KLASIFIKACIJA TRINIH STANJA

KLASIFIKACIJA TRINIH STANJA

Dino MujkiKonkurencija predstavlja odreeni oblik uspostavljanja odnosa izmeu, s jedne strane prodavaca i s druge strane kupaca na tritu.

Meusobni odnos i poloaj uesnika determinisan je sljedeim kriterijima:brojem samih uesnika kako na strani ponude, tako i na strani potranje,njihovom relativnom snagom,mogunou samog ulaska i izlaska sa trita,mogunou uslovljavanja meusobnih odnosa ielastinou ponude i potranje, odnosno cijena.

Klasifikacija trinih struktura Broj kupaca

BrojProdavacaMnogoMaloJedanMnogoPotpuna konkurencijaOligopsonMonopsonMaloOligopolBilateralni oligopolKvazi monopsonJedanMonopolKvazi monopolBilateralni monopolStackelberg-ova klasifikacijaKlasifikacija trinih strukturaWaud-ova klasifikacijaOdlikeSavrena konkurencijaMonopolistika (ograniena) konkurencijaOligopolMonopolBroj preduzea na trituVrlo mnogoMnogoNekolikoJedanMogucnost preduzeca da kontrolie cenuNema jeOgranienaZavisi od ponaanja drugih preduzea, ali velika u sluaju sporazumaZnatnaMogunost ulaska novih preduzea u granuLako, bez veih preprekaUmereno lakoTeko, znaajne preprekeNemogueDiferencijacija proizvodaNediferenciranDiferenciranNediferenciran i diferenciranProizvod jednog tipaKonkurencijaNema jeDonekle reklamiranje i promocija razliitosti proizvodaVelika reklama i promocijaPromocija proizvoda i reklama u medijimaKlasifikacija trinih strukturaWeintraub-ova klasifikacijaTrino stanjeBroj uesnikaKoeficijent cenovne elastinosti tranjeKoeficijent unakrsne elastinosti tranjePotpuna konkurencijaVeliki0MonopolJedanOdreen (mali) broj0OligopolMaloOdreen brojOgraniena konkurencijaVelikiOdreen (veliki) brojOdreen brojVRSTE POTPUNA - (PERFEKTNA, SAVRENA) KONKURENCIJA I OGRANIENE (NESAVRENE) KONKURENCIJE

Stepen intenzitet konkurencije proistie iz brojnosti subjekata na strani ponude i strani potranje i u tom smislu razlikujemo sljedee tipove konkurencije:

potpuna - perfektna (slobodna, savrena, ista) I

ograniena imperfektna (nesavrena) u okviru koje razlikujemo:monopol monopsonmonopolistika konkurencija ioligopol oligopson Trite potpune konkurencije Savrena konkurencija je najefikasniji trini model

Pretpostavke na kojima poiva model savrene konkurencije su:Veliki broj prodavaca i kupaca male ekonomske snage;Homogenost proizvoda;Data cijena;Slobodan ulazak na trite i izlazak iz njega;Potpuna informisanost svih uesnika,Savrena cjenovna elastinost tranje i unakrsna elastinost tranje koja je jednaka nuli.

Primjer savrene (potpune) konkurencije:

Veina poljoprivrednih proizvoda je homogena (kukuruz, penica, jeam), kao i nafta, benzin, sirovine poput bakra, eljeza, drva, pamuka i slino. Tranja i granini prihod preduzea Trina cijena je odreena krivama ponude grane i tranje za proizvodima grane, tako da je za preduzee data kategorija na koju ono nema uticaja.

Kako je cijena data kategorija, kriva pojedinane tranje (d) sa kojom se suoava preduzee prikazana je horizontalnom krivom.

Kriva trine tranje (D) odgovara delovanju opteg zakona tranje i negativnog je nagiba.

Tranja i granini prihod preduzea

Maksimizacija profita konkurentnog preduzea Cilj svakog preduzea pa i onog koje posluje u uslovima savrene konkurencije je ostvarivanje obima proizvodnje koji obezbeuje maksimalan profit.

Obim proizvodnje koji obezbeuje maksimalna profit jeste ravnoteni nivo proizvodnje. U ovom obimu proizvodnje razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova je maksimalna.

Kratkorona kriva ponude konkurentnog preduzea Kratkorona kriva ponude konkurentnog preduzea je dio krive graninih trokova iznad prosjenih varijabilnih trokova.

Reakcija preduzea na promenu cijene inputa Promjena cijene inputa utie na promjenu ravnotenog nivoa proizvodnje, odnosno nivoa koji donosi maksimalan profit.

Porast cijene inputa dovodi do smanjenja obima proizvodnje, dok smanjenje cijene inputa dovodi do poveanja obima proizvodnje koji donosi maksimalan profit.

Efikasnost konkurentnog trita Efikasnost trita se odreuje preko blagostanja koje ono donosi kupcima i prodavcima.

Blagostanje kupaca i prodavac se mjeri preko veliine potroaevog i proizvoaevog vika, odnosno koristi koje kupci i prodavci stiu od uea na tritu.

Efikasnost konkurentnog trita Potroaev viak je razlika izmeu vrijednosti koju kupci pripisuju nekom dobru i iznosa koji plaaju za to dobro.

Proizvoaev viak je razlika izmeu iznosa koji prodavci dobijaju za neko dobro i trokova stvaranja tog dobra.

Ukupan viak jeste zbir potroaevog i proizvoaevog vika, odnosno to je razlika izmeu vrijednosti koju potroai pripisuju nekom dobru i trokova stvaranja tog dobra.

Maksimizacija profita konkurentnog preduzea u dugom rokuKonkurentno preduzee maksimizira profit u dugom roku pri onom obimu proizvodnje gdje su dugoroni granini trokovi (LRMC) jednaki cijeni (P) i dugoronim prosenim trokovima (LRAC) u taki njihovog minimuma.

Maksimizacija profita konkurentnog preduzea u dugom roku

Nulti, pozitivan i negativan profit konkurentnog preduzea u kratkom roku

Nulti, pozitivan i negativan profit konkurentnog preduzea u kratkom roku

Trenutni rok je vremenski period koji u sebi sadri samo aktivnost realizacije (prodaje) i u njemu su svi faktori fiksni.

U ovom roku dominantan uticaj na trinu cijenu ima tranja.

Ravnotea grane u trenutnom i kratkom rokuRavnotea grane u trenutnom i kratkom rokuKratak rok je vremenski period koji sadri aktivnosti proizvodnje i realizacije i u njemu postoji podjela faktora na fiksne i varijabilne.

Na ravnotenu cijenu utiu i tranja i ponuda s tim da je uticaj tranje vei.Ravnotea grane u dugom rokuDugi rok je vremenski period koji u sebi sadri aktivnosti investiranja, proizvodnje i realizacije i u njemu su svi faktori varijabilni.

Na ravnotenu trinu cijenu presudan uticaj ima ponuda.Trenutni rok je tako kratko vremensko razdoblje koje ne dozvoljava poveanje ponude angaovanjem varijabilnih ili fiksnih faktora proizvodnje.Na ravnotenu cijenu u trenutnom roku dominantan utjecaj ima tranja na tritu, a ponuda ima dominantan utjecaj na ravnotenu koliinu.Primjer: Ponuda ribe na trnici Kratki rok je vremensko razdoblje u kome je mogue poveati ponudu angaovanjem dodatnih varijabilnih faktora. U tom sluaju formira se tzv.subnormalna cijena kratkog roka.Nakon porasta tranje i rezultirajueg porasta cijene, poveava se ponuda koja smanjuje cijenu na tritu.

Dugi rok je dovoljno dugo vremensko razdoblje u kojem se moe poveati angaovanje varijabilnih faktora proizvodnje.U dugom roku, funkcija ponude moe imati tri oblika u zavisnosti od eksternih ekonomija i eksternih disekonomija.U dugom roku opadaju trokovi proizvodnje nekih proizvoda, kao to je cijena elektrine energije, dok npr, trokovi proizvodnje nafte, trokovi proizvodnje elika rastu.Proporcionalni trokovi su npr. trokovi uzgajanja ribe, stoarstva, vinogradarstva, itd.