Kasna antika i rano hrianstvo

Predkonstantinska 3.v Konstantinska 4.v Teodosijanska 5.v Justinijanska 6.v

Predkonstantinska

Od smrti Marka Aurelija (180) do Konstantinove vladavine (306) vlada najproblematiniji vek u umetnosti rimskog carskog doba. Raskidanja sa tradicijom, razraunavanje sa istokom, kompozicije imaju vee dimenzije ali ne i organsko oseanje stila. Prikazuje se ovek u svom trijumfu, ali ne vie tako ubedljivo, jer se pojavljuje i njegova suprotnost ovek izgubljen, siromaan i bedan. Izraava se passio humana (ljudsko stradanje). Prelom u filozofiji uslovio je prelom u umetnosti (filozofija suprotnosti smrt-ivot). Kraj u vreme Komoda je bio izvestan, a mase vape za besmrtnou. Tako je i fizionomija oveka u umetnosti od 250g. postala rastrgana, bezoblina, prikazuje se ovek kao olienje smrti. Od 200g. Postaje popularna tema o Dionisu, gde se ovek, kroz igru, uvlai u svoju boansku egzistenciju.

Kako su dravni spomenici i carska umetnost bili u opadanju, glavni nosioci umetnikog razvitka postaju sarkofazi.1. 190 220. Veliki sarkofag sa predstavom bitke2. 220 250. Predstave herojskog lova na lavove 3. 250 280. Filozofska tematika4. 280 310. Narodne scene iz ivota pastira, lovaca, ribara

1. Velike razmere prikaza trijumfa (kao i na stubu M.A.), uveane proporcije figura, centralizacija u prikazivanju, eono prikazivanje srednje glavne figure, stepenasto redanje figura i preplitanje masa tela, razlikovanje po veliini, naspramno predstavljanje lica, Rimljani koji trijumfuju i lako pobedjuju varvare koji umiru. Smisao nije podnoenje izvetaja, ve je to poasni spomenik triumfatoru (kao stubovi i triumf lukovi).2. Preuzima se veina stilskih pravila stvorenih u predhodnoj eposi. Mit i mitoloke linosti nemaju vie isto znaenje kao u 2.v, ve dobijaju lik umrlog. Lov je tesno povezan sa temom smrti i oba Dioskura (postanak i nestanak, smrt i ivot), a prisutan je i motiv grobnih vrata, kao i godinja doba sa znaenjem trajnosti. Oko 250.g herojski lov na lavove reava se svog mitolokog ruha i postaje prikaz realne borbe za ivot. Poinje da se izdvaja motiv lava, kao maska smrti. ovek nesiguran i rastrgan. Stvaranje Elisiuma kao drugog sveta gde je ovek netaknut od smrti.3. Odbija sve motive borbe i lova i pokuava da obnovi grke ideje. Red umesto preteeg haosa, prirodna staloenost umesto preteranosti, obuzdani patos umesto dinamike. Umetnost i filozofija pod uticajem Plotinovih ideja. Simboli predhodne generacije dobijaju novo znaenje: lav-smrt, godinja doba plodan ivot, Dioskuri smisao braka, grobna vrata postaju predmetno-simboliki centar kompozicije. Motivi Amora i Psihe i stvaranja sveta. Lik nove generacije nijeobeleen samo neoplatonizmom ve je istovremeno iskaz da je ovek odredjen za smrt, ali da u njoj nije izgubljen, ve kroz nju dolazi do pravog postojanja. Lik filozofa opet nestaje iz riznice motiva, ali simboli i argumenti njegove nauke se zadravaju i njih prisvajaju nizi slojevi naroda, ali te kompozicije sada deluju nago i sirovo4. Prvi put u antikoj umetnosti nastaje narodni pravac. Puna je sveine, improvizacija, retkost je da jedna motiv lii na drugi. Motivi iz mitologije se svode na nivo idile. Stepenasto redjanje figura je asimetrino, pejza je vijugava podloga za radnje, esto slikarski izveden. To je umetnost mira i radosti, skromnosti i bezazlenosti.

Tetrahijski portreti prikazuju oveka koji vie ne veruje sebi. Lice nije runo naturalistiki, ali je izraz jednog vremena koje je osudjeno na propast. Nema razlaga nja lica, a umesto sistema nabora na tkanini ona se samo rascepljuje buotinama.Tetrarsi su sebe smatrali ne samo zemaljskim vladarim, ve predstavnicima viih sila na zemlji, tako da se uz njih javljaju umetnike personifikacije i alegorije ovih atributa. Porfir ponovo postaje simbol njihove moi (Jelenin i Konstancin sarkofag), a radjeni su i porfirni portreti (sauvane grupe u Vatikanu i na fasadi Sv Marka u Veneciji). Iziskuju monumentalno gradjevinarstvo (spomenici u obliku stubova, trijumfalnih lukova, raskonih mauzoleja i bazilika) sa naglaskom na unutranjem dekoru vie nego zidanju, uz renesanu grkog i starorimskog oblikovanja. Postoje dvorska i narodna umetnost , ali s tim da narodna umestnost dopier u radionice dvora. Umetnost ranog hrianstva je umetnost groba i njeni poetci su upravo u slikarstvu katakombi i na reljefima sarkofaga. Monumentalne arhitekture nema, jer su se kao progonjena zajednica okupljali u privatnim kuama.Grobna umetnost ima svoje poetke u poznoantikim oblastima simbola koji svedoe o novom vidu smrti i simbolika smrti postaje stvaralako anelo. Dok je na sarkofazima II veka smrt predstavljena kao zakon svog postojanja, ona na sarkofazima III veka ima novu simboliku pitanja i poziva, a ne zavretka. Slikarstvo:1. Crveno uti arhitektonski stil (180-192) Jedini primer su podzemne, izduene ploice od opeka ispod poda bazilike Muenika u Noli2. Cveno plave pruge na beloj osnovi (193 227)Grobne odaje Oktavije i porodice Polemanti, Lateranska palata, tavanica prve Januarijeve katakombe u Napulju

Naputa se antika ornamenika i javlja se apstraktno-geometrijska. Nestaje geometrijski sistem polja koji ralanjava povrinu, simetrija vie nije princip, nema vie zatvorene i uokvirene zidne slike, motivi se razbacuju po povrini zida koja se spaja sa povrinom plafona. Crveni prugu prate dve zelene ili plave linije. Smanjuje se bogstvo motiva Ovaj stil vri prekretnicu ka slikarstvu III veka, kome pripadaju najranije ranohrianske freske.

3. Crveno zeleni stil na beloj podlozi (220 250)Flavijevska galerija Domicile, obe grobnice Lucinine katakombe, sakramentalne kapele i papski krug u Sv. KalistuOvaj stil nastaje razblaivanjem pruga i svojenjem palete na komplementarne boje crvenu i zelenu, uvodjenjem isprekidanih sporednih linija, njihova mrea je asimetrina. Nastaje tako to se pred umetnost postavlja zadatak da naspram slomljenog oveka prikae raj. Motivi: Ponovo se javljaju rimski rasuti motivi, od jednostavnih crta do golubova u letu, od apstraktong cveta do arene girlande i od apstraktnih morskih udovita do idilinih mrtvih priroda sa ivotinjama. Zajednika crta svih prostorija ovog perioda je vedra idilinost arenog sveta biljaka i ivotinja. Medju motivima su i najstarije hrianske scene: Hrstovo krtenje, peca sa hristovom ribicom, Mojsijevo udo sa izvorom u steni, bolesnik od kostobolje koji nosi krevet, Vaskrsenje Lazara, Avramova rtva, evharistiki obrad, obred blaenih u raju, oranti u evharistikom pokretu, ciklus o Joni, Dnilo u Lavljoj jami. Ovi motivi su pomeani sa predstavama filozofa i ostalim motivima, nigde se ne nalalazi na opirne ilustracije Biblije, a sve kmpozicije svedene su na najkrau formulu (evharistika mrtva priroda iz Lucinine grobnice)

Konstantinovska IV v.

Carsko-hrianska umetnost zapada poinje 313 g. na forumu u Rimu, postavljanjem Konstantinove statue u Maksencijevoj bazilici. Konstantin je ponovo uveo monarhiju, a sebe predstavio kao Pantokratorov namesnik na zemlji. Simboli Hrista sada se nalaze na svim vojnikim obelezjima carstva, takodje predstava prvog hrianskog cara sada se nalazi na sada se nalazi na novcu, kontornijatima, biblijama, kalendarima, kao i na koricama od slonovae i diptisima. Ova godina ne obleava poetak hrianske umetnosti, jer je ona poela da se razvija u grobnoj umetnosti u vremenu progona, ali je ovo poetak javne umetnosti pod okriljem drave.Tri struje umetnosti IV veka: 1. Radikalana hriansta (crkve, mauzoleji, krstionice, sarkofazi sa frizom i stubovima)2. Radikalna paganska struja (stare rimske porodice, slonovae i kontornijati)3. Izjednaavanje svetskih neutralnosti i kompromisa (konstantinska dinastija, trijumfalni luci, predteodosijanski stubovi, porfirni sarkofazi i mozaici carskih mauzoleja)