-paj­te­ u­ po­la­ ča­še­ klju­ča­le­ vo­de.­Al­ko­hol­će­is­pa­ri­ti,­a­vi­će­te­po­pi­ti­ovaj­lek­u­vi­du­bla­gog­ča­ja.

Pri rod ni re cep ti za raz ne bolj ke

� Ši�pak�po�ma�že�kod�di�ja�be�te�sa

U­ve­li­ku­te­glu­si­paj­te­po­jed­nu­ča­šu­so­ka­šar­ga­re­pe,­cr­ne­rot­kve,­cve­kle,­teč­nog­me­da­i­do­daj­te­u­tu­sme­su­1­li­tar­vot­ke.­Sve­do­bro­iz-me­šaj­te­i­osta­vi­te­da­od­sto­ji­u­fri­ži-de­ru­­to­kom­2­ne­de­lje.­­Po­vre­me­no­­pro­muć­kaj­te­sa­dr­ži­nu­te­gle.

Na­kon­ 2­ ne­de­lje­ la­ga­no­ pre-ru­či­te­ teč­nost­ u­ dru­gu­ te­glu,­ da­ta­log­ osta­ne­ na­ dnu­ pr­ve­ te­gle.­Pij­te­po­30­gra­ma­ovog­elik­si­ra­3­pu­ta­dnev­no­30­mi­nu­ta­pre­je­la.­Elik­sir­ču­vaj­te­u­fri­ži­de­ru.

Si rov krom pir do bar za ope ko ti ne

Ru ski elik sir zdra vlja

Glog de lo tvo ran kod pro ble ma sa�šti�t�nom�žle�zdom

Li�šće�per�šu�na�za�pro�ble�ma�tič�nu�ko�žu

716. januar 2015.

IS­TRA­ŽI­VA­NJA­I­NA­UČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sto­čar­stvo­ Sr­bi­je­ ima­ zna­čaj­no­ me­sto­ u­ pri­vre­di­ ze­mlje­jer­stva­ra­ve­li­ku­vred­nost­an­

ga­žu­ju­ći­pri­rod­ne­i­ljud­ske­re­sur­se.­Za­stu­plje­no­je­u­vi­še­od­600.000­do­ma­ćin­sta­va­i­pred­sta­vlja­gra­nu­ko­ja­uče­stvu­je­ u­ for­mi­ra­nju­ dru­štve­nog­pro­iz­vo­da­ po­ljo­pri­vre­de­ sa­ oko­ 31­od­sto.­Iako­ova­de­lat­nost­ima­šan­se­da­bu­de­zna­čaj­na­pri­vred­na­gra­na,­broj­sto­ke­u­po­sled­njih­dve­de­ce­ni­je­ ima­stal­nu­ten­den­ci­ju­opa­da­nja.­Isto­vre­me­no­dok­se­ sma­nju­je­broj­gr­la,­opa­da­pro­iz­vod­nja­i­po­tro­šnja­me­sa,­ ali­ ra­ste­ broj­ kla­ni­ca­ pa­ se­da­nas­ u­ ze­mlji­ sto­ka­ ko­lje­ čak­ na­1.500­me­sta!­ Ana­li­ze­ po­ka­zu­ju­ da­je­ stoč­ni­ fond­ u­ Sr­bi­ji­ opa­dao­ po­sto­pi­od­1,5­do­tri­od­sto­go­di­šnje.­U­ze­mlji­da­nas­ima­oko­920.000­gr­la­go­ve­da,­ što­ je­ za­ ­300.000­ma­nje­ne­go­2000.­go­di­ne,­dok­je­u­pro­te­klih­12­go­di­na­broj­svi­nja­sma­njen­za­ vi­še­ od­ 600.000,­ pa­ ih­ da­nas­ima­ oko­ 3,1­ mi­li­o­na.­ Isto­vre­me­no­dok­se­ sma­nju­je­ stoč­ni­ fond­u­Sr­bi­ji­ ima­ pra­znih­ oko­ 40.000­ obo­ra­

za­tov­sto­ke!­Isto­vre­me­no­Sr­bi­ja­od­iz­vo­zni­ka­me­sa­po­sta­je­nje­gov­uvo­znik!­

Šta le u Sr bi ji pra zne

Od­1980.­go­di­ne­broj­gr­la­svi­nja­sma­njio­se­sa­4,5­mi­li­o­na­na­če­ti­ri­mi­li­o­na­2000.­go­di­ne­ i­3,1­mi­li­o­na­2013.­go­di­ne.­Sma­njio­se­i­broj­gr­la­go­ve­da­–­pre­34­go­di­ne,­bi­lo­ ih­je­dva­mi­li­o­na,­2000.­go­di­ne­go­to­vo­upo­la­ma­nje,­Vo­đe­na­ je­po­gre­šna­ po­li­ti­ka­ za­ sto­čar­stvo­ a­ 2013.­go­di­ne­bi­lo­ je­ sve­ga­oko­ ­920.000­gr­la.­Po­sled­njih­15­go­di­na­po­seb­no­su­pro­ble­ma­tič­ne.­­Od­ta­da­ide­in­ten­zi­van­pad­ko­

ji­ se­me­ri­ oko­dva­do­ tri­ od­sto­na­go­di­šnjem­ni­vou.­Pot­pu­no­je­po­gre­šna­ po­li­ti­ka­ vo­đe­nja­ u­ sto­čar­stvu,­

a­zna­mo­da­u­sto­čar­stvu­naj­spo­ri­je­ide­ obrt­ ka­pi­ta­la,­ naj­ve­ća­ su­ ula­ga­nja­ i­ naj­du­ži­ je­ pe­riod­ za­ ob­no­vu­ ­­ re­kao­ je­Ne­nad­Bu­di­mo­vić,­se­kre­tar­Udru­že­nja­za­po­ljo­pri­vre­du­i­pre­hram­be­nu­in­du­stri­ju­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je.­Slo­bo­dan­Ilić­iz­se­la­Ma­ju­ra­kod­

Šap­ca­sa­da­hra­ni­48­kra­va,­ali­mo­gao­bi­mno­go­vi­še.­Se­ća­se­dru­ga­či­je­sli­ke­svog­se­la.­­U­mom­se­lu­ni­je­bi­lo­ku­će­u­ko­

joj­ni­je­bi­lo­naj­ma­nje­ jed­ne­ ili­dve­kra­ve.­Pa­je­nor­mal­no­da­ja­u­ce­lom­se­lu,­ ko­je­ ima­ 15.000­ sta­nov­ni­ka,­imam­naj­vi­še­kra­va,­ono­li­ko­ko­li­ko­je­ne­ka­da­ima­la­ce­la­uli­ca­­­pi­ta­se­Slo­bo­dan­Ilić.Vla­da­ Sr­bi­je,­ ne­ pr­vi­ put,­ na­ja­

vlju­je­po­ljo­pri­vred­ni­za­o­kret­–­spre­ma­pa­ket­me­ra­ko­ji­ma­bi­po­mo­gla­

naj­pre­ma­la­ ga­zdin­stva­ da­ oja­ča­ju.­Sa­vet­nik­ pred­sed­ni­ka­ Vla­de­ Sr­bi­je­Dra­gan­Gla­mo­čić,­na­ja­vlju­je­da­će­oni­ ko­ji­ ras­po­la­žu­ stoč­nim­ fon­dom­ima­ti­ pred­nost­ pri­li­kom­ za­ku­pa­ ze­mlji­šta.­„Ta­ko­će­mo­i­oni­ma­po­sto­je­ćim­omo­gu­ći­ti­da­do­đu­u­po­sed­dr­žav­nog­ze­mlji­šta­mno­go­ lak­še­ne­go­do­sa­da,­a­ta­ko­đe­će­mo­omo­gu­ći­ti­i­oni­ma­ko­ji­bu­du­ši­ri­li­sto­čar­sku­pro­iz­vod­nju­ da­ na­red­ne­ go­di­ne­ mo­gu­do­bi­ti­vi­še­i­vi­še­ze­mlji­šta„,­obe­ća­va­Gla­mo­čić.­­­ Ima­li­ smo­ pro­jek­te­ da­ u­ Sr­bi­

ji­to­vi­mo­i­14­mi­li­o­na­svi­nja,­na­vo­di­pro­fe­sor­ no­vo­sad­skog­ Po­ljo­pri­vred­nog­fa­kul­te­ta­i­vla­snik­re­pro­cen­tra­za­svi­nje­ dr­Vi­to­mir­Vi­do­vić.­ Pro­jek­ti­su­osta­li­u­fi­o­ka­ma,­a­iz­po­da­ta­ka­se­vi­di­da­ima­mo­sve­ma­nje­sto­ke,­ra­ste­nam­uvoz­i­od­ne­ka­da­šnjeg­iz­vo­zni­ka­hra­ne­po­sta­je­mo­uvo­zni­ci.­Imam­sop­stve­ni­ re­pro­cen­tar,­ uče­stvu­jem­u­nji­ho­voj­grad­nji­u­svim­ze­mlja­ma­biv­še­SFRJ,­ali­ih­ne­gra­di­mo­u­Sr­bi­ji.­Ka­da­ne­ma­mo­re­pro­cen­tre­ne­mo­že­mo­ni­da­ima­mo­svi­nja­u­obo­ri­ma!

Uni­šte­no­go­ve­dar­stvo!

I­ po­red­ iz­ra­zi­to­ po­volj­nih­ uslo­va­sto­čar­stvo­ Sr­bi­je­ se­ na­la­zi­ u­ du­bo­koj­kri­zi.­Broj­sto­ke­se­u­po­sled­nje­tri­de­ce­ni­je­ ­ zna­čaj­no­ sma­nji­vao­pa­ je­pro­iz­vod­nja­me­sa­opa­la­sa­650.000­na­ 450.000­ to­na­ go­di­šnje.­ Po­tro­šnja­me­sa­ po­ sta­nov­ni­ku­ sma­nje­na­je­u­tom­vre­me­nu­sa­65­na­43­ki­lo­gra­ma­ go­di­šnje.­ Uzro­ci­ se­ na­la­ze­ u­na­ru­še­nim­ pa­ri­te­ti­ma­ ce­na,­ gu­bit­ku­tr­ži­šta,­ne­mo­guć­no­sti­iz­vo­za­svih­vr­sta­me­sa,­sma­nje­noj­ku­pov­noj­mo­ći­sta­nov­ni­štva,­na­ru­še­nom­si­ste­mu­fi­nan­si­ra­nja,­ ne­do­volj­nim­ sred­stvi­ma­u­agrar­nom­bu­dže­tu,­ne­a­de­kvat­nom­funk­ci­o­ni­sa­nju­ rob­nih­ re­zer­vi...­Naj­te­že­sta­nje­je­u­go­ve­dar­stvu,­što­po­ka­zu­ju­i­po­da­ci­da­već­dve­de­ce­ni­je­ima­mo­do­zvo­le­za­pre­fe­ren­ci­jal­ni­go­di­šnji­iz­voz­­,,be­bi­bi­fa’’­od­8.875­to­na­u­Evrop­sku­uni­ju,­a­ko­ri­sti­mo­ga­sa­ma­nje­od­10­od­sto.­Naj­bo­lji­ pri­mer­je­či­nje­ni­ca­da­je­2013.­go­di­ne­

bi­lo­iz­ve­ze­no­sve­ga­600­to­na!­Raz­log­je­ ne­po­sto­ja­nje­ ju­na­di.­ Jer,­ u­ to­vu­ima­mo­ oko­ 20.000­ gr­la,­ a­ od­ to­ga­5.000­ gr­la­ se­ pro­šver­cu­je­ go­di­šnje­u­Bo­snu­ i­Her­ce­go­vi­nu­pre­ko­Dri­ne.­Da­bi­is­pu­ni­li­kvo­tu­iz­vo­za­,,be­bi­bi­fa’’­ pre­ma­ Evrop­skoj­ uni­ji,­ po­treb­no­ je­ da­na­men­ski­ u­ sta­ja­ma­bu­de­100.000­ju­na­di!­Da­je­to­ma­lo­ko­li­ko­sad­ima­mo­ju­na­di­i­iz­vo­za­,,cr­ve­nog­me­sa’’,­naj­bo­lji­do­kaz­je­či­nje­ni­ca­da­je­1990.­go­di­ne­u­svet­bi­lo­iz­ve­ze­no­čak­50.000­to­na­,,be­bi­bi­fa’’,­a­od­to­ga­30.000­ to­na­ je­bi­lo­ iz­Sr­bi­je.­Za­no­vac­do­bi­jen­od­ iz­vo­za­,,be­bi­bi­fa’’­u­SAD­ko­ji­je­tro­ši­la­ame­rič­ka­voj­ska,­ta­da­šnja­Ju­go­sla­vi­ja­je­ku­po­va­la­avi­o­ne...­ Pro­iz­vod­nja­ ju­ne­ćeg­ me­sa­ u­Sr­bi­ji­go­to­vo­da­je­uga­še­na­i­dr­ža­va­pod­hit­no­bi­tre­ba­lo­da­opre­de­li­od­re­đe­na­sred­stva­da­bi­je­ob­no­vi­la.­­Pri­vred­ni­ci­se­sve­ma­nje­od­lu­ču­ju­za­tov­ju­na­di­jer­im­se­fi­nan­sij­ski­ne­is­pla­ti,­pa­su­čak­ i­oni­ sto­ča­ri­ko­ji­ su­ ima­li­na­du,­od­u­sta­li­od­to­ga­na­kon­su­še­u­2012.­go­di­ni,­ka­da­je­tov­ju­na­di­de­set­ko­van.­­­Ne­ka­da­šnja­ Ju­go­sla­vi­ja­ je­ de­

ve­de­se­tih­go­di­na­pro­šlog­ve­ka­iz­vo­zi­la­ je­50.000­ to­na­„cr­ve­nog­ ju­ne­ćeg­me­sa’’,­a­od­to­ga­iz­Sr­bi­je­je­bi­lo­30.000­to­na.­U­2006.­go­di­ni­bi­lo­je­iz­ve­ze­no­2.300­to­na,­a­u­2013.­go­di­ni­ oko­600­ to­na,­ sa­ ten­den­ci­jom­da­ljeg­pa­da­tog­iz­vo­za­­­na­vo­di­Ne­nad­Bu­di­mo­vić.­Broj­uslov­nih­gr­la­sto­ke,­pre­ma­pro­ce­na­ma,­tre­nut­no­iz­no­si­0,30­gr­la­po­hek­ta­ru­ora­nič­nih­po­vr­ši­na,­što­i­da­lje­uka­zu­je­na­eks­ten­ziv­nost­do­ma­će­pro­iz­vod­nje.­Cilj­je­da­bu­de­naj­ma­nje­jed­no­gr­lo­po­hek­ta­ru,­ko­li­ko­ima­ju­sred­nje­raz­vi­je­ne­ze­mlje.­Po­nje­go­vim­re­či­ma­Sr­bi­ja­ima­ka­pa­ci­tet­da­ga­ji­ne­ko­li­ko­de­se­ti­na­hi­lja­da­ju­na­di­u­to­vu.­Pro­blem­je­što­far­me­ri­ne­vi­de­do­bit­ u­ tom­po­slu,­ a­ za­ to­ po­sto­ji­vi­še­ fak­to­ra.­Ako­ni­je­ ga­ran­to­va­na­ce­na­ot­ku­pa­sto­ke,­on­da­će­iz­gu­bi­ti.­Tr­ži­šte­for­mi­ra­ce­nu,­i­sva­ki­po­sred­nik­ ugra­đu­je­ se­be­ u­ nju,­ ta­ko­ da­naj­ma­nje­do­bi­ja­onaj­ko­ji­to­vu­sto­ku­i­oko­nje­ra­di­365­da­na­go­di­šnje.­Hra­na­ za­ ži­vo­ti­nje­ je­ sku­pa­ i­ za­to­auto­mat­ski­ ni­smo­ kon­ku­rent­ni­ na­tr­ži­štu­EU.­Po­red­to­ga­pro­iz­vo­đa­či­ma­je­po­treb­na­sti­mu­la­ci­ja­dr­ža­ve,­ali­ i­or­ga­ni­zo­va­na­pro­iz­vod­nja.­Da­kle,­is­ti­če­Bu­di­mo­vić,­­pro­iz­vo­dja­či­ma­tre­ba­jef­ti­na­hra­na­za­ži­vo­ti­nje,­or­ga­ni­zo­va­na­ pro­iz­vod­nja,­ si­gu­ran­ot­kup­i­pla­sman­na­ino­stra­na­tr­ži­šta,­ko­ji­su­ključ­ni­za­una­pre­dje­nje­iz­vo­za­me­sa­na­bi­lo­ko­je­ tr­ži­šte.­Zbog­lo­ših­ uslo­va­ i­ ne­si­gur­ne­ pro­iz­vod­nje­u­Sr­bi­ji­je­2012.­go­di­ne­za­kla­no­oko­ 368.000­ go­ve­da­ i­ 5,8­mi­li­o­na­svi­nja.­Ako­ se­pre­tvo­ri­ u­me­so,­ to­je­oko­80.000­to­na­go­ve­đeg­me­sa,­260.000­to­na­svinj­skog­me­sa,­kao­i­100.000­vr­sta­me­snih­pre­ra­đe­vi­na,­traj­nih,­po­lu­traj­nih,­di­mlje­nih­i­kon­zer­vi­sa­nih­pro­iz­vo­da.­

(Na­sta­vi­će­se)

STO­ČAR­STVO­SR­BI­JE

Lo­ša­po­li­ti­ka­po­je­la­sto­kuPro­iz­vod­nja­me­sa­u­Sr­bi­ji­za­dve­de­ce­ni­je­opa­la­je­sa­650.000­na­450.000­to­na­go­di­šnje.­Ne­ka­da­smo­po­sta­nov­ni­ku­go­di­šnje­tro­ši­li­65,­a­da­nas­sve­ga­43­ki­lo­gra­ma­me­sa­­­Tr­ži­šte­for­mi­ra­ce­nu,­i­sva­ki­po­sred­nik­ugra­đu­je­se­be­u­nju,­ta­ko­da­naj­ma­nje­do­bi­ja­onaj­ko­ji­to­vu­sto­ku­i­oko­nje­ra­di­365­da­na­go­di­šnje­

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU

Se­lo­Ma­o­vi­kod­Šap­ca­li­der­je­u­pro­iz­vod­nji­mle­ka­u­ovom­de­lu­

Sr­bi­je.­ Sko­ro­ sva­ko­ do­ma­ćin­stvo­ima­ far­mu­kra­va,­a­sta­ti­sti­ka­ka­že­da­po­sta­nov­ni­ku­do­đe­kra­va­i­po.­Za­ raz­li­ku­od­dru­gih­ se­la,­ ne­sa­mo­u­ša­bač­koj­op­šti­ni,­već­i­ši­rom­ze­mlje,­ov­de­se­me­šta­ni­hva­le­vi­so­kim­stan­dar­dom.­Ka­ko­is­ti­ču,­od­is­po­ru­ke­mle­ka­dnev­no­se­u­Ma­o­ve­sli­ju­sto­ti­ne­hi­lja­da­di­na­ra.­U­švaj­car­ski­stan­dard­na­de­se­tak­ki­lo­me­ta­ra­od­gra­da,­či­ni­se,­ume­ša­la­se­srp­ska­pri­ča.­Ta­ko­ u­ ovom­ se­lu­ po­sto­ji­ sa­

mo­ jed­na­ pro­dav­ni­ca­ ko­ja­ ra­di­ceo­dan,­Dom­kul­tu­re­ je­ ru­i­ni­ran­i­ za­tvo­ren,­ ne­ma­ grad­ske­ vo­de,­ka­na­li­za­ci­je,­ ulič­nog­ osve­tlje­nja,­pri­stoj­nih­ pu­te­va...­ Da­ bi­ se­ do­šlo­do­Mi­lo­ra­da­Bo­ži­ća,­ si­gur­no­naj­ve­ćeg­pro­iz­vo­đa­ča­mle­ka­u­Ma­čvan­skom­okru­gu,­sko­ro­da­je­po­treb­no­oklop­no­vo­zi­lo.­­­Sva­kog­da­na­do­me­ne­se­pro­

bi­ja­ju­ ka­mi­o­ni­ sa­ ci­ster­na­ma­ da­po­ku­pe­ mle­ko.­ Šap­cu­ smo­ prak­tič­no­ pred­ no­som,­ a­ do­ći­ ov­de­pra­vi­je­pod­vig.­Još­je­go­re­to­kom­se­zon­skih­ ra­do­va,­ ka­da­ lju­di­ sa­trak­to­ri­ma­ne­mo­gu­da­pri­đu­nji­va­ma.­Nu­dio­sam­vla­sti­ma­u­Šap­cu­ja­da­pla­tim­deo­da­se­ura­di­taj­as­falt,­ali­ka­žu­ne­ma­nov­ca­u­bu­

dže­tu­za­dru­gi­deo­­­pri­ča­Mi­lo­rad­Bo­žić.­ U­ tri­ šta­le,­ Mi­lo­rad­ sa­ su­pru­gom­Slo­bo­dan­kom­i­si­no­vi­ma­Mi­la­nom­ i­ Iva­nom­ ga­ji­ vi­še­ od­280­ go­ve­da,­ bu­kval­no­ svih­ uz­ra­sta.­Tu­su­ ju­ni­ce,­bi­ko­vi,­ te­lad,­a­ovih­da­na­far­ma­će­po­sta­ti­bo­ga­ti­ja­za­još­24­te­le­ta.­Mle­ko­do­bi­ja­od­90­mu­za­ra­ko­je­su­pri­klju­če­ne­na­ve­za­ni­ si­stem­ mle­ko­vo­da.­ Dnev­no­od­njih­iz­mu­ze­oko­2.200­li­ta­ra­mle­ka­ko­je­pro­da­je­ša­bač­koj­Mle­ka­ri.­­­Oni­su­mi­osta­li­du­žni­če­ti­ri­ra­te,­što­ je­oko­osam­mi­li­o­na­di­na­ra.­ Raz­vla­če­nje­ sa­ is­pla­tom­ za­is­po­ru­če­no­mle­ko­po­če­lo­je­2009.­go­di­ne,­a­pro­iz­vo­đa­či­ma­uvek­tre­ba­ živ­ no­vac.­ Ipak,­ naj­ve­ća­ mi­je­mu­ka­što­ne­ma­as­fal­ta­na­de­o­ni­ci­pu­ta­do­me­ne.­Ni­sam­sa­mo­ja­u­pi­ta­nju,­oko­lo­su­nji­ve,­a­da­bi­se­do­šlo­do­njih­mo­ra­se­pro­ći­ovu­da­ ­­ ja­da­ se­ Mi­lo­rad.­ Mi­lo­rad­Bo­žić­ i­ Sav­ko­ Pa­vlo­vić­ sa­ bra­tom­Slav­kom­ga­ji­40­mu­za­ra­i­još­to­li­ko­ pod­mlat­ka.­ Nje­go­va­ far­ma­dnev­no­is­po­ru­či­750­li­ta­ra­mle­ka.­Zbog­mle­kar­stva,­Sav­ko­je­ne­dav­no­na­pu­stio­dr­žav­ni­po­sao­jer­mu­se­po­ljo­pri­vre­da­vi­še­is­pla­ti.­Ipak,­ko­li­ko­ god­ stan­dard­ u­ ovom­ se­lu­bio­vi­sok,­is­ti­če­da­su­me­šta­ni­Ma­o­va­gra­đa­ni­dru­gog­re­da.­­­Za­sva­okol­na­se­la­mi­smo­ti­ket­sa­66­po­

go­da­ka.­Mno­go­se­pa­ra­ov­de­sli­va,­eko­nom­ski­smo­ve­o­ma­ja­ki.­Dru­ga­stra­na­pri­če­je­da­u­Ma­o­

vi­ma­ne­ma­mo­grad­sku­vo­du,­ka­na­li­za­ci­ju,­ulič­no­osve­tlje­nje,­ne­ma­mo­as­fal­ti­ra­ni­put.­U­cen­tru­ima­mo­sa­mo­jed­nu­pro­dav­ni­cu.­Ne­ma­mo­čak­ni­zdrav­stve­nu­am­bu­lan­tu­ni­ti­cr­kvu.­Eto­za­što­mla­di­be­že­sa­se­la­­­pri­ča­Sav­ko­Pa­vlo­vić.­Da­je­ne­po­sto­ja­nje­osnov­nih­uslo­va­ za­ ži­vot­ je­dan­od­ključ­nih­raz­lo­ga­za­što­mla­di­od­la­ze,­po­tvr­đu­je­ i­ dva­de­se­to­go­di­šnji­ stu­dent­Vla­di­mir­ Pa­vlo­vić,­ pred­sed­nik­Me­sne­za­jed­ni­ce­Ma­o­vi.­­­Ma­o­vi­ima­ju­oko­750­sta­nov­

ni­ka.­Re­gi­stro­va­na­su­534­bi­ra­ča,­a­ osta­lo­ su­ de­ca­ i­ omla­di­na.­ Od­229­ku­ća,­u­sve­ga­170­ži­vi­ne­ko.­Osta­lo­je­za­ra­slo­u­ko­rov.­Ko­li­ko­je­si­tu­a­ci­ja­ u­ Ma­o­vi­ma­ ozbilj­na­ go­vo­ri­ po­da­tak­ da­ u­ sep­tem­bru­ ni­smo­ ima­li­ ni­jed­nog­ pr­va­ka­ u­ na­šoj­ osnov­noj­ ško­li,­ tek­ na­red­ne­škol­ske­ go­di­ne­ ima­će­mo­ če­ti­ri­pr­va­ka­­­ka­že­Pa­vlo­vić.­U­tri­ode­lje­nja­ ma­ov­ske­ ško­le,­ tre­nut­no­ima­je­dva­20­đa­ka.­Mla­di­ne­ma­ju­ni­ka­kvo­me­sto­za­ra­zo­no­du,­osim­po­vre­me­no­utak­mi­ca­se­o­skog­fud­bal­skog­klu­ba.­Sve­smo­ovo­re­kli­i­gra­do­na­čel­ni­ku­Šap­ca,­ali­se­za­vr­ši­lo­na­to­me­da­pa­ra,­jed­no­stav­no­­­ne­ma.

MA­O­VI­KOD­ŠAP­CA

Vi­še­kra­va­ne­go­sta­nov­ni­ka­Ma­o­vi­ima­ju­oko­750­sta­nov­ni­ka.­Re­gi­stro­va­na­su­534­bi­ra­ča,­a­osta­lo­su­de­ca­i­omla­di­na.­Od­229­ku­ća,­u­sve­ga­170­ži­vi­ne­ko.­Osta­lo­je­za­ra­slo­u­ko­rov.­Ko­li­ko­je­si­tu­a­ci­ja­u­Ma­o­vi­ma­ozbilj­na­go­vo­ri­po­da­tak­da­u­sep­tem­bru­2014.­go­di­ne­ni­je­bi­lo­ni­jed­nog­pr­va­ka­u­osnov­noj­ško­li

U pro te klih 12 go di na broj svi nja sma njen za vi še od 600.000

U Sr bi ji 40.000 obo ra za tov sto ke

8 16. januar 2015.

NA­ROD­NA­VE­RO­VA­NJA­I­OBI­ČA­JI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

18. ja nu ar (5. ja nu ar, po sta­rom ka len da ru): Kr stov dan - Na rod ve ru je, da ko ji ve tar du va na Kr stov-dan, da će du va ti i pre ko ce le go di­ne. Ako to ga da na du va se ve rac, on da će go di na bi ti glad na, ako du va jug ili ko ša va, on da će bi ti go di na rod na. Kr stov dan se stro go po sti. Ovo ga se da na je de onaj pa sulj, što je osta vljen od Bad njeg ve če ra. Na vrh

19. ja nu ar (6. ja nu ar po sta rom ka len da ru): Bo go ja vlje nje - Na Vo-di ce je obi čaj da se usta ne vr lo ra no. Čim zo ra za be li, već je sve na no ga­ma. Jed no žen sko če lja de oti de iz ju tra ra no sa su do vi ma na iz vor, da za hva ti vo de. Sa so bom po ne se ki tu bo silj ka i po ma lo od sva ke vr ste ži ta. Kad do­đe na iz vor, ži to ba ci u vo du go vo re ći: "Ka ko ide vo da, ta ko da ide i be ri ćet u na še nji ve!" Za tim na pu ni su do ve vo­dom, a onu ki tu bo silj ka spu sti obič no u ba krač i vra ća se ku ći. Kad se vo da do ne se u ku ću, on da ne na če ti sud s vo­dom spu ste na ze mlju, a za tim po lo že se ki ru na ze mlju, ali ta ko da je oštric okre nut is to ku, do se ki re po lo že va tralj (ožeg) a do ovo ga pre sli cu. Mu ški sta­ju na se ki ru, že ne na va tralj, a de voj ke na pre sli cu, svi okre nu ti is to ku. Sad se sva ki pre kr sti tri put go vo re ći: "Pro đoh sa blju, ne po se koh se, pro đoh va tru, ne iz go reh se, pro đoh vo du, ne uda vih se". Za tim tri put pi ju po ma lo vo de go vo re­ći: "Otac, Sin i Duh Sve ti, amin!" Naj zad sva ki sko či na is tok i una pred.

Gde je bli ža cr kva po šlju jed no če­lja de, obič no mu ško, da do ne se bo go­ja vljenj ske osve će ne vo di ce. Tu vo di cu

ču va ju kao lek i pi ju je u bo le sti i kad ko ga bo le oči. Od nje si pa ju po ma lo u bu rad s vi nom, da bi se bo lje odr ža lo.

Na Bo go ja vlje nje je obi čaj da se sva­ki ra no u zo ru oku pa u re ci ra di zdra­vlja. Gde ne ma re ke, idu na bu rad pa se do bro umi ju. Na Bo go ja vlje nje tre­ba ski nu ti ve ša li ce od ku ku ru za, što su osta vlje ne za se me, pa ih okru ni ti a klip ke ba ci ti u re ku, da ih od ne se vo da. To ra de ra di be ri će ta, jer ovo ga da na, ka zu, Bog de li sre ću.

Na Vo di ce se ce log da na po zdra vlja­ju sa: "Hri stos se ja vi!" i ot po zdra vlja ju sa: "Va i sti nu se ja vi!"

Na rod ve ru je da se uoči Vo di ca ras­tva ra ju ne be sa i da se ja vlja lju di ma Bog, i ko god što ta da od Bo ga za že li, on mu is pu ni. Pri ča ju ka ko je ne ki čo­vek pro vu kao bio gla vu kroz ko le ni ke od pro zo ra i če kao, da se Bog ja vi, pa kad je vi deo da se Bog ja vio, u za bu ni, u me sto da po tra ži ši nik (bu čuk) du­ka ta, a on mu po tra ži gla vu kao ši nik. Bog mu is pu ni že lju. Ali ka ko ni je mo­gao gla vu vra ti ti na trag po vi če: "Bo že, ne slu šaj šta lu da tru ca, ne go daj ka ko si i do sad da vao!" Bog mu ta da sma­nji gla vu, kao što je i bi la, te je ovaj vra ti na trag.

U oči Bo go ja vlje nja de voj ke či ne raz ne vradž bi ne, da bi sa mo do zna­le, za ko ga će se mom ka uda ti. Ne ka uzme dva tri stru ka bo silj ka, pa kad se do bro smrk ne, od ne se ih bli zu re ke i tu, u kraj re ke, po bo de ih u ze mlju i sva ki struk na me ni na jed nog mom ka. Su tra dan ra no do đe na re ku i gle da, da li se je na ko ji struk uhva ti lo inje. Na ko ji se struk bu de uhva ti lo inje, ve­ru je, da će se uda ti, za mom ka ko me je na me njen. Ako se inje ne bu de ni na je dan stru uhva ti lo, on da ve ru je, da se za te mom ke ne će uda ti. Ako se inje na sva tri stru ka uhva ti, on da će po ći za ko ga ima vo lju. ­ Ne ka opet uzme svo ju no vu, ne no še nu, suk nju, pa je kad sta ne le ga ti bo de iglom go­vo re ći: "Ko je moj su đe ni ne ka mi se ja vi no ćas pa ma ka kav bio, bio mlad ili star, bio si ro mah ili bo gat!" Suk nju met ne za tim pod gla vu i leg ne da spa­va. Ako joj se u snu ja vi ko ji mo mak, ona ve ru je, da će se za nje ga uda ti. ­ Ne ka opet iza đe u ve če na dr vlja nik pa ra spe jed nu ša ku ži ta (obič no se uzi ma ovas) pa to ozgo ma lo za vla či svo jom suk njom. Kad ho će da leg ne ona tu suk nju met ne pod gla vu, pa ko ga mom ka te no ći sa nja, ve ru je, da će se za nje ga uda ti.

Ako na Bo go ja vlje nje pa da sneg, ve ru ju bi će rod na go di na.

27. ja nu ar (14. ja nu ar po sta­rom ka len da ru): Sve ti Sa va. - Sve ti Sa va sma tra se kao za štit nik od vu ko­va. S to ga se ovaj dan stro go pra znu­je. U mno gim ku ća ma po ste po či ta vu ne de lju da na pred Sv. Sa vu.

Sv. Sa vu sla ve sve ško le. Škol ska sla va pro sla vlja se ova ko: Sva ke go­di ne po je dan gra đa nin, obič no đač ki ro di telj, pri ma se dra go volj no da bu de ko la čar. Nje go va je du žnost da spre mi ko lji vo (ži to), ko lač, sve ću, da do ne­se ma lo vi na i ra ki je i da ti me po slu ži go ste. Gde ne ma ko la ča ra, to na ba vi sa ma ško la iz svo je ka se, ali je to vr lo re dak slu čaj. Osta li gra đa ni, ko ji ima­ju vo lju da do đu na sla vu, spre ma ju ru čak: po ga ču, pe če nu ćur ku ili pra se, gi ba ni cu, jed nu bu kli ju vi na i je dan li­tar ra ki je. Kad bu de na dan Sv. Sa ve, gde ima u me stu cr kva, đa ci i uči te lji idu u cr kvu, pa se po sle slu žbe svi sa gra đa ni ma vra te u ško lu. U ško li, ko ja je za ovaj dan le po ukra še na, sve šte nik osve ti vo di cu i pre re že ko lač sa uči te­ljem, ko la ča rom i jed nim đa kom. Kad se ko lač pre re že đa ci ot pe va ju pr vo pe­smu: "Us klik ni mo s lju ba vlju Sve ti te lju Sa vi", pa se po sle re dom ni žu pe sme i de klar ma ci je. Po ne kad po sle vo do o sve­će nja uči telj dr ži go vor. Obič no go vo ri o vas pi ta nju de ce, ili ne što o ču va nju zdra vlja ili to me slič no.

Kad se to svr ši go sti po se da ju za spre mlje ne sto lo ve i ko la čar ih po slu ži pr vo ži tom, pa po sle vi nom i ra ki jom. Kad se svi po slu že, na sta je op šti ru­čak. Sva ki do ma ćin me će pre da se šta je do neo od je sti va i to je de sa svo jom po ro di com. Po ne ko par če od po ga če, pe če nja ili pi te pra ti po ko me svo me pri ja te lju, ko ji je tu za so from, a ovaj opet ša lje nje mu od svo ga je sti va. Ta­ko isto nu de je dan dru go ga ra ki jom i vi nom. Po sle ruč ka na sta je igran ka i ve se lje, ko je tra je če sto pu ta do zo re.

U srp skim na rod nim ve ro va­nji ma, su đe ni ce su bo žan­ske že ne ko je no vo ro đe nom

de te tu od re đu ju sud bi nu. Sud bi nu od re đu ju naj če šće tre će no ći po ro­đe nju de te ta, a za be le že no je u ne­kim srp skim kra je vi ma da to mo že bi ti i sed me, ali i de se te no ći po ro đe nju de te ta. Sud bi nu de te ta pred la že pr va su đe ni ca ko ja je i naj sta ri ja i ve o ma ru žna i zla ­ ona že li de te to vu smrt; sred nja ­ ili dru ga po re du, ta ko đe je zla, ali ona tra ži da de te bu de sa te­le snim ne do sta ci ma; tre ća i naj mla­đa, ujed no i naj lep ša i naj ple me ni ti ja, pred ska zu je de te tu dug ži vot i sre ću u bra ku. Obič no se pri hva ti sred nje re­še nje. Pre ma dru gom ve ro va nju su đe­ni ce se za mi šlja ju kao mla de i le pe že­ne, ob u če ne u be le ha lji ne, pa se zbog to ga če sto upo re đu ju sa vi la ma.

Sve u sve mu, su đe ni ce od re đu ju ne sa mo ko li ko će vre me na de te ži ve ti, već i ka kvom će smr ću umre ti. Ka da se oče ki vao do la zak su đe ni ca u ku ći je mo ra lo bi ti sve ured no. De te u či stim pe le na ma, oko nje ga su po sta vlje ni, una pred spre mlje ni po ga ča, vi no, bo­si ljak, kao i zlat ni ili sre br ni me tal ni no vac. Sve to pred sta vlja svo je vr snu žr tvu, dar ko ji se či ni su đe ni ca ma, a za uz vrat, kao uzdar je od njih se oče­ku je: bla gost u pro ri ca nju sud bi ne.

Kod Sr ba po sto ji obi čaj da se, dok je ma lo de te u ku ći, ne sme da va ti va­tra iz ku će, a po seb no ne u ve čer njim sa ti ma. Alek sa Va si lje vić je u Svr lji gu za be le žio sle de ći obi čaj: "Ne va lja ni­šta da va ti iz ku će po sle sun če va za ho­da ako u ku ći ima ma lo de te, da ne bi pla ka lo, i da mu se ka kvo zlo ne do go di. Ako se, pak, mo ra da ti, n. i. va tra, on da uku ća nin očak ne ugljen na pra gu, i iz ne se te mu da pre ko pra ga, da ne mo že zlo u ku ću ući". Kod Vu ka je za­be le že na po slo vi ca: "Ni je tre­ću noć, do ču van".

Pe riod ne po sred no po sle po ro đa ja mno gi zo vu “ba bi­nje”. On tra je šest ne de lja, a za to vre me tre ba da ne sta nu sve pro me ne ko je su na sta le to kom trud no će, kao i da se te lo opo ra vi po sle po ro đa ja.

Kad iz la zi te iz po ro di li šta u ku ću obi čaj je da se spre me ba bi nje. Ba bi nje bi tre ba lo da Vam spre mi ne ko od Va­ših bli žnjih (maj ka, sve kr va, se stra, tet ka, uj na itd). Obič no se spre mi po ga ča, pe če no pi le,

bo ca cr nog vi na, par če si ra i ma lo cr­nog lu ka ­ sla nog. Po ga ča tre ba da se lo mi sa ne kim ko ni je ože njen ili sa ne kim mla đim čla nom Va še fa mi li je. Ista ta oso ba za gri ze po ga ču i taj ko­mad ko ji je za gri žen osta je u kre ve cu kod no vo ro đe ne be be če tr de set da na. Osta le na bro ja ne stva ri bi tre ba lo da se pro ba ju, bar od sve ga po ma lo. Ta­ko đe, dok tra ju ba bi nje, tre ba lo bi da u so bi u ko joj spa va be ba sve tlo bu de upa lje no.

Kr šte nje i zna me nje

Kr šte nje je Sve ta taj na ko jom čo­vek po sta je hri šća nin i član cr kve. Sa mo kr šten čo vek ima pra vo na sve osta le taj ne i ob re de u cr kvi. Broj ni su

obi ča ji ve za ni za ovu Sve tu taj nu, a mi će mo ov de iz ne ti ono, što je ver ski po­treb no i is prav no, i što je va žno za cr­kvu, po čev od sa mog ro đe nja de te ta

Po pra vi lu cr kve, tre ba lo bi da sve­šte nik či ta mo li tvu po ro di lji u pr vi dan ka da ro di de te, za tim u osmi dan po­sle ro đe nja, ka da se de te tu da je ime, i ka da po sta je ogla še ni, i za tim u če­tr de se ti dan, ka da se vr ši ocr ko vlje nje de te ta (uno še nje u cr kvu). Me đu tim, pri li ke i okol no sti su u prak si za dr ža­le sa mo dva mo men ta ve za na za ovu Sve tu taj nu, a to su: zna me nje i kr­šte nje.

Po sle ne ko li ko da na od po ro đa ja, ka da maj ka i de te iza đu iz po ro di li šta, vr ši se zna me nje de te ta. Na i me, ne ko od mla đih uku ća na, srod ni ka ili kom ši­

ja, od la zi kod nad le žnog sve­šte ni ka, sa jed nom fla šom za vo du po zna me nje. Sve šte nik osve ti vo di cu, na spe u fla šu, sta vi u nju je dan stru čak bo­silj ka, i da je de te tu ime, ko je de te no si do kr šte nja. To ime se zo ve "ime na zna me nju". Ovo se vr ši u spo men, ka da su ma log Hri sta, od ne li u osmi dan u hram i ka da je do bio ime. Vo di ca u fla ši se do no si ku ći, i po na rod nom obi ča ju ta vo di ca se do da je če tr de set da na u vo du ko jom se ku pa de te, ili sve do kr šte nja.

Čim de te ma lo oja ča, po sle ne de lju dve, mo že se iz vr ši ti kr šte nje. Cr kva pre po ru ču je da se kr šte nje oba vi što pre, jer uko li ko bi se de sio ne sre­ćan slu čaj, da de te umre ne­kr šte no, nad njim se ne mo že iz vr ši ti ope lo. Kr šte nje se vr ši

u hra mu ili u ma na sti ri ma i cr kva ma gde ima kr sti o ni ca, a mo že i u do mu ro di te lja.

Šta je po treb no za kr šte nje

Tre ba pri pre mi ti kr sni cu. Kr sni ca je plat no be le bo je, ve li či ne od jed nog do jed nog i po me tra, u ko je se de­te uvi ja po sle kr šte nja. Od te kr sni­ce se po tom de te tu sa ši je ko šu lji ca, ben ki ca ili ja stu čić za spa va nje. Obi čaj je u ne kim kra je vi ma, da kad poč ne kr šte nje, de te se za vi ja u oče vu be lu ko šu lju sve dok ne bu de kr šte no vo­dom. Be la ko šu lja i kr sni ca sim vo li zu­ju ne vi nost, čed nost i bez gre šnost, jer je be la bo ja sim vol či sto će du hov ne i te le sne. Vo da ko jom će se de te kr sti ti mo že se ma lo pod gre ja ti, na ro či to u hlad nim da ni ma, da se de te ne bi pre­hla di lo. Po sle kr šte nja, vo da se pro­si pa na me sto gde se ne ga zi, ili se iz li je uz ne ki ka lem ili u cve će u ku­ći. Ko si ca ko ju sve šte nik po stri že pri kr šte nju, sta vlja se u vo sak, pa se i ona sta vlja na ne ki ka lem, ili se ču­va u ku ći kao uspo me na na ovaj ve li ki do ga đaj u ži vo tu de te ta Sve ća ko ja se pa li na kr šte nju, ta ko đe se ču va u ku­ća kao dra ga uspo me na. Po treb no je i ulje, po mo guć no sti ma sli no vo, ko jim se de te po ma zu je.

Uko li ko se de te kr šta va pre če tr de­se tog da na, od ro đe nja, maj ka ne mo­že da pri su stvu je kr šte nju, jer se že na če tr de set da na po sle po ro đa ja sma tra ne či stom. Ina če, ako se kr šte nje oba­vlja po sle če tr de set da na, pre po ruč lji­vo je i po želj no da maj ka pri su stvu je kr šte nju jer je to ve li ki dan i za nje no de te i za nju.

Vre me kr šte nja

Ima ju ći u vi du, da sve ča ni do ga đaj kr šte nja pra te oba ve zno i go zbe, da­kle, pri pre me sve ča nog ruč ka, cr kva pre po ru ču je, da se kr šte nja oba vlja­ju u da ne ka da se mr si, a u pro tiv­nom, ako se kr šte nje oba vlja uz post, oba ve zno tre ba spre ma ti po snu hra­nu. Ve li ki greh či ne oni ro di te lji, ko ji za ta ko va žan i ve li ki dan i do ga đaj svo ga de te ta, uz post pri pre ma ju mr­snu hra nu, i ta ko vr še jav nu sa bla zan i na vla če pro klet stvo na se be i svo je ne du žno de te. Ina če, kr šte nje se mo­že iz vr ši ti u sva ki dan, i u sva ko do ba da na i no ći. Do bro je uko li ko se mo že kr šte nje oba vi ti pra zni kom da se de te i ro di te lji taj dan pri če ste, uko li ko ni je u

onih pr vih če tr de set da na, ka da maj ka ne sme u cr kvu.

Kum na kr šte nju

Po red sve šte ni ka ko ji kr šta va, va­žan či ni lac i va žna lič nost na kr šte nju je ste kum. Kum da je ime de te tu. On je sve dok kr šte nja i du hov ni otac de­te ta, ko je se kr šta va. Za to kum mo ra bi ti pra vo slav ne ve re, kr šten, či sto ga i mo ral no ga ži vo ta, mo ra bi ti pu no­le tan, da kle, te le sno i du hov no zre la oso ba, i da ima fi zič ku mo guć nost da uče stvu je u sve toj taj ni kr šte nja. Ro­di te lji ne mo gu bi ti ku mo vi svo joj de­ci, a ta ko đe i mo na si ne mo gu ku mo­va ti na kr šte nju. Kum na kr šte nju se u ime de te ta od ri če sa ta ne, i sje di nju je sa Hri stom, či ta, od no sno, is po ve da sim vol pra vo slav ne ve re u ime kum­če ta. Za to je nje go va du žnost, da u da ljem ži vo tu bri ne o ver skom vas pi­ta nju svo ga kum če ta. U na šem na ro­du je zbog to ga in sti tu ci ja kum stva na ve li koj vi si ni. Na rod ne ka že uza lud: "Bog na ne bu kum na ze mlji".

Kr­šte­nje­u­nu­ždi

Ako se de si, da de te u slu ča ju bo­le sti, do đe u ži vot nu opa snost, vr ši se tzv. kr šte nje u nu ždi. To kr šte nje mo­že da iz vr ši sva ka kr šte na oso ba na sle de ći na čin:

De te se po li je, ili po kro pi vo dom i go vo re se re či: Kr šta va se slu ga Bož ji (ime) u ime Oca Amin, i Si na Amin, i Sve to ga Du ha. To je for mu la kr šte nja, ko ju po sle sve šte nik, ako de te osta ne ži vo ne iz go va ra, a sve osta le mo li tve i rad nje vr ši po po ret ku.

Po stu pa o ni ca

To je još je dan deč ji pra znik. Po stu­pa o ni ca se me si onog da na ka da de te na pra vi, sa mo stal no, svoj pr vi ko rak. Maj ka ce za taj dan pri pre mi ti: ve li­ku po ga ču na ko ji će na re dja ti: pe ro, pa ru, le njir, knji gu, ter mo me tar, ko lač i mno ge dru ge stva ri ko je pred ska zu­ju bu du ći ži vot. Na taj dan po zo vu se ma nja i ve ća de ca iz po ro di ce i kom­ši lu ka. Po ga ča sa stva ri ma sta vi se na ni sku sto li cu, a de te pu sti da sa mo, pr vi put, pri stu pi po stu pa o ni ci. Ono što bu de uze lo sa po ga če, bi će u isto vre me i pred ska za nje nje go vog bu du­ćeg pro fe si o nal nog opre de le nja. Osta­la de ca hva ta ju po ga ču, lo me je i no­se. Po stu pa o ni ca se mo že pra vi ti kao pi ta ali pra zna tj. ne na de ve na.

Obi­ča­ji­na­kon­ro­đe­nja­de­te­ta

Od Kr stov da na do Sve tog Sa ve

La ne na Bo go ja vlje nje u Srem skoj Mi tro vi ci

Čim de te ma lo oja ča mo že se iz vr ši ti kr šte nje

Broj ni obi ča ji ve za ni za kr šte nje

16. januar 2015. 9

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA­VOJ­VO­DI­NE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Bo­le­sti­raz­li­či­tog­in­ten­zi­te­ta

Obi la skom par ce la sa pše ni com i ječ­mom­na­pod­ruč­ju­srem­sko­mi­tro­vač­ke­ op­šti­ne­ usta­no­vlje­no­ je­ pri­su­stvo­glji­vič­nih­bo­le­sti­sa­raz­li­či­tim­in­ten­zi­te­tom,­što­je­uslo­vlje­no­sta­ro­šču­use­va,pri­me­nje­nom­agro­teh­ni­kom,­ sor­ti­men­tom,­ lo­ka­li­te­tom,­pre­du­se­vom.

Obi­la­zi­li­smo­pše­ni­cu­i­je­čam­na­ne­ko­li­ko­lo­ka­li­te­ta­i­usta­no­vi­li­pri­su­stvo­bo­le­sti­na­zna­če­no­u­ta­be­la­ma:Pšenica­ se­ nalazi­ u­ fenofazi­ od­

12­16­BBCH­skale.Širenju­ bolesti­ je­ doprinelo­ izu­

zetno­toplo­vreme­u­ovom­periodu­godine.Prognoza­ meteorologa­ je­ pad­

temperature­ u­ narednom­ periodu,­

tako­ da­ se­ za­ sad­ ne­ preporučuje­fungicidni­tretman.Proizvođači­bi­trebalo­da­obilaze­

parcele­i­prate­pojavu­i­širenje­bo­lesti­na­svojim­parcelama.

Stanje­ozimih­useva­na­terenu­RC­Ruma

Pregledom­parcela­pod­pšenicom­i­ ječmom­na­ terenu­RC­Ruma­ (lo­kaliteti:­ Voganj,­Stejanovci,­ Jazak,­Irig,­ Ruma)­ ustanovljeno­ je­ da­ se­ovi­usevi­nalaze­u­različitim­fenofa­zama­razvoja­u­zavisnosti­od­roko­va­setve,­od­3­razvijena­ lista­do­4­vidljiva­stabla­(13­24­BBCH).Vizuelnim­pregledom­obavljenim­­

u­periodu­od­23.12.­do­25.12.­uočili­smo­prisustvo­sledećih­patogena:

Pšenica­

Procenat­ napadnutih­ biljaka­ je­različit­zavisno­od­lokaliteta,­sorte,­vremena­ setve,­ primenjene­ agro­tehnike,­preduseva.Simptomi­ sive­ pegavosti­ li­

sta­(Septoria tritici)­su­registrovani­gotovo­ na­ svim­ pregledanim­ par­celama­pod­pšenicom­na­4­do­20%­biljaka.­U­odnosu­na­prethodne­pre­glede­uočava­se­povećanje­intenzi­teta­ prisustva­ bolesti­ (povećanje­broja­ zaraženih­ biljaka­ i­ procenta­zaražene­lisne­površine).Prisustvo­rdje­(Puccinia spp.)­­na­

ozimim­pšenicama­iz­ranijih,­a­na­ročito­kasnijih­rokova­setve­je­vrlo­niskog­ inteziteta.­ Simptomi­ ­ ­ su­registrovani­ samo­ na­ 3­ lokaliteta:­

(Voganj­–­Ingenio,­Jazak­–­Ingenio,­Irig/Bankovci­­­Pobeda)­na­2­do­4%­biljaka­.Simptomi­ pepelnice­ (Erysiphe

graminis)­ su­ uočeni­ samo­ na­ jed­nom­ lokalitetu­ (Irig/Bankovci­ ­­NS­40­S)­na­7%­biljaka.

Ječam Simptomi­ mrežaste­ pegavosti­

ječma,­Pyrenophora teres­su­uočeni­samo­na­ jednom­ lokalitetu­ (Steja­novci­­­Amorosa)­u­vidu­pojedinač­nih­pega,­kao­i­simptomi­pegavosti­lista­ ječma, Rhynchosporium seca-lis (Voganj­­­NS­525).Opšte­ stanje­ ozimih­ useva­ je­

zadovoljavajuće­ i­ ne­ iziskuje­mere­zaštite­u­ovom­periodu.­Proizvođa­čima­se­preporučuje­redovan­obila­zak­parcela­i­praćenje­pojave­i­šire­nja­bolesti.PSS­ Ruma­ nastavlja­ sa­ praće­

njem­ i­ obaveštavanjem­ o­ zdrav­stvenom­stanju­u­ozimim­usevima.

Pojava­i­štete­od­glodara

Izuzetno­ povoljni­ vremenski­uslovi,­ zajedno­ sa­ ostacima­ pret­

hodnog­useva­na­parceli,­omogućili­su­povećanu­aktivnost­glodara­koji­prave­ štete­ na­ strnim­ žitima.­ Pre­gledom­ parcela­ pod­ pšenicom­ na­području­delovanja­RC­Mladenovac,­

lokalitet­Rabrovac­pronađene­su­ak­tivne­ rupe­ i­ oštećenja­ od­ poljskog­miša­Apodemus­sylvaticus­i­poljske­voluharice­Microtus­arvalis.­Na­po­vršini­od­1­ha­pronađeno­je­do­10­aktivnih­ rupa­ koje­ su­ raspoređene­na­obodima­parcela­i­na­ruderalnim­površinama­u­blizini.Preporuka­ proizvođačima­ je­ da­

obiđu­svoje­parcele­kako­bi­utvrdili­prisustvo­ i­ brojnost­ aktivnih­ rupa,­a­ nakon­ pregleda­ ukoliko­ ima­ po­trebe­primeniti­ rodenticide­na­bazi­cinkfosfida­ili­bromadiolona.­Mamke­ubaciti­u­aktivne­ rupe,­a­potom­ ih­zatrpati­ kako­ bi­ sprečili­ trovanje­drugih­životinja.

Lo­ka­li­tet Sor­ta BBCH­ska la

Sep­to­riatritici Puc­ci­nia­sp.

%­na­pad­nu­tihbiljaka

%Napadnutih­listova

%­na­pad­nu­tih

biljaka

%­na­pad­nu­tihlistova

Mar­tin­ci MV­Su­ba 16 ­45 ­25 ­10 ­1,6

La­ća­rak MV­Su­ba 16 ­20 ­8,3 ­5 0,83­

Ja­rak LG­Ave­nae 15 ­25 ­10

Di voš LG­Ni­kol 12 ­5 ­2,5

Ve­li­ki­Ra­din­ci NS­Zve­zda­na 12 ­40 ­20

Er­de­vik CCB­In­ge­nio 15 ­30 8 ­15 ­3

Pri su stvo bo le sti na pše ni ci

Lo­ka­li­tet Sor­ta BBCHSep­to­ria­tri­ti­ci Pi­re­no­fo­ra­te­res

%­napadnutihbiljaka

%­napad­nutihlistova

­%­napadnutihlistova

%­napadnutihbiljaka

Bosut NS­Nonius 14 ­2,5 ­5

Veliki­Radinci KG­Bingo 12 ­2,5 ­5

Veliki­Radinci KG­Zlatnik 12 ­0 ­0

Veliki­Radinci LG Paso 12 ­2,5 ­5

� Prisustvo�bolesti�na�ječmu

Lokalitet Sorta­pšenice BBCH­skala Septoria tritici Puccinia spp. Erysiphe graminis

%­napadnutihbiljaka

%napadnutih­listova

%­zaražene­lisne površine

%­napadnutihbiljaka

%­napadnutihlistova

%­zaražene­

lisne površine

%­napadnutihbiljaka

%napad­

nutih­listo­va

%­zaražene­lisne površine

Voganj Ingenio 23 ­20 ­12,5 10 ­4 12 5 0 0 0

Stejanovci Ingenio 15 ­0 0 0 ­0 0­ 0 0 0 0

Jazak Pobeda 23 ­4 12,5 7 ­0 0­ 0 0 0 0

Jazak Ingenio 22 0 0 0 2 ­20 5 0 0 0

Irig NS­40­S 24 ­6 ­9,1 15 ­0 0­ 0 0 0 0

Irig Simonida 24 10 8,33 3 0 0 0 0 0 0

Irig/Bankovci Pobeda 24 9 8,3 30 3 8,3 30 0 0 0

Irig/Bankovci NS­40­S 23 11 14,29 10 0 0 0 7 14,3 30

Ruma/Fišer Euclide 23 11 14,3 3 0 0 0 0 0 0

Lokalitet Sorta­ječma

BBCH­skala Pyrenophora­teres Rynchosporium­secalis

%­napadnutihbiljaka

%napadnutih­listova

%­zaražene­

lisne površine

%­napadnutihbiljaka

%­napadnutihlistova

%­zaražene­lisne površine

Voganj NS­525 13 0 0 0 1 33,3 2

Stejanovci Amorosa 22 2 20 2 0 0 0

Ruma/Fišer Nonius 22 0 0 0 0 0 0

Sta­nje­ozi­mih­use­va­u­sre­mu

Aktivna rupa glodara

Aphididae spp.

Simptomi�Puccinia�spp�na�ječmu

10 16. januar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SE LU U PO HO DE

Zi­mi­ dru­štve­ni­ ži­vot­ na­ na­šim­se­li­ma­ za­mi­re.­ Ba­rem­ što­ se­ti­če­nje­go­vih­ spo­lja­šnjih­ma­

ni­fe­sta­ci­ja.­Ka­da­sneg­po­kri­je­ora­ni­ce,­pa­o­ri­se­po­vla­če­u­svo­je­do­mo­ve­u­ko­ji­ma­su­do­če­ka­li­ i­pr­ve­ovo­go­di­šnje­da­ne.­„Za­bi­jač­ke“­su­pro­šle,­pr­va­pri­hra­na­i­iz­la­zak­na­nji­ve­oče­ku­je­se,­ako­vre­men­ske­pri­li­ke­do­pu­ste,­ po­čet­kom­ fe­bru­a­ra­ i­ je­di­no­oni­ko­ji­ima­ju­sto­ku­još­uvek­su­za­o­ku­plje­ni­svo­jim­po­slo­vi­ma.­Na­kuć­nom­pra­gu­u­pe­ći­nač­kom­

se­lu­Do­nji­To­var­nik,­sre­li­smo­pro­te­kle­ne­de­lje­i­do­ma­ći­na­i­pred­sed­ni­ka­Sa­ve­ta­Me­sne­za­jed­ni­ce­Mi la na Alek si ca.­ Za­vr­šiv­ši,­ ka­ko­ nam­ je­re­kao,­ne­ke­„sit­ni­je­po­slo­ve“­vra­ćao­se­ku­ći­da­u­to­plom­„uži­va­u­bla­go­de­ti­ma­sop­stve­nog­ra­da“.­­ Op­šte­ je­ po­zna­ta­ stvar­ da­

Srem­ci­ ka­da­ do­đe­ zi­ma­ tro­še­ ono­što­su­le­ti­pro­iz­ve­li.­Tek­ka­da­pad­ne­sneg,­ka­da­se­iza­đe­iz­trak­to­ra­i­obo­ra­i­ma­lo­od­mo­ri,­mo­že­se­istin­ski­uži­va­ti.­Pe­ćin­ce­ne­ki­zo­vu­„Do­nji­Srem“,­a­mi­ko­ji­ov­de­ži­vi­mo­vo­li­mo­da­ka­že­mo­„svinj­ski­Srem“,­pa­pre­ma­to­me­usme­ra­va­mo­i­na­še­uži­va­nje­ či­ji­ naj­va­žni­ji­ deo­ či­ne­ do­ma­ći­pro­iz­vo­di,­ko­ba­si­ce,­šun­ke,­sla­ni­na,­ku­le­nje­i­dru­go.­Ako­uz­to­do­đe­još­i­do­bra­ra­ki­ja­i­pit­ko­vi­no,­uži­va­nje­je­na­ni­vou,­a­iskre­no­da­vam­ka­žem­i­ zi­ma­ ne­ de­lu­je­ ta­ko­ gad­no,­ pri­ča­nam­Mi­lan­dok­nas­uvo­di­u­svoj­dom­„na­po­ko­ju“.­

Pro me na struk tu re pro iz vod nje

Uži­va­nje,­ is­ti­če­ ovaj­ vred­ni­ pa­or,­u­Sre­mu,­a­po­seb­no­u­Do­njem­To­var­ni­ku­ do­la­zi­ kao­ kru­na­ te­škog­ra­da.­ U­ ata­ru­ ovog­ se­la­ ko­je­ po­po­sled­njem­ po­pi­su­ bro­ji­ oko­ 1300­sta­nov­ni­ka,­ko­ji­ ima­oko­tri­hi­lja­de­hek­ta­ra­naj­vi­še­se­se­ju­je­čam,­pše­ni­ca,­ ku­ku­ruz,­ sun­co­kret,­ lu­cer­ka,­de­te­li­na.­Bi­lo­je­tokm­pro­te­klih­go­di­na­na­to­var­nič­kim­ora­ni­ca­ma­i­bo­sta­na,­ ali­ da­nas­ ovo­ slat­ko­po­vr­će­se­je­tek­ne­ko­li­ko­ku­ća.­Istu­sud­bi­nu­po­de­li­la­je­i­še­ćer­na­re­pa­ko­ja­se­u­

vre­me­nu­po­sto­ja­nja­ve­li­kih­kom­bi­na­ta­u­Do­njem­To­var­ni­ku­se­ja­la­vi­še­ne­go­bi­lo­gde­dru­gde­u­Pe­ćin­ci­ma.­Da­nas,­ ne­ka­da­šnji­ uz­ga­ji­va­či­ slat­kog­ko­re­na­is­ti­ču­da­im­se­ni­to­vi­še­ne­is­pla­ti,­pa­je­broj­onih­ko­ji­se­ju­re­pu­ma­nji­od­onih­ko­ji­još­uvek­pa­žnju­i­rad­po­kla­nja­ju­bo­sta­nu.­­To­kom­pro­te­klih­go­di­na­do­šlo­je­

do­pro­me­ne­struk­tu­re­pro­iz­vod­nje.­Se­je­se­ono­što­se­mo­že­ is­ko­ri­sti­ti­za­sop­stve­ne­po­tre­be,­pa­tek­on­da­ono­što­se­mo­že­pro­da­ti.­Tu­pre­sve­ga­mi­slim­na­ ra­tar­ske­kul­tu­re.­Što­se­ti­če­bo­sta­na,­lju­di­su­sa­bra­li­dva­i­dva­i­vi­de­li­da­se­to­vi­še­ne­mo­že­pro­da­va­ti­kao­ra­ni­je,­a­slič­no­je­i­sa­re­pom.­Ka­ko­je­MK­Ko­merc­pre­u­zeo­še­će­ra­nu,­se­lja­ci­vi­še­ne­ma­ju­ra­ču­

na­da­se­ju.­Dok­se­re­pa­ne­iz­va­di,­otre­se,­od­ne­se...­tre­ba­če­ka­ti,­a­za­to­ se­ne­ma­ni­ vre­me­na­ni­ ra­ču­na.­U­ kraj­njem,­ kao­ što­mo­že­te­ vi­de­ti­ši­rom­Sre­ma­i­dan­da­nas­mo­že­te­pro­na­ći­re­pu­na­po­lji­ma,­ob­ja­šnja­va­nam­Alek­sić.

Bor ba za op sta nak

I­ma­da­se­Me­sna­za­jed­ni­ca,­ka­ko­is­ti­če­njen­pr­vi­čo­vek,­tru­di­da­po­dig­ne­ kva­li­tet­ ži­vo­ta­ me­šta­na­ Do­njeg­To­var­ni­ka­na­vi­ši­ni­vo,­ to­kom­pro­te­klih­ go­di­na­ za­be­le­žen­ je­ pad­na­ta­li­te­ta,­kao­i­sve­uče­sta­li­ji­od­la­zak­mla­dih­na­ra­šta­ja­iz­se­la­u­gra­do­ve,­pre­svih­Ru­mu­i­Be­o­grad.­Na­taj­na­čin­je­i­Do­nji­To­var­nik­po­stao­deo­sve­ve­ćeg­bro­ja­sre­mač­kih­se­la­u­ko­ji­ma­je­pi­ta­nje­op­stan­ka­do­bi­lo­ka­rak­ter­pr­vo­ra­zred­nog.­Ipak,­Mi­lan­Alek­sić­je­ube­đen­da­će­To­var­ni­ča­ni­us­pe­ti­da­po­be­de­i­ove­ne­da­će.­­Ma­lo­lju­di­se­ra­đa,­mno­go­ve­ći­

broj­umi­re,­a­ne­tre­ba­za­ne­ma­ri­ti­ni­one­ko­ji­od­la­ze­u­dru­ge­gra­do­ve.­Sa­dru­ge­stra­ne,­Me­sna­za­jed­ni­ca,­kao­uosta­lom­ i­ dru­ge­ u­ Sr­bi­ji,­ ne­ma­ju­svo­ju­ imo­vi­nu,­ ma­te­ri­jal­nih­ sred­sta­va,­pa­smo­ta­ko­u­zna­čaj­noj­me­ri­oslo­nje­ni­na­lo­kal­nu­sa­mo­u­pra­vu­ko­ja­ se­ opet,­ shod­no­ svo­jim­ mo­guć­no­sti­ma­ tru­di­ da­ nam­ po­mog­ne.­Ta­po­moć­se­ogle­da­pre­sve­ga­u­ure­đe­nju­se­la­i­tre­nut­no­u­iz­grad­nji­sport­ske­ ha­le­ ko­ja­ će­ nam­ po­mo­ći­ da­ za­dr­ži­mo­ svo­ju­ i­ pri­vu­če­mo­

omla­di­nu­iz­dru­gih­se­la­što­će­na­ma­sva­ka­ko­zna­či­ti,­pri­ča­nam­Alek­sić.Me­đu­ pro­jek­ti­ma­ ko­ji­ bi­ tre­ba­

lo­da­pri­vu­ku­omla­di­nu­iz­su­sed­nih­se­la­je­i­iz­grad­nja­če­ti­ri­ka­bi­ne­ta­u­pot­kro­vlju­Osnov­ne­ško­le­Slo­bo­dan­Ba­jić­ Pa­ja.­ Tre­nut­no­ ovu­ osmo­go­di­šnju­ ško­lu­po­ha­đa­oko­120­đa­ka­Do­njeg­ To­var­ni­ka­ i­ Oga­ra­ u­ svih­osam­raz­re­da,­a­po­ iz­grad­nji­ka­bi­ne­ta,­ oče­ju­je­ se­ i­ do­la­zak­ đa­ka­ iz­Su­bo­ti­ša­ i­ Bre­sta­ča­ ko­ji­ tre­nut­no­od­la­ze­na­ško­lo­va­nje­u­Pe­ćin­ce.­­­To­kom­ove­go­di­ne­u­pla­nu­je­i­

iz­grad­nja­ob­da­ni­šta­za­na­še­naj­mla­đe.­Po­čet­ni­ra­do­vi­na­iz­ra­di­plan­ske­do­ku­men­ta­ci­je­oče­ku­ju­nas­na­pro­le­će,­ a­ na­da­mo­ se­ da­ će­ do­ zi­me­sve­bi­ti­go­to­vo.­Na­taj­na­čin­bi­po­ka­za­li­da­nam­je­sta­lo­i­do­naj­mla­đih­me­šta­na­ ovog­ se­la,­ a­ i­ nji­ho­vi­ro­di­te­lji­bi­ima­li­ko­me­da­ih­osta­ve­ka­da­ sa­ svo­jim­ ro­di­te­lji­ma­ odu­ na­ora­ni­ce,­pri­ča­Mi­lan­Alek­sić.

Pa­o­ri­ma­tre­ba­po­moć

Šan­sa­ za­ osta­nak­mla­dih­u­Do­njem­To­var­ni­ku,­sma­tra­Mi­lan­Alek­sić­po­sto­ji­i­ona­je­u­te­snoj­ve­zi­sa­mo­guć­no­šću­pa­o­ra­da­ži­ve­od­sop­stve­nog­ra­da.­­­Re­kao­sam­već­da­Srem­ci­zi­mi­

uži­va­ju­ u­ plo­do­vi­ma­ svog­ ra­da,­ ali­tre­ba­ ra­di­ti­ ta­ko­da­se­uži­va­ to­kom­či­ta­ve­ go­di­ne.­ Mi­ se­ ni­smo­ od­re­kli­svog­„svi­njar­skog“­na­sle­đa,­pa­ ta­ko­da­u­na­šem­se­lu­i­da­nas­ima­svi­nja­ra.­

Ima­mo­mi­i­go­ve­da­ra,­ali­su­oni­na­ro­či­to­ne­za­do­volj­ni­jer­je­či­nje­ni­ca­da­li­tar­vo­de­vre­di­vi­še­ne­go­li­tar­mle­ka.­Mno­gi­od­njih­ako­se­tu­usko­ro­ne­što­ne­ re­ši­ će­pro­da­ti­ svo­ja­go­ve­da­što­ni­je­do­bro­ni­se­lu­ni­nji­ma,­ob­ja­šnja­va­Alek­sić­i­do­da­je:­­­Čo­vek­ako­ni­šta­ne­ ra­di,­ ako­ ne­ pro­iz­vo­di,­ ne­mo­že­ni­šta­ni­da­oče­ku­je.­Ne­ka­da­se­pro­đe­do­bro,­ne­ka­da­lo­še,­jer­ni­ko­ne­mo­že­ja­sno­da­od­re­di,­da­pred­vi­di­ko­li­ka­će­ce­na­ro­be­bi­ti.­Ja­sam­re­ci­mo­oko­29.­no­vem­bra­pro­dao­pe­de­se­tak­ko­ma­da­svi­nja­za­oko­160­do­170­di­na­ra,­a­sa­da­ je­ to­ znat­no­pa­lo,­ pa­opet­ni­je­do­bro.­Ne­ko­će­ re­ći­da­ je­ma­lo­ i­170­ i­ iskre­no­ go­vo­re­ći­ ne­će­mno­go­po­gre­ši­ti,­ali­eto­mo­že­ i­ is­pod­to­ga.­Ta­ko­đe,­ na­ svo­jih­ se­dam­de­set­ hek­ta­ra­ sam­ to­kom­ či­ta­ve­ go­di­ne­ i­ ne­ža­lim­ se.­Ono­ što­pa­o­ri­ma­ tre­ba­ to­je­pod­strek,­po­dr­ška,­da­zna­ju­da­ni­su­sa­mi­i­iskre­no­go­vo­re­ći­či­ni­mi­se­da­ lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va,­kao­ i­Vla­da­Sr­bi­je­sve­pra­vil­ni­je­sa­gle­da­va­ju­naš­po­lo­žaj­ i­ zna­čaj,­ ta­ko­da­ se­na­dam­da­će­se­u­do­gled­no­vre­me­na­ći­naj­bo­lje­re­še­nje­za­nas.­Do­ta­da,­na­ma­osta­je­da­ra­di­mo,­do­la­zi­i­vre­me­pr­ve­pri­hra­ne,­đu­bri­vo­se­spre­ma,­a­po­sle­to­ga,­ako­bu­de­zdra­vlja,­opet­na­na­še­sre­mač­ko­uži­va­nje.­Na­dam­se­da­će­taj­naš­re­cept­po­sta­ti­re­cept­za­či­ta­vu­Sr­bi­ju.

­ S.­Lap­če­vić­ M.­Mi­le­u­snić

DO­NJI­TO­VAR­NIK­•­U­PO­SE­TI­DO­MA­ĆIN­STU­MI­LA­NA­ALEK­SI­ĆA

Sre­mač­ki­re­cept­za­či­ta­vu­Sr­bi­ju-­Onо­što­na­šim­pa­o­ri­ma­tre­ba­to­je­pod­strek,­po­dr­ška,­da­zna­ju­da­ni­su­sa­mi­i­iskre­no­go­vo­re­ći­či­ni­mi­se­da­lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va,­kao­i­Vla­da­Sr­bi­je­sve­pra­vil­ni­je­sa­gle­da­va­ju­naš­po­lo­žaj­i­zna­čaj,­ta­ko­da­se­na­dam­da­će­se­u­do­gled­no­vre­me­na­ći­naj­bo­lje­re­še­nje­za­nas.­Do­ta­da,­na­ma­osta­je­da­ra­di­mo,­do­la­zi­i­vre­me­pr­ve­pri­hra­ne,­đu­bri­vo­se­spre­ma,­a­po­sle­to­ga,­ako­bu­de­zdra­vlja,­opet­na­na­še­sre­mač­ko­uži­va­nje.­Na­dam­se­da­će­taj­naš­re­cept­po­sta­ti­re­cept­za­či­ta­vu­Sr­bi­ju,­ka­že­Mi­lan­Alek­sić

Ob no va dru­štve­nog­ži­vo­taAk­tiv­no­je­u­To­var­ni­ku­ i­Lo­

vač­ko­dru­štvo­„Do­nji­To­var­nik“­ko­je­tre­nut­no­bro­ji­40­čla­no­va.­To­var­nič­ki­lov­ci­naj­vi­še­lo­ve­ze­ca,­ko­ji­je­za­stu­pljen­sa­87­po­sto­i­to­je­naj­vi­še­u­či­ta­voj­pe­ći­nač­koj­op­šti­ni.­Na­kon­ze­če­va­sle­de­ di­vlji­ i­ fa­za­ni­ iz­ vo­li­je­ra­ko­jih­u­pro­se­ku­ima­oko­1500.Ta­ko­đe,­za­hva­lju­ju­ći­na­po­ri­

ma­ lo­kal­ne­ sa­mo­u­pra­ve­ i­ Me­sne­za­jed­ni­ce­ure­đen­je­i­Dom­kul­tu­re,­ u­ pla­nu­ je­ iz­grad­nja­nag­zne­ va­ge­ za­ po­tre­be­ se­la­ ko­ja­ će­bi­ti­ po­sta­vlje­na­kod­­bu­du­će­sport­ske­ha­le,­kao­i­put­Do­nji­To­var­nik­Ni­kin­ci,­za­šta­je­pro­je­kat­već­go­tov.­­ Ob­no­va­ dru­štve­nog­ ži­vo­

ta­ ide­ te­ško.­ Sve­ je­ to­ to­kom­pro­te­kle­ dve­ de­ce­ni­je­ za­mr­lo.­Vre­me­ je­ te­ško,­ sred­sta­va­ se­ima­ja­ko­ma­lo­i­do­bro­je­da­se­sa­da­ne­što­me­nja.­Kod­nas­su,­to­kom­ pro­te­klog­ pe­ri­o­da,­ kao­što­ je­po­zna­to,­ se­la­konstntno­pro­pa­da­la,­bi­la­su­za­ne­ma­ri­va­na,­baš­kao­i­sa­mi­pa­o­ri.­Sa­da­je­ ve­ru­jem­do­šlo­ vre­me­da­ se­to­me­nja­ i­ ja­ oče­ku­jem­ da­ će­tre­nut­na­vlast,­ka­ko­u­Pe­ćin­ci­ma­ta­ko­i­na­re­pu­blič­kom­ni­vou­pra­vil­no­sa­gle­da­ti­zna­čaj­po­ljo­pri­vre­de­ za­ op­sta­nak­ i­ raz­voj­Sr­bi­je,­od­no­sno­zna­čaj­raz­vo­ja­i­ ob­no­ve­dru­štve­nog­ ži­vo­ta­na­se­li­ma­za­osta­nak­pa­o­ra­u­tim­sre­di­na­ma.­Onog­mo­men­ta­ka­da­ naš­ po­ljo­pri­vred­nik­ re­ši­ da­osta­ne­na­se­lu,­mo­že­mo­se­na­da­ti­opo­rav­ku­Sr­bi­je.­Za­to­nam­je­va­žno­sve­što­se­ra­di­i­po­tru­di­će­mo­da­Do­nji­To­var­nik­uči­ni­mo­jed­nim­od­cen­ta­ra­pe­ći­nač­ke­op­šti­ne,­pri­ča­Mi­lan­Alek­sić.

Me­đu­ve­ćim­pro­jek­ti­ma­ko­ji­sto­je­pred­Do­njim­To­var­ni­kom­je­i­iz­grad­nja­ka­na­li­za­i­ci­je,­a­pri­klju­če­nje­me­šta­na­ na­ op­štin­sku­mre­žu­ bi­la­bi­sta­vlje­na­tač­ka­na­pi­ta­nje­ko­mu­nal­ne­in­fra­struk­tu­re­u­selu.­­U­Pe­ćin­ci­ma­naj­ve­ći­deo­na­

se­lje­nih­me­sta­ne­ma­ka­na­li­za­ci­ju,­

ali­mi­će­mo­se­tru­di­ti­da­bu­de­mo­ti­ko­ji­će­se­pri­klju­či­ti­u­na­red­ne­dve­go­di­ne.­To­je­du­go­traj­ni­pro­je­kat,­za­ta­ko­ne­što­tre­ba­ulo­ži­ti­do­sta­na­po­ra,­ali­oče­ku­jem­da­će­se­uz­ko­lek­tiv­ni­na­por­i­ja­snu­vo­lju­ i­ to­pi­ta­nje­ re­ši­ti­po­volj­no­po­nas,­sma­tra­Mi­lan­Alek­sić.­

Na­re­du­je­ka­na­li­za­ci­ja

Mi­lan­Alek­sić,­sre­mač­ko­uži­va­nje

Do­nji­To­var­nik­ovih­da­na

Sport­ska­ha­la

1116. januar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Sve po ljo pri vred ne pro iz vo đa če u Sre mu ma hom mu če slič ne bri ge, pa ta ko ne va lja kad ne

ro di jer se ne ma šta pro da ti, a ni-je do bro ni kad ro di jer su ta da ce-ne znat no ni že. Ovu te o ri ju nam je po tvr dio Ste van Ada mov ra tar iz In đi je, ko ji iza se be ima če tr de se to-go di šnji staž ba vlje nja po ljo pri vre-dom i pam ti mno go bo lje da ne.

- I kod me ne je pro šle go di ne bi la slič na si tu a ci ja kao kod mno-gih, to zna či da je mno go ro di lo, a ma lo no va ca smo do bi li. Bo lje je na ma kad ne ro di, ma nje ula že mo i vo zi mo te re ta, a ima mo vi še no-va ca - po či nje pri ču Ste va i se ća se da je pre tri go di ne bi la stra šna su ša.

- Imao sam tri to ne ku ku ru za po ju tru i po ce ni od 30 di na ra do bio sko ro 90.000 di na ra. Ove go di ne sam imao se dam to na po ju tru, a ni sam do bio ni pri bli žnu ce nu. Pa ri-te ti nam ni ka ko ne od go va ra ju, a iz-gle da da ni ko na nas ne gle da i ni ko ne ra ču na na nas. Re ci mo, je se nas smo tre ba li da da mo va gon ku ku ru-za za hi lja du li ta ra naf te a to vam ni je za dva da na da ra di te - pri ča Ste va - To zna či da je od nos ce ne za va gon ku ku ru za dru ga či ji jer smo ne kad mo gli da uzme mo 3.000 do 4.000 li ta ra naf te.

Ste va Ada mov go di na ma na svo jim ora ni ca ma uz ga ja ku ku ruz, pše ni cu i so ju, stan dard ne ra tar ske

kul tu re i ka že da bi vo leo da mo že da ra di in ten ziv ni je.

- Ne ža lim se na pro iz vod nju i na sam pro ces ra da, to mi ne pred sta-vlja pro blem već ne po go de i šte to-či ne. Mi še vi su na pra vli ve li ki pro-blem, te sam kod kom ši je na jed-nom kva drat nom me tru de te li ne iz bro jao 40 ru pa. Vi še sam ba cio otro va kod kom ši je ne go kod me ne, a ba cio sam vi še od 300 ki lo gra ma i još ni sam sve pro šao. Valj da je ta-kva go di na bi la da im je po go do va-la, ali dža ba sav po sao ako onaj sa tvo je le ve i de sne stra ne to ne ura-de. Ako ne ra di mo svi plan ski za jed-no ne ma ni ka kve vaj de - ka že on i na da se da će mraz ma lo po pra vi ti si tu a ci ju na te re nu.- Još od le tos je

bi lo ja sno da će do ći do na je zde glo-da ra, ta kav pro blem ne pam tim od ka ko ra dim ze mlju a to je vi še od 40 go di na.

- Dru gi pro blem sa ko jim sam se su sre tao pro šle, ali i pret hod nih go-di na, je su na ši ne ka te go ri sa ni pu te-vi, pa se na nji va ma de po nu je ra zno sme će od cre pa do šu ta, po go to vo u ata ru u bli zi ni br ze pru ge. Zna či, sme će se ba ca bi lo gde i ako ne an-ga žu je mo po ljo ču va re si tu a ci ja će bi ti još go ra. Šte ta je ne na dok na di-va jer se če sto de ša va da uni šti mo na šu me ha ni za ci ju i iz bu ši mo gu me na trak to ri ma, a da ne go vo rim o to-me da ne mo žeš pri ći nji vi - ža li se ovaj du go go di šnji po ljo pri vred nik.

Ka da je reč o pro šlo go di šnjem ro du, Ste va ka že da je za do vo ljan uz na po me nu da je pše ni ca kod nje-ga ma lo pod ba ci la jer ni je sve us-peo da tre ti ra i ka že da mu se ni je is pla ti lo da ulo ži ve li ka sred stva za he mij sko tre ti ra nje.

- Re kao sam se bi da bo lje bu de “šta bog da” ne go da ula žem mno-go nov ca za ce nu pše ni ce ko ja je bi la oko 15 di na ra. Sub ven ci je ko je nam obe ća va ju su stvar no ma le, te smo od 200 evra po hek ta ru do šli do 50 evra - is ti če on i po ru ču je da idu una zad ume sto na pred. - Je di no je so ja ro di la ja ko do bro i to nam je “iz va di lo” ra ču ni cu, ma da je ce na u od no su na pret pro šlu go di nu bi la za 1.500 di na ra po to ni ma nja. Re ci mo

ove go di ne je bi la oko 40 di na ra, dok je la ne bi la 55 di na ra.

Ka ko Ste va ka že in đij skim po ljo-pri vred ni ci ma ne do sta je do bra aso-ci ja ci ja ko ja će za stu pa ti za jed nič ke in te re se, ina če da le ko su od evrop-skih stan dar da. Da bar mo gu da se udru že i upra vlja ju pre ra đe vač kim ka pa ci te ti ma bi lo bi lak še tvr di on.

Pše ni ca je na vre me po se ja na, sa da sle di bor ba pro tiv ze mlji šnih šte to či na i bo le sti ko je se ja vlja ju. a na kon to ga i pre hra na. is ti če on i do da je da će usko ro usle di ti i pri-pre ma ze mlji šta za se tvu so je i ku-ku ru za.

- Ne mo že mo re ći da su vre men-ske pri li ke lo še, ali je si gur no da će

ze mlji štu fa li ti vla ge usled ne do-stat ka pa da vi na. Mi na ovom na šem pod ruč ju ako ne ma mo bar po la me-tra sne ga mo že mo ima ti pro blem. Ze mlja mo že da pri mi do sta vla ge i za to je naj i de al ni je ako ima mo bar me sec da na sne ga - po ru ču je Ste-van i ka že da je ove go di ne ma lo pa da vi na i sta nje ni je ni pri bli žno kao što je bi lo u sret ni ja vre me na.

-Ne zna mo ka kva će bi ti ova 2015. go di na, to će se zna ti pred kraj go di ne kad sve de mo ra ču ne. Vi dim da dr ža va sve vi še for si ra sto-čar stvo i to je do bro, da bar ne koj gra ni po ljo pri vre de sva ne - ka že na kra ju Ste van Ada mov.

M. Ba la ba no vić

IN ĐI JA • STE VAN ADA MOV RA TAR S ČE TR DE SE TO GO DI ŠNJIM STA ŽOM U PO LJO PRI VRE DI

„Bo lje kad ne ro di“- Pa ri te ti nam ni ka ko ne od go va ra ju a iz gle da da ni ko ne gle da i ne ra ču na na nas. Re ci mo, je se nas smo tre ba li da da mo va gon ku ku ru za za hi lja du li ta ra naf te, a ne kad smo mo gli da uzme mo 3.000 do 4.000 li ta ra naf te - pri ča Ste va

Glo da ri ve li ki pro blem Ste van Ada mov

12 16. januar 2015.

IS­TRA­ŽU­JE­MO

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Go to vo svi rib nja ci u Sr bi ji po­se du ju si stem bez bed no sti hra ne, kao pred u slov da ljeg

pri­la­go­đa­va­nja­ evrop­skim­ pro­pi­si­ma.­Oče­ku­ju­se­da­usko­ro­poč­nu­ i­raz go vo ri sa Evrop skom uni jom o da ljem raz vo ju ri bar stva. Na osno­vu mno go broj nih ana li za, ri ba iz na ših rib nja ka kva li tet ni ja je od one pro iz ve de ne na Za pa du. Rib nja­ci ko ri ste kva li tet nu vo du, ri ba se hra ni kon cen tro va nom hra nom ko ja za­do­vo­lja­va­i­naj­stro­že­pro­pi­se,­za­to je i me so sa ma njim pro cen tom ma sti.Pro­fe­sor­ dr­Mi­ro­slav­ Ćir­ko­vić­ sa­

Po ljo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa­du­ ka­že­ da­ sa­ ta­kvom­ hra­nom­po­sti­že­mo­če­ti­ri­do­šest­od­sto­ma­sti,­dok­je­u­Če­škoj­to­oko­10,­a­u­Polj­skoj­12­od­sto­u­me­su­ša­ra­na.­­­Ne­upo­tre­blja­va­mo­u­le­če­nju­ri­

be an ti bi o ti ke jer ni je ve li ka gu sti na na­sa­da­­­ka­že­Ćir­ko­vić.­Ri­ba­ko­ja­se­kod nas pro iz vo di, is pi tu je se u de­vet gru pa je di nje nja u dva de se tak ana­li­tič­kih­me­to­da.

­ Po sle du go go di šnjeg is ku stva u la bo ra to ri ji In sti tu ta za teh no lo gi­ju­me­sa­mo­že­mo­re­ći­da­na­ša­ri­ba­kao na mir ni ca od go va ra pro pi si ma ko je pro pi su je mo ni to ring pro gram, a­ pred­vi­đa­ EU­ ­­ na­vo­di­ dr­Ve sna Đor­đe­vić sa In sti tu ta za teh no lo gi­ju me sa Be o grad.Pro­iz­vo­đa­či­ upo­zo­ra­va­ju­ da­ će­

upr kos do brom kva li te tu i pri no su od­1.500­ki­lo­gra­ma­ri­be­po­hek­ta­ru i pri me ni sa vre me ne teh no lo gi­je,­te­ško­će­se­iz­dr­ža­ti­kon­ku­ren­ci­ja­sa­ Za­pa­da.­ Struč­nja­ci­ is­ti­ču­ da­ za­raz li ku od vla sni ka rib nja ka u okru­že­nju­ko­ji­ne­pla­ća­ju­vo­du­u­rib­nja­ci­ma,­na­šim­pro­iz­vo­đa­či­ma­re­dov­no­sti­žu­ra­ču­ni.­­Po­ku­bi­ku­za­hva­će­ne­vo­de,­ka­

nal­ska­mre­ža­i­po­ki­lo­gra­mu­pro­iz­ve­de­nog­ša­ra­na,­mi­prak­tič­no­po­tri­osno­va­ pla­ća­mo­ ko­ri­šće­nje­ vo­da,­što je de set od sto od ve li ko pro daj­ne ce ne ­ na vo di Bra­ti­mir­ Ra­de­no­vić­iz­rib­nja­ka­"Vr­ša­či­ri­to­vi".Usko­ro­ se­ oče­ku­ju­ pre­go­vo­ri­ sa­

pred stav ni ci ma Evrop ske uni je o po­gla­vlju­13­ko­je­ob­u­hva­ta­sve­pro­ce se u pro iz vod nji i pro me tu slat ko­vod­ne­ri­be.­Struč­nja­ci­sma­tra­ju­da­po vr ši ne pod rib nja ci ma u na šoj ze­mlji­sa­sa­da­šnjih­15.000­hek­ta­ra­hi­lja­da­mo­gu­da­se­po­ve­ća­ju­na­sko­ro­sto hi lja da hek ta ra.

Sa mo u Voj vo di ni ima vi še od 200.000­ hek­ta­ra­ ne­plod­ne­ ze­mlje pe te i še ste kla se po red ka­nal­ske­mre­že­ po­god­ne­ za­ iz­grad­nju rib nja ka, ko ja bi uz go jem ri be omo­gu­ći­la­ ve­ći­ pro­fit­ po­ je­di­ni­ci­po vr ši ne. Ve o am br zo bi se pr vih 100.000­het­ka­ra­te­ze­mlje­u­Ba­na­tu mo glo pri ve sti na me ni u ri bar­tsvu. Od no sno ta ne plod na po lja, oni bi se sa ma lo ula ga nja pre tvo­ri la u rib nja ke.

Sub­ven­ci­je­za­pro­iz­vod­nju­ri­be­

Pr vi put svi oni ko ji se ba ve ri­bar­stvom­ i­ ži­vi­nar­stvom,­ do­bi­li­ su­po­moć­ dr­ža­ve,­ od­lu­če­no­ je­ 2013.­go­di­ne,­ i­ ti­me­ će­ pod­sti­ca­ji­ma­ bi­ti­po­kri­ve­ne­sve­gra­ne­sto­čar­ske­pro­iz­vod­nje.­Pro­iz­vo­đa­či­su­za­po­če­tak­za do volj ni i ma lim sub ven ci ja ma, a struč­nja­ci­ sma­tra­ju­ da­ će­ se­ sub­ven ci ja ma obez be di ti pred vi di vost u­pro­iz­vod­nji­ ri­be­ i­ ži­vi­ne,­ka­ko­ je­ta da od lu;eno.U­Sr­bi­ji­se­go­di­šnje­po­je­de­50.000­

to­na­ri­be,­a­po­iz­ve­de­sve­ga­15.000­to­na,­od­no­sno­30­od­sto­po­tre­ba­tr­ži­šta.­Ka­ko­bi­taj­pro­ce­nat­bio­ve­ći,­dr­ža­va­će­pro­iz­vo­đa­či­ma­po­mo­ći­sa­mi­ni­mum­500­di­na­ra­po­pri­plod­noj­ma­ti­ci­ša­ra­na,­300­di­na­ra­za­ma­ti­ce­pa strm ke i sa se dam di na ra po ki lo­gra mu pro iz ve de ne kon zum ne ri be, od­lu­če­no­je­2013.­go­di­ne.Ri­ba­ri­iz­Eč­ke­kod­Zre­nja­ni­na­uz­

ga­ja­ju­ša­ra­ne­na­oko­1.700­hek­ta­ra.­U­2012.­go­di­ni­pro­ši­ri­li­su­se­za­70­hek­ta­ra­i­ulo­ži­li­110­mi­li­o­na­di­na­ra.­Do­sa­da­su­sve­sa­mi­pla­ća­li,­pa­im­je­po­moć­dr­ža­ve­do­bro­do­šla."Mi­ će­mo­ ta­ sred­stva­ ulo­ži­ti­ u­

mo der ni za ci ju, pla ni ra mo da ak ti­vi­ra­mo­još­ne­ke­rib­njač­ke­po­vr­ši­ne­ne­gde­oko­200­hek­ta­ra­ta­ko­da­ide­mo­ i­ do­ 4.000­ to­na­ pro­iz­vod­nje­ u­na­red­noj­go­di­ni",­ka­že­Ne­nad­Ra­du­lo­vić,­di­rek­tor­rib­nja­ka­"Eč­ka".

Ana­li­za­sta­nja­u­ri­bar­stvu

Pro­iz­vod­nja

Ri­bar­stvo­či­ne­pri­vred­ni­ri­bo­lov,­sport ski ri bo lov, re kre a tiv ni ri bo­lov i akva kul tu ra. Akva kul tu ra u Sr bi ji je za stu plje na ga je njem ri ba u ša ran skim i pa strm skim rib nja­

ci ma, u ma njoj me ri u ka ve znim si ste mi ma. Iako se pro iz vod nja u po­sled­njoj­de­ce­ni­ji­po­ve­ća­la­­pre­ko dva pu ta i da lje se, za jed no sa­ ko­li­či­nom­ ri­be­ ko­ja­ se­ iz­lo­vi­iz re ka i je ze ra, pod mi ru je ma­nje­od­30­od­sto­po­tre­ba­za­kon­zum nom ri bom, dok se vi še od 70­od­sto­uvo­zi­ (mor­ske­ i­slat­ko­vod ne ri be). Pro iz vod nja i ulov ri­be­ u­ 2000.­ go­di­ni­ je­ iz­no­si­la­­4.663­to­na­dok­je­u­2012.­to­bi­lo­12.459­to­na­ili­pre­ko­dva­pu­ta­vi­še.­Po­ten­ci­jal­Sr­bi­je­za­po­ve­ća­nje­pro iz vod nje ri ba je ogro man, pre sve­ga,­u­ša­ran­skom­ri­bar­stvu.­U­2012.­ go­di­ni­ u­ Sr­bi­ji,­ a­ ta­ko­ je­da­nas­ po­sto­ja­le­ su­ če­ti­ri­ fa­bri­ke­eks tru di ra ne hra ne za ri be, sa po ten ci ja lom ukup ne pro iz vod nje od­pre­ko­40.000­to­na­(2011.­go­di­ne­ su­ pro­iz­ve­le­ ­ pre­ko­ 11.000­to na). Vi še rib nja ka u Sr bi ja od pre ne ko li ko go di na re a li zu ju jed­nu od naj sa vre me ni jih teh no lo gi ja ga je nja ša ra na u Evro pi, ko ja se ba­zi­ra­ na­ ko­ri­šće­nju­ eks­tru­di­ra­ne­hra ne, a Sr bi ja je i jed na od ret kih ze ma lja u ko joj se ra di na pro gra­mu­se­lek­ci­je­fa­mi­li­ja­ša­ra­na,­či­me­se stva ra osnov za pro iz vod nju kva­li­tet­ne­se­lek­ci­o­ni­sa­ne­mla­đi.

Ka­pa­ci­te­ti

Pre ma pre ma po da ci ma Mi ni­star stva po ljo pri vre de u Sr bi ji je re­gi­stro­va­no­116­­rib­nja­ka.­Ukup­na­ po­vr­ši­na­ ša­ran­skih­

rib­nja­ka­ ­u­2000.­go­di­ni­ iz­no­si­la­5.377­hek­ta­ra,­a­­u­2012.­go­di­ni­iz­no­si­la­je­8.704­hek­ta­ra­što­je­za­62­od­sto­vi­še.­Po­vr­ši­ne­u­eks­plo­

a ta ci ji u pa strm skim rib nja ci ma u 2000.­go­di­ni­su­ iz­no­si­le­113.339­me­ta­ra­kva­drat­nih­dok­je­u­2012.­go­di­ni­iz­no­si­la­36.302,­što­je­­tri­pu ta ma nje. Pre ma po da ci ma ri­bar­ske­pri­vre­de­oko­20­od­sto­ša­ran skih rib nja ka za pu šte no je i van upo tre be.

Broj za po sle nih u ri bar stvu i akva­kul­tu­ri­ ­ iz­no­si­ 0,2­ od­sto­ od­ukup nog bro ja za po sle nih li ca u po­ljo­pri­vre­di­i­­šu­mar­stvu­(2010.­go di na).

Broj za po sle nih na rib nja ci ma u­2012.­ go­di­ni­ bio­ 751­ dok­ je­ u­2000.­ go­di­ni­ iz­no­sio­ 1.276­ ,­ što­je­za­41­od­sto­ma­nje.

Broj pro fe si o nal nih ri ba ra u 2012.­ go­di­ni­ u­ Sr­bi­ji­ bio­ je­ 488­dok­je­u­2006.­go­di­ni­taj­broj­bio­1051,­što­je­za­54­od­sto­ma­nje.

Broj iz da tih do zvo la za sport­ski­ i­ re­kre­a­tiv­ni­ ri­bo­lov­ u­ 2012.­go­di­ni­ je­ 80.919­ dok­ je­ u­ 2006.­go­di­ni­iz­no­sio­9.486,­što­je­za­15­od sto ma nje.

Pre ra da ri be u Sr bi ji je još u po vo ju. Sr bi ja ima dva iz vo zna objek ta za iz voz pro iz vo da od ri be u­EU­­i­to­Ri­bo­pro­dukt­iz­Po­že­ge­i­­DTD­ri­bar­stvo­iz­Bač­kog­Jar­ka.­Ta­ko­đe­ re­gi­stro­va­no­ je­ se­dam­ iz­vo­znih obje ka ta za Ru sku Fe de ra ci ju. U­Sr­bi­ji­pre­ma­po­da­ci­ma­Mi­ni­star­stva po ljo pri vre de re gi stro va no je 50­­obje­ka­ta­za­pre­ra­du­ri­be.

Tr­ži­šte

Pro­iz­vo­đa­či­ri­be­u­Sr­bi­ji­se­stal­no­ su­ko­ba­vlja­ju­ sa­ pod­re­đe­nim­po­lo­ža­jem­u­od­no­su­na­osta­le­gra­ne­ po­ljo­pri­vre­de.­ U­ Sr­bi­ji­ ne­ma­pod sti caj ne po li ti ke za pro iz vod­nju,­pre­ra­du,­mar­ke­ting­­­(o­zna­ča­ju­kon­zu­mi­ra­nja­ri­be).­Tr­ži­šte­ri­be u Sr bi ji ni je do volj no raz vi je no pa­sa­mim­tim­ni­je­do­volj­no­pra­će­no­sta­ti­stič­ki.­Pro­da­ja­ri­be­na­cr­no­je­ uobi­ča­je­na­ ka­da­ se­ ra­di­ o­ re­kre a tiv nom i sport skom ri bo lo vu. Kon­tro­la­ zdrav­stve­ne­ is­prav­no­sti­je ve li ki pro blem jer je pri vred ni ri­bo­lov­ u­ nad­le­žno­sti­mi­ni­star­sta­va ko je u svom ra du ne ma ju in­spek ci ju ko ja pra ti i kon tro li še ri bu na zdrav stve nu is prav no sti.

Spolj­no­tr­go­vin­ska­raz­me­na­

Iz­voz­ ri­be­ i­ pre­ra­đe­vi­na­od­ ri­be­­u­ 2000.­ go­di­ni­ iz­no­sio­ je­ 466.000­do­la­ra­ dok­ je­ u­ 2012.­ go­di­ni­ ­ iz­no­sio­ ­ 4.386.000­do­la­ra,­ što­ je­ za­de­vet­pu­ta­vi­še­ne­go­2000.­go­di­ne.­Ri­ba­i­pre­ra­đe­vi­ne­od­ri­be­se­naj­vi­še iz vo ze u : Hr vat sku, Ma ke do ni ju i Cr nu Go ru.

Pro­ble­mi­pred­lo­zi

U­Za­ko­nu­o­sub­ven­ci­ja­ma­u­po­ljo pri vre di od pre ne ko li ko go di na iz vo zna sub ven ci ja od se dam di na ra po ki lo gra mu ri be je ma la, ako se zna­da­Hr­vat­skoj­da­je­60­ku­na­po­ki­lo­gra­mu.­Ta­ko­da­pred­vi­đe­na­sub­ven­ci­ja­ne­će­bit­no­­uti­ca­ti­na­po­ve­ća­nje­iz­vo­za.­Ali­su­pro­iz­vo­đa­či­ri­be­za do volj ni, jer to bio pr vi put da se po ja vlju je sub ven ci ja za iz voz ri be.

Me­re­ko­je­je­neo­p­hod­no­pred­u­ze­ti:

1)­ Na­pla­tu­ vod­nog­ do­pri­no­sa­­oba vlja ti pre ko ko ri sne pro iz vod ne po vr ši ne ša ran skog rib nja ka. Ta kva na­pla­ta­će­do­dat­no­po­spe­ši­ti­­pro­iz­vod­nju,­uvo­đe­nje­ino­va­ci­ja­u­pro­iz­vod nji i po zi tiv no uti ca ti na sma nje­nje pro me ta ri be na cr no. 2)­ Ima­ju­ći­ u­ vi­du­ či­nje­ni­cu­ da­

se­naj­ve­ći­deo­pro­me­ta­ri­bom­oba­vi za sve to ni kol ske pra zni ke, kao i da­se­naj­ve­ći­deo­na­pla­te­ri­be­oba­vi­u­pe­ri­o­du­od­20.­de­cem­bra­do­30.­mar­ta­na­red­ne­go­di­ne,­naj­e­fi­ka­sni­ji­si­stem­na­pla­te­za­ko­ri­šće­nje­vo­de­i­ko­ri­šće­nje­vo­do­pri­vred­nih­obje­ka­ta­uz­naj­ma­nje­op­te­re­će­nje­za­rib­nja­ke bi bio upra vo u na ve de nom pe­ri o du. 3)­ Pred­log­ za­ iz­me­nu­ i­ do­pu­nu­­

Za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji­štu­ («Slu­žbe­ni­ gla­snik­ RS«,­ ­ broj­41/09)­ka­ko­bi­se­­mo­gao­pri­me­nji­va ti i na rib nja ke, a što je re gu li sa­no­ čla­nom­64a­ ovog­ za­ko­na,­ neo­p­hod­no­je­de­fi­ni­sa­ti­«uslov­no­gr­lo»­za rib nja ke, od no sno za far me na ko ji ma se oba vlja ga je nje ša ran skih vr­sta­ri­ba.­To­se­oče­ku­je­već­go­di­na ma...­ (Kraj)

RI­BAR­STVO­U­SVE­TU­I­SR­BI­JI

Srp­ska­ri­ba­u­evrop­skoj­mre­ži­pro­pi­saOče­ku­ju­se­raz­go­vo­ri­sa­EU­o­da­ljem­raz­vo­ju­ri­bar­stva.­Na­osno­vu­mno­go­broj­nih­ana­li­za,­ri­ba­iz­na­ših­rib­nja­ka­kva­li­tet­ni­ja­je­od­one­pro­iz­ve­de­ne­na­Za­pa­du

Pi še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

­ Uvoz­i­iz­voz­ri­be­i­pro­iz­vo­da­od­ri­be­000USD,­Iz­vor­po­da­ta­ka:­Re­pu­blič­ki­za­vo­da­za­sta­ti­sti­ku

Go di na Iz voz u to na ma in deks Uvoz­u­to­na­ma in deks

2000. 466 ­­100 ­­­­8.373 ­­100

2008. 1.361 ­­292 ­­­57.290 684

2009. ­­991 ­­213 ­­­57.755 ­­690

2010. 1053 ­­226 ­­­50.518 ­­603

2011. 4.744 1018 101.317 1210

2012. 4.386 ­­941 ­­96.859 1157

Sve ma nje po vr ši ne ša ran skih rib nja ka

Pre ra da ri be u Sr bi ji je još u po vo ju

1316. januar 2015.

OD JE CI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po ljo pri vre da pred sta vlja jed nu od naj zna čaj ni jih gra na in du­stri je, sa pre ko de set mi li o na

za po sle nih u ze mlja ma Evrop ske uni je. Ve ći na za po sle nih su sa mo­stal ni pro iz vo đa či, ko ji ra de u okvi­ru ma njih ili ve ćih se o skih do ma­ćin sta va. Zna čaj na je za stu plje nost se zon skih rad ni ka, ali i že na i ma lo­let nih rad ni ka. Po ljo pri vre da je gra­na in du stri je sa ube dlji vo naj vi šom sto pom fa tal nih po vre da na ra du i vi so kom sto pom ne fa tal nih po vre­da na ra du. Glav ni raz log smrt­nih po vre da, u 30­50% slu ča je va, pred sta vlja ne a de kvat no ru ko va nje i odr ža va nje za sta re le ili ne is prav­ne po ljo pri vred ne me ha ni za ci je, pre sve ga trak to ra, i to pri ra du na par ce la ma, kre ta nju po ze mlja nim

pu te vi ma i pri li kom uklju či va nja u jav ni sa o bra ćaj. Pri ra du sa dru gom me ha ni za ci jom naj te že po vre de na­sta ju pri li kom za pli ta nja de lo va te­la ili gar de ro be u po kret ne de lo ve ma ši na. Dru gi uzroč ni ci po vre da na ra du su rad sa do ma ćim ži vo ti nja­ma (udar ci, uje di, sa pli ta nja), pad sa vi si ne, rad u sku če nom pro sto ru, udar ci pred me ti ma u pa du, eks po­zi ci ja elek trič noj stru ji ili he mij skim agen si ma. Spe ci fič nost po vre da na ra du u po ljo pri vre di su pro du že no vre me do pru ža nja pr ve me di cin ske po mo ći, iz ra že na kon ta mi na ci ja ra­na bi o lo škim i dru gim ma te ri ja lom, i zna čaj na tra u ma ti zo va nost tki va i or ga na. Po sle di ce su vi sok ste pen

kom pli ka ci ja i smrt no sti. U Sr bi ji ne po sto je pre ci zni po da ci o bro ju i ka rak ter si ti ka ma po vre da na ra du u po ljo pri vre di. Po zna to je da je u pe ri o du od 1999. ­ 2009. go di ne na pu te vi ma po gi nu lo 62, a te ško po­vre đe no 144 vo za ča trak to ra, naj­če šće usled ga že nja ili pre vr ta nja trak to ra. Me re pre ven ci je pod ra zu­me va ju edu ka ci ju po ljo pri vred ni ka za bez be dan i zdrav rad, za upra­vlja nje trak to rom, kao i za pru ža nje pr ve po mo ći, po bolj ša nje i re dov no odr ža va nja po ljo pri vred ne me ha ni­za ci je, re gi stra ci ja po vre da na ra du i svih po vre da u se o skim do ma ćin­stvi ma i iz ra da ade kvat nih pro gra­ma zdrav stve ne za šti te.

PRED­STA­VLJA­MO­SA­DR­ŽA­JE­I­SA­ŽET­KE­RA­DO­VA­NA­UČ­NOG­SKU­PA­O­ZDRA­VLJU­SE­O­SKOG­STA­NOV­NI­ŠTVA­(2)

Po ljo pri vre da je de lat nost gde za­po sle ni pri oba vlja nju po ljo pri­vred nih ra do va do ži ve po vre de

na ra du (ne ret ko i smrt ne) ali i ošte­će nje zdra vlja. Zbog te či nje ni ce u po ljo pri vre di je po treb no us po sta vi ti ko he rent nu do ma ću po li ti ku o bez bed­no sti i zdra vlju na ra du. Ova po li ti ka oba ve zno mo ra da ima za cilj spre­ča va nje po vre da na ra du i ošte će nja zdra vlja ko ja pro is ti ču iz ra da, ili su po­ve za na sa ili se de ša va ju u to ku ra da, ta ko što će eli mi ni sa ti ili na naj ma nju me ru sve sti i kon tro li sa ti opa sno sti u po ljo pri vred nom rad nom okru že­nju. Či nje ni ca je da je po ljo pri vred­na de lat nost iz u zet no slo že na i kom­plek sna pa i sa aspek ta bez bed no sti i zdra vlju na ra du (rad na otvo re nom, rad sa opa snim he mij skim ma te ri ja­ma, sa opa snom opre mom za rad, rad u uslo vi ma po ve ća ne bu ke, vi­bra ci ja, rad u pri su stvu bi o lo ških štet­no sti i slič no) jer se bez bed nost i zdra­vlje za po sle nih ostva ru ju pri me nom sa vre me nih teh nič kih, er go nom skih, zdrav stve nih, obra zov nih, so ci jal nih, or ga ni za ci o nih i dru gih me ra i sred sta­va za ot kla nja nje ri zi ka od po vre đi va­nja i ošte će nja zdra vlja za po sle nih, i/ili nji ho vog svo đe nja na naj ma nju mo gu­ću me ru. Te že ći do sled noj pri me ni me­ra bez bed no sti i zdra vlja na ra du, od­no sno svo đe nju na naj ma nju mo gu ću

me ru po vre da na ra du i pro fe si o nal nih bo le sti u po ljo pri vre di, a uzi ma ju ći u ob zir mo gu će vr ste pro iz vod nih pro ce­sa i opre me za rad po treb no je ostva­ri ti ho li stič ki pri stup pri li kom re ša va nje ove pro ble ma ti ke.

Uva ža va ju ći na ve de no, u na red­nom stra te škom pe ri o du tre ba stvo ri ti uslo ve da po slo dav ci i za po sle ni, kao i dru ga li ca, bu du sve sni po tre be kon ti­nu i ra nog usa vr ša va nja zna nja i ve šti na iz obla sti po ljo pri vre de. Po red for mal­nog obra zo va nja u obla sti bez bed no sti i zdra vlja na ra du va žan seg ment za una pre đe nje zna nja i sti ca nje ve šti na i u po ljo pri vre di tre ba da bu du i kon­ti nu i ra ne obu ke (te o rij ske i prak tič ne), ko je tre ba da bu du pri la go đe ne uslo vi­ma sva ko dnev nog ra da i spe ci fič no sti­ma rad nog me sta.

De lat nost po ljo pri vre de re gu li še ve li ki broj pro pi sa sa raz li či tih aspe ka­ta, me đu tim, sa aspek ta bez bed no sti i zdra vlja na ra du osnov ni pro pis je Za kon o bez bed no sti i zdra vlju na ra­du („Slu žbe ni gla snik RS“,br.101/05) i Pra vil nik o za šti ti na ra du u po ljo pri vre­di ("Slu žbe ni list SFRJ", broj 34/68), kao i dru gi pro pi si iz ove obla sti. Na­pret ku u obla sti bez bed no sti i zdra vlju na ra du u po ljo pri vre di do pri ne će po­tvr đi va nje Kon ven ci je MOR­a br. o bez­bed no sti i zdra vlju na ra du u po ljo pri­vre di br. 184, 2001.

Po lo vi na ljud ske po pu la ci je ži vi i ra di u ru ral nim pre de li ma ba­ve ći se pro iz vod njom ljud ske

i stoč ne hra ne. Zbog to ga je po ljo­pri vre da di rekt no po ve za na sa zdra­vljem mi li o na lju di i kva li te tom ži­vot ne sre di ne, ali pred sta vlja i vr lo opa snu ak tiv nost. Svet ska or ga ni­za ci ja ra da pro ce nju je go di šnji broj smrt nih slu ča je va na oko 170 hi lja­da, i oko 130 mi li o na po vre da bez smrt nog is ho da. Ta ko đe po sto ji ve­li ko op te re će nje bo le sti ma, upr kos vi so koj sto pi ne pri ja vlji va nja. Naj­če šća pro fe si o nal na obo lje nja je su ošte će nje slu ha iza zva no bu kom i obo lje nja ko šta no­mi šić nog si ste­ma. Po uče sta lo sti ih pra te re spi ra­tor na, ko žna i imu no lo ška obo lje­nja. Ta ko đe ve li ka je uče sta lost ra ka ko že, usne i pro sta te, a no vi ri zi ci, kao što su zo o no ze, se stal no po ja­vlju ju. Upr kos svim ovim ri zi ci ma, po ljo pri vred ni rad ni ci ni su ade kvat no po kri ve ni uslu ga ma slu žbe me di ci­ne ra da: pro ce nju je se po kri ve nost od 0 do 4­5% u naj bo ljem slu ča ju. Po sto ji ne ko li ko ob ja šnje nja za ovu si tu a ci ju: ne pri stu pač nost, izo la ci ja i uda lje nost od zdrav stve nih struk­tu ra, uče sta lost po ro dič nih i ma lih po ljo pri vred nih do ma ćin sta va, kao i sa mo za po sle nost, se zon ski i ne pri ja­vlje ni (ne for mal ni) rad ni ci. Po treb no je is ta ći da je pri stup ru ral ne po pu­la ci je struk tu ra ma so ci jal ne po dr ške ve o ma ogra ni čen. Za to je oči gled no da je pr ven stve no po treb no ovim rad ni ci ma omo gu ći ti pri stup slu žba­ma sdrav stve ne za šti te. Po sto ji vi­še raz li či tih pred lo že nih mo de la, od

raz vi ja nja „Osnov nih slu žbi me di ci­ne ra da" u ru ral nim pod ruč ji ma, do po bolj ša nja sa rad nje iz me đu me­di ci ne ra da i pri mar ne zdrav stve ne za šti te. Pri stup se mo ra omo gu ći ti u skla du sa lo kal nim po tre ba ma, uz naj ma nji skup ure đa ja kao što su

elek tro kar di o graf, ure đa ji za pro ce­nu re spi ra tor ne i audi tor ne funk ci je, kao i opre ma za pri ku plja nje bi o lo­ških uzo ra ka. Obra zo va nje i obu ka oso blja, uz pu nu po dr šku po slo da­va ca i za po sle nih, je pred u slov za ove ak tiv no sti.

Ak tu el ni po da ci uka zu ju da je gu bi tak slu ha vo de ći uzrok in­va lid no sti u sve tu, če mu pro­

fe si o nal no ošte će nje slu ha u ve li koj me ri do pri no si. Kod rad ni ka u ru ral­nom pod ruč ju ošte će nje slu ha uzro­ko va no bu kom, po vre da ma gla ve ili iz lo že no šću he mij skim nok sa ma (pe sti ci di ma) ve o ma je uče sta lo. Me đu tim ošte će nja slu ha se u ve li­koj me ri mo gu pre ve ni ra ti.

Ošte će nje ili gu bi tak slu ha do­vo di do ne a de kvat ne me đu ljud ske ko mu ni ka ci je i po sle dič ne so ci jal ne izo la ci je, gu bit ka pro duk tiv no sti i po ve ća nog na po ra i pri la go đa va nja čla no va po ro di ce i ko le ga. Fru stra ci­ja, ner vo za, stres, de pre si ja i umor su sa mo još ne ke od ne ga tiv nih po­sle di ca ko je da lje do vo de do opa da­nja kva li te ta ži vo ta. Ze mljo rad ni ci iz lo že ni bu ci, usled gu bit ka slu ha ili asi me tri je slu ha, ima ju po va ćan ri­

zik za po vre de na ra du. No vi ja li te­ra tu ra is ti če da je po vre me na upo­tre ba za štit nih sred stva ili nji ho va ne u po tre ba zna čaj no po ve za na sa po vre đi va njem rad ni ka na se lu.

Pa žlji vo pla ni ra nje na ci o nal ne in­ter ven ci je, nje na od go va ra ju ća im­ple men ta ci ja i eva lu a ci ja su neo p­hod ni ko ra ci u re ša va nju opi sa nog pro ble ma. Va žno je da rad ni ci u se o skom pod ruč ju ko ri ste za štit na sred stva to kom ra da. Sta no vi ke se­la tre ba već u ado le scent nom do bu edu ko va ti ka ko bi ka sni je u pro ce­su ra da bi li u mo guć no sti da za šti te svo je zdra vlje i zdra vlje dru gih lju­di. Ta ko đe po treb no je da sve slu­žbe me di ci ne ra da bla go vre me no di jag no sti ku ju po re me ća je zdra vlja. Ne tre ba za ne ma ri ti ni uti caj dr žav­nih in sti tu ci ja ko je ta ko đe mo ra ju uče stvo va ti u stva ra nju op ti mal nih uslo va za rad i ži vot na se lu.

Po vre de od kom baj na

TE MA:

Ru ral no zdra vlje ne kad i sad: di jag no za i pre ven ci jaAUTOR:­Kla­u­dio­Ko­lo­sioMe­đu­na­rod­ni­cen­tar­za­ru­ral­no­zgra­vlje­San­Pa­o­lo­bol­ni­ce­i­Ode­lje­nje­zdrav­stve­nih­na­u­ka­Uni­ver­zi­te­ta­u­Mi­la­nu

Zna­čaj­za­štit­ne­ode­će

TE MA:

Po vre de na ra du u po ljo pri vre diAutor:­Po­pe­vić­B.­Mar­tinMe­di­cin­ski­fa­kul­tet,­Uni­ver­zi­tet­u­Be­o­gra­du,­Be­o­grad In­sti­tut­za­me­di­ci­nu­ra­da­Sr­bi­je­„Dr­Dra­go­mir­Ka­ra­jo­vić",­Be­o­grad

TE MA:

Una­pre­đe­nje­bez­bed­no­sti­i zdra vlja na ra du u po ljo pri vre diAutor:­Ve­ra­Bo­žić­–­Tre­faltMi­ni­star­stvo­za­rad,­za­po­šlja­va­nje,­bo­rač­ka­i­so­ci­jal­na­pi­ta­nja­Upra­va­za­bez­bed­nost­i­zdra­vlje­na­ra­du­Be­o­grad

TE MA:

Ošte­će­nje­slu­ha­u­ru­ral­nom­pod­ruč­ju­–­ak­tu­el­na­si­tu­a­ci­ja,­iza­zo­vi­i­stre­mlje­njaAutor:Bo­ja­na­Man­dićIn­sti­tut­za­me­di­ci­nu­ra­da­Sr­bi­je­„Dr­Dra­go­mir­Ka­ra­jo­vić",­Be­o­grad

Trak­to­ri­sti­naj­če­šće­stra­da­ju

Za­štit­ne­ru­ka­vi­ce

14 16. januar 2015.

STRUČ­NI­SA­VE­TI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ven ti la ci ja u objek tu za svi nje ima za da tak da u to ku le ta iz obje ka ta od stra ni su vi šnu to­

plo tu, a u to ku zi me vo de nu pa ru i štet ne ga so ve. No, to u prak si ni je baš uvek ta ko. Zi mi svi nje ka šlju, a vla ga se kon den zu je po zi do vi ma, dok se le ti to vlje ni ci ne vi de za pr lja­ni zbog ka lju že nja u na di da će se ra hla di ti. Dnev ni pri rast na ve li kim far ma ma je is pod 600 g., ma da je na ge net ski po ten ci jal to vlje ni ka i kva li tet hra ne mo gu će po sti ći znat­no bo lji re zul tat. Raz log je neo g do­va ra ju ća tem pe ra tu ra ko ja uz bo lest naj vi še uti če na sla bi ju kon ver zi ju i sma nje nje dnev nog pri ra sta.

Da bi se obez be di li op ti mal ni mi­kro kli mat ski uslo vi u ve ćim objek­ti ma za svi nje mo ra se pre ci zno pro jek to va ti si stem ven ti la ci je. Pri to me se mo ra vo di ti ra ču na o sle­de ćem:

­ Kli mat skim ka rak te ri sti ka ma lo ka ci je (raz li ka iz me đu zim ske i let nje tem pe ra tu re, in te zi tet i prav ci ve tro va, iz lo že nost sun cu itd.),

­ Iz gle du i kon struk ci ji sva kog po je di nač nog objek ta (pre sve ga ši­ri na objek ta),

­ Ter mič kim ka rak te ri sti ka ma ma te ri ja la ko ji se ko ri sti za iz grad­nju obje ka ta,

­ Ko li či ni to plo te ko ju svi nja oda­je (za vi sni od bro ja i ma se sto ke u objek tu),

­ Po treb noj ko li či ni va zdu ha po gr lu na sat,

­ Utro šku ener gi je za ven ti la ci ju obje ka ta,

­ Na či nu i obi mu obje ka ta,­ Na či nu i obi mu gre ja na obje ka ta,­ Vr sti po da,­ Op ti mal noj tem pe ra tu ri, do­

zvo lje noj ko li či ni štet nih ga so va i pra ši ne i do zvo lje noj br zi ni kre ta nja va zdu ha u objek tu (za vi si od ka te­go ri je svi nja).

Ve štač ka ven ti la ci ja obez be Đu je po treb ne ko li či ne sve žeg va zdu ha i re gu li še tem pe ra tu ru i vla žnost va­zdu ha pri nud no po mo ću ven ti la to­ra, bez ob zi ra na tre nut ne me te o­ro lo ške uslo ve. Mo der ni objek ti su po pra vi lu ve ćih di men zi ja i ve o ma gu sto na se lje ni, gra de se sa ma njim unu tra šnjim vi si na ma, a sve če šće sa si ste mom teč nog staj nja ka.

Pri tom, po jed nom uslov nom gr lu svi nja ma tre ba obez be di ti 300­400 m³ va zdu ha na sat kod sta ri jih gr la, a kod mla đih i pra sa di čak 600­700 m³. U ta kvim uslo vi ma oba ve zna je ve štač ka ven ti la ci ja, ko ju je mo gu­će ostva ri ti na dva na či na.

1. Pot pri ti skom ko ji se za sni va na iz vla če nju za gađe nog va zdu­ha po mo ću ven ti la to ra i pri rod nom ula sku či stog va zdu ha kroz otvo re (vra ta, pro zo ri, po seb ni otvo ri i ka­na li). To je da nas naj če šće ko ri šće ni si stem u objek ti ma za svi nje, jer je naj jef ti ni ji i naj jed no stav ni ji za pro­ra čun i grad nju. Da lja pred nost je što je mo gu će pre ci zno kon tro li sa­ti ulaz i ko li či nu sve žeg va zdu ha i

usme ri ti iz laz za ga đe nog va zdu ha (bit no sa gle di šta za šti te ži vot ne sre di ne). Je di ni ne do sta tak što u uslo vi ma po ve ća nog pri ti ska mo že da stvo ri pro ma ju nad pri ti skom ko­ji se ostva ru je ta ko što se va zduh po mo ću ven ti la to ra uba cu je u obje­kat, uz isto vre me no po ti ski va nje za ga đ e nog va zdu ha. Uba ci va nje se vr ši di rekt no ven ti la to ri ma ili pu­tem ka na la či me se omo gu ća va bo­lje me ša nje va zdu ha, dok je iz la zak

va zdu ha naj če šće kroz pro zo re ili po seb ne otvo re na su prot noj stra ni objek ta. Ne do sta tak ovog si ste ma je što ga ja či ve tar ome ta u fun ki o­ni sa nju. Po se ban ne do sta tak je što pri ovom si ste mu ven ti la ci je iz la zni za ga Đe ni va zduh ni je mo gu će kon­tro li sa ti i usme ri ti, zbog za ga đe nja oko li ne prak tič no je na pu šten.

Uklju či va nje i is klju či va nje ven­ti la to ra i po de ša va nje ven ti la ci o nih otvo ra mo že da bu de ruč no, to je naj jef ti ni ji me tod, ali se do vo di u pi­ta nje nje go va efi ka snost jer čo vek ni je uvek spre man da bla go vre me­no ura di sve pred vi đe ne po slo ve. Zbog to ga se da nas ko ri ste pot pu no auto ma ti zo va ni si ste mi. Obim ven ti­la ci je se naj če šće od re đu je na osno­vu tem pe ra tu re u objek tu, a re đe se kao pa ra me tar uzi ma i vla žnost va zdu ha. Ven ti la to ri se po ve zu ju sa jed nim ili vi še ter mo sta ta, ko ji se uklju ču ju ka da se tem pe ra tu ra u objek tu po ve ća va pre ko una pred od re đe ne gra ni ce, a islju ču ju ka da tem pe ra tu ra pa da is pod do nje gra­ni ce. Pri re ša va nju obi ma ven ti la ci je tre ba vo di ti ra ču na i o mak si mal no do zvo lje noj br zi ni stru ja nja va zdu­ha u ci lju iz be ga va nja pro ma je.

U hlad ni jim da ni ma da bi se iz be­gle po sle di ce ras hla đi va nja ži vo ti nja na pro zo ri ma i ven ti la ci o nim otvo­ri ma se gra de usme ri va či va zdu ha ­ klap ne. Po sto je i re še nja u vi du raz me nji va ča to plo te ko ji ko ri ste to plo tu va zdu ha ko ji se iz ba cu je iz obe ka ta, za za gre va nje va zdu ha ko­ji ula zi u obje kat. To se po sti že pri­sil nim usme ra va njem va zdu ha ko ji ula zi kroz raz me nji vač (naj če šće ka nal za pro laz va zdu ha). Po sto je i re še nja gde su ula zne i iz la zne ce vi jed na uz dru gu, pa se ula zni va zduh gre je to pli jim iz la znim va zdu hom.

Sa dr žaj re la tiv ne vla ge u objek ti­ma za dr ža nje svi nja je ve o ma va žan i tre ba da iz no si 50­60% [Sli­ka­4].

Gre­ja­nje­i­hla­đe­nje­obje­ka­ta

Da bi se obez be di la op ti mal na tem pe ra tu ra oba ve zno se gre ju pra si li šte, od ga ji va li šte pra sa di i

po ne kad te sna sta ni ca. Po vre me­no u pri pre mi objek ta pre uvo đe­nja gr la pri si ste mu sve unu tra sve na po lje, po želj no je za gre ja ti i to vi­li šte, pre sve ga pred tov. Za osta le objek te za gre va nje ni je uobi čaj no. U upo tre bi su prak tič no svi po zna ti si ste mi gre ja nja a u po sled nje vre­me pod no gre ja nje to plom vo dom po sta je sve po pu lar ni je a raz lo ga ima vi še:

­ Mo guć nost odr ža va nja za da te tem pe ra tu re ± 2°C;

­ In ve sti ci o ni tro ško vi su re la tiv­no ni ski dok su te ku ći tro ško vi odr­ža va nja naj ni ži u od no su na sve da­nas po zna te si ste me gre ja nja;

­ To pli pod pri pre stan ku elek trič­ne ener gi je ili ne ke dru ge ha va ri je za dr ža va iz ra či to plo tu de se tak i vi­še sa ti što je ve o ma va žno u pra si li­štu i od ga ja li štu.

Što se ti če iz vo ra ener gi je za gre ja nje obje ka ta za svi nje ko ri ste se svi po zna ti ener gen ti ali ap so lut­nu pred nost u od no su na sve ener­gen te ima bi o ma sa kao naj jef ti no ji i ob no vlji vi iz vor ener gi je. [Sli­ka­5]

Za­klju­čak

Iz pred hod no iz ne tog se vi di ve­li ki uti caj am bi jen tal nih uslo va na pro duk tiv ne i re pro duk tiv ne oso bi­ne kao i na zdrav stve ni sta tus svi­nja. Svi nje u za tvo re nom si ste mu dr ža nja su ve o ma ose tlji ve na vi­so ke i ni ske tem pe ra tu re, pri to me je po seb no bit no re ći da svi nje ima ju ve o ma usku ter mo ne u­tral nu tem pe ra tur nu zo nu, ko ja pre sta vlja in ter val iz me đu do nje i gor nje kri tič ne tem pe ra tu re u ko jem ži vo ti nja ne tro ši do dat­nu ko li či nu ener gi je iz hra ne za odr ža va nje te le sne tem pa re tu re, od no sno za uz dr žne po tre be. Ta­ko đe, iz iz lo že nog se vi di kom­plek snost pro ble ma ven ti la ci je, gre ja nja i hla đe nja u objek ti ma za svi nje. Far mer ni je do volj no edu ko van da ih re ši, pa pro jek­to va nje si ste ma ven ti la ci je gre­ja nja i hla Đe nja obje ka ta tre ba pre pu sti ti spe ci ja li sti ma iz da te obla sti.

ZNA­Č­AJ­AM­BI­JEN­TAL­NIH­USLO­VA­U­OBJEK­TI­MA­ZA­SVI­NJE­(2)

Vеntilacija­obje­ka­taDa­bi­se­obez­be­di­li­op­ti­mal­ni­mi­kro­kli­mat­ski­uslo­vi­u­ve­ćim­objek­ti­ma­za­svi­nje­mo­ra­se­pre­ci­zno­pro­jek­to­va­ti­si­stem­ven­ti­la­ci­je­-­Obim­ven­ti­la­ci­je­se­naj­če­šće­od­re­đu­je­na­osno­vu­tem­pe­ra­tu­re­u­objek­tu,­a­re­đe­se­kao­pa­ra­me­tar­uzi­ma­i­vla­žnost­va­zdu­ha

Pi še: Alek­san­dar­Rep­ček,­dipl.­ing

Tovilište

[Sli­ka­4]

[Sli­ka­5]

Rashladni uređaji visokog pritiska

Ko ri stan bal zam za usne

Ski ni te pr sten - Ne ma po tre be da na si lu ski da te pr sten. Pre ma ži te prst slo jem bal za ma za usne i pr sten će se la ko ski nu ti.

Ob li kuj te "ne po slu šne" obr ve - Bal-

za mom za usne ob li kuj te "ne po slu šne" obr ve, br ko ve kao i pra me no ve ko se.

Za u sta vi te kr va re nje iz bra de -

Uko li ko ste se po se kli pri li kom bri ja-nja a žu ri te, na ne si te ma lo bal za ma za usne di rekt no na po se ko ti nu i kr va re-nje će istog tre na ne sta ti.

Pre ma ži te raj sfer šlus - Na ne si te

ma lo bal za ma za usne na raj sfer šlus i pro tr ljaj te go re-do le. Otvo ri te i za-tvo ri te raj sfer šlus ne ko li ko pu ta i vi še ne će te ima ti pro ble ma.

Olak šaj te uku ca va nje ek se ra/šra-

fo va - Na ne si te ma lo bal za ma za usne na ek se re/šra fo ve ko je tre ba da uku-ca te u dr vo. Bal zam će olak ša ti ovaj po sao.

Spr e či te le plje nje si ja li ca - Si ja li-

ce ko je sto je na po lju iz lo že ne su vre-men skim ne po go da ma i če sto se za-le pe za si ja lič no gr lo. Pre ne go sta vi te no vu si ja li cu, pre ma ži te je bal za mom za usne. Ta ko će te je lak še od vr nu ti ka da vam pre go ri.

Pre ma ži te kli ze će po vr ši ne/žlje bo-

ve - Na ne si te bal zam za usne na fi o ke i pro zo re, kao i na šar ke ka ko bi ste olak-ša li nji ho vo otva ra nje i za tva ra nje.

maJ sto ri JeAko vam cu­ri­ če­sma, a ne ma te

dru gu gu mi cu, mo že po slu ži ti i par če ka na pa pre ma za no uljem.

Fla­ster je ko ri sno sred stvo i za maj sto ri je u ku ći. Uko li ko tre ba da za-ku ca te ek ser u plo ču od ke ra mi ke, sta-vi te fla ster na to me sto, pa tek on da za ku caj te ek ser. Uku ca va nje ek se ra u zid. Zid se ne će ošte ti ti kad uku ca va te ek ser ako na to me sto pret hod no za-le pi te ko ma dić se­lo­tej­pa.

Uko li ko se gre je te na dr va, ne moj-te ba ca ti lju ske od krom­pi­ra, već ih osta vi te da se do bro osu še, jer su od-lič na za me na za no vi ne. Uko li ko vam

na sto lu dr ve nom sto lu osta ne fle ka od al ko ho la, pre se ci te je dan krom pir na po la i do bro is tr ljaj te to me sto.

Ako pri me ti te da se u ku hi nji ili u ku pa ti lu vo da za dr ža va u od vod nim ce vi ma, s vre me na na vre me u od-vod ne sla vi ne ili u ka du uspi te je dan de ci li tar so­ne­ ki­se­li­ne. Ki se li na će ras tvo ri ti na ku plje ni ka me nac i sve or gan ske ot pat ke ko ji su se za dr ža li u ce vi ma. Mo že te ko ri sti ti i ko ka ko lu, sa mo si paj te 2 li tra ko­ka­ko­le uve če u su do pe ru.

Sve­ća u sveć nja ku će du že go re ti ako oko fi ti lja, pre ne go što je za pa li te, sta vi te ma lo so li. Sve će će du že go re ti i tra ja ti uko li ko ih dr ži te ne ko li ko da-na u fri ži de ru. Pre de be la sve ća mo že se la ko is ta nji ti ako se njen do nji kraj sta vi pod mlaz vre le vo de. Sta vlja ju ći je u sveć njak dok je još me ka, ona će do bi ti po treb nu de blji nu.

Kad ključ po či nje da za pi nje u bra vi, ni ka ko ne va lja upo tre bi ti si lu. Re zul tat tad mo že bi ti da se on za lo-mi. Ume sto to ga ključ tre ba na ma za ti pa ra fi nom (sve će) i on da ot klju ča va ti bra vu. Mo že da po slu ži i kap la kog ulja za pod ma zi va nje ma ši na za ši ve nje.

In­sek­te od bi ja jak mi ris ka fe, kao i vod ka. Sa pra znih bo či ca od par fe ma ski ni te po klo pac i sta vi te u or mar i ta-ko se si gur no ota ra si te mo­lja­ca.

Ke­se­ od­ har­ti­je ko je se obič no ba ca ju, mo gu do bro da po slu že za osta vlja nje vu ne nih ša lo va, ru ka vi i ča ra pa pre ko le ta. Ako u njih sta vi te ma lo naf ta li na i do bro za tvo ri te sa ču-va će vu ne ne stva ri od mo lja ca.

Od de lo va ša re nih ha lji na ko je vi še ne no si te mo že te na pra vi ti tor­bi­ce­ i­vre­ći­ce za osta vlja nje tan kih ča ra pa, po ja se va i ra znih sit ni ca ko jih u do ma-ćin stvu uvek ima na pre tek.

Ako lo­mlji­ve­ stva­ri ša lje te po-štom, za mo taj te ih u vla žan no vin ski

pa pir. Za le pi će se, i ta ko će te sa ču va ti lo mlji vu po šilj ku.

Da­šči­ca­ za­ luk se vre me nom is-kri vi. Is pra vlja nje je jed no stav no. Da-šči cu tre ba do bro na vla ži ti vo dom, a za tim sta vi ti ne ki te žak pred met ko ji će pre kri ti ce lu po vr ši nu. Osta vi ti da sto ji 24 sa ta.

Uko li ko pri li kom pre­prav­ke­ha­lji­na tre ba da opa ra te ša vo ve, to će te naj bo lje ura di ti ži le tom. Da se ne bi-ste po se kli, jed nu stra nu ži le ta čvr sto ugla vi te u čep­od­plu­te. Pr sti će na taj na čin ima ti si gur ni ji oslo nac, a po-te zi ži le tom će bi ti pre ci zni ji.

Iz­gre­ba­no­sta­klo­ili­pla­sti­ka na ča sov ni ku iz gla ča će se na sle de ći na-čin: u ma li ta njir sta vi ti po po la pe pe la od ci ga re te i tal ka, vr lo ma lo al ko ho la i u tu sme šu umo či ti va tu i upor no tr-lja ti sta klo. Na kra ju ga oči sti ti va tom na to plje nom al ko ho lom.

Ako po sto ji sum nja da vam plin­ska­bo­ca­ili­cre­vo pro pu šta gas, ne­moj­te to pro ve ra va ti pri mi ču ći za pa-lje nu ši bi cu jer to mo že bi ti opa sno. Po slu ži te se ra­di­je jed nim sun đe rom na to plje nim u do bro sa pu nja vu vo du pa nji me pre đi te sum nji va me sta. Ako se po ja ve va zdu šni me hu ri ći zna će te da je to me sto gde gas iz la zi.

Po­gre­šno­na­le­plje­nu­mar­ku­na­pi­smu že li te da od le pi te, a da se ona pri tom ne ošte ti. Evo ka ko: sta vi te is-pod i iz nad me sta gde je mar ka na le-plje na ko ma dić hle ba pa taj “sen dvič” pri ti sni te ne čim te škim i ostvi te da ta-ko sto ji de se tak mi nu ta. Mar ka će se odvo ji ti, a le pak se ne će ošte ti ti.

Ako se kr­pa­od­je­len­ske­ko­že (za bri sa nje pro zo ra i auto mo bi la) ukru ti, to zna či da je iz gu bi la svo ju pri rod-nu ma sno ću zbog is pi ra nja u vo di sa

sa vre me nim de ter džen ti ma. U tom slu ča ju tre ba je po to pi ti u mla ku vo-du i do bro na tr lja ti do brim, sta rim, do ma ćim sa pu nom ko ji sa dr ži ma sno-ću. Kad se iz gnja vi ta ko da sve bu de u pe ni, osta vi te je ta ko po la sa ta, pa po tom is pe ri te opet u mla koj vo di.

Da bi se oštri­de­lo­vi­ma­ka­za za-šti ti li da se ne is tu pe ili da se ne ko neo pre zan nji ma ne po vre di po sto ji jed no stav no re še nje: tre ba uze ti ko-ma dić gu me ne ili pla stič ne ce vi ta kvog preč ni ka ko ji će omo gu ći ti da se cev bez ve ćeg za pi nja nja na vu če na oštre de lo ve ma ka za – sve do sa mih pr ste-no va za dr ža nje pri li kom ra da.

Obi čan na pr stak od pla sti ke mo že za čas da se pre o bra ti u ma lo “ja­stu­če”­za­igle. U na pr stak tre ba uba ci ti ko mad plu te u ko ju će se za ba da ti vr-ho vi iga la.

Da bi ko­nac, uglav nom onaj ko jim se pri ši va dug mad, bio čvrst i du že tra jao, tre ba ga pre upo tre be pro vu ći dva-tri pu ta kroz vo sak.

Raz bi je li vam se ne ki sta kle ni ili ke ra mič ki pred met, opa sne sit ne de-li ce naj lak še će te po ku pi ti na­vla­že­nom­ pa­muč­nom­ va­tom. Njom pre đi te pre ko ce le po vr ši ne na ko joj po sto ji opa snost od za o sta lih de li ća – one će se sa me uhva ti ti na va tu. Sve za jed no umo taj te u no vi ne i ba ci te.

Pu­ko­ti­ne­ na­ na­me­šta­ju od dr-ve ta mo gu se za če pi ti uba ci va njem žu tog (pče li njeg) vo ska, pa ga za tim iz rav na ti sa po vr ši nom na me šta ja po-mo ću za gre ja nog pe ro re za.

Kad far­ba­te­pro­zo­re, na ok ni ma osta ju tra go vi ko ji se ka sni je mo gu te-ško ot klo ni ti. Na ma ži te, pre ne go što poč ne te da bo ji te, ivi ce ok na pre po lo-vlje nom gla vi com cr nog lu ka ili sir će-tom i bo ju će te po sle la ko uklo ni ti.

Pla stič ne ča­še­od­jo­gur­ta, ki se log mle ka ili pa vla ke mo že te ka sni je ko ri-sti ti kao ča še za pik nik. Ta ko đe, mo gu se ko ri sti ti kao ukra si za vrt ne za ba ve,

ta ko što se ob le pe ukra snim pa pi rom ili na lep ni ca ma, iz bu ši se ne ko li ko ru-pa na dnu kroz ko je se pro vu če gu mi-ca za te gle ili ka nap.

Ku­ti­ja­za­ja­ja mo že da se ko ri sti na vi še na či na. Po što do bro sku plja vla gu, njo me mo že te ob lo ži ti dno ke se za sme će ili je ko ri sti ti kao pod me tač za mo kru obu ću. Mo že te je ko ri sti ti za pot pa lu, a ako ne ma te dru gih ide ja – kao pa le tu za tem pe re, jer je ne mo-ra te pra ti.

Mo že te is ko ri sti ti pi­ri­nač da osu-ši te elek tron ske ure đa je ta ko što će te ure đaj sta vi ti u po su du pu nu pi rin ča i osta vi ti ga pre ko no ći.

Sta­re­ ča­ra­pe mo že te ko ri sti ti da za šti ti te obu ću u to ku kre če nja.

Na­lep­ni­ce se la ko ski da ju ako sa-mo nju pre ma že te raz re đi va čem. Vod-kom ili ace to nom la ko mo že te ski nu ti pre o sta li le pak od na lep ni ce. Ako to ne fun ki co ni še, sa svih po vr ši na, le-pak od na lep ni ca la ko se ski da ako ga pre le pi te krep­tra­kom, pre đe te pre-ko nje ivi com nov či ća ne ko li ko pu ta, pa je za tim ski ne te. Uko li ko osta ne le-pak, po stu pak po no vi te sa no vim par-če tom krep tra ke.

Uko li ko je CD­pr­ljav ili ma lo iz gre-ban, po ku šaj te da ga bla go is tr lja te pa pir nim ubru som na ko ji će te pret-hod no sta vi ti ma lo pa ste za zu be. Na-kon to ga uklo ni te pa stu što bo lje, ka-ko ne bi po kva ri li či tač.

Pla­stič­ne­ ku­ti­je za hra nu do bre su za od la ga nje iga la, dug mi ća i dru-gih sit ni ca. Ku ti je od ci pe la mo že te ta ko đe ko ri sti ti za sor ti ra nje ala ta ili ču va nje stva ri.

U osta vu ili or mar mo že te sta vi-ti cev ili­dr­ve­nu­mot­ku na ko ju će te oka či ti sve sprej bo ce ili kra va te, ma-ra me i ešar pe.

Te­gle mo gu slu ži ti za ču va nje za-či na, ume sto va za ili za od la ga nje olo-va ka. Kon­zer­ve­od­ka­fe­mo že te ko-ri sti ti ume sto sak si ja.

16. januar 2015. 15

Do bro Je zna ti

Prognoza­vremena­do­kraja­januara

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ma­li­sa­ve­ti­za­sva­ko­dnev­ne­pro­ble­me

Bal zam za usne ko ri stan u mno gim pri li ka ma

Sve­ća­du­že­tra­je­ako­od­sto­ji­u­fri­ži­de­ru

Pi­ri­nač­su­ši­elek­tron­ske­ure­đa­je

Iako su u pi ta nju dve ka len dar ske ne de lje u pe ri o du od 29.12.2014.-

09.01.2015., ovaj iz ve štaj, kao po sle di ca pra zno va nja i ve li kog bro ja ne rad nih da-na, ima ka rak ter ne delj nog iz ve šta va nja sa rob no-ber zan skog tr ži šta u No vom Sa-du. Ostva re ni ko li čin ski obim pro me ta od

920 to na je u po ra stu za 73,58%, u od-no su na pret hod ni iz ve štaj, dok je vred-no sni obim pro me ta od 15.532.000,00 di na ra, u od no su na ne de lju od 22.12.-26.12.2014., ve ći za 82,73%. Tr go va lo se sa mo ku ku ru zom i pše ni com.

Da ni je bi lo bit ni jih de ša va nja sa sta-

no vi šta ce nov nih po me ra nja ve ro vat no bi i sa mo iz ve šta va nje ima lo ka rak ter pu kog sta ti stič kog po da tka o pro me to va-nim start nim ko li či na ma za no vu 2015.go di nu. Ova ko, tr ži šte ku ku ru za je sa no vom ka len dar skom go di nom od mah re a go va lo u kon tek stu pro me ne ce nov-nog tren da žu tog zr na. Pred sam kraj 2014.go di ne, ce na ku ku ru za je na sta vi la sa tren dom pa da, jer je re gi stro van sa-mo je dan po sao ber zan ske ku po pro da je i to po ce ni od 15,84 din/kg, sa PDV-om (14,40 din/kg, bez PDV-a), pri če mu je pro da vac, kao do dat na po volj nost, bio oslo bo đen i tro ško va la ge ra do kra ja ja-

nu a ra. Me đu tim, već to kom pr ve ne de-lje 2015.go di ne, na “Pro dukt noj ber zi” u No vom Sa du je pro me to va no 225 to na ku ku ru za i to po pro seč noj ce ni od 16,46 din/kg, sa PDV-om (14,97 din/kg, bez PDV-a), što je za 2,11% vi še ne go kra-jem 2014.go di ne. U pri log kon sta ta ci ji o ra stu ce ne ide i po da tak da je na za tva-ra nju ovo ne delj nog tr go va nja re gi stro va-na i ce na od 15,10 din/kg, bez PDV-a, ali uz kla u zu lu gra tis la ge ra do kra ja ja nu a-ra. Raz lo zi ova kvog ra sta ce ne s po čet ka go di ne, le že u či nje ni ci da su se otvo ri le per spek ti ve no vih iz vo znih aran žma na, što je zna čaj no iz vr ši lo pri ti sak na stra-

ni tra žnje i omo gu ći lo po me nu ti ce nov ni rast. Na ak ti vi ra nje iz vo zne tra žnje sva-ka ko je uti cao i bla go sla blje nje kur sa do ma će va lu te.

Za raz li ku od tr ži šta ku ku ru za, tr ži šte pše ni ce tre nut no ne po ka zu je zna ke ce-nov nog opo rav ka. Kra jem pro šle go di ne, re gi stro van je je dan je di ni po sao ku po-pro da je hleb nog zr na, u ko li či ni od 95 to-na, po ce ni od 23,65 din/kg, sa PDV-om (21,50 din/kg, sa PDV-om), uz kla u zu lu gra tis la ge ra do kra ja fe bru a ra. Po nu de po is toj ce ni, za prompt nu is po ru ku, re-gi stro va ne po čet kom 2015.go di ne, ni su na i šle na afi r ma tiv ni od go vor ku pa ca.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 16. januar 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 29. 12. 2014. do 9. 1. 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Ak tiv no sti na svet skom tr ži štu pše ni ce i ku ku ru za su u po sled njih 10-15 da-

na uglav nom bi le u sen ci no vo go di šnjih pra zni ka, pa je ta kva bi la i ak tiv nost na istim. Za bri nu tost se ja vi la oko uti-ca ja hlad nog vre me na na use ve pše ni ce u SAD-u. Na gla ša va ju ći za bri nu tost oko

sta nja use va ame rič ke pše ni ce, me te o ro-lo zi uka zu ju da bi mo gu će „ar tik“ vre me mo glo da ošte ti tre ći nu po lja pod use vi-ma SRW pše ni ce, na ro či to usled manj ka sne žnog po kri va ča.

Na kon ne dav nog ki ne skog odo bre nja uvo za MIR 162 GM ku ku ru za, tr gov ci su

pri ja vi li da ki ne ski kup ci ak tiv no tra že to va re ku ku ru za od ame rič kih de sti le ri ja su še nog zr na (DDG).

Ce na ku ku ru za je u pro te klih de se-tak da na pa la za 3,00%, dok je vred nost pše ni ce za be le ži la pad, ko ji je iz no sio 5,81%.

Zr no so je je vred no sno ja če za 0,71%, dok je pad ce ne so ji ne sač me iz no sio 2,22%.

PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP MART 2014.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 213,56 $/t 216,42 $/t 216,42 $/t 212,90 $/t 208,34 $/t

Ku ku ruz 155,74 $/t 159,84 $/t 159,84 $/t 155,98 $/t 155,19 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jan 14 368,33 $/t 382,00 $/t 382,00 $/t 386,78 $/t 383,98 $/t

So ji na sač ma, jan 14 356,40 $/t 369,00 $/t 369,00 $/t 368,50 $/t 361,30 $/t

• Rast ce ne ku ku ru za• De ša va nja na svet skim ber za ma

Rast ce ne ku ku ru za u no voj ka len-dar skoj go di ni pro u zro ko vao je i

rast in dek sne vred no sti PRO DEX-a. Ovaj ber zan ski in deks na da na šnji

dan be le ži in dek snu vred nost od 208,24 po e na, što je za 0,83 in dek-snih po e na vi še ne go kra jem pro šle go di ne.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2014. 425 16,17-16,50 225 16,17-16,50 +2,11%

Ku ku ruz, rod 2104. (gra tis la ger) 600 15,84-16,61 500 15,84-16,61 -

Pše ni ca rod 2014. (gra tis la ger) 95 23,65 95 23,65 -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

170,69 EUR/t (fu tu res mar 14)

136,24 EUR/t (fu tu res mar 14)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

190,75 EUR/t (fu tu res jan 14)

158,00 EUR/t (fu tu res jan 14)

Vred nos ti ži ta ri ca na evrop skim ber za ma, u pro-te klih ne de lju da na za be le ži le su uglav nom sko-

ko ve. Mar tov ski fju čers na ku ku ruz u Bu dim pe šti je sko čio za 2,71%, dok je ista kul tu ra na ber zi u Pa-ri zu vred no sno oja ča la za 0,16%. Mar tov ski fju čers na pše ni cu u Bu dim pe šti je sko čio za 3,05%i, dok je ista kul tu ra u Pa ri zu, a i je di na ko ja za be le ži la pad, osla bi la za 4,74%

Količinski obim prometa u poslednje četiri nedelje

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 5.1.2015.-12.1.2015.

POVrĆE 5.1.2015.-12.1.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Pančevo stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pančevo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

16. januar 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 16.00 17.00 16.00 - prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) rinfuz Domaće kg 14.00 15.20 15.20 - dobra

2 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) rinfuz Domaće kg 14.00 15.20 15.20 - dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 19.70 21.50 21.50 - prosečna

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz

(okrunjen, prirod-no sušen)

džak 50kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 - dobra

2Lucerkino brašno

(min 15% proteina)

džak 25kg Domaće kg 45.00 55.00 49.00 - slaba

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 - slaba

4 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 75.00 80.00 77.00 - prosečna

5 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 - prosečna

6Suncokretova sačma (33%

proteina)džak 33kg Domaće kg 40.00 45.00 43.00 - prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 30.00 35.00 30.00 bez promene vrlo slaba

2 Boranija (žuta) Uvoz(uvoz) kg 250.00 250.00 250.00 pad vrlo slaba

3 Brokola (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 220.00 180.00 bez promene slaba

4 Celer (sve sorte) Domaće kg 110.00 120.00 110.00 rast slaba

5 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 35.00 40.00 35.00 bez promene prosečna

6 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 210.00 220.00 220.00 - vrlo slaba

7 Karfiol (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 140.00 130.00 bez promene vrlo slaba

8 Kelj (sve sorte) Domaće kg 60.00 60.00 60.00 - vrlo slaba

9 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 140.00 150.00 150.00 bez promene vrlo slaba

10 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 150.00 170.00 150.00 bez promene vrlo slaba

11 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 125.00 130.00 130.00 rast slaba

12 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 380.00 35.00 bez promene prosečna

13 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 35.00 35.00 rast dobra

14 Kupus (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 55.00 55.00 55.00 bez promene vrlo slaba

15 Lubenica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 320.00 320.00 320.00 - vrlo slaba

16 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 250.00 280.00 250.00 bez promene prosečna

17 Luk crni (mladi) Domaće veza 20.00 25.00 20.00 pad vrlo slaba

18 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 22.00 30.00 25.00 bez promene dobra

19 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 180.00 220.00 180.00 bez promene vrlo slaba

20 Paprika (ljuta) Uvoz(Grčka) kg 400.00 450.00 400.00 bez promene vrlo slaba

21 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 180.00 220.00 190.00 pad vrlo slaba

22 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 180.00 220.00 180.00 bez promene vrlo slaba

23 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 250.00 280.00 280.00 bez promene vrlo slaba

24 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 140.00 140.00 bez promene slaba

25 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 240.00 250.00 250.00 rast prosečna

26 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 300.00 370.00 300.00 bez promene slaba

27 Pasulj (beli) Domaće kg 220.00 240.00 220.00 bez promene prosečna

28 Pasulj (šareni) Uvoz(uvoz) kg 240.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

29 Pasulj (žuti) Uvoz(uvoz) kg 300.00 300.00 300.00 bez promene vrlo slaba

30 Patlidžan (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 180.00 160.00 pad vrlo slaba

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.

mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Prasad 16-25kg sve rase kg 250.00 250.00 250.00 bez promene slaba

2 Prasad <=15kg sve rase kg 250.00 260.00 260.00 bez promene vrlo slaba

3 Tovljenici 80-120kg sve rase kg 170.00 180.00 180.00 bez promene vrlo slaba

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 150.00 150.00 rast vrlo slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 105.00 110.00 105.00 bez promene dobra

3 Dunja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 110.00 110.00 110.00 - vrlo slaba

4 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 100.00 95.00 bez promene slaba

5 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 220.00 220.00 220.00 rast vrlo slaba

6 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene prosečna

7 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 70.00 80.00 70.00 rast vrlo slaba

8 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 55.00 75.00 60.00 bez promene prosečna

9 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 45.00 65.00 55.00 bez promene prosečna

10 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 bez promene slaba

11 Jabuka (Mucu) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 bez promene slaba

12 Jabuka (ostale) Domaće kg 55.00 80.00 60.00 rast vrlo slaba

13 Jagoda (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 850.00 850.00 850.00 - vrlo slaba

14 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 125.00 130.00 130.00 rast vrlo slaba

15 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 90.00 100.00 100.00 pad vrlo slaba

16 Kruška (ostale) Domaće kg 90.00 100.00 100.00 pad vrlo slaba

17 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 150.00 170.00 160.00 bez promene vrlo slaba

18 Lešnik (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 1200.00 1300.00 1200.00 bez promene slaba

19 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 110.00 105.00 pad dobra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 300.00 320.00 300.00 - slaba

2 Junad >480kg sve rase 200.00 230.00 220.00 bez promene slaba

3 Krave za klanje sve težine HF 120.00 130.00 130.00 - vrlo slaba

4 Krave za klanje sve težine SM 150.00 160.00 160.00 - vrlo slaba

5 Krmače za klanje >130kg sve rase 130.00 130.00 130.00 bez promene vrlo slaba

6 Prasad 16-25kg sve rase 250.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

7 Tovljenici 80-120kg sve rase 150.00 160.00 160.00 pad prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 - dobra

2 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 - prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 - slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 50.00 60.00 55.00 - slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 - slaba

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Trak tor u do brom sta nju i ima pa pi re. Tel:015/450-144

• Pot pu no is prav na Ra ko vi ca, 76 go di šte. Tel:063/250-356.

• Trak tor Vol vo BM 814 u do brom sta-nju..za me na za ma nji trak tor i do pla ta....ka mion pre ko 7.5 t...ce na ni je fi x na. Tel:060/471-47-88.

• IMT 560 1985 god. Hi dra u lič ni vo lan. Tel:064/276-15-63.

• Trak tor John De e re 6200, 85KS, 1994. god, 7700rc, gu me sve 4 su sko ro no ve, ima re ver zer, u od lič nom sta nju, iz uvo za. Tel:065/282-30-70.

• Pri ko li ca za raz ba ci va nje staj skog đu-bri va. Ce na po do go vo ru. Lo ka ci ja - Be-se no vo (iz me đu Sr. Mi tro vi ce i Ru me). Tel:064/178-29-17.

• Zma jev ka, tip 470. Sve tlo sna sig na li za-ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu. Pod-lim 3mm, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi stro va na. Tel:022/265-61-11.

• Mo to kul ti va tor F 300 sa dvo takt nim ro-taks mo to rom,125 ku bi ka. Is pra van. U do-brom sta nju. Ce na je 220 eura, ni je fi k sna. Tel:064/282-13-50.

• Zmaj 142 u bes pre kor nom sta nju, sa zit nom va ri jan tom i na do grad njom za sun-co kret. Gu me od lič ne, mo tor od li čan, re-dov no odr ža van, kom bajn od pr vog da na ga ra ži ran, po se du je i ko li ca za zit ni he der, ima ura đen re duk tor na ko si. Ni ka da ni-je ra dio ku ku ruz, ra dio je sa mo pše ni cu. Tel:069/453-97-45.

• Dva Be la rus trak to ra 1979 go di ste, u od lič nom sta nju. U pot pu no sti is prav ni, sprem ni za rad. Pr vi vla snik. Tel:069/453-97-45.

• Be rač za ku ku ruz Ber ko, mo že za me na za pri ko li cu Zma jev ku. Tel:069/115-70-73.

● Be lo rus T-40 dva ko ma da. Bez ka bi-ne je 1.300 EUR a sa ka bi nom je 2100 EUR. Oba ima ju pa pi re i 1973. su go di šte. Tel:015/450-144.

● Trak tor ska pri ko li ca Zma jev ka od 7 to na. Tel:063/800-93-62.

● Mas sey 4370,2003 go di ste, 3.980 sa-ti, od li can, kli ma, obi čan me njač, od li čan trak tor, mo že ra ko vi ca 65, 76, uz do pla tu. Tel:065/250-66-25.

● IMT 5100 Do bar trak tor, re gi stro van na mo je ime, 86. god. Ce na po do go vo ru, mo guć pre voz do kup ca. Tel:060/545-75-56.

● Mo to kul ti va tor imt 506 slx mo del sa ri-kver com, ja ci ne od 6,5 ks. U kom ple tu sa fre zom. Ra di la sve ga par se zo na u pla ste-ni ku. Tel:064/246-56-93.

• Mo to kul ti va tor Mio stan dard 4KS, sa pri ključ ci ma (ve ći na je sa mo grad nja), ben zin, gu me ni toč ko vi, ce na do go vor. Tel:062/819-04-39.

• De utz Fa hr 6.50, 1985. god, u od lič nom sta nju, mo že za me na za ma nji trak tor. Tel:063/531-155.

• Mas sey Fer gu son 3090, 1988. god. u od lič nom sta nju, mo že za me na za ma nji trak tor. Tel:063/531-155.

● Pro da jem be rač 222 i trak tor IMT 5136. Tel:064/911-29-49.

● Me njam Be lo ru sa 82 za IMT 577 ili IMT 560. Tel: 062/463-601.

• Pro da jem trak tor Fer gu son sa jed no o so-vin kom pri ko li com, mo gu ća re gi stra ci ja. Tel: 061/16-15-189.

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Trak tor IMT 539, 1990. god. u od lič nom sta nju. Tel:063/531-155.

• Trak tor ko sa či ca tek do ne sen iz ino stran-stva. Is pra van, oču van i u od lič nom sta nju. Po go ni ga mo tor Briggs od 8 ko nja i ima 1 ko su za hva ta 80cm. Ve o ma po go dan je za ko še nje ve će tra ve zbog sa mog ob li ka ku-ći šta a isto ta ko je ve o ma okre tan. Zim ska ce na, ve o ma po volj no! Tel:061/171-50-38.

• Trak tor Mas sey Fer gu son 3650. 150 ko-nja, 2670 rad nih sa ti, još su na nje mu fa brič ke gu me. Tel:065/250-66-25.

• Trak tor Ur sus C 355. Bo ja 71 na ra dža-sta, sna ga mo to ra 36kW, pr va re gi stra ci ja 1980. Zva ti po sle 17h. Tel:022/650-429.

• Trak tor IMT-560, 1983. go di šte. Tel:022/476-092.

• Mo tor ni trak tor čić Gut brod, od 8KS, ben-zi nac ma li po tro šač, sa ko som od 88cm (dva no ža od po 44cm oštri, tra vu iz ba cu-je na de snu stra nu, ima 3 br zi ne, mo tor Briggs-ov. Tel: 064/218-74-00.

• Jed no red ni kom bajn za ku ku ruz Zmaj 214, u is prav nom sta nju. Tel:063/801-71-33.

• Mas sey Fer gu son 4370, 2003 go di šte, ima 110KS, ve o ma je tih i udo ban, brz oko 50 kmh, iz u zet no do bro sta nje, re gi stro-van, 3980 sa ti,kli ma. Tel:065/250-66-25.

• Pro da jem trak tor IMT 578, plug 755. Tel: 063/660-748.

• Pro da jem mo to kul ti va tor Lom bar di-ni sa fre zom i pri ko li com 8,5KS. Tel: 063/516445 i 066/627-52-36.

• Kom bajn Zmaj 191 H u per fekt nom sta nju, sa žit nim he de rom 5.2m i adap te-rom za sun co kret i ku ku ruz, ori gi nal nim ko li ci ma i jed nim pred njim re zer vnim toč kom, 1991. go di šte, vre di po gle da ti. Tel:063/569-433.

• Ku pu jem trak to re, kom baj ne, be ra če, adap te re, pri ko li ce, se ja či ce i dru gu po ljo-pri vred nu me ha ni za ci ju. Sta nje ne bit no. Tel: 061/6931-066.

• Pro da jem be rač Zmaj 222 '86 go di šte 060/025-81-41.

OPRE MA

• Ko sa či ca na mo no fa znu stru ju, ra di kao sat. Tel:064/232-1994

• Tur bo Mist Si stem pr ska li ca za ras hla đi va-nje dvo ri šta, te ra sa, vi ken di ca. Ni sko pri ti-sni si stem sa obič nim di zna ma bez fi l te ra. Ni je pred vi đen za kon stant ni rad, ne go za po vre me nu kuć nu upo tre bu. Tel:060/607-01-00.

• Ato mi zer za vo će Mio -Stan dard Osjek. Ma lo ko ri šćen, do bar. Tel:061/273-59-30.

• Du valj ke za sve vr ste ži ta ri ca, od 2.2-7.5kW, kom plet ne, sa ce vi ma, kri vi na ma i ci klo nom na kra ju, od lič no oču va ne, uvoz iz Ne mač ke. Tel:1063/886-97-17.

• Ras tre ši vač za br že su še nje de te li ne, tra-ve, mar ke Cla as, sa kar da nom 4.5 me ta ra rad nog za hva ta, od lič no oču van.

Tel:063/886-97-17.

• Po lo van ato mi zer 440l Slo ve nač ka pum-pa. Tel:063/897-91-48.

• Se ja li ca za ži to, je čam, de te li nu mar ke Ama zo ne - Spe ci jal sa 19 lu la, rad nog za-hva ta 2,5 me tra, od lič no oču va na, uve ze na iz Ne mač ke. Tel:063/886-97-17.

• Eks tra ko sa či ca Part ner 1.8kW, 46cm mač, 3200 obr ta ja u mi nu ti. Mo tor je Briggs & Strat ton. Pet ni voa ko še nja. Ko-sa či ca je uvoz iz Austri je i u eks tra je sta nju, ra di od lič no. Ko sa či ca je u stva ri sa mo hod na ali ne do sta ju ne ki de lo vi što se

to ga ti če. Tel:065/852-21-17.

• Elek trič na pum pa za pre ta ka nje go ri va de ri va ta pum pa je be šum na, mo no fa zna i pro fe si o nal na, kao no va je, uvoz Ne mač ka T.I.P. Mul ti oil 35M pum pen teh nick 74919 hel ma stadt-Ger many Rp28500max2100l-h Hmah 35m, uz pum pu ide i kor pa i pi-štolj za to če nje sa si gur no snim ven ti li ma. Tel:061/200-32-17.

• Pne u mat ska se ja li ca za ku ku ruz 4 re da. Ši ro ka cre va, kom plet no re mon to va na, iz uvo za. Tel:064/510-98-66.

• Vi no gra dar ski plug sa 2 bra zde, na po-me ra nje. Tel:064/224-61-03.

• Se ja či ca za ku ku ruz SKPT-4 "OLT Osjek", me ha nič ka če tvo ro red na. Tel:022/476-092.

• Mlin če ki ćar-kru njač Li fam Ideal 80, 1.5 kW, u do brom sta nju, Be ška. Tel:063/736-40-06.

• Mo to kul ti va tor Mio stan dard 4KS, sa pri ključ ci ma (ve ći na je sa mo grad nja), ben zin, gu me ni toč ko vi, ce na do go vor. Tel:062/819-04-39.

• To mas pum pa za na vod nja va ne, 350 l/min.Tel:062/819-04-39.

• Pr ska li ca Em pas 660 li ta ra. Uvoz Ho lan-di ja go di na pro iz vod nje 1999 za pre mi na 660 l ras pon gra na 12 m. Tel:060/545-7556

• Špar tač imt (dvo red ni). Sve je u ex tra sta nju i ko ri šće no sa mo za lič ne po tre be. Tel:060/825-89-09.

● Če tvo ro kril ne, pe to kril ne ma siv ne dr lja če za trak to re pre ko 60KS i tro kril ne pro ši re-ne za trak to re is pod 60KS. Tel:064/233-15-31.

● Za pre mi ne 660L, pum pa Ko met BP 105/20, ši ri na gra na 10m. Sta nje od lič no. Tel:064/296-37-99.

● Po lov na osmo red na be ke ri ca za se ja nje ku ku ru za sa mo ni to rom za pra će nje se-tve i sen zo ri ma na se tve nim apa ra ti ma. Tel:063/267-494.

● Po lo van ato mi zer 440l Slo ve nač ka pum-pa. Tel:063/897-91-48.

● Plug ce va sti Če ški če tvo ro bra zni 4x30 za hvat, vi si na gre de ra 75cm, raz mak iz ne-đu gla va 80cm. Tel:061/200-32-17.

● Trak tor ska pr ska li ca, 440 li ta ra, se tvo-spre mač IMT-FOP 616.4.i kru njač za ku-ku ruz, tro fa zni 3kW, bu banj ši ri ne 400mm Tel:022/476-092.

● Ro to ri za dr lja ču u do brom sta nju, mo žda 2-3 le ža ja za me nu ti. Ku plje ni zbog na do-grad nje i ta ko osta li. Tel:064/249-17-02.

● Pro da jem Ol tov dvo bra zni plug. Tel: 668-790.

• Agro-an plug tri bra zde po li cen ci Vo-gel-not 3x35cm, vi si na 70cm.Tel:060/545-75-56.

• Špar tač imt (dvo red ni). Sve je u ex tra sta nju i ko ri šće no sa mo za lič ne po tre be. Tel:060/825-89-09.

• Be rač za ku ku ruz Ber ko, mo že za me na za pri ko li cu Zma jev ku. Tel:069/115-70-73.

• To mas pum pa za na vod nja va ne, 350 l/min, Tel:062/819-04-39.

• Plu go vi - dva plu ga obr ta ča Lem ken dvo-brazd ni i tro brazd ni, obr tač Frost, ne mač ki tro brazd ni, rav njak OLT- jed no brazd ni, i va di li ca za re pu, me ha nič ka, sve je u od-lič nom oču va nom sta nju i imam kar dan od pred nje vu če od trak to ra Tor pe da de ve de-set ke. Tel:061/200-32-17.

• Ra si pač mi ne ral nog đu bri va mar ke Vi-con-602. Sa kar da nom, 600 li ta ra od lič no oču van. Uvoz iz Ne mač ke. Tel:063/886-97-17.

• Pu zni tran spor te ri mar ke Kong skil de i Ne u ro, mo bi lan i fi k sni ja či ne mo to-ra 2,2kw i 4kw. Preč nik mo bil nog tran-spor te ra je FI-100mm a preč nik dru gog FI-150mm. Ja či na pu za od 4kW je 20t na sat! Du ži na pu že va 6.5 me ta ra. Od lič-no oču va ni, kao no vi. Uvoz iz Ne mač ke. Tel:063/886-97-17.

• Pro da jem plug IMT jed no bra zni, špar tač dvo red ni i dr lja ču ma lu dvo kril nu, po volj-no. Tel: 022/268-0081 i 064/403-18-32.

• Pro da jem pri ko li cu za raz ba ci va nje staj-nja ka, ne mač ku, no si vo sti tri to ne. Tel: 064/123-96-41.

• Pro da jem plug KUHN tro bra zni. 2009. go di šte, iz u ze tan. Tel: 062/312-081.

• Pro da jem ras tu ri vač staj nja ka SIP ŠEM PE TER 1976 go di šte, No vi Sad. Tel: 063/107-44-78.

• Pro da jem bu ši li cu za bu še nje ru pa za voć-ke za trak tor F20 i F40. Tel: 063/779-90-66.

• Kru njač za ku ku ruz, tro fa zni 3kW, bu banj ši ri ne 400mm. Tel:022/476-092.

• Be rač za ku ku ruz Zmaj 214, 1983. god.u is prav nom sta nju. Tel:063/531-155.

• Pro da jem pri ko li cu za raz ba ci va nje staj-nja ka, ne mač ku, no si vo sti tri to ne. Tel: 064/123-9641

• Pro da jem plug KUHN tro bra zni. 2009. go di šte, iz u ze tan. Tel: 062/312-081

• Plug obr tač ra be werk star lll. Re mon to-van, spre man za rad. Vi si na 70, du ži na 90, za hvat 3×33. Tel:065/250-66-25.

• Pro da jem ras tu ri vač staj nja ka SIP ŠEM PE TER 1976 go di šte, No vi Sad. Tel: 063/1074478

• Pro da jem bu ši li cu za bu še nje ru-pa za voć ke za trak tor F20 i F40. Tel: 063/7799066

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

• Pro da jem nov stan kod Sport skog cen tra 80m2, dnev na, 3 spa va će so be, 2 ku pa ti-la, 2 te ra se, pr vi sprat, ce na 55.000 evra. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem tro so ban stan 83,5 m2 na se lje Ma ti je Hu đi, pri ze mlje, sa za sta klje nom te-ra som, mo guć nost pri klju če nja na grad ski to plo vod. Tel: 064/28-11-422.

• Iz da jem stan uče ni ca ma upo tre ba ku-pa ti la i ku hi nje, na se lje Ma ti je Hu đi. Tel: 061/246-33-89.

• Pro da jem dvo so ban stan u De kan cu. Tel: 626-025.

• Iz da jem na me šte nu gar so nje ru u stam-be noj zgra di, ce na 70 evra. Tel:063/616-150 i 625-751.

• Pro da jem gar so nje ru 26m2u na se lju Orao, pri ze mlje, ce na 15.000 evra.Tel: 069/321-25-55.

• Pro da jem stan 40m2 u Srem skoj Mi tro-vi ci kli ma, luks, te ra sa, re no vi ran, hit no i po volj no. Tel: 065/343-63-25.

• Iz da jem stan uče ni ca ma sa upo tre-bom ku hi nje i ku pa ti la u Ma ti je Hu đi. Tel: 061/246-33-89.

• Iz da jem dvo ri šni stan u La ćar ku po se ban ulaz, gre ja nje na gas ili čvr sto go ri vo. Tel: Tel: 064/233-93-26.

• Iz da jem jed no so ban na me šten stan u Be o gra du – Ka ra bur ma, eks tra lo ka ci ja, CG,KTV pr vi sprat. Tel: 064/1233310

• Iz da jem dvo ri šni na me šten stan , po-se ban ulaz uli ca Uro ša Stoj ši ća18. Tel: 060/6240620 i 624-062

• Iz da jem na me šten stan u Ka me nja ru 100m2, CG, Tel: 062/154-29-10.

• Iz da jem jed no i po so ban ne na me šten stan, 42m2 sa CG uli ca Vod na, Srem ska Mi tro vi ca. Tel: 625-741 i 063/655-741

● Pro da jem nji vu u La ćar ku po tes ma la stra na iz me đu na si pa i Ko sti nog ka na-la, pr va kla sa po vr ši na 3,14 ju tra. Ce na 15000 evra po ju tru. Tel: 061/207-80-32.

● Pro da jem no vi ju ku ću sa jed no sob nim sta nom ili lo ka lom na od lič noj lo ka ci ji. Tel: 064/442-04-12.

● Pro da jem ku ću u Mar tin ci ma, Že le znič ka 74, na pla cu po la ju tra, vla snik 1/1 , ce na po volj na. Tel: 063/888-10-23.

● Pro da jem plac u Ste ja nov ci ma, gro bljan-ska uli ca, 7,7 ari iz li ven te melj, uve de na vo da ulaz sa obe stra ne. Tel: 064/902-45-15.

● Me njam ku ću u Srem skoj Mi tro vi ci za stan u No vom Sa du, Be o gra du ili na mo ru u Cr noj Go ri.Tel:064/474-15-13.

● Iz da jem u cen tru Srem ske Mi tro vi ce po slov ni pro stor za ško lu stra nih je zi ka. Tel:022/621-309.

● Iz da jem ma nji lo kal, pe šač ka zo na. Tel: 064/135-69-71.

• Pro da jem nji vu od 45 ari kod Car skih vi no gra da (Šu lja mač ke gla vi ce) i voć-njak od 43 ara sa stru jom i vo dom, po tez Glo žanj- Gr gu rev ci. Tel: 022/680-081 ili 064/403-18-32.

• Pro da jem jed no ju tro ze mlje na Ra di nač-kom pu tu, iz me đu Gr gu re va ca i Vr ba re uz as falt, le va stra na idu ći od Gr gu re va ca.Tel: 064/127-29-23, ši fra 5.500

• Iz da jem ku ću sa dvo ri štem bez ga zde, stro gi cen tar gra da. Tel: 063/509494

• Pro da jem no vu eks tra sre đe nu ku ću na-se lje Ni ko la Te sla, ga ra ža, 3 šu pe, ze mlji-šte pri vat na svo ji na. Tel:060/615-04-15.

• Pro da jem 4 ju tra ze mlje u Žar kov ci ma po red se la uz as falt. Tel: 061/288-31-03.

• Pro da jem ku ću 80m2, po moć ni objek ti na se lje Blok B. Tel: 640-821 i 064/581-47-20.

• Pro da jem ku ću sa lo ka lom na 4,5 ara pla ca kod Hi gi jen skog za vo da ili me-njam za stan uz do pla tu, Sta ri šor41. Tel: 069/233-13-00 i 069/170-79-65.

• Pro da jem no vu ku ću 140m2 u La ćar ku na se lje Be la uža. Tel: 063/32-12-55.

• Iz da jem stan u Ma ti je Hu đi, so ba sa ku pa ti lom i ku hi njom za uče ni ce ili stu den-ku i nje.Tel: 061/246-33-89.

• Pro da jem gar so nje ru 26m2 na se lje Orao. Tel: 063/321-255.

• Pro da jem tro so ban stan kod Sport skog cen tra. Tel: 063/32-12-55.

• Pro da jem tro so ban stan 83,5 m2 na se lje Ma ti je Hu đi, pri ze mlje, sa za sta klje nom te-ra som, mo guć nost pri klju če nja na grad ski to plo vod. Tel: 064/28-11-422.

• Iz da jem na me šten jed no so ban stan u Ma ti je Hu đi. Tel: 060/448-18-11.

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

• Pro da jem do ma ću ra ki ju šlji vo vi cu, po-volj no. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Pro da jem sad ni ce, re zni ce šved skog ener get skog dr ve ta,se če se po sle tri go di-ne, Goj ko. Tel: 063/109-88-99.

• Pa sulj ze le ni, rod 2014 ruč no pre bran, imam ko li či nu od 350kg. Ce na 3eur/kg. Tel:063/742-69-44.

• Pr vo kla sne stal no ra đa ju će sad ni ce ma li-ne, sor te po la na ko je da ju rod od ju la do de cem bra. Ni su po treb ni di re ci ni ti ve zi va-nje. Tel:061/515-24-60.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 16. januar 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• So ji na po ga ča, ce na je 57din/kg, ta ko đe vr šim za me nu so je za po ga cu, na 100kg so je, do bi ja te 82kg po ga če. Tel:066/644-17-25.

• Bra ne kru ške vi lja mov ke i šlji ve ča čan ka rod na. Tel:1065/865-49-99.

• Ba li ra na de te li na. Ni je ki sla, skla di šte na pod šu pom. 900 kom. Tel:062/890-47-59.

• 400kg pro sa sor te Al ba, ma đar sko be lo pro so, se lek ti ra no, upa ko va no po 25kg... 55 d/kg. Ma ra dik. Tel:063/829-75-85.

• Kru pan sun co kret za gric ka nje sor te Ko-los, se lek ti ran, pa ko van po 25kg. 100 din na ve li ko. Tel:063/829-75-85.

• Pr vo kla sni le šnik u lju sci. Tel:015/438-177.

● Pro da jem oko 2.5t ra ži. Tel:064/211-45-17.

● Ko ro va me tla za či šće nje dvo ri šta, gra di-li šta, ha la...Tel:021/878-136.

● Bra ne kru ške vi lja mov ke. Tel:063/882-08-62.

● Med od li pe 250kg, pa ka va no u kan ta ma 25kg. Tel:064/652-24-53.

● Bra ne kru ške vi lja mov ke i šlji ve ča čan ka rod na. Tel:065/865-49-99.

● Pro da jem ku ku ruz ko ki čar (ZP,NS), suv, od lič ne ko ki ča vo sti, dža ki ran (30kg), ve-će ko li či ne kao i ko ki čar ame rič ko se me. Tel:063/806-84-87.

• So ji na sač ma (po ga ča), ce na je 55din/kg, ta ko đe vr šim za me nu so je za sač mu, na 100kg so je, do bi ja te 80kg sač me (po-ga če). Tel:066/644-17-25.

• Do ma će ku pi no vo vi no sa Fru ške go re. Tel:/891-71-34.

USLU GE, PO SLO VI

• Li jem te go ve, za trak to re sa ili bez pred-njeg hi dra u li ka. Tel:065/250-66-25.

• Ne go va la bi sta ri je oso be 24 sa ta uz obez be đen sme štaj. Tel:061/365-06-52.

• Vr šim uslu ge se li id be sa kom bi jem. Tel: 065/63-111-22.

• Je se nje ora nje ba šti sa ma lim trak to rom T Vin ko vić u SM i oko li ni. Tel:022/631- 495 i 066/403-677.

● Uslu žno mo ler ski ra do vi -kre če nje, gle-to va nje, izo la ci ja. Po pust za pen zi o ne re 30 po sto. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

● Vr šim uslu ge se lid be svih vr sta. Tel: 064/154-75-48.

● Ča so vi srp skog je zi ka za osnov ce. Tel: 061/206-40-55.

● Ča so vi ne mač kog je zi ka za sve uz ra ste i pri pre ma za od la zak u ino stran stvo. Tel: 069/636-252.

• Vo do in sta la ter ski ra do vi, kva li tet no i po-volj no. Tel: 064/22-42-197.

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

• Pro da jem ja gan ce za tov ili kla nje, 2 mu-ška i 3 žen ska, od 24-26kg (uslu žno kla-nje). Ce na 3 eura/kg. Tel:065/956-95-64.

• Vi so ko ste o ne ju ni ce, cr no be li hol štajn uma ti če ne, 10 ko ma da. Tel:064/585-39-76.

• Ju ni ce vi so ko ste o ne, cr no-be li hol štajn i kra ve uma ti če ne. Tel:063/873-65-04.

• Vi so ko mleč ne ov ce, ša re ne (me ša vi na vi tem berg i pra men ke). Ov ce su sjag nje ne sve i de be le. Te ške su oko 60-80 kg. Ni su uma ti če ne. Ce na 150-180e. Tel:065/956-95-64.

• Ko bi le. Ide sa ma i udvo je sa le ve i de sne stra ne, mir na, po slu šna, ja še se, ždreb na. Tel:064/128-10-72.

• Fa vory Mon te a u ra od maj ke14 Mon te a-u ra i oca 9Fa vory Ca nis sa VII-I oždre bljen 07.03.2006. Iz u zet no mi ran pa stuv ide udvo je i usa mo. Tel:1011/865-11-11.

• Konj li pi ca ner, star 2 go di ne i 5 me se ci, sa pa pi ri ma, mo že me nja nje za ne ki jef-ti ni ji auto ili do ma će ži vo ti nje. Kr če din. Tel:064/228-13-93.

• Vir tem berg, ov no vi ma ti če ni za pri plod i ov ce, 2 ov na i 7 ova ca. Ce na ov no va sa ma tič nim li stom 200 eura/gr lu, a ova ca 220 eura/gr lu. Tel:065/956-95-64.

● Me njam ov na ra se il de fran ce,uma ti če-nog, star tri go di ne za ov na iste ra se ta ko-dje uma tic će nog. Tel:064/819-30-12.

● Svi nje 80-120kg. Mo guć nost do go vo ra oko kla nja i od no še nja go to vih po lut ki, bez do dat nog pla ća nja. Tel:066/644-17-25.

● De be le svi nje, te ži ne od 110-140 kg, me sna te. Ni su obe le že ne, ra se me ša ne (maj ka lan dras a otac sta vor), 170din/kg. Tel:065/956-95-64.

● Pro da jem ili me njam po ni ko nje. Tel:060/036-31-41.

● Alp ske ko ze dve po 120 EUR, ra sne sja-re ne sa jar cem, iz u zet no krup nim i uma ti-če nim. Tel:1064/431-79-21.

● Ste o na ju ni ca si men taln ske ra se, 7 me-se ci ste o na, vi so ko mleč na. Tel:064/968-02-95.

• Gu ske. Tel:063/244-265.

• Žen ke ku ni ća sta ro sti od 3 do 6 me se-ci (5-10 EUR ko mad), kao i skot ne žen ke (12.5 EUR ko mad). Tel:065/956-95-64.

• Žen sko te le si men tal ske ra se, austrij-skog po re kla, sta ro tri me se ca, te ži ne oko 120kg, maj ka ima 27l mle ka, uma ti če na. Tel:065/600-68-98.

• Konj li pi ca ner, star 2 go di ne i 5 me se ci, sa pa pi ri ma, mo že me nja nje za ne ki jef-ti ni ji auto ili do ma će ži vo ti nje. Kr če din. Tel:064/228-13-93.

• Ju ni ce vi so ko ste o ne, cr no-be li hol štajn i kra ve uma ti če ne. Tel:063/873-65-04.

• Pro da jem ja gan ce za tov ili kla nje, 2 mu-ška i 3 žen ska, od 24-26kg (uslu žno kla-nje). Ce na 3 eura/kg. Tel:065/956-95-64.

• Pro da jem 8 sja re nih ko za, sja re ne me sec da na i de set ja ri ća od 18-20kg, ce na po do go vo ru. Tel: 064/123-96-41.

• Po kla njam šten ce, sred njeg ra sta do brog po re kla, sta ri 5 me se ci. Tel: 063/520-600.

• Žen ke ku ni ća sta ro sti od 3 do 6 me se-ci (5-10 EUR ko mad), kao i skot ne žen ke (12.5 EUR ko mad). Tel:065/956-95-64.

• Ovan 400 EUR i mu ško jag nje 200 EUR za pri plod. Obo je uma ti če ni. Tel:065/956-95-64.

• Pro da jem ov ce. Tel:066/466-802.

• Žen sko ždre be li pi ca ne ra, sta ro 8 me se-ci Tel:065/956-95-64.

• Pe tao, ja re bi ča sti ita li jan sta ro sti 7 me-se ci. Tel:061/218-45-12.

• Či sto krv na mu ška ja rad, uma ti če ni. Tel:064/319-72-46.

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

• Sta kle nik po vr ši ne 8x4m, sa po li ca ma duž ce log sta kle ni ka u 3 re da. De be lji-na ce vi je 3x4cm. Sta kle nik je iz 10 de-lo va. Ima 4 pro zo ra sa stra na i vra ta. Tel:022/326-715.

• Iz ra da i mon ta ža svih vr sta pla ste ni ka po že lji kup ca po prin ci pu kjluč u ru ke. Uz pla ste nik idu fo li je do ma ćeg i uvo znog pro-iz vo đa ča vr hun skog kva li te ta, tra ke ili cre-va za za li va nje kap po kap,oro si va ci,agril fo li ja,mre zi ca za za se nu i sve osta lo sto je po treb no. Tel:064/197-26-25.

PČE LAR STVO

• Ko šni ce LR i DB i ra mo vi za ko šni ce sa ame rič kim raz ma kom, po sto ji mo guć nost i po je di nač no de lo vi.Ce na ra mo va 30din ri fu zno a uko va ni 40din.U po nu di su i pod-nja ce za sa ku plja nje po le na.Tel:064/915-77-42.

• Plo di šte za 12 ra mo va 42.5 x 27. Po lu-na stav ci po dva te la sa 10 ra mo va ( ve će ra sto ja nje iz me đu njih), Ma tič na re šet ka od okru gle ži ce.Po klop na da ska 10x10. Pod sa mre žom pro tiv va roe. Austra lij ske ste ge svih de lo va. Zbeg sa uokvi re nom mre žom za ven ti la ci ju i hra ni li com. Krov sa be lim li mom. Tel:064/686-06-70.

● Re gu la tor bro ja obr ta ja mo to ra za vr ca nje me da Re gu la tor sna ge, tj. bro ja obr ta ja DC mo to ra (mo to ra sa čet ki-ca ma). Po go dan za plat for me za vr ca-nje me da. Mo že se na ru či ti za 12V i za 24V, sna ge do 300W od no sno 600W. Tel:022/310-545.

• Prak tič no pče lar stvo na CD-u, for mi ra nje pče li nja, teh no lo gi ja pče la re nja, pro iz vod-nja me da. Tel:066/050-879.

KUĆ NI LJU BIM CI

• Pro da jem od ra sle ja pan ske gu ske. Tel:022/325-232.

• Po kla njam mač ku i ma či će si jam skog po-re kla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Pro da jem be le pu li ne. Tel: 060/441-4055

• Pro da jem šten ce bi šo na i pu li na. Tel: 022/710-400, 063/8251-526

• Pro da jem šten ce krat ko dla kog pti ča ra. Tel: 022/716-200

• Ku pu jem šte ne rot faj le ra. Tel: 022/472-155

• Si bir ski ha ski, eks tra šte nad. Tel: 065/6573-857

• Pro da jem šten ce La bra do ra. Tel: 060/010-19-71

• Pro da jem šten ce pe ki ne ze ra, iz u zet no le pi. Tel: 069/1512-294

• Pro da jem rot faj le ra ili me njam za šar pla-nin ca. Tel: 064/1790-067

• Pro da jem ku či će ro tvaj le re sta re me sec da na (60 evra). Tel: 060/7352-070

MO TOR NA VO ZI LA

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is-prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

● Pro da jem Opel Kor su go di na pro iz vod nje 1998, re gi stro van go di nu da na.

Tel: 064/370-45-93.

• Pro da jem “hun dai ma trix” 1,5 SR DI, 2002. go di šte, bez ula ga nja re gi stro van do mar ta 2015.od li čan. Tel:065/442-91-93. Zva ti uve če.

• Pro da jem Pe žo 206 1.1 ben zin, go di na pro iz vod nje 2001. Tel: 063/321-255

• Pro da jem Ford KA go di na pro iz vod nje 2002, re gi stro van u is prav nom sta nju ce na 1700 evra. Tel: 022/681-502

• Pro da jem „Pa sat“ go di na pro iz vod nje 2001, 1.9 TDI oca ri njen. Tel: 065/271-19-80.

• Pro da jem Re no Me gan go di na pro iz vod-nje 2003, 1.4 ben zin oca ri njen sva opre-ma. Tel: 066/974-12-68.

• Pro da jem pe žo 106, 1.1 ben zin, go di na pro iz vod nje 2001. oca ri njen, ce na 1500 evra fi k sno. Tel; 064/495-73-26.

• Pro da jem Fi at Uno, go di na pro iz vod nje 2000 pr vi vla snik, plin atest, 1.100 evra. TeL: 064/215-83-50.

• Pro da jem Za sta vu 128 be le bo je, go di na pro iz vod nje 1993, u iz u zet nom oču va nom sta nju, pr vi i je di ni vla snik, pre šla 60.000 km/čas, re gi stro va na, re gi stro va na do 28. ju na 2015, ce na 550 evra, ce na je fi k sna. Tel: 064/194-90-82.

• Za Pe gli cu, no vi auto de lo vi. Tel: 063/771-85-27.

• Pro da jem Opel Asko nu , re gi stro va na. Tel: 064/432-5869

• Pro da jem La du Ri vu u do brom sta nju re gi stro va na, plin zim ske i let nje gu me. Tel: 065/832-09-35.

• Pro da jem Ško du Ok ta vi ju go di na pro iz-vod nje 1998, 1,6 ben zin, mo že za me na za ma nji auto. Tel 069/133-21-32.

• Pro da jem ka mion Tur bo Ze tu u vi đe nom sta nju, ce na 1.350 evra. Tel: 064/39-99-737.

• Pro da jem Ford Fi e stu di zel go di na pro-iz vod nje 2004, Opel Kor su ben zin go di na pro iz vod nje 1998, Re no 5 di zel go di na pro-iz vod nje 1988. Tel: 064/370-45-93.

RA ZNO

• Ka vez za pti ce, ruč na iz ra da, sta bi lan, toč ko vi ugra đe ni zbog lak šeg po me ra nja. Tel:063/823-02-14.

• Me ša li ca sa obrt nim mag net nim po-ljem, po god na za me ša nje he mi ka li ja. Tel:022/310-545.

• Ko li ca na dva toč ka no si vost 300kg. Ruč no pra vlje na, u od lič nom sta nju. Tel:063/823-02-14.

• Sin hron za IMT 577. Sin hron je nov. Tel:064/232-18-80.

• Ma ši na za če ru pa nje pi li ća, to či ri za kla nje i re zer vo ar za gre ja nje vo de. Tel:064/381-16-71

• Opre ma za svi njo kolj: rem me tal ni i dr ve ni, ko ri to, ora ni ju i kan te za mast. Tel:065/578-91-65.

• Dr ve na bu rad za vi no i ra ki ju, za pre mi ne 350 i 70l. Tel:065/578-91-65.

• Ka zan za pe če nje ra ki je, od 100l. Kao nov, pre vr tač. Tel:063/404-079.

• Go ri o ni ci, 2 kom, u do brom sta nju. Od go ri va mo gu da ko ri ste naf tu, lož ulje i ma zut. Ita li jan ske su pro iz vod nje i ima ju sna gu od 89 do 172kW. Tel:064/426-00-01.

• Če ru pa či za pi li će. Če ru pa či su iz ra đe ni od mi li me tar skog po cin ko va nog li ma de-blji ne 1mm. Ni su far ba ni ta ko da ne ma opa sno sti od tra go va far be na me su. Ce na če ru pa ča bez el.mo to ra 100 EUR, ce na sa mo no fa znim el. mo to rom 170 EUR. Tel:063/151-41-61.

• Po volj no, cre va za pe ska re nje sa di zna-ma 8 i 10mm, kon denz bo ce i pe ska re. Tel:022/673-526.

• LED re fl ek tor 20W 12V, 40W 12V, 60W 12V, po god ni za po ljo pri vred ne ma ši ne - trak to re, kom baj ne. Tel:069/151-78-91.

• Pla stič ni re zer vo a ri-ba ze ni, u dve di men-zi je 5x2 me tra od 10.000 li ta ra i 2x2 me tra od 4.000 li ta ra, du bi na ba ze na je 1.2 me-tra. Tel:064/115-36-05.

• Gu me 18.4.R34 Fi re sto ne i dve unu tra-šnje. Tel:064/193-69-97.

• Ukra sni bu na ri i mo sti ći i dr ve na ko li ca, vr lo po volj no,

vr lo lep ukras za dvo ri šte. Tel:061/616-28-00.

• Ma ši ne-ro ta ti ve,re mon to va ne, za va đe nje ko šti ce iz vo ća (vi šnja, šlji-va, kaj si ja, bre skva), ka pa ci tet do pet to na na sat.Ce na od 6-10.000e. Tel:063/514-133.

• Ci ster na ve li či ne oko 100l, ko ri šće na je za za li va nje kap po kap. Uz ci ster nu ide i si stem za pu nje nje vo dom i si stem za pu šta nje vo de sa fi l te rom. Tel:064/249-45-22.

• Dva pro hrom ska bu re ta od 500 li ta ra sa pro hrom skim po sto ljem. Tel:063/882-08-62.

• Hra sto va bu rad od 500 li ta ra i pro-hrom ske ci ster ne od 4000 li ta ra, 25.000 i 50.000 li ta ra. Tel:065/865-49-99.

• Pro hrom ska ci ster na od 4000 li ta ra, vr hun ske iz ra de i kva li te ta. Tel:063/882-08-62.

• Ve zo vi i ra mo vi za bi ko ve i kra ve! Po volj-no! Tel:064/233-15-31.

• Žar di nje re od bi ber cre pa. Ru sti čan iz-ged. Ve li ka žar di nje ra vi si ne 38cm, di men-zi je u gor njoj zo ni 35 x 35cm. Unu tra šnja za pre mi na oko 9 li ta ra. 3.200,00 di na ra. Ma la žar di nje ra vi si na 28cm, di men zi je u gor noj zo ni oko 28 x 31cm. Unu tra šnja za pre mi na oko 5.5 li ta ra. 2.500 di na ra. Tel:065/955-84-66.

• Kom ple tan la nac za ve zi va nje sto ke. Tel:015/778-6963

● Per kins di zel mo tor, če ti ri ci lin dra, 75KS, ge ne ral no sre đen. Po volj no. Tel:060/055-10-43.

● Ob ra đe na ra di li ca za Be lo ru sa T-40 na pr voj spe ci ja li. Tel:064/032-37-01.

● Fel na 36 co li za Tor pe do 75 ili IMT 577-560. Tel:060/545-75-56.

● Pred nja ma ska sa Sa tur nus fa ro vi ma za IMT 5100-5106-5136. Mo že sla nje br zom po štom.Ce na po do go vo ru. Tel:060/545-75-56.

● Ruč ni in ku ba tor za 500 ko ma da ja ja. Po-lo van, ko ri šćen jed nu se zo nu, u od lič nom sta nju. Zvat zi po sle 18h. Tel:069/457-56-00.

● No ve stoč ne va ge, de ci mal ne va ge i va ge za du van. Tel:022/461-662.

● Ma ši na za če ru pa nje pi li ća je ka pa ci te ta oko 100 ko ma da na čas. Mo tor je mo no fa-zni sa za štit nom sklop kom. Po su da za šu-re nje je za pre mi ne 30 li ta ra sa ugra đe nim ter mo sta tom i dva gre ja ča od 2kW(mo gu na iz me nič no da se pa le). Sta lak za kla nje pi li ća ima osam le va ka. Tel:064/147-26-90.

● Ovo go di šnje se me pa u lov ni je elon ga te akli ma ti zo va ne na na še pod ruč je. Kli ja vost se me na 92 - 97%. 500+ se men ki = 250 din. 1000+ se men ki = 400 din. Za ve će ko li či ne do go vor. + pod ra zu me va do dat nih 10% se me na gra tis. Se me ša ljem pre po ru-če nom po šilj kom, po šta ri na 69 din. ili post ex pres som, po šta ri na oko 220 din (pla ća-nje po u ze ćem)-Tel:064/281-06-62.

● Hlad nja ča za vo će, po volj no. Tel:064/182-57-00.

● Ci ster na ve li či ne oko 100l, ko ri šće na je za za li va nje kap po kap. Uz ci ster nu ide i si stem za pu nje nje vo dom i si stem za pu šta nje vo de sa fi l te rom. Tel:064/249-45-22.

● Ka zan za pe če nje ra ki je 120l ku pljen nov, ima ga ran ci ju dve god. Pro da je se zbog od la ska u ino stran stvo. Tel:060/047-14-07.

● Ras te ri vač glo da ra.Pro me na fre kven ci ja od 10 do 30 KHz u ne pra vil nim vre men-skim raz ma ci ma spre ča va na vi ka va nje pa co va na zvuk. Tel:022/310-545.

● Hra sto vo bu re 200l sa po sto ljem. Upo-tre blje no jed nom za vi no. Kao no vo. Tel:060/072-09-17.

● Pro da jem lo vač ku pu šku „Ha mer les“ IŽ58 sa pri bo rom li ci ma sa do zvo lom. Tel: 064/902-45-15.

● Pro da jem me ka no dr vo.Tel:064/382-85-34.

● Tra žim nor mal nu že nu za po moć u ku-ći i ne gu bo le sni ka. Ja vi ti se na te le fon 064/292-70-69.

• Po lov ne dve zad nje trak tor ske gu me za Be la rus Bel shi ne 16.9 R38 ra di al ne. Is tro-še nost 80%. Tel:064/152-19-51.

• Ce dilj ka za 4 ra ma ve li ka eks tra ra di, ma lo ko ri šće na 120e i ka zan za ra ki ju 80l va ljev ske pro iz vod nje od de bljeg ba kra 850e. Tel:064/171-48-34.

LIČ NI OGLA SI

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra di dru že nja i bra ka, pr vo sms. Tel: 063/893-32-80.

● Že leo bih da upo znam žen sku oso bu oko 45 go di na sta ro sti, ozbilj na ve za mo guć brak, vre di po ku ša ti Srem, Ba nat i Bač ka. Tel: 061/668-43-79.

• Udru že nje „Mo ja sre ća“ iz Gor njeg Mi-la nov ca mo že da upri li či da se de voj ke iz Ru si je uda ju u Sr bi ju. Za in te re so va ni ja vi te se na 065/552-43-11.

● Udo vac tra ži že nu za brak do 48 go di na. Tel:064/485-31-62.

● Po vu čen, an ti al ko ho li čar, mo mak, upo-znao bih de voj ku, da mu do 48god. ra di dru že nja,mo gucć brak. Tel:065/653-81-93.

• Udo vac 57 go di na tra ži že nu ne pu ša ča do 50 go di na ra di bra ka. Tel: 066/9741-654.

• Za slo bod ne usam nje ne slo bod ne žen ske oso be ko je su za dru že nje sa slo bod nim mu škar cem, pr vo sms. Tel:064/034-29-61.

● Že lim da upo znam do bru i slo bod nu ze nu do 50 go di na. Tel:063/870-30-14.

• Upo znao bih slo bod nu da mu do 53 go-di ne. Is klju či vo ra di bra ka, usa mljen i bez de ce. Tel.: 061/61-93-552.

• Slo bod na že na tra ži si tu i ra nog slo bod nog go spo di na bez oba ve za sta ro sti od 60-75 go di na is klju či vo ra di bra ka u ob zir do la ze pla vi i sme đi. Tel: 064/546-82-63.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

1916. januar 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

BESPLATNI MALI OGLASISMS 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

20 16. januar 2015.

SU SRE TIIZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Agen ci ja za ru ral ni raz voj op šti ne In đi ja osno va na je 2008. go di-ne kao dru štvo sa ogra ni če nom

od go vor no šću sa ci ljem da po bolj ša kva li tet ži vo ta i ra da u ru ral nim pod-ruč ji ma op šti ne. To kom pro šle go di ne nje ni pred stav ni ci su uče stvo va li na ra znim se mi na ri ma gde su pred sta-vi li op šti nu kao pri mer do bre prak se sa uspe šno re a li zo va nim pro jek ti ma i od lič nim od no si ma sa po ljo pri vred-ni ci ma, zbog ko jih su i osno va ni. Bi-lja na Zec Ra do sa vlje vić, di rek to ri ca agen ci je is ti če da su za do volj ni po slo-va njem i funk ci o ni sa njem u 2014. go-di ni i na ja vlju je da lju pro mo ci ju i no ve pro jek te za ovu go di nu.

- Osnov no i naj va žni je je ste da odr-ži mo ni vo sa rad nje sa po ljo pri vred ni-ci ma ka kvu smo do sa da ima li, pre sve ga na sta vi će mo da ih in for mi še mo o svim no vi na ma ko je se ti ču po ljo pri-vred ne pro iz vod nje i ru ral nog raz vo ja i da im pru ža mo teh nič ku po moć ka ko bi re gi stro va li i ob no vi li svo ja ga zdin-stva i ti me se bi obez be di li sub ven ci je i pod sti ca je Re pu bli ke i Po kra ji ne. Odr-ža va će mo i ob na vlja ti na šu ba zu po-da ta ka jer smo po to me je din stve ni, pre sve ga deo ko ji se od no si na in for-mi sa nje po ljo pri vred ni ka pu tem SMS po ru ka - is ta kla je ona i na po me nu la da su kre nu li sa pred sta vlja njem ra-da agen ci je dru gim op šti na ma i gra-do vi ma kao pri mer do bre prak se ka ko bi se što vi še slič nih ili istih agen ci ja osno va lo u Sr bi ji i to sve u sa rad nji sa Stal nom kon fe ren ci jom gra do va i op šti na.

- U za vi sno sti od otvo re nih kon kur-sa apli ci ra će mo za pro jek te ko ji se ti ču ru ral nog raz vo ja i na sta vi će mo sa re a-li za ci jom za po če tih pro je ka ta u na red-nom pe ri o du a to je pro je kat LE A DER iz ko jeg je pro iz i šlo for mi ra nje Lo kal ne ak ci o ne gru pe Sre mIN, stra te gi ja ru-

ral nog raz vo ja te ri to ri jal nog part ner-stva i u to ku je re a li za ci ja pro je ka ta iz stra te gi je po pri o ri te ti ma kao i pre ko-gra nič ni pro je kat sa Hr vat skom „Do-pri nos po ljo pri vre de či stom okru že nju i zdra voj hra ni“ – na vo di Bi lja na Zec Ra do sa vlje vić.

U sa rad nji sa za dru ga ma, me snim za jed ni ca ma, NVO sek to rom i po-ljo pri vred ni ci ma Agen ci ja će to kom 2015. go di ne or ga ni zo va ti edu ka ci je i struč na pre da va nja u skla du sa nji ho-vim po tre ba ma.

- Na sta vi će mo sa rad nju sa jav-nim pred u ze ći ma i in sti tu ci ja op šti ne, po kra jin skim se kre ta ri ja ti ma, mi ni-star stvi ma, re gi o nal nim agen ci ja ma i dru gim vi šim ni vo i ma vla sti ka ko bi se po bolj ša li uslo vi za ži vot i rad na se lu a pre sve ga ka ko bi po ljo pri vre ed ni ci-ma obez be di li od Re pu bli ke i Po kra ij ne ono što im pri pa da i u to me smo iz go di ne u go di nu sve bo lji po ru či la je na kra ju Bi lja na Ra do sa vlje vić di rek-to ri ca Agen ci je za ru ral ni raz voj op šti-ne In đi ja.

M. Ba la ba no vić

Po ljo pri vred nik Ni ko la Sto jec-ki iz Ši da, iako ob ra đu je sa mo jed no ju tro ze mlje, is ti če da

je, bez ob zi ra na to što je pro te kla go di na bi la ki šo vi ta i što vre men ske pri li ke ni su po go do va le po ljo pri-vred nim kul tu ra ma, ipak za do vo ljan ro dom ku ku ru za.

- Sa tog jed nog ju tra pro iz veo sam osam to na, a s ob zi rom na ve-li ku vla žnost kli pa ni sam žu rio sa ber bom. Ni sam že leo da pre ra nom ber bom upro pa stim rod jer bi ta kve kli po ve ka sni je mo gla da na pad ne

ple san na ta va nu. Za to sam stro go vo dio ra ču na o vla žno sti, sva ki dan sam bio na nji vi i pre gle dao ono što je ro di lo. I po red to ga, ipak je bi lo kli po va na ko ji ma se na vr ho vi ma po ja vi la ple san, ta ko da sam ta kve pri mer ke mo rao me ha nič ki da od-stra nim. Pret hod no sam ku ku ruz od neo da mu se utvr di vla žnost i ona je iz no si la 23 od sto. Po sle vi še da na sun ca i ve tra pa la je na 18 od-sto i tek ta da sam kre nuo u ber bu – ka že po ljo pi vred nik iz Ši da Ni ko la Sto jec ki, do da ju ći da su ga, pre ma

gru boj ra ču ni ci, ula ga nja u proš lo-go diš wu pro iz vod nju ku ku ru za ko-šta la ne što vi še od 50.000 di na ra.

Za hva lju ju ći svom du go go di-šnjem is ku stvu u po ljo pri vre di, Ni-ko la je od po čet ka pri me nji vao sve po treb ne agro teh nič ke me re, do bro je đu brio ze mlju i na vre me je pri-hra nji vao rod.

- Za hva lju ju ći sve mu to me hi brid „NS 60-30“ se po ka zao kao iz u zet no do bar, a pri nos bi si gur no bio i ve ći da su vre men ske pri li ke bi le bo lje, od no sno da ni je bi lo obil nih ki ša i ni skih tem pe ra tu ra. U sva kom slu-ča ju, bi će do volj no za is hra nu sto-ke, to vlje ni ka i ži vi ne, a osta će ne-što i za pro da ju na pro le će – is ti če Ni ko la Sto jec ki iz Ši da, na po mi nju ći da će od ove go di ne po red ku ku ru za po če ti da se je i so ju.

S. M.

IN ĐI JA • PLA NO VI AGEN CI JE ZA RU RAL NI RAZ VOJ U 2015. GO DI NI

Po sre du je mo iz me đu pa o ra i dr ža ve

Bi lja na Zec Ra do sa vlje vić

ŠID • NI KO LA STO JEC KI, RA TAR

Za do vo ljan lanj skim ro dom - Pri nos ku ku ruza bi bio i ve ći da su vre men ske pri li ke bi le bo-lje, od no sno da ni je bi lo obil nih ki ša i ni skih tem pe ra tu ra – ka že Ni ko la Sto jec ki

Ni ko la Sto jec ki iz Ši da

Ku ku ru zi na si gur nom, pod čar da kom