Katarina

Kad sam te prvi put video KatarinaI ovo je jedina i prava istinaStojao sam na ivici Sivog mostaDok je na istoku neto svitaloNejasnoNebo bee junsko - mislimJedan mali trenutak nepanjeTvojeTvoja silueta, udovi, liceOdgovor na sve moje molbeNagrada za sva moja odricanjaTi si bila Katarina

Odbijanja prva teko su mi palaI pitao sam se, nije da nisamKatarinaDa li si ti ona pravaOna jedina

Ta re, u rei ImeTvojeU meni zaziva seanja NajlepaKatarina, Katarina...

Gledao sam te kako hoda ispred menePonosno, pobedonosnoNoima drhtao ispod prozora, prokisaoTvogaKatarinaekao da ugasi svetlaekao da zaspiA onda udeo za onim stranim snovimaU kojima me je tvoj lik sretaoLebdeo beo Aneoski

Oh, KatarinaLjubav moja jedinaMoja oseka i plimaRazum moga ludilaOdsjaj s najmranijih visinaSimfonija uzvienih zvukova violinaPaklene vatre otrova i dima

Katarina!Sluao sam te kako radosno pevaUprkos svim jaucima nesreeGledao sam te kako razdragano pleePo grobovima dok im gazi uvelo cveeSluao te kako neuteno plaeNad svim radostima i pupoljcima sreeKatarina, sve sam ti to oprostioI jo vie, jo snanije te zavoleo

Onda si jednog dana nestala

Kad sam te poslednji put video KatarinaI ovo je jedina i prava istinaStojao sam bio, opet, na ivici Sivog mostaDok je na zapadu neto zalaziloNejasnoNebo bee novembarsko - mislimJedan mali trenutak nepanjeTvojeTvoju siluetu, udove, lice Odgovor na sve moje molbeNagradu za sva moja odricanjaStezao sam svojim prljavim ruerdamaSve do poslednjeg tvog koprcaja

Tada sam te prvi i poslednji put poljubioA ti mi nezahvalo neuzvratilaKatarinaMilovao sam te preko svih tvojih oblinaA ti si samo lealaHladnaKatarinaGovorio sam ti koliko te volimA ti si samo utalaNemoKatarina

I sada se pitamDa li sve bilo uzalud?Gde sam to pogreio?

Zarobljen odrazom u ogledaluGledam oi ubiceLice mu je iskrivljeno, izubijano, zloI on pade u njega - konanoU onaj ponor crni, tartarski, od ive i staklaGde e zauvek da lei zaslueno Zauvek da patiU grotlu najdubljih dubinaSamo zbog tebeKatarina

PrestupnikPognute glave lunjam umom mranom odavno.Grbonja sam pravi mravi, mrki, podli.Svoju olinjalu telesinutiho provlaimizmedu starih napaenih stabala belogorice u potrazi za pacovima i leinom.Svakodnevnice sitnebole me uasno.Dan se ovde razlikuje od noipo zelenom mrakupo mojoj sramotnoj samoi.

Bez staza i putevasa tamnog tla kad pobegne nodan svie suncem kroz vilinske kapija onda svoje sapi sakrijem u rupi.U miriljavi i prohladni sumraksve do u duboku ponokad se utavi svod napuni duhovimato podrikuju i krv pijulenjo izaem iz jazbine i sluam:besne kletve nesree i smrtistare zakletve na osvetupisku nonih ptica, lom suvih grana;iz daljine mi bridi drhtaj pod apama tutanj mainskih gromova.

Zapadna velika rana to u crno zarastauvek skroz zacelida se ispod nje ispili sve ono najstranije:buka i cika ludih bia od kojih jutra bee kao isterana biem.Sve se vrti, poinje i sree na istom mestu.Sve je isto osim mene, ovog tela ovog krzna, koje nikako da svuem.

Seam se mladih dana kad nisam bio ovako muenoporabrae moje jedine.Oh! kako smo se u krvi zabavljali uivali sva blaenstva pokoljanicale su oko nas perunike boje mesaopojan miris gnoja milovao nam je njuke.Uzimali smo kuke, po voljiklali im tence i odmah pravili druge.Opljakana stada stoke;iznenaene koute i srnedarli smo koliko smo mogli.Uveeuglas sa jednookom nebeskom zveripevali smo: "Auuuuuuuu!"

Eno tamo moje brae sada.

Bele im kosti uplje virekroz mahovinu, truleu veiti zemljin muk.ujem ih?alosno cvile i reezovu merazvaljene krbave vilicesvi zajedno u istoj propasti.Njenu blizinu ja oseamsvakim danom, sve je blieprimie mi se ta poslednja menada me odnese, da me zauvek samelje.

I eno je!Eno je opet ona alosna uta dolja!Eno je gde na poetku svakog dana izranja.I taman se spremih da u svoje zagroblje poemnjuku mi dotae jedan mirisudan, a poznat.Naroguih se i zareah na magliastu plavet:Ako lipsavam lipsavam! Pomislih.Ali ne bez borbe.Miris me taj na drugi kraj ume odvede tamo gde se ravaju stara staza i urasli kameni drum.

Ovaj prolaz uma je uzela pod svoje pre mnogo zima.Retko hajke ovuda idu nas vie nema.Sa jednog breuljkaoko kojeg uvija se staza gledam taj izvor udnog mirisa Gologlavo tene oveije sa kotaricom u ruciuz prvi jutarnji ptiiji amorveselo peva i poskakuje.

Moja njuka, moja poslednja drugaona tano zna ta jebolest, strah, mana, sumnjano ovo pae ensko, malozalutalo, zaneseno kao da sanjaveselo peva i poskakujea iza nje lepra, krvavi mirisni veo prvog mesenog pranja.

Istrah na stazu, put da joj prepreimsvom svojom goropadnom snagomali od onog to usledi zastadoh malo:Joj! vidi kucu slatku!Ree i pomazi me po vratu.Kome si se odvezao, od koga si pobegaonevaljalko garavi, upavi?Pa me povue za levo uvo.Zareah tiho i unuh je malotek toliko da je ne uplaim.Ba si ti neki blesavi Lesi.Ree i zakikota se nestano.Hajde, pokai mi gde iviti bezobrazni Lunjo.

Prepustih se nehajnoovoj igrariji bezazlenoj.Povedoh je laganim kasomnedalekodo livade moga tenestva.A tene sa kotaricom?Visi grlei moj griveni vrat;pokuava da me uzjaepodbrckuje me i zadirkuje.Kad konano stigosmouta lopta ve je bila odskoila povisko.

Ljudske oi nisu kao moje.Boje skoro i da ne prepoznajemosim jednea ovo malo leptire celo im se predaje.Joooj, vidi ljubiice, zeve i jorgovana buneno tamo i divljih jagoda ispod aneoske trubeurice, magnolije i gardenijeJoooj, Cuko, ti si od sada moj najbolji drug!Njena srea, za mene naslada je mala.Ali ono to je tera da ovako trkaraza mene bi bila gozba prava.

Iznenadadlakom mi proe jedan mali uas."Da li je mogue da je ovo tako slatko?"Rekoh sebi.Krv kroz venice to joj teepupi i nadima joj prozirnu belu kou malopre gologlava odjednom osta zabraena pulsirajuom crvenom maramom."ta je ovo?Opet se moje staro ludilo nadmudruje sa mnom!oveetina mi je odurnaali ovo dete belo..."Mislih tako u sebi misli svoje zverinjske.Sucrveni treptaji zaslepljuju, bolegledam je dole kako jo poskakujepevui sreno i cvee bere.Ja sedim, oblizujem se, ekam

A kad je ve bilo dockani moj plan konano izatkanona se najednom tre i uozbilji se.Joooj, pa ja u zakasniti!Viknu prestraeno.Hajde, Cuko, kod moje bakeona nije daleko!U jednoj joj ruci buket, kotarica u drugoj pa se sjuri livadom, naniesve podvikujui moje ime Cuko! Jooj matora skotino, bruko!

Za lov i poteru odavno sam ostareo.Svaki put kad bih je sustigaoona bi ciknula smehom i pojurilaneobuzdano.Jurio sam svoj plen a on se sa mnom poigravao.I trajalo je to tako i trajalodo predveesve dok ne zauh pucanj puke uz povik:E konano si dolijao, prestupnie!Zateturao sam se malo i pao.

Budi me miris baruta, muzika, pesmavonj oveka i njegov glaskoji mi ovako kae:Pre nego to umre, da znavraeplaa danak svim svojim zloinima.Osluni svoje srce i poslednji njegov otkucaj.Izdahni bez glasa jer sad si moj.Oko tebe glasovi pogrde, lumperajkasvi se raduju tvojoj neminovnoj smrti.Za tebe nema saaljenjane nadaj se, za tebe nema milosti.Zavrnuo je rukave, podigao meokaio tetivama na engelena radost okupljene rulje.

I videh je jednim okomgde se izmigoljila iz gomileiz cvetne livade dete belo gorko cvili, plae i preklinjeNemojte Cuku, nemojte, neee!Stara babetina neka, grubo je vueprekoreva: Ma uti ti derite glupo!

Moj mi delat kou dere polako ja, hropotljiv, okaen kao prasacsluam i gledam naopako kakopae malo plae neutenojer ne moe da me spasi.Dah me izdaje, vid zamire, bledi.Sada znam zato vukovi nisu ljudi.To sam pomislio i izdahnuo.