ketrin nevil-vatra

7/29/2019 Ketrin Nevil-Vatra

1/325


2/325

Solanu


3/325

Ljeta gospodnjeg 782, car Karlo Veliki dobio je od Ibn al-Arabija, mavarskog

guvernera Barcelone, basnoslovan poklon: bio je to pribor za ah, sav od zlata isrebra, optoen dragim kamenjem, danas poznat pod imenom Monglanski priborza ah. Prialo se da u njemu ui neka mrana, tajanstvena sila. Svi oni koje jesila oparala, bili su odluni da se dokopaju njegovih dijelova. Da se to ne bidogodilo, pribor iz Monglana proveo je skoro tisuu godina zakopan pod zemljom.

Godine 1790, u praskozorje Francuske revolucije, pribor za ah izvaen je izsvog skrovita u Opatiji Monglan, u baskijskim Pirinejima, a njegovi dijelovirazasuti su irom svijeta.

Taj dogaaj pokrenuo je novi krug ove smrtonosne igre, igre koja - ak i danas- prijeti da iznjedri iskru koja e zapaliti itav svijet.


4/325

ZAVRNICA

U ahu, jedini ciljje da dokae koliko si superiorniji od svog protivnika.A najvaniji vid superiornosti, potpuna superiornost, je superiornost uma.Hou da kaem da svogprotivnika mora unititi. Totalno.

Velemajstor Gari Kasparov, svjetski prvak u ahuMANASTIR ZAGORSK, RUSIJAJESEN, 1993.Solarin je vrsto stezao kerkinu ruicu u rukavici. uo je kako mu pod

izmama kripi snijeg i video dah koji se sa usana dizao u sitnim srebrnastimoblaiima, dok su prelazili preko manastirskog vrta okruene zidovima:Sergijevska lavra, manastir Svete Trojice, posveen svetom Sergiju Redonjekom,zatitniku Rusije. Oboje su bili do zuba umotani u odjeu do koje su nekako uspelida se dokopaju - debele vunene marame, krznene kape, zimske kapute - ne bi li se

zatitili od iznenadne zime usred godinjeg doba kojeg ovdje nazivaju bablje ljeto.Ledeni vjetar probijao je do sri.

Zato li ju je doveo ovamo u Rusiju, zemlju koja je za njega uvala tolikogorkih uspomena iz prolosti? Nije li jo kao dijete, u vrijeme Staljinovestrahovlade, doivio unitenje vlastite porodice usred mrkle noi? Uspio je

preivjeti okrutnu disciplinu gruzijskog sirotita u koje je bio smjeten i one duge,turobne godine provedene u Dvorcu pionirske omladine, samo zato to su tamoubrzo shvatili koliko dobro zna igrati ah djeai po imenu Aleksandar Solarin.Ket ga je preklinjala da ne izlae opasnostima ponovnog odlaska u Rusiju ni sebe,ni njihovo dijete. Rusija je opasna zemlja, ponavljala je, pogotovo to ni samSolarin nije bio u svojoj domovini ve skoro dvadeset godina. Meutim, nije senjegova ena toliko plaila Rusije, koliko igre zvane ah. Igra, koja im je ve toliko

puta, zamalo, unitila zajedniki ivot.Solarin je stigao ovamo zbog jednog mea koji je bio od iznimne vanosti.

Radilo se o zavrnom meu takmienja koje je trajalo ve nedjeljama. I bio je upotpunosti svjestan da ne sluti na dobro to to su zavrni me iznenada premjestiliba na ovo mjesto, tako daleko od prijestolnice.

U Zagorsku, gradu koji je i dalje nosio svoje sovjetsko ime, nalazila senajstarija od svih lavri, utvrenih manastira koji su u obliku pojasa branili Moskvu

punih est stoljea, jo od srednjeg vijeka, kad su, uz blagoslov sv. Sergija,mongolske horde otjerane odavde. Danas je ona bogatija i monija no ikad: njenemuzejske zbirke i crkvena zdanja prepuni su najvrednijih ikona i relikvijara

optoenih draguljima, a kovezi nabijeni zlatom. Usprkos svom bogatstvu, ilimoda upravo zbog njega, Moskovska lavra kao da je bila okruena neprijateljima.


5/325

Prole su samo dvije godine kako se okrutna i sumorna sovjetska imperijaraspade bez treska - te dvije godine zemljom vladaju glasnost, perestrojka i kaos.

Ali se zato pravoslavna crkva, sa sjeditem u Moskvi, kao preporoena, poputfeniksa, digla iz pepela.Bogoiskatelstvo - potraga za bogom ponavljali su na svestrane. Kao srednjovjekovno pojanje. U svim sabornim crkvama i bazilikama u

okolini Moskve budio se nov ivot, pare su netedimice priticale, kreilo se na svestrane.

ak i ovdje, na udaljenosti od ezdeset kilometara, u seoskom ambijentuSergijevskog posada, ogromni kompleks smjeten u parku Zagorska, pretvorio se umore restauriranih graevina, ije su se novooptoene kule i kupole presijavale

bojama dragog kamenja: plavog, crvenog, zelenog, i bile posute zlatnim

zvijezdama. inilo se, pomislio je Solarin, kao da ugnjetavanje dugo sedamdesetpet godina vie nije moglo opstati, pa se iznenadno raspuklo, rasipajui na svestrane ljatei arene konfete. On je, meutim, vrlo dobro znao da unutar ovihdebelih zidova i dalje vlada mrkli mrak.

Taj mrak je Solarinu bio i suvie dobro poznat, mada su se sad u njemu naziralenove nijanse. Kao potvrdu takvih misli, video je da su na svakih nekoliko metara

bili rasporeeni straari, ne samo du visokih parapeta, ve i sa unutranjih stranazidova, a svaki od njih imao je na sebi crnu konu jaknu, podignute kragne i tamnenaoale koje su se presijavale poput ogledala. Svaki je pod mikom drao zamanumainku, a u ruci voki-toki. Takvi ljudi uvijek su isti, ma o kom periodu se radilo:kao sveprisutni KGB-ovci koju su pratili Staljina na svakom koraku, jo dok jeSolarin i sam bio jedan od vodeih sovjetskih velemajstora.

A ovi ovdje, i za to je Solarin znao, bili su ozloglaeni tajni agenti Moskovskekaluerske mafije, kako su ih nazivali po itavoj Rusiji. ukalo se da je Ruskacrkva sklopila savez - u kojem nije bilo nieg svetog - sa razoaranim pripadnicimaKGB-a, Crvene armije i drugih nacionalistikih snaga. Zapravo, a toga se Solarinnajvie i bojao, sami zagorski monasi sredili su da se dananji me odigra baovdje.

Dok su prolazili pored Crkve Svetog Spasa i potom preko iroke porte, sve dokapele sa riznicom, u kojoj e uskoro zapoeti me, Solarin je neprestano pogledao

prema svojoj kerki Aleksandri - maloj Ksi - koja se jo uvijek drala za njegasvojom malenom ruicom. Podie pogled i nasmijei se, a njene zelene oiceispunie se povjerenjem; srce mu se slamalo od njene prevelike ljepote. Kako li jesamo uspelo njemu i Ket da takvo stvorenjce donesu na svijet?

Solarin nikada nije znao za strah - stvarni strah - sve dok mu se nije rodilo

dijete. U ovom asu trudio se da ne misli nanaoruane uvare siledijskog izgleda,koji su ih sa okolnih zidova netremice pratili pogledom. Znao je dobro da svoje

dijete uvodi pravo u vuju jazbinu i srce mu se stezalo pri samoj pomisli na to - alije isto tako znao da je to neizbjeno.

Za njegovu ker ah je bio sve. Bez aha, ona je bila kao riba izbaena na su ho.Moda je i za to on odgovoran - mogue da joj je to u genima. I mada su se tomesvi protivili - a naroito njena majka - on je znao da je ovo najvaniji turnir unjenom ivotu.

I sve to vrijeme, punih tjedan dana grozne hladnoe, susnjeice, snijega,bijedne turnirske hrane - crnog kruha, ruskog aja i heljdine kae - Ksi se nijepokolebala. inilo se da oko sebe ne primjeuje nita, osim ahovske table. Tjedan


6/325

dana igrala je kao prava stahanovka,zgrui poen za poenom, iz mea u me, kaoto graevinski radnik slae cigle. I za taj tjedan dana, izgubila je samo jedan me.Oboje su dobro znali da vie nema gubljenja.

Morao je da je dovede ovamo, bez ikakve sumnje. Sudbina njegove keri moese odluiti samo na ovom turniru - ovdje u Zagorsku, gdje e se odrati posljednjime. Danas na ovom posljednjem mora pobijediti. Oboje su znali da je to

posljednji me na kome bi Aleksandra Ksi Solarin - sa nepunih dvanaest godina -mogla postati najmlai ahovski velemajstor, bilo muki ili enski, upovijesti aha.

Ksi povue oca za ruku, odmota al da bi mogla govori ti i ree ,,Ne brini, tata.Ovog puta u ga pobijediti.

Govorila je o Vartanu Azovu, mladom ahovskom arobnjaku iz Ukrajine,samo godinu dana starijem od Ksi, jedinom igrau koji je do sada uspeo da je

pobjedi. Zapravo, nije on pobjedio Ksi. Ksi je sama izgubila me.Protiv mladog Azova, igrala je kraljevu indijsku obranu - jednu od njenih

najmilijih, znao je Solarin, jer je ona dozvoljavala crnom skakau (njenompreruenom ocu i tutoru) da preskoi preko svih ostalih figura i napadne.

Poto je smelo rtvovala kraljicu, to je izazvalo amor meu promatraima,inilo se da e Solarinova neustraivo napadna ratnica - na samom kraju - prei

preko Rajhenbahovog vodopada1

i stegnuti mladog Profesora Azova u svoj

smrtonosni zagrljaj. Ali to se nije desilo.Za to je postojao latinski naziv: amaurosis scacchistica. ahovsko sljepilo.

Svaki ahista iskusio ga je barem jednom u svojoj karijeri. Radije su ga nazivaligafom - nesposobnou da se uoi oigledna opasnost. Solarin je to jednomiskusio, jo dok je bio sasvim mlad. Koliko se sjeao, imao je utisak kao da pada u

provaliju, sunovraujui se bez ikakvog osjeaja za to toje gore, a to dolje.U svim dosadanjim meevima koje je Ksi odigrala, to joj se samo jednom

desilo. Ali dvaput,mislio je Solarin, ve bi bilo previe za ovakvu vrstu greke. Tose danas ne moe ponoviti.

Prije no to su stigli do kapele u kojoj e se odrati me, Solarin i Ksi naioena neoekivanu, ivu barikadu: dugaak niz ena sirotinjskog izgleda u iznoenojodjei, zabraenih velikim maramama. Stajale su u redu, na snijegu, ispred zgraderiznice, i ekale da pone bogosluenje u Troickom saboru - crkvi Sv. Sergija ukojoj su poloene njegove kosti. Ta sirota stvorenja - bilo ih je barem pedesetak,ako ne i ezdesetak - neprestano su se krstila na pravoslavni nain, kao da vreneku prisilnu radnju, ili da ih je uhvatilo neko masovno religiozno ludilo, i pritomsu netremice gledale u lik Spasitelja na visokom crkvenom zidu.

Jeei i izgovarajui rijei molitve na uskovitlanom snijegu, ene su obrazovaleprepreku skoro isto toliko neprobojnu kao i ona koju su inili naoruani uvari naokolnim zidovima. Isto tako, po sovjetskoj tradiciji, one nisu htjele ni da se

1 Vodopad u vicarskim Alpama, visok 250 m, poznat iz knjiga K. Dojla o avanturama

erloka Holmsa, koji se na tom mjestu, navodno, sukobio sa Profesorom Morijartijem. -Prim. prev.


7/325

pomaknu, ni da se razdvoje, tako da Solarin jedva doeka da prou pored njih.I dok je ubrzavao korak da ih to prije obie, Solarin ugleda, iznad enskih

glava, fasadu muzeja, a iza njega kapelu sa riznicom do kojih je trebalo da stignu

za me.Na fasadi muzeja bilo je okaeno veliko islikano platno na kome je preko nekeslike rukom ispisano, na irilici i na engleskom jeziku:SEDAMDESET PET GODINA SOVJETSKE UMETNOSTI PALEHAPaleh je umjetnost oslikavanja lakiranog drveta najee scenama iz bajki i

seoskog ivota. Dugo vremena to je bila jedina vrsta naivne ili praznovjerneumjetnosti koju je sovjetski reim doputao i nju ste mogli nai naprosto na svemuu Rusiji, od minijaturnih kutijica od preanog papira, do zidova Palae pionira, ukojoj je Solarin - zajedno sa drugih pedesetak djeaka - preko dvanaest godinavjebao napad i obranu. Poto za sve to vrijeme nije imao pristupa djejim

knjigama, stripovima ili filmu, ilustracije u tehnici paleha, sa temama iz drevnihbajki, bile su jedini Aleksandrov pristup svijetu mate.

Dobro je znao sliku na ovom transparentu. Bila je jedna od najpoznatijih.

inilo mu se da eli da ga podsjeti na neto vano. Paljivo ju je prouavao, dok suse on i Ksi probijali pored dugog niza ena koje su se usrdno molile.

Bjee to prikaz najpoznatije ruske bajke: Prie o ar-ptici.. Postoje mnogeverzije te prie i sve su one nadahnjivale velika umjetnika djela knjievnosti iglazbe, od Pukina do Stravinskog. Slika na plakatu prikazivala je scenu kadaKraljevi Ivan, skriven u carskom vrtu, konano ugleda pticu nebeskog sjaja, koja

je krala oeve zlatne jabuke. Kad jepokua uhvatiti, ptica uspije pobjei, ali Ivanzadri u ruci jedno njeno arobno pero.

Ovo uveno djelo Aleksandra Kotukina visilo je u Palai pionira. On jepripadao prvoj generaciji umjetnika paleha iz tridesetih godina prolog vijeka, zakoga se govorilo da je meu simbolima skrivao tajne poruke koristei se slikanjem,a koje sovjetski cenzori nisu znali a razaznati - za razliku od nepismenih seljaka.

Solarin se pitao kakve su se tu poruke desetljeima skrivale i kome su bilenamijenjene.

Najzad stigoe na kraj dugog niza ena koje su ekale u redu. Dok su ih Solarin


8/325

i Ksi zaobilazili da bi skrenuli ka riznici, jedna pognuta starica u iscijepanom

demperu i velikoj marami, sa metalnom kofom u ruci, izae iz reda i oea se onjihsve vrijeme se usrdno krstei. Sudarila se sa Ksi, povila u znak izvinjenja inastavila putem preko crkvenog dvorita.

Kad je prola, Solarin osjeti da ga Ksi vue za ruku. Pogleda i vide da njegovaki vadi iz depa arenu karticu - ulaznicu, ili propusnicu za izlobu paleha - nanjoj nalazila ista slika kao i na plakatu.

Otkud ti to? pitao je - mada je sasvim dobro znao. Potraio je enupogledom, ali ve je bila nestala.

Ona ena mi je stavila u dep, odgovori Ksi.Kad je ponovo pogledao nadolje, njegova kerka je ve okrenula kartu, a

Solarin joj je istrgnu iz ruke. Na pozadini se nalazila mala ilustracija ptice u letu,

postavljena u sredinu islamske, osmostrane zvijezde i tri rijei na ruskom jeziku:

itajui te rijei, Solarin osjeti kako mu bije u sljepoonicama. Hitro pogleda u

pravcu u kome je nestala starica, ali nje nigdje nije bilo. Tada opazi kako netozatreperi na suprotnoj strani zidina; izaavi ispod grupice niskih drveta, onaodmah zamakne za ugao Carskih odaja - a to je bilo na udaljenosti od preko stotinu

koraka.Prije no to nestade, okrenu se i pogleda preko ramena pravo u Solarina on se

upravo spremao da krene za njom, ali se zaustavi, potpuno potresen. ak i na tojudaljenosti, mogao je da razazna svijetloplave oi i pramen srebrnasto-plave kosekoji se izvukao ispod marame. Ne bjee to neka izmuena starica, ve prelijepaena, beskrajno tajanstvena.

I vie od toga. Njemu je to lice bilo poznato. Lice za koje je mislio da ga nikadvie nee ugledati u svom ivotu.

A onda je vie nije bilo.uo je svoj glas: ,,To ne moe biti.Jer, kako bi moglo biti? Ljudi ne ustaju iz mrtvih. A i kad bi to inili, ne bi

izgledali isto kao prije pedeset godina.


9/325

,,Da li ti tu gospou poznaje, tata? apatom upita Ksi, da ni tko ne bi mogaoda ih uje.

Solarin kleknu u snijeg pored svoje keri i zagrli je, zagnjurivi lice u njen al.

Samo to nije zaplakao.

,,Za trenutak mi se uinila poznata, rekao je Ksi. Ali siguran sam da je nepoznajem.

Prigrlio ju je jo jae, skoro da je udavi. Za sve ove godine, nikad nije slagaoker. Do sada. Ali to bi joj uope mogao kazati?

,,A topie na karti? proaputa mu Ksi u uho. Tamo gdje je ptica u letu?Prva rije znai opasnost. Ree joj Solarin, pokuavajui da se pribere.Za ime boga, na to pomilja? To mu se samo priinjava, posljedica

jednotjednih napora, loe ishrane i hladnoe. Mada mislim da jedina opasnostprijeti od toga da tizaboravi sve to si nauila! uputi joj osmijeh koji mu Ksi neuzvrati.

,,A to kau one druge rijei? pitala je.Izgovorio ih je na ruskom i rekao, Mislim da se to odnosi na ar-pticu ili

feniksa na ovoj slici. Solarin zastade i pogleda je. ,,Na engleskom to znai, uvajse vatre. Duboko je udahnuo. Hajde da uemo, ree, ,,pa da istrese iz gaaonog ukrajinskog pacera!

Od trenutka kad su uli u riznicu Sergijevske lavre Solarin je znao da neto nijeu redu. Zidovi su bili hladni i vlani, sumorni kao i sve ostalo u takozvano babljeljeto. Pomislio je na poruku koju im je dala ena. to li ona treba da znai?

Taras Petrosjan, energini novopeeni kapitalista i organizator ahovskihturnira, u skupom talijanskom odijelu, trpao je sveanj rublji u ruke mravomkalueru sa ogromnim svenjem kljueva, kao napojnicu, to je otkljuao zgradu ukojoj e se odigrati me. Petrosjan, kako se prialo, stekao je bogatstvo unelegalnim transakcijama koje su se odvijale u njegovim restoranima i nonimklubovima, dekoriranim po najnovijoj modi. Za takve stvari postojao je jedan

ivopisan izraz na ruskom: blat. Veze.Naoruani snagatori ve su se probili do unutarnjeg djela hrama - izvirivali su

sa svih strana u kapeli-riznici, upadljivo naslonjeni na zid - ne bi se reklo zbog

toplote. Meu svim drugim graevinama, ova niska, prizemna, neupadljiva zgrada,sluila je kao manastirska riznica. Neviena rasko srednjovekovnih crkvenih

predmeta od zlata i dragog kamenja, bila je na sve strane izloena na postoljima usjajno osvetljenim staklenim vitrinama. Teko e biti koncentrisati se na ah,

pomislio je Solarin, uz sav taj zaslepljujui sjaj. Mlaahni Vartan Azov ve je biotu, posaen uz ahovsku tablu, krupnih tamnih oiju, prikovanih na njih dok suulazili. Ksi je ostavila oca i prila mu da se pozdravi. Solarin je pomislio - i to ne

prvi put - koliko bi uivao posmatrajui Ksi kako brie tablu tim arogantnimderitem.

Mora izbrisati iz glave onu poruku. ta je ena htela da kae? Opasnost? uvajse vatre? I ono lice, nikad ga ne bi mogao zaboraviti, lice iz njegovih najmranijih


10/325

snova, nonih mora, najveeg uasa...A onda je video. U vitrini na drugoj strani prostorije.Solarin je kao u snu preao preko irokog, prostranog poda Riznice, zastao i

zagledao se u prostranu vitrinu.U njoj se nalazila skulptura za koju je takoe mislio da je nikad vie nee videti-bilo je to podjednako nemogue i podjednako zastraujue kao i lice ene koju je

spazio napolju. Neto davno zakopano, neto sasvim daleko. A ipak je sad stajalopred njim.

Bila je to teka zlatna statueta, posuta dragim kamenjem. Predstavljala je osobuobuenu u dugu odoru, na seditu, u jednom malom paviljonu na kome su zavese

bile razvuene.Crna kraljica, proaputa glas pored njega. Solarin spusti pogled i ugleda

tamne oi i razbaruenu kosu Vartana Azova.Nedavno pronaena, nastavi deak u podrumima Ermitaa u St.

Petersburgu, zajedno sa Slimanovim blagom iz Troje. Kau da je nekad pripadalaKarlu Velikom i da je tamo bila sakrivena - verovatno jo od Francuske revoiucije.Ovo je prvi put daje izloena u javnosti otkako je pronaena, Vartan zastade.Doneta je ovamo samo zbog mea.

Solarin je zanemeo od straha. Nije vie mogao da slua. Moraju momentalnootii. Ova je njihova figura - najvanija od svih. Kako li se samo mogla pojavitiovde u Rusiji, kad su je oni zakopali pre dvadeset godina, hiljadama milja odavde.

Opasnost. uvaj se vatre? Mora da izae i nadie se zraka, mora utei zajednosa Ksi istog asa, dovraga i sa meom. Ket je sve vreme bila u pravu, ali on jouvek nije bio u stanju da sve sagleda - nije mogao da vidi plou, od figura.

Solarin ljubazno klimnu glavom Vartanu Azovu i pree preko prostorije unekoliko koraka. Uzeo je Ksi za ruku i krenuo prema vratima.

,,Tata, upita Ksi, zbunjena, kud smo krenuli?,,Da vidimo onu gospou, tajanstveno rece. Gospou koja nam je dala kartu.,,A ta e biti sa meom?Proigrae sve ako ne bude tamo kad se pokrenu satovi. Izgubie sve na emu su

radili tako dugo i tako naporno. Ali on valjda zna. Zakoraio je van, drei je zaruku.

Sa vrha stepenica Riznice, spazio ju je na drugoj strani parka. ena je stojala nakapiji, gledajui u Solarina preko itavog tog prostora, s ljubavlju i razumevanjem.Bio je u pravu u vezi s njom. A onda se njen izraz promeni i posta pun straha, jer je

pogledala prema parapetu.Istog trena i Solarin je pogledao u tom pravcu i spazio uvara na visokom zidu,

s pukom u ruci. Ne razmiljajui, Solarin gurnu Ksi iza sebe da bi je zatitio, iponovo pogleda prema eni.,,Majko, uzviknu.Ono to je potom video bee vatreni blesak u glavi.


11/325

DEO PRVI

ALBEDO

Na poetku svakog duhovnog ostvarenja stoji smrt, u obliku poznatom kao

umiranje za ovaj svet... Na samom poetku [Albeda ili izbeljivanja ]alhemiar kao najdragoceniji metal proizvede pepeo...

Titus Burkhard,Alhemija

Prvo mora sagoreti u sopstvenom plamenu; kako bi inae mogao poeleti dabude potpuno nov ukoliko se prvo ne pretvori u pepeo!

Fridrih Nie, Tako je govorio Zaratustra


12/325

BELA ZEMLJA

Igraj pred Alahom, ali prvo sputaj kamilu.

Sufitska poslovica

JANJINA, ALBANIJA

JANUAR, 1822.

Odaliske, slukinjice u Ali-painom haremu, preiazile su zaleenim mostiempreko movare, kada zaue prvi vrisak.

Hajde, paina dvanaestogodinja ki, zgrabi za ruku svoju najbliu pratilju -nijedna od njih nije bila starija od petnaest godina - pa se zajedno upiljie u mrak.Preko prostranog Pambotijskog jezera mogle su nazreti baklje koje su svetlucale na

daiekoj drugoj obali, ali to je bilo sve.

Krici su se sada ponavljali, sve bre i sve prodornije, kao kad divlje ivotinjekrie jedna na drugu u umi. Ali to su bili ljudski krici - i to ne progonitelja, ve

progonjenih. Muki glasovi, piskavi od straha, dopirali su s druge strane jezera.Bez upozorenja, jedan usamljeni soko kliktavac zalepra i otisnu se s grane

ispred zbijenih devojaka, beumno maui krilima ispred njih, progonei svoj plenu tami praskozorja, a onda se krici utiae i baklje nestadoe kao da ih je progutalamagla.

Tamno jezero prualo se u srebrnastoj tiini - tiina je bila zloslutnija nego kricimalopre.

Je li ve poelo?

Na drvenom mostiu koji se ljuljao na vodi, zatiene samo gustom trskom kojaih je okriivala, odaliske i njihova mlada tienica nisu znale ta da rade: da sevrate istim putem do harema na malenom ostrvu, ili da nastave puteljkom kroz

movaru do hamama,parnog kupatila na samoj obali, kamo im je bjio nareeno daodu - u urbi i pod pretnjom otre kazne - sa painom keri. Kraj hamama ekaeih pratilac koji e je - na konju, pod zatitom noi - odvesti i predati ocu.

Paa jo nikad dosad nije bio izdao takvu naredbu. Ona se nije mogla prekriti.Hajde je bila obuena za put, u debelim kamirskim pantalonama i krznomoptoenim izmicama. Ali njene pratilje - skamenjene na mostu - ne znajui ta da

rade, drhtale su vie od straha nego od hladnoe i nisu bile u stanju da se pomere.Zatiena svih dvanaest godina svog ivota, jo uvek devojica, Hajde je bilasvesna da bi ove neuke devojke radije bile u svom toplom i bezbednom haremu,

okruene drugim robinjama i konkubinama, nego na ledenom jezeru usred zime,gde vrebaju nesluene opasnosti iz mraka. Istini za volju, i ona bi to vie volela. Usebi se molila da joj se prui barem neko objanjenje taznae oni izbezumijenikrici.


13/325

Tada se, kao u odgovor na njenu neizreenu molbu, kroz tamnu jutarnju maglu,

preko jezera ukaza plamen, koji se razbukta kao vatra i osvetli mone obrisepainog dvorca. Isturen u jezero, na uskom komadu zemlje, uzdizao se iz vode sasvojim belim granitnim zidinama, kulama i iljatim minaretima i presijavao umagli: Demir kula, Gvozdena kula, tvrava visokih bedema, sazidana da odoli

napadima desetine hiljada vojnika. Protekle dve godine, za vreme turske opsade,tvrava se pokazala neosvojivom.

Podjednako neosvojiv bio je ovaj uski stenovit planinski kraj - iptarija -Orlovska zemlja - divlja, nepokorna oblast, sa divljim nepokornim narodom koji je

sebe nazivao imenom Tosk - surov - po grubom vulkanskom stenju koje je

obrazovalo ovaj predeo. Turci i Grci zvali su ga Albanija - Bela zemlja - po tim

izbrazdanim, snegom pokrivenim planinama koje su je titile od napada s mora.Njeni stanovnici, najstariji narod u jugoistonoj Evropi, jo uvek su govorili svojimdrevnim jezikom - starijim od ilirskog, makedonskog, grkog: neobinim jezikomkoji niko drugi na zemlji ne razume.

A najdivljiji i najneobiniji od svih bee otac devojice Hajde, riokosi Ali -paa -Arslan,iliti lav, kako su ga prozvali u petnaestoj godini, kada je, uz majkui njene razbojnike, potujui pravila krvne osvete -gak- krvlju naplatio oevu smrti povratio grad Tebelen. Bio je to tek prvi od mnogih svirepih pohoda u

budunosti.

A sada, bezmalo sedamdeset godina kasnije, Ali Tebeleni - rumelski valija,

janjinski paa, skupio je pomorsku silu koja se mogla takmiiti sa alirskom i

osvojio sve primorske gradove, ukljuujui i Pargu, koji su nekad bili uvenecijanskim rukama. Nije se bojao nijedne sile, s istoka ili zapada. Bio jenajsilniji vladar u prostranom Otomanskom carstvu, izuzev samog sultana u

Carigradu.Preterano silan. To je bio problem.

Ve nedeljama, Ali-paa je ekao, sklonjen, sa malom svitom dvanaestoricom svojih najvernijih pristalica i Hajdeinom majkom Vasilikom,

Painom

najmilijom enom - u manastiru usred ogromnog jezera. ekao je pomilovanjeod sultana, Mahmuda Drugog u Carigradu - pomilovanje koje je ve osam dana

kasnilo. Samo je jedna tvrda, kamena injenica predstavljaia garanciju za Painivot- Demir kula. Tvrava, koju je branilo est baterija nabavljenih iz Engleske i ukojoj je bilo smeteno deset tona francuskog eksploziva. Paa je zapretio da e jedii u vazduh - zajedno sa svim blagom i svakim ivim stvorom u njoj - ukoliko nestigne sultanovo pomilovanje.

Hajde je shvatala da je iz tog razloga Paa i naredio da je dovedu k njemu, podzatitom mraka, u ovom odsudnom asu. Bila je potrebna ocu. Zaklela se da needozvoliti da je obrve strah.

Ali onda, u samrtnoj tiini, Hajde i njene slukinje zaue neki zvuk. Tih, alibeskrajno zastraujui. Zvuk iz neposredne blizine, samo nekoliko metara udaljenod mesta na kome su stajale, zaklonjene iza visoke trske.

Zvuk vesala koja izranjaju iz vode.

Kao da su se dogovorile, devojke zaustavie dah i oslukivae pljuskanje vode.Bilo je nadohvat ruke.


14/325

Kroz gustu srebrnu maglu, mogle su jedva nazreti tri duga amca kako prolaze

pored njih. Svakim uzanim unom upravljale su senke - u svakom po deset-dvanaest senki, ukupno tridesetak veslaa. Njihove siluete ritmino su se gibale.

Uasnuta, Hajde je znala da nema nikakve sumnje kuda su ti amci krenuli. Imasamo jedno mesto iza ove movare - usred prostranog jezera. Ovi amci i njihovitajnoviti veslai krenuli su put Ostrva borova i njegovog manastira: ostrvskogskrovita Ali-pae.

Znala je da smesta mora stii do hamama - mora stii do obale, na kojoj jeekao pain konjanik. Znala je ta oni stravini krici predstavljaju - i ta zasigurnoznai muk i oni plamici koji su se potom pojavili. Bili su upozorenje onima kojiekaju zoru na ostrvu usred jezera-a oni koji su ga poslali, rizikovali su sopstveniivot palei vatre. Upozorenje je bilo namenjeno njenom ocu.

To je znailo da je neosvojiva Demir kula pala bez i jednog jedinog pucnja.

Hrabri albanski braniteiji koji su odolevali dve duge godine, potajno, ili izdajom,pobijeni su u mukloj tiini noi.

Hajde je shvatala i ta ovo sada znai: ovi amci, koji tako neujno prolaze, anisu obina plovila.

To su turske lae.

Neko je izdao njenog oca, Ali-pau.

Mehmed-efendija stajao je u tami, na visokom tornju manastira Sv.

Pantelejmona na Ostrvu borova. Drao je u ruci dvogled, ekajui prvo svetlopraskozorja, neuobiajeno zabrinut i uznemiren.

Mehmed-efendija, po obiaju, nije patio od strepnje, s obzirom da je uvekdobro znao ta donosi naredno jutro, u dugom nizu jutara. Prosto je znao takvestvari - ta e se sve desiti u budunosti - i to sa izotrenom preciznou. Zaista,

pod uobiajenim okolnostima umeo je tano da ih odredi, u deli sekunde. I sve tozbog toga to Mehmed-efendija - u svojoj mirnodopskoj ulozi - nije bio samo Ali-

pain prvi ministar, ve je bio i Pain prvi astrolog. Mehmed-efendija jo nikad nijepogreio u pogledu ishoda nekog pohoda ili bitke.

Prole noi nisu izale zvezde, a nije bilo ni meseca, po kome bi mogao da s eorijentie. No, njemu takve stvari i nisu bile potrebne. Predznaci nikad do sada nisu

bili tako jasni kao u ovo nekoliko poslednjih nedelja, i dana. Pa ipak, nekako je

oklevao da ih protumai. Ali, zato da okleva, prekorevao je samog sebe. Zar nijesve na svom mestu, kao i uvek? Sve to je proreeno, obistinie se.

Ta zar nisu ve svi prispeli, njih dvanaestoro? Ba svi - ne samo general, ve ieici, mirsiti (uitelji) -pa ak i sam veliki Baba koga su ovamo doveli na nosilima

sa samrtne postelje, preko Pindskih planina, da bi na vreme stigao za ovaj velikidogaaj. Na taj dogaaj ekalo se preko hiljadu godina, od vremena kalifa, Al -Mahdija i Haruna al-Raida. Sve vane linosti bile su na svom mestu -ba kao i

predznaci na nebu. Kako bi se moglo okrenuti po zlu?

Kraj efendije, utke je stajao general Atanas Vaja, predvodnik paine vojske,ija je nenadmana taktika drala otomansku vojsku na rastojanju, evo ve punedve godine.


15/325

Da bi to postigao, Vaja je koristio klefte, razbojnike bande koje su branile

visoke planinske preiaze. A onda je razmestio Ali-paine najbolje trupe, albanskepalikare,koji su ratovali na gerilski nain. Na primer, poslednjeg dana Ramazana,dok su se oficiri vojske sultana Mahmuda molili u Beloj moeji u Janjini, Vaja jenaredio palikarima da topovskom paljbom raznesu moeju. Zajedno sa moejom,

izgoreli su i otomanski oficiri. Ali, najveu genijalnost ispoljio je Vaja u odnosu nasultanovu linu gardu -janiare.

Degenerisani otomanski sultani - uukani u svom zlatnom kavezu u palatiTopkapi u Carigradu -popunjavali su vojsku nameui derviirme - danak u krvisvojim hrianskim podanicima u udaljenim provincijama. Svake godine, iz sela jeuziman po jedan na petoricu deaka i odvoen u Carigrad, prevoen u islam ikolovan za vojnika. Uprkos strogim uputstvima iz Kurana da se niko ne sme nasilu prevoditi u islam, kao i zabrani prodaje muslimana u roblje, derviirme jeopstojalo pet stotina godina.

Ovi deaci, njihovi naslednici i potomci, izrasli su u monu, nezaustavljivu silu,kojom ak ni Visoka Porta nije mogla da upravlja. Dokone janiarske trupe nisuzazirale ni od toga da zapale prestonicu, pljakaju civile na ulici pa ak ni dasmaknu ponekog sultana sa prestola. Dva prethodnika sultana Mahmuda II stradalasu odjaniarske ruke. Smatrao je da je dolo vreme da se tome stane na put.

Tom planu stajala je na putu jedna velika prepreka - ba ovde, u Beloj zemlji.Zbog toga je sultan Mahmud i poslao svoju vojsku ak ovamo, preko brda i

planina, i zato je ve dve godineopsedao ovaj kraj. Zato su njegove trupe ekale

ispred Kastra da bombarduju tvravu i Demir kulu u njoj. Ali, to je istovremenobilo i objanjenje zato im to dosad nije polo za rukom - zato janiari jo uveknisu razorili tvravu. I zato su se i ministar Mehmet-efendi i njegov pratilac osealiveeras bezbedno, stojei i osmatrajui u zvoniku Sv. Pantelejmona, u prvomsvetlu praskozorja.

Svemoni janiari samo su jednu stvar istinski potovali - neto emu suneprestano bili duboko odani svih pet stotina godina svog postojanja kao vojna

jedinica. To je bila uspomena na Hadi Bekta Velija - osnivaa mistinogBektakog reda sufitskih dervia. Janiari su Hadi Bektaa drali za pira- svog

svetitelja-zatitnika.Zbog toga se, u sutini, sultan toliko i plaio svoje vojske. Zbog toga je morao

da dovodi nove snage -plaenike koje je nalazio u drugim paalucima, irom svojeprostrane carevine.

Janiari su i za samo carstvo postali prava napast. Kao i religiozni fanatici, i onisu polagali zakletvu na vernost, uvijenu u silne mistine formule. Sto je jo gore,oni su se zaklinjali na vernost samo svom piru - a ne osmanlijskoj dinastiji i njenim

sultanima, zatoenim u zlatnom kavezu na Zlatnom rogu.

Verujem u boga...(ovako poinje janiarska zakletva)

Mi verujemo samo u starinu. Mi ispovedamo jedinstvo stvarnosti. Imamo svog

proroka. Jo od vremena mistikih svetaca mi smo u stanju zanosa. Mi smoleptirice u boanskom plamenu. Mi smo drutvo lutajuih dervia na ovome svetu.

Nemogue nas je na prste nabrojati; nemogue nas je poraziti i unititi. Niko osimnas ne zna kako nam je.


16/325

Dvanaest imama, dvanaest puteva, sve ih uzvisujemo:

Trojka, sedmica, etrdesetica, svetlost Proroka, blagoslov Alija, na Pir-vrhovni sultan, Hadi Bekta Veli...

Mehmed-efendija i general Vaja osetili su olakanje znajui da je najvii

predstavnik bektaa na zemlji -Deda, ujedno i najstariji Baba - preao preko ovihplanina da bi noas bio sa njima. Da bi prisustvovao dogaanju koje su sviiekivali, Baba, koji jejedini znao sve prave tajne, i o emu predznaci mogu dagovore.

Ali uprkos svim dobrim predznacima, inilo se da bi neto ipak moglo da krenepo zlu.

Prvi ministar, okrete se generalu Vaji, u sumraku manastirskog zvonika. ,,Ovaj

predznak ne umem da protumaim, rekao je generalu.

,,Da li misli na zvezde? obrecnu se general Vaja. Prijatelju moj, pa ti si nas

uveravao da je sa njima sve u redu. Pratili smo tvoja astroloka uputstva doposlednjeg. Kao to si stalno govorio: sa-bratiznaisa zvezdama;pro-pastznaiprotiv njih!

,,Stavie, nastavi general, ,,ak i da su tvoja predskazanja potpuno promaila -i da je Kastro razruen, sa svim svojim dragocenostima i ogromnim zalihama

baruta - mi smo ovde, kao to zna, svi bektai, ukljuujui i samog pau!Doputam da su zamenili svoje voe sultanovim ljudima, ali ak se ni oni dosadnisu usudili da nas unite, niti e se usuditi, sve dok paa dri klju za kojim onieznu. A ne zaboravi ni ovo - mi imamo razraenu odstupnicu!

,,Ne bojim se ja, ree Mehmed-efendija, dodajui svoj dvogled generalu. ,,Neumem da objasnim ta, ali neto se jeste desilo. Nije bilo eksplozije. Zora samo tonije. Ali neka vatrica gori, kao da nam neto poruuje, na drugoj strani jezera...

Arslan, Ali-paa, Lav iz Janjine, hodao je dugim koracima hladnim, kamenimpodom svoje manastirske odaje. Jo nikad nije bio toliko preplaen u ivotu -

mada, naravno, ne sebe radi. O tome ta e se njemu desiti, nije imao nikakvihzabluda. Na kraju krajeva, Turci su bili na drugoj strani jezera. Njihove metode je isuvie dobro poznavao.

Znao je ta e se desiti - glava e mu dospeti na kolac, kao i njegovim sirotimsinovima koji su bili dovoljno lakomisleni da poveruju sultanu. Prvo e mu stavitiglavu u so, da izdri dugo putovanje morem, i stigne u Carigrad, kao upozorenjeostalim paama koji bi da se previe uzdignu iznad svog poloaja. Njegovu glavu,

poput glava njegovih sinova, nabie na eline zupce, visoko iznad kapije naTopkapi palati - zlatnoj kapiji Visoke Porte - ne bi li i ostale nevernike odvratili od

pobuna.Ali on nije bio nevernik, daleko bilo, mada mu je ena bila hrianka. Bio je

prestravljen zbog svoje voljene Vasilike i male Hajde. Nije bio u stanju ni da

zamisli ta bi im se moglo dogoditi, onog asa kad on vie ne bude iv. Njegovaena-miljenica i njena ki - eto naina da ga Turci mue - ak i u zagrobnomivotu.


17/325

Setio se dana kad su se on i Vasiliki sreli - bee to tema u mnogim priama.

Bila je istih godina kao Hajde sad - dvanaestogodinjakinja. Paa je ujahao u njengrad tog dana, pre mnogo godina, na Derviu, svom nemirnom, kienom drepcu,albanske rase. Bio je okruen pleatim i kosmatim, svetlookim vojnicima,

poznatim pod imenom palikari, koji su stigli iz planina, u svojim vezenim

prslucima, kabanicama od upavog krzna, naoruani bodeima i pitoljimaoptoenih drki, koje su nosili zadenute za pojas. U selo su doli u kazneni pohod,

po nalogu Porte.

ezdesetetvorogodinji paa ostavljao je snaan utisak, drei u ruci jataganukraen rubinima, sa svojom uvenom pukom optoenom srmom i sedefom -

poklon cara Napoleona - nemarno zabaenom na leima. Tog dana je - pre punihsedamnaest godina - mala Vasiliki preklinjala Pau da potedi ivot njoj i njenoj

porodici. On ju je posvojio i doveo ovamo u Janjinu.

Odrasla je u svili i kadifi, u njegovim brojnim palatama, njihovim vrtoviina

prepunim mramornih fontana iz kojih je prskala voda; senovitim parkovima u

kojima su rasli platani, narande, narovi, limunovi i smokve; raskonimprostorijama sa francuskim tapiserijama, porcelanom iz Sevra, venecijanskim

lusterima. Podigao je Vasiliki kao sopstveno dete, voleo je vie od sve ostale dece.Kad je Vasiliki napunila osamnaestu, i ve bila trudna sa Hajde, Ali -paa ju jevenao. Nikada se nije pokajao zbog tog izbora - sve do danas.

Danas, konano, morae da joj kae istinu.

Vasija, Vasija. Kako je mogao tako da pogrei? Objanjenje je mogao traiti

samo u svojim godinama. Koliko mu je bilo? Ni sam nije znao. Preko osamdeset?Prole su njegove godine lavlje snage. Nee poiveti jo dugo. U to je bio sasvimsiguran. Suvie kasno da spase sebe, pa ak i svoju enu.

Ali tu bee jo neto - neto to ne sme da padne u turske ake, neto od kljunevanosti. Vrednije od ivota i smrti. Razlog to je Baba stigao, prevalivi tajogromno dugi put.

Eto zato je Ali-paa poslao momka po Hajde u hamam. Mladog momkaKaurija, janiara - na grkom pemptos,, petog - jednog od onih deakaiz derviirme.

Ali Kauri nije bio hrianin, ve musliman po roenju. Zapravo, premaMehmed-efendiji, Kauri bi i sam mogao biti deo predskazanja - moda jedini nakojeg bi se mogli osloniti da e izvesti ovaj oajniki opasan zadatak.

Ali-paa je molio Alaha da ne bude suvie kasno.

*****

Kauri je, u panici, inio isto.

Udarao je velikog crnog drepca korbaem jurei du obale u mraku, a Hajdese otpozadi vrsto drala za njega. Njegovo nareenje bilo je da je dovede naostrvo to je mogue tie, pod zatitom tame. Ali, kad su paina mlada ki i njene

poplaene slukinje stigle u hamam i rekle mu za amce koji su se ve kretali prekojezera - turske amce - Kauri je odbacio svaki oprez. Shvatio je da, bez obzira na tokakva su mu bila nareenja, od ovog trenutka pravila sasvim sigurno vie ne vae.


18/325

Uljezi su se sporo kretali, trudei se da ostanu neprimeeni, objasnile su

devojke. Da bi stigli do jezera, Turci e morati da preu preko est kilometaravodenim putem, znao je Kauri. Obilazei jezero na konju, sve do mesta na drugomkraju, gde je privezao ami skriven u rogozu, smanjie vreme putovanja za pola -to im je upravo i bilo potrebno.

Kauri je morao prvi stii do ostrva, pre Turaka, da upozori Ali-pau.

Na drugom kraju ogromne manastirske kuhinje, ugljevlje se arilo u odaku,ritualnom ognjitu nad kojim je visio kotao za kuvanje osveenih obeda zakaluere. Na malom oltaru sa desne strane gorelo je dvanaest svea - a tano usredini, tajna svea. Kogod bi uao u ovu prostoriju prelazio je preko svetog praga

pazei da ne dodirne ni pod ni dovratak.

U samoj sredini, Ali-paa, najmoniji vladar u Otomanskom carstvu, Ieao jeniice, lica zagnjurenog u molitveni tepih, ispruen na hladnom kamenom podu.Ispred njega, na gomili jastuka, sedeo je veliki emimi Baba koji je pre mnogogodina predvodio painu inicijaciju: on je bio Pirimugan, Savreni vodi svih

bektaija, bilo gde u svetu. Njegovo zbrkano lice, mrko i smeurano kao sasuenakupina, bilo je proeto drevnom mudrou koja se postie dugogodinjim

pridravanjem Pravog puta. Govorilo se da je emimi Baba ve odavno prevaliostotu.

Baba, jo uvek umotan u hirku,svoj ogrta, da bi mu bilo toplije, balansirao jena svojoj hrpi jastuka kao neki troni, sasueni list koji je doleprao s neba. Naglavi je nosio starinski elifi tak,dvanaestostruki turban koji je Redu dodelio linoHadi Bektai Veli, pre punih petsto godina. U levoj ruci drao je rituainu taku oddudovog drveta, na ijem se vrhu nalazio palihenk, sveti dvanaestostrani kamen.Desna mu je ruka poivala na painoj pognutoj glavi.

Baba je pogledom prelazio preko svih onih koji su ukrug kleali na podu:generala Vaja, ministra Mehmed-efendija, Vasilike, vojnika, ejke i mirzita

bektakog Sufi reda. Tu je bilo nekoliko Grka, pravoslavnih kaluera koji su bili

paini prijatelji i Vasilikini duhovni savetnici, a pored toga i njihovi domaini, svihovih nedelja provedenih na ostrvu.

Na jednoj strani sedeli su deak Kauri i Paina ki Hajde, koja je donela vestizbog kojih je Baba reio da sazove sastanak. Pre no to su uli u ovu svetu

prostoriju i prili presvetlom Babi, skinuli su svoje ogrtae poprskane blatom iobavili ritualno umivanje, ba kao i svi ostali.

Baba zavri blagosiljanje i skloni ruku sa Paine glave, Paa ustade, duboko sepokloni i poljubi rub Babinog ogrtaa. Zatim se pridrui ostalima koji su kleali ukrugu oko svetog oveka. Svishvatae teinu situacije i napregoe se da uju svaku

re emimi Babe:Nice sirlar vardir sirladan ili,bile su prve Babine rei. Mnoge su tajne, i

tajne u tajnama.

To je bila uvena mirsitska doktrina - ideja o tome da nije dovoljan samo ejkili uenje o zakonima - ve je neophodan i mirid,odnosno vostvo kroz nasip -inicijaciju, i kroz naredne etiri kapije do Realnosti.


19/325

Pometen, Kauri pomisli, kako je mogue da u ovom trenutku takve stvari

uopte i padaju na pamet, kad su Turci nadomak ostrva. Kauri je neprestanopogledao u Hajde, koja je kleala pored njega.

A onda, kao da je proitao njegove tajne misli, starac se iznenada glasnonasmeja: kikotom. Svi u krugu digoe pogled, zaprepaeno. No, ekalo ih je novoiznenaenje: Baba, uz veliki napor, zabode taku meu jastuke i osovi se na noge.Ali-paa namah pritra da pomogne svom ostarelom uitelju, ali ovaj ga odgurnudrhtavom starakom rukom.

Moa se pitate emu pria o tajnama, kad su nam nevernici i vukovi skoropred vratima! uzviknu. ,,U ovom trenutku, pred samu zoru, treba da govorimosamo o jednoj tajni. To je tajna koju je Ali-paa uvao nas radi, tako dobro i toiikodugo. Ta je tajna sada i dovela naeg Pau na ovu liticu, ali zbog nje se takoeovde skupio i sav taj vuji soj. Dunost mi je da vam kaem kakva je to tajna izato nju mora braniti svako od nas i po svaku cenu. I mada e sve nas, ovdeokupljene, pre no to sutranji dan osvane zadesiti razliite sudbine - neki e se

boriti do smrti, neke e zarobiti Turci, a to je jo gore od smrti - ali samo e jedanmeu nama, u ovoj prostoriji, moi da odbrani ovu tajnu. A ba zahvaljujui naemmladom ratniku, Kauriju, ona je i stigla ovamo, taman na vreme.

Baba se nasmei i klimnu glavom prema Hajde, a svi ostali se okrenue ipogledae u nju. Svi osim njene majke, Vasiliki, koja je gledala prema Ali-pai saizrazom u kome se istovremeno ogledala ljubav, strepnja i strah.

Imam neto da vam kaem, nastavi emimi Baba. Radi se o tajni koja je

prenoena i uvana vekovima. Ja sam poslednji uvar u dugom, dugom nizu uvarakoji ovu tajnu prenose svojim naslednicima. Moram vam je ispriati, kratko isaeto, moram, zaista, pre no to stignu sultanovi krvnici. Morate svi shvatitivanost ovoga za ta se borimo i zato to moramo braniti, ak i sopstvenomivotom.

Svima vam je dobro poznata Muhamedova potovana izreka, uveni hadis,ree im Baba. ,,Ti stihovi uklesani su na dovratku mnogih dvorana Bektakog reda- njihove rei pripisuju se samom Alahu:

Bejah skriveno blago i zato eznuh da me upoznaju,

Da bi me upoznali, ja stvorih stvorenje,...

Pria koju u vam sad ispriati govori o jednom drugom skrivenom blagu,blagu nesamerljive vrednosti, ali i nesagledive opasnosti - blagu za kojim se traga

due od hiljadu godina. Samo su njegovi uvari, za sve te godine, znali za njegovoporeklo i znaaj. A ja sada elim da to podelim s vama.

Svi u sobi klimnue glavom: shvatali su znaaj poruke koju je Baba treba-

lo da im saopti i znaaj toga to su se oni ovde sakupili. Niko nijeprogovorio ni rei dok je starac skidao elifi tak, potom ga spustio najastuke i najzad

odbacio svoj dugi ogrta od jagnjee koe. Stajao je meu jastucima, obuen samou jednostavan vuneni kaftan. Oslanjajui se na svoju dudovu taku, Baba zapoesvoju priu...


20/325

PRIA DUHOVNOG VOE

Godine 138. od Hidre - ili 755. posle Hrista, po hrianskom kalendaru - iveoje u Kufi, kraj Bagdada, veliki sufitski uenjak i matematiar, Al-Dabir ibn Hajan

od Kurasana.Tokom svog dugog boravka u Kufi, napisao je mnoge naune rasprave. Meu

njima bila je i Knjiga o ravnotei, delo koje ga je proslavilo kao rodonaelnikaalhemije u islamskom svetu.

Manje se zna da je na prijatelj Dabir bio odani uenik jednog drugogstanovnika Kufe, Dafer al-Sadika, estog imama iitske grane islama od Alahovesmrti i direktnog potomka Muhameda po enskoj liniji, preko Prorokove keri,Fatime.

Pripadnici iitske sekte nisu tada - ba kao ni danas - priznavali legitimnostsunitskog reda kalifa, to e rei onih koji su bili prijatelji, drubenici, roaci, aline i direktni potomci Proroka.

Sam grad Kufa ostao je, stotinama godina od Prorokove smrti, arite nemira ipobuna protiv dve uzastopne sunitske dinastije koje su u meuvremenu osvojiledobar deo sveta.

I pored toga to su sve kalife u oblinjem Bagdadu bile suniti, Al-Dabir jeneuvijeno i bez straha - ludo, mnogi su govorili - posvetio svoju mistinu raspravuo alhemiji, Knjigu o ravnotei, svom uvenom duhovnom voi, estom imamu,

Daferu al-Sadiku. ak je otiao i dalje od toga! U posveti na poetku knjige,ustvrdio je da on samo slui kao glasnogovornik za Al-Sadikovu mudrost i znanje -da je on od svog mirsita nauio sav tavil - duhovnu hermeneutiku ukljuenu usimboliko tumaenje skrivenog znaenja sadranog uKuranu.

Ve samo to priznanje bilo je dovoljno da u oima zvanine pravovernehijerarhije sasvim uniti Dabirovu reputaciju. Ali, deset godina kasnije, godine765, desilo se neto jo mnogo opasnije: umro je esti imam, Al -Sadik. Tada jeDabir, kao ugledni nauenjak, doveden na dvor u Bagdadu i postavljen zazvaninog dvorskog hemiara - prvo pod kalifom Al-Mansurom, a potom i podnjegovim naslednicima, Al-Mahdijem i Harun al-Raidom, poznatim iz Hiljadu i

jedne noi.

Pravoverni sunitski kalifat bio je poznat po tome to je sakupljao i unitavaosve tekstove, bilo koje vrste, koji su mogli pruiti i najmanji nagovetaj da jemogue i drugaije tumaenje zakona - da postoji i neko drugo naslee po kome bise moglo tumaiti znaenje Prorokovih izreka ili samog Kurana.

Kao naunik i sufit, Al-Dabir ibn Hajan, od trenutka kad je stigao u Bagdad,iveo je u neprestanom strahu da e njegovo tajno znanje ieznuti onog asa kad

on vie ne bude iv i ne bude mogao da ga uva i prenosi. U oaju traio je nekotrajnije reenje - neki trajan nain na koji bi se drevna mudrost mogla prenositi uobliku koji neupueni ne bi mogli lako odgonetnuti, niti bez muke unititi.

uveni naunik uskoro je otkrio kako da to uini - i to na najneverovatniji inajneoekivaniji nain.

Kalifa Al-Mansur imao je omiljenu zabavu: ona je pristigla u arapski svet pre

stotinu godina, tokom islamskog zauzea Persije. Bila je to igra zvana ah.


21/325

Al-Mansur je pozvao svog uglednog alhemiara i naredio mu da izradi pribor

za ah od metala i legura stvorenih samo za tu priliku, tajnim postupcima poznatimsamo velikim znalcima, te da ga ukrasi dragim kamenjem i simbolima koje esamo upueni u tu vetinu moi da protumae.

Ova naredba dola je Al-Dabiru ba kao dar s neba, kao da ju je sam arhangelGavrilo doneo. Ona mu je istovremeno omoguavala i da ispuni zahtev svog kalifei da, takorei ispred nosa svima u kalifatu - drevnoj i zabranjenoj mudrostiobezbedi dugovenost.

Pribor za ah - za iju je izradu bilo potrebno deset godina i stotine vetihzanatlija - zavren je i sveano predat kalifi o Bajramu, 158. godine po Alahu,odnosno 775. po Hristu, deset godina nakon smrti imama koji mu je podario

znaenje.

Pribor je bio velianstven: sa svake strane bi je metar dugaak, kvadratii su

bilo od eenog zlata i sjajnog srebra,pobodeni dragim kamenjem koje je dosezaloveliinu prepelijeg jajeta. Kogod se tada zadesio na abasidskom dvoru bio jezabezeknut gledajui tu udesnu lepotu. Ali ono to nisu mogli znati, bilo je da jedvorski alhemiar u njega ugradio veliku tajnu, kojae ostati neodgonetnuta sve dodananjih dana.

Jednu od tih velikih tajni koje je Al-Dabir tako veto prikrio, predstavljajumagini brojevi trideset dva i dvadeset osam.

Broj trideset dva odnosi se na broj slova u persijskoj azbuci - to su bili tajni

simboli koje je Dabir ubacio u trideset i dve srebrne i zlatne figure pribora za ah.Dvadeset osam je broj slova u arapskoj azbuci - toliko je bilo i tajnih znakova kojisu bili izrezbareni u kvadratiima po rubu ahovske table. Ovo su samo dve od

bezbroj drugih ifara koje je otac alhemije smislio da bi posveenima preko njihpreneo tajnu i u narednim vekovima. A svaka ta ifra davala je reenje samo zajedan deli tajnog znaenja.

Svome remek-delu Al-Dabir je dao ime: nazvao ga je Tarikat,klju Tajnogputa.

emimi Baba delovao je veoma umorno kad je zavrio priu, ali se nijepredavao.

Pribor za ah o kome sam vam govorio jo uvek postoji. Halifa Al -Mansurubrzo je shvatio da taj pribor poseduje nekakvu tajnu mo, jer su mnoge bitkevoene zbog njega - ak i na samom abasidskom dvoru, u Bagdadu. Tokomsledeih dvadeset godina pribor je nekoliko puta promenio ruke - ali to je druga,

jo dua pria. Potom je njegova tajna bila zatiena - sve do nedavno, leao jezakopan pod zemljom punih hiljadu godina, da bi, pre samo trideset godina, pred

sam poetak Francuske revolucije, ponovo izaao na svetlost dana, u baskijskomdelu Pirinejskih planina. Sada je pak rasut po itavom svetu, i njegove tajne vienisu zatiene. Na zadatak je, mila moja deco, da povratimo ovo remek-deloinicijacije njegovim pravim vlasnicima: onima za koje je ono prvobitno sainjeno ikojima su i namenjene njegove tajne. Ovaj pribor za ah namenjen je samosufitima, jer mi smo jedini uvari plamena.


22/325

Ali-paa ustade da bi pomogao Semimi Babi da se vrati na svoje sedite meu

mekim jastucima.

Semimi Baba nam se obratio, ali se zato veoma zamorio, ree paaokupljenima. Potom isprui ruke prema maloj Hajde i Kauriju, koji je sedeo porednje. Oni prioe Babi, koji im dade znak da kleknu, a onda im po tri puta dunu

preko glave: ,,Hu-hu-hu. - frk clk- blagoslov dahom.

,,U Dabirovo vreme, ree Baba, ,,oni koji su se bavili alhemijskimistraivanjima sebe su zvali duvaima u mehove i ugljarima poto su to bilitajni postupci njihove mistine vetine. Eto otkuda potiu mnogi izrazi, delovi naetajne nauke. Zato emo vas sad poslati, tajnim putem, do svojih prijatelja u tuojzemlji - koji su takoe poznati kao ugljari. Vreme je sada od odsudne vanosti imi emo po vama, poslati jednu dragocenost koju je Ali-paa uvao tridesetgodina.

On zastade, jer su se sa visine uli uzvici, koji su dolazili iz zatvorenihprostorija manastira na gornjem spratu. General Vaja i njegovi vojnici pojurieprema vratima i stepenicama.

,,Vidim,ree emimi Baba, ,,da nemamo vie vremena.

Paa je ustro zaronio ruku u svoje haljine i potom pruio emimi Babi netoto je liilo na veliki, teak, crni grumen uglja. Baba ga je predao Hajde u ruke, alise zapravo obratio Kauriju, svom mladom ueniku.

,,Iz ove graevine vodi tajni podzemni prolaz, koji e vas odvesti sve doamca, ree mu Baba. Moe se desiti da vas oni drugi opaze, ali vas verovatnonee zadravati, poto ste deca. Prei ete planinu, putem, sve do obale, a tamo evas ekati laa. Putovaete na sever, kako vas budem uputio, potraiete oveka, ion e vas odvesti do onih koji e moi da vas zatite. Taj ovek dobro poznajePau, jo odavno, i on e vam poverovati - ali tek poto mu budete predali tajnulozinku koju samo on moe razumeti.

,,A kako ona glasi? upita Kauri, nestrpljiv da krene to pre, jer su se odozgouli udarci i lomnjava.

Ali-paa ga prekide. Prie Vasiliki i povue je na stranu, zatitniki joj stavivi

ruku preko ramena. Njene oi se zacaklie od suza.Hajde mora rei tom oveku ko je ona, ree im paa.

,,Ko samja!uzviknu Hajde, zbunjeno gledajui u roditelje.

Vasiliki progovori prvi put - izgledalo je kao da osea veliku bol. Ona obuhvatiobe kerkine ruke, u kojima je drala grumen uglja.

Dete moje, obrati se ona Hajde, ,,mi smo godinama uvali ovu tajnu, ali onasad, kao to je objasnio emimi Baba, predstavlja nau, ali i tvoju, jedinu nadu.Zastala je, jer je poela da se gui pri poslednjim reima. Izgledalo je da ne moe

nastaviti, i zato paa ponovo poe da govori.Vasija hoe da ti kae, mila moja, da ja nisam tvoj pravi otac. Kadaje spazio

uasnut izraz na licu svoje Hajde, on brzo dodade, Oenio sam se tvojom majkomiz prevelike ljubavi koju sam oseao prema njoj, kao prema keri, jer ja sammnogo stariji od nje. Kad smo se venali, Vasijaje ve nosila dete - od drugogoveka. On njome nije mogao da se oeni, i jo uvek ne moe. Ja tog oveka znam.Volim ga i verujem mu, i tvoja majka ga voli, kao i emimi Baba. To je bila tajna


23/325

koju smo svi zajedniki uvali - sve zbog dana, kao to je ovaj, kad moe postatinuno da ti je konano otkrijemo.

Kauri je svom snagom drao Hajde, jer se inilo kao da e se onesvestiti.

Tvoj pravi otac je ovek velike moi i velikog bogatstva, nastavi Paa. On e

te zatititi, a zatitie i ovo - kad mu pokae ta donosi.Hajde se borila sa mnotvom oseanja. Paa nije njen otac? Kako je tako netomogue? Poelela je da vriti, da upa kosu, da plae - ali njena majka, prolivajuisuze po njenim akama, zatrese glavom.

Paa je u pravu. Mora otii, rekla je svojoj keri. Ako okleva, ivot e tibiti u velikoj opasnosti - a i suvie je rizino da bilo ko osim deaka krene stobom.

Ali ako nije Paa-ko je onda moj otac? Igdeje on sad? I taje ovo to treba damu odnesem? Iznenadni gnev pomogao joj je da barem malo povrati snagu.

Tvoj otac je jedan engleski plemi, ree Vasiliki. Dobro sam ga poznavala ivolela sam ga - iveo je ovde sa nama u Janjini, pre no to si se ti rodila.

Nije mogla da nastavi,pa je Paa produio.

Kao to je rekao Baba, on je na prijatelj, a povezan je i sa drugim Ijudimakoji su nam takoe prijatelji. ivi u Veneciji na Velikom kanalu. Do njega moestii laom, za nekoliko dana. Lako e pronai njegovu palatu - ime mu je DordGordon, Lord Bajron.

Odnee mu ovo to dri u rukama, i on e to uvati, po cenu sopstvenog

ivota, ako bude potrebno. Izgleda kao komad ugljena, ali ispod povrine nalazi senajdragocenija ahovska figura iz starog pribora za ah ije je ime Tarikat, i koju

je izradio Al-Dabir ibn Hajan. Ova jedinstvena figura predstavlja istinski kljukoji vodi do Tajnog puta. To je figura koja je danas poznata pod nazivom Crna

kraljica.


24/325

CRNA ZEMLJA

Wyrd oft nere unfne eorl, onne his ellen deap.

(Akosmrt nije suena, srea smelog uva)

Beovulf

MESA VERDE, KOLORADO

PROLEE, 2003.

Jo pre no to sam stigla do kue, znala sam da neto ozbiljno nije u redu, i

pored toga to je onako na prvi pogled, sve izgledalo kao potpuno savrenstvo.Strma, iroka krivina kojom se prilazi kui bila prekrivena snenim tepihom i

optoena velianstvenim nizom visokih srebrnih jela. Njihove grane isto takoprekrivene snegom, blistale su u rano jutro kao da su od ruiastog kristala.Zaustavila sam svoj iznajmljeni lend rover pri samom vrhu, na mestu gde se ispred

brvnare put ispravljao i proirivao u parking.

Dim se lenjo uzdizao u sivkastoplavim kolutovima iz kamenog dimnjaka u

sreditu kue. Gusti miris jelovih trupaca ispunjavao je vazduh, to je baremznailo da me ekaju - iako moda nisam ba dobrodola, posle toliko vremena.

Kao potvrda tome, majin kamionet i dip stajali su jedan pored drugog unekadanjoj staji za konje na samoj ivici prostora za parkiranje. inilo mi seneobinim to prilaz jo uvek nije raieni to na njemu nema nikakvih tragova.Da su me oekivali, valjda bi neko raistio put?

Poto sam konano stigla ovamo, na jedino mesto koje sam ikada moglanazvati domom, ovek bi pomislio da se konano mogu opustiti. Samo, nikako senisam mogla otresti oseaja da neto nije kako treba.

Nau porodinu planinsku kuu sagradili su otprilike u ovo vreme, ali pre

stotinu godina, pripadnici susednog plemena za moju ukun-baku, mladudoseljenicu-gortakinju. Izgraena od runo tesanog kamena i dinovskih trupaca,

bila je to ogromna brvnara u obliku osmougaonika - po ugledu na hogan,

indijansku kuu, sa brojnim oknima koja su gledala na sve etiri strane sveta, kaokakva dinovska kompas-graevina.

Svi enski potomci moje bake iveli su u njoj u nekom periodu svog ivota,ukljuujui i moju majku i mene. Pa ta onda sa mnom nije u redu? Zato nikad nemogu da joj priem bez oseanja da mi nad glavom visi neka sudbinska opasnost?I zato je majka - kad sam konano i definitivno napustila kuu - imalarazumevanja. Nikad nije, poput drugih majki, zahtevala da se vratim i dolazim na

porodina okupljanja.

Hou rei, sve do danas.

U stvari, moje dananje prisustvo nije bilo samo zato to me je pozvala dadoem - pre e biti da se radilo o nekoj vrsti priziva, tajanstvene poruke koju jemajka ostavila na telefonskoj sekretarici u mom stanu u Vaingtonu, D. C. u vremekad je bila sigurna da u biti na poslu.


25/325

Poziva me, tako je rekla, na proslavu svog roendana. E, to je ve samo po sebi

predstavljalo problem.

Moja majka, znate, prosto nemaroendan. Nikad nijeni imala roendan.

Neu time da kaem da se ona brinula zbog svojih godina ili izgleda, niti pak

daje lagala koliko joj je godina - naprotiv, onaje svake godine izgledala sve mlae.Meutim, ma kako to udno zvualo, nije htela da bilo ko izvan porodice znakad joj roendan.

Ta tajanstvenost, udruena sa jo ponekom blagom nastranou - kao, naprimer, injenicom da je poslednjih desetak godina ivela potpuno povueno, ovdena vrhu planine - sve otkako... se desilo ono o emu nikad nismo razgovarale -umnogome objanjava zato su poneki smatrali da je moja majka, Ketrin Velis,

poprilino ekscentrina osoba.

Drugi deo trenutnog problema sastojao se u tome to nikako nisam uspela dastupim u kontakt s majkom, ne bi li mi objasnila otkud taj iznenadni izlazak u

javnost. Nije odgovarala ni na pozive, niti na poruke koje sam joj ostavljala na

kuni broj. Sa onim drugim brojem koji mi je da la neto oito nije bilo u redu -nedostajalo mu je nekoliko brojeva na kraju.

Oseajui od samog poetka da neto ozbiljno nije u redu, uzela sam nekolikoslobodnih dana, kupila kartu i na brzu brzinu stigla na poslednji avion za Kortez u

dravi Kolorado. Stigavi, iznajmila sam na aerodromu poslednji preostaliautomobil sa pogonom na etiri toka.

Ostavila sam ukljuen motor i sedela u automobilu jo neko vreme, prelazeipogledom preko irokog predela od kojeg je oveku istinski ponestajalo daha. Vevie od etiri godine nisam dolazila kui. A svaki put, kad bih ponovo ugledala taj

prizor,bilo je kao da mi je neko isterao vazduh iz plua.

Izala sam iz rovera i zagazila u sneg do kolena. Motor je i dalje radio.

Na vrh Platoa Kolorado, na visini od etiri hiljade metara, pruao se pogled nazatalasano more planinskih vrhova koji su dosezali visinu i do pet hiljada metara,

ruiastih pod zracima jutarnjeg sunca. Po vedrom danu, kao to je ovaj, videlo sesve do vrha Hesperus, koji su Indijanci iz plemena Dine nazivali Dibenica: Crna

planina, jedna od etiri svete planine koje su stvorili Prviovek i Prva ena.Pored Crne planine, tu su bili i Sisnadini (Bela planina, ili Maunt Blanka) na

istoku, Tsodzil (Plava planina, ili Maunt Tejlor) na jugu i Dukooslid (utaplanina, ili Vrhovi Sv. Franciska) na zapadu. Oni su inili etiri ugla oblasti Dineta- domovine naroda Dine, kako sebe nazivaju Navaho Indijanci.

Svi ti vrhovi bili su okrenuti prema visokom platou na kojem sam stajala: na

mestu zvanom etiri ugla, jedinoj etvoromei u Sjedinjenim AmerikimDravama na kojoj se pod pravim uglom susreu etiri drave - Kolorado, Juta,

Novi Meksiko i Arizona, i to pod pravim uglom, tako da obrazuju krst.

Jo davno, pre no to je ikome palo na pamet da povlai linije na mapama, ovoje bilo sveto mesto za svakog ko je hodio ovom zemljom. Ukoliko je moja majka

ba stvarno reila da posle dvadeset i etiri godine, koliko dugo je ja poznajem,prvi put organizuje roendansku urku, onda je bilo razumljivo zato je elela da tobude ba ovde. Bez obzira no to koliko je godina proivela na nekom drugommestu, pa ak i u inostranstvu, ona je, ba kao i sve ene u naoj porodici, pripadala

jedino ovom predelu.


26/325

Znala sam da je iz nekog razloga ta veza sa ovim krajem izuzetno vana. Znala

sam i zato mi je ostavila poruku, dovoljno neobinu, da bi me dovela pravoovamo.

Znala sam jo neto, makar da to niko drugi nije znao. Znala sam zato jeinsistirala da ba danas doem. Upravo danas - etvrtog aprila -bio je roen- danmoje majke, Ket Velis.

Cimnula sam kljueve iz kontakta, zgrabila na brzinu spakovanu torbu sazadnjeg sedita, i krenula da se probijam kroz sneg do naih, stotinu godina starih,ulaznih vrata. Na tim ogromnim vratima - debelim vratnicama istesanim od

najtvre borovine -bila su urezana dva ivotinjska lika, tako da se inilo kao da sekreu pravo prema vama. Na levoj vratnici, zlatni orao rairenih krila sputao se

pravo pred vas. Sa desne strane, na zadnjim nogama, kezila se ljutita medvedica.

Iako je vreme ostavilo na njima svoj zub, one su jo uvek delovale kao ive -dodue, sa staklenim oima, ali zato pravim zubima i kandama. Poetkomdvadesetog veka u modi su bili razni skriveni mehanizmi, a ovaj na vratima bio je

stvarno luckast: kad biste povukli medvedicu za apu, ona bi razjapila eljust sasve ogromnim zubima. U sluaju da ste bili dovoljno hrabri da joj zavuete ruku ugubieu, imali ste priliku da pokrenete starinsko zvono koje bi svojim melodinimzvukom upozorilo ukuane na vae prisustvo.

Uradila sam sve to treba i ekala. Prolo je nekoliko asaka, ali odgovora nijebilo. Neko je morao biti unutra - puilo se iz dimnjaka. Iz sopstvenog iskustvaznala sam koliko je dugo potrebno da se vatra dobro razgori, da i ne spominjemo

kolika je snaga potrebna da se dovuku i nameste drva. S obzirom da je naeognjite bilo takvih dimenzija da su se na njega mogle postaviti dinovske cepanice- vatra je mogla biti zaloena, pre nekoliko dana, pa jo uvek goreti.

Odjednom sam postala svesna svoje situacije: poto sam avionom preletelahiljade kilometara, a potom se jo vozila automobilom, nala sam se na vrhu

planine, u snegu, sa samo jednom eljom - da uem u roenu kuu, i u oajanju se

pitala ima li u njoj koga. Jer, klju nisam imala.Mogla sam da biram - da gacam uokolo po dubokom snegu ne bih li nekako

provirila kroz prozor sa druge strane kue. To mi se nije inilo kao naroito dobraideja. ta e se desiti ako se jo vie skvasim, a ipak ne budem u stanju da uem ukuu? ta i ako uspem, a tamo nema nikog? Oko kue nije bilo nikakvih tragova,ni od kola, ni od skija- ak ni od jelena.

A onda sam uradila jedinu pametnu stvar koja mi je mogla pasti na pamet:

izvukla sam mobilni telefon iz depa i pozvala majin broj, i sve to, stojei ispredvrata. Laknulo mi je kad sam ula da se ukljuila sekretarica, pomislila sam da je

moda na njoj ostavila poruku o tome gde se nalazi. Ali kad sam ula snimaknjenog glasa, srce mi se ponovo spusti u pete:

Moete me dobiti na broj... ponovo je deklamovao njen glas isti onaj broj kojimi je ostavila i na kunoj sekretarici i kome je opet na kraju nedostajalo nekolikocifara. Stajala sam pred vratima, mokra i smrznuta i kiptela od muke i besa. Kud

sad da se denem?

A onda sam se setila jedne igre.


27/325

Moj oboavani stric Slava, bio je poznat irom sveta kao ugledni pisac i

informatiar, Ladislav Nim. Dok sam bila dete, on mi je bio najbolji drug, averovala sam da je to jo uvek, mada ga ve godinama nisam videla. Slava jemrzeo telefon. Zaklinjao se da nikad nee imati telefon u kui. S telefonom, ili bez,Slava je imao jednu veliku pasiju - zagonetke. O njima je napisao i nekoliko

knjiga. Kad sam bila dete, ako bi neko i primio poruku od Slave sa telefonskimbrojem preko kojeg bi se on navodno mogao dobiti, uvek se znalo da to nije bio

stvarni broj, ve neka vrsta ifrovane poruke. On je uivao u takvim s tvarima.

I meni se inilo sasvim neverovatnim da bi moja majka iskoristila takavpostupak da sa mnom komunicira. Pre svega, ona sama nije ba umela ni dadeifruje poruke, a kamoli da sama smisli neku slinu zagonetku, ak i da jojsopstveni ivot zavisi od toga.

S druge strane, bilo je jo manje verovatno da joj je Slava sastavio takvuporuku. Koliko je meni bilo poznato, ona ve godinama nije ni razgovarala saSlavom, jo od onog... dogaaja koji niko nije spominjao.

I pored svega, bila sam sigurna da se ovde radi o nekakvoj poruci.

Uskoila sam nazad u rover i upalila motor. Ako treba da biram izmeunasilnog ulaska u naputenu kuu, i povratka avionom u Vaington, D. C., onda mise deifrovanje poruke inilo kao najbolja alternativa. Samo tako mogu saznati kudmi je otila majka.

Ponovo sam je pozvala i zapisala broj koji je ona ostavila na sekretarici, kako bi

svako mogao da ga uje. Ukoliko je stvarno bila u opasnosti i pokuavala samo sa

mnom da stupi u kontakt, onda sam se svim srcem nadala da u ja p rva uspeti dadeifrujem poruku.

Moete me dobiti na broj 615-263-94... saoptavao je nasnimljeni glas mojemajke.

Ruka mi se tresla dok sam zapisivala broj.

Imala sam osam brojeva, umesto deset, koliko je potrebno za meumesni poziv.Ali, pretpostavljala sam da, ba kao i u ika Slavinim zagonetkama, ovo nemanikakve veze s telefonom. Radi se o ifri koja ima deset brojeva i kojoj nedostaju

dve poslednje cifre. Te dve cifre su nesumnjivo sadravale skrivenu poruku.Trebalo mi je deset minuta da to odgonetnem - mnogo due no kad sam u stopu

pratila svog luckastog, ali zato oaravajueg strica. Ako brojke razvrstate u spojeveod po dve cifre, onda dobijete 61-52-63-94.

Ako obrnete brojke, to sam odmah ukapirala, dobiete dvocifrene vrednostinekog broja na kvadrat, poev od etvorke. Naime, proizvod etiri, pet, est isedam, pomnoen samim sobom, daje sledei niz: 16-25-36-49.

Sledei broj u nizu, onaj koji nedostaje jeste kvadrat od 8 -to jest, 64. Kada bi upravoj zagonetki, obrnuo taj broj, dobio bi 46 - ali nije se radilo o tome.

Znala sam - a i moja majka je znala - da broj 64 za mene ima drugaijeznaenje. On predstavlja broj kvadratia na ahovskoj tabli, po osam sa svakestrane.

Drugim reima - onoo emu mi nikad ne razgovaramo.

Moja rastrojena i svojeglava majka odbijala je da razgovara o ahu, ak nijedozvoljavala ni da se igra u njenoj kui. Od oeve smrti (jo jedna stvar o kojoj se


28/325

nikad nije razgovaralo), bilo mi je zabranjeno da igram ah -jedino sto sam stvarnoikad umela da radim, jedino to mi je pomagalo da uspostavim vezu sa svetom okosebe. To je bilo kao da su mi u dvanaestoj godini naredili da postanem autistina.

Moja majka se suprotstavljala, na svaki mogui nain, i samoj pomisli na ah.Iako nikad nisam bila u stanju da shvatim tu logiku - ukoliko se uopte radilo onekakvoj logici - po miljenju moje majke, ah bi i za mene bio isto toliko

pogibeljan, kao i za mog oca.

Sada se odjednom inilo kao da mi je, pozvavi me ovamo na svoj roendan iostavivi mi tu maginu re u ifriranoj poruci, ponovo dozvolila da se bavimahom.

Izmerila sam vreme: trebalo mi je dvadeset sedam minuta i - poto sam dralaupaljen motor - pet litara benzina - da reim zagonetku kako da uem u kuu.

Do sada je ve i svako drugi, sa pola mozga, mogao shvatiti da ovi brojevi uskupovima od po dva predstavljaju kombinaciju na cilindru. Ali u naoj kui nije

bilo brava. Osim jedne,u tali. Na ormariu sa kljuevima. U njemu su se uvalikljuevi od kola.

Da li je sad trebalo da kaem stvarno?

Iskljuilasam motor, probila se kroz sneg do tale - i voalal!2 - ubrzo se zaulokako kljoca cilindar u bravi, vrata ormaria su se otvorila i na laniu se pojavio

klju od ulaznih vrata. Pred kuom, mi je trebalo nekoliko sekundi da se prisetimda se klju ubacuje iza leve orlove kande. Tada se, iroka stara vrata uz kripurazmakoe.

Oistila sam sneg sa izama na staroj reetki koju smo drali kraj ulaza,otvorila teka vrata, a potom ih zalupila za sobom, podigavi u vazduh itavoblai svetlucavih snenih pahuljica koje su se presijavale na kosim zracima

jutarnjeg sunca.

U tesnom polumranom predsoblju - koje je sluilo za odlaganje mokre odee i

obue i spreavalo vetar da prodire direktno u kuu - skinula sam prokvaeneizmice i navukla mekane patike od jagnjeeg krzna koje su uvek stajale nastarinskom sanduku u kome se uvala zamrznuta hrana. Skinula sam i vindjaku,otvorila unutarnja vrata i zakoraila u ogromnu osmougaonu prostoriju, toplu poto

je u njenom seditu, na ognjitu, goreo dinovski trupac.

Ta osmougaona prostorija imala je tridesetak metara u promeru i bila visoka

skoro deset metara. U njenom sreditu nalazilo se ogromno ognjite nad kojim sedizala bakarna kapa, po ijem je pak obodu visilo posue. Iz kape je izlaziodimnjak od kamena i vukao dim pravo u nebo. Izgledala je kao ogroman vigvam,

jedino to je bila prepuna nametaja. Moja majka nikad nije trpela stvari na kojimase zapravo moe sedeti - ali se zato unutra nalazio veliki koncertni klavir odabonosovog drveta, kredenac, nekoliko pisaih stolova, pomine police saknjigama, ak i bilijarski sto za kojim se nikad nije igrao bilijar.

2 Evo, izvolite. (fr.)Prim. prev.


29/325

Gornji sprat sastojao se od osmougaone galerije. Bio je izdeljen u male

prostorije u kojima se moglo spavati, a u ponekoj i okupati. Gusta svetlost

prodirala je kroz prozore sa svih strana i zadravala se na sloju praine koji jeprekrivao povrine od sjajnog mahagonija. Kroz prozore na tavanici dopiralo jeruiasto jutarnje svetlo i isticalo crte na obojenim totemskim glavama koje suukraavale ogromne drvene grede ispod galerije: medveda, vuka, orla, jelena,

bufala, koze, kuguara, ovna. Sa visine od preko est metara, inilo se kao dabeskonano lebde u prostoru. Jedino to se moglo uti bilo je povremenopucketanje vatre na ognjitu. Proetala sam se po obodu prostorije i pogledala krozsvaki prozor: osim mojih tragova nita se drugo nije moglo videti. Popela sam sespiralnim stepenicama i proverila sve sobice na spratu. Nigde ni ive due.

Kako li joj je to polo za rukom?

Po svemu sudei, moja majka Ket Velis, nestala je bez traga.

Tiinu je naruio neprijatan zvuk: zazvonio je telefon. Sjurila sam se niz strme,zavojite stepenice i zgrabila slualicu sa majinog pisaeg stola iz dobakolonijalnih ratova, tik pre no to e se ukljuiti sekretarica.

,,Za imesveta,ta ti je bilo, na pameti, mila moja, kad si za sastanak odabralaovo mesto na kraju sveta? zauo se grleni enski glas sa neznatnim britanskimakcentom, iju sam vlasnicu i suvie dobro poznavala. Osim toga, pa gde je to,

pobogu? Vozikamo se po ovoj divljini ini mi se ve danima. Potom nastupipauza, kao da sa nekim drugim razgovara.

Tetka Lili? upitala sam.

To je ona, bez ikakve sumnje - moja tetka, Lili Rad, moja prva uiteljica aha ijo uvek vodei velemajstor meu enama. Ona je nekad bila najbolja drugaricamoje majke, iako se nisu ni ule ni videle, ve godinama. Samo, zato ba sadzove. Kae da se vozikaju ovuda - ta li sad pa to treba da znai?

,,Aleksandra? izusti Lili, zbunjeno. Mislila sam da razgovaram sa tvojommajkom. ta ti radi tu? Ja sam mislila da vas dve niste... ba u najboljimodnosima.

Pomirile smo se, rekla sam na brzinu, ne elei da ponovo akam po tom

osinjem gnezdu. Samo, izgleda da mama trenutno nije ovde. A gde si ti,zapravo?

Nije tu?! Mora biti da se ali, besno odvrati Lili. Dola sam ak izLondona, samo da je vidim. Insistirala je da doem! Satelitski navigacioni sistem umojim kolima uporno mi pokazuje da se nalazim u istilitu, u Dravi Kolorado i ja sam sasvim spremna da se sloim s njim. Ve satima nismo videli nita ni nalikna civilizovan kraj.

,,Vi ste tu, u istilitu? zaudih se. ,,Pa to je skijaki centar otprilike naudaljenosti od jednog sata. Zvualo je potpuno suludo: vodea britansko-amerikaampionka u ahu stigla je iz Londona u istilite, Kolorado, samo da bi

prisustvovala jednoj roendanskoj urki? Kad te je pozvala majka?

,,Pa nije me ba pozvala, vie je zvualo kao nareenje, ispovedala se Lili.Ostavila mi je poruku na telefonskoj sekretarici, bez ikakve mogunosti da jojodgovorim. Zastala je. A onda je dodala, ,,Ja tvoju majku oboavam - ti to dobrozna, Aleksandra. Ali nikad nisam mogla da prihvatim ...


30/325

Nisam ni ja, rekoh. Ali, ostavimo sad to. Kako si znala gde treba da je

trai?

Ama, nisam znala! Za ime sveta, JO UVEK NEMAM POJMA! Zaustavilasam auto kraj puta u blizini nekog grada koji se reklamira kao poslednja stanica pre

pakla; ovde ne moe dobiti nita za jelo, moj voza nee ni da se makne, dok nedobije flau votke; pas mi je nestao u nekakvom smetu... vijajui nekakvogovdanjeg glodara... I MORAM TI REI da je tee meni da doem do tvoje majketelefonom, no to je Mosadu bilo da ulovi dr Mengelea u Junoj Americi.

Poela je blago da se gui. Shvatila sam da moram da se umeam.

Smirise, tetka Lili, rekla sam, Dopeljaemo te ovamo ve nekako. A to sehrane tie, ti zna da ja uvek neto mogu da smukam. Ovde uvek ima dovoljnokonzervi, a i votke za tvog vozaa - moemo ga smestiti i da prespava, ako eli.Poto sam daleko, suvie bi dugo trajalo da ja doem po vas. Daj mi tvoje

satelitske koordinate, a ja u poslati prijateljicu koja ivi u blizini. Ona e vasdovesti ovamo.

Bog nek je blagoslovi, ma ko ona bila, ree tetka Lili, koja inae nije bilasklona preteranom zahvaljivanju.

,,U redu, rekoh. Zove se Ki. Stii e do vas za pola sata. Zapisala sam Lilinbroj mobilnog i ostavila poruku na pisti da Ki treba da ode po nju. Ki je bila moja

najbolja drugarica, jo iz detinjstva, ali e sad sigurno biti grdno iznenaena kadsazna da sam se pojavila posle toliko dugo vremena, i to nenajavljeno.

Dok sam sputala slualicu, ugledah neto na drugoj strani sobe to do tadanisam zapazila. Poklopac majinog koncertnog klavira- koji je uvek bio otvoren -za sluaj da majku iznenada spopadne neodoljiva potreba da svira - sada je biosputen. Na njemu se nalazilo pare papira pritisnuto neim tamnim okruglim.Prila sam da pogledam i osetila kako mi krv nezaustavivo juri u glavu.

Pritiskiva za hartiju bio je vie nego oigledan: da se ne bi otkotrljala, nametalnom prstenu za kljueve stajala je crna lopta sa brojem osam, uzeta sa naeg

bilijarskog stola. Sama poruka nedvosmisleno je bila od majke - toliko prosta da je

niko drugi nije mogao smisliti. Mogla sam da zamislim koliko se namuila da

sastavi ifrovanu poruku, i to oito bez iije pomoi.Na cedulji je, velikom slovima, pisalo:

VAINGTON

LUKSUZNA KOLA

DEVIANSKA OSTRVA

ELVIS JE IV

KAKO GORE, TAKO DOLE

Ono sa Elvisom bilo je sasvim jednostavno: majino prezime Velis napisano na drugi nain, da mi pokae da je poruka od nje. Kao da mi je takva

pomo bila neophodna. Ono ostalo je bilo mnogo vie zabrinjavajue. Ali ne zbogifre.


31/325

Vaington se, naravno odnosio na D. C.3; luksuzna kola na L X, devianska

ostrva V I4. Sve zajedno, pretoeno u rimske brojeve (jer se oito o tome radilo),daje sledee numerike vrednosti:

Poto sve to saberemo, dobijamo 666 - broj zveri iz Apokalipse.5

Nisam se brinula zbog zvijeri - u brvnari je bilo ivotinjskih totema u izobilju

da nas zatite. Ali prvi put, stvarno sam se zabrinula zbog majke. Zato li jeupotrebila ovako banalnu pseudomiienijumsku smicalicu da bi mi privukla panju?Pa onda jo i pritiskiva za hartiju -jo jedan izanali tos ,,iza osme lopte6 - nata li je to sad trebalo da se odnosi?

Pa tek ono staro alhemiarsko praznoslovlje kako gore, tako dole, kako toovek da razume?

A onda sam, naravno, ukapirala. Skionila sam loptu i cedulju, stavila ih na

naslon za note i otvorila klavir. Pre no to sam uspela da uvrstim poklopac, maloje nedostajalo da ga ispustim.

Unutra, u upljini klavira, ugledala sam neto zata ni u snu ne bih pomislila dau ikada ponovo videti u kui moje majke, barem ne za njenog ivota.

Priborza ah.

Ne bilo kakav pribor za ah - ve postavljen da predstavlja odreenu partiju,koja je delimino ve odigrana. Neke figure ve su bile uklonjene sa table i

postavljene na klavirske ice sa svake strane ploe - crne ili bele.

Prvo sam zapazila da nema crne kraljice. Pogledala sam prema bilijarskom

stolu i videla - majko, stvarno, za ime boga - da je crna kraljica postavljena u

trougao na mestu na kome je trebalo da stoji osma lopta.

Imala sam oseaj kao da me neto uvlai u vrtlog. Oseala sam da je igra utoku. Blagi boe, kako mi je ovo nedostajalo. Kako li sam uopte bila u stanju danapustim sve to. To uopte nije kao droga, kao to neki govore. To je kao da vamse iznenada pokrene ivotna snaga.

3D. C. je skraenica od District of Columbia, autonomna oblast na reci Potomak izmeu

saveznih drava Merilenda i Virdinije u kojoj se nalazi giavni grad SAD, Vaing - ton.Skraenica se izgovara kao di si i esto se koristi uz ime glavnog grada, a mogue je da sei sama upotrebljava u znaenju sedite administracije SAD. -Prim. prev.

4 EngleskiVirgin IslesPrim. prev.5Otkrivenje Jovanovo, knjiga izNovog Zavetakoja govori o budunosti, glava 13, stih

18: Ko ima um neka izrauna broj zvijeri: jer je broj ovekov i broj njezin est stotina iezdeset i est.Prim. prev.6 U bezbednoj situacijiPrim. prev.

D = 500

C = 100L = 50

X = 10

V = 5

I = 1


32/325

Zaboravila sam na figure koje su bile van table, ili iza crne lopte. Mogla sam

sve da rekonstruiem samo na osnovu odnosa figura koje su jo uvek bile na tabli. Ina nekoliko dugih trenutaka potpuno sam zaboravila i na majku koje nema, i na

tetka Lili izgubljenu u istilitu sa svojim oferom, svojim psom, svojomlimuzinom. Zaboravila sam ak i na sve to sam ja rtvovala - i na sve ono to je

moj ivot postao i protiv moje volje. Sve sam zaboravila, izuzev igre preda mnom -igre skrivene kao mrana tajna u utrobi klavira.

I dok sam ja tako rekonstruisala poteze, svanuo je dan i svetlost je ula krozvisoke zastakljene prozore - upravo u trenutku kad mi sinu u glavi o kakvoj se

strahoti ovde radi. Nisam bila u stanju da zaustavim strahotu sadranu u ovommeu. Kako bih i mogla, kad mi se ona bez prestanka vrtela u glavi poslednjiheset godina.

Tu igru sam odlino poznavala.

Ona je ubila mog oca.


33/325

JAMA

Mocart: Confutatis Maledictum - kako biste ovo preveli?

Salijeri: Osueni na venu patnju i plamen.

Mocart: Da li vi verujete u to?

Salijeri: U ta?

Mocart: U vatru koja se nikad ne gasi i u kojoj vi veno gorite.

Salijeri: O, da...

Peter efer,Amadeus

Duboko u ognjitu, plamen se irio preko dinovske klade kao tena vrelina.Sedela sam na kamenoj ogradi i odsutno zurila. Bila sam u stanju potpune

pometenosti, i inila sve od sebe da prestanem da se seam.

Ali kako da zaboravim?

Deset godina. Prolo je deset godina - deset godina tokom kojih sam verovalada sam uspela da potisnem, da priguim, da zakopam oseanje koje je zamalo imene oteralo pod zemlju, oseanje koje se pojavilo deli sekunde pre no to sedesilo ono. Onaj zaustavljeni trenutak kad jo uvek misli da pred sobom imaitav svoj ivot, svoju budunost, svoja oekivanja, kad jo uvek moe da zamisli- kako bi to moja drugarica Ki rekla - ,,da je svet koljka u tvojoj ruci. I da se onanikad nee zatvoriti.

A onda ugleda ruku sa pukom. I onda se to desi. I onda je kraj. I onda vienema sadanjosti. Samo prolost i budunost, samo pre i posle. Satno onda i... ta

posle tog onda?To je ono o emu nikad nismo razgovarali. To je ono o emu nikad nisam

razmiljala. Sad kad je moja majka Ket nestala, i ostavila za sobom tu ubistvenuporuku u utrobi svog omiljenog klavira, shvatala sam njene neizgovorene rei,sasvim jasno i glasno: morao tome da razmilja.

Ali ja vas pitam: kako da razmiljam o sebi kao jedanaestogodinjoj devojici,koja stoji na tim hladnim, tvrdim, mramornim stepenicama u toj hladnoj, stranoj

zemlji? Kako da razmiljam o sebi, zarobljenoj meu kamenim zidovima ruskogmanastira, miljama udaljenog od Moskve i hiljadama milja od bilo kog drugog

mesta koje poznajem? Kako da razmiljam o ocu koga je ubio snajperski metak?Metak koji je moda tebi bio namenjen? Metak za koji je tvoja majka oduvekmislila da je tebi namenjen?

Kako da razmilja o svom ocu, koji lei u lokvi krvi - krvi koju uasnu- togleda dok se mea i nestaje u prljavom ruskom snegu. Kako da misii na telo kojelei na stepenicama - telo svog oca iz kojeg istie ivot - a ija ruka jo uvek vrstostiska prstie tvoje ruice u vunenoj rukavici?


34/325

Radi se zapravo o tome da nije samo moj otac izgubio ivot i budunost tog

dana, pre deset godina, na onim stepenicama u Rusiji. Radi se zapravo o tome da

sam i ja izgubila svoj ivot. U jedanaestoj godini, ivot me je oslepeo: amaurosisscacchistica - profesionalno oboljenje.

A sad, trebalo je da priznam u emu je zapravo istina: ni oeva smrt, ni majinstrah, nisu me naterali da se odreknem aha. Istina je...

Pa, lepo. Dobar dan!

Istina je u tome da meni nije potrebna istina. Istina je da ja trenutno ne mogu

priutiti sebi bilo kakvo samoispitivanje. Pokuala sam da zaustavim trenutnunavalu adrenalina koja je redovno pratila svaki i najmanji izlet u prolost. Istina jeu tome da je moj otac mrtav, a da je moja majka nestala i da je neko namestio

partiju u utrobi naeg klavira i da sve to skupa ima itekako veze sa mnom.

Znala sam da ona smrtonosna igra koja jo uvek vreba odande, dok sat

otkucava, predstavlja vie od zbrke piona i figura. Ovo je ona partija. Poslednjapartija. Partija koja je mom ocu oduzela ivot.

Ma kakve bile skrivene poruke njene pojave danas i ovde, zauvek e ostatineizbrisivo urezana u mojoj glavi. Da sam dobila onaj me u Moskvi, pre desetgodina, ja bih osvojila turnir, osvojila poene i postala najmlai velemajstor uistorijiba kao to je moj otac oduvek eleo. Ba kao to je oduvek oekivao odmene.

Da sam ja dobila me u Moskvi, ne bismo ni otili u Zagorsk na zavrnu rundu,dodatni me - me kojem usled traginih okolnosti, nije bilo sueno da budeodigran.

Njeno prisustvo ovde sigurno je u sebi nosilo nekakvu poruku, kao i svi ostalinagovetaji koje je majka ostavila, poruku koju sam morala deifrovati pre bilo kogdrugog.

Ali, jedriu stvar sam sasvim sigurno dobro znala: ma ta da je ovo trebalo dabude, nije obina igra.

Duboko sam udahnula i ustala sa ognjita, zamalo udarivi glavom u bakarnisud koji je visio iznad njega. Besno sam ga skinula i tresnula na oblinji kredenac.Onda sam prila klaviru, skinula navlaku sa sedita, izvadila iz nje jastuk i ubacilaunutra figure i ahovsku plou. Ostavila sam klavir otvoren, kao to je po obiaju i

bio. Zatvorila sam navlaku i ubacila je u kredenac.

Zamalo da zaboravim na crnu kraljicu koja je nedostajala. Izvadila sam je iz

trougla u kome su stajale ostale lopte na bilijarskom stolu i vratila osmu loptu na

mesto. Ta piramida od bilijarskih lopti podsetila me je na neto, ali u ovom

trenutku nisam mogla da se setim na ta. Moda se to meni samo priinjavalo, alikraljica je bila neto tea od ostalih figura, mada je krug od filca na postoljudelovao nedirnut. I ba kad sam htela da ga palcem odlepim, zazvonio je telefon.Setivi se da moja tetka Lili upravo treba da pristigne sa svojim oferom i svojimkevtavim psom, gurnula sam je u dep, zajedno sa ceduljom na kojoj je bilamajina kriptina poruka, odjurila do stola i zgrabila slualicu, ba kad je zazvonilo

po trei put.


35/325


36/325

Ali gde su oni sad, to areno drutvo i njihova vozilica? insistirala sam

zapovedniki. Kad sam se poslednji put ula sa Lili, ona nije mogla da doeka dastigne ovamo

Bili su gladni, pa su reili, tvoja tetka i njen drugar, da se nahrane i napojeKod Mama Lode, dok ja i moja ekipa ne iskopamo njen auto iz snega, objasnila

je Ki.

Mislila je na restoran pored skijake piste, u kome su se sluili specijaliteti oddivljai; dobro sam poznavala taj lokal. Po zidovima je bilo izloeno toliko

jelenskih i srneih rogova i drugih ivotinjskih atributa, daje svaki prolazak krozrestoran bio isto tako opasan kao i trka sa bikovima u Pamploni.

,,Za ime sveta, dovedi ih ovamo to pre, dreknula sam, jer me je naputalo strpljenje.

Stii emo do tebe za otprilike sat vremena, pokuavala je Ki da me smiri.

Upravo daju psu da pije vodu, pa onda jo da popiju pie. Sa kolima, meutim,nije tako jednostavno: moraemo da ih odvuemo do Denvera na popravku. Ja samu baru, a oni su jo uvek za stolom, sede kao dva zaverenika, apuu i piju votku.Ki se grleno nasmeja u telefon.

ta li je toliko smeno? upitah, besna zbog tog dodatnog kanjenja.

Zato li je Lili, koja nikad nije pila, potrebno da se naliva u deset sati prepodne? A tek voza? Dodue, treba biti fer, ako je automobil toliko oteen, ondaon i nema ta da vozi. Moram da priznam, bilo mi je teko da zamislim svoju tetku-ahistkinju, upadljivog izgleda, ekstravagantno obuenu, sa obavezno besprekornoizmanikiranim noktima - kako dorukuje u kafani Kod Mama Lode, iji je poduvek bio prekriven ljuskama od kikirikija i zatvaraima sa pivskih boca i na ijemsu se meniju iskljuivo nalazila takva prepo- znatljiva jela kao to je paprika odoposuma, odrezak od zvearke i ostrige sa Stenovitih planina - kako su u Koloradunazivali pohovane bele bubrege. Nikako mi to nije ilo u glavu.

Pravo da ti kaem, nita ne razumem, dodade Kineto tiim glasom, kao daita moje misli. Hou rei, nemam ja nita protiv tvoje tetice - ali ovo muko dete

je neko ee pare, izgleda kao filmski glumac, pa jo Talijan. Svi su gosti i

posluga prestali da priaju kad je on uao, a kelnerici jo uvek cure sline i razlivajuse po kecelji. Njegova bunda ne zaostaje za tetkicinom, da ne pominjem zlatan sat iodelo po meri. Nema enske koju taj momak ne moe da dobije. Reci mi onda -ako ume - ime ga je privukla tvoja tetka?

Bie da si ti potpuno u pravu, nasmejah se u znak odobravanja. Privukla gaje sumarno. Poto Ki nije odgovorila, dodala sam: Suma sumarum, pedesmiliona.

ula sam je kako stenje i spustila slualicu.

Shvatila sam da ja verovatno poznajem Lili Red bolje no to bi bilo ko drugimogaopoznavati tako ekscentrinu osobu; uprkos razlici u godinama izmeu nas,imale smo mnogo toga zajednikog. Za poetak, ja sam Lili dugovala sve. Na

primer, Lili je prva otkrila moju sklonost ka ahu, kad mi je bilo samo tri godine.Ona je ubedila mog oca i mog strica da tu sklonost treba razvijati i iskoristiti,


37/325

uprkos majinim ispoetka nezadovoljnim, a potom i ljutitim primedbama.

Ba zbog svega onog to me je povezivalo sa Lili, bio mi je toliko udan ovajrazgovor s Ki. Mada tetku nisam videla ve nekoliko godina - u kojima je i onasama napustila svet aha - ipak mi je bilo teko da prihvatim da bi osoba koja mi je

bila kao starija sestra, pored toga to mi je bila uiteljica i neto poput majke,mogla iznenada da izgubi razum pod uticajem hormona, a sve zbog nekakvog

zgodnog dase. Ne, tu se neto ne slae. Lili naprosto nije takav tip.

Lili Rad su odavno prozvali ahovskom Elizabet Tejlor. Sa svojim izazovnimoblinama, nakitom, krznom, skupocenim automobilima i nepristojnom koliinomnovca na raspolaganju, Lili je profesionalnom ahu podarila glamur; ona je

popunila crnu rupu sovjetske obamrlosti -jo otkako je Bobi Fier napustio igru.

Ali kod Lili se nije radilo samo o glamuru. Ljudi su hrlili kad je ona igrala, i to

nisu inili samo zbog njenog dekoltea. Pre trideset godina, kad joj je karijera bila

na vrhuncu, ostvarila je najvei broj poena prema Elo sistemu rangiranja;9

tajpoloaj kasnije su ugrozile samo uvene maarske ahistkinje, sestre Polgar. Punihdvadeset godina, Lilin trener i najbolji prijatelj - moj otac, Aleksandar Solarin -

odravao je njenu briljantnu odbranu u vrhunskoj formi i pomogao joj da ostane navodeem poloaju u carstvu aha.

Kad je otac umro, Lili se vratila svom nekadanjem uitelju i treneru:briljantnom ahovskom analitiaru i istoriaru ove drevne vetine, koji joj jeistovremeno bio i deda i jedini ivi srodnik, po imenu Mordekaji Rad.

Ali onda, jednog jutra, ba na njen pedeseti roendan, iznenadno i neoekivano

pogasila su se svetla u Lilinoj ahovskoj atri.Tog jutra, na svoj pedeseti roendan, barem tako se pria, Lili je kasnila na

sastanak sa svojim dedom. Voza je izveo limuzinu iz garae zgrade u kojoj jestanovala i krenuo prema junom kraju Central parka; spretno je manevrisao krozgusti prepodnevni saobraaj, a zatim

ketrin nevil-vatra

Documents