karakonyula* · 2010. 12. 12. · pozadini sobe su prozori. prozori su bez zavesa, na wima su...

Radmila Jovanovi}

KARAKONYULA*

* ne~ista sila po paganskom verovawu, iz Vujaklije – ( tur. Karakoncolos ) –utvara, avet, stra{ilo

168 Radmila Jovanovi}

RADMILA JOVANOVI] je ro|ena 24. 10. 1977. godine u Beogradu.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Beogradu. I{la u dramsku sekciju RadioBeograda u grupi Mike Alesi}a. Sredwu {kolu je zav{ila u LosAn|elesu. Zavr{ila majstorku klasu glume u klasi Bate Miladi-novi}a. Studirala filozoriju. Apsolvent na dramaturgiji, u klasiSini{e Kova~evi}a, Akademije umetnosti “Bra}e Kari}”.

Do sada napisala:

Radio drama: Staklena soba izvedena 2002. godine na Radio Beo-gradu.

Pozori{ne drame: Povratna karta za snove, Neuspeli poku{aj ko-lektivnog samoubistva, Ve~na maska, Karakonyla.

TV drame: Vesela ki{a, E – veza.

Igrano-dokumentarni film: @ena ~e`wive ko`e, posve}en pe-snikiwi Gordani Sto{i}.

Dva filmska scenarija: Povratna karata za snove, Frik.

TV-serije: Lepomir Brqa izvedena 2002 godine na Televiziji Vr-{ac, Prekid, izvedena 2004 godine na BK- televiziji.

De~iji komad: Popaj i Oliva balerina, trenutno se izvodi u de~ijempozori{tu “Bakine pri~e”.

Objavqivala pesme u Los An|elesu za ~asopis LA-youth.

@ivi i radi u Beogradu.

LICA

BRATISLAV, zvani Bata, 31 godina, pesnik i pisac

NEMAWA, 34 godine, brat Bratislava, nastavnik srpskog jezika

NADE@DA, 50 godina, profesorka

TATJANA, 30 godina, novinar

AN\ELA, 25 godina, devojka sa sela

De{ava se sada i ovde.

Karakonyula 169

Radmila JOVANOVI]

KARAKONYULA

Dvosoban stan u staroj predratnoj zgradi. Nalazi se u {irem centruBeograda. Radwa drame se de{ava u dnevnoj sobi, dvosobnog stana.

Dnevna soba.

Desno u uglu nalaze se vrata koja vode u drugu sobu. Pored su vrata kojavode u kuhiwu. Levo su dvoja vrata, jedna su ulazna, a druga za kupatilo. Upozadini sobe su prozori. Prozori su bez zavesa, na wima su spu{tenedrvene roletne. Sa strane sobe uz desni zid se nalaze police sa kwigamai radni sto. Sve kwige na policama su uredno pore|ane, ali prepunepau~ine i pra{ine. Na radnom stolu nalazi se stariji model kompju-tera. Pored stola obi~na drvena stolica. Pored prozora se nalaziveliki kau~. Na wemu je posteqina uredno zategnuta, ali isflekana istara. Pored ulaznih vrata nalazi se ~iviluk. Izme|u ulaznih vrata ikupatila je zidni sat – kukavica. Na sredini sobe nalazi se velika,stara foteqa. Foteqa ima presvlaku koja prekriva wene nogare dopoda. Pored foteqe je mali sto~i}. Na wemu se nalazi mala lampa,stari radio i bokal sa vodom.

1. SCENA

Mrak u sobi. Bata sedi u foteqi. Glava mu je pognuta na dole. Izgledakao da spava. Zvono na ulaznim vratima. Zvono zvoni nekoliko puta.Bata polako podi`e glavu. Gleda bunovno ispred sebe. Ne reaguje nazvono. Pali lampu, koja jako slabo osvetqava sobu. Trese ga groznica.Trqa ruke, poku{ava da ih zagreje. Pipa rukama iza sebe. Skida sa naslonafoteqe yemper. Obla~i ga. Zvono prestaje da zvoni. Neko lupa na vrata.Bata sa sto~i}a uzima bokal sa vodom i ispija dugo. Spu{ta bokal.Lupawe na vratima je sve ja~e. Bata pogleda na trenutak ka vratima.Vadi paklo cigareta iz yepa, ~uju se `enski koraci ( visoke potpetice )ispred vrata. Koraci se polako udaqavaju. Zidni sat Kukavica otku-cava dvanaest puta.


2. SCENA

Dnevna soba. Mrak u sobi. Ispred ulaznih vrata se ~uje ènski kikot.ûje se kako neko gura kqu~ u bravu. Vrata se otkqu~avaju. Bata otvaravrata. Propu{ta Tatjanu da u|e ispred wega. Tatjana u ruci drìfla{u viwaka. Spu{ta svoju torbu na fotequ. Razgleda po stanu. Batatresne vratima. Ostavqa kqu~ u bravi spoqa. Pali stonu lampu. Bataprilazi Tatjani otpozadi. Hvata je oko struka. Miluje je i qubi povratu. Tatjana se smeje. Blago se izvla~i iz wegovih ruku.

TATJANA: Daj ~a{e!

Bata prilazi sto~i}u. Uzima prqavu ~a{u za vodu. Bri{e ~a{u o sebe.Tatjana sedne na fotequ.

BATA: To je moje mesto!

Tatjana se kiko}e. Name{ta nogu preko noge, tako da joj se sukwa podièu vis. Bata je grubo povu~e za ruku i podigne sa foteqe. Gurne joj ~a{u uruku. Uzima fla{u viwaka, otvara je. Tatjana prilazi policama sakwigama. Razgleda.

TATJANA: Sve svoje kwige si stavio u posebnu policu?!

Bata joj prilazi. Sipa pi}e u ~a{u. Kucaju se. Tatjana ispija sve iz ~a{e.Bata spu{ta fla{u na policu. Zgrabi Tatjanu. Qubi je po licu, vratu,grudima... Tatjana ga zagrli. Pu{ta da je Bata qubi. Razgleda po stanu.Bata joj otkop~ava bluzu. Gura je ka kau~u.

TATJANA: Polako.

Tatjana odgurne Batu. Prilazi foteqi. Uzima ta{nu. Vadi diktafon.

TATJANA: Prvo posao!

Bata sedne na fotequ. Uzima fla{u. Pije. Tatjana name{ta stolicuispred Bate. Tatjana ukqu~i diktafon.

TATJANA: Gospodine Bratislave, ove godine ste postali dobitnik pre-sti`ne NIN-ove(Smeje se)nagrade..?

BATA: (Prekine je)Za koje novine si rekla da radi{?

TATJANA: (Iskqu~i diktafon)Za NIN.(Ukqu~i diktafon)Recite mi kako se ose}ate povodom toga?

Bata miluje Tatjanu po nogama.

Karakonyula 171

BATA: Ne~isto.(Smeje se)

TATJANA: Izdali ste nekoliko zbirki poezije i dva romana?

BATA: [est zbirki poezije!

Tatjana ga pogleda. Bata ispija alkohol iz fla{e. Nastavqa da jedodiruje po nogama.

BATA: Jel si udata?

TATJANA: (Iskqu~i diktafon)Ne.

BATA: Razvedena?

TATJANA: Verena. Ne prekidaj me! Odgovaraj mi samo na pitawa!(Ukqu~i diktafon)Poznato je da pisci stavqaju jedan deo sebe u svoja dela, kojemliku ste vi najbli`i u svom romanu Karakonyula?

BATA: [ta ti misli{?

TATJANA: Ne znam.

BATA: Proceni sama.(Cereka se)

TATJANA: (Neprimetno ukqu~i diktafon)Od kada se bavite pisawem?

BATA: Oduvek.

TATJANA: Kakve to ima veze, sa pravnim fakultetom koji ste studi-rali?

BATA: To je bila `eqa moje majke.

Bata pomera ruku sa Tatjaninih nogu.

TATJANA: Da li pi{ete ne{to novo?

BATA: Ne persiraj mi!

TATJANA: Recite ne{to o vama, o va{oj biografiji?

BATA: (Namerno persira)Jedino za{to ste jo{ uvek ovde je {to imate jebozovne noge!

Tatjana ustaje. Name{ta sukwu. Prilazi policama sa kwigama. Raz-gleda.

TATJANA: Osim svojih kwiga, na ostalim policama imate samo mrtvepisce? Da li je to slu~ajnost?


BATA: Ni{ta nije slu~ajno!

TATJANA: Da li verujete u sudbinu?

BATA: Verujem da je sami stvaramo. O tome sam pisao u svom romanu.

TATJANA: Moè li pristojno da se ìvi od pisawa?

BATA: Svako ima svoju cenu!

TATJANA: Imate li savet za mlade pisce?

BATA: @ivot je kratak, jebite {to vi{e!

TATJANA: Obe}ao si da }e{ mi dati intervju!

BATA: Sva{ta ja obe}am kad ho}u da povalim!

Tatjana stavqa diktafon u torbu. Kre}e ka vratima. Bata ustaje.Prati je. Naglo joj podiè sukwu. Gleda pod wu.

BATA: Odustaje{? Zar ve}?

TATJANA: Znam ja takve kao ti. Vi{e takvih sam intervjuisala.

BATA: To! Volim ambiciozne ku~ke. Diè mi se na wih!

TATJANA: Pravi{ se da si neka frajer~ina! Samo si agresivan nare~ima!

BATA: Prava si naloèna pi~kica èqna slave! Jel si i posaodobila preko kreveta?

TATJANA: Sviwo pijana!

Bata je zgrabi. Tatjana mu opali {amar.

TATJANA: Pusti me! Stoko! Odvratan si! Smrdi{!

Bata je ponese prema kau~u. Bata je qubi, grize svuda po telu.

TATJANA: A intervju?

BATA: Dobi}e{ ga!

Baca se na wu.

Karakonyula 173

3. SCENA

Dnevna soba. Bata sedi pored kompjutera. Pije iz fla{e. îta saekrana. Ne vidi se {ta. Gleda u ekran.

BATA: Bravo. Bravo, Bato!! Bravo!!!!

Smeje se. Ispija dobar cug iz fla{e. Baca fla{u na pod. Smeje se,histeri~no. U stan ulazi Nemawa. U ruci drì putnu torbu. Spu{ta jena pod. Na odelu ima zaka~enu flor traku.

NEMAWA: Zdravo.

Bata prestaje da se smeje. Gleda u ekran. Ne prime}uje Nemawu.

Nemawa odlazi do svoje sobe. Ostavqa putnu torbu. Vra}a se. Prilaziprozoru. Podiè roletne. Vidi se da je napoqu dan.

Bata se naglo okrene.

BATA: [ta to radi{ moron~ino?!

Nemawa otvara prozor.

BATA: Ostavi to!

Bata ustaje. Uzima fla{u sa stola. Fla{a je prazna. Okre}e je da je pije.Otvara usta. Kupi posledwe kapi iz fla{e. Nemawa uzima stolicu.Sedne pored prozora.

NEMAWA: Nisi danima izlazio.

BATA: Nije bilo potrebe.(Hvata se za onu stvar i smeje se)One su same dolazile.

Nemawa }uti, gleda kroz prozor. Pauza.

NEMAWA: Jel me traìo neko?

BATA: Nisam ti ja sekretarica!

Bata prilazi prozoru. Okre}e glavu. Svetlost mu smeta. Spu{ta ro-letne.

BATA: Sad je boqe!

NEMAWA: îtao sam tvoj intervju u NIN-u. Nahvalila te novinarka...

BATA: (Smeje se)Ne ~udi me. A ti, kako je bilo na selu? Jel si kresnuo nekumladu nevinu seqan~icu?

NEMAWA: Dobro zna{ da sam bio na sahrani u selu.

BATA: Pa? I sahrane su deo ìvota.

NEMAWA: Mislio sam da }e{ ipak do}i.


BATA: A za{to bi? Zbog smrti neke tetke?

Bata odlazi do kupatila. Ulazi. ûje se voda iz kupatila. Nemawapogleda, primeti da je Bata oti{ao u kupatilo. Odmahne rukom. Usta-je. Prilazi kompjuteru. îta sa ekrana. Bata izviri iz kupatila.Bri{e se pe{kirom.

BATA: Celu no} sam pisao!

Bata izlazi. Prilazi kompjuteru. Iskqu~i ga.

BATA: Ajmo negde da proslavimo?

NEMAWA: [ta?

BATA: Po~eo sam novi roman!

NEMAWA: Sutra ujutru radim.

BATA: [ta? \a~i}i ne smeju da vide svog nastavnika srpskog pi-janog?

NEMAWA: Ne zajebavaj!

Bata prilazi Nemawi potap{e ga po ramenu.

BATA: [ta si se stegao? Treba malo da se opusti{. Pojebe{ ne-{to...

NEMAWA: Neko radi za hleb, a nekome se moè da hvata zjale!

BATA: Ne seri! Ja stvaram!

NEMAWA: A ja rintam za nas dvojicu!

BATA: Mnogo si nervozan. Idemo da ti na|emo neku ènsku?

NEMAWA: Hvala ne treba!

BATA: Sveè si razveden! Nova pi~ka }e ti ublaìti tugu.

Bata uzima Nemawin kaput. Obla~i mu.

NEMAWA: Ne}u da idem!

BATA: [to sve tako li~no prima{? Ko wu jebe? Tebe ène vole,zbog... zbog te tvoje fino}e.

NEMAWA: Da. Zato me i napu{taju.

Bata otvara ulazna vrata.

NEMAWA: Ne o~ekuje{ vaqda da ti ja pla}am?

BATA: Ti?! A kad si ti to radio?

NEMAWA: Uvek.

BATA: Sva{ta.

Bata izgurava Nemawu napoqe. Zatvara treskom vrata.

Karakonyula 175

4. SCENA

Dnevna soba. Na foteqi sedi Nade`da. Slu{a klasi~nu muziku sa radija.Rukama diriguje. Bata spava na kau~u. Obu~en je. Le`i preko posteqine.Glasno hr~e. Ulazna vrata su {irom otvorena. Bata se naglo trgne izsna. Te{ko di{e. Ustaje polako. Trese ga groznica. Trqa stopala i ruke.Ugleda Nade`du. Ustaje. Prilazi foteqi. Stane iza foteqe. Polako ine`no poqubi Nade`du u obraz.

BATA: [to me niste probudili?!

NADE@DA: Tako si lepo spavao. Nevino, kao jagwe.

Bata uzima bokal sa vodom. Ispija vodu.

BATA: Kako ste u{li?

NADE@DA: (Pokazuje rukom ka vratima)Ostavio si ih {irom otvorena.

Bata prilazi ulaznim vratima. Zatvara ih.

NADE@DA: Slu{aj! Kako divna arija.

Bata joj prilazi. Nade`da mu dotakne lice. Zagleda ga.

NADE@DA: Opet?

Bata odmahne odri~no glavom. Sedne na pod pored Nade`dinih nogu.

BATA: Imao sam ko{mar!

NADE@DA: (Iskqu~i radio)Pri~aj.

Nade`da zatvara o~i.

BATA: Sawao sam kako se igram u mom dvori{tu, ispred ku}e u kojojsam odrastao. Tu je i Nemawa. Ja sam qut. On me stalnopobe|uje. ^udno, nismo de~aci, ve} odrasli. Izlazi mama navrata. Posmatra nas kako se igramo. Nije u kolicima. Sre}naje. Smeje se. Zove Nemawu na ru~ak. Nemawa joj prilazi.Mama ga zagrli. Ulaze u ku}u. Ja stojim u dvori{tu. Bacamklikere. Klikeri se rasipaju svuda po dvori{tu....

NADE@DA: Dugo nisi sawao majku!

BATA: Od kada je umrla.

NADE@DA: Nastavi...

BATA: To je sve.


NADE@DA: Lepo. Veza sa detiwstvom. @eqa da se vrati{ u wega.

BATA: Odvratno sam se ose}ao. Probudila me je uàsna è|.

Bata ustaje. Uzima bokal sa vodom. Pije.

BATA: Oca nikada nisam sawao. Kao {to je bio u ìvotu i u snu jenestvaran kao senka.

NADE@DA: Uvek sawamo one za koje smo duboko vezani. Ja svako ve~esawam svog pokojnog Stevana.

BATA: Progone nas duhovi!

NADE@DA: Ne. Ja ga prizivam u snove. Mo`da zato {to te ~esto vi|am.Ti me mili moj podse}a{...

BATA: (Prekine je)To je perverzno! Ne verujem da toliko li~im na tvog muà.

NADE@DA: Ne quti se. Ja sam iskrena. Na{ odnos treba da se zasniva napotpunom poverewu.

Pomiluje Batu po licu. Bata ponovo sedne pored wenih nogu.

NADE@DA: Dosta si se borio sa mrtvima.

BATA: Ja se borim samo sa samim sobom.

NADE@DA: ûvaj se tih kriza. Opet se vra}aju.

BATA: Ne gotovo je sa tim. Gotovo!

NADE@DA: Vreme je da se zaqubi{.

BATA: Ja sam smrznuti ~ovek. Qubav je u meni umrla!

NADE@DA: Da je tako, ja te ne bih volela.

Nade`da qubi Batu svuda po glavi. Strastveno.

BATA: Nade`da, {ta vam je?!

U stan ulazi Nemawa. Bata ga ugleda. Nemawa drì u ruci kutiju.Nade`da prestane da qubi Batu. Smireno posmatra Nemawu.

NADE@DA: Dobro ve~e, Nemawa?

NEMAWA: Opet vi?!

BATA: [ta ho}e{? Ostavi nas na miru?!

Nemawa kre}e ka svojoj sobi. Zastaje. Spu{ta kutiju na pod.

Karakonyula 177

BATA: [ta ti je to?

NEMAWA: Ma{ina za kucawe.

BATA: [ta }e ti?

Nemawa otkqu~ava svoju sobu. Ulazi.

BATA: Tako zna~i?! Kupuje{ ma{inu, a meni duguje{ pare ve} trimeseca.

Nemawa zaviri u dnevnu sobu.

NEMAWA: Ni{ta ti ne dugujem! Pla}en ti je dug u kafani.

Nade`da pogleda u Batu. Nemawa gleda u Nade`du.

NADE@DA: Znala sam.

BATA: Laòv~ino! [ta stoji{ tu? Ajde, mar{ u sobu!

Nemawa se nasmeje. Ulazi u sobu. Nade`da ustaje sa foteqe.

BATA: Pa}enik! Laè! Oduvek je bio qubomoran na mene!

NADE@DA: Obe}ao si da ne}e{ da pije{!

BATA: Ono {to obe}am toga se i drìm.

NADE@DA: Dogovorili smo se! Ja odre|ujem koli~inu!

Batu trese groznica. Nade`da mu prilazi. Qubi ga strastveno. Bata jepu{ta. Glava mu je spu{tena na dole. Ruke drì zgr~eno.

BATA: Zima mi je...

NADE@DA: Mili moj...

Nade`da klekne. Otkop~ava Bati pantalone. Bata se naglo trgne.Udari pesnicama Nade`du u grudni ko{. Nade`da se zatetura. Padneunazad.

BATA: Perverzna ku~ko! Jebem li ti seme!!!

Nade`da mirno ustaje. Gleda u Batu.

NADE@DA: Ne}u vi{e dolaziti.

Batu trese groznica.

BATA: Idi ku~ko!!

Nade`da se smeje. Krene polako ka vratima.

BATA: Samo se ti smej.... Smradu{o... Od ovog trenutka te ne pod-nosim! Mrzim te! Odvratna si!


NADE@DA: Mislila sam da si prerastao detiwarije... ^ak sam ti ipoklon donela. Ali sada }e{ biti ka`wen.

Bata pritr~ava Nade`di. Gura je ka foteqi.

BATA: Ne, nemojte. Ne}ete vaqda da me ovakvog ostavite?

Bata spu{ta Nade`du na fotequ. Uzima joj ruke. Qubi je.

BATA: Potrebni ste mi. Oprostite mi! Ne znam {ta mi je... Tonisam ja kada vam tako govorim...

Bata jeca. Sedne pored wenih nogu. Nade`da ga miluje po glavi.

NADE@DA: Ti si mali upla{eni de~ak.....

Bata neko vreme jeca. Glava mu je u Nade`dinom krilu.

BATA: A poklon?

Nade`da vadi iz ta{ne ne{to umotano, ne vidi se {ta. Bata pohlepnouzima paket. Odmotava ga. Vidi se da je to fla{a viwaka. Otvarafla{u. Pohlepno ispija. Nade`da ustaje. Prilazi radiju. Pu{ta mu-ziku. Bata zadovoqno sa fla{om u ruci seda na fotequ. Nade`da muprilazi s le|a. Miluje ga po grudima. Otkop~ava mu ko{uqu. Nade`da gastrastveno qubi po vratu, grudima, stomaku...

Karakonyula 179

5. SCENA

Tatjana i Bata leè na kau~u. Upravo su zavr{ili sa seksom. Tatjanaustaje. Obla~i se. Bata leì na krevetu.

BATA: Daj fla{u!

Tatjana uzima fla{u sa stola. Ispija iz fla{e. Donosi mu. Bata pije.

TATJANA: Ko ma{ina si. Nisi prisutan kada to radi{.

BATA: Ne razumem.

TATJANA: Sav bes istresa{ na meni.

BATA: (Smeje se)Du{o, ho}e{ da kaè{ da sam dobar jeba~?

TATJANA: Ni{ta osim toga.

BATA: Danas sam napunio 33 godine.

TATJANA: Pa?

BATA: To su Hristove godine.

TATJANA: (Smeje se)Onda sam ja tvoja Bogiwa!

BATA: U krevetu!

TATJANA: Stoko!

BATA: [ta ho}e{? Sama si traìla slobodnu vezu. Uostalom, bilabi greota da ti {ansa za brak propadne. Nije lako upecatiministra spoqnih poslova.

TATJANA: Otkud zna{?

BATA: Pti~ice pevaju po gradu.

TATJANA: Ja bar imam nekog!

BATA: ôvek ne moè da poseduje ~oveka.

TATJANA: Moè.

BATA: A {ta ako sazna?

TATJANA: [to? Da nisi postao qubomoran?

BATA: Ne lupaj! Ti vara{ svog verenika i to sa mnom!(Smeje se)Takvu droqu nikad ne bih oènio!


TATJANA: Bedni~e. Puca meni za tebe. Ja sam s tobom samo iz interesa.Misli{ da bih se ja udala za alkoholi~ara, koji je umi{qenigenije? [ta ti ima{ da ponudi{? Mnogo vi{e ja cenim sebe!

BATA: Kurvetino! Ti si obi~na nimfa koja pred svaki kurac {irinoge!

TATJANA: A tebi od alkohola ne moè ni da se digne!

Bata se smeje.

BATA: Malo pre se nisi àlila.

Bata povu~e Tatjanu ka sebi. Tatjana ga odgurne. Bata ustane. Glasnoprdne.

TATJANA: Ne samo da ìvi{ u sviwcu, ve} si i prava sviwa.

BATA: [to sve je u najboqem redu?

TATJANA: Da sve uredno pore|ano, a preko pra{ina i {troke....

BATA: Uzmi pa o~isti!

TATJANA: Ba{ me briga. Ja ovde ne ìvim.

Bata uzima fla{u, pije.

TATJANA: Mnogo pije{!

BATA: Ubijam dosadu.

TATJANA: Ne{to ti duboko krije{.

BATA: Pravi novinarski moqac. I daqe bi da rovari{ po mojojbiografiji?

TATJANA: Moram. Radim puno vreme. Kako }u da napi{em kwigu o tebi,kada znam samo ono {to pi{e u tvojoj kwizi. Bedne trire~enice. Ro|en u Beogradu. Upisao pravni, napustio. Za-vr{io jugo-svetsku kwièvnost. Ali to nije to! Treba mine{to dubqe!

BATA: Nije ti bilo dovoqno duboko?! O}e{ jo{ jednom?(Smeje se)

Bata je zgrabi. Qubi je.

TATJANA: Kakvo si imao detiwstvo? Roditeqi, {ta je sa wima? @elimda znam, sve!

BATA: Ja se nikom ne otvaram.

TATJANA: Zna~i ja tri nedeqe gubim vreme! Pa imam ja pametnijaposla!

Karakonyula 181

BATA: Dobi}e{, ako zasluì{!

U stan ulazi Nemawa. Ugleda Tatjanu i Batu. Zbuni se.

NEMAWA: Rekao si da ne}e{ biti kod ku}e!

Nemawa stoji i daqe kod vrata. Iza wega izviri devojka – An|ela.

BATA: Ovo je moja ku}a!

Bata ugleda devojku.

BATA: (Nasmeje se, mewa raspoloèwe)[to stojite kod vrata?

Nemawa propu{ta An|elu. An|ela ulazi. Stoji zbuweno. Bata i Ta-tjana je posmatraju. Nemawa joj skida kaput.

NEMAWA: Ho}e{ ne{to da popije{?

AN\ELA: âj.

NEMAWA: Evo, sad }u je.

Nemawa odlazi do kuhiwe. An|ela prilazi foteqi sedne. Gleda u Batu.Bata gleda u wu.

TATJANA: Ne tu! To je wegovo mesto!

An|ela upla{eno ustane. Bata joj prilazi.

BATA: Neka.(Pruà joj ruku)Bratislav!

AN\ELA: An|ela.

BATA: Lepa kao an|eo!

Tatjana prilazi foteqi. Zagleda Batu, pa An|elu. Stane ispred An-|ele.

TATJANA: Ja sam Tatjana Radojevi}. Jedan od vode}ih novinara uglednog~asopisa NIN!

An|ela pruì ruku.

AN\ELA: Drago mi je!

Nemawa izlazi iz kuhiwe.

NEMAWA: An|ele, ajmo u moju sobu!

An|ela ustaje. Kre}e za Nemawom. Bata zgrabi An|elu za ruku.

BATA: Ti si izgleda, zaboravio da mi je danas ro|endan!

NEMAWA: Samo ti slavi!


BATA: Ajmo, bar, da nazdravimo.

Utr~ava u kuhiwu. Donosi ~a{e. Daje ih svima. Sipa. Kucaju se.

NEMAWA: Sre}an ti ro|endan! @iveo jo{ 100 godina!

TATJANA: Sve }e{ nas nadìveti!

AN\ELA: Sre}an ro|endan!

Bata gleda u An|elu.

BATA: (An|eli)Kolege sa posla?

NEMAWA: Ne.

BATA: Nego?

NEMAWA: An|elu sam upoznao na selu.

BATA: A tako? Nisi mi pri~ao.

TATJANA: (An|eli)Ti si sa sela?!

AN\ELA: Da.

TATJANA: Prvi put si u Beogradu?

AN\ELA: @ivim ovde ve} godinu dana.

TATJANA: Studira{?

AN\ELA: Radim.

TATJANA: [ta?

AN\ELA: (Tiho, postidi se)U cve}ari. Traìm boqi posao.

Tatjana se zakiko}e.

NEMAWA: (Tatjani)Prestani! [ta je tako propituje{?

Bata prilazi An|eli. Ona mu poslu{no pruà ruku. Bata je stavqa dasedne na fotequ. Nemawa krene za wim. Bata se okrene. Nemawa se sudarisa Batom.

BATA: Voda?

NEMAWA: [ta?

BATA: Vri ti voda za ~aj?

Nemawa ga pogleda. Odlazi u kuhiwu. Bata posmatra An|elu.

Karakonyula 183

BATA: (Tatjani)Zar nije vreme da krene{? Obaveze te ~ekaju.

Tatjana uzima kaput. Obla~i ga. Gleda u Batu. Bata uzima stolicu isedne preko puta An|ele. Sipa joj pi}e.

TATJANA: Jel ostaje kako smo se dogovorili?

Bata ne pomera pogled sa An|ele.

BATA: Bri{i!

Tatjana iza|e napoqe i tresne vratima.

AN\ELA: Izgleda da se tvoja devojka naqutila?!

Nemawa izlazi iz kuhiwe. Nosi na tacni {oqe za ~aj.

BATA: Ma, kakva devojka. Ona je novinarski moqac. Pi{e kwigu omeni.

NEMAWA: Bata je dobitnik NIN-ove nagrade. Pri~ao sam ti.

AN\ELA: Pisac kao ti.

Bata pogleda u Nemawu.

BATA: (Smeje se)Postoje dve vrste pisaca. Oni koji stvarno pi{u i oni kojipri~aju da pi{u.

AN\ELA: Na`alost, nisam ~itala kwigu.

BATA: Danas niko ne ~ita! Samo kriti~ari da bi te pquvali i drugipisci da bi te mrzeli.

AN\ELA: Kako se zove?

NEMAWA: Karakonyula, u prevodu(Naglasi, gleda u Batu)Ne~ista sila!

AN\ELA: Ne volim horor pri~e. Pla{e me.

Nemawa se smeje.

BATA: Najve}i horor je unutar ~oveka!

NEMAWA: Neki qudi uspevaju da pobede horor u sebi.

Bata ustaje. Uzima sa police kwigu. Ne{to zapisuje u wu. Bata prilazi,daje An|eli kwigu.

BATA: Kada prestane{ da se pla{i{, pro~itaj.


AN\ELA: Meni?(Otvara kwigu)Strava, s posvetom, hvala.

Bata sipa An|eli pi}e. Kucaju se. An|ela ispija. Zaka{qe se.

NEMAWA: âj je gotov!

AN\ELA: Nisam navikla na alkohol!

BATA: Tim boqe! Lep{e }e{ se napiti.

Sipa ponovo An|eli pi}e.

AN\ELA: Ne, ne mogu vi{e.

BATA: Ajde,(Gura joj ~a{u)Popi. Za mene.

An|ela ispija. Po~iwe da {tuca. Smeje se.

NEMAWA: Sad je dosta! Proslavili smo....

Krene ka An|eli, povu~e je. An|ela se otrgne.

AN\ELA: Meni je ovde lepo!

BATA: [ta ti je? Pusti devojku da uìva. Ako ti se toliko ide usobu. Idi.

Prilazi radiju. Pu{ta muziku. Uzima An|elu za ruku. Ple{e sa wom.An|ela se blago zatetura. Nemawa ih besno posmatra. An|ela pogleda uNemawu. Bata okre}e An|elu po sobi. An|ela pruà ruku Nemawi. Pri-vla~i ga ka sebi. An|ela se smeje. Pu{ta Batu. Ple{e sa Nemawom.An|ela se tetura. Gazi Nemawu. Bata uzima fla{u. Ispija. PosmatraNemawu i An|elu.

NEMAWA: Kasno je! Sutra rano ustajem....

AN\ELA: Zavrti me.... Nisi mi rekao da ima{ ovako lepog brata....

An|ela se smeje. Tetura se. Prilazi Bati. Bata je zgrabi. Ponovo ple{uzajedno. An|ela se smeje. Zagrli Batu. Nemawa uzima tacnu sa ~ajem.Odlazi u svoju sobu. Bata pogleda za Nemawom.

BATA: Hvala ti, brate. Ovo je moj najlep{i ro|endanski poklon!

Karakonyula 185

6. SCENA

Dnevna soba. [irom su otvoreni prozori i podignute roletne. An|elabri{e pra{inu po policama. Zagleda svaku kwigu. Tiho pevu{i. Raspo-lo`ena je. Iz svoje sobe izlazi Nemawa. Pogleda u An|elu. Ona ga ne vidi.Nemawa prilazi ~iviluku. Obla~i kaput. An|ela se okrene. Pogleda ga.Nemawa pogleda u An|elu. An|ela sedne na fotequ.

AN\ELA: Glava me boli. Mamurna sam od sino}.

NEMAWA: Sama si birala.

AN\ELA: Ho}e{ da doru~kuje{?

NEMAWA: @urim na posao.

AN\ELA: Kako }e{ gladan da radi{?

Nemawa izlazi napoqe. Zatvara vrata. An|ela slegne ramenima. Na-stavqa da ~isti. Na kau~u spava Bata. Umotan je u }ebe. Trgne se. Naglopodi`e glavu. Tek sada se vidi. Zaklawa rukama o~i. Smeta mu svetlost.An|ela prilazi foteqi. Krene da skida presvlaku.

BATA: (Vikne)Ne diraj to!!!!

AN\ELA: (Ula{eno)Izvini!

BATA: To je foteqa moje majke!

Batu trese groznica. Vilica mu se trese. Poku{ava rukama da smiridrhtavicu. An|ela odlazi u kuhiwu. Donosi na tacni hranu. Bata jezbuweno gleda. An|ela mu donosi hranu u krevet. Bata gleda u hranu.

BATA: Jel si normalna? Sklawaj, bre to!

Baca tacnu na pod. An|ela se sagiwe, kupi. Bata ustaje.

BATA: Ja nikad ne doru~kujem!

Bata se trese. Uzima bokal sa vodom. Pije vodu. Poliva vi{e po sebi,nego {to ispija. An|ela mu prilazi.

AN\ELA: Neuhrawen si! Zato si bolestan!

Zidni sat Kukavica kuca jedanaest sati ujutru. Bata pogleda u sat.

BATA: Mora{ da ide{!

AN\ELA: Rekao si da mogu da ostanem dokle ho}u!

BATA: Zar ne radi{ danas?

AN\ELA: Po podne.


BATA: Do|i ve~eras!

AN\ELA: Ne}u ti smetati.

BATA: Moram da radim, a ja radim sam!

Pomiluje An|elu po licu. An|ela pomeri glavu.

BATA: An|ela – an|eo.

AN\ELA: Mogao si sino} da kaè{ da èli{ da odem.

BATA: Polako. Gde ùri{? Do|i ve~eras!

AN\ELA: Ne}u!

Bata se smeje.

AN\ELA: Nije sme{no!

BATA: An|eo si kad se quti{.

Bata je zagrli. An|ela mu uzvra}a zagrqaj. Bata je qubi dugo, ne`no.An|ela obla~i jaknu. Uzima ta{nu. Kre}e ka vratima.

BATA: Jel ima{ neke pare da mi pozajmi{?

AN\ELA: (Vadi nov~anik, otvara ga)Koliko?

Bata izvla~i nekoliko nov~anica. Zagrli An|elu. Prati je do vrata.Krene da je poqubi. An|ela se izmakne. Bata je zgrabi.

BATA: Nemoj da se ohladi{ od mene. êka}u te...

An|ela izlazi napoqe. Bata se okre}e po stanu. Prilazi prozoru. Za-tvara ga. Spu{ta roletne. Zategne krevet. Prilazi foteqi. Skidapresvlaku sa foteqe. Sagiwe se. Vidi se da se ispod foteqe nalazefla{e od alkohola. Bata izvla~i jednu fla{u. Vra}a presvlaku nafotequ. Sedne. Otvara fla{u pije. Pije dugo. Zvono na vratima. UlaziTatjana.

BATA: Gde si bre do sad? Celo jutro te ~ekam!

Tatjana mu prilazi. Qubi ga.

TATJANA: Rekla sam u jedanaest!

Razgleda po stanu.

TATJANA: Prvi put da je ovde ~isto!

Bata se smeje. Zgrabi Tatjanu. Stavqa je u krilo.

BATA: Spoqa je ~isto, ali forma ostaje ista. Ne ~ista!!!(Smeje se)

Karakonyula 187

Bata joj gura fla{u da pije. Tatjana odbija fla{u. Bata na silu guraTatjani fla{u da ispije. Tatjana se zagrcne. Bata se smeje. Bata podièTatjani sukwu. Miluje je po nogama.

TATJANA: Druga èna?!

Bata skida Tatjani sukwu.

TATJANA: [ta li vide u tebi?

BATA: Isto {to si i ti videla.

TATJANA: Lepota.... To je kratkotrajno.

Tatjana se okre}e u krilu ka Bati. Skida ga}ice. Seda na wega.

BATA: Strast?!

TATJANA: Ne traje ve~no.

Podiè se i spu{ta. Bata je drì za bokove. Uzdi{e.

TATJANA: Danas zavr{avamo intervju.


7. SCENA

Bata leì obu~en na podu. Savijen je u fetus poloàj. ûje se kucawe navratima. Ulazi An|ela. U rukama drì crvenu ruù. Ugleda Batu. Ispu-{ta cvet. Pritr~ava mu. Podiè ga. Pomaè Bati da sedne na fotequ.

BATA: Vode.... Daj mi vode... @edan sam!

An|ela mu daje bokal sa vodom. Bata pije vodu. Okre}e bokal na glavu.Sipa po temenu vodu. Rastrese glavu. Pogleda u An|elu. Privu~e je kasebi. Qubi je.

BATA: An|ele! Ti si stvarna! Ko te je poslao? Bog ili \avo?

AN\ELA: Rekao si da do|em ve~eras.

BATA: Moj An|eo je sada tu. Pored mene. @elim da ìvi{ sa mnom!

AN\ELA: Znamo se samo jedan dan.

BATA: Dovoqno.

AN\ELA: Ne bi mi roditeqi dozvolili!!!

Bata je vrti u krug.

BATA: Ne dam ti da ode{!

AN\ELA: Ti bunca{.(Pipa ga po ~elu)Ima{ groznicu!

BATA: Bi}e{ moja muza, moja inspiracija.

AN\ELA: Nije to tako jednostavno. Moram da otkaèm sobu i da sejavim roditeqima.

BATA: Ne, ne... Zaboravi na sve! Na vreme, na qude.... Mi }emostvoriti svoj mali svet! Niko nam ne treba. Niko!

AN\ELA: Kako lepo govori{.....

BATA: Ja to stvarno mislim! Mora{ da mi veruje{!

AN\ELA: Za{to si bio na podu?

BATA: (Krikne)Umirao sam!

Uhvati se za grudi, pravi bolnu grimasu.

AN\ELA: [ta ti je?

BATA: Sada je sve u redu, kada si ti do{la.

Ustaje. Uzima je u naru~je.

Karakonyula 189

BATA: Ho}u da sawa{ iste snove, kao ja.

Nosi je ka kau~u.

BATA: An|ele, od no}as je ovo tvoj dom. Da li ti se dopada dvorac?

Spu{ta je ne`no na krevet. Qubi je. Bata naglo ustane. Sedne na ivicukreveta.

AN\ELA: [ta ti je?

BATA: Jebote od ovoga mo`e da se umre!

AN\ELA: Od ~ega?

BATA: Od qubavi?

Bata se okre}e ka An|eli. Miluje je po licu.

BATA: Najlep{a smrt.

Bata spu{ta glavu na An|eline grudi.

BATA: Lud sam za mirisom tvoga tela. Meko}om tvoje ko`e... Odle-pio sam za tobom!


8. SCENA

Dnevna soba. Nemawa sedi za foteqom. Kuca zvono za ma{inom. Zvono navratima. Nemawa prilazi vratima. Otvara. An|ela stoji ispred vrata.U ruci drì crvenu ruù.

NEMAWA: U|i.

An|ela ulazi. Razgleda po stanu.

AN\ELA: Jel Bata dolazio?

Nemawa sedne na fotequ. Nastavqa da kuca. An|ela mu prilazi.

AN\ELA: Ko zna {ta mu se desilo? Ve} ga tri dana nema.

NEMAWA: Smiri se.

AN\ELA: Da pozovemo policiju?

NEMAWA: Do}i }e. Radio je to i ranije.

AN\ELA: (Gleda u ma{inu za kucawe)Ti pi{e{?

NEMAWA: Poku{avam.

AN\ELA: Za{to? [ta si ti? Wegova senka, uhoda...?!....

Nemawa udara po ma{ini. Izvla~i papir. Gu`va ga i baca.

AN\ELA: Izvini, nervozna sam. Brinem se.

NEMAWA: [ta si videla na wemu?

AN\ELA: Rawiv je. Potrebna mu je qubav.

NEMAWA: Idi odavde dok jo{ nije kasno.

AN\ELA: Kasno?!

NEMAWA: Qudi su za wega igra~ke. Brzo ih odbacuje.

AN\ELA: Ti si me doveo ovde!

NEMAWA: Na àlost!

AN\ELA: Ja sada ìvim ovde. I nemam nameru da odem odavde! Nevra}am se ja.... Ne moè{ da me otera{!

NEMAWA: Ne teram te. Poku{avam da ti pomognem. Kada bude{ èlelada ode{ ne}e{ imati snage. On je pijavica. Hrani se tvojomqubavqu.

AN\ELA: Nije istina! On me voli!

Karakonyula 191

NEMAWA: On ne moè da voli!

AN\ELA: Rekao mi je. Voli me!!!!

NEMAWA: Slepcu ne vredi obja{wavati boje. Qubav nema o~i!

Otvaraju se vrata. U stan ulazi Tatjana. Bata je naslowen na wu. Pijanje. Tatjana ga unosi u stan. Nemawa prilazi. Pomaè, pridràva Batu.An|ela zapaweno gleda.

TATJANA: Na{la sam ga u gradu. Spavao je pored kontejnera.

Bata podiè glavu. Gleda u An|elu.

BATA: An|ele moj!

An|ela mu prilazi. Zagrli ga.

TATJANA: Sad je u sigurnim rukama.

NEMAWA: Hvala ti!

TATJANA: To treba on da mi zahvali.(Prilazi ma{ini, ~ita)A i ti pi{e{?

NEMAWA: Poku{avam.

TATJANA: [ta?

NEMAWA: Pri~a o qubavi.

TATJANA: Odli~no. Evo, moja vizit karta. Ako se proslavi{, ra~unajna intervju!

Prilazi vratima, otvara.

NEMAWA: Ho}e{ ne{to da popije{?

TATJANA: @urim. Zbog wega ve} kasnim.

Nemawa ispra}a Tatjanu. Tatjana stane. Gleda u Nemawu.

TATJANA: ûdno. Bra}a ste, a toliko ste razli~iti.

Nemawa zatvara vrata. An|ela pridràva Batu. Teàk joj je. Spu{ta gana pod. Bata klekne. An|ela klekne pored wega.

BATA: Ne ostavqaj me samu!

AN\ELA: Nikada.

Nemawa prilazi. Podiè Batu.


BATA: Ti gwido! Skidaj te ruke sa mene!

Nemawa ga odnosi na krevet. Bata poku{ava da ga udari. Nemawa blo-kira udarac.

BATA: Ti si gre{ka! Ti ne treba da postoji{! Ceo `ivot meuhodi{!

AN\ELA: Smiri se.

Guraju Batu na krevet.

BATA: (Ispru`i ka An|eli ruke)Mama, reci mu da ide. On me dira... Mammaa..!!

Karakonyula 193

9. SCENA

Bata sedi za kompjuterom. Gleda u ekran. An|ela sedi na foteqi ~itakwigu “Karakonyula”. Sto pored foteqe je postavqen. Na wemu senalazi hrana. Bata pogleda u An|elu. Vrti se na stolici. Ustaje.Prilazi Nemawinoj sobi. Vadi kqu~ iz yepa. Otkqu~ava sobu. Ulazi uwu, An|ela posmatra. Bata se vra}a. U ruci drì papire. îta ih.

AN\ELA: I on tebi stalno ~ita rukopise.

BATA: Naravno. U~i od najboqeg!

Bata sedne za kompjuter. Pogleda u An|elu. Oprezno da ona ne vidi,izvla~i iz fioke pqosku. @udno ispija.

AN\ELA: Dokle }e Nemawa da ìvi ovde?

BATA: [ta ti one smeta?

AN\ELA: Ne volim ga, a i ti ga ne voli{.

BATA: Volim ga i mrzim ga.

AN\ELA: Imali bi vi{e prostora.

BATA: Meni je ovako sasvim dobro.

An|ela spu{ta kwigu.

AN\ELA: Do|i!

BATA: Poku{avam da radim...

AN\ELA: Da bi radio, mora{ i da jede{.

Bata ustaje od stola. Prilazi An|eli. An|ela ga grli i qubi. Batasedne na fotequ. Uzima An|elu u krilo. An|ela uzima hranu sa stola.Hrani Batu.

AN\ELA: Pro~itala sam kwigu.

BATA: I?

AN\ELA: Nije stra{na. Nekako je tu`na.

BATA: Oboàvam tvoju jednostavnost.(Smeje se)

AN\ELA: Svi tvoji prijateqi su obrazovani, a ja sam zavr{ila sredwupoqoprivrednu {kolu. Ne znam ni{ta o kwigama, o....

BATA: (Stavqa joj ruku na usta)Takva i ostani!

AN\ELA: (Pomera Batinu ruku)Nisam do{la u Beograd da bih ostala na istom. Ja èlim dau~im. Da sam mogla zavr{ila bih i fakultet.


BATA: [to nisi?

AN\ELA: Eh, {to? Ja sam ènsko dete. Moji su {kolovali starijegbrata, a èni je mesto u ku}i.

BATA: To je pravo vaspitawe!

AN\ELA: Vaspitawe?!

An|ela ustaje.

AN\ELA: Da}u otkaz!

BATA: Kako to? A novac?!

AN\ELA: Ne mogu vi{e da radim u cve}ari.

BATA: Za{to? To je po{ten posao!

AN\ELA: Nisam do{la iz one selendre da bih bila cve}arka. Ja èlimvi{e! I ja mogu vi{e!

BATA: A od ~ega }emo da ìvimo?

AN\ELA: Ti si skoro zavr{io kwigu. Bi}e para. A ja }u, kao prvo, dana|em pravi posao u kancelariji. Da se obrazujem, da budemtvoja èna...

BATA: @ena?!

An|ela pogleda Batu.

BATA: Ja se nikada ne}u oèniti!

AN\ELA: Zna~i tako! Ja sam ceo svoj ìvot promenila zbog tebe, uroku od mesec dana.

BATA: Tvoj problem. Sama si tako htela. Niko te nije terao.

AN\ELA: Posva|ala sam se sa roditeqima zbog tebe. Nisi dozvolio nida te upoznaju! A ti! [ta si ti uradio?!

BATA: Pustio te u svoj ìvot.

AN\ELA: Ovo je tebi ìvot!

BATA: Dobro.

Bata ustaje. Obla~i kaput. Kre}e ka vratima.

AN\ELA: [ta? Gde }e{?!

BATA: Na}i }u ti boqi posao.

AN\ELA: Zar u sred no}i?

BATA: Brzo se vra}am.

AN\ELA: Trezan?

Bata pogleda u An|elu, izlazi napoqe.

Karakonyula 195

10. SCENA

Nade`da sedi na foteqi. Bata se {eta nervozno po sobi. Zidni satKukavica otkucava devet uve~e.

NADE@DA: Pola sata ni re~ nisi rekao!

BATA: Rekao sam vam da ne mogu sada da pri~am! Morate da idete!Odmah!

NADE@DA: [ta nije u redu?

BATA: Prvi put je sve u redu!

NADE@DA: Ko je ona?

BATA: Ne èlim da vas zatekne ovde!

NADE@DA: Za{to? Ti mora{ da se vi|a{ sa mnom. Minimum jedanputnedeqno.

BATA: Ona ne sme da zna!

NADE@DA: Tajnama se stvaraju velike laì. Povredi}e{ je.

Bata nervozno prilazi vratima. Oslu{kuje.

NADE@DA: Moj Sreta je godinama krio svoju tajnu od mene. Kada sam jaotkrila bilo je prekasno.

BATA: (Histeri~no)Molim vas idite!!

NADE@DA: Ne sme{ da gubi{ kontrolu. Tako je i Sreta.

BATA: Ja nisam tvoj jebeni Sreta!

NADE@DA: Smiri se!

Nade`da izvla~i umotanu fla{u iz torbe. Pruà je Bati. Bata gleda ufla{u. Klekne pored wenih nogu. Trese ga groznica.

BATA: Pla{im se.

NADE@DA: êga?

BATA: Ona ne zna kakav se pakao krije u meni!

NADE@DA: Qubav nije samo u dobru, ve} i u zlu.

BATA: Ja nisam spreman na kompromise! Ja samo umem da ìvim usvetu pisawa, ja ne umem da ìvim u zajednici. Suvi{e samdugo bio sam.

NADE@DA: Nikada ne}e{ biti sam! Uvek }e{ imati mene!


BATA: Moj ìvot su ~etiri hiqade i pet stotina koraka do grobamojih roditeqa, moje kwige i Nemawa koji me stalno podse}ana....

Bata otrgne fla{u iz Nade`dine ruke. Cepa papir u koji je obmotana.Otvara. Pije.

NADE@DA: Ako te ne prihvati onakav kakav si, nije te vredna!

BATA: Ja we nisam vredan! Ja sam ni{ta! Obi~na nula! Postoje dvevrste èna, kurve i svetice. Ona je svetica. Ne, ona je An|eo!

NADE@DA: Takva èna ne postoji!

BATA: Zar ona tako ~ista, treba da u|e u moj pakao?

NADE@DA: Jedna èna ne moè sve da da. Dozvoli mi da ti pomognem,dozvoli mi da ti dam deo.

Po~iwe strastveno da ga qubi. An|ela ulazi u stan. Zapaweno ihposmatra. Oni je ne vide.

BATA: Prestanite! Svaki put to radite. Vi me ne privla~ite kaoèna!

NADE@DA: Ne, ne mili moj. Nije to seks. Ja ti dopuwujem deli} kos-mi~ke qubavi koja je tebi potrebna.

Bata ugleda An|elu. Sko~i. Nade`da mirno pogleda An|elu. An|ela jojprilazi.

AN\ELA: Ko ste vi?

NADE@DA: Nade`da Spriridonovi}, profesorka.

Pruà An|eli ruku. An|ela ne uzvra}a. Nade`da ustaje. Kre}e ka vra-tima.

AN\ELA: Profesorka? êga? [ta vi radite ovde?

NADE@DA: Nek ti on kaè, ako èli. Laku no}.

Nade`da odlazi. An|ela i Bata se neko vreme posmatraju.

AN\ELA: Ti spava{ sa wom...?

BATA: Ni{ta ti ne razume{.

AN\ELA: Objasni mi.

BATA: Ne èlim da pri~am o sebi.

Bata krene ka vratima. An|ela stane ispred vrata.

BATA: Pomeri se!

AN\ELA: Ne dam ti da ide{!

BATA: Mi smo dva razli~ita sveta!

Karakonyula 197

AN\ELA: Biraj! Na{ zajedni~ki ili moè{ ponovo sam!

BATA: Ne smeta{ mi!

An|ela zagrli Batu.

AN\ELA: Volim te!

Bata je odgurne.

BATA: Kada po~ne{ da voli{ ~oveka ulazi{ u wegov stra{nipakao. I {ta onda vidi{? Taj pakao on jedva suzdràva dabude vulkan...

AN\ELA: [ta pri~a{, koji vulkani?

BATA: Onda pou~ena od tog ~oveka, mene, samostalno odlu~i{ dapobegne{!

AN\ELA: Ja nigde ne beìm.

BATA: Svi èle ìvot varki i laì koje ga okruùju. Ti ne èli{da ~uje{ istinu!

AN\ELA: Te{ko mi je ovako.

An|ela pla~e. Bata joj prilazi. Dodiruje joj lice. Gleda je u o~i.

BATA: Ja nikada nisam bio uveren da je qubav u osmesima i lepomdavawu. Ona ima i suprotnosti, da se da sve, sve dobije i akotreba, u ime svega toga, razoriti. Skoro je svako na svoj na~into i uspeo.

AN\ELA: Polude}u!

BATA: Polude}e{?! A {ta sam ja? Gde sam ja? Kako je meni? Bol,bol...!!!! Koji me to jo{ motiv zadràva da ne poludim i nekrenem u neki tamo besmisleni svet talasawa?! Ja samo}utim. ]utim! ]utim!

AN\ELA: Ja samo èlim da prestane{ da pati{.

BATA: Da prestanem da patim?!.... To sve nije po~elo od nas. Mnogoranije u na{im genima. U na{im precima. Svaki je ne{tohteo, zapo~iwao i na kraju kao ispquvak razarao! Mislim daoboje imamo grehove!

AN\ELA: Pla{i{ me kad tako govori{.

BATA: Moramo da platimo kaznu!

Bata prilazi prozoru. Otvara ga. Podiè ga. Podiè roletne. Gledakroz prozor.

BATA: Sada smo ko povre|eni leptir. Dodirne{ – otprhne.

Bata gleda zami{qeno za leptirom.


11. SCENA

Mrak u sobi. Bata sedi na foteqi. Glava mu je pognuta na dole. Izgledakao da spava. Zvono zvoni na ulaznim vratima. Bata polako podi`eglavu. Gleda ispred sebe. Pali lampu. Trese ga groznica. Trqa ruke. Uzimabokal sa stola. Ispija vodu. Zvono zvono. Spu{ta bokal. Vadi paklocigareta. Uzima cigaretu, pali. Pu{i. Gasi lampu. Neko otkqu~avavrata. An|ela ulazi.

AN\ELA: Tu si? [to ne otvara{?

BATA: Mislio sam da si pobegla.

AN\ELA: Zar si zaboravio? Pa, danas mi je bio prvi dan na poslu.

BATA: I, jel si zadovoqna?

AN\ELA: Potpuno. Plata je duplo ve}a.

BATA: Siroma{tvo i beda u~e ~oveka dostojanstvu.

AN\ELA: Ma, {ta sada pri~a{. Opet si pijan?!

An|ela mu prilazi. Klekne pored wega. Poqubi ga. Bati pada glava nadole.

BATA: (Umorno, pijano, tiho)Bojim se da progovorim. Srce mi lupa luda~ki. Samo s tobomqubav prepoznajem. Drhtim od spoznaje, bola, qubavi....

AN\ELA: [ta ako ti dam razlog da prestane{ da pije{?

An|ela uzima Batinu ruku. Stavqa je na svoj stomak.

AN\ELA: Trudna sam.

Bata zaprepa{}eno podigne glavu. Dodiruje An|elu po stomaku.

BATA: Dragoqup~e.

AN\ELA: [ta?

BATA: Na{a beba!

Bata qubi An|elu po stomaku. Bata pla~e.

Karakonyula 199

12. SCENA

An|ela sre|uje sobu. Usisava. Prilazi foteqi. Posmatra fotequ. Ski-da presvlaku. Trese je. Puna je pra{ine. Vra}a presvlaku na fotequ.Sagne se da je zategne. Ugleda gomilu punih i praznih fla{a ispodfoteqe. Izvla~i fla{e. ûje se kqu~ u vratima. An|ela spu{ta pre-svlaku. U stan ulazi Nemawa.

NEMAWA: Zdravo!

An|ela se sagne kod foteqe. Izvla~i fla{e. Nemawa prilazi. Posmatraje.

AN\ELA: Krije fla{e ispod foteqe.

NEMAWA: Znam.

AN\ELA: Za{to? Od koga krije?

NEMAWA: Od sebe.

An|ela uzima fla{u. Prilazi prozoru. Otvara ga. Baca fla{u krozprozor. ûje se prasak. Uzima novu fla{u. Nosi ka prozoru. Baca. ûje seprasak. Ponavqa to vi{e puta.

AN\ELA: (Smeje se)Sve }u da porazbijam. Sve!

NEMAWA: êmu?! Ponovo }e nove staviti.

AN\ELA: Ne}e, ne}e... Ne dam!

NEMAWA: Smiri se.

AN\ELA: Ne}u. Dosta mi je!

Baci fla{u po sobi. Fla{a se razbija. Nemawa prilazi An|eli. Gurne jeda sedne na fotequ. An|ela se hvata za stomak. Nemawa je posmatra.

AN\ELA: Kada su vam roditeqi umrli?

NEMAWA: Pre 10 godina.

AN\ELA: [ta se dogodilo?

NEMAWA: Mama je umrla od raka kostiju. Pred smrt je bila u kolicima.Tata je ubrzo posle mame umro od infarkta.

AN\ELA: A za{to on govori da je bio sam?

NEMAWA: Bata nije odrastao sa mnom.

AN\ELA: Za{to? Pa vi ste bra}a....

NEMAWA: Odgajila ga je tetka. Volela je da popije. Sa wom je i po~eo....


AN\ELA: Za{to je odrastao sa tetkom?

Nemawa }uti.

AN\ELA: Odgovori mi!? Ponekad mi se ~ini da sam ovde zalutala.@ivim sa dva ludaka, koji pri~aju sa zidovima.

NEMAWA: Idi odavde.

AN\ELA: Ma, ostavi me, bre, na miru! Gde da idem? U onu selendru?Nikad!

NEMAWA: Ja }u ti pomo}i.

An|ela se uhvati za stomak.

NEMAWA: [ta ti je?

AN\ELA: Muka mi je.

An|ela utr~ava u kupatilo. Nemawa krene za wom.

AN\ELA: Ostavi me!

Tresne vratima od kupatila.

Karakonyula 201

13. SCENA

Mrak u sobi. Ulazi Bata. Sa wim je Tatjana. Oboje su pijani. Smeju se.Bata pali lampu. Tatjana drì fla{u u ruci. Okre}e se po stanu. Batazgrabi Tatjanu. Podiè joj sukwu. Mazi je po telu. Tatjana se smeje.Bata joj cepa ~arape.

BATA: (Uzdi{e)... Kako si vrela. Mu` te slabo jebe?! A?!

Tatjana se smeje. Bacaju se na pod. Rvu se. An|ela se podiè sa kau~a. Bataje ugleda.

BATA: Spavaj, An|ele moj!

An|ela ustaje sa kreveta. Tatjana se histeri~no smeje.

TATJANA: Nisi vaqda spao na ovu malu seqan~icu?!

An|ela joj prilazi. Gura je.

TATJANA: Lak{e bre!

AN\ELA: Mar{ napoqe!!

An|ela udari Tatjanu. Tatjana joj uzvrati. ûpaju se po kosi....

BATA: To An|ele to! Uni{ti je. Ona je zla ve{tica!

Bata se smeje. An|ela gura Tatjanu ka vratima. Tatjana je odgurne odsebe.

TATJANA: Nije potrebno. Sama }u iza}i.

Bata se smeje.

BATA: To An|ele, bravo, to!

TATJANA: Ti, seqan~uro, si dobila otkaz! A ti Bato, zaàli}e{ {tosi me ikada upoznao!

Izlazi i tresne vratima. Bata se smeje. Prilazi An|eli. Qubi je.An|ela ga gurne.

AN\ELA: Smrdi{ na wu!

BATA: Ona pi{e kwigu o meni!

AN\ELA: Ti si me preko we zaposlio?!

BATA: Htela si boqi posao.

AN\ELA: Ne preko tvojih kurvi!

BATA: Ma, sve ste vi kurve....


Bata prilazi foteqi. Diè presvlaku. Nema fla{e. Bata se sagiwe.Pipa rukama. An|ela upla{eno gleda. Bata je pogleda.

BATA: Ku~ko! Ko ti je dozvolio?

Prilazi joj i lupi joj {amar. An|ela se uhvati za obraz. Mirno gaposmatra.

AN\ELA: Kaja}e{ se.

Bata sedne na fotequ.

BATA: Ma puca mi kurac! Ama ba{ mi je svejedno!

An|ela prilazi kau~u. Uzima kofer. Pakuje stvari.

AN\ELA: Samo ti seri, ja te ostavqam!

BATA: Meni ne treba ni{ta. Niko!

AN\ELA: Zato i nikoga ne zasluùje{.

BATA: Ti nikada nisi zavirila u podrum svoje du{e.

An|ela kre}e ka vratima.

AN\ELA: Nema potrebe. Pored tebe sam upoznala pakao!

Bata klekne pored An|ele. Jeca.

BATA: @ao mi je {to sam svojim na~inom qubavi, izgubio sva prava.

AN\ELA: Jedino {to sam o~ekivala od tebe je da prestane{ da pije{!

BATA: Ti to ne razume{.

AN\ELA: To je bolest, to se le~i.

BATA: Ne to nije bolest, ni porok, to je prevelika osetqivost!

AN\ELA: Bedan si!

BATA: Ne èlim da ode{. Potrebna si mi!

AN\ELA: Samo na sebe misli{.

BATA: Ja ti nikada nisam ni{ta obe}ao. Ti si ta koja odlu~uje{.

Bata je gr~evito zagrli. Naslawa glavu na wen stomak.

BATA: Nemoj da ide{. Molim te!

AN\ELA: Ne mogu vi{e da se nadam.

BATA: Oslobodi}u te! Uni{ti}u Bratislava koga ni ja sam, onajdrugi Bratislav, ne podnosim.

AN\ELA: Kako?

BATA: Moramo da se borimo za nas i Dragoqup~e!

AN\ELA: Jadno na{e dete.

Karakonyula 203

14. SCENA

Bata sedi za kompjuterom. Pi{e. Ustaje. Prilazi Nemawinoj sobi.Uzima kqu~. Otvara vrata wegove sobe. Ulazi u sobu. U stan ulaziNemawa. Gleda po stanu. Iz Nemawine sobe izlazi Bata. Drì papire urukama. Bata zakqu~ava sobu. Nemawa ga posmatra... Bata se trgne.Sklawa papire iza le|a. Prilazi kompjuteru. Sedne. Nemawa otvaratorbu. Vadi iz we kwigu. Stavqa je ispred Bate.

NEMAWA: Jel ovo traì{?... Izvoli.

Bata uzima kwigu. Posmatra. ]uti neko vreme.

BATA: Napisao si? Ti?(Smeje se)Histerik. Kakav je to naslov? O ~emu je? Jel to mo`da nekaporuka koju èli{ da mi uputi{?

NEMAWA: Pro~itaj.

BATA: Kasnije, kad budem imao vremena. Samo da zna{, to ti je prvakwiga. A prvi ma~i}i se u vodu bacaju. Tek si na po~etku.

NEMAWA: Davqenik se za slamku hvata.

BATA: Govno jedno! Parazitu! Da nije bilo mene, ne bi napisaokwigu!

An|ela ulazi u stan. Drì u ruci buket crvenih ruà. Nemawa i Bata jene prime}uju. An|ela stavqa cve}e u vazu.

BATA: Samo tebi je i pruèna podr{ka. Ja sam uvek guran pozadi.

NEMAWA: Odrasti! Ostavi pro{lost iza sebe. Ti ìvi{ u imagi-narnom svetu. Nije ni ~udo {to se pla{i{.

BATA: Ja se pla{im?! Ja?!!

NEMAWA: Realnost te pla{i. I ~emu sve to? Zato i gubi{ potpunuèqu da ti se bilo {ta ili bilo ko pribliì.

BATA: Umoran sam... Mnogo sam umoran...

NEMAWA: Shvati. Ja ti nisam neprijateq.

BATA: Ti si potvrda svega onoga {to nisam imao u ìvotu.

NEMAWA: Nisam ja kriv!

BATA: Ti si deo tog, prokletog gena. Ima{ otrov u svojoj krvi. To jedovoqno. Kriv si.


NEMAWA: Mo`da je i tako... Ali taj otrov me je terao da budem boqi, dase borim sa tim. Nau~i da se bori{....

BATA: Boriti se, boriti se, boriti se.....

NEMAWA: Da. Boriti se. Svakog trenutka. Svakog....

BATA: (Ponavqa sve glasnije i glasnije)Boriti se. Boriti se! Boriti se!! Boriti se!!!...

AN\ELA: Prestanite!!! Ko deca ste!

Bata i Nemawa je pogledaju. An|ela odlazi u kuhiwu.

NEMAWA: Povedi ra~una o woj. Posebno od kada je u tom stawu.

BATA: Ne me{aj se u moj ìvot!

NEMAWA: Nemoj da odbacuje{ najvrednije stvari.

Nemawa ulazi u svoju sobu. Bata gleda u ekran. Izlazi An|ela. Nosi naposluàvniku hranu. Stavqa na sto. Sedne na fotequ. Jede. Brzo ihalapqivo.

AN\ELA: Danas je bila takva gu`va u prevozu. Samo {to se nisamispovra}ala u autobusu.

Bata iskqu~i kompjuter. Ustaje.

AN\ELA: Ne}u mo}i jo{ dugo da radim u cve}ari. A opet, ti nezara|uje{ u posledwe vreme. Nemamo od koga da pozajmimo.Od mojih ne smem da traìm pomo}.(Jede, mqacka)Bila sam danas kod lekara. Sve je u redu. Beba raste.

Bata tiho otvara vrata. Izlaze}i, pazi da ga An|ela ne ~uje.

AN\ELA: Imam ose}aj, da }e biti mu{ko.

Bata zastane. Pogleda u An|elu. An|ela pogleda ka vratima.

AN\ELA: [ta bi vi{e voleo de~aka ili devoj~icu?

An|ela jede. Bata zatvara vrata.

AN\ELA: (Nastavqa kao da je Bata tu)Ja bih vi{e volela de~aka. Nadam se da }e li~iti na mene.Ako bude li~io na tebe, pla{im se(Zastane)da }u roditi Karakonyulu....

Karakonyula 205

15. SCENA

An|ela sedi u foteqi. Ra{~upana joj je kosa. Obu~ena je u spava}icu.Umotana u }ebe. U stan ulazi Bata. [utne nogom u vrata. Ostavqa{irom otvorena vrata. An|ela se ne pomera. Bata se klati. Pijan je.Dr`i u ruci fla{u alkohola. [eta po stanu.

BATA: (Peva, disharmoni~no pijano)Sve pti~ice iz gore, sve pti~ice iz goreee... Popele se namore. Samo je jedna ostala. Samo je jedna ostalaaa.. Ta je menipevala. O izgubqenoj qubavi, o izgubqenoj qubavi....

Prilazi An|eli. Zastane. Posmatra je.

BATA: Majko, maj~ice mila.... spasi me!

An|ela ga posmatra. Bata klekne pored wenih nogu. Nasloni glavu na wu.

BATA: Svodovi i pau~ina. Oni su opet tu. Kraj mene. Kao da se nisampokrenuo uop{te iz pakla koji me okru`uje. A mo`da inisam? Svuda me prate rane. Qu{ture i |ubre. Ubio bih sesada odmah, ali nemam hrabrosti. Ose}am da mrzim sebe,mrzim sebe, mrzim sebe....

An|ela gurne Batu. Ustaje.

BATA: To je ~udo!!!! Ti hoda{.... majko....

Bata puzi za An|elom. Vu~e je.

AN\ELA: Vi{e ni{ta ne ose}am. Ba{ ni{ta!! Ogromna praznina.

BATA: Mama, nemoj da ide{. Ne ostavqaj me... Ne odbacuj me od sebe!

AN\ELA: Nemam vi{e snage.

BATA: Bojim se....

AN\ELA: Pusti me da spavam.

An|ela prilazi krevetu. Legne u wega. Bata prilazi. Pokriva je.

BATA: Spavaj mama, odmori se. Ne sme{ da se zamara{.

Bata sedi pored kreveta. Posmatra An|elu. To traje neko vreme. U stanulazi Nade`da. Posmatra Batu. Nade`da mu prilazi. Posmatra ga.

NADE@DA: Mili moj, {ta se dogodilo?

BATA: Mar{ odavde!

NADE@DA: [ta je s tobom? Danima me izbegava{.

BATA: [ta me gleda{? Zar ne vidi{!?


Ustaje, krene ka Nade`di.

BATA: Ja sam KARAKONYULA!!!

Bata padne na pod. Nade`da poku{ava da ga podigne.

NADE@DA: Ajde ustani, vodim te.

BATA: Ti si luda!!!

NADE@DA: Nisam trebala ni da te pu{tam. Ne brini zbrinu}u te. Bi}esve redu.

BATA: Ne èlim da me zatvara{!!!

NADE@DA: Ovog puta }emo uspeti.

BATA: Ne èlim vi{e. Dosta mi je! Nema tu pomo}i! Svi ste me viubili! Svi!! I ti, i ti se me uni{tila!

NADE@DA: Imaj poverewa, mili moj.. @elim ti samo dobro. Treba samoda bude{ pored mene.

BATA: Napoqe! Napoqe!!!

Gura Nade`du ka vratima. U stan ulazi Nemawa.

NADE@DA: Pomozite mi!

NEMAWA: Ne pada mi na pamet!

NADE@DA: Moram da ga zatvorim.

BATA: Ona je perverzna! Bolesna!

NEMAWA: Znam da vam je mu` umro od alkohola!

NADE@DA: Stevan... Ne, ne... Gre{ite. On je bio previ{e osetqiv.

NEMAWA: Kakav ste vi to psihijatar? Pet puta se le~io kod vas uustanovi.

NADE@DA: Bata je moj jedini proma{aj.

NEMAWA: Proma{aj? Vi mu donosite alkohol! Monstrume! Gledam vasdanima kako ovde dolazite i gurate ga u ludilo sve vi{e ivi{e!

NADE@DA: Ja jedina razumem patwu wegovog duha!

Bata se vaqa po podu.

NEMAWA: Vi ste patolo{ki zaqubqeni u wega.

BATA: (Drì se za stomak, leì u fetus poloàju)Boli me, sve me boli... Mama.... Mamice.....

Nade`da prilazi Bati. Grli ga. Nemawa je povu~e. Gura je ka vratima.

Karakonyula 207

NADE@DA: On }e me sam traìti! Ja sam wemu potrebna! Ja ga odràvamu ìvotu!

NEMAWA: Uni{tili ste ga! Mar{ odavde! Ako vas jo{ jednom vidim,prijavi}u vas! Potrudi}u se da ostanete bez posla! Jel vamjasno?!

NADE@DA: Tvoja re~ protiv moje. Strpa}u ja vas sve u ludnicu!!!

Nade`da istr~ava besno iz stana. Bata je na podu u polu nesvesti.Nemawa ga podiè. [amara.

BATA: Mama je prohodala... To je ~udo! Stavio sam je da spava.

NEMAWA: Na{a majka je mrtva.

BATA: To nije istina, nije... Evo je spava tamo!

Vu~e Nemawu ka krevetu. Pokazuje u An|elu.

NEMAWA: Dobro, dobro... Lezi da spava{. Razgovara}emo sutra. Smirise.

Bata legne pored An|ele.

Nemawa sedi na ivici kreveta.

Nemawa ustaje.

Prilazi foteqi. Sedne na wu. Pla~e i smeje se.

16. SCENA

Mrak u sobi. U foteqi An|ela. Glava joj je pognuta na dole. Izgleda kaoda spava. Kratko zvono na vratima. An|ela ne reaguje. U stan ulaziNemawa. Ugleda An|elu. Prilazi joj. Drma je. An|ela se ne pomera.Nemawa je {amara. Pogleda na sto pored An|ele. Nalazi bo~icu salekovima.

NEMAWA: Koliko si popila? Odgovori mi!?!

AN\ELA: (Pomera glavu, bunca)Bato, Bato.....

An|ela gubi svest. Nemawa je uzima u ruke i iznosi napoqe.


17. SCENA

Bata kuca na kompjuteru. Zanet je. Iz sobe izlazi Nemawa. U ruci drìdva kofera. Nosi ih do vrata ulaznih. Spu{ta.

BATA: Pro~itao sam kwigu.

NEMAWA: I?

BATA: Tu`na je.

Nemawa obla~i kaput.

BATA: Gde }e{?

NEMAWA: Idem da dam intervju.

BATA: Tatjana?!(Smeje se)

Pauza. Gledaju se neko vreme.

NEMAWA: Ne vra}am se.

BATA: Znam.

NEMAWA: Idem na selo.

BATA: Kako je ona?

NEMAWA: Idi pa je poseti. Leì u bolnici ve} 12 dana.

BATA: Mrzim bolnice.

NEMAWA: Izgubila je dete!!

BATA: Zna~i, Dragoqub~e je mrtav.(Pauza)Mo`da je tako boqe.

NEMAWA: Uni{tio si sve {to je vredelo u tvom ìvotu!

BATA: Lepo je rekla, kaja}e{ se.... Ona }e sada ìveti sa tobom?Ako. Oti{la je sa boqim.

Nemawa prilazi vratima. Otvara ih.

BATA: Kako }u sam?

NEMAWA: Preìve}e{!

BATA: Ostani sa mnom.

NEMAWA: Ovde smrdi na pro{lost....

BATA: Gde god bude{ oti{ao, svoj smrad }e{ nositi sa sobom.Prokletstvo ostaje u nama.

Karakonyula 209

NEMAWA: @eleo sam da ti pomognem. Zato sam te i doveo ovde. Misliosam da }e vreme izle~iti rane. Pogre{io sam.

BATA: Vreme? Rane?!

NEMAWA: Da. Vreme je da oprosti{ onima koji su te povredili.

BATA: Odbacila me ko pseto! Da bi sa~uvala tajnu svoga greha.Mama me poslala kod tetke da sakrije da me je napravila sa.....

NEMAWA: ]uti!

Nemawa pokriva u{i rukama. Bata mu prilazi. Pomera mu ruke sa u{iju.

BATA: ... Svojim bratom.

NEMAWA: Polubrat.

BATA: I }utawe je opravdavawe.

NEMAWA: Nije znala, tek kada je poginuo je saznala da su krv...

BATA: Znala je. Ose}ala je to u svojoj krvi... Prokletstvo se ka`wa-va. Nije htela da prihvati svoju kaznu. Zato je prenela nanas!!!!

NEMAWA: Ne...

BATA: A tvoj otac je sve vreme znao i pristao da bude senka.Sau~esnik.

NEMAWA: Prestani!!!!

BATA: Dok se na{a mamica tucala sa bratom svakog dana, tvoj otacje radio...

NEMAWA: Molim te...

BATA: Ajde, senko.... Idi!(Smeje se)Tvoja Karakonyula }ete svuda uhoditi!

NEMAWA: Neka. Nau~io sam da `ivim sa tim.

Nemawa otvara vrata. Izlazi. Bata se smeje histeri~no. Gleda u vrata.Baca se na pod. Iz histeri~nog smeha prelazi u jecaj.

BATA: Oprosti, brate ro|eni.


18. SCENA

Mrak u sobi. Bata sedi u foteqi. Gleda ispred sebe. Zvono na vratima.Bata pogleda ka vratima. Upali stonu lampu. Trese ga groznica. Nekolupa na vrata. Bata ustaje. Pritr~ava vratima.

BATA: An|ela!

Otvara vrata. Ispred nema nikoga. Ostavqa {irom otvorena vrata.Prilazi foteqi. Skida sa foteqe presvlaku. Baca je na pod. Uzimafla{u ispod foteqe. Sedne. Otvara fla{u. Pije...

KRAJ

Karakonyula 211

karakonyula* · 2010. 12. 12. · pozadini sobe su prozori. prozori su bez zavesa, na wima su...

Documents