Prosvetiteljstvo je naziv za knjizevnu epohu, u 18. Stolecu, smatra se prevodom nemackog termina Aufklarung ( od glagola aufklaren= prosvetliti) koji u ovom metaforickom znacenju poinje da znai i prosvetljenje uma i to jo od kraja 17 stolea. Kada se shvati da se upravo moralna strana dobija vaspitanjem- to je ve prosvetiteljsto. Dakle, jedan od osnovnih postulata prosvetiteljstva jeste vaspitanjem ojaati svoj moral, te je tako bilo poeljno raditi na sebi. Bio je to produen vek racionalistike filosofije, bitka protiv sujeverja, izgradnja empirijske nauke. To je bio pokret koji se zasnivao na irenju kritiarskih ideja protiv svih predrasuda ( saznajnih, moralnih, teolokih); pokret graanske klase protiv vlasti feudalaca i feudalne koncepcije ivota; ukazivanje na vanost razuma i na razvoj kritinosti i samostalnosti miljenja. Cilj je transformisati oveka i njegovo miljenje, ali i itavo drutvo!RomanKandid,[footnoteRef:2] koji se smatra njegovim remek-delom i jednim od najrevolucionarnijih djela francuske Prosveenosti XVIII vijeka, predstavlja odgovor naLajbnicove Vilhem(1646.-1716.), nemaki filozof, jedan od najznaajnijih predstavnika racionalizma; osniva i prvi predsednik Berlinske akademije nauka; dela:MonadologijaiTeodiceja; njegova filozofija bazirana je na pojmumonadeprincipe(najboljeg od svih moguih svetova,prestabilirane harmonije,dovoljnog razloga), odnosno ideju po kojoj je ovaj na svet najbolji od svih moguih jer je izraz prestabilirane (unapred postavljene) harmonije kosmosa . Volter je, uopte, bio znaajan za popularizaciju filozofije, sjedinjujui knjievnost i filozofiju i pretvarajui i jednu i drugu u borbenu i duhovitu knjievno-filozofsku prosvetiteljsku publicistiku. Bavio se metafizikim pitanjima Boga, slobode, besmrtnosti due. Bio je estoki protivnik (i kritiar) Katolike crkve, kao osnove feudalizma i mistike, praznoverja i predrasuda. [2: filozofske romane[Filozofski romanje esej ili pamflet, jer u njemu pisac hoe da izloi ili napadne izvesne ideje. On je i roman, jer opisuje izmiljene dogaaje. Ali ne moe biti ni tako ozbiljan kao esej, ni tako verovatan kao roman emu, uostalom, ni ne tei. Pisci, stvarajui takva dela, ne misle ni jednog trenutka da e italac smatrati te fikcije stvarnou, ak im se ini poeljnim da se filozofski roman pokae kao neko fantastino pripovedanje.]

Poto se predpostavlja da je Bog beskonano dobar i beskonano moan, postavlja se pitanje otkud zlo u svetu. Lajbnic odgovara da Bog uvek ini ono to je najbolje i moe odluivati o svemu to je logiki mogue. Bog je mogao da stvori svet u kome ne bi bilo zla, ali takav svetnijenajbolji od svih moguih! Najbolji mogui svet je onaj u kome je koliina dobra maksimalizovana uprkos injenici da neka dobra nuno povlae za sobom izvesna zla. Celokupan skor dobra vei je u naem svetu nego to bi bio u bilo kojem drugom od moguih svetova. Stvarajui ba ovaj svet Bog je dokazao svoju dobrotu.(Filozofija)].Kandidomje Volter hteo da pokae koliko je takav kosmoloki optimizam udaljen od stvarnosti. U romanu se Lajbnicova teorija ne osporava direktno, ve Volter svom junaku podaruje toliko patnje i bola da fraza kako je ovo najbolji od svih moguih svetova zvui jednostavno groteskno.

Volter je deista, a deista doputa postojanje Boga samo kao prauzrok sveta, a negira postojanje Boga kao linosti i njegovo meanje u ivot prirode i u drutvo. Bog deista nije antropomorfan, i ako postoji, uopte se ne zanima za ljudske probleme i patnje: kako oekivati da e neko ko se bavio stvaranjem univerzuma, brinuti zbog linog trpljenja pojedinca i zbog zla koje ga je snalo?) Osim Panglosa koji zastupa Lajbnica, pojavljuju se jo dva junaka, i svaki je zastupnik po jedne filozofske teorije, tj. stava, tako da ima 4 filozofska stava, ukljuujui i Volterov. Drugi filozof, dervi koji se nakratko pojavljuje pred kraj romana, zastupa Spinozinu etiku. Baruh de Spinoza je jevrejski filozof racionalista iz 17. veka. Posthumno je objavljena njegova Etika, u kojoj kae da je problem o kome Volter hoe da raspravlja, otkud zlo u svetu, bespredmetan. Dobro i zlo su samo modusi miljenja, ne pripadaju samim stvarima. Ono to u svetu postoji, to je ono to Spinoza zove Bog ili Priroda, materija sama, a priroda ili materija ne znaju ni za dobro ni za zlo. Tu vladaju surovi zakoni nunosti koje kao dobre ili zle moe oceniti samo ovek sa svog linog stanovita, sudei prema rezultatima njihovog delovanja, npr. kao Jov. Kada Panglos i Kandid nateraju dervia da da svoje miljenje o poreklu zla na svetu, koga ima uasno mnogo, dervi odgovori: ta mari ako ima zla ili dobra? Kad njegova visost polje lau u Egipat, brine li se da li je mievima na brodu dobro ili ne? Na pitanje Panglosa, ta da radimo onda, dervi ga savetuje: Da uti. Gospodar je Bog, priroda, materija, a mievi na lai koja tone su ljudi. Sa njihovog stanovita potapanje na lai je nesrea, ali ne i sa stanovita gospodara.Pjer Bejl je skeptik, a u metafizici teoloki dualista. On kae da je svet u vlasti dve sile, dva metafizika naela dobra i zla. Poto je praktino objanjenje svih posledica u Kandidu uvek nekakav brod koji se potapa, i Martin koristi istu sliku i kae: kako emo objasniti ako, na primer, nekakav putniki brod otmu gusari, pa taj brod potone? I kae da je to vrlo jednostavno: putnike je podavio avo, a gusare je kaznio Bog. Naela dobra i zla su uvek delatna, a ponekad, kao ovde, snose odgovornost za razliite aspekte jednog te istog dogaaja.U Kandidu se itaocu otkriva i prikazuje stvarnost u kojoj ima mnogo vie nakaznog nego lepog, u kojoj sve izgleda bedno i alosno. Izuzetak je Eldorado. Sa Kokombom Kandid stie u tu zemlju, Volterovu Utopiju u gde su ljudi jednaki, besplatno ih goste, a kralj srdaan, grli ih i ljubi. Tu nema suda, zatvora ni Skuptine, ali ima Palate nauke. Tu vlada deizam. Volter je deista, a taj stav u Kandidu se moe nazreti u odeljku o Eldoradu. Volter favorizuje deizam kada Kandid razgovara sa starcem u Eldoradu. Starac kae da slave samo jednog boga, ali ne tako to mu se mole: Nemamo ta da traimo od njega, dao nam je sve to nam treba. Mi mu stalno zahvaljujemo... Mi smo svi svetenici.Bugari, Anabaptist, bura, Kunigundina povest, starica- ispovest- egzistencijalista, Inkvizitor, eldorado, crnac VOLTEROV ODGOVOR na zlo u svetu: Sva metafizika je bolest i breme. Metafiziki odgovori na pitanja koje u svakodnevnom ivotu sebi postavljamo nisu nikakvo olakanje. Metafizika slui samo da zamuti stvari toliko da se u njima vie ne moe prepoznati nikakvo racionalno zrno. Raditi, biti praktian, a ostaviti se metafizike koja je udaljena od stvarnosti, prvi je deo Volterovog odgovora. Kandid, ili naivko, glavni junak romana, evoluira: na poetku romana se pojavljuje kao bezazleni mladi koji tek treba da ue u svet i sazna ta se u njemu deava; od samog poetka je podloan sugestiji (Volter napominje da je Kandid je u poetku naivko, bio je vaspitavan da ni o emu nema miljenje ni ocenu a na kraju romana postaje skeptik, onaj koji sumnja u sve odgovore koji mu se daju, i agnostik, onaj koji smatra da se metafizikim pitanjima nita pouzdano ne moe utvrditi. Kandid tek kada je uzbuen i ogoren, kada prestane da filozofira, izgovara sopstvene reenice i logiki rezonuje. Najvie se otkriva u postupcima. On je plemenit, odluan, preduzimljiv, emotivan, impulsivan. Na primer, u ratu dezertira iz bugarske vojske otkrivi nedela nad enama, starcima, decom, na kraju putovanja spasava i otkupljuje nevoljnike skupljene irom sveta i prua im utoite. Tu Volter prenosi na svog junaka neke crte sopstvenog karaktera, jer je i sam bio prijatelj i branilac ljudskog roda. Prvo je da treba raditi, delati, ostaviti se metafizikog mudrovanja. Drugo, ivot ne moe da postane dobar, zlo se iz ivota ne moe iskoreniti. Prvi razlog je ovekova priroda, a ona nije dobra, ovek je sklon zlu. Drugi razlog zbog kojeg je zlo nemogue iskoreniti jesu ovekove ograniene saznajne mogunosti. ovek o mnogo emu pokuava da misli, ali malo toga moe da shvati, nesavreno je bie. Priroda e uvek biti nadmonija, kao to je bila u lisabonskom zemljotresu. Volter je u osnovi moralista. Zdrav, praktian prosvetiteljski um, kakav je pod njegovim uticajem poeo da se obrazuje, postaje jedino merilo prosuivanja. Istorijske i duhovne preduslove on prezire i zanemaruje. To je aktivno i hrabro shvatanje koje je ispunjavalo prosveenost: ljudsko drutvo trebalo je osloboditi svih tereta koji su se suprotstavljali razumnom napretku. Takve terete predstavljale su oigledno religiozne, politike i privredne injenice. Volter konstituie stvarnost tako to je prilagoava svojim ciljevima. Iako je Lajbncova teorija metafizika, Volterovi argumenti protiv te teorije nisu metafiziki, nego su prosvetiteljski. Usmereni su na moralno ponaanje, praktine posledice, i pokuavaju da daju odgovor na pitanje kako da ivimo u svetu ovakvom kakav jeste, i kako da ga sebi osmislimo, ako je to uopte mogue.