kejns i monetaristi.doc

7/21/2019 kejns i monetaristi.doc

1/20

Uvod

konomska recesija koja je danas zahvatila privrede veine zemalja i to onihnajrazvijenijih, dok ostale zemlje belee negativne uticaje u vidu znaajnijeg usporavanjaprivrednog rasta, nametnula je pitanja njenog prevazilaenja, kako kreatorima ekonomske

politike, tako i makroekonomistima. Mere ekonomske politike, koje bi trebalo da doprinesuokonanju negativnih ekonomskih kretanja i preokrenu ih, u prvom su redu usmerene napodsticanje agregatne tranje, a u makroekonomiji su poznate kao kejnzijanska ekonomskapolitika. Znajui da su Kejnsova ekonomska teorija i politika, u vidu kejnzijanizma, nastale 3!tih godina "" veka u periodu #elike ekonomske krize, kao i da ekonomije nakon ove krize dodanas nisu zabeleile tako drastian pad, esto se dana$nja kriza poredi sa onom iz 3!tih godina,u poku$aju da se utvrde njeni uzroci, kao i ekomomska politika za njeno prevazilaenje. %akosada$nja ekonomska kretanja po o$trini pada podseaju na onu iz 3!tih godina "" veka, uzroci

su im drugaiji, mada postoji druga vrsta slinosti koja se sve vi$e nazire.

E

Kao $to je kriza iz 3!tih godina "" veka dovela do verovatno najznaajnije promene uekonomskoj teoriji, okonanja klasine ekonomije i razvoja makroekonomije kao posebnediscipline, a bazirane na Kejnsovoj teoriji, kao i do promena u vo&enju ekonomske politike, poprvi put je uvedena aktivna politika upravljanja agregatnom tranjom bazirana na monetarnoj i'iskalnoj ekspanziji, a kasnije i stvaranjem osnova svetskog monetarnog i 'inansijskog sistema,tako se i danas oekuje da e kriza izroditi promenu dominantne makroekonomske paradigma,ali i stvaranje novog 'inansijskog sistema, koji bi se bazirao ne veoj transparentnosti i regulaciji.Zbog toga se danas sve glasnije govori o kraju neoliberlne makroekonomske paradigme, kao iliberalizma u vo&enju makroekonomske politike, jer je sve vea uloga dravne intervencije, kao i

pritisci za primenom protekcionistike ekonomske politike.(akav znaaj #elike ekonomske krize proizilazi iz njene dve bitne posledice.)rva posledica je u intelektualnom napretku u okviru razvoja makroekonomije, a koju je iniciralaupravo kriza.

*ruga je posledica vezana za promene ekonomskog sistema i uloge koju ima ekonomska politikadrave, a koje su dominirale sve do +-!tih godina, kada je do$lo do velikog povratka tri$ta ineoliberalizma na svetsku ekonomsku scenu. %ako je ekonomska kriza iz +3!tih vaanmakroekonomski doga&aj koji se ne moe porediti ni sa jednim drugim u ekonomskoj istoriji, jo$uvek su otvorena pitanja njenih izvora, mehanizama transmisije, a u prvom redu gre$aka kreatoraekonomske politike koje su je izazvale ili uticale na njeno produbljivanje.

1. Monetaristika teorija

1


2/20

Monetarizam+, kao $kola makroekonomske misli , javlja se krajem !ih i polovinom /!ih godina zahvaljujui radovima Miltona 0ridmana koji je njen najznaajniji predstavnik.

1ronolo$ki razlikujemo / etapa u njegovom razvoju2

% etapa koja se vezuje za / te godine i koju karakteri$e nastanak teorije permanentnog dohotkai tranje za novcem.

%% etapa je karakteristina po radovima koji su isticali znaaj monetarne politike 4 tokom 5!ihgod 6.

%%% etapa nastaje sa uvodjenjem adaptivnih in'latornih oekivanja i prirodne stope nezaposlenosti4 od +5- 6.

%# etapa posle +-3. god. kada je monetarizam uzeo maha i

# etapa koja prati novi monetarizam tj. nove klasine makroekonomije 4 tokom - ih6.

1.1 Monetaristika politika i ideje

7 ekonomskoj politici monetaristi pre svega polaze od ideje da je privreda uvek uravnotei tj. da postoji stabilnost privrede zahvaljujui 'leksibilnim cenama, slobodnoj tri$nojigri i liberalistikoj politici. 8lobodna ekonomska politika po njima podrazumeva jednudrugaiju ulogu drave 4protivno kejzijanskim stavovima 6, dravu koja tei u potpunostiregulisati i odre&ivati pravila igre jer je po njima preterana dravna intervencija nee'ikasna 4 usmislu alokacije resursa 6 i $tetna. % 'iskalna politika je po njima nee'ikasna jer omoguava rastin'lacije i budetskog de'icita9 njome se ostvaruje e'ekat istiskivanja privatnog sektora. *aklemoemo zakljuiti da monetaristi jedino : veruju : u monetarnu politiku. ;aime, kako u privredinije osnovni problem nezaposlenost ve in'lacija 4 koja je uvek monetarni 'enomen 6 moemozakljuiti da monetarna politika postaje prioritetnija u odnosu na 'iskalnu, a njen glavniinstrument postaje upravljanje ponudom novca a ne kamatnom stopom.

(akodje ni aktivna ekonomska politika nije e'ikasna posmatrano na dugi rok.

1 Lekovi V. (2004) Komparativni ekonomski sistemiEkonomski fakultet u Kraguev!u" str 14#$1#%

2


3/20

, polazi se od kvantitativne teorije novca kao stabilne agregatne 'unkcije tranje zanovcem. %stiu da na tranju za novcem mogu uticati brojni 'aktori me&u kojima su najznaajniji2in'lacija i permanentni dohodak. (raja za novcem je uvek stabilna, odriva je ak i uslovimavisoke in'lacije i hiperin'lacije.

* r u g o , umesto koncepta apsolutnog dohodka koji je bio zastupljen kod kejnzijanaca,uvode koncept permanentnog dohodka. 7 stvari, njime se pokazuje, da se potro$nja ne kree u

zavisnosti od visine tekueg dohodka, ve zavisi od predvi&anja o buduem dohodku 4 dohodkukoji se oekuje6.


4/20

(ako&e monetaristi uvode u teoriju pojam prirodne stope nezaposlenosti kao nivoodnosno stopu nezaposlenosti kojoj odgovara konstantna stopa in'lacije 4 tj. kada nema niti rastaniti smanjenja op$teg nivoa cena6. @edna od ideja monetarista je da i dravnu intervenciju trebaograniiti jer ako je ona prevelika moe postati uzrok in'lacije, moe istisnuti privatni sektor satri$ta.

@edan od noviteta je i u pogledu naina istraivanja. 7vode nove metodologije 4pozitivizam iempirizam6, to znai da je cilj m o n e t a r i z m a bio da se razviju nove teorije koje eprikazivati stvarnost onakvom kakva jeste i da je njihov trud bio usmeren u pravcu da se na jedanjednostavniji nain prikau sve sloene relacije i veze izme&u uesnika 4 aktera 6 u ekonomskomivotu i ekonomskih veliina.

1.3 Faze monetarizma

7 0azama3% i %% monetarizma, rasprava se uglavnom vodila oko kejnzijanskog kratkogroka, ali u 0azi %% dugi rok ulazi u polemiku i dominira scenom u 0azi %%%, otprilike od +->.godine predmet rasprave glasi2 kakvi god da su kratkoroni e'ekti monetarnih promena i na cenei na koliine, ekonomska oekivanja automatski e se prilagoditi promenama u ponudi novca,zbog ega monetarna politika ima malo ili nimalo uticaja na autput u dugom roku to je0ridmanova teorija AprirodneA stope nezaposlenosti. 7 me&uvremenu je pomou velikihekonometrijskih modela pokazano kako novac utie na nominalni B;), realni B;), i nivo cena.A;eandertalski kejnzijanizamA, koji porie da monetarne vlasti imaju bilo kakvu kontrolu nadponudom novca, i Aneandertalski monetarizamA, koji porie e'ikasnost 'iskalne politike ak i ukratkom roku, uveliko su zastareli. %stini za volju, u izvesnom smislu su monetaristi pobedili2vlade sada poklanjaju daleko veu panju ponudi novca nego pre deset godina, a tehnikira'iniraniji kejnzijanizam, koji priznaje uticaj mera monetarne politike kroz itav niz razliitihkanala a ne samo kroz e'ekte promena kamatnih stopa na investicije, zamenio je beznaajneverzije Kejnza iz +/!ih.

Kad se bolje razmisli, me&utim, monetaristi su izgubili2 nikad nisu uspeli da objasneuzroni mehanizam kojim su dobijeni njihovi empirijski rezultati, a ponekad su ak negirali i daje te rezultate neophodno tumaiti u svetlu pomone uzrone teorije, te su uspeli da pobiju samogrubu parodiju kejnzijanske teorije kojoj su se suprotstavljali. Kejnzijanizam, s druge strane,pokazao se sposobnim za usvajanje monetaristikih ideja na ra'iniraniji makroekonomski nain,koji se, izgleda, pomalja iz petnaestogodi$njeg spora. %zvesno je da polemika i dalje traje, uprkosobilju dokaza2 ekonomisti se oito ne zanose lako empirijskim pobijanjima. 8 druge strane,

polemika je ispoljila jasne znake napretka, postepeno nadvladavajui i plitak kejnzijanizam iplitak monetarizam, tako da je sada mnogo tee svrstati makroekonomiste me&u kejnzijance ilimonetariste.

arkovi *.(200) onetarne +nansie Ekonomski fakultet u Kragueva!".str.1&,$1'2

4


5/20

1.4 Fridmanova teorija


6/20

analiza monetarnih promena u stvari je najavila odlazak sa scene monetaristikog stanovi$ta.

1.5 Fridmanove verzije monetarizma

Eazmotrimo najpre 0ridmanovu poziciju u polemici. ;jegov rad o Ametodologijipozitivne ekonomijeA/ za nekoliko je godina prethodio njegovom prvom rede'inisanjukvantitativne teorije novca. Fodinu dana nakon lansiranja monetarizma, objavio je (eorijupotro$ne 'unkcije. Za tu se knjigu moe rei da najbolje odraava njegovu metodologiju2 nakon$to je postavio okvire nove teorije potro$ake 'unkcije na osnovu permanentnog a ne godi$njegdohotka, implicirajui nekoliko konkretnih, opovrgljivih predvi&anja o agregatnim tro$kovimapotro$nje, 0ridman je preispitao sve raspoloive komparativne i periodine podatke o pona$anju

proizvodnje da bi pokazao kako njegova teorija poiva na dokazima koji pobijaju standardnukejnzijansku doktrinu.

Kakva god da je konana presuda u pogledu (eorije potro$ne 'unkcije, ona se morauvrstiti me&u najve$tije postupke istraivanja odnosa izme&u teorije i podataka u celokupnojekonomskoj literaturi. )ria o 0ridmanovom zagovaranju monetarizma, pak, predstavljakarikaturu njegove sopstvene metodologije.

8ve je zapoelo rede'inisanjem stare kvantitativne teorije novca kao teorije, ali nedugoronog odnosa izme&u agregatnog obima potro$nje i ukupnog autputa ekonomije $to jevrsta primitivne makroekonomije ! ve tranje za novcem od strane poslovnih preduzea idomainstava. Zatim je do$lo empirijsko istraivanje tranje za novcem u 8jedinjenim *ravama

u periodu izme&u +G5. i +/-. godine, koje je prethodilo opsenoj Monetarnoj istoriji8jedinjenih *rava +G5-!+5 ?ne 8vorc, kao i veem broju studija o zakasnelim ekonomskime'ektima monetarne politike. 7 ovoj 'azi polemike mnogo se znaaja pripisivalo empirijskimdokazima da je 'unkcija tranje za novcem relativno stabilna i da, $tavi$e, ne reaguje na promenekamatnih stopa. %ste godine, +53, pojavio se i uveni rad 0ridmana i *ejvida Majselmana, ukome je obelodanjena prva od nekoliko ocena sa jednom jednainom i u redukovanoj 'ormijednostavnog kenzijanskog i jednostavnog monetaristikog modela, s ciljem da se pokae kakoje dohodna brzina opticaja novca stabilnija promenljiva nego kejnzijanski investicionimultiplikator. (aj rezultat osporili su, izme&u ostalih, ?lbert ?ndo i 0ranko Modiljani, pa je ceobroj asopisa ?merican Dconomic EevieH iz +5/. godine bio posveen razliitim pore&enjimaizme&u jednojednainskih kejnzijanskih i monetaristikih 'ormulacija, koja su, na zadovoljstvo

svih, pokazali da modeli u redukovanoj 'ormi, kojima nedostaje konkretan skup strukturalnihjednaina, nisu u stanju da razlikuju dva konkurentna modela.

# arkovi *. (200) onetarne +nansie Ekonomski fakultet u Kragueva!" str.1'#$1%1

&


7/20

1.6 Uspon i pad monetarizma

)re svega, monetarizam u 0ridmanovoj verziji nazovimo ga Dtapom +5monetarizma !javio se i nestao +G!ih. Itavi$e, nova klasina makroekonomija nazovimo je Dtapom >monetarizma ! isto tako je prestala da bude uticajna +G!ih, a moda je i potpuno okonana.Konano, nova kejnzijanska ekonomija udesno je vaskrsnula duhom pre nego radovima Kejnza2ispostavilo se da je kejnzijanska revolucija iz +3!ih vremenom postala ApermanentnarevolucijaA

Eanije se 0ridmanov rad na monetarizmu okarakterisao kao metodologijainstrumentalizma okrenutu naglavce, to jest, najpre predvi&anje, a onda obja$njenje. 1ir$ i deMar$i, u svojoj novoj studiji 0ridmanove metodologije, prigovaraju toj tvrdnji2 A0ridmanovpragmatini pristup, u stvari, tako integri$e posmatranje i teoretisanje da je ponekad te$koraspoznati pravilan poredak u stalnom procesu istraivanja.A


8/20

;ije lako oceniti istorijat svih ovih tvrdnji i moda je znaajno to $to niko nije ni poku$aoda prui opsenu evaluaciju monetarizma. 8 druge strane, 0ridmanu se moe odati priznanje, zarazliku od mnogih njegovih savremenika, $to nikad nije koristio beskrajne ali i ako, ime jeolak$ao ocenjivanje svojih ideja. 7 opsenom radu skorijeg datuma o kvantitativnoj teorijinovca, koji je u stvari prikaz monetarizma s naknadnom pameu, 0ridman tvrdi2 A7 veini

zapadnih zemalja, promena stope monetarnog rasta izaziva promenu stope rasta nominalnogdohotka oko $est do devet meseci kasnije. ... )romena u stopi rasta nominalnog dohotka popravilu se najpre ispoljava u autputu, a skoro nimalo u cenama. ... D'ekat na cene, poput onog nadohodak i autput, vremenom se ispolji, ali tek nakon +> do +G meseci, tako da ukupno ka$njenjeizme&u promene monetarnog rasta i promene stope in'lacije u proseku iznosi dve godine. ... ;akratki rok, koji moe trajati od tri do deset godina, monetarne promene prvenstveno utiu naautputA9 i tako dalje. Moglo bi se pomisliti kako su takve izjave dovoljno precizne da omoguemanje ili vi$e de'initivnu ocenu validnosti monetarizma. Kako god bilo, postoji obilje dokaza daje 'ridmanovska verzija Dtape + monetarizma stvar pro$losti.

)o mi$ljenju Majera autora koji bi donedavno bio smatran monetaristom, Ausputnimposmatranjem se vidi da se, barem u 8?*, smanjio broj ekonomista koji sebe smatrajumonetaristima, ili koji su pristalice monetarizma. ? ono $to je isto tako vano, ako ne i vanije,izgleda da monetarizam ne privlai tako veliki broj novih pristalica kao nekada.A Majer navodiak etiri obja$njenja onoga $to zove AsumrakomA monetarizma, od kojih je najvanije neuspehmonetarista da potkrepe svoje kljune hipoteze. (u, pre svega, spada injenica da je tranja zanovcem 8?* poela da se poveava mnogo sporije +-!ih nego $to se to moglo oekivati naosnovu pro$lih trendova, nakon ega je usledio iznena&ujui skok +G+. i +G>. godine. Bezobzira na to kako se novac de'ini$e, dohodna brzina opticaja novca ispoljila je veu nestabilnost+G!ih i u 8?* i u 7jedinjenom Kraljevstvu nego ikada ranije, a, naravno, stabilna 'unkcijatranje za novcem, ili, $to je skoro isto, stabilna brzina opticaja novca, ne$to je na emu sezasniva celokupni monetaristiki program.

;esposobnost predvi&anja brzine opticaja od +G>. godine nesumnjivo je razlognapu$tanja ponude novca kao cilja od strane taerovske vlade u periodu izme&u +G/. i +G5.godine, $to je ukazalo na veliki politiki uticaj 0ridmana na #ajthol. ;a slian nain, usposobnost 0ederalnih rezervi da kontroli$u M+, M> ili M3 sve se vi$e sumnjalo nakontakozvanog Amonetaristikog eksperimentaA u periodu izme&u +-. i +G>. godine.

*rugo-, priznat je nedostatak 0ridman!Majzelmanovog jednojednainskog napada nagore spomenuti kejnzijanizam, praen porazom od strane jednako jednostavne sentluiskejednaine ?ndersena i *ordana iz +5G.. (ree, postoje i neuverljivi istorijski dokazi zaegzogenost ponude novca na prekretnim takama privrednih ciklusa, rezimirani u estoosporavanoj tvrdnji 0ridmana i Ivarca da je 0ed izazvao #eliku krizu iz tridesetih godina ""

veka. Konano, tu je i burna karijera 0ridmanove hipoteze o prirodnoj stopi, koja je poela kao0ilipsova kriva uveana adaptivnim oekivanja, omoguujui privremeni izbor izme&u in'lacije inezaposlenosti, ali je ubrzo prerasla u 0ilipsovu krivu uveanu racionalnim oekivanjima, koja jezatvorila vrata bilo kakvom izboru izme&u in'lacije i nezaposlenosti, ak i u kratkom roku. 7jednom drugom radu ispriao sam priu o 0ilipsovoj krivi i prirodnoj stopi nezaposlenosti 4)8;6,

' arkovi *. (200)" onetarne +nansie Ekonomski fakultet u Kragueva!" str.1%1$1,&

%


9/20

pa u ovde samo istai da je postojanje dobro de'inisane vertikalne 0ilipsove krive )8; apogotovo stabilnost takvog odnosa danas, kao i uvek do sada, podlono sumnji. ;iko ne porieda postoji neka stopa nezaposlenosti ispod koje e pritisci tranje izazvati porast cena, tako da u)8; ima istine, bez obzira na to koju terminologiju koristimo.


10/20

Kejnzijanska ekonomija zagovara me$anu privredu! odnosno dominaciju privatnog sektora, aliuz vanu ulogu vlade i javnog sektora. (aj je model dominirao ekonomskim politikama vodeihzapadnih zemalja pred kraj #elike ekonomske krize, u drugom svetskom ratu te u poratnimdecenijama sve do +-!ih kada je izgubio svoj uticaj usled toga $to mu se pripisivao novi'enomen stag'lacije. Krajem >!ih i poetkom >+!ihje, me&utim, dovela do svojevrsnog

preporoda kejnzijanskih idejakoje su stekle popularnost kako u javnosti, tako i me&u mnogimzapadnim vladama.

2.1 Kenzijanski proram

Kejnzijanski programGistraivanja, me&utim, poeo je da slabi +/!ih. )roblemi su senajpre javili u radu na stopi $tednje, a time i na 'unkciji potro$nje. Kontradiktornost

komparativnih i periodinih dokaza o raciju $tednja!dohodak, pri emu su ovi prvi ukazivali naopadajuu, a drugi na konstantnu prosenu sklonost $tednji, rezultirala je nizom revizija ukejnzijanskoj ekonomiji, od *usenberijeve hipoteze o relativnom dohotku, preko 0ridmanovehipoteze o permanentnom dohotku, do Modiljanijeve teorije o ivotnom ciklusu $tednje.%stovremeno su 1arod i *ormar pretvorili statiku kejnzijansku analizu u primitivnu teorijurasta, dok su (obin, Baumol i 0ridman ponovo protumaili Kejnzovu 'unkciju pre'erencijelikvidnosti i uskladili je sa elegantnijom port'olio teorijom. Zatim je do$la 0ilipsova kriva, kojaje najpre upotpunila kejnzijansku ekonomiju teorijom in'lacije. )oetkom $ezdesetih godina ""veka ekonomisti su se beznadeno zaljubili u 0ilipsovu krivu. ?li, u roku od nekoliko godina,sve vi$e se sumnjalo u njenu stabilnost.

Dmpirijske studije podataka o nezaposlenosti i in'laciji sve e$e su otkrivali velikistepen odstupanja podataka o postojeoj nezaposlenosti i in'laciji od odgovarajue 0ilipsovekrive, a broj promenljivih koji se morao uvesti radi uklapanja statistikih prorauna uskoro jezapretio stepenu slobode podataka. )ored toga, u poslednjoj godini sedme decenije "" veka, umnogim zemljama zabeleena je rastua in'lacija bez smanjenja nezaposlenosti, $to je +-!ihizazvalo Aslamp'lacijuA 4slump'lation6, istovremenu pojavu rastue nezaposlenosti i rastuihstopa in'lacije.


11/20

Monetarizam je doveo do reintegracije monetarne ekonomije u makroekonomiju.Monetaristi jasno istiu vrstu vezu izme&u varijabilnosti novane mase i varijabilnosti dohotka. monetarizma, sapredvi&anjem jo$ dramatinijih novih injenica, koje su sa sobom donele i novo tvrdo jezgro inovi skup pozitivne i negativne heuristike. Eezimirati /5 godina makroekonomije jednomsmelom generalizacijom nesumnjivo je drsko, ali e i dalje biti pokretaka sila u ovoj dugakojsagi potraga za empirijskom potvrdom. ;e porie se ni za trenutak da bi makroekonomisti radousvojili ideje koje odgovaraju njihovim ideolo$kim i politikim predodbama napokon, i oni suljudi. Fotovo je sigurno da je mnoge ekonomiste +3!ih odmah privukla kejnzijanskaekonomija jer su eleli da veruju u onu vrstu ekonomije koja je nudila mogunost pobede nad

krizom. Me&utim, da su Kejnzova empirijska predvi&anja pobijena, ne samo jednom, ve vi$e, -tankovi K. (200,) Ekonomske oktrine" Ekonomski fakultet u Kraguev!u

10 Lekovi V. (2004)" Komparativni ekonomski sistemiEkonomski fakultet u Kraguev!u" .str.24$24#

11


12/20

puta, vi$e se ne bi pripisivala kejnzijanizmu uprkos svojoj spolja$njoj privlanosti. %sto tako,0ridmanova snana odbrana slobodnih tri$ta, kao i njegov op$ti politiki stav, uticao je naekonomiste sa desnice da prihvate njegov rad o novcu, ba$ kao $to je uticao na ekonomiste slevice da odbace njegove monetaristike stavove. ?li, uprkos snanom preporodu desniarskepolitike u doba Eegana i (aerove, monetarizam je izgubio podr$ku +G!ih zbog lo$eg istorijata

empirijskog dokazivanja. 8toji se pri slinom stavu2 da je nova klasina makroekonomija bila ustanju da iznese itav niz oitih potvrda svojih glavnih predvi&anja, do sada bi stekla podr$kumnogih ekonomista koji su moda prieljkivali ba$ suprotno. ;e moe da se tvrdi da svako naovakav nain sagledava istorijat makroekonomije posle Kejnza. ;a primer, Bekhaus i Madoksagledavaju je otprilike na slian nain, ali 1uver pre'erira Kuna u odnosu na Cakato$a i vi$eistie isto tehniku zbrku do koje su doveli uzastopni makroekonomski modeli. (akvaneslaganja ne treba da ude. 8ada tek poinje da se sa vremenske distance sagledavakejnzijanska revolucija. (ek je dve decenije pro$lo od punog procvata monetarizma, pa e se upredstojeim godinama sigurno revidirati ovaj stav o njegovom usponu i padu.

%zvor2///.ekof.g.a!.rs

12
http://www.ekof.bg.ac.rs/http://www.ekof.bg.ac.rs/


13/20

Kejnzijanska revolucija predstavljala je ogromnu promenu, bez presedana u istorijiekonomske misli2 nikada ranije nijedan istraivaki program nije tako potpuno i tako brzoosvojio ekonomsku pro'esiju. %zuzetno je lako objasniti Atvrdo jezgroA i ApozitivnuA iAnegativnuA heuristiku kejnzijanskih ekonomista, i nema sumnje da to nije bila samo teorija, veistraivaki program sa odre&enim stavom u velikom broju razliitih oblasti ekonomije. Itavi$e,to je +3!ih, +!ih i +/!ih bio AprogresivanA istraivaki program u strogom smislu koji jede'inisao Cakato$2 predvideo je itav niz novih injenica, koje su njegovi sledbenici potkrepiliim su objavljene.

Flavno novo predvi&anje kejnzijanskih ekonomista bilo je da je vrednost trenutnogmultiplikatora izdataka vei od jedininog, nezavisno od privatnog ili javnog karaktera tihizdataka, i nezavisno od toga da li su ti izdaci namenjeni dodatnim investicijama ili dodatnojpotro$nji. (o je bilo novo predvi&anje, ne u smislu da je bilo u potpunosti nepoznato preKejnzove 6 kamatna elastinost investicijaje veoma niska9 436 kamatna elastinost tranje za novcem je veoma visoka9 i 46 prosenasklonost zajednice ka potro$nji tei da se smanji s porastom nacionalnog dohotka 4$to ukazuje dae pretnja od sekularne stagnacije u zrelim ekonomijama postati jo$ izraenija s poveanjembogatstva6. ak ni ovaj spisak ne sadi sve nove injenice koje su predvideli Kejnzovi sledbenicisa daljim razvijanjem kejnzijanske ekonomije etrdesetih godina "" veka. 7pravo je ova serijauspe$no potkrepljenih predvi&anja dovela do nevi&enog uspona kejnzijanske ekonomije u

godinama pre i posle *rugog svetskog rata.

3.2 Fl!kt!acija do"otka kod monetarista i kenzijanaca

Monetraistika teorija ciklinih 'luktuacija++pretpostavlja da visina novane mase, utiuina visinu agregatne tranje, moe izazvati cikline 'luktuacije dohotka, tako da trend u kretanjuvisine novane mase odgovara trendu kretanja dohotka. )rimenjeno na ekonomsku krizu iz +>.

godine, 0ridman je ustanovio da je monetarna politika 0D*!a pogor$ala ekonomska kretanja,tako $to je monetarna kontrakcija sa poetka +>G. godine okonala berzanski bum, a da jemonetarna politika tokom +>. godine bila suvi$e vrsta.

11 arkovi *.(200)" onetarne +nansie Ekonomski fakultet u Kraguev!u" str.20&$21%

1


14/20

)ritisak na pad cena 4de'laciju6 poticao je od2 pada visine novanog multiplikatora i padanovane mase. #eina ekonomskih istoriara se slae da je monetarna politika 8?*!a, koja sekroz bankarsku paniku ra$irila itavom privredom, bila u prvim 'azama kljuni 'aktor zaotpoinjanje krize. 0ederalne rezerve su kao odgovor na ekspanziju, prisutnu na berzama od+>5., izvr$ile monetarnu kontrakciju poetkom +>G. . godine.)ored monetarne politike 8?*!a i monetarna politika vo&ena u drugim zemljama bila jeneadekvatna ime se potvr&uje da je upravo ona bila jedan od 'aktora koji su krizu daljeprodubljivali. ;aime, na svetskom nivou uoljiva je bila monetarna kontrakcija koja je poticalaod prelaska na zlatni standard koga su usvojile monetarne vlasti u mnogim zemljama, tako da je+>. godine to bila univerzalno prihvaena monetarna politika.

7veden kao nain da se povrati stabilnost, zlatni standard je u veini zemalja odbaentokom 'inansijske krize i panike koja se desila tokom +3+. godine. 7pravo je njegovoodbacivanje doprinelo izlasku iz krize, jer su zemlje koje su se na ovaj korak odluile kasnijeoporavljale sporije.

., pretvorila se +3. godine u depresiju usledbankarske panike koja je nastupila prevashodno zbog neadekvatne, tanije nedovoljno agresivnemonetarne politike 0D*!a, koja nije uspela da onemogui smanjenje novane mase. 8manjenjenovane mase je kroz sledee kanale uticalo na smanjenje dohotka2 smanjenje agregatne tranje,nelikvidnost i bankrotstsvo banaka $to je onemoguilo 'unkcionisanje 'inansijskog sistema,de'laciju cena aktive i de'laciju izazvanu prezadueno$u.

0aktor koji je doprineo produbljivanju depresije bilo je bankrotstvo banaka i naroitoe'ekti koje je to bakrotstvo imalo na ometanje ve zapoetih kreditnih odnosa i tokova. Mogueje uoiti da se tokom #elike ekonomske krize desilo nekoliko talasa bankarskih kriza u 8?*!u,te da su se one podudarale sa lo$im makroekonomskim kretanjima. )rvi talas bankarske krize bioje u periodu novembar decembar +3. godine i oznaio je kraj nadama da e se privredaoporaviti od pada iz +>.!3. godine, naredna bankarska panika nastupila je sredinom +3+.godine, da bi se kulminacija bankrotstava u bankarskom i 'inansijskom sektoru desila marta+33. godine. )odudarnost izme&u 'inansijske krize i krize realnog sektora ekonomije, nijepoticala od injenice da je 'inansijski sistem pasivno odgovorio na pad agregatnog dohotka, veupravo od injenice da su problemi u 'unkcionisanju 'inansijskog sistema doveli do takvogpada. (okom etiri godine ekonomske krize u 8?*!u ak . banaka bilo je zatvoreno, takoda je broj banaka opao na L od poetnog. Ee je u najveem broju sluajeva o malim lokalnim bankama. )ored gubitaka koje su imali deponenti banaka i vlasnici akcija, negativnie'ekti postojali su i na one koji su zajmove ve uzeli od ovih banaka.

Iok koji je ekonomija pretrpela zbog zatvaranja bankrotstava banaka bio je ogroman.ak +L pada B;)!a, ili jedna treina pada tokom #elike ekonomske krize moe se pripisatikolapsu bankarskog sektora. 7zroci ovakvog kolapsa su sledei2 ! ranjivost bankarskog sektorajer je veina banaka bila lokalnog karaktera, tako da su plasmani bili vezani za lokalne privrednekapacitete, ! ekonomska kretanja su bila izuzetno nepovoljna.

14


15/20

Eazlozi za to lee, s jedne strane, u samoj ekonomskoj teoriji Kejnsovoj ikejnzijanskoj, koje iako su insistirale na neuravnoteujuoj prirodi privrede i recesionimpritiscima, kao op$tem sluaju u kome e se privreda prepu$tena sebi nai, ipak, u drugi planstavljaju poslovne cikluse kao pitanje koje nije centralno za makroekonomiju, okreui seekonomskoj politici kao predmetu analize, verujui u njenu delotvornost i e'ikasnost.

Kejnzijanska ekonomska politika otklonie problem makroekonomske nestabilnosti, a privredae ostvariti ideal stanje pune zaposlenosti. 8 druge strane, razlozi zanemarivanja temeposlovnih ciklusa, nalaze se u realnim ekonomskim kretanjima u tri$nim ekonomijama nakon*rugog svetskog rata. ;jih su, naime, karakterisale due posleratne ekspanzije i krae recesije$to je mnoge navelo na zakljuke o uspe$noj kenzijanskoj kontraciklinoj politici i delotvornostiodustajanja od laissez 'aire!a. kejnzijanizma, mada se ono iz dana$njeperspektive moe svesti na 4prema ?lenu Blinderu6 agregatna tranja je pod uticajem velikogbroja odluka, privatnih i javnih, promene u agregatnoj tranji, bilo da su anticipirane ilineanticipirane, imaju svoj kratkoroni e'kat na dohodak i zaposlenost, ne na cene, kratki rokdovoljno dugo traje, tri$ta dobara i naroito rada, sporo odgovaraju na $okove, tj. cene i nadnicese ne menjaju dovoljno brzo da oiste tri$ta, stvarni nivoi zaposlenosti i nezaposlenosti ne teeoptimalnim nivoima, u proseku nezaposlenost je i suvi$e visoka i suvi$e varijabilna, mnogi, aline i svi kejnzijanci odobravaju aktivistiku stabilizacionu politiku da bi se smanjile amplitudeposlovnih ciklusa, mnogi kejnzijanci su vi$e zabrinuti za nezaposlenost, nego za in'laciju. O8tarikejnzijanskiP modeli, pretpostavljaju inherentnu nestabilnost ekonomije, u smislu nepostojanjaautomatskih tendencija ka ostvarenju ravnotee pri punoj zaposlenosti, zasnivajui se na nekomobliku tri$nih nedostataka i endogenim ciklusima.

Dndogenost ciklinih kretanja ekonomske aktivnosti u ovim modelima se odnosi nanjihovu pretpostavku o nestabilnoj ravnotei koja je i odgovorna za cikluse. Dgzogeni $okovi uovim modelima predstavljaju samo inicijalne impulse, koji generi$u u veoj ili manjoj meriregularne 'luktuacije ekonomske aktivnosti. 8vi stari kejnzijanski modeli nagla$avajume&uzavisnost tri$ta, analizirajui ekonomiju kao celinu, jer promene uslova na tri$timapotro$nih dobara ili tri$tu investicionih dobara utiu na tri$te rada. Kejnzijanski modeliposlovnih ciklusa, bez obzira na svoju raznolikost i kompleksnost, obja$njavaju poslovne ciklusekao 'luktuacije agregatne e'ektivne tranje, koje izazivaju 'luktuacije dohotka i zaposlenosti.*akle, 'luktuacije ekonomske aktivnosti, pa i ekonomskih veliina u kejnzijanskom pristupu nere'lektuju uravnoteujua kretanja na tri$tu, ve su izraz neravnotee. ;astala na bazi

12 arkovi *. (200) onetarne +nansie Ekonomski fakultet u Kraguevau" str.2''$2%,

1#


16/20

empirijskih podataka o vezi novanih nadnica i stope nezaposlenosti, koja nije potvr&ivalaklasinu teoriju da e se zaposlenost poveavati sa padom novane nadnice, 0ilipsova kriva jeodmah postala deo kejnzijanske ekonomije.

3.3 #n$lacija i nezaposlenost kod kenzijanaca i monetarista

%6 Eazlike kejnzijanaca i monetarista u okvirima %8!CM modela, kao $to smo videli svode se na

pretpostavke o elastinosti i neelastisnosti krivih %8 iCM % to se moe u najkraem objasnitiovako2a6 kejnzijanci pretpostavljaju da se ekonomska politika e'ektuira u domenu elastine %8 ili CMkrive, pa se sve promene e'ektuiraju na rastu dohotka9b6 monetaristi pretpostavljaju da se ekonomska politika e'ektuira u domenu neelastine %8 ili CMkrive, pa se sve promene e'ektuiraju u rastu cena.7 osnovi pretpostavljene kejnzijanske elastinosti krivih %8 ili CM je veu mogunostpoveavanja proizvodnje od nivoa nedovoljne nezaposlenosti. 7 osnovi pretpostavljeneneoklasine neelastinosti krivih %8 i CM je vera u nemogunost poveavanja proizvodnje nanivou pune zaposlenosti.&6 Eazlike kejnzijanaca i monetarista u 0ilips!


17/20

%zvor2 HHH.ubs!asb.com)ortals...+R>7B8!Bankarstvo!+!>!>-!Cucic.pd'

'6 Eazlike kejnzijanaca i monetarista u domenu ?8!?* modela veoma su sline onim kod %8!CM modela, jer2a6 kejnzijanci polaze od elastinog domena krive agregatne ponude 4?86, gde se poveavadohodak bez rasta cena9b6 monetaristi od prelaznog domena ?8 krive gde raste dohodak, ali rastu i cene9c6 neoklasika od vertikalnog domena ?8 krive gde rastu samo cene, ali ne i dohodak. (o se tieposlodavaca i Pkejnzijanski konsensusO je u redu i deluje2 vea e'ektivna tranja omoguavaveu realizaciju i veu proizvodnju, pa se zato poveava zaposlenost i pri vi$im cenama inadnicama. % kod radnika Pkejnzijanski konsensusO deluje, jer im svakako odgovara poveanozapo$ljavanje i vi$e nadnice. Me&utim, ove realne promene ne mogu se odrati na dugi rok, jerdeluje pored kratkorone Pnovane iluzijeO i e'ekat Prealnog bilansaO koji svaku realnu promenudohotka na mikro nivou prevodi u op$tu poveanu tranju za novcem % odravanje relativnihodnosa cena, ali na vi$em nivou, ili svaku relativnu promenu cena na mikro nivou prati ubrzo iop$ti rast svih cena, pa su nominalni odnosi uspostavljeni na vi$em nivou.(ako je na dugi rokkejnzijanska intervencija u domenu promenerelativnih odnosa ograniena, jer rastu nadnice icene.

)romene mogu biti delotvorne samo u kratkom roku i to dok deluje Pnovana iluzijaOkod radnika primalaca nadnica ili kapitalista koji iz cena crpe svoj pro'it i to samo dotle dokPverujuO da se promenio samo njihov a ne i tu&i poloaj.7 pomenutom sluaju poveanozapo$ljavanje i vi$e nadnice radnika posle izvesnog vremena 4monetaristiki Pkratak rokO6

1'


18/20

navodi na zakljuak da su porasle i sve cene, da su njihove nadnice u najboljem sluaju ostaleiste9 drugi 'aktor koji deluje je i Ptrejd!o'O, izraen kroz dohodni e'ekat, gde bi radnici na vi$emnivou dohotka pre'erirali dokolicu i smanjivali ponudu rada.Eazlike kejnzijanizma imonetarizma mogu se objasniti PkarikomO koja se koristi u regulaciji. Kejnzijanci reguli$uintervencionistiki kamatu iz koje se onda izvodi ponuda novca, a monetaristi liberalistiki,

prema tri$tu odre&uju ponudu novca, iz koje se onda izvodi kamata.Eavnotena zaposlenost, kao i na svakom drugom tri$tu mora zavisiti od ponude i

tranje za radom, a ne od prosene stope monetarnog rasta. ;a ovo se nadovezuje Cukasovakritika koja kratkoronu nagodbu nia in'lacija!vi$a nezaposlenost zamenjuje nemoguno$uekonomske politike koja biva anticipirana i utoliko osujeena, osim u sluaju velikih sistemskihokova koji iznena&uju sve aktere. Dmpirijski i teorijski raskid konsensusa na osnovamamogunosti trgovanja izmedju in'lacije i nezaposlenosti, u uslovima monopolske konkurencije irigidnih cena u poslednjih petnaestak godina biva zamenjen poku$ajima da se makroekonomijaizgradi na vrstim mikroosnovama9 u prvom redu to su hipoteze o uravnoteenju svih tri$ta, pa itri$ta rada, ulozi oekivanja, privrednih ciklusima kao posledicama endo tehnolo$kih promena.

4. (aklj!ak

ikline privredne 'luktuacije su predmet analize makroekonomije, od njenog nastanka dodanas. %nteresovanje za njih podlono je oscilacijama slino samim privrednim'luktuacijama. 7 periodima ekonomskog prosperiteta na njih se skoro i zaboravlja, dok u

periodima privrednog pada zaokupljaju panju kako ekonomskih teoretiara, tako i kreatoraekonomske politike, ali i obinih gra&ana.

=7 radu su razmotrena dve makroekonomske epizode. )rva je #elika ekonomska kriza iz

+3!tih, koja je izrodila makroekonmiju kao posebnu ekonomsku disciplinu, kao i takve

promene u ekonomskoj politici razvijenih zemalja koje su domirale decenijama. *ruga jetrenutna globalna ekonomska recesija koja je do$la kao veliko iznena&enje, nakonvi$edecenijskog privrednog uspona.


19/20

ekonomsku politiku koja se vodi, od samih poetaka razvoja makroekonomije, prisutne su dvelinije istraivanja ili dva konkurentska nauno istraivaka programa 4u kontekstu Cakato$evogpristupa62 neoklasini i kejnzijanski.

*osada$nji razvoj makroekonomije i speci'ine teorije poslovnih ciklusa navodi na

zakljuak da je ovaj razvoj produkt dinamikog procesa interakcije spoljnih uzroka i unutra$njihizvora. 7 tom su kontekstu ekonomski, sociolo$ki i politiki 'aktori vani prilikom preuzimanjadominacije jednog od ova dva programa. %stovremeno, moe se zakljuiti da su se kreatoriekonomske politike u razvijenim zamljama morali da se opredele za mere kontracikline politikekojima se podstie agregatna tranja, direktno spa$avaju 'inansijske institucije, banke iliosiguravajua dru$tva, da bi se spreio domino e'ekat i umanjili e'ekti panike kod stanovni$tvaili privrede. (ako&e su se nakon decenija vo&enja politike u cilju odranja cenovne stabilnosti,okrenuli ka cilju borbe protiv nezaposlenosti i siroma$tva.

5. )iterat!ra*

1. Markovi *. 4>36 , SMonetarne 'inansije: Dkonomski 'akultet u Kragujevcu.

2. Cekovi #. 4>6 , SKomparativni ekonomski sistemi:Dkonomski 'akultet u Kragujevcu.

3. 8tankovi K. 4>6, SDkonomske doktrine:, Dkonomski 'akultet u Kragujevcu,Kragujevac

4. HHH.eko'.bg.ac.rs

5. ///.us$as.!omortals0...123-$ankarstvo$1$2$200'$Lu!i!.pf

1,
http://www.ekof.bg.ac.rs/http://www.ekof.bg.ac.rs/


20/20

6. +++ .wikipedia.org/wiki/Kejnzijanizam

,. HHH.Hikipedia.orgTHikiT Monetaristika Rteorija

20
http://www.wikipedia.org/wiki/Kejnzijanizamhttp://www.wikipedia.org/wiki/Kejnzijanizamhttp://www.wikipedia.org/wiki/Kejnzijanizam

kejns i monetaristi.doc

Documents