Godina petnaesta, broj 767, dodatak za Brani~evski okrug

Jedna od najuspe{nijih godina Centra za kulturu Po`arevac

Kvalitetni programiza sve uzraste

Strana VIII

P E TA K , 1 3 . d e c e m b a r 2 0 1 9 , b r o j 8 1 1 0 , g o d i n a X X I I I , cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0.7 EUR (CG), 9 kuna w w w . d a n a s . r s

Ilust

racij

a: M

. \er

lek

U Golupcu uspe{no zavr{ena realizacijaprojekta prekograni~ne saradnje

Uspe{ni start vatrogasne jedinice

Strana VI

GRANI^NI PRELAZ USIJE PONOVO U FUNKCIJI

Golubac - U naselju Usije kod Go-lupca otvoren je novi grani~ni pre-laz za me|unarodni re~ni saobra-}aj. Ina~e, ovde su, pre bezmalo tridecenije dve susedne zemlje, tadaJugoslavija i Rumunija, stvorilepreduslove za ve}i obim privrednei druge saradnje. Me|utim, zbogratnih sukoba, NATO bombardova-nja i svega {to se de{avalo u prote-klih 26. godina, ovaj grani~ni prelaznije bio u funkciji, iako su u njego-vu izgradnju i opremanje goluba~-ka privreda i Republika Srbija tadaulo`ili 850 hiljada evra. Vlada Srbi-je i Vlada Rumunije su 2013. godi-ne, potpisale su Sporazum o otva-ranju me|unarodnog grani~nogprelaza Golubac Srbija) i Nova Mol-dova (Rumunija) na srpsko-rumun-skoj dr`avnoj granici. Lj. N.

Strane IV - V

Jo{ jedna uspe{na poslovna godina u Op{tini Veliko Gradi{te

Uradili i vi{e od obe}anog, za turizamkao da nema limita

U 2019. godini, uz pomo} Vlade Srbije,realizovani su brojni projekti u oblastiputne i komunalne infrastrukture i unapre|enja turisti~ke ponude

Strana IV

Po`arevac - Ovo je jedna od najzna-~ajnijih investicija u gradu, ~ija jeukupna vrednost izme|u 700 i 800miliona dinara, a naredne godine uMesnoj zajednici „Burjan“ krenu}eizrada ju`nog kolektora, izjavio jegradona~elnik Po`arevca Bane Spa-sovi} prilikom obilaska radova na po-stavljanju vodovodne i kanalizacionemre`e kao i drugih radova na infra-strukturi u brdskoj ulici Po`areva~-kog partizanskog odreda. Ina~e, tre-nutno se izvode radovi od Spomen

parka „^a~alica“ do vrti}a „Du{koRadovi}“. Radovi su podeljeni u trifaze - ura|ena je toplifikacija, ki{na ifekalna kanalizacija i asfaltiranje.

Pored stabilnijeg snabdevanja pija-}om vodom vi{ih nivoa grada, poseb-no u letnjim mesecima, prema re~imagradona~elnika Spasovi}a, u ovom de-lu Po`arevca privode se kraju radovina izradi severnog ki{nog kolektora.Svi ovi poslovi znatno }e doprineti efi-kasnom odvo|enju obilnih voda iz vi-{ih delova grada koje su prethodnih

godina, naro~ito prilikom obilnih pa-davina, stvarale velike probleme te ipovremeno plavljenje ni`ih kvartovana pojedinim lokacijama pa i u samogcentra varo{i. Pored toga {to su zame-njene sve podzemne instalacije, uz ko-lovoz su prvi put ura|eni trotoari, akako je tom prilikom istakao BojanIli} predsednik Skup{tine grada Po`a-revca, gra|ani su najvi{e ukazivaliupravo na te nedostatke.

Z. V.Strana II

Kapitalna ulaganja u vodovod i kanalizaciju me|u najzna~ajnijim investicijama na teritoriji Grada

Trenutna vrednost radova izme|u 700 i 800 miliona dinara

Dogodine u Mesnoj zajednici „Burjan“ krenu}e izrada ju`nog kolektora Veliki zahvati na kanalizaciji nakon decenija bez ulaganja

Takmi~enje za ugledne nagrade u pet kategorija

„Turisti~ki cvet“za Viminacijum

Strana V

Foto

: ego

luba

c

Foto

: poz

arev

ac.rs

Nakon probne vo`nje trajektom

II p e t a k , 1 3 . d e c e m b a r 2 0 1 9 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Tekstovi na ovoj strani su deo medijskog projekta

„Kapitalni izdaci za bolji `ivot Po`arevljana” koji je

sufinansiran sredstvima Grada Po`arevca. Stavovi

izneti u medijskom sadr`aju ne odra`avaju nu`no

stavove organa koji sufinansira projekat.

Po`arevac

Po`arevac - Ovo je jedna od najzna~aj-nijih investicija u gradu, ~ija je ukupnavrednost izme|u 700 i 800 miliona di-nara, a naredne godine u Mesnoj za-jednici „Burjan“ krenu}e izrada ju`nogkolektora, izjavio je gradona~elnik Po-`arevca Bane Spasovi} prilikom obila-ska radova na postavljanju vodovodnei kanalizacione mre`e kao i drugih ra-dova na infrastrukturi u brdskoj uliciPo`areva~kog partizanskog odreda.Ina~e, trenutno se izvode radovi odSpomen parka „^a~alica“ do vrti}a„Du{ko Radovi}“. Radovi su podeljeniu tri faze - ura|ena je toplifikacija, ki-{na i fekalna kanalizacija i asfaltiranje.

Pored stabilnijeg snabdevanja pija-}om vodom vi{ih nivoa grada, poseb-no u letnjim mesecima, prema re~imagradona~elnika Spasovi}a, u ovom de-

lu Po`arevca privode se kraju radovina izradi severnog ki{nog kolektora.Svi ovi poslovi znatno }e doprineti efi-kasnom odvo|enju obilnih voda iz vi-{ih delova grada koje su prethodnihgodina, naro~ito prilikom obilnih pa-davina, stvarale velike probleme te ipovremeno plavljenje ni`ih kvartovana pojedinim lokacijama pa i u samogcentra varo{i.

Pored toga {to su zamenjene svepodzemne instalacije, uz kolovoz suprvi put ura|eni trotoari, a kako jetom prilikom istakao Bojan Ili} pred-sednik Skup{tine grada Po`arevca,gra|ani su najvi{e ukazivali upravo nate nedostatke.

O^EKUJE SE POMO]DR@AVE

Direktor Javnog komunalnogpreduze}a „Vodovod i kanalizacija“Aleksandar Dimitrijevi} najavio je ne-davno da su kapitalni projekti iz obla-sti vodosnabdevanja i odvo|enja, sa-kupljanja i pre~i{}avanja otpadnih vo-da za koje }e pomo}i i dr`ava: Izvori-{te „Klju~“ u Po`arevcu kapaciteta 300l/s vode, izvori{te „Lovac“ u Kostolcupostrojenja za pre~i{}avanje podzem-ne vode do kvaliteta za pi}e, izvori{teMeminac - revitalizacija postrojenjareversne osmoze, rezervoar „Tulba“ Ifaza 2.000 kubika sa crpnom stanicomu Po`arevcu i Postrojenje za pre~i{}a-vanje otpadnih voda grada Po`arevca.

Izgradnjom postrojenja za pripre-mu vode za pi}e na izvori{tu „Klju~“ uPo`arevcu, sem stabilizacije vodo-snabdevanja grada, sti~u se uslovi zavodosnabdevanje seoskih naselja najugu Lu~ice, Prugova i Poljane koji ne-maju ure|en sistem vodosnabdeva-

nja. Objekti koji se grade za vodosnab-devanje ova tri seoska naselja koristi-}e za dalji razvoj i izgradnju vodovod-ne mre`e za seoska naselja na isto~-nom obodu op{tine i povezivanje sa IIvisinskom zonom Po`arevca. Izra|e-nom tehni~kom dokumentacijom jepredvi|en jedinstveni sistem daljin-skog nadzora i upravljanja sistemomprikupljanja i odvo|enja otpadnih vo-da Po`arevca sa prigradskim naselji-ma, uklju~uju}i i objekte u nadle`no-sti radne jedinice Kostolac. NADZORNI I UPRAVLJA^KI

SISTEM

Budu}i sistem nadzora i upravlja-nja treba da obezbedi automatizacijupojedinih delova sistema, merenje po-jedina~nih parametara i daljinski nad-zor i upravljanje, {to }e sigurno dopri-neti kvalitetu upravljanja vodama ismanjivanju tro{kova eksploatacijekao i pove}anju brzine odziva pri re{a-vanju havarijskih situacija. Osim toga,sistem treba da donese unapre|enje ustalnim naporima za{tite `ivotne sre-dine i to kroz sigurno i bezbedno od-vo|enje otpadnih voda i trenutnu de-tekciju eventualnih bezbednosnih ri-zika, kao i optimalno gazdovanje siro-vom vodom.

Novoprojektovani jedinstveniSKADA nadzorno-upravlja~ki sistemtreba da obezbedi prikupljanje poda-taka, arhiviranje i pripremu izve{taja,koji }e pomo}i nadle`nim institucija-ma da donose kvalitetne odluke o pri-meni adekvatnih mera i efekata spro-vedenih akcija u oblasti za{tite voda.Projektnom dokumentacijom je pred-vi|ena i druga faza realizacije projektakoja pre sve ga obuhvata uvo|enjerazu|enih lokalnih seoskih vodoizvo-ri{ta (Kli~evac, Bradarac, Letnjikovac),kao i sekundarnih delova osnovnog si-stema vodosnabdevanja i kanalisanjaotpadnih voda na teritoriji ~itavog gra-da Po`arevca (Druga visinska zona-re-zervoari, tre}a visinska zona-rezervo-ari, izvori{te Meminac, fekalne crpnestanice na teritoriji Op{tine Kostolac).

REKORDNA POTRO[NJAVODE

Dimitrije Ivi} je jo{ dodao da je ovegodine zabe le `e na re kordna potro-{nja vode pre ko 25.000 kubika dnevno, ali prime nje nom te hnologijomgra|ani nisu ose tili ne dostatak vodeosim u ne koliko slu~aje va gde je bilokvarova na e le ktri~noj mre i.

Kada je u pitanju kvalitet vode on jesvih ovih meseci bio dobar - koli~inanitrata je bila u dozvoljenim koli~ina-ma izme|u 35 do 37 miligrama po li-tru - {to je znatno ispod dozvoljenegranice. Problemi sa visinskom zo-nom re{i}e se ve} pomenutom izgrad-

njom na Tulbi zato {to postoje}i rezer-voar je bio planiran za `ivinarsku far-mu i 150 doma}instava a sada ih jepriklju~eno oko 2000.

Re{eni su i problemi sa zdravompija}om vodom u Starom Kostolcu i

Drmnu a priklju~i}e se na isti vodo-vod i Bradarac, Maljurevac, Bubu{i-nac. Revitalizacijom vodoizvori{taMeminac omogu}i }e se dodatnakoli~ina vode i ujedno }e se branitivodoizvori{te Klu~ od zaga|enja. U2018. i 2019. godini zamenjeno je13,4 kilometra azbestnih cevi a tre-nutno se radi na menjanju 3,4 kilo-metra cevi. U narednoj godini je pla-nirano da se menjaju azbestne cevijo{ u 5 ulica. Radovi su u toku kodSti{ke ulice na crpnoj stanici koja jeosnova za fabriku za pre radu vodakao i dve crpne stanice u Kostolcu inaselju Kanal.

Gradona~elnik Bane Spasovi} isti-~e da, kada je u pitanju ki{na kanaliza-cija, ura|eno je ne{to {to niko nije de-cenijama. Investirano je 290 milionadinara za gradnju 9,1 kilometara ki{nekanalizacije {to je doprinelo da vi{enemamo poplave u gradu. Nekada jesa mnogo manje padavina bilo popla-va i vi{e problema, a sada smo svedo-ci, da imamo padavine kada padne

preko 40 litara ki{e po metru kvadrat-nom u nekoliko sati i da vi{e nemamove}ih problema u gradu.

Odr`avanjem i izvo|enjem radovana koritu Stare Mlava, sela koja sustradala od poplava 2014. godine Na-br|e, Maljurevac, Bubu{inac vi{e ne-

maju problema. U prethodne tri godi-ne izgra|eno je 38 kilometara fekalnekanalizacije vrednosti 340 miliona di-nara. Za zamenu azbestno cementnihcevovoda i {irenje vodovodne mre`eutro{eno je 135 miliona dinara a ura-|eno je 7,2 kilometara cevi.

Z. Vasi}Fotografije: pozarevac.rs

Kapitalna ulaganja u vodovod i kanalizaciju me|u najzna~ajnijim investicijama na teritoriji Grada

Trenutna vrednost radova izme|u 700 i 800 miliona dinara

Dogodine u Mesnojzajednici „Burjan“krenu}e izrada ju`nog kolektora Veliki zahvati nakanalizaciji nakondecenija bez ulaganja

Smanjenje gubitaka u mre`iNa poslednjoj sednici Skup{tine rebalansom bud`eta je „Vodovodu i kanalizaciji“ promenjenplan tro{enja sredstva za 2019. godinu. Izmenom je odlo`ena planirana zamena azbestnog ce-vovoda u ulicama Dalmatinska, Kni}aninova i Pore~ka. Za ovu namenu iz Fonda za za{titu `i-votne sredine bilo je izdvojeno oko 19 miliona dinara. O razlozima odlaganja, direktor preduze-}a „Vodovod i kanalizacija“ Aleksandar Dimitrijevi} je izjavio:- Bili smo u kontaktu sa Kancelarijom za javna ulaganja u Beogradu i postignut je dogovor dau cilju smanjenja gubitaka vode u mre`i, finansiranje ide preko Kancelarije. Pored te tri ulicetrenutno se radi jo{ pet projekata koji }e biti predati Kancelariji za javna ulaganja kako bi ispra-tila finansiranje za slede}u godinu. Tu su i Slobodarska ulica i Ulica Bo`e Dimitrijevi}a u gornjemdelu gde je letos bilo mnogo curenja. Mre`a je tamo u izuzetno lo{em stanju. Pored ovih, radese projekti za jo{ ~etiri ulice. U pitanju su ne samo cevovodi, ve} i priklju~ci i pocinkovane cevi.Ide se na zamenu cevovoda tamo gde su najve}i gubici i gde su bila najve}a pucanja. Pri izbo-ru smo imali u vidu i starost cevovoda bez obzira da li su azbestne ili metalne.Sredstva koja su bila predvi|ena za ulice Dalmatinska, Kni}aninova i Pore~ka prebacuju se zaprojektovanje spajanja cevovoda iz sela Bradarac, Bubu{inac i Maljurevac na fabriku vode „Mla-va“ kapaciteta 60 litara u sekundi. Ovo vodoizvori{te sada radi sa pola kapaciteta i snabdeva se-la Drmno i Stari Kostolac.- Doneli smo odluku da se ti vodovodi pove`u na fabriku „Mlava“ i da sela od Starog Kostolcado Letnjikovca budu na istom sistemu. Kapacitet od 60 litara u sekundi je dovoljan za pokriva-nje potro{nje u svim ovim selima a postoje}a seoska izvori{ta bi se konzervirala i slu`ila prili-kom eventualnih ekscesnih situacija“. Z. V.

Redovna kontrolaZavod za javno zdravlje Po`arevac vodu kontroli{e {est puta mese~no na 11 ta~aka u Po`arevcu i triputa mese~no na 6 ta~aka u Kostolcu, {to je u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode zapi}e. Tako|e, laboratorija JKP „Vodovod i kanalizacija“ vr{i uzorkovanje i analizu vode na izvori{tima„Klju~“ u Po`arevcu i „Lovac“ u Kostolcu, kao i na kontrolnim ta~kama u gradskim mre`ama 211 pu-ta mese~no. Dimitrijevi} je dodao i da je potro{nja vode u Po`arevcu sada racionalnija nego letos.„Pritisak u mre`i je normalan i broj intervencija na sistemu je znatno smanjen u odnosu na letnje me-sece jer je dosta pala potro{nja vode. Letos je velikim kori{}enjem vode sistem dovo|en u napregnu-to stanje i tu je glavni problem bio {to voda u su{tini nije racionalno tro{ena ve} se rasipala“.

Racionalnije tro{enje zdrave vode- Snabdevanje vodom u Po`arevcu, posle letnjih meseci kada je bele`ena rekordna potro{nja do granicaizdr`ljivosti sistema, stabilizovalo se. Samim tim i broj intervencija zbog velikih pritisaka koje su za po-sledicu imale pucanje cevi, je znatno smanjen, izjavio je direktor Javnog komunalnog preduze}a „Vodo-vod i kanalizacija“ Aleksandar Dimitrijevi}. Kvalitet vode je standardan i redovno kontrolisan, bez povi{e-nih vrednosti nitrata. Kvalitet vode je dobar, nema nikakvih odstupanja, cele godine se dr`i na istom ni-vou i nijednog trenutka nije do{lo do bilo kakvog pribli`avanja ekscesnim situacijama, ka`e Dimitrijevi}.

Direktor JKP Aleksandar Dimitrijevi}

Sa jednog od obilazaka radova

Vodozahvat

Radovi na mre`i

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 3 . d e c e m b a r 2 0 1 9 . brani~evo

UKRATKO

Po`arevac - Na redovnoj konfe-renciji Gradskog odbora Srp-ske napredne stranke Po`are-vac, Biljana Ivkovi} predsedni-ca Unije `ena Gradskog odbo-ra SNS Po`arevac predstavila jeaktivnosti unije. Prema njenimre~ima, cilj Unije `ena je eko-nomsko osna`ivanje `ene, po-

liti~ko unapre|ivanje i stvara-nje jedne savremene `ene koja}e mo}i da iza|e u susret svimzadacima i re{avati problemekoje je dana{nje dru{tvo stavi-lo kao prioritet.

Aktivnosti koje sprovodiUnija `ena se odnose na po-bolj{anje zdravlja `ena i una-pre|enje rodne ravnopravnostiu zdravstvenoj politici, ostvari-vanje rodne ravnopravnosti uobrazovanju, prevenciji i suzbi-janju svih vrsta nasilja nad `e-

nama i obezbe|ivanju sveobu-hvatnog sistema za{tite za ene`rtve nasilja i adekvatnu zastu-pljenost i u~e{}e `ena u proce-su odlu~ivanja.

Biljana Ivkovi} je ocenila daje u ovoj godini ispunjen plan iprogram unije i da je vi{e negouspe{no ostvarila sve zacrtane

ciljeve. Ivkovi}eva je predstavi-la ~itav niz humanitarnih akci-ja i tribina o zdravlju koje suodr`ane u ovoj godini. Po~et-kom godine odr`an je humani-tarni koncert u Domu kulture,sredstva sa koncerta su bila na-menjena devoj~ici oboleloj odleukemije, Unija `ena je u~e-stvovala u akciji kupovinomkarata.

U toku ove godine bilo je ne-koliko akcija prikupljanja hu-manitarne pomo}i za ustanove

u tri velike akcije Domu za sta-ra lica i ometena u razvoju „DrNikola [umenkovi}“ u Stamni-ci je donirana garderoba u timakcijama je u~estvovalo preo200 ena ~lanica SNS.

Bila je organizovana i velikaakcija za Specijalnu ustanovuza lica ometena u razvoju

„Gvozden Jovan~evi}“ VelikiPopovac, gde je u~estvovalo 72`ene. Unija `ena GrO SNS Po-`arevac je organizovala huma-nitarne akcije i za vi{e~lane po-rodice koje su socijalno ugro`e-ne. Na temu zdravlja odr`anoje u 2019. godini devet tribinakoje su bile izuzetno pose}ene.Predsednica Unije ena BiljanaIvkovi} je rekla da se ve} radina planu za 2020. godinu i dao~ekuje jo{ uspe{niju godinu savi{e akcija i tribina. Z. V.

Po`arevac - Od danas je tradici-onalni Novogodi{nji bazar uPo`arevcu otvoren u pe{a~kojzoni na Starom korzou. Uli~naprodaja bi}e organizovana od13. decembra do 6. januara. Zatu namenu bi}e postavljeno 20drvenih tezgi od jednog kva-drata, devet drvenih tezgi oddva kvadrata, dve drvene tezgeod 6,2 kvadrata i jedan paviljonod 6,2 kvadrata.

Proizvodi koji }e se prodavatina Novogodi{njem i Bo`i}nomva{aru podeljeni su u tri katego-rije, shodno kojima }e se odre|i-vati namena prodaje u drvenimmobilnim tezgama i to novogo-di{nji pokloni (~estitke, ukrasi,zimske kape, {alovi, rukavice, ~a-rape i sli~no), rukotvorine, suve-niri i doma}a hrana i pi}e (kuva-no vino, kuvana rakija, doma}ispecijaliteti, med, doma}i sirevi,gastronomija i sli~no).

Pravo na dodelu povr{inejavne namene i zakup privre-menog objekta za prodaju pro-izvoda imaju registrovane za-natske, trgovinske i ugostiteljskeradnje, registrovani vinari i pro-izvo|a~i rakija, registrovana po-ljoprivredna doma}instva, pro-izvo|a~i organske i doma}ehrane, proizvo|a~i suvenira irukotvorina organizovani u re-gistrovana udru`enja gra|ana.Izbor u~esnika za u~e{}e, popodnetim prijavnim listovima idostavi tra`ene dokumentacijeizvr{i}e komisija koju formiraGradsko ve}e Grada Po`arevca.

Za dodelu povr{ine javnenamene za prodaju proizvodaiz ove odluke, mogli su u~e-stvovati izlaga~i sa sopstvenimdrvenim {tandovima i ku}ica-ma koji se uklapaju u konceptmanifestacije, pod uslovom daima prostornih mogu}nosti.

Izdavanje re{enja za kori{}e-nje povr{ine javne namene vr{inadle`no Odeljenje za imovin-sko - pravne poslove Gradskeuprave Grada Po`arevca, po iz-vr{enoj uplati zakupa privre-menog objekta i pla}ene odgo-varaju}e takse za zauze}a povr-{ine javne namene, a pre posta-vljanja na utvr|enoj lokaciji.

Turisti~ka organizacija Gra-da Po`arevca du`na je da orga-nizuje dono{enje, postavljanje iodno{enje drvenih tezgi i ku}i-ca. Javno komunalno preduze-}e „Komunalne slu`be“ Po`a-revac, du`no je da po isteku va-{ara povr{inu javne nameneo~isti i dovede u ispravno sta-nje. Kontrolu kori{}enja povr-{ine javne namene vr{i}e Ode-ljenje za inspekcijske posloveGradske uprave Grada Po`a-revca.

Z. V.

Po`arevac - Po`areva~ko Udru-`enje gra|ana „[ansa“ objaviloje konkurs za poha|anje obukeza varioce, u okviru projekta„Nova {ansa za mlade“. Nakonkurs se mogu prijaviti mla-di od 18 do 30 godina, me|ukojima }e se izabrati kandidatiza obuku koja traje 20 dana ikoja }e se sprovoditi u Institutu„Go{a“ u Smederevskoj Palan-ci. Na konkurs treba poslati pri-

javu koja obuhvata radnu bio-grafiju i motivaciono pismo, namejl adresu sansaoffi-ceŸgmail.com. Uz prijavu tre-ba navesti i potrebnu veli~inuobu}e i ode}e, odnosno radnogodela. Po`eljno je imati odre|e-no iskustvo iz metalske struke,ali ono nije neophodan uslov.Obuka je besplatna, kao i sme-{taj i ishrana za vreme njenogizvo|enja. Kandidati koji uspe-

{no zavr{e obuku ima}e na ras-polaganju logisti~ku pomo}„[anse“ pri uspostavljanju kon-takta i obezbe|ivanju intervjuakod potencijalnih poslodavacau na{oj zemlji. Projekat „Nova{ansa za mlade“ realizuje sepreko javnog poziva za stimuli-sanje razli~itih oblika zapo{lja-vanja i preduzetni{tva mladih,koje finansira Ministarstvoomladine i sporta. M. V.

Veliko Gradi{te - Op{tina Veli-ko Gradi{te donirala je pripad-nicima policije opremu neop-hodnu za njihov svakodnevnirad. Donaciju ~ini standardizo-vana formacijska oprema - dvaalkometra marke AlcoTrue,eksterna baterija za radarski

ure|aj T-III i digitalni fotoapa-rat marke Nikon.

Ona je uru~ena na prijemukoji su organizovali predsednikop{tine Dragan Mili} i njegovzamenik Sla|an Markovi}. Uime policije, donaciju su primilina~elnik Odeljenja saobra}ajne

policije Policijske uprave Po`a-revac, potpukovnik Dragan Ri-sti}, na~elnik Policijske staniceVeliko Gradi{te, Darko Pajki} ikomandir PS, Nikola Mitrovi}.

Kao i svake godine, op{tinaje i sada izdvojila sredstva zaopremu iz programa Saveta zabezbednost u saobra}aju kakobismo spre~ili ne`eljene situa-cije. Ova sredstva su skromna,ali zna~ajna za bezbednost sao-bra}aja. Saradnja sa policijomje na visokom nivou i ovomprilikom im zahvaljujem. Za-dovoljni smo situacijom i na-stavi}emo i dalje da poma`e-mo, a namera nam je da krozedukaciju i kaznenu politikusmanjimo broj nezgoda. Tako-|e, u planu je otvaranje poligo-na i nabavka opreme za decu“,istakao je predsednik Mili}.

M. V.

Konkurs za mlade nezaposlene radnike

Besplatna obuka za varioce

Prijem povodom donacije Op{tine Veliko Gradi{te

Vredna oprema za policiju

Foto

: Op{

tina V

elik

o Gr

adi{t

e

Foto

: urb

ancit

yrad

io.o

rg

Od danas radi Novogodi{nji bazar na Starom korzou

Sve u znaku praznika

PODELA NOVIH BEBI PARKING KARTICAPo`arevac - Usled velikog interesovanja roditelja, Bebi parking kartice su ponovo deljene u De~ijem dispanzeru Doma zdravlja Po-`arevac. Podse}amo da pravo na ove kartice imaju roditelji dece do godinu dana. Kartice obezbe|uju pravo na besplatno parkiranjena rezervisanim Bebi parking mestima. Najmla|i su obradovani i balonima. „Sa ovakvim promocijama nastavi}e se do kraja godi-ne kako bi kartice u~inili {to dostupnijim roditeljima“, rekla je direktorka Parking servisa Marija Papovi}. Kartice se mogu dobiti sva-kog radnog dana od 8 do 20 ~asova kao i subotom od 8 do 14 sati na {alteru Parking servisa u ulici Voje Duli}a broj 28. Potrebno jeda roditelji ponesu izvod iz mati~ne knjige ro|enih za dete ili zdravstvenu knji`icu, li~nu kartu i saobra}ajnu dozvolu. Z. V.

Foto

: hitr

adio

.rs

KONKURS ZA DODELU STIPENDIJAKu~evo - Op{tina Ku~evo raspisala je konkurs za dodelu stu-dentskih stipendija za {kolsku 2019/2220. godinu. Dodeli}e sestipendije za deficitarna zanimanja - po tri za budu}e nastav-nike matematike i fizike i po jednu za nastavnika nema~kog je-zika, bibliotekara i master pravnika. Pravo prijave na konkurs,koji traje do 24. decembra, nemaju studenti koji su apsolventi,u radnom su odnosu ili imaju preko 26 godina. M. V.

^LANARINA 1.500 ZA 2020. GODINUPo`arevac - Udru`enje p~elara „Po`arevac“ obave{tava svo-je ~lanove da je po~elo sa primanjem uplata ~lanarine za 2020.godinu. lanstvo u ovom udru`enju ko{ta}e 1.500 dinara i mo-`e se uplatiti svake srede i petka u prostorijama udru`enja. la-narina za Savez p~elarskih organizacija Srbije (SPOS) sa ~asopi-som „P~elar“ iznosi 4.800, bez ~asopisa 3.900, dok }e se za po-rodi~nu ~lanarinu pla}ati 2.200 dinara. M. V.

Predstavljene aktivnosti Unije `ena Srpske napredne stranke Po`arevac

Glavni cilj ekonomskoosna`ivanje `ena

Foto

: GrO

SNS

p e t a k , 1 3 . d e c e m b a r 2 0 1 9 .

VIV

p e t a k , 1 3 . d e c e m b a r 2 0 1 9 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Veliko Gradi{te - Sve {to smo gra-|anima obe}ali na po~etku man-data, to smo i ispunili, a u nekimsegmentima uradili smo i vi{e odtoga, kazao je Dragan Mili},predsednik op{tine Veliko Gra-di{te, sumiraju}i poslovnu godi-nu na izmaku. On je istakao daVeliko Gradi{te ima privilegijuda se na njegovom podru~ju na-lazi Srebrno jezero, deo Dunava igranica sa Rumunijom, odnosnoEvropskom unijom, pa takve po-godnosti nastoje da maksimalnoiskoriste.

- Ovu godinu karakteri{e od-li~na saradnja sa Vladom Srbije,koja je prepoznala potencijalena{eg kraja i koja nam maksi-malno poma`e. Aleksandar Vu-~i} ovde je dolazio dva puta, kaopremijer i kao predsednik, a do-lazili su i brojni ministri. Premi-

jerka Ana Brnabi}, u svom govo-ru u Po`arevcu, na{u op{tinu jeposebno pohvalila, {to nama ve-oma zna~i i jak nam je motiv danastavimo u dobrom smeru, is-takao je Mili}.

Tokom 2019. godine zavr{enisu brojni projekti, naro~ito uoblasti putne infrastrukture. As-faltirano je dva kilometra u sa-mom gradu, kao i regionalni putRam - Topolovnik, dug 12 km ivredan 1,5 miliona evra, koji po-vezuje magistralni put Po`arevac- Veliko Gradi{te sa Ramom i Is-to~nom Srbijom i Banatom, uzpomo} skele preko Dunava. Za-vr{ava se i 10 km puta Srebrno

jezero - Zatonje, uz pomo} dr`a-ve, a slede}e godine uradi}e se ibiciklisti~ka staza do Rama.

- Okon~ana je i obnova Ram-ske tvr|ave, za koju je Turska da-la 1,7 miliona evra. Ona nije zva-ni~no otvorena, ali je za dva me-seca imala 5.000 poseta. Do sre-dine januara zavr{i}emo sport-sku halu, koja }e biti baza za daljirad ko{arka{kog kampa Milo{aTeodosi}a. Dogovaramo se i saselektorom na{e odbojka{ke re-prezentacije, prvakom Evrope,Bobom Kova~em, koji je na{Gradi{tanac, da se ovde otvori{kola odbojke, rekao je Mili}.

U procesu gasifikacije op{tine,ostalo je da se gasovod izgradi sa-mo u jo{ jednom selu, a onda se~eka dovo|enje gasa, {to }e zna-~iti i privredi, i turizmu, i gra|a-nima. „Zavr{avamo sti{ki vodo-

vod za tri sela - Kurja~e, Sirako-vo i Majilovac. Radimo i na ka-nalizaciji za sam grad, priklju~i-}emo Topolovnik i Kumane nana vodoizvori{te koje je jedno odnajboljih u Srbiji i daje 200 litara

vode u sekundi, a nama za celuop{tinu treba dvostruko manje“,navodi Mili}.

Ra|eno je i ure|enje seoskihputeva, uvedena je led rasvetapreko privatno-javnog partner-stva. Radilo se i na projektu ure-|enja Trga i glavne ulice i sada se~eka da dr`ava odobri sredstvaza nastavak radova, kako bi seove lokacije povezale sa Srebr-nim jezerom.

Od Kancelarije za javna ulaga-nja dobili su milion evra za kom-pletnu obnovu Doma zdravlja.Odobrena su im sredstva i zakompletnu obnovu Muzi~ke{kole, a javna nabavka bi}e naprole}e. Radi}e i pilot projekatnavodnjavanja uz u~e{}e tri sela,koji finansira dr`ava.

- Ponovo radi „Dunavka“ ku-pljena iz ste~aja, u Ostrovu je je-dan privatnik na 30 godina za-kupio 200 hektara i zasadio vo-}e, drugi na veliko pravi torte ikola~e. O~ekujemo da se prodastari hotel i da se izgradi jedannovi, kao i da se na podru~ju odnekoliko hektara postave solar-ni paneli za proizvodnju struje.Osim toga, ljude u selu podsti~e-mo da izdaju vi{ak prostora tu-ristima i od toga da `ive. Uz po-mo} svih ovih projekata, neza-

poslenost }emo svesti na mini-mum, kazao je Mili}.

- Ne zapostavljamo ni pomo}porodicama i deci. \aci imajubesplatnu u`inu i prevoz, stu-denti stipendije, nagra|ujemo„vukovce“ i osvaja~e prvog me-sta na takmi~enjima, a nagradesleduju i uspe{nim sportistima.Poma`emo vantelesnu oplodnju,poklanjamo auto-sedi{ta za be-be, nezaposlenim majkama daje-mo jednokratnu naknadu, rekaoje Mili}. Do sada je zatvorena sa-mo jedna {kola, u Ramu, dok je uKumanu ponovo po~ela sa ra-

dom. Nadaju se da }e |aka bitivi{e, jer je, nakon smanjenja bro-ja novoro|enih sa 150 na 108,ove godine njihov broj bio 132.

Lokalna samouprava poma`ei kod le~enja bolesne dece. Ovegodine odlu~eno je da se odusta-ne od nabavke propagandnogmaterijala, na koji se tro{i nekoli-ko stotina hiljada dinara. Na izlo-`bi radova dece sa smetnjama urazvoju za 100.000 dinara kuplje-ne su njihove slike, a jo{ 100.000dinara uplati}e se za le~enje ne-kog deteta.

- Veoma sam zadovoljan kakoje pro{la 2019. godina. Ostvarenisu brojni projekti, a saradnja saVladom Srbije je bila odli~na. I zaslede}u godinu imamo ambicio-zne planove, ali oni nisu nerealni,ve} ostvarljivi. Nastavljamo sa-radnju sa dr`avom i nastavljamo

da unapre|ujemo uslove za ivotna{ih gra|ana, ali i za boravak tu-rista. Na{ moto je da svi koji do-|u, treba i da nam se vrate. I zai-sta se mnogi vra}aju, {to nam i je-ste krajnji cilj, kazao je Mili}.

M. Veljkovi}

Golubac - U naselju Usije kod Go-lupca otvoren je novi grani~niprelaz za me|unarodni re~ni sa-obra}aj. Ina~e, ovde su, pre bez-malo tri decenije dve susedne ze-mlje, tada Jugoslavija i Rumuni-ja, stvorile preduslove za ve}iobim privredne i druge saradnje.Me|utim, zbog ratnih sukoba,NATO bombardovanja i svega{to se de{avalo u proteklih 26.godina, ovaj grani~ni prelaz nijebio u funkciji, iako su u njegovuizgradnju i opremanje goluba~kaprivreda i Republika Srbija tadaulo`ili 850 hiljada evra.

Vlada Srbije i Vlada Rumuni-je su 2013. godine, potpisale Spo-razum o otvaranju me|unarod-nog grani~nog prelaza Golubac

(Republika Srbija) i Nova Mol-dova (Rumunija) na srpsko-ru-munskoj dr`avnoj granici. Potpi-

sivanjem Sporazuma, stekli su seuslovi da se iz IPA Programa pre-kograni~ne saradnje Srbija - Ru-munija, finansira projekat „Us-postavljanje trajektne linije naDunavu izme|u Golupca i NoveMoldove“. Projekat sprovode op-{tine Golubac i Veliko Gradi{tesa srpske strane i op{tina NovaMoldava i Okrug Kara{ Severinsa rumunske strane.

Osnovni cilj projekta jesteunapre|enje pograni~ne infra-strukture kako bi se pove}alaukupna privredna konkurent-nost u pograni~noj oblasti, una-

predio kvalitet `ivota lokalne za-jednice i unapredila saradnja lo-kalnog pograni~nog stanovni-{tva. Za ovo nerazvijeno pogra-

ni~no podru~je, valorizacija turi-sti~kog potencijala predstavlja iz-vor za generisanje privrednih ak-

tivnosti i privla~enje novih inve-sticija, ~ime se podsti~e razvojmikro i malih preduzetnika uoblasti , takozvane male privredei pru`aoca turisti~kih usluga.

Podsticanje privredne aktiv-nosti i razvoj turizma je kataliza-tor za ekonomski rast u pogra-ni~nom podru~ju s obzirom napostoje}u slabu iskori{}enost po-tencijala za privredni razvoj. Re-alizacijom ovog projekta }e se

olak{ati povezivanje dva pogra-ni~na regiona, br`i pristup izme-|u okruga Kara{ - Severin u Ru-

muniji i Brani~evskog okruga, uSrbiji. Op{tine Golubac i VelikoGradi{te sa srpske strane Duna-va i op{tina Nova Moldava i

okrug Karas Severin iz Republi-ke Rumunije, tada su po~eli saimplementacijom ovog projektapod nazivom „Uspostavljanjere~no skelskog prevoza na Duna-vu - trajektom izme|u NoveMoldave i Golupca“.

Projekat se finansira u okviruIPA CBC Programa prekograni~-ne saradnje Rumunija-Srbija, aukupna vrednost projekta je2.352.674 evra, od kojih je op{ti-na Golubac , kao partnera naprojektu ulo`ila oko 247.071evra. Ova podunavska op{tinauradila je rekonstrukciju obalou-tvrde i prilaznih puteva, oprema-nje objekata carine i grani~ne po-licije u Usiju kao i izgradnja od-govaraju}eg pontona za bezbe-dan prilaz trajekta.

Kona~no, posle skoro tri dece-nije ovaj grani~ne prelaz 20. ovogmeseca bi}e pu{ten u funkciju.Obavljena je i probna vo`nja tra-

jektom od Usija do Nove Molda-ve i, prema re~ima rukovodstvaop{tine Golubac, sve je proteklobez problema.

- Jedan od glavnih ciljeva pro-jekta koji finansira EU predsta-vlja uspostavljanje vodnog gra-ni~nog prelaza trajektom za tran-sport putni~kih vozila i ljudi naliniji Nova Moldava - Golubac.Planirani projekt }e omogu}itipovezivanje na{e op{tine i op{ti-na Brani~evskog Okruga sa op-{tinom Nova Moldava u jugoza-padnom delu Rumunije. Pro-gram ima za cilj postizanje odr`i-vog dru{tveno-ekonomskog raz-voja Rumunije i Srbije u pogra-ni~nom podru~ju, ka`e prvi ~o-vek op{tine Golubac, dr Neboj{aMijovi}. Lj. Nastasijevi}

Tekstovi su deo medijskog projekta „Kultura i infrastruktura kao osnov turizma” koji je sufinansiran sredstvima Opštine Veliko Gradište. Stavovi izneti u medijskom sadr`aju ne odra`avaju nu`no stavove organa koji sufinansira projekat.

Veliko Gradi{te

Jo{ jedna uspe{na poslovna godina u Op{tini Veliko Gradi{te

Uradili i vi{e od obe}anog, za turizam kao da nema limita

U 2019. godini, uz pomo} Vlade Srbije, realizovani su brojni projekti u oblastiputne i komunalne infrastrukture i unapre|enja turisti~ke ponude

Nove {anse sa „brzim“ putemU narednoj godini u planu je da se zavr{i {kola u Srednjevu koja se gradi godina-ma, da se krene sa projektom navodnjavanja, da se, u saradnji sa dr`avom, napra-vi brza saobra}ajnica, bez zaustavne trake, koja }e u prvoj fazi i}i do Golupca. U pla-nu je i da se staza pored Srebrnog jezera od 800 metara produ`i na 1,5 km, {to je in-vesticija od dva miliona evra. Nastavi}e se i s promocijama turizma u Rumuniji, jerje sve ve}i broj njihovih turista. U planu je da se pove`u sa Po`arevcem i Golupcomjer tako zna~ajno oboga}uju turisti~ku ponudu.

Sve vi{e manifestacija„Imamo mnoge manifestacije i planiramo da taj broj jo{ vi{e uve}amo. Tu su Carev~evi dani,Alaske ve~eri, Pasuljijada, SILAFEST, Ciklokros, turniri u odbojci na pesku i u {ahu, Dani cve-}a... Planiramo i triatlon takmi~enje i ve} imamo najave u~e{}a iz Amerike, rekao je Mili}.

Uskoro prevoz robe i putnika- Imali smo malo problema oko administrativnog dela i izgradnje pontona, jer je ovajprojekat iz Programa prekograni~ne saradnje Rumunija - Srbija koji finansira Evropskaunija. Uradili smo sve {to je planirano i spremni smo za otvaranje prelaza. Ovaj me|u-narodni re~ni grani~ni prelaz bi}e u funkciji prevoza putnika i robe. Op{tina Golubac iNova Moldava zavr{ile su planirane radove na rekonstrukciji postoje}eg grani~nog pre-laza i njegovo pu{tanje u funkciju o~ekuje za desetak dana, objasnio je dr Mijovi}. Saradnja dva okruga

Realizacijom ovom projekta stvori}e se uslovi za unapre|enje prekograni~ne saradnjeizme|u dva okruga ( Brani~evski i Karas Severin iz Rumunije) stimulisanje prekogra-ni~nih ekonomskih odnosa, diversifikacija i valorizacija istorijskih, kulturnih i prirodnihvrednosti kao i razvoj intermodalne saobra}ajne infrastrukture a sve u cilju pove}anjakvaliteta `ivota u pograni~nom podru~ju ovog dela Srbije i Rumunije.

Dragan Mili}, predsednik op{tine Veliko Gradi{te

Zgrada Op{tine

Crkva u centru grada

Foto

: M. V

eljk

ovi}

Beograd - Sve popularniji Arhe-olo{ki park Viminacijum dobit-nik je ovogodi{njeg priznanja„Turisti~ki cvet“ u kategoriji „Or-ganizacija koja je dala doprinosunapre|enju turizma i podizanjukvaliteta turisti~kih usluga“. Na-gradu je primio direktor MiomirKora}, a predlog za ovu nagradukandidovala je Turisti~ka organi-zacija grada Po`arevca.

Dakle, za organizaciju koja jedala doprinos unapre|enju turi-zma i podizanju kvaliteta turi-sti~kih usluga izabran je Arheo-lo{ki park Viminacium, a u kon-kurenciji pojedinaca dr IskraMaksimovi} direktor Tvr|aveGoluba~ki grad.

Ina~e, „Turisti~ki cvet“ je na-grada Turisti~ke organizacije Sr-bije koja se tradicionalno dode-ljuje za zna~ajna ostvarenja u po-dizanju kvaliteta turisti~kih uslu-ga, kao i za doprinos razvoju,

unapre|enju i promociji turizmau Srbiji. Za nagrade u pet katego-rija takmi~ilo se 78 prijavljenihkandidata, a odabir pobednikavr{io je stru~ni iri. Od ove godi-ne, u izbor najboljih po prvi bilaje uklju~ena i internet publika.Za najbolju turisti~ku organiza-

ciju progla{ena je Turisti~ka or-ganizacija Vrnja~ke Banje, a zanajbolju manifestaciju progla{enje „Despot Stefan Lazarevi} - Justout“, dok je priznanje u kategori-ji „receptivna turisti~ka agencija“

pripalo agenciji Balkan TravelCentar iz Beograda. PriznanjeTuristi~ki cvet u kategoriji „naj-bolji hotel“ dobio je Grand HotelTornik na Zlatiboru, a u katego-riji „ostali ugostiteljski objekti zasme{taj“ nagra|en je Nataly Spa- Sokobanja. Z. V.

Posle skoro tri decenije obnovljen me|unarodni re~ni saobra}aj preko Dunava

Grani~ni prelaz Usije ponovo u funkcijiUkupna vrednost projekta je preko 2,35 miliona evra, od kojih je op{tina Golubac ulo`ila oko 247.000

Probna vo`nja trajekta

Za ugledne nagrade u pet kategorija takmi~ilo se 78 kandidata

„Turisti~ki cvet“ za arheolo{ki park Viminacijum

Sombor - Turisti~ka organizacijaop{tine Petrovac na Mlavi bila jeveoma zapa`en u~esnik na 11.Me|unarodnom festivalu vina ihrane u Somboru. Pored pred-stavnika Turisti~ke organizacije,na {tandu su svoje proizvode

promovisali vinar Aca Popovi} ip~elar Dragana Vladi}.

Na ovom festivalu, koji imazna~ajnu tradiciju, bilo je okostotinu izlaga~a iz zemlje i okru-`enja koji su predstavili najboljavina i rakije, doma}u hranu i ga-

stronomske specijalitete. Ovaj fe-stival je jo{ jednom pokazao do-bru saradnju Turisti~ke organi-zacije op{tine Petrovac na Mlavisa svojim lokalnim proizvo|a~i-ma i sa Turisti~kom organizaci-jom grada Sombora. Z. V.

Kragujevac - Program „Braniteljii braniteljke manjinskih prava uSrbiji“ odr`an je u Kragujevcu uorganizaciji Instituta za evropskeposlove, uz podr{ku ambasadeSAD u Srbiji, a jedan od zapa`e-nih u~esnika bio je i mladi Po`a-revljanin Aleksandar Stojanovi},student Pravnog fakulteta u Kra-gujevcu.

- Veoma sam zahvalan Insti-tutu za evropske poslove {to samdobio {ansu da u~estvujem naovom seminaru. Dosta sam nau-~io i pro{irio svoje znanje o ljud-skim pravima i slobodama naprakti~nim ve`bama kojih na fa-kultetu nemamo u dovoljnoj me-ri, izjavio je Stojanovi}.

Ina~e, u programu je u~estvo-valo 20 diplomiranih pravnika,studenata zavr{nih godina i post-diplomskih studija pravnih fa-kulteta u Srbiji. Program obu-hvata trening koji se sastoji izpredavanja, radionica, poseta Za-

{titniku gra|ana Kragujevca, Vi-{em sudu u Kragujevcu, diskusi-je u~esnika sa eminentnim pre-dava~ima, stru~njacima iz oveoblasti, predstavnicima dr`avnogi civilnog sektora o zna~aju za{ti-te prava manjina i njihovoj pri-meni u praksi. Trening se sasto-jao od pet radnih dana sa inten-zivnom agendom i podeljen je na~etiri oblasti: „Razumevanje ljud-

skih prava“, „Jesmo li svi ravno-pravni“, „Institucionalna za{titamanjinskih prava u Srbiji“ i„@rtve kr{enja ljudskih prava“.

Tokom programa u~esnici suimali mogu}nost da steknu po-trebno znanje o razli~itim ma-njinskim grupama u Srbiji, kao imogu}nost da se bolje upoznajusa pote{ko}ama i izazovima sakojima se pripadnici manjina

svakodnevno suo~avaju. Tokomodr`anog {estodnevnog trenin-ga, dvadeset u~esnika se upozna-lo sa metodama institucionalneza{tite ljudskih prava u Srbiji,kao i na koji na~in mogu pomo}iosobama ~ija su prava naru{ena.

- Predavanja su nam dr`alesudije Apelacionog suda u Kra-gujevcu, Vrhovnog kasacionogsuda imali smo i posetu Vi{emsudu u Kragujevcu kao i Za{titni-ku gra|ana grada Kragujevca, {toje bilo jako korisno i interesant-no, s obzirom da grad Po`arevacjo{ uvek nema svog Za{titnikagra|ana, ali tako|e i predstavnicinevladinih organizacija koje sebave za{titom ljudskih prava, po-litikolozi, sociolozi i drugi. Sma-tram da }e mi ste~eno znanje pu-no zna~iti u budu}oj profesiji, aliplaniram da na samom fakultetuodr`im par vr{nja~kih edukacijao ovoj oblasti, istakao je Aleksan-dar Stojanovi}. Z. V.

Ve~eraszatvaranjeStandUpfestaPo`arevac - Ve~eras }e, na kamer-noj sceni Radio Caffea Boom 93,biti zatvoren prvi StandUp fest uPo`arevcu a nastupi}e komi~arkaJelena Radanovi} sa predstavom„Imam plan“. Jelena Radanovi}ka`e da je njen `ivotni moto Gla-mur pre predrasuda. Na instagra-mu ~esto glumi modni `iri, a ve-ruje da njoj jedino Ana Vinturmo`e da sudi. Ona sebe opisujekao dramati~nu osobu. Po~etaknjenog nastupa zakazan je za 21sat a ulaz je besplatan uz rezerva-ciju mesta u Radio Caffeu. PrviLokal StandUp festival u Po`a-revcu organizovao je Centar zau~enje stranih jezika LINK UP uzpodr{ku Gradskog ve}a GradaPo`arevca. Z. V.

NOVA DONACIJA ZA USTANOVU U STAMNICIStamnica - Nastavljaju}i svoju humanitarnu misiju, Fondacija princeze Katarine, u saradnji sa Humanitarnom organizacijom „Lifeline“iz ikaga, uru~ila je donaciju Domu za decu i lica ometena u razvoju „Dr Nikola [umenkovi}“ u Stamnici nadomak Petrovca na Mlavi. Do-nirano je specijalno vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom, ba{ta sa setom klupa i stolova, letnja u~ionica i medicinska oprema sa kre-vetima. Ova donacija bi}e dragocena za lak{i i udobniji ivot {ti}enika te specijalne ustanove kao i olak{anje rada zaposlenih. Z. V.

Foto

: pet

rova

cnam

lavi

.rs

Na Sajmu vina i hrane u Somboru

Zapa`en nastup Petrovca

U konkurenciji pojedinaca dobitnica i dr Iskra Maksimovi}, direktorkaTvr|ave Goluba~ki grad

Foto

: ego

luba

c

Miomir Kora} sa drugim dobitnicama

Foto

: TO

Po`a

reva

c

Program „Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“

Po`arevljanin me|u zapa`enijim u~esnicima

Foto

: SAT

TV

VI p e t a k , 1 3 . d e c e m b a r 2 0 1 9 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Golubac - U Golupcu je uspe{nozavr{ena realizacija projekta pre-kograni~ne saradnje Rumunija -Srbija „Sistem za za delovanje uvanrednim situacijama“ finansi-ran od strane Evropske unije i ovepodunavske komune. Ovaj proje-kat predstavljen je na zavr{nojkonferenciji za medije u op{tiniGolubac. Vrednost projekta je941.292 evra od kojih je iz bud`etaop{tina Golubac obezbedila338.266 evra. Vreme trajanja pro-

jekta, koje je bilo predvi|eno za re-alizaciju iznosilo je dve godine, aposao je obavljen za 30 meseci. Napredstavljanju projekta bili su pri-sutni timovi anga`ovani na pro-jektu iz Golupca i Moldava Nove.

- Zahvaljuju}i ovom projektuop{tina Golubac dobila je dobro-voljnu vatrogasnu jedinicu kojaje bila potrebna i za ovo kratkovreme od kada je formirana,imala je preko 40 intervencijakoje je uspe{no realizovala. Mi se

ovim projektom ne}emo zausta-viti ve} }emo aplicirati za drugerazvojne projekte i cilj nam je dauradimo dokumentaciju za iz-gradnju kanalizacije u svih 24naselja. Nadam se da }emo u to-me uspeti i sve ovo radimo danam gra|ani Golupca i svih na-selja `ive zdravije, naglasio jeMarko Stojaskovi} zamenikpredsednika op{tine Golubac.

Sistem delovanja u vanred-nim situacijama je projekat kojise realizovao u nekoliko faza: raz-mena iskustva i prezentovanjenajbolje prakse, predstavljanjedosada{njeg iskustva u vanred-nim situacijama, druga aktivnostje odr`ana u Moldavi Novoj gdesu tako|e predstavljena iskustvau vanrednim situacijama, slede-

}a faza se odnosi na zajedni~keve`be u vanrednim situacijamana kojim su u~estvovali vatroga-sci iz Srbije i Rumunije, narednaje bio trening za {kolsku decu ko-ji je odr`an u Moldavi Novoj, 20dece iz Golupca i 30 dece iz gradau susednoj Rumuniji.

Nakon ovih aktivnosti usle-dila je faza obuke za dobrovolj-ne vatrogasce {to je omogu}iloformiranje Dobrovolja~kog va-trogasnog dru{tva, 13 ljudi jepro{lo obuku, a sedi{te Dru{tvaje u naselju Rado{evac u op{tiniGolubac. Jo{ jedna od faza reali-zacije projekta se odnosi na ku-povinu opreme: specijalna va-trogasna vozila i odela za vatro-gasce. Poslednja faza projekta jepredstavljanje postignutih re-zultata i zavr{na konferencija zamedija na kojoj su predstavlja-nje pomenute faze projekte.

- Pre formiranja Dobrovolj-nog vatrogasnog dru{tva na in-tervencije za ga{enje po`ara idrugih vanrednih situacija dola-zili su vatrogasci i Velikog Gra-di{ta. Formiranje dobrovoljnogvatrogasnog dru{tva op{tinaGolubac je dobila br`e i efikasni-je delovanje u ga{enju po`ara nasvojoj teritoriji. Raspola`emo satri vozila za intervencije u ga{e-nju po`ara, rekao je komandantIvan Mirkovi}. Lj. N. i Z. V.

Po`arevac - U centru Po`arev-ca, kod novog kru`nog toka uUlici Mo{e Pijade, postavljenasu dva elektronska broja~a par-king mesta, koja voza~ima po-kazuju broj slobodnih mesta nazatvorenim parkirali{tima „Pi-jaca“ i „Dom omladine“.

Na ovaj na~in JP „Parkingservis“ `eleo je da olak{a voza-~ima i po{tedi ih potrage, tako{to ih na vreme, preko displeja,obave{tava da li na zatvorenimparkinzima ima slobodnih me-

sta ili treba da produ`e dalje.Prvi ovakvi broja~i postavljenisu u septembru pro{le godinekod centralne apoteke i u Drin-skoj ulici, sa istaknutim brojemslobodnih mesta na parkinzi-ma „Pijaca“ i „Na~elstvo“.

U Po`arevcu postoji pet za-tvorenih parkirali{ta, ali su ve}du`e vreme dva van funkcije -u Takovskoj i Sin|eli}evoj uli-ci, zbog radova koji se na njimaizvode.

M. V.

Veliko Gradi{te - U prepunoj saliKulturnog centra u VelikomGradi{tu, pred 250 pred{kolaca iprvaka u pratnji vaspita~a i u~i-telja, odr`ana je edukativnapredstava „Pa ljivkova pravila usaobra}aju“. Predstavu je reali-zovala Agencija za bezbednostsaobra}aja Republike Srbije u

saradnji sa Savetom za bezbed-nost u saobra}aju op{tine VelikoGradi{te kao najbolji na~in da sedeci pribli`e i objasne pravila usaobra}aju kako bi se za{titila,pre svega, na putu do {kole, ali iu svakodnevnom ivotu.

Da je predstava pravi na~inobra}anja najmla|oj populaciji

pokazalo je i odu{evljenje decekoja su pokazala izuzetnu inter-akciju i zainteresovanost.Ovom prilikom Agencija je sva-kom detetu poklonila priru~nik„Pa`ljivkova pravila“ i svetlood-bojne trake za bezbednost u sa-obra}aju, a Savet za bezbednostsaobra}aja i Udru`enje voza~a

Veliko Gradi{te svetloodbojniprsluk sa logom ovih institucijai {kole. Ovakve akcije imaju zacilj ja~anje svesti i roditelja i de-ce radi podizanja nivoa bezbed-nosti u saobra}aju kako bi sesmanjio broj poginule i povre-|ene dece u saobra}ajnim ne-zgodama. Z. V.

Stamni~ka Reka - Sa{a @ivoji-novi} pomo}nik predsednikaop{tine Petrovac na Mlavi, Bo-ban [piri} {ef poslovnice JPEPS Petrovac na Mlavi i pred-sednik mesne zajednice Jovan

Radojkovi} obi{li su rekon-strukciju niskonaponske mre-`e u naselju Stamni~ka Reka.Rekonstrukcija je zapo~eta uponedeljak 8. decembra u du`i-ni od 800 metara. Pomo}nik

predsednika op{tine Sa{a @ivo-jinovi} je izjavio da je situacijasa niskonaponskoj mre`i uovom naselju bila izuzetno lo{ai da je ovo samo prvi deo rado-va na rekonstrukciji iste. Naja-

vio je slede}u godinu kao kapi-talnu u vidu ulaganja i osavre-menjavanja elektro mre`e nateritoriji op{tine Petrovac naMlavi.

Z. V.

Po`arevac - Nenad Petkovi}(34) iz Po`arevca pravosna`noje osu|en pred Vi{im sudomna 2,5 godine zatvora zbog dvakrivi~na dela. Za dr`anje opoj-nih droga osu|en je na 2 godi-ne i 2 meseca, a za omogu}ava-nje u`ivanja opojnih droga 6meseci.

To je ukupno 2 godine i 8meseci, ali po zakonu ukupnakazna se ne obra~unava pro-stim sabiranjem, ve} se uvekdonosi odluka manja od zbirnekazne, pa je u ovom slu~aju do-su|ena kazna od 2 godine i{est meseci.

Presuda je doneta na osno-vu sporazuma o priznanju kri-vice, koji je optu`eni sklopio saVi{im tu`ila{tvom, na predlogsvog branioca. On je uhap{en4. maja ove godine, jer je u nje-govoj ku}i u Petrova~koj ulici u

Po`arevcu prona|eno 470 gra-ma marihuane. Po{to nije bilodokaza o prodaji, on je optu`ensamo zbog dr`anja droge. Tadaje izjavio da marihuanu ne pro-daje, ve} ona slu`i za le~enjenjegovog oca.

Ipak, kasnije je optu`en izaomogu}avanja drugim licimau`ivanja droge, pa je posle op-tu`nice prihvatio predlog bra-nioca i priznao delo. U pritvo-ru je bio od 4. maja do 19. no-vembra i taj period bi}e muura~unat u kaznu. Ina~e, od 1.decembra poo{trene su kazne,pa se dobija od 3 do 10 godinazatvora i za dr`anje ve} koli~i-ne droge kao u ovom slu~aju,ne samo za prodaju droge. Pet-kovi}a, koji do sada nije bioosu|ivan je „zahvatio“ stari za-kon, pa otud i bla`a kazna.

M. V.

Veliko Gradi{te - Carinici suprilikom izlazne kontrole jed-nog broda u Velikom Gradi{tuotkrili vi{ak pogonskog gorivau koli~ini od gotovo 1.000 lita-ra. Prekr{aj je otkriven kada jerumunski brod „Alnika’’ tre-balo da iza|e sa na{e teritorije,ali je u njegovim tankovima ot-kriven vi{ak goriva u odnosuna prijavljenu koli~inu.

Vi{ak pogonskog dizel gori-va prikrivan je u pogonskimtankovima na samom vu~nombrodu sa verovatnom name-rom da u nekom trenutku bu-de isto~en i prodat na crnom

tr`i{tu. U jednom od pogon-skih tankova prijavljeno je5.732 litre pogonskog goriva,ali su carinici merenjem utvr-dili da u njemu ima gotovo1.000 litara goriva vi{e. Zbogtoga je zapovednik broda na-kon okon~anog prekr{ajnogpostupka ka`njen nov~anomkaznom, naplatom protivvred-nosti robe koja se ne mo`e odu-zeti, kao i naplatom carine idrugih uvoznih da`bina, {to uzbiru iznosi 204.000 dinara ko-je su direktno upla}ene u dr-`avni bud`et.

M. V.

U Golupcu je uspe{no zavr{ena realizacija projekta prekograni~ne saradnje

Izdvojeno vi{e od 940.000 evra za vatrogasnu jedinicu

Zajedni~ka ve`baU Golupcu je u okviru realizacije projekta „Sistem u vanrednim situacijama“, u okvi-ru Programa prekograni~ne saradnje Rumunija - Srbija koji se finansira iz IPA fon-dova Evropske Unije, odr`ana i zajedni~ka ve`ba vatrogasne jedinice Dobrovoljnogvatrogasnog dru{tva iz Golupca i Vatrogasno-spasila~ke jedinice iz Po`arevca kaoi sektora za vanredne situacije Ministarstva unutra{njih poslova Srbije.

Foto

: gol

ubac

.rs

U centru Po`arevca, kod novog kru`nog toka

Startovali elektronski broja~i

Rekonstrukcija niskonaponske mre`e

Za bezbednost dece u saobra}aju u Velikom Gradi{tu

Edukativna predstava „Pa`ljivko“

Rumunski brod „Alnika“

Po`arevljanin pred Vi{im sudom u Po`arevcu

Osu|en na 2,5godine zbog droge

U rumunskom broduna{li sakrivenu naftu

Marihuana - ilustracija

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 3 . d e c e m b a r 2 0 1 9 . brani~evo

Po`arevac - Dvadeset sedam godina ra-da Baletskog studija „Amadeus“, jed-nog od najzapa`enijih umetni~kih am-basadora zavi~ajnog Po`arevca {iromsveta, obele`en je sve~anim prijemomu Gradskom zdanju i koncertom podnazivom „Godine za nama za godineispred nas“ u Centru za kulturu.

U Sve~anom salonu bili su prisutnisaradnici, gosti i prijatelji ovog po`are-va~kog baletskog studija. Me|u brojnimzvanicama bili su saradnici ovog umet-

ni~kog ansambla Dejan Krsti}, Ambasa-dor Indije sa suprugom, Leontina Vuko-manovi}, Minja Subota, Teodora Dimi-trijevi}, Dragan Kuzmanovi}, MartaBlagojevi}, Dragica Radosavljevi} Caka-na, Galina Peri}, Nenad Miti}, Pe|olino,Zoran Mari} i profesorke srednje balet-ske {kole Lujo Davi~o iz Beograda.

Uru~ivanje zahvalnica je bio cen-tralni deo ovog prijema kada se umet-

ni~ka direktorka Maja Skenderovi}Boni} zahvalila i uru~ila priznanja svi-ma koji su doprineli postojanju Balet-skog studija „Amadeus“.

Dobrodo{licu je po`eleo Dejan Kr-sti}, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za kul-turu, medije i nevladine organizacije.

- Maja i Baletski studio „Amadeus“ve} 27 godina doprinose sre}i, pre sve-ga po`areva~ke dece, i promociji na{eggrada svuda u svetu, kazao je Krsti} iporu~io da nastave vredno da rade, kaoi da }e grad pomo}i koliko mo`e. Ina-~e, veliku „Amadeus“ porodicu ~ine imali{ani iz brojnih okolnih mesta, ~ijiroditelji ula`u dodatni napor da svojojdeci omogu}e bavljenje baletom.

Maja Skenderovi} Boni}, koja senalazi na ~elu „Amadeusa“, jednog odnajpresti`nijih baletskih studija u ze-mlji, istakla je da su slavu stekli i vangranica na{e zemlje, na mnogobroj-nim takmi~enjima u evropskim me-tropolama iz kojih su doneli u Po`are-

vac veliki broj medalja, ali da je jednanagrada za nju ipak najva`nija.

- Me|u svim tim nagradama zamene je najva`nija jedna, a to je imatiprijatelje. Veoma sam sre}na {toimam sve vas koji ste me pratili naovom putu, neki od samog po~etka, aneki tokom kora~anja ovim putem, ismatram sve uspehe „Amadeusa“ na-{im zajedni~kim uspesima. Smatramda ni jedan ~ovek ne mo`e sam da po-stigne uspeh i zato sam ovaj koncertposvetila upravo vama, dragim prija-teljima i saradnicima, naglasila jeSkenderovi} Boni},, a potom dodelilazahvalnice i prigodne poklone.

Z. V.

Ku~evo - U Centru za kulturu „VeljkoDugo{evi}“ u Ku~evu otvorena je izlo-`ba kaligrafije „Inspiracija“ mladeumetnice Anastasije Koci}. „Inspira-cija“ je unutra{nji do`ivljaj umetnice i,

po re~ima Jasmine Blagojevi}, direk-torke Centra za kulturu u Ku~evu,ima zadatak da prenese posmatra~i-ma dane stvaranja i traganja za inspi-racijom koje jedna osoba koja stvarakaligrafska dela pro`ivljava.

- Radovi predstavljaju li~ni buntprema kompjuterskoj kaligrafiji i eri di-gitalne tehnologije i vra}anje na ve{tinera|ene rukom, kako bi se ose}anja {tointimnije prenela na papir. Svaki potezpredstavlja ose}anje, a slika skup suko-bljenih, nekontrolisanih i kontrolisanihemocija. Grade}i svoje stvarala{tvo nainspiracijama i osnovama ve{tine lepogpisanja smislenim jezikom simbola,umetnik daje viziju budu}ih de{avanja.Spojiv{i likovnu i pisanu formu stvore-ni kaligrafski radovi podjednako su tre-tirali lepotu pisanog teksta i inicijalakao po~etnog slova inspirativnog akte-ra, rekla je Blagojevi}.

Anastasija Koci}, diplomirani pri-menjeni umetnik i diplomirani profe-sor fizi~kog vaspitanja i sporta, poti~e izporodice sa umetni~kom tradicijom.Dobitnik je povelje najbolji student i sti-pendista Ministarstva prosvete, nauke itehnolo{kog razvoja za izuzetno nada-rene u~enike i studente u Republici Sr-biji. Upisala je master akademske studi-je na oba fakulteta (na Departmanu zaprimenjene umetnosti, na odseku zagrafi~ki dizajn i master akademske stu-dije za fizi~ko vaspitanje i sport u Ni{u).Bavi se dizajnom, kaligrafijom, ilustra-cijom i fotografijom. B. D.

Ku~evo - U Zavi~ajnoj galeriji Centraza kulturu u Ku~evu odr`an je nesva-kida{nji koncert Zorana A}imovi}a nausnoj harmonici, ina~e sasvim neo-pravdano pomalo zapostavljenom in-strumentu.

Raznovrsnim repertoarom, od srp-ske tradicionalne muzike do bluza,

ovaj talentovani umetnik je pokazaoume}e sviranja na ovom specifi~nominstrumentu kao i lepezu muzi~kihstilova koji se mogu izvesti na usnojharmonici. Zoran A}imovi} ivi u Po-`arevcu a {iroj javnosti poznat je pouspehu koji je ostvario u~estvovanjemu emisiji „Ja imam talenat“. Z. V.

Po`arevac - U galeriji „Obojena sve-tlost“ u Centru za kulturu u Po`arev-cu, otvorena je izlo`ba fotografija „De-ca Donbasa“, autora Irine La{kevi} izDonjecka i Den Levija iz Moskve. Naizlo`benim panoima predstavljene sucrno-bele fotografije 70 devoj~ica i de-~aka koji su pre`iveli bombardovanjatokom tri godine u zonama ukrajin-skog Donbasa. Prema podacima auto-ra ove dokumentarne izlo`be, pre`ive-lo je 200 deteta, a oko 500 je zadobilote`e i lak{e povrede.

M. V.

Zlatibor - Me|unarodni festival vete-rana folklora, koji je odr`an na Zlati-boru, okupio je 78 Kulturno umetni~-kih dru{tava iz Srbije, Republike Srp-ske, Crne Gore, Hrvatske i Austrije.Procenjuje se da je u programu u~e-stvovalo preko 1.600 ~uvara kulturnihba{tina svojih podneblja. Op{tinu Ku-~evo predstavljao je KUD „[tule“ ~iji~lanovi su svojim ume}em ponovodokazali da se s pravom svrstavaju usam vrh folklora u Srbiji. Njihov na-stup ispra}en je pravim ovacijama.

- KUD [tule je ovim nastupom naZlatiboru stavio krunu na gostovanji-ma u 2019. godini ali ve} po~inje sapripremama za slede}u godinu i po-stavljanjem novih igara, rekao je na-kon povratka sa Zlatibora @ivorad Jo-vanovi}.

- Svi ovi uspesi na{eg dru{tva ne bibili mogu}i da nismo imali podr{kurukovodstva Vla{kog Nacionalnog sa-veta, lokalne samouprave i simpatize-ra, izjavila je Rozica Dragojlovi} pred-sednica KUD „[tule“. Z. V.

U Centru za kulturu „Veljko Dugo{evi}“ u Ku~evu

Antidigitalna izlo`bakaligrafije „Inspiracija“

Foto

: eku

cevo

Foto

: Cen

tar z

a ku

lturu

Ku~

evo

Me|unarodni festival veterana folklora

Zablistao KUD „[tule“ iz Voluje Izlo`ba „Deca Donbasa“ u Galeriji „Obojena svetlost“

Foto

: CZK

Po`

arev

acFo

to: C

enta

r za

kultu

ru K

u~ev

oKoncert Zorana A}imovi}a, umetnika na usnoj harmonici

Od etno muzike do bluza

„Za godine ispred nas“Nakon prijema usledio je koncert pod nazivom „Godine za nama - za godine ispred nas“, koji jeodr`an u Centru za kulturu Po`arevac a jedna od koreografija bila je „Bollywood“, posve}ena in-dijskom stilu igre, koja je izvedena u ~ast velikog prijatelja „Amadeusa“, ambasadora Indije kojije ovoj sve~anosti prisustvovao sa suprugom.

Baletski studio „Amadeus“ obele`io 27. godi{njicu rada

Umetni~ki ambasadori zavi~ajnog grada

Na mnogobrojnim takmi~enjima u evropskim metropolama doneli u Po`arevac veliki broj medalja

Foto

: Cen

tar z

a ku

lturu

Ku~

evo

VIII p e t a k , 1 3 . d e c e m b a r 2 0 1 9 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Po`arevac - Centar za kulturu u Po`arev-cu postao je pravi regionalni hram kul-ture, jer se u njemu, skoro svakodnevno,smenjuju razli~iti sadr`aji za sve gene-racije i ukuse. Prema re~ima Galine Pe-ri}, koja je na ~elo ove ustanove do{la 1.aprila, ceo kolektiv ima razloga da budezadovoljan godinom koja je na izmaku.

- Najrealniju ocenu o na{em radu tre-ba da daju gra|ani, jer sve {to radimo,radimo zbog njih. Ipak, sa na{eg stanovi-{ta, mislimo da je ova godina bila uspe-{na, o ~emu svedo~e brojni programi ko-je smo realizovali, rekla je direktorka.

Tokom cele godine gra|ani su moglida u`ivaju u raznovrsnim sadr`ajima.Me|u njima su Gluma~ke sve~anosti„Milivoje @ivanovi}“, Karavan kulturegovora „Negujmo srpski jezik“ na ko-jem je gost bio i poznati francuski hu-manitarac Arno Gujon, Majska gitari-jada, „Viminacijum fest“, tradicionalniLetnji program i program za vreme Lju-bi~evskih igara, a nedavno je odr`ana ipozori{na smotra „@ivka Mati}“.

- Ve} sutradan nakon preuzimanjadu`nosti u Centru, usledilo je otvaranjeGluma~kih sve~anosti „Milivoje @iva-novi}“. Me|utim, sve je proteklo u naj-boljem redu, jer sam imala izuzetnu po-mo} i podr{ku mog prethodnika, Dra-gog Ivi}a. Zahvalna sam i njemu i celom

kolektivu, koji je u~inio da sve pro|e nanajvi{em nivou, rekla je Peri}. Veomazapa`ene nastupe imala je „Gvardija“,orkestar Centra za kulturu, koji }e dokraja godine odr`ati dva koncerta, zadecu i odrasle. Njegovi ~lanovi nedav-no su uspe{no gostovali u Be~u, na po-ziv udru`enja Srba iz tog grada.

- Podr{ku pru`amo i na{em GA-NIP-u i njegovoj folklornoj i etno-gru-pi. Ponovo smo formirali orkestar„Nota serbika“ kao i me{oviti hor ko-ji je ve} uspe{no nastupao sa „Gvardi-jom, kazala je direktorka.

U teku}oj godini uspe{no je bilo iamatersko pozori{te „Milivoje @iva-novi}“, koje je nastupalo ne samo u Po-`arevcu, ve} i {ire, gde su izvodili svojepredstave „^udo i [arganu“ i „Idemou lov“. „Predstavom idemo u lov“ u~e-

stvovali smo i na Danima srpske kul-ture u Temi{varu, gde je publika ova-cijama pozdravila glumce. Ove godine,po prvi put, ovo pozori{te ima}e i fi-nansijsku podr{ku, {to }e mu zna~iti zapripreme novih predstava i za gostova-nja, rekla je Peri}. U aktivnostima Cen-tar ima veliku podr{ku lokalne samo-uprave, bez ~ije pomo}i ne bi mogaoda realizuje sve {to planira.

- Izuzetno smo zahvalni gradona~el-niku Banetu Spasovi}u, koji nam svevreme pru`a podr{ku, od planiranja dofinansiranja. Zahvalni smo i ~lanuGradskog ve}a zadu`enom za kulturu,Dejanu Krsti}u, kao i pomo}niku gra-dona~elnika za oblast kulture, NenaduPetrovi}u“ rekla je direktorka.

- Iako je 2019. godine bila izuzetnodinami~na i uspe{na, za kolektiv Cen-tra za kulturu nema predaha, jer se pri-premaju za narednu godinu. „Central-

ni doga|aj bi}e jubilarne, 25. Gluma~-ke sve~anosti „Milivoje @ivanovi}“, ka-da }emo objaviti i monografiju festiva-la“, najavila je direktorka. A za sam krajove godine, ona je pozvala gra|ane dado|u 26. decembra, u 20 sati, na pravispektakl - prvu srpsku operu „Nauranku“ Stanislava Bini~kog, u izvo|e-

nju Narodnog pozori{ta iz Beograda, ukojoj }e na sceni biti ~ak 150 umetnika.

Me|u najve}im doga|ajima u Centruza kulturu, bila je izlo`ba Mi}e Trnavca.

Izlagao je i Bata An|elkovi}, a u saradnjisa Fondacijom „Dana“ prire|ena je izlo-`ba povodom 500 godina od smrti Leo-narda da Vin~ija. Uspe{no su protekli iMe|unarodni susreti pisaca, kao i gosto-vanje ansambla „Venac“ sa Kosova.

- Odli~no sara|ujemo sa Ruskim do-mom i Ambasadom Ruske federacije.

U aprilu smo imali gostovanje dva de~-ja ansambla iz Rusije, koji su, kao uskr-{nji poklon, izveli koncert za decu iz Sr-bije. Taj doga|aj nije ko{tao gradsku ka-su, jer je tro{kove snosilo rusko Mini-starstvo kulture, kazala je direktorka.

- Preko godine imamo veliki brojprograma, {to zahteva i veliki broj ljudikoji ih realizuju. Iako je sve do sada, i sanedovoljnim brojem, bilo odli~no, zna-~ilo bi nam kad bismo kadrovski poja-~ali tehniku i uredni{tvo. Tako|e, neop-hodan nam je i jedan auto, kao i sre|i-vanje svla~ionica za u~esnike programa,rekla je Peri}. U Centru za kulturu uspe-{no radi edicija „Brani~evo“ i istoimeni~asopis za knji`evnost. U ovoj ustanoviplaniraju i da ponovo pokrenu knji ev-ni konkurs za dodelu nagrade „Gospo-|in vir“. M. Veljkovi}

Jedna od najuspe{nijih godina Centra za kulturu Po`arevac

Kvalitetni programi od januara do decembra

Najsavremeniji BioskopCentar za kulturu ima i savremeni bioskop, u kojem se daju najve}i aktuelni filmski hitovi. Kvalitetprojekcija je izuzetan, jer su nabavljeni savremeni projektor i ozvu~enje. Po{to bele`e veliku pose-}enost bioskopa, zbog toga, posle Beograda, jedni su od prvih kojima sti`u premijerni filmovi.

Saradnja sa ULIS Barili„Odli~nu saradnju imamo sa ~lanovima ULIS „Milena Pavlovi}-Barili“. Sa njima smo dogovorili da zasvoje izlo`be koriste na{u galeriju „Obojena svetlost“, a, za uzvrat, oni }e nam donirati po dve-trislike, koje }emo poklanjati na{im gostima“, rekla je Peri}. Ona je istakla da dobro sara|uju i sa an-samblom „Novi zvuk“, koji ~ine profesori Muzi~ke {kole.

Po`arevac - Sve~anom akademijom uCentru za kulturu, Muzi~ka {kola „Ste-van Mokranjac“ obele`ila je 70 godinapostojanja. Akademiju su otvorili horo-vi ove obrazovne ustanove - hor sred-nje Muzi~ke {kole, kamerni hor „Od-jek“ i hor profesora Muzi~ke {kole pod

dirigentskom palicom Milene Arsi} iuz klavirsku saradnju Ilije Rajkovi}a.

Direktor {kole Zoran Mari} je re-kao da je protekla decenija pokazalada {kola raste u instituciju koja dajeva`an kulturni doprinos i u op{tinamagde ima izdvojena odeljenja.

- Na{ mladi kolektiv ima poleta isnage da se uhvati u ko{tac sa najve}imizazovima. Protekla decenija je poka-zala da {kola raste u instituciju koja da-je va`an kulturni doprinos gradovimaBrani~evskog okruga u kojima imaodeljenja - u Kostolcu, Velikom Gradi-{tu, Ku~evu, Malom Crni}u i naravnou Po`arevcu, gde imamo pripremnerazrede, muzi~ko zabavi{te, osnovnu isrednju {kolu, rekao je Mari}.

U~enici ove {kole posti`u zapa`eneuspehe na takmi~enjima svih nivoa,ali i pri opusu na fakultete u zemlji iinostranstvu. Zajedno sa svojim na-stavnicima, u~enici ove {kole imajuosamdesetak nastupa na manifestaci-jama u gradovima u kojima {kola imaodeljenja, ali i i {ira, pa i van zemlje.Treba tome dodati i petnaestak celo-ve~ernjih koncerata. [kola je intenziv-no radila i na pobolj{anju uslova zarad, kako u mati~noj {koli, tako i u is-turenim odeljenjima. U mati~noj {ko-li u narednom periodu, u saradnji salokalnom samoupravom, radi}e se na

dogradnji {kole. Ispred Grada Po`a-revca obratio se predsednik Skup{tineBojan Ili}.

- Malo je re}i da mi je velika ~astpripala {to sam u prilici da vam se

obratim na dan kada slavite veliki ju-bilej - 70 godina postojanja i rada Mu-zi~ke {kole Stevan Mokranjac. U po-trazi za crticama iz va{e biografije, na-

i{ao sam na zaista fascinantne podat-ke. Imali ste izuzetno uzbudljivih se-dam decenija koje ne}u apostrofiratipojedina~no, ali ih mogu zajedno oce-niti kao veliku borbu, organizovan rad

i zajedni~ku viziju koju delite sa svo-jim prethodnicima. Ostavi}u istorijatza hroni~are ovog kraja, a oni, uverensam u to, ima}e {ta da ka`u kada je upitanju va{ doprinos za kulturni raz-voj grada. Kada je muzi~ka kultura iumetnost u pitanju, mislim da je pra-va re~ za vas - rasadnik, rekao je Ili}

Na Sve~anoj akademiji su dodelje-ne zahvalnice i priznanja lokalnim sa-moupravama, privrednim kolektivi-ma i pojedincima sa kojima je ostvare-na najuspe{nija saradnja. Na sve~ano-sti je nastupilo vi{e od 160 u~esnika saansamblom {kole.

Z. V.

Galina Peri}, direktorkaCentra za kulturu Po`arevac

Centar za kulturu u Po`arevcu

Foto

: M. V

eljk

ovi}

Foto

: M. V

eljk

ovi}

Obele`en veliki jubilej Muzi~ke {kole „Stevan Mokranjac“ i Centru za kulturu

Sedam decenija uspe{nog muzi~kog obrazovanja

Rasadnik muzi~kih talenata „Rasadnik najsjajnijih muzi~kih talenata od kojih su neki kasnije posejani i po razli~itim `anro-vima ali jedinstveni po ljubavi prema muzici i znanju koje su stekli u Ulici kneza Lazara. A kadasmo ve} kod ulice kneza Lazara, smatra}u uvek za jednu od turisti~kih atrakcija i to da, kada pro-|ete pored zgrade muzi~ke {kole u Po`arevcu, ~ujete nadahnute melodije. Svi oni zajedno sve-do~e o sedam decenija dugoj tradiciji vrhunskog muzi~kog prosvetiteljstva koje je kao rezultatimalo nebrojeno sjajnih nastupa, muzi~kih nagrada, u~e{}a u na{oj „Gvardiji“, horovima i - apla-uzi, aplauzi, aplauzi... Aplauza ne}e nedostajati ni danas, ali ne samo nas iz publike inspirisanimva{im muzi~kim ume}em, ve} i aplauzi svim u~enicima i nastavni~kom osoblju koji su ikadapro{li kroz va{u {kolu i to zato {to su je u~inili obele`jem ovog grada i njegovim sinonimom zalepo i nadahnuto“, rekao je izme|u ostalog Bojan Ili}.

Nadogradnja novog prostoraDirektor Mari} je najavio da u narednom periodu {kolu u saradnji sa Gradom o~ekuje re{avanje pitanjapreparcelizacije i nadgradnja novog prostora na uglu Sin|eli}eve i ulice Kneza Lazara. Tako|e, grad je ovegodine {koli dodelio sredstva u iznosu od 1,2 miliona dinara za kupovinu dve bas bariton harmonike.

Sa sve~ane akademije

Koncerata nikad dosta

Foto

: poz

arev

ac.rs

Foto

: poz

arev

ac.rs