klasicna definicija znanja

7/27/2019 klasicna definicija znanja

1/6

FILOZOFSKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU

Seminarski rad iz predmeta: Teorija saznanja II

tema:

Klasina efinicija znanja i Getijeovi prigovori

Student: Profesor:

Ljubica Vlahovid Dr. ivan Lazovid

Beograd, 2013.


2/6

U ovom rau bavidu se klasinom efinicijom znanja. Prestavicu njenu osnovnu

formulaciju, razmotridu prigovore koji bi mogli prestavljati problem a ona bue prihvadena,

pre svega Getijeov. Nakon toga du, sleedi Densijev tekst, prestaviti moguda reenja za

prigovore koje Getije namede kaa se govori o prihvatanju klasine efinicije znanja kao

opravdanog istinitog verovanja.

Postoje raliite formulacije klasine efinicije znanja, ali sve one je sutinski efiniu na

isti nain. Prestavidu jenu o njih: 1) S veruje da P;

2) P je istinito;

3) S ima opravdanje da veruje da P.1

Dakle, po klasinoj efiniciji znanja, a bi smo neto mogli a efiniemo kao znanje

potrebno je da su zadovoljena tri uslova: potrebno je da postoji neki iskaz koji je istinit,

subjekat mora da veruje u taj iskaz, i subjekat mora imati opravdanje za svoje verovanje u

taj iskaz.

Pre nego to je klasina efinicija znanja formulisana na ovaj nain, postojali su pokuaji

da se znanje efinie samo putem prva va o tri naveena uslova. Meutim, ispunjenjem

prva va uslova i alje nismo mogli imati znanje. U sluaju a subjekat veruje u neki iskaz i

da je taj iskaz istinit to i dalje ne bismo mogli nazvati znanjem, jer bi mogao b iti sluaj da je

to verovanje sasvim sluajno istinito. Da bih ovo blie objasnila, navedu primer: Pera veruje

a de njegov omiljeni fudbalski tim pobediti na utakmici i u sluaju a njegov omiljeni tim

zaista pobedi, mi ne moemo redi a je Pera zaista znao koji de tim pobeiti. Mi samo

1. Lazovi,O prirodi epistemikog opravdanja gl.1


3/6

moemo redi a se njegovo verovanje koje je prouzrokovano jakim afinitetima prema

omiljenom fubalskom timu obistinilo. Meutim, u sluaju a je Pera imao informaciju a je

utakmica nametena, mogli bi smo redi a je Pera znao koji de tim pobeiti.

Dakle, a neko verovanje ne bi bilo sluajno, i a bi smo ga mogli okarakterisati kao

znanje, potrebno je a postoji neko opravanje zato verujemo u neki istinit iskaz.

Klasina efinicija znanja orala se kao ispravna sve do pojave Getijeovog teksta.2

Getije tvri a mogu postojati sluajevi u kojima su sva tri uslova koja zahteva klasina

efinicija znanja ispunjeni, a a i alje ne moemo tvrditi a neto znamo. Prvi sluaj o

kojem Getije govori je taj u kom iskaz P jeste istinit, subjekat veruje da P, i subjekat ima

opravanje a P, ali ne moemo redi a subjekat zna P. Pokuadu ovaj sluaj a objasnim

putem primera slinog onom koji je ao i sam Getije: Marko i Janko su va oveka koja su

konkurisala za posao u nekoj kompaniji. Marko je, kada je dolazio na razgovor za posao, u

honiku vieo Janka, kome je iz epa izvirivala crvena maramica. Kaa je uao na razgovor

Marko je o irektora obio informaciju a je Janko taj koji de obiti posao. Iz ove

informacije, Marko izvoi zakljuak a de osoba koja ima crvenu maramicu u epu obiti

posao. Meutim, Marku je ena an ranije u ep o sakoa ubacila crvenu maramicu, ali on

to nije znao. Direktor kompanije se u meuvremenu preomislio i oluio se a posao ipak

da Marku. Dakle, Markovo verovanje a de osoba koja u epu ima crvenu maramicu obiti

posao ispostavlja se kao istinito. U ovom sluaju Marko je verovao a de osoba sa crvenom

maramicom u epu obiti posao, on je za to svoje verovanje imao opravanje (informacija

koju je obio o irektora), i osoba sa crvenom maramicom u epu zaista je i obila posao.

2E. Getije, Da li je opravdano istinito verovanje znanje?


4/6

Meutim, jasno nam je a je Marko mislio a de Janko obiti posao. Iz ovog primera

moemo zakljuiti a Markovo verovanje a de osoba sa crvenom maramicom u epu

dobiti posao, iako istinito i opravano ipak ne moemo nazvati znanjem. Ovaj sluaj nastaje

tako to sleedi pravila logike olazimo o toga a ako subjekt S opravano veruje u istinit

iskaz P, koji za sobom povlaci iskaz Q, S iz iskaza P dedukuje iskaz Q i S opravdano veruje da

Q.

Drugi primer koji Getije navodi jeste primer u kojem se javlja disjunkcija. Sastavljamo

iskaz A koji se sastoji od dva iskaza: P i Q. Iskaz A glasi PvQ. Subjekat S je iskaz A sastavio od

iskaza P za koji je gotovo ubeen a je taan i o iskaza Q koji je izabrao nasumino

nemajudi nikakvo opravanje za verovanje u taj iskaz. Po pravilima logike isjunkcija je

istinita, ako je makar jean o isjunkta istinit. Meutim, ispostavlja se a je isjunkt P

laan, a isjunkt Q istinit, i iskaz A i alje ostaje istinit, ali ne moemo ga nazvati znanjem.

Pokuadu ovaj sluaj a objasnim na primeru: Pera ima ruga Nikolu koji itav ivot vozi

automobil marke Mercedes. Pera dugo nije kontaktirao sa Nikolom i ne zna gde se Nikola

nalazi. Pera iznosi iskaz A koji glasi Ili Nikola vozi Merceesa(P) ili je Nikola na Kanarskim

ostrvima. Igrom sluaja Nikola je pre 2 ana oiveo ues i njegov Mercees je na

popravci, tako a je on trenutno iznajmio i vozi Peoa, i isto tako Nikola je otiao na goinji

omor na Kanarska ostrva. Dakle Perin iskaz A jeste taan, ali ne moemo ga nazvati

znanjem.

Dansi u svom tekstu pokusava a obrani klasinu efiniciju znanja o Getijeovskih

protivprimera prvo tako to pokazuje a oni ne postiu cilj. Getijeovski protivprimeri


5/6

zahtevaju da mora biti mogude a ak i pogreno verovanje bue opravano; a opravano

verovanje mora pruati opravanje za bilo koje rugo verovanje koje je njime implicirano. Putem

ove poslednje pretpostavke dolazimo do principa zatvorenosti (PZ). Meutim, Getijeove

protivprimere ne moemo obaciti samo kao veto smiljene, jer mogude je smisliti protivprimere

po uzoru na Getijea koji ne ukljuuju PZ, tako a kritika ovog principa ne i alje ne bi bila ovoljna a

se klasina efinicija znanja odbrani od Getijeovskih napada.3

Dansi, nakon ovih konstatacija, pokuava a pronae etvrti uslov kojim bi opunio klasinu

efiniciju znanja meutim svaki o tih uslova povlai za sobom neki novi uslov, tako da do kraja on

ne nalazi jedinstveni etvrti uslov koji bi opunio klasinu efiniciju znanja tako a je obrani o

Getijeovskih napada.

Smatram a su tri uslova koja prelae klasina efinicija znanja sasvim ovoljni za znanje i a je

ono to je potrebno a prihvatimo to a mogu postojati sluajevi koji su izuzeci u onosu na nju,

poput Getijeovih. Nepotrebno je potpuno obaciti klasinu efiniciju znanja samo zato to ona u

retkim sluajevima moe biti neovoljna za znanje, jer moemo se sloiti tri uslova ove efinicije

kada su ispunjena u najvedem broju sluajeva zaista nam aju znanje.

3D. Densi, Uvod u savremenu epistemologiju, gl. 2


6/6

Literatura:

-Lazovi, ivan, O prirodi epistemikog opravdanja, Beograd, FDS,1994. gl.1

-E. Getije, Da li je opravdano istinito verovanje znanje?, zbornik Svest iznanje

- D. Densi,Uvod u savremenu epistemologiju, Beograd, Plato, 1997. gl. 2

klasicna definicija znanja

Documents