7/25/2019 KLICE

1/5

Naklijavanje semenkiKlijanje je jednostavno i za to se mogu koristiti semenke od pasulja, suvog graka, lee/soiva,

deteline, penice, heljde, suncokreta, bundeve... Namoite kaiku semenki u litru mlake vode prekonoi. Prethodno treba proveriti jesu li semenke tretirane nekim hemijskim sredstvom za setvu, dase ne bismo otrovali. o prvo namakanje, u stvari, je i poslednje. Narednog dana isperite dobroseme u mlakoj vodi i dobro ga ocedite. !tavite ga u teglu od litra, a preko grla komad gaze, pa jeuvrstite gumicom. !tavite je na mrano mesto.

!vakog sledeeg dana isperite semenke dvaput dnevno, ili tri ako je vreme toplo i suvo. Pritomuvek pazite da viak vode pa"ljivo ocedite. reeg dana klijanja e sve semenke koje nisu sposobne da proklijajupasti na dno staklenke kada je napunite mlakom vodom. #ahunarke e se ponaati neto drugaije. $zdanci koji suproklijali dii e se na povrinu vode te ih mo"ete zahvatiti cediljkom, a seme koje je ostalo na dnu tegle mo"ete baciti.$zdanci soje i lee spremni su za jelo ve trei dan, a izdanci penice za dva dana, dok za izdanke deteline treba %&'dana. ( suvoj i toploj klimi izdanci klijaju i rastu br"e, te ih stoga treba i ee ispirati vodom, a gaza bi stalno trebalada bude vla"na. Najpovoljnija je temperatura za klijanje od )* do +) stepen elzijusa. -to je temperatura via izdanake br"e klijati.

ko nemate pri ruci teglu naklijavanje se mo"e obaviti i na sledei nain. Potrebno je imati deblju plastinu kesu0laganu, tanku, plastinu kesu0 nekoliko papirnih salveta ili istu krpu i gumice.

( debljoj plastinoj kesi ete izvriti namakanje i vrsto zatvoriti gumicom da voda ne iza1e. Kad je namakanjezavreno preruiti semenke u tanju kesu koju smo, prethodno, na dnu izbuili. Namoite papirne salvete, pa umotajtekesu sa semenkama, a zatim sve to umotajte u jednu mokru krpu0 sve to stavite u onu puniju plastinu kesu i dobrozatvorite gumicom. $spiranje ete obaviti ispiranjem pod mlazom mlake vode ili umakanjem u reku tanke plastine

kese koja je na dnu izbuena i koju e te uvek pa"ljivo odkapati od vika vode. 2pisanog postupka se trebapridr"avati da se ne bi seme ubu1alo od prevelike vlage i usmrdelo od nedovoljnog ispiranja ili od prevelike koliinesemena koje se naklijava odjednom u maloj tegli.

Postupak sa raznim semenima:

Penica & !lian ukus ima kao mlad kukuruz. #o"e se koristiti im isklija, a mo"e se saekati da izdanak

dosegne dvostruku du"inu zrna. o je stvar ukusa. Kako se pojavljuje koren nove biljice, to ona gubi hranljivuvrednost i ukus. Naklijalo seme se mo"e jesti tako u sve"em stanju, a mo"e se od njega praviti ukusna poslastica takoda se samelje u maini za meso, a potom se dodaje rendana argarepa, jabuka, orah, med, slatko od treanja islino...

Pirina& reba koristiti nepolirani pirina. Naklijavanje se vri na temperaturi vioj od +) stepen. Neutralnog jeukusa i mo"e se dodavati u razne salate.

Soja& ! obzirom da je zrno soje krupnije od drugih, treba ga namakati najmanje )+ sati. 3a klijanje soje potrebnoje ee ispiranje zrna i izdanaka im se pojave. Koriste se izme1u etvrtog i estog dana, kada je izdanak narastaood ' do 4 cm du"ine. !irovi se mogu koristiti, ali su malo oporog ukusa, a kada se )5 do )' minuta prokuvaju sasvimzamenjuju meso u gulaima i varivima.

Suncokret& 2bino odlino klija. #oraju se upotrebiti izdanci pre nego se razvije jak ukus koji pali grlo. Najboljeje da dostigne du"inu zrna, tj. za +% do 4+ sata nakon poetka klijanja. (potrebljavajte ih u salatama, meajte ih sasve"im i suvim voem, orasima, gro"1em. ( mikseru za sokove umutite vodu, med i izdanke suncokreta i dobieteizvanredan napitak za doruak.

Zob& 6a bi zob uspeno proklijao potrebno je itavo zrno, kome je odstranjena samo gornja pleva, tako da semo"e upotrebljavati zajedno i izdanak i zrno. 3obeni izdanci su blagog ukusa i mogu se koristiti kao sastojak salate ilizdravih slatkia.

Kukuruz& $zuzetno teko klija, jer se teko dobija neoteeno zrno prilikom krunjenja, zato je bolje da za svojepotrebe sami okrunite kukuruz. !toga je va"no da ve u prvom stadijumu klijanja 7drugi i trei dan8 odstraniteoteena zrna i ona koja do tada nisu proklijala. $zdanci su najbolji kada dostignu +&9 cm du"ine.

Bundeva& !emenke treba namakati u vodi najmanje ): sati. ada ih ostavljamo tri dana na temperaturi od +)stepen da proklijaju i redovno ih ispiramo tri puta dnevno. Kada je izdanak dug oko 9 cm mo"e se koristiti za jelo.

;juske ete lako odstraniti ako izdanke uronite u vodu i pokupite s povrine prazne ljuske.Graak& ko je pravilno osuen i predvi1en za ishranu. Koriste se izdanci kada dostignu du"inu zrna 7mogu se

prokuvati od 9 do ' minuta8.Proso& !itna "uta zrnca treba namakati oko * sati, zatim e trebati oko tri dana da se dobiju izdanci. reba ih

ispirati tri puta dnevno. Koristimo ih kada dostignu du"inu od + mm. !latkog su ukusa te se mogu koristiti kao dodatakvonoj salati, mlenim proizvodima i supama ili testu.

Detelina (lucerna plava& 2va vrsta je najbolja za klijanje, a mo"e i obina koja se koristi kod nas, samo daseme nije tretirano preparatima za setvu. 2na najvie klija, daje dugake 7oko 9 do ' cm8 tanke mladice slatkastogukusa. Klijaju za 9 do ' dana.

!ve izdanke mo"ete, ako su vam jaki za upotrebu u sve"em stanju, malo prokuvati, neke je dovoljno i samopopariti vrelom vodom, a do recepata za pripremanje jela od njih doi ete najvie vremenom, slobodno ihkombinujui jedne sa drugima ili sa sve"im povrem ili kao variva, salate ili kao ukusne poslastice.

2vaj vid posne ishrane je veoma zdrav i zbog toga to sadr"i niz korisnih vitamina, minerala i drugih sastojaka,

koji reguliu razmenu materija u ljudskom organizmu...

7/25/2019 KLICE

2/5

& !lika prikazuje isklijala zrna pasulja : krupnih zrna u gornjem delu slike su ovogodinji rod i sva su isklijala doksu u donjem delu slike od 4 zrna proklijala svega dva, prologodinji rod0 obratite pa"nju na klijavost semena.72riginal scan, +55%.8

Vidim da niko nije jos odgovorio na pitanje u vezi sa gajenjem ipripremanjem PSENICNIH KLICA, pa evo nesto da javim:Pre !"tak godina izas#a je knjiga $dzepno izdanje% &Izdan'i " ziva (rana&,od )irjane *ra'an, iz +agrea-Ina'e, postupak doijanja k#i'a od pseni'e $i svi( drugi( semenja% jes#ede'i: supenu kasiku semenja doro oprati $da se odstrane eventua#ne (emika#ijekoje stite zrno od o#esti%, i zatim spustiti i #epo rasporediti po teg#i od kg koja je oorena da ezi&-)oze se kao prostirka postaviti i komad .ate,a#i ne mora- /eg#u zatvoriti sa komadom gaze i zategnuti gumi'om- +atimteg#u smestiti u mra'ni orman i#i kutiju, jer seme o#je k#ija u mraku, ak#i'a ude ukusnija- 0va puta dnevno ispirati seme tako sto se sipa (#adnavoda $do po#a% u teg#u, a zatim se prospe $kroz gazu%- Vazno je da seme ne#ezi u vodi, nego da se samo opere i ov#azi- +a tri dana k#i'e 'e itispremne za upotreu-Sve se izru'i u tanjir, a makazi'ama se od svake semenke odse'e k#i'a koja

je duzine oko "1 'm- K#i'a trea da je zu'kasto"e#e oje, i onda je vr#oukusna- Ako je poze#ene#a, a i takva moze da se jede, a#i onda ima ukus &natravu&, koji je ma#o neoi'an za nase pojmove-2vo se'kanje k#i'a je i najpipaviji posao, a#i kako se ne pravi ve#ikako#i'ina, ne traje duze od 3"4 minuta-2vakve k#i'e su prepune vitamina, i e#an'evina u najo#jem promeru, #akosvar#jive, a sto je najvaznije, prepune enzima, i zivotne snage-

Kako su vr#o #agog ukusa, mogu se servirati sa svim drugim uoi'ajenimje#ima, vazno je da se jedu sveze, tj nekuvane-5a sam i( koristi#a u svim mogu'im sa#atama kao dodatak, zatim u kajgani prikraju przenja, u 'orama, --- itd-

2vo uputstvo se odnosi na seme pseni'e, a s#i'no se postupa i sa semenkamasun'okreta $presnog, ne przenog%, a proa#a sam i k#i'e od kukuruza$izuzetno i neoi'no s#atkog ukusa%, od undeve $#jutog ukusa%-6 ovom na'inu is(rane dosta se koriste i semenke od dete#ine i spe' &kres&sa#ate, samo sto se onda k#i'e ne se'kaju, nego jedu sa svim semenjem ikoren'i'ima, jer je sve izuzetno sitno-Veoma (ranjiva je i k#i'a od sojinog zrna, samo uz napomenu da se ona ne sme

jesti presna, nego se k#i'a odse'e i pos#e prokuva sa 'orama i#i proprzima#o duze- /akodje i k#i'e od mungo"gra(a i osta#i( ma(unarki koji se morajukuvati-

Ina'e, postoje spe'ija#ne posude za &nak#ijavanje& semena, sto mnogoo#aksava 'eo postupak, a rade na prin'ipu 7 sprata, pa se voda s#iva od goredo donje posude u kojoj se skup#ja voda i #ako odstrani- Vazno je inapomenuti da voda mora iti (#adna, nikako m#aka, jer 'e semenje po'eti da.ermentise, a to nije 'i#j ovakvog spremanja (rane-

Klice u ishrani

7/25/2019 KLICE

3/5

Kod nas su mnoge itarice i semenje nale svoju primeni u ishrani, ali ne i njihove klice. Klice su izvor neophodnih

minerala i vitamina, tako da mogu posluiti u borbi protiv raznih poremeaja i bolesti. Nema namirnice koja je toliko

bogata, vrednim hranljivim sastojcima sa uravnoteenim hemijskim sastavom, a da je istovremeno niske energetske

vrednosti, kao to su klice.(13)

Celokupan bioloki ivot i biljaka i ivotinja usklaen je sa promenom godinjih doba. Ljudi bi takoe trebali da ih sledei da izbegavaju ono to ne odgovara trenutnom razdoblju. U svakoj sezoni u prirodi se raaju odreene vrste biljaka,

koje treba izbegavati van sezone. U zimskim mesecima, kada vegetacija miruje, koristi se ona hrana koja se moe

jednostavno zimi uvati: ita, mahunarke, semenke, korenasto povre, kao i neko voe. Mnogi smatraju da su

proklijala ita i semenje jedna od najkvalitetnijih vrsta hrane, zato to se u takvom obliku njihova vrednost viestruko

uveava. Pored toga, ovakva vrsta hrane moe se lako gajiti kod kue.(14)

Lekovita svojstva klica razliitih semenki poznavali su stari Kinezi, jo pre vie hiljada godina. Hranljiva i lekovita

svojstva klica nisu poznata samo u Kini, ve i u drugim krajevima sveta: Africi, Indiji, Engleskoj, Americi, a sve vie se

primenjuje i u naoj zemlji.(13)

Svako seme je puno enzima, vanih za ivotne procese. Sva energija biljke usmerena je

ka stvaranju semena, da bi nova biljka opet izrasla, da bi se produila vrsta. Seme sadri

vitamine, minerale, proteine, masti i ugljene hidrate, koje dri u rezervi, ekajui pogodan

trenutak da pone da raste. Kada se stvori pogodna temperatura i vlanost, zapoinje taj

udesni trenutak klijanja. Odvijaju se bre hemijske promene. Tokom procesa klijanja

enzimi razlau ugljene hidrate do prostih eera. Sloeni proteini se razlau na

najjednostavnije aminokiseline, a masti do masnih kiselina, koje ovek moe lake da

usvaja. Sadraj vitamina, koji je do tada bio mali, odjednom se uveava.(15)

Biohemijski procesi u toku klijanja viestruko poveavaju prehrambenu vrednost klica. Objanjenje je jednostavno:

uspavana sila i mo ivota upakovani u suvom zrnu, razbuktavaju se i umnoavaju kretanjem u razvoj, formiranjem

nove biljke, za iji je ivot neophodna najvea energija, enzimi, vitamini i mineralne materije.

Razlikujemo klice od izdanaka. Klicama razvijamo fazu razvoja biljke iz semena, dok je klica duine 1-2cm, tada se

koristi celo zrno. Izdancima nazivamo sledeu fazu u daljem razvoju biljke, kada je ve formiran izdanak nove biljke.

(16)

Zdravo zrelo seme svoju ivotnu sposobnost zadrava tokom vremenskog perioda razliite duine, zavisno od biljne

vrste, uslova u kojima se uva. Bubrenje je prva etapa u procesu klijanja.(17)

Optimalna temperatura za brzo klijanje je 25-30C. Ako se temperatura smanjuje, usporava se i klijanje. Klice semena

koje klija pri niim temperaturama, bogatije su vitaminom C od onih koje klijaju na viim temperaturama.(13)

ehnike klijanja

Ima nekoliko naina kako se mogu gajiti klice:

1. u teglama

2. na tacnama

3. u poroznoj kesi

http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#14http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#15http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#15http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#16http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#17http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#14http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#15http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#16http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#17http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13

7/25/2019 KLICE

4/5

Svi ovi naini su nalik jedan na drugi, i svi prvo poinjuizborom semena. Treba izabrati seme koje nije hemijski

tretirano. To emo proveriti pri kupovini semena, kada odaberemo nekoliko zrna i protrljamo ih meu prstima. Ako na

prstima ostane beliast trag, to znai da je ono hemijski tretirano.(15)

Druga zajednika faza jenatapanje u vodiibubrenje. Vreme natapanja se razlikuje u zavisnosti od semena.

Klijanje u tegli. Jednu teglu sa irokom otvorom do polovine treba napuniti semenom i vezati je gazom. Zatim, uliti

vodu toliko da pokrije seme, da bi ono moglo da nabubri. Posle 8-12 sati teglu moemo okrenuti, da se voda iscedi. U

zavisnosti od temperature i vrste, seme klija ve posle 1-3 dana. Vano je da ono za to vreme ostane vlano. Da bi se

to postiglo treba ga ispirati vodom 2 i vie puta dnevno. Ako teglu stavimo blie prozoru ili na sunce, klice e biti

zelene i bogatije vitaminima. Koristimo ih kada dostignu duinu 1-5cm.(18)

Klijanje na tacnama.Seme se ispere i stavi da bubri. Odlije se voda i semenje stavi u tanjir (plastini posluavnik), na

ijem dnu je prostrta pamuna tkanina ili gaza namoena u vodu. Odozgo se zrna prekriju istom tkaninom. Tanjir se

ostavlja na temperaturi 22-23C i s vremena na vreme vlai gornja tkanina, dok zrna ne proklijaju. Maksimalna

bioloka vrednost zrna je eksperimentalno naena pri duini klice 1-3cm.(20)

Klijanje u poroznoj kesi.Za ovaj nain klijanja potrebna je tkanina slina gustoj mrei (gaza), saivena u kesu, koja

e na gornjem obodu imati provuenu traku, tako da moe da se stegne i okai. U kesu se stavi odreena koliina

semena i potopi u posudu sa vodom, da seme nabubri. Posle odreenog vremena, kesu sa semenom treba isprati i

dobro ocediti. Zatim poroznu kesu staviti u najlon kesu na kojoj se probui nekoliko rupa, zbog cirkulacije vazduha i

okaiti na svetlom mestu. Seme koje klija treba ispirati dva i vie puta dnevno. Ispirati tako to se skine plastina kesa,

a seme u poroznoj kesi se potopi u veu posudu sa vodom. Seme treba dobro ocediti, pre nego to se ponovo vrati u

plastinu kesu.

Svetlo ili tama.Ima razliitih miljenja da li je za klice bolje svetlo ili tama. Sigurno je da svetlo ima znaajnu ulogu u

sintezi hranljivih materija. Klice koje su bile izloene svetlosti imaju vie vitamina C od onih koje su klijale u mraku.

(13)

Pogodno seme za klijanje.Seme delimo u grupe prema njihovim osobinama klijanja:(19)

sitno seme lucerka, susam, proso, rotkva, brokule i dr.

itarice penica, ra, ovas, jeam, pirina, kukuruz i dr.

mahunasto povre (leguminoze) soivo, pasulj, mungo pasulj, azuki, graak, soja i dr.

uljarice semenje suncokrete bez ljuske i dr.

Predstavnike svake od pojedinanih grupa moemo, ako elimo, da klijamo u istom sudu. U sledeoj tabeli dato je

vreme bubrenja, dnevno ispiranje, trajanje klijanja u danima i duine klica u cm:(13)

Seme Vreme bubrenja (h)Dnevno ispiranjeTrajanje klijanja u danimaDuina klice (cm)Seme : duina klice

Lucerka 5 2-3 3-5 3-5 1 : 6

Pasulj 10-12 1-2 3 Duina zrna 1 : 4

Graak 12 4 3 Duina zrna 1 : 2

Lan 4 4 2 Duina zrna 1 : 1,5

Mungo pasulj12 2-3 4-6 2-5 1 : 5-6

Penica 12 2-3 2-3 Duina zrna 1 : 2,5

Ra 12 2 2-3 Duina zrna 1 : 2,5

Soja 12 4 3 1 1 : 4

Suncokret 12 2-3 2 Duina zrna 1 : 3

Soivo 12 2-3 3-5 1-2 1 : 3

http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#15http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#18http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#18http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#20http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#20http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#19http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#15http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#18http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#20http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#19http://www.nutricionisti.org/?view=article&id=53%3ALiteratura&Itemid=1&option=com_content#13

7/25/2019 KLICE

5/5

Brokule 12 2-3 5-6

Azuki 12 2-3 3-5 1-1,5

Susam 8 2-3 1-2 0,2 1 : 1,5

Proso 8 3 3 0,2 1 : 2

Leblebija 12 2-3 2-3 1-1,5 1 : 2,5

Tabela Vreme bubrenja, dnevno ispiranje, trajanje klijanja u danima i duina klica u cm

Napomena: sojine klice treba termiki obraditi u kljualoj vodi 10-15 minuta, jer sadre enzime, koji prilikom varenja

spreavaju dejstvo drugih enzima, a kuvanjem se unitavaju. Ostale klice mogu se koristiti u sirovom stanju ili kratko

proprene ili kratko barene, kao dodatak jelima od povra ili vonim salatama. Mogu se koristiti i kao dodataka

supama i kao sastojak testa.

Klice najzdravija hrana

Nutricionisti tvrde da medju namirnicama koje ine osnovu zdrave hrane vodeemesto imaju klice semena soje, azuki pasulja, penice, lucerke...

Mogu da ih koriste praktino svi: deca, trudnice, starije osobe, a naroito sepreporuuju sportistima i onima koji imaju slabo zdravlje ili su previe optereenina poslu, pie "olitika".

!vejedno je da li ih jedete kao dodatak salatama od sveeg povra i voa, uhlebu, pecivu, kao prilog jelima ili ih grickate same.

#naaj klica za zdravlje organizma je viestruk. $ne sadre %& odsto vie kalorija

od mesa, ali ne goje, ve se pretvaraju u energiju.

Ne sadre masti, to znai ni holesterol, pa se veoma lako vare.

'lijanjem semena viestruko se uveava koliina vitamina. Na primer, procenat vitamina ( uveava se za %)odsto, vitamina * za &+, a vitamina za ak -%+ odsto.

$sim vitamina, klice sadre i minerale kao to su kalcijum, magnezijum, osor, hlor, kalijum, natrijum, atakodje i ogromnu koliinu enzima neophodnih za zdrav organizam

+a k#ijanje trea odarati kva#itetno neo8te9eno zrno- K#ijanje semena u teg#i je

najjednostavnije- /rea izarati teg#u srednje ve#iine sa 8irokim gr#i9em, koja se pove;egazom da i vazdu( mogao da struji- Nakon 8to se seme stavi u teg#u $da prekrije dno% sipase voda do po#ovine teg#e- Seme se ostavi da uri odre