KJOTO PROTOKOLKjoto protokol je protokol koji je dodatak United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC), tj Konvenciji Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama, koji je usmeren na borbu protiv globalnog zagrevanja. UNFCCC je meunarodni ekoloki sporazum koji se tie postizanja stabilizacije koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bate (gasovi staklene bate) u atmosferi, na nivou koji bi spreio kritine antropogene promene klimatskog sistema Zemlje.Kjoto ProtokolProtokol je inicijalno usvojen 11. Decembra 1997. godine uKjotou,Japanu, i stupio je na snagu 16. Februara 2005. godine. Od Novembra 2009. godine 187 zemalja su ptpisale i retifikovale ovaj sporazum.Po Protokolu, 37 industrijalizovanih zemalja (zvane Zemlje Aneksa I) obavezale su se na smanjenje etiri gasa staklene bate (ugljen dioksid, metan, azot oksid, sumporheksaflorid) i dve grupe gasova (fluorougljovodonici i perfluorokarbonska jedinjenja) koje proizvode.Zemlje Aneksa I, su se sporazmele da smanje svoju ukupnu emisiju gasova staklene bate za 5.2% od nivoa na kom su oni bili 1990. godine. Ovo ne ukljuuje emisije prouzrokovane meunarodnom aviotransportom i brodskim saobraajem, ali su u dodatku industrijskim gasovima, kojima se bavi Montreal Protocol on Substances that Deplete the Ozone Layer (Montrealski protokol o supstancama koje utiu na smanjenje ozonskog omotaa) iz 1987. godine.Kao benchmark, nivoi emisije iz 1990. Godine, su prihvaeni Konferencijom potpisnica UNFCCC gde su vrednosti potencijala globalnog zagrevanja izraunati od strane IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change) u svom Second Assessment Report (drugi izvetaj o proceni). Ove cifre se koriste za prevoenje raznih gasova staklene bate u ekvivalente emisije ugljendioksida uzimajui u obzir sve izazivae (izvore).Ovaj protokol dozvoljava nekoliko takozvanih fleksibilnih mehanizama, kao to su trgovanje emisijama, mehanizam istog razvoja, i zajedniku implementaciju, da bi se onoguilo Zemljama Aneksa I da ispune svoje ciljeve u smanjenju emisija gasova staklene bate, tako to im je omogueno da kupuju smanjenja emisija, bilo preko finansijske razmene, projekata koji smanjuju emisije zemljama koje ne pripadaju Aneksu I, od drugih Zemalja Aneksa I, ili od Zemalja Aneksa I koje su ispunile vie od predvienog.Svaka od Zemalja Aneksa I je obavezna da oreda godinji izvetaj o svim emisijama gasova staklene bate i njihovim izvorima, kao i o nainima za njihvo redukovanje i redukovanim koliinama po UNFCCC i Kjoto Protokolu. Ove zemlje odreuju osobu (zvanu izabrani nacionalni autoritet) da pravi ove izvetaje i da njima upravlja. Ovakvu osobu su izabrale i sve zemlje koje nisu potpisnice Aneksa I. Na slici 1. je prikazano uee u Kjoto Protokolu, od Juna 2009. godine gde su tamno zelenom prikazane zemlje koje su potpisale i ratifikovale sporazum (Kjoto Protokol), siva predstavlja jo ne odluene, a crvenom su prikazane zemlje bez namere da potpiu.

Ciljevi Kjoto ProtokolaKjoto Protokol je predvien da smanji globalne emisije gasova staklene bate. Cilj je u stvari, stabilizacija i rekonstrukcija koncentracije gsaova staklene bate u atmosferi na nivou koji e spreiti opasne antropogene promene klimatskog sistema.Cilj Kjoto Protokola je bio da ustanovi legalno obavezujui meunarodni sporazum, u kome se sve nacije koje uestvuju, obavezuju da se bave pitanjem globalnog zagrevanja i emisije gasova staklene bate. Cilj oko koga su se potpisnice sporazumele je smanjenje gasova staklene bate u proseku 5.2% do 2012. godine od nivoa na kom su bili 1990. godine.Nasuprot popularnom verovanju, Protokol ne istie 2012. godine, ve se samo radi o obavezi da do 2012. godine Zemlje Aneksa I moraju ispuniti svoje obaveze koje se tiu smanjenja emisije gasova staklene bate koje su ustanovljene za prvi period (2008-2012).Pet principa Kjoto Protokola su:1. Obaveza smanjenja emisije gasova staklene bate koji su legalno obavezujui za Zemlje Aneksa I, kao i obaveze za ostale potpsnice sporazuma;2. Implementacije za ispunjenje ciljeva Protokola. Spremanje politika, i mera koje smanjuju emisiju gasova staklene bate, kao i korienje svih dostupnih mehanizama, kao to su zajednika implementacija, mehanizam istog razvoja, i trgovanje emisijama koji e biti nagraeni kreditima koji dozvoljavaju vie emisija u svojoj zemlji.3. Minimiziranje uticaja na zemlje u razvoju ustanovljavanjem fonda za adaptaciju klimatskih promena4. Raunovodstvo, izvetavanje i revizija, u cilju osiguranja integriteta Protokola5. Saglasnost (sa Protokolom), oformljavanjem komiteta koji e osiguravati integritet Protokola.

Ciljne emisije do 2012 i fleksibilni mehanizmi39 od 40 Zemalja Aneksa I su ratifikovale Protokol. Od ovih, 34 su se obavezale da smanje emisije gasova staklene bate koje priozvode u odnosu na njihove nivoe iz 1990. godine, u skladu sa Aneksom B Protokola.Po Protokolu, Zemlje Aneksa I su se obavezale na naicionalne ili zajednike ciljeve smanjenja (ranije zvane, kvantifikovana ogranienja emisije i emisioni ciljevi), koji iznose: 8% zajednikog smanjenja za Evropsku Uniju i druge, 7% za SAD (ovo nije obavezujue jer SAD nisu pootpisnice), 6% za Japan i 0% za Rusiju. Sporazum dozvoljava poveanje emisiije za Australiju od 8% i 10% za Island. Ove emisije ne ukljuuju emisije prouzrokovane avio i brodskim saobraajem.Protokol obezbeuje nekoliko fleksibilnih mehanizama koji omoguavaju Zemljama Aneksa I da postignu ciljne emisije gasova staklene bate, tako to e skupljati emisione kredite. Ovi krediti se mogu prikupiti finansiranjem projekata koji smanjuju emisije u zemljama koje nisu potpisnice Aneksa I ili u drugim Zemljama Aneksa I ili kupovinom kredita od Zemalja Aneksa I sa vikom kredita (zemlje koje su prebacile svoje ciljeve). U ove mehanizme spadaju trgovina emisijama, mehanizam istog razvoja i zajednika implementacija.U praksi ovo znai da zemlje koje nisu potpisnice Aneksa I nemaju restrikcije u vidu nivoa emisije, ali imaju finansijske podsticaje da razvijaju projekte koji utiu na smanjenje emisiije gasova staklene bate da bi dobili emisione kredite koji mogu biti prodati Zemljama Aneksa I, podravajui odrivi razvoj.Kao dodatak, fleksibini mehanizmi dozvoljavaju Zemljama Aneksa I sa efikasnim industrijama koje emituju male nivoe gasova staklene bate, i visokim ekolokim standardima da kupuju emisione kredite na svetskom tritu, umesto da smanjuju emisije u zemlji. Zemlje Aneksa I e po pravilu eleti da prikupljaju emisione kredite to je jeftinije mogue, dok e zemlje koje nisu potpisnice Aneksa I eleti da maksimiziraju vrednost emisionih kredita koje su dobili od svojih projekata za smanjenje emisije gasova staklene bate.

UNFCCC je usvojio princip takozvanih zajednikih, ali drugaijih odgovornosti. Ovo znai da: Najvei deo prolih i trenutnih globalnih emisija gasova staklene bate potekao iz razvijenih zemalja; Emisije po glavi stanovnika u zemljama u razvoju su jo uvek na niskom nivou; Deo globalnih emisija koje potiu iz zemalja u razvoju e porasti u skadu sa drutvenim i razvojnim potrebama; Kina, Indija i ostale zemlje u razvoju nisu ukljuene u bilo koja numerika ogranienja Kjoto Protokola, zato to one nisu glavni doprinosioci emisiji gasova staklene bate u periodu industrijalizacije pre potpisivanja sporazuma (Kina je od tada postala najvei izvor gasova staklene bate). Meutim, ak i bez ovakve odgovornosti u Kjoto Protokolu, zemlje u razvoju su takoe obavezne da dele zajedniku odgovornost svih zemalja za smanjenjem emisije. Protokol definie mehanizam saglasnosti, kao saglasnost za praenje ispunjenja obaveza i penale za ne ispunjenje istih.Protokol takoe reafirmie princip po kom razvijene zemlje moraju da plaaju milijarde dolara i da dopremaju tehnologiju drugim zemljama za istraivanja i projekte vezane za prouavanje klimatskih promena. Ovaj princip je prvobitno bio usvojen u UNFCCC.

Trgovanje emisijamaNajvei kupci emisionih kredita su esto individualne kompanije koje oekuju da premae svoju kvotu u poslovanju pa imaju viak finansijskih resursa ili jednostavno misle da nee moi da ispune emisiona oekivanja.Kupci ovih kredita mogu biti i vlade drava, koje nisu u stanju da na drugi nain ispune emisione obaveze.Poto je ovim kreditima mogue trgovati i imaju transparentne cene, finansijski investitori mogu da ih kupuju na tritu u cilju pekulacije, ili da ih vezuju za budue ugovore.Izvor ovih kredita su Clean Development Mechanism (CDM) tj mehanizam istog razvoja i Joint Implementation (JI) projekti zajednike implementacije. CDM omoguava stvaranje emisionih kredita razvijajui projekte koji pomau smanjenju emisija gasova staklene bate u zemljama koje nisu potpisnice Aneksa I. Sa druge strane JI omoguava da krediti budu konvertovani od postojeih kredita unutar Zemalja Aneksa I.Dodatni razlog za kupovinu ovih kredita jesu penali u sluaju ne ispunjenja obaveza iz Protokola.Ovi penali su sledei: Zemlja koja nije ispunila svoju obavezu se dodatno obavezuje za smanjenje od 30% i naravno da nadoknadi razliku koju u prethodnom periodu nije ispunila; I zabranjuje joj se da truguje kreditima dok ovaj penal ne podmiri.

Visoka cena Kjoto Protokola (uticaj Kjoto Protokola na poslovanje)Kao primer u ovom delu su uzete SAD jer su one jedan od najveih izazivaa efekta staklene bate i nisu potpisnice protokola. Ovo je usled miljenja da e potpisivanje ovog protokola imati izrazito negatvan uticaj na celu ekonomiju SAD.Negativne kritike Amerikih strunjaka iz oblasti ekonomije su u glavnom usmerene na negativan uticaj koji Kjoto Protokol moe imati na celokupnu industriju, ukljuujui postrojenja za obradu i pravljenje aluminijuma i gvoa, a i proizvodnju papira, preradu nafte, automobilsku industriju. Oni smatraju da bi samo direktni trokovi enegrije porasli za najmanje 50%, to bi proisteklo iz smanjenja utpotrebe fosilnih goriva kao to su ugalj i nafta i prelaska na alternativna goriva.Ovo ne bi pogaalo samo navedene industrije, ve bi ovim rigoroznim merama bile pogoene i vee bolnice, kole, hoteli i slino, tj svi koji na neki nain zavise od foslinih goriva, a ona su im potrebna u veoj meri, za grejanj, hlaenje ili jednostavno proizvodnju.Pored ovoga, da bi pratilo kako se svaki vat elektrine energije proizvodi i troi, Environmental Protection Agency (EPA), tj Agencija za zatitu zivotne sredine, bi morala da smisli sistem u poreenju sa kojim bi trenuti sistem praenja poreza izgledao smeno jednostavno, a kazne bi mogle da budu jako visoke ili ak i da se pretvore u kazne zatvorom.Ovo bi moglo da ugrozi poziciju SAD na meunarodnom tritu i stavi u bolju poziciju zemlje kao tto su Kina i Brazil, zato to oni ne moraju da plaaju vie za energiju nego to su do sada kao to bi morale SAD, ako bi potpisale ovaj sporazum. Sporazum bi obavezao i potroae i preduzea da smanje emisije za oko 30% u odnosu na to kolike bi inae bile u periodu od 2008 do 2012.Na sve ovo se ak postavlja pitanje ta bi se desilo ako SAD ne bi uspele po potpisivanju da ostvare planirane emisije, a ne budu u mogunosti da kupe kredite. Iz ovih razloga Ameriki strunjaci smatraju da bi potpisivanje moglo da ima izuztno negativan uticaj na njihovu ekonomiju.

Uticaj Kjoto Protokola na PoljoprivreduOvaj deo se takoe odnosi na primer SAD. Usled injenice da je poljoprivreda u SAD izvor emisije gotovo petine gasova staklene bate, potpisivanje Kjoto Protokola bi moglo da povea trokove poljoprivrede izmeu 10 i 20 miljardi dolara godinje, tj da smanji prihode Amerikih domainstava izmeu 24 i 48 procenata.Naravno, vie cene goriva, motornog ulja, ubriva i ostalih operativnih trokova bi znaili i i vie cene hrane, samim tim bi se smanjio i izvoz. Ovaj protokol moe biti najvea trenutna pretnja Amerikoj poljoprivredi.U Tabeli 1 je prikazan uticaj viih torkova energije na poljoprivredu.

. - . 1968. . 100 , , , . . , , . . . .

Recikliranjeje izdvajanje materijala izotpadai njegovo ponovno korienje. Ukljuuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskoritenih stvari ili materijala. Veoma je vano najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.U recikliranje spada sve to moe ponovo da se iskoristi, a da se ne baci. USrbijipostoje retki centri Papir servisa gde moete da odnesete stari papir i u zamenu za njega da dobijete sitan novac. Takoe postoji mali broj centara za recikliranjestakla.Ipak, reciklaa se moe upranjavati u svakodnevnom ivotu, nezavisno od toga da li postoje centri za reciklau. Npr. poklanjanje stvari koje se ne koriste je oblik reciklae. To je mnogo bolje i korisnije nego da se sva ta odea baci. Takoe, pravljenjekompostaod organskih ostataka je jo jedan dobar primer recikliranja. Bez uvoenja reciklae u svakodnevni ivot nemogue je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom.Neke materije, poputstiropora, nisu biorazgradive i ne mogu se reciklirati ali se umesto njih mogu pronai ekoloke zamene