Kapital

Tri ugla: politekonomski, računovodstveni i upravljački

Kapital se može izraziti u nominalnoj vrednosti (Par Value) ili bez nominalne vrednosti (No-par value)

Pravi razliku između: knjigovodstvene vrednosti, tržišne i likvidacione vrednosti preduzeća!

Aktiva: kratkoročna i dugoročna Pasiva: sopstveni i pozajmljeni izvori Sopstveni izvori: uplaćeni kapital (paid-in

capital), naknadno uplaćeni kapital (additional paid-in capital) i neraspodeljena dobit (retained earnings).

Račun vlasnički kapital može sadržati i druge pozicije

Pozajmljeni izvori: krediti, lizing, dužničke hartije od vrednosti.

U zavisnosti od pravne forme kapital izražen u ulogu vlasnika (inokosno preduzeće), udelima (ortačko preduzeće) ili akcijama (akcionarasko preduzeće)

Kod ličnog preduzeća kapital se iskazuje preko računa vlasnika kapitala (ulog vlasnika +-)

Kod ortačkog preduzeća svaki ortak ima poseban lični račun (početni udeo +-)

Akcionarsko preduzeće: situacija je malo složenija.

Uplaćeni kapital izražen u nominalnoj vrednosti akcija Iznos preko nominale ide na naknadno uplaćeni kapital Dve vrste akcija: obične (common shares) i prioritetne

(preffered shares) Prava vlasnika običnih akcija: upravljanje, pravo na

raspodelu finansijskog rezultata, rezidualno pravo u slučaju likvidacije, pravo preče kupovine (ne uvek).

Prava vlasnika prioritetnih akcija: prioritet pri isplati dividendi i prioritet prilikom likvidacije preduzeća. Često uz ove akcije idu opcije: prodaje po unapred utvrđenoj ceni, zamene za obične akcije i otkup radi poništavanja. Nedostatak: ne daje pravo upravljanja!

Prioritetne akcije: 1. kumulativne i nekumulativne, 2. sa punim učešćem, delimičnim učešćem i bez učešća.

Razlikujmo dve knjigovodstvene situacije:1. osnivanje novog akcionarskog preduzeća i 2. konverzija drugih oblika u akcionarsko preduzeće.

Osnivanje novog a.d. emitovanjem kapitala:

Gotovina (5.000*30) 150.000 Obične akcije(5000*10)

50.000 Naknadno uplaćeni kapital

100.000

Transformacija drugih oblika (lično, ortačko, DOO) u akcionarsko preduzeće se vrši emisijom akcija i drugih hartija od vrednosti radi pribavljanja poslovne aktive (going public)

Nabavljena poslovna aktiva se evidentira po fer vrednosti, kratkoročne obaveze i emitovane akcije po nominalnoj, a dugoročne po sadašnjoj vrednosti.

Za eventualnu razliku između fer vrednosti pribavljene poslovne aktive i nominalne vrednosti uplaćenog kapitala odobrava se račun naknadno uplaćeni kapital.

Primer

XYZ Auto d.o.o. (Bilans zatvaranja na dan 31.12.2009.)Kratkoročna aktiva 20.000Dugoročna aktiva 150.000Obračunata amortizacija (60.000) Aktiva 110.000

Obaveze 30.000Kapital 80.000 Pasiva 110.000

XYZ Auto koncept a.d. (Bilans otvaranja na dan 1.1.2010.)Kratkoročna aktiva (fer vrednost) 25.000Dugoročna aktiva (fer vrednost) 130.000 Obaveze 30.000 Obične akcije (1000*10) 10.000 Naknadno uplaćeni kapital 115.000

Neraspodeljena dobit

Saldo na ovom računu predstavlja akumuliranu dobit umanjenu za deklarisane dividende.

Nikada ne uključuje poklone i dobitke ostvarene prodajom trezorskih akcija.

Trezorske akcije: obične i prioritetne. Stiču se: kupovinom, poravnanjem ili poklonom. Smanjuju vrednost aktive i akcijskog kapitala (sem u slučaju poklona)

Neraspodeljena dobit (primer)

Nominalna neraspodeljena dobit na dan 1.1.2008. XXX

+/- zbirni efekat promena pravila knjiženja XXX

+/- prethodna usklađivanja XXX

Ađustirana neraspodeljena dobit na dan 1.1.2008. XXX

+ Neto dobit (- neto gubitak) XXX

- Deklarisane dividende (XXX)

Neraspodeljena dobit na dan 31.12.2008. XXX

Dividende

Podela I: redovne, vanredne i likvidacione Podela II: dividende u novcu i dividende u

akcijama Tri bitna momenta: deklarisanje, evidentiranje i

isplata.

Rezerve

Predstavljaju deo uplaćenog kapitala. Cilj: smanjiti rizik bankrotstva u slučaju kratkoročnog gubitka i zaštita interesa kreditora.

Obične, zakonske, statutarne Propisan nominalni nivo rezervi se ne može

arbitrarno menjati i ne može služiti za isplatu dividendi. Takođe, kupovina trezorskih akcija je ograničena na iznos neraspodeljene dobiti.