Klasično uslovljavanje

Ivan Petrović Pavlov

(1849.-1936.)

Klasično uslovljavanje

• MEHANIZAM učenja kod kojeg se draž koja prirodno izaziva (BD) neku reakciju (BR) uparuje sa draži koja tu reakciju ne izaziva (ND)- naziva se klasično uslovljavanje.

• Nakon klasičnog uslovljavanja - draž koja pre nije izazivala neku reakciju počinje da je izaziva (UR), jednako kao i draž koja tu reakciju prirodno izaziva

Eksperiment sa malim Albertom John B. Watson I R. Raynor, 1920.

• 11-mesečni dečak• Pre uslovljavanja – nije bilo straha od belog

pacova, zeca, maske sa kosom, klupka bele vune• Uparivati belog pacova sa zvukom gonga

Eksperiment sa malim Albertom

Eksperiment sa malim Albertom

• 7 uparivanja draži u dve nedelje• Snažna reakcija straha na belog pacova• Plašio se i belog zeca, maske sa kosom, klupka vune, brade

Klasično uslovljavanje – I. Pavlov- Reklame- U školskim situacijama – anksiozne reakcije.

Pr. 1: Učenik je prozvan na tablu da reši neki matematički zadatak. On ne zna da reši zadatak i doživljava pokkudu učitelja i nelagodnost zbog neuspeha pred celim razredom. ... Nakon nekoliko ponavljanja nelagodne situacije, sam matematički zadatak će biti dovoljan da izazove anksioznost. Pr. 2: ... Uoči testa ili pismenog zadatka dete oseća strah, uzbuđeno je, zabrinuto, znoje mu se dlanovi, boli ga stomak.- ... Ukoliko učenici povežu školu (neutralna draž) s toplim i srdačnim ponašanjem nastavnika (bezuslovna draž), školu će doživljavati kao ugodno i sigurno mesto.

Klasično uslovljavanje – I. Pavlov

• Ukoliko se neutralna draž zadaje nekoliko puta bez uparivanja sa sa bezuslovnom draži, uslovna reakcija se teže usvaja – prvi odlazak deteta zubaru ... ukoliko dete ide zubaru (ND) pre nego što je potreban ikakav bolan zahvat (BD), manja je verovatnoća da će kasnija bolna intervencija izazvati strah od zubara (UR)

• U prvim ispitivanjima znanja , deca bi trebalo da dobiju informaciju o tome šta su dobro i uspešno savladala, a šta bi trebalo da nauče bolje, bez negativnih ocena. Ukoliko su prva ispitivanja prošla bez loših posledica, manja je verovatnoća da će kasnije negativne ocene izazvati strah od ispitivanja.

Klasično uslovljavanje Generalizacija

• Dete koje je naučilo da se plaši lekara, pokazivaće strah i u prisustvu drugih ljudi koji nose bele mantile (prodavci, frizeri)

• Učenik koji je naučio da se boji pismenog zadatka iz matematike, može iste strahove da pokazuje i pri pismenom iz fizike ili hemije.

• Ako je nastavnik neki komentar učenika propratio osmehom, učenik će se verovatno uzdržavati od komentara i na časovima drugih nastavnika.

• Dete koje se oseća ugodno na vanškolskim aktivnostima, može preneti svoj pozitivan stav i na školsku nastavu.

Klasično uslovljavanje Diskriminacija

• Učenik pokazuje strah samo na ispitima iz matematike, a na drugim ispitima nema takvih reakcija, ili daje svoje mišljenje na ostalim časovima ali ne i na časovima istorije, na kome je bio ismejan – učenik uočava razlike među situacijama i daje rzličite odgovore na slične, ali ne identične podražaje

Klasično uslovljavanje Gašenje

• Strah od ispitivanja može postepeno da nestane ako učenik kod nekoliko uzastopnih testiranja doživi uspeh.

• Nastavnik može da organizuje netakmičarske situacije u kojima zadaje mali broj zadataka za koje je siguran da će ih učenik sa uspehom rešiti.

• Naizgled okrutni postupci nastavnika koji nakon neugodnosti traže od deteta da ponovi postupak kako bi shvatilo da aktivnost nije nužno praćena neugodnošću. Takav postupak dovodi do gašenja uslovljenog straha. (pr.: nastavnik traži od devojčice koja je pala sa grede, ali se nije povredila, da ponovo prođe gredu).

Instrumentalno (operantno) uslovljavanje

Burrus F. Skinner (1904.-1990.)

Pri operativnom uslovljavanju dolazi do stvaranja veze između ponašanja i posledice tog ponašanja

Instrumentalno uslovljavanje• Osnovna ideja: većina ponašanja se može

objasniti posledicama i da se pažljivom kontrolom posledica mogu oblikovati poželjni oblici ponašanja pojedinca i čitavih zajednica.

• Posledice koje povećavaju verovatnoću pojavljivanja nekog ponašanja nazivamo potkrepljenjem.

• Možemo pretpostaviti da je neko učestalo ili trajno ponašanje takvo jer je na neki način bilo potkrepljivano (ružne reči koje izgovaraju deca, )

Instrumentalno uslovljavanje

• Potkrepljenje – bilo koji događaj koji povećava učestalost ponašanja koje mu je prethodilo

• Kazna – događaj koji smanjuje učestalost ponašanja koje mu je predhodilo

• Primarno potkrepljenje – zadovoljava naše osnovne potrebe (glad, žeđ, potrebu za snom, toplotom, seksualne potrebe),

Instrumentalno uslovljavanjeprimarno i sekundarno potkrepljenje

• Sekundarno potkrepljenje – 1. socijalno potkrepljenje (osmeh, zagrljaj, pohvala, pažnja), 2. potkrepljivačke aktivnosti (pristup omiljenim igračkama, zabavi ili igrama),3. simbolička potkrepljenja (novac, ocene)

Poželjna aktivnost kao potkrepljivač za neku manje poželjnu aktivnost

• Kada završite zadatak u sveskama za rad na času, možete uzeti časopis sa mog stola i pročitati strip o Bartu Simpsonu, ili Kada rešite ove matematičke zadatke na tabli, možete u svesci da nacrtate nešto lepo što ste danas videli na putu u školu,

• Stariju decu treba naučiti da sami sebi pronađu koja će im služiti kao potkrepljenje za obavljanje manje željenog posla,

Vrste potkrepljenja:

• Vrste potkrepljenja:1. Pozitivno potkrepljenje2. Negativno potkrepljenje3. Kazne

1. Pozitivno - često se nenamerno potkrepljuju ponašanja koja nisu poželjna – učenik koji nije pitan, dovikuje neki netačan ali duhovit odgovor na učiteljevo pitanje. Smeh drugih učenika i učitelja jeste pozitivno potkrepljenje koje učvršćuje takvo ponašanje.

Negativno potkrepljenje

2. Povećava učestalost nekog ponašanja ukoliko takvo ponašanje uklanja ili smanjuje neku neugodnu draž.

Pr.: ukoliko bežanje sa časova omogućava da se efikasno izbegne test iz fizike, a ne donese neke druge neželjene posledice, učenik će verovatno pobeći i drugi put

Kazne• 3. kazne –

a. Kazne zadavanjem neugodnih draži ili aktivnosti (prekor, brisanje table, čišćenje učionice, odlazak kod direktora), a, šta ako učenici vole ove aktivnosti?

b. Kazne uskraćivanjem – kada učitelj igniriše učenika koji govori, a nije podigao ruku, i rpozove učenika koji se na primeren način javlja za odgovor

VAŽNO: pri kažnjavanju se mora voditi računa da se deci ne smeju uskratiti neki njima nužno potrebni sadržaji (nedopustivo je uskratiti korišćenje školskog odmora jer nisu bili dobri prethodnog časa i sl.)

Primena u školi1. Potkrepljenje mora biti jasno povezano sa

ponašanjem. To znači da učitelj mora jasno da kaže zašto je dete nagrađeno.

2. Potkrepljivači moraju biti primereno odabrani , i njihova vrednost se netreba umanjivati bezrazložnom upotrebom (dozvoliti učenicima da smai odaberu nagradu – izbor igre na fizičkom, izbor muzike na likovnom, i sl).

3. Kada potkrepljenje treba koristiti? Nagrađivanje nezainteresovanih učenika daje dobre rezultate, ali nagrađivanje već zainteresovanih učenika može da umanji njihovo angažovanje.

Primena u školi4. Kazne kao što su opomene efikasne su ako ih

nastavnik tiho izriče učeniku, a ne na glas da ih čuje celo odeljenje (Opet sam uspeo da ga izludim i svi su to čuli). Treba izbegavati sarkazam u rečima ili tonu.

5. Primedba ili opomena se mora odnositi na učenikovo ponašanje , a ne na njegovu ličnost .

6. Domaći zadatak ne sme da bude kazna 7. Kazna treba da bude primerena ponašanju, a ne sme

da zavisi od toga koliko je učenik simpatičan učitelju.

Opservaciono učenje - A. Bandura(I) Modelovanje – promene u ponašanju pojedinca koje su rezultat posmatranja ponašanja drugih. Učenje na osnovu posmatranja nekog ponašanja, - bez namere da se uči, i - bez ponavljanja tog ponašanja

- Nije svako učenje rezultat direktnog potkrepljivanja odgovora.- Ljudi, takođe, uče oponašanjem drugih i takvo učenje se odvija iako oponašajući odgovori nisu direktno potkrepljivani.

Opservaciono učenje – A. Bandura

• Oponašanje modela i kada model nije prisutan biće olakšan ako učenik koristi verbalno kodiranje kako bi i simbolički sačuvao ponašanje u svom pamćenju. (oponašano ponašanje će se duže zadržati ako je učenik u stanju da ga opiše rečima ).

• II) Vikarijsko učenje. Učenje posmatranjem kako su drugi nagrađeni ili kažnjeni za svoje ponašanje.

Eksperiment sa Bobo lutkom Albert Bandura i saradnici 1961.g.

• Deca su gledala film u kome odrasle osobe tuku lutku

• Jedna grupa dece je videla verziju u kojoj je model bio fizički kažnjen, druga grupa verziju u kojoj je bio nagrađen, treća grupa verziju u kojoj nije bilo posledica

Najagresivnije su se ponašali oni koji su gledali film u kojem je model bio nagrađen

Delotvornost modela Nisu svi modeli podjednako delotvorni.

Uticaj najviše zavisi od percepcije onoga koji opaža. Dva faktora:1. Opažena sličnost (učenici su skloniji oponašanju

učitelja istog pola; kada nisu sigurni koje je ponašanje prikladno, skloniji su oponašati svoje vršnjake nego stariju decu i odrasle).

2. Opažena kompetentnost (učenici su skloniji da oponašaju model koji smatraju kompetentnim, nego onog za kojeg misle da je nekompetentan, bez obzira na opaženu sličnost).

Opservaciono učenje - A. Bandura‘’Ako ima nešto što bismo želeli da promenimo kod deteta, najpre bismo morali da istražimo i vidimo da li je to nešto što bi trebalo da promenimo kod sebe.’’ K. Jung

-Opservaciono učenje se dešava i kada učitelji/vaspitači toga nisu svesni. - Ako nisu dosledni pa jedno govore, a drugo rade, učenici će oponašati njihovo ponašanje , a ne reči. Iako je važno šta učitelji govore učenicima, još je važnije kako se ponašaju prema njima.

Primena u školi1. Ponašajte se prema učenicima onako kako biste želeli

da se i oni ponašaju- ponašajte se pristojno i sa poštovanjem ,- zahtevajte od učenika da se odnose sa poštovanjem i prema vama i prema drugim učenicima - otvoreno pokažite svoju zainteresovanost za čitanje i učenje

2. Moledujte učenicima veštinu koju želite da nauče, za vreme modelovanja rečima opisujte šta radite

3. Koristite vikarijsko potkrepljenje.

Značaj vikarijskog učenja

• Teško je dovoljno naglasiti značaj opservacionog učenja. Učitelji nastoje da prenesu učenicima različita znanja, ali će osim tih znanja učenici verovatno j još duže pamtiti svoje učitelje kao osobe i sećaće se njihovih vrednosti, ciljeva i ideala . Ako učitelji iskreno žele da pomognu učenicima da se razviju, ako sami cene i uviđaju vrednost učenja i ako poštuju svoje učenike kao ličnosti – verovatno će uticati na njih i izvan granica razreda i onoga što se u školi uči.