knjiga o kosovu

of 478

Dimitrije Bogdanović

KNJIGA O

KOSOVU

of 478

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI

POSEBNA IZDANJA

Knjiga DLXVI

PREDSEDNIŠTVO Knjiga 2

Primljeno na VII skupu Odeljenja jezika i knjiţevnosti, 25.

decembra 1984, na osnovu prikaza samog autora.

Urednik: akademik ANTONIJE ISAKOVIĆ

BEOGRAD, 1986

U okviru "Projekta Rastko - Biblioteke srpske kulture na

Internetu" na Internetu objavili: Zoran Stefanović, Nataša

Devetaković, Milan Stojić i Mihailo Stefanović, januara

2000.

Dimitrije Bogdanovic: THE KOSOVO QUESTION PAST

AND PRESENT

SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS

MONOGRAPHS, Volume DLXVI

Accepted at the 7th session of the Department of Language

and Literature on December 25,1984, upon author's own

communication.

of 478

Editor-in-Chief: ANTONIJE ISAKOVIĆ Member of

Academy

BEOGRAD 1986

Sadrţaj:

Uvod

Srednji vek

I. Etniĉke prilike na Balkanu pre doseljavanja Srba

II. Doseljavanje Srba na Balkan

III. Srpska drţava i Albanci

IV. Etniĉka situacija Kosova u XIII i XIV veku

V. Kosovo u kulturi srednjovekovne Srbije

VI. Srbi i Albanci u doba turske invazije

VII. Kosovska bitka u istoriji i svesti srpskog naroda

Tursko doba

I. Pustošenja srpskih zemalja i prve seobe u XV i XVI

veku

II. Organizacija i uloga obnovljene Pećke patrijaršije

III. Ratovi, ustanci i seobe Srba u XVII i XVIII veku

IV. Širenje Albanaca po jugoslovenskim zemljama u XVII i

XVIII veku

1. Katoliĉka crkva kao svedok i uĉesnik

2. Islamizacija i albanizacija

3. Vreme i prostor albanske kolonizacije

4. Naĉin albanske kolonizacije i iseljavanja Srba

5. Uzroci albanskih migracija

V. Oslobodilaĉki pokreti Srba u XIX veku

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/index.html#uvod

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_1.html

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_1.html#1_I

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_1.html#1_II

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_1.html#1_III

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_1.html#1_IV

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_1.html#1_V

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_1.html#1_VI

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_1.html#1_VII








http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html#2_IV_1





http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html#2_V

of 478

1. Srpski ustanci i poloţaj Srba na Kosovu do prvog

oslobodilaĉkog rata 1876.

2. Oslobodilaĉki ratovi Srbije i Crne Gore 1876/77. i

1877/78.

VI. Posle Berlinskog kongresa

1. Prizrenska liga 1878-1881.

2. Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878-1912.

3. Albanski pokreti 1908-1912.

OsloboĊenje Kosova

I. Balkanski rat 1912-1913

II. Prvi svetski rat 1914-1918

III. Albanci u Kraljevini Jugoslaviji

1. Pravni poloţaj albanske nacionalne manjine

2. Agrarna reforma i kolonizacija

3. Albanski terorizam i iredentizam

4. Problem iseljavanja Albanaca iz Jugoslavije

Kosovo i albanska narodnost u novoj Jugoslaviji

I. Drugi svetski rat 1941-1945. i Albanci u Jugoslaviji

1. Aneksija i Druga prizrenska liga

2. Poloţaj srpskog i makedonskog naroda u

anektiranim oblastima

3. Narodnooslobodilaĉka borba na Kosovu i Metohiji

II. Komunistiĉka partija Jugoslavije i albansko pitanje

1. Stavovi srpske socijaldemokratije 1912-1914.

2. Politika KPJ i Kominterne prema nacionalnom

pitanju

3. KPJ i Kosovo za vreme NOB-a 1941-1945.

4. Jugoslovensko-albanski odnosi i pitanje Kosova u

svetlu politike KPJ prema KPA 1939-1948.

5. Postanak i razvoj kosovske autonomije

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html#2_V_1




http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html#2_VI

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html#2_VI_1







http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_3.html#3_III_1






http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_4.html#4_I_1





http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_4.html#4_II_1







of 478

III. Velikoalbanski nacionalizam u novim uslovima

Pogovor

Skraćenice

The Kosovo Question - Past And Present (English

Summary)

Uvod

Istorijski pristup krupnim politiĉkim i nacionalnim

pitanjima našeg vremena pretpostavka je svakoga

odgovornog nastojanja da ce ta pitanja reše pravedno,

temeljno i civilizovano. Razlog je tome jednostavan: politiĉki

fenomeni imaju svoju istoriju bez obzira na to da li to neko

hoće ili ne ţeli da zna. Bez upoznavanja prošlosti takvih

pitanja, bez razumevanja njihove geneze i uslova pod kojima

su ce formirali neki odnosi, nije mogućno razrešiti ni glavne

ĉvorove problema. Tako i u sluĉaju Kosova. Nuţno je

razumeti da je ovo sloţeno pitanje samo jedan momenat u

spletu jugoslovensko-albanskih odnosa, a posebno odnosa

izmeĊu srpskog i albanskog naroda, da to pitanje nije od

juĉe; da ono ima i takve odrednice koje obavezuju na

naroĉitu opreznost i odgovornost u samom pristupu

njegovom rešavanju.

Razume ce, nije i ne mora svako okretanje istoriji biti

"nacionalistiĉki poziv na istorizam". Takva ce rezerva

prema istorijskom raspravljanju aktuelnih politiĉkih pitanja

pretvara u antiistorijski pragmatizam, kojim ce najĉešće

prikriva loša savest ili ostvaruje namera da ce ućutka

protivnik. Prigovor "istorizmu" i nema nikakvog osnova


http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_pogovor.html

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_skr.html

http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_question.html

of 478

ako ce istorijski metod primenjuje valjano, ako ce kritiĉkim

putem hoće da doĊe naprosto do istine, do ĉinjenica o jednoj

prošlosti koja tek u sukobu politiĉkih interesa postaje

sporna. Pogotovu je neumesno da ce u ime toboţnjeg

prevazilaţenja sporova izbegava nauĉno razmatranje i

raspravljanje o neugodnim pa i mraĉnim stranama istorije.

Odnosi izmeĊu naroda, a tako i odnosi izmeĊu srpskog i

albanskog naroda, nisu svagda bili dobri, menjali su ce.

Razdoblja prijateljstva i susedske saradnje smenjivala su ce

sa vremenima neprijateljstva, sukoba i istrage. Ne treba

prošlost pojednostaviti ni u kom pogledu. Govoriti, na

primer, samo o onome što dva naroda spaja, a ne i o onome

što ih razdvaja, toboţ radi izgradnje njihovoga prijateljstva

ili bratstva u ovom trenutku i u budućnosti, samo je štetna

manipulacija njihovom istorijom, nedopustiva intervencija u

njihovome stvarnom pamćenju, pamćenju od kojeg zavisi

nacionalni identitet i sposobnost daljega samostalnog

kretanja naroda kroz iskušenja aktuelne istorije. Umesto

toga, treba ce odvaţiti na istorijsku istinu i na suoĉenje sa

neprijatnostima istorijske stvarnosti.

Uostalom, ĉitavo je pitanje Kosova danas već samo po sebi

do krajnjih granica istorizovano, te su uzaludne ţelje, makar

one bile i dobronamerne, da ce prošlost zaboravi u ime

budućnosti. Bez obzira na trenutna stanja, demografske

odnose ili raspoloţenje i opredeljenje naroda, u naše sporove

su ugraĊeni istorijski argumenti. Albanski nacionalizam ce

poziva na demografsku situaciju, na relativnu većinu

albanske narodnosti u nekim oblastima i njenu teritorijalnu

kompaktnost u Jugoslaviji, pa ce iz ovih okolnosti izvlaĉe

dalekoseţni zakljuĉci i postavljaju iredentistiĉki zahtevi. No i

pored svega toga, teţište je velikoalbanske propagande i

indoktrinacije na formiranju istorijske svesti, u kojoj bi

of 478

albanska "prava" bila osveštana dalekom, ĉak i pradavnom

prošlošću. Albanci ce već skoro stotinu godina nacionalno

formiraju sa svešću da su potomci Ilira, a to znaĉi -

starosedeoci Balkanskog poluostrva, prema tome i kosovske

oblasti, da su ce nalazili na ovom prostoru još davno pre

doseljenja Slovena, te da su ih Srbi samo privremeno i za

kratko, u trinaestom i ĉetrnaestom veku, potisnuli na

"iskonskoj" albanskoj zemlji, da potom, stihijom dogaĊaja i

bez nekog ozbiljnijeg diskontinuiteta, bude uspostavljeno

preĊašnje stanje. Isto tako, poriĉu ce neki stvarni istorijski

dogaĊaji - kao što su velike seobe srpskog naroda, ili ce

jednim potezom pera briše muĉna, zaista krajnje surova

istorija tursko-albanskog genocida nad srpskim narodom u

toku poslednjih stotinu do dvesta godina. U prvom planu,

namesto toga, nudi ce zato cela jedna razraĊena slika o

toboţnjem "fiziĉkom uništenju" albanskog naroda u Srbiji,

Crnoj Gori i potom Jugoslaviji, pod vlašću "velikosrpskog

hegemonizma". Zaista nije svejedno da li je rat Srbije i Crne

Gore 1912. godine bio oslobodilaĉki ili zavojevaĉki; na to ce

nadovezuju veoma stvarni i aktuelni politiĉki pogledi i

opredeljenja od dalekoseţnog, pa i sudbonosnog znaĉaja.

Istorijska znanja su nam, zato, veoma potrebna, a rasprave

o pojedinim spornim pitanjima ne mogu izbeći istorijsku

dimenziju. Valja ozbiljno razjasniti ĉinjenice. Dve istine ne

postoje, ali dva viĊenja iste stvarnosti i te kako mogu da

postoje. Biti objektivan i pravedan u toj situaciji ne znaĉi

prihvatati unapred, ignorantski i nekritiĉki, viĊenje druge

strane.

Stanje na Kosovu i poloţaj naroda na tom podruĉju

predstavljaju plod jednoga dugotrajnog istorijskog zbivanja,

drukĉijeg nego što ga prikazuje albanska nacionalistiĉka

of 478

propaganda. Štaviše, i samo suţavanje problema na

teritoriju današnjeg Kosova izraz je jednoga pogrešnog

viĊenja stvari. Kosovo je samo jedna, makar i centralna

pojedinost velikoalbanskih pretenzija. Zahtevi iredente

odnose ce na sve teritorije gde ţive Albanci, u Grĉkoj i

Jugoslaviji; na udaru njihove akcije su Epir, Makedonija,

Srbija i Crna Gora, a u Srbiji - ne samo teritorija pokrajine

Kosovo nego i neke druge opštine [Preševo, Bujanovac,

MedveĊa]. S pozivom na problematiĉne istorijske predstave

o raširenosti albanskog naroda u jugoslovenskim zemljama,

pretenzije iredente ce pruţaju po celoj Srbiji, do Zapadne i

Juţne Morave. Pitanje ce, dakle, ni u našem razmatranju ne

moţe svesti samo na pokrajinu Kosovo, mada je Kosovo u

prvom planu s obzirom na to da su najveću demografsku

koncentraciju i najdublji prodor za poslednja dva veka

Albanci ostvarili upravo u toj oblasti; tu je teţište njihovog

pritiska, preko koga bi ce posredno imale ostvariti i druge,

daleko veće i šire, balkanske ambicije ovog nacionalizma.

Najzad, sam naziv "Kosovo" upotrebljen je ovde sasvim

uslovno jer, ako je reĉ o pokrajini, njen današnji naziv je

tursko-albanski, potiĉe od naziva "kosovskog vilajeta"

[Kosova], koji je obuhvatao pred balkanski rat ĉitavu

teritoriju Sandţaka sa Gornjim Polimljem, zatim teritoriju

Kosova i Metohije, severne Makedonije do Velesa i istoĉne

Makedonije sa celim slivom Bregalnice. Insistiranje na tom

nazivu, uporedno sa pomeranjem autonomije ka federalnoj

jedinici višeg stupnja [1968], imalo je - za svakog ko ce

razume u istoriju - prizvuk nacionalistiĉkih velikoalbanskih

pretenzija. Time ce htela nametnuti i legalizovati svest o

"albanskom" karakteru ovog dela srpske i jugoslovenske

teritorije, sankcionisati na neki naĉin koncept Prizrenske

lige, koja je 1878. traţila Veliku Albaniju, Albaniju "ĉetiri

of 478

vilajeta" - kosovskog, skadarskog, bitoljskog i janjinskog. U

dokumentima KPJ pre i za vreme rata, i u ustavnopravnim

dokumentima nove Jugoslavije, ova ce regija zvala "Kosovo

i Metohija", mada ni taj naziv nije bio sasvim taĉan jer je

teritorija oblasti obuhvatala i druge krajeve sa posebnim

nazivima: ne samo Kosovo i Metohiju nego i Malo Kosovo

[Lab], i Gornju Moravu sa Izmornikom, i Goru sa Opoljem,

i Novobrdsku Krivu Reku, Sredsku, Sirinić, srednji Ibar. Sa

stanovišta regionalne geografije, znaĉi, ni taj naziv nije bio

sasvim opravdan. Istorijski, pak, i obiĉajno, ni jedan ni

drugi naziv nisu ce primenjivali na ovu teritoriju u njenoj

celini. Sa najviše opravdanja ce zato govorilo pre 1912.

godine o "Staroj Srbiji", jer to i jeste jezgro stare srpske

drţave i kulture. No mi ćemo ipak upotrebiti naziv

"Kosovo", ne samo zato što je on već ušao u opštu upotrebu

kao oznaka cele oblasti nego još više zato što je to naziv

jednog istorijskog i aktuelnog politiĉkog problema, koji je

pod tim imenom poznat i u ostalom svetu. Oko "Kosova" i

na Kosovu gradi ce sloţena strategija albanske ekspanzije,

kojom ce ugroţava Jugoslavija - ne samo Srbija nego i

Makedonija i Crna Gora: "Kosovo" postaje znak, simbol

albansko-jugoslovenskih odnosa. Treba konaĉno shvatiti da

ce radi o odnosu celoga jednog naroda prema drugim

narodima, a ne samo o jednoj "narodnosti" prema

većinskom narodu naše zemlje.

Istorijski okvir Knjige o Kosovu odreĊen je potrebom da ce

bar u osnovnim crtama razjasne postanak i razvoj ovog

problema: od praistorije i pitanja etnogeneze do naših dana.

Istorijom ce dobrim delom razjašnjava sadašnjost; ali ce i

našim vremenom, iz perspektive ovog trenutka, mnoga

zbivanja u prošlosti razumevaju bolje, i tek u sadašnjosti

dobijaju pravi i završni smisao.

of 478

SREDNJI VEK

I ETNIĈKE PRILIKE HA BALKANU PRE

DOSELJAVANJA SRBA

Balkansko poluostrvo je prostor velike etniĉke nestabilnosti.

Kao raskršće nekih glavnih puteva izmeĊu Istoka i Zapada,

Severa i Juga, izmeĊu Evrope i Azije, sa svim svojim

geografskim prednostima koje ce nude stoĉarima i ratarima,

moreplovcima, rudarima i trgovcima, ono je podruĉje na

kome su ce od praistorijskih vremena kretale i naseljavale

mnoge skupine ljudi raznoga jezika i porekla. Statiĉna slika

Balkana Grka i Rimljana, pa starosedelaca Ilira i Traĉana i

novijih varvarskih slojeva - Kelta, Gota, Slovena, sve više

ustupa mesto dinamiĉkoj predstavi o kretanju i pomeranju

mnogih, u krajnjoj liniji anonimnih etniĉkih grupa. Ta

predstava, ĉijoj ubedljivosti doprinose sve plodnija

lingvistiĉka i arheološka istraţivanja, otkriva nove sadrţaje i

podloge u "klasiĉnim" istorijskim etnicima Balkana, kao što

su, na primer, Iliri i Traĉani. Mnogo vaţniji ĉinilac u

rekonstrukciji etniĉkih prilika na Poluostrvu sve do ranog

srednjeg veka postaje sada kulturni, civilizacijski lik

prostora, njegova tipološka raznovrsnost i slojevitost. Daleko

je znaĉajnija istorijska ĉinjenica da ce van srazmerno uskih

pojaseva mediteranske civilizacije Grka i Rimljana nalazi

ogroman prostor praistorije, zona civilizacije gvozdenog

doba ali bez pisma. Takozvani "starobalkanski" narodi,

nikada do kraja formirani kao narod u smislu jednoga višeg

kulturnog i politiĉkog integriteta, ulaze u istoriju iz

anonimnosti praistorije samo kroz taj dodir sa grĉko-

rimskom civilizacijom - makar i kroz sudar sa njom.

Zato je na pitanje o poreklu i postanku nekih današnjih

naroda na Balkanskom poluostrvu teško odgovarati sa

of 478

sigurnošću. Pogotovu je teško rekonstruisati etniĉku kartu

Balkana - ĉak i u krupnim potezima, a kamoli u

pojedinostima - za vreme doseljavanja Slovena [VI-VII vek].

Da li ce tada nalaze na Balkanu i preci današnjih Albanaca;

da li ce albanski narod moţe smatrati starobalkanskim, u

odnosu na Slovene - starosedelaĉkim narodom; da li ce

proces etnogeneze Albanaca zaĉinje tek u razdoblju Seobe,

moţda ĉak uporedo sa nastanjivanjem Srba, ili ranije, - sve

su to pitanja na koja uopšte nije jednostavno odgovoriti.

Teškoće nastaju iz dva razloga: istorijski izvori ne pominju

Albance pre XI veka, te je njihov postanak i razvoj do toga

vremena - praistorija; a drugo, jezik Albanaca ima u velikoj

porodici indoevropskih jezika izuzetan poloţaj - nema mu

bliskih srodnika. Pitanje etnogeneze Albanaca zato izmiĉe ne

samo istoriografskim nego i lingvistiĉkim metodama.

Svojim opštim evropskim i srednjovekovnim narodnim

imenom Albanci [Arbanasi] ce vezuju za ime ilirskog

plemena Albana, koje je u II veku n. e., prema Ptolomeju,

nastanjivalo oblast oko Albanopolisa [potom Albanum,

Arbanum] u današnjoj srednjoj Albaniji [grad Kroja].

Postoji nesumnjiv kontinuitet albanskog etniĉkog imena na

nekadašnjem ilirskom, a današnjem albanskom tlu, pa ce iz

toga prirodno izveo zakljuĉak da postoji i etniĉki kontinuitet

izmeĊu ilirskih i današnjih Albanaca. Otuda uverenje da su

Albanci potomci starih Ilira, te da su "oduvek" nastanjivali

krajeve svoga današnjeg etniĉkog prostora, jer je ovaj,

uprošćeno reĉeno, podudaran sa nekadašnjim ilirskim

etniĉkim prostorom. "Ilirsku" teoriju formulisao je najpre

J. Tunman, nemaĉki istoriĉar, 1774. godine, da bi je kroz

ĉitav XIX vek dalje razvijala evropska lingvistika,

ukljuĉujući i takva imena kao što su F. Miklošiĉ, G. Majer i

P. Kreĉmer, za koje je albanski jezik samo nova faza u

of 478

razvoju starog ilirskog jezika. No, upravo je lingvistiĉka

argumentacija ilirske teorije otkrila još krajem prošlog veka

njene ozbiljne nedostatke: za pouzdanije istraţivanje i

zakljuĉivanje o genetiĉkoj vezi albanskog jezika sa

pretpostavljenim ilirskim pretkom bilo bi potrebno znati

ilirski jezik, a o njemu ima vrlo malo graĊe i znanja, samo iz

posrednih izvora [u grĉkih autora i u onomastiĉkom

materijalu]. Davno je primećeno da ilirske reĉi, tako

identifikovane u sadašnjem albanskom jeziku, mogu biti

samo relikti jednoga ranijeg ilirskog sloja [kao keltski

elementi u francuskom jeziku]; a i kada ce uzmu kao dokaz

veze sa ilirskim jezikom, ne sme ce smetnuti s uma da ima

"bar toliko, ako ne i više" leksiĉkih elemenata koji su po

svedoĉanstvu antiĉkih pisaca nesumnjivo traĉki.[1]

Već je ta

okolnost navela neke lingviste da pomišljaju na traĉko

umesto na ilirsko poreklo Albanaca. K. Pauli, X. Hirt, pa N.

Jokl, a u nas X. Barić, uz veće ili manje razlike u postavci

teze i u argumentaciji, napuštaju ilirsku teoriju i

pretpostavljaju da je albanski jezik traĉkog ili bar traĉko-

ilirskog porekla, a da je albanski narod potomak

starobalkanskih Traĉana, koji su nastanjivali delove

Balkanskog poluostrva istoĉno od linije Morava-Nišava-

Struma. Samim tim, naravno, ako bi ce ova nova teorija

pokazala taĉnom, javlja ce i pitanje - kako su ce, zašto i kada

traĉki preci današnjih Albanaca preselili sa istoĉnog u

zapadne prostore Balkanskog poluostrva, sa Balkanskog

gorja [antiĉkog Hemusa] u antiĉku "Albaniju", gde ih oko

Draĉa primećuju vizantijski izvori u XI veku.

Ne ulazeći ovde u podrobnu lingvistiĉku argumentaciju

traĉke teorije i njenu polemiku sa ilirskom tezom, valja

istaći da je kljuĉni razlog za odbacivanje ilirske teorije bila

of 478

okolnost što je albanski jezik iz grupe satem, dok je ilirski

jezik, po svemu sudeći, pripadao grupi sentum.

Nasuprot tome, traĉki jezik je satemski kao i albanski.

Prema tome, albanski kao satemski jezik nije mogao poteći

od ilirskog kao centumskog, već samo od traĉkog kao isto

tako satemskog jezika. Za to bi, navodno, govorile i neke

druge osobine albanskog jezika, u fonetici, morfologiji,

deklinaciji itd.[2]

Time ce došlo do zakljuĉka da je albanski

jezik u stvari "jedan traĉki dijalekat", a da je njegov

"traĉko-ilirski" karakter rezultat kasnije traĉko-ilirske

simbioze. Na pitanje: kada je došlo do te simbioze, u kojoj

traĉki Albanci predstavljaju mlaĊi ili gornji sloj, odgovaralo

ce na razne naĉine, ali je najbolje argumentovano mišljenje

po kome je doseljavanje Albanaca u njihovu istorijsku

postojbinu "srazmerno kasno", jer ce "jedino tako moţe

objasniti što u njihovom jeziku nema traga indigenoj

pomorskoj terminologiji i što toponomi u istorijskoj

arbanaskoj jeziĉkoj oblasti nemaju arbanaski fonetski lik, tj.

što oni nisu pretrpeli izvesne glasovne promene, koje bi ce

neminovno izvršile da su ce Arbanasi od vajkada nahodili na

svojoj današnjoj teritoriji".[3]

Imajući u vidu neke antiĉke

toponime koji "pod slovenskom koprenom odaju arbanaski

fonetski lik", kao što su Niš [od Naisus], Škupi [od Skupi,

danas Skoplje], Štip [od Astibos], pa i Ohrid [od Lihnis,

Lihnidos], gde ce svuda kao posrednik prema slovenskom

obliku javlja albanski jezik, pretpostavlja ce da je ranija

balkanska postojbina traĉko-ilirskih predaka potonjih

Albanaca Dardanija i Peonija. Dardanija je oblast izmeĊu

Juţne i Zapadne Morave, Ibra i Kosova polja; tu oblast je

nastanjivalo, koliko ce zna iz istorijskih izvora, ilirsko-

traĉko pleme Dardanaca, a Peonija je oblast današnje

uglavnom istoĉne Makedonije, naseljena u istorijsko doba

of 478

takoĊe Ilirima. To bi znaĉilo da su ce preci Albanaca ranije,

ili bar jedno vreme, nalazili u centralnoj zoni Balkanskog

poluostrva, i da su ce odatle u izvesnim istorijskim

okolnostima pomerili na zapad ka teritoriji današnje

Albanije. Time još nije reĉeno da su stari Dardanci ili Peonci

preci Albanaca, već da su preci Albanaca prešli preko

oblasti Dardanaca i Peonaca u etapnom pomeranju ka

zapadu. Do toga pomeranja traĉkih masa na ilirsko tle došlo

je u srazmerno pozno doba od drugog do trećeg veka n. e.,

za vreme rimske vladavine, kada su Traĉani, silazeći sa

Hemusa i Rodopa, prekrili raniji ilirski sloj. To bi, ujedno,

bila prva etapa balkanske migracije Praalbanaca. Druga

etapa je doseljavanje u dinarsko-pindske planine i jadransko

primorje, a ovo ce odigralo, kako ce pretpostavlja, pod kraj

latinske epohe, uzastopce i u talasima, najdalje do VI veka n.

e.[4]

Dakle, najpre sa Hemusa i Rodopa u Dardaniju i

Peoniju, a potom iz Dardanije i Peonije u Albaniju, i to ne u

jedan mah, u jednom naletu, već postepeno, sa dugim

zadrţavanjem u dardansko- peonskim predelima, kao

etapnoj zoni ove migracije.

Lingvistiĉkim metodom, ipak, ne moţe ce sasvim pouzdano

rekonstruisati poreklo i put formiranja albanskog naroda.

Nijedan od ovih argumenata, koji nisu za potcenjivanje,

nema snagu dokaza.[5]

Postoje nasuprot navedenim

shvatanjima, uz sve ostalo, razlozi da ce osporavaju i takvi

kapitalni argumenti traĉke teorije kao onaj o centumskoj

prirodi ilirskog nasuprot satemskoj prirodi albanskog

jezika. A ima i drugih lingvistiĉkih teorija. Od onih bliţih

ilirskoj valja pomenuti tezu da su preci Albanaca

starobalkanski Pelasti, nastanjeni oko Skardusa [Šar-

planine], kao najstarije indoevropsko ili ĉak

predindoevropsko stanovništvo Balkana, doseljeno na

of 478

Balkan još pre Grka. Albanski preci su, po ovoj teoriji,

"stariji i od homerskog reĉnika i od ahajskih odnosno

protoahajskih plemena".[6]

Zbog svega toga neophodno je primeniti i arheološki metod,

koji bi, uz neka već ranije poznata fakta iz istoriografije,

mogao da potvrdi ili obezvredi pretpostavke do kojih ce

dolazi prouĉavanjem jezika. Tvrdi ce, ponekad, da i

arheološka istraţivanja upućuju na ilirsko poreklo

Albanaca, ali ce to ne moţe smatrati taĉnim. Pre svega,

etniĉka karta praistorijskog, a onda i predrimskog Balkana

uopšte, nije tako jednostavna i statiĉna kako bi ce moglo

zakljuĉiti po nekim školskim predstavama o Ilirima i

Traĉanima, a potom i Grcima kao starosedeocima

Balkanskog poluostrva. Arheologija, uz pomoć antiĉke

istoriografije, omogućava da ce doĊe do neobiĉno vaţnog

saznanja o velikim etniĉkim pomeranjima i promenama

kroz sva praistorijska razdoblja, kao i u sam osvit istorije

srednjebalkanskog prostora. Nema starosedelaca u pravom

smislu reĉi: taj pojam ce, arheološkim metodom, nuţno

relativizuje i svako "staro"stanovništvo pokazuje ce mlaĊim

od prethodnog, svaki narod ili pleme, svaka etniĉka grupa -

kako ce pravilnije kaţe u arheologiji - javlja ce na

etnografskoj balkanskoj pozornici tek svojim doseljavanjem

i potiskivanjem prethodnih grupa.

Za etniĉku situaciju Balkana povodom pitanja koje nas

interesuje vaţan je poĉetak sedmog veka pre n. e., kada ce

zaustavlja prodor nomada i ratnika sa podruĉja današnje

Bosne i Hercegovine na goliji i u gornjem toku Raške, da bi

ce ta granica, posle usporenog pomeranja ovih grupacija na

istok ustalila krajem VII veka na liniji Moravica-Maljen, na

severu, a juţnije na liniji Beli Drim-Deĉanska Bistrica u

of 478

Metohiji, poĉetkom VI veka pre n. e.[7]

Na severnom sektoru

ove dugaĉke granice radilo ce o ratnicima tzv. glasinaĉke

grupe [sa Romanije i Devetaka], dok su na juţnom,

metohijskom sektoru, arheološki identifikovani isto tako

dobro naoruţani ratnici na suvatima i pašnjacima izmeĊu

severnih padina Paštrika, desne obale Belog Drima i

Deĉanske Bistrice; njihov dolazak i vekovno zadrţavanje u

ovom, jugozapadnom delu Metohije najpotpunije su

dokumentovani arheološkim nalazima sa velike nekropole u

selu Romaji [Metohija]. Istovetan materijal, ali i pogrebni

rituali posvedoĉeni su i na većem broju nekropola na

podruĉju severne Albanije, posebno oko Kukesa, pa to

navodi na zakljuĉak da su ratnici sahranjeni u Romaji

prispeli u Metohiju sa jugozapada, i to dolinom Belog

Drima. Ova grupacija ce ni kasnije nije odvajala od doline

Belog Drima, niti je zaposela ostale delove Metohije.

Domoroci, stabilizovane zajednice grupe Donja Brnjica

[Kosovo], verovatno su bez otpora ustupili tuĊincima

neplodno zemljište i krševite površi izmeĊu Belog Drima,

Deĉanske Bistrice i Paštrika, ali su ţilavo branili svoje

plodne njive u Prizrenskom polju, severnoj Metohiji i na

Kosovu. Prva grupacija [glasinaĉka] verovatno je ilirsko

pleme Autarijata, a druga, u Metohiji, ogranak "Ilira u

uţem smislu reĉi" [Illyrii proprie dictu]. Istoĉno i

severoistoĉno od Ilira - znaĉi već istoĉno od Belog Drima pa

sve do Pĉinje i Juţne Morave na istoku, a Zapadne Morave

na severu, protezale su ce oblasti Dardanaca, za koje ce c

pravom napominje da su bili ilirsko pleme sa traĉkim

nanosom.[8]

Juţno od Dardanaca delili su teritoriju

Makedonije: Dasareti oko Ohridskog jezera i Penesti u

zapadnoj Makedoniji sa Peoncima [Pajoncima] na istoku od

Vardara sve do Rodopa, gde ce protezala zapadna granica

traĉkih plemena. IzmeĊu Traĉana i Dardanaca nalazio ce

of 478

jedan pojas Tribala, ĉija su glavna staništa bila severno od

dardanske teritorije, a juţno od Save i Dunava. Njih u IV

veku poĉinju potiskivati i preplavljivati Kelti, ĉiji dolazak na

Balkan u tom stoleću izaziva nova veća etniĉka pomeranja i

promene na poluostrvu. Sukobi Kelta sa antiĉkom

makedonskom drţavom razvijali su ce na moravsko-

vardarskom pravcu, što znaĉi preko dardanske zemlje;

potom su i sami Dardanci bili na udaru ekspanzije

makedonskih vladara i najzad Rimljana, ĉije su vojne

operacije - osvajaĉki pohodi - usmerene s juga na sever ka

Singidunumu i Viminaciju krajem I veka pre n. e. i

poĉetkom same naše ere, tako da su usled toga razne etniĉke

grupe sa dardanske teritorije sigurno bile odbacivane na

zapad. Ako je traĉka teorija taĉna u onom vidu u kome je

izlaţe Henrik Barić, to bi mogao biti istorijski razlog za

spuštanje Traĉana sa Hemusa i Rodopa upravo na teritoriju

izmeštenih tribalskih i dardanskih plemena. Oslabeli u

stalnim sukobima sa makedonskim i rimskim osvajaĉima,

Dardanci su ce mogli lakše podati tome novom, mada još

uvek starobalkanskom uticaju sa istoka, pogotovu ako ce taj

etniĉki nanos shvati kao stoĉarsko-nomadski elemenat koji

ce zadrţava više na planinama nego u ravnici, gde prolaze

vojske i ratari s toliko nezahvalnog truda obraĊuju zemlju.

Primećeno je, upravo u arheologiji, da kultura Dardanaca i

Skordiska nije uništena sa rimskim osvajanjem: uporedo sa

stabilizacijom rimske civilizacije duţ granice i magistralnih

puteva tokom prva dva veka naše ere, domorodaĉke

zajednice po zabitim varošicama i selima i dalje ĉuvaju

predaĉke obiĉaje i uporno neguju tradicionalnu kulturu; te

razlike nestaju tek u toku III veka, kada poĉinje opseţnija

romanizacija starobalkanskih plemena.[9]

of 478

Posledica ovog poslednjeg procesa ogledala ce u velikim

romanskim, taĉnije latinsko-grĉkim infiltratima na teritoriji

Balkana, posebno u primorskim oblastima i starim ili

novoosnovanim gradovima. Podruĉje Albanije na toj etapi,

pri kraju rimskog perioda, bez obzira na to da li je albanski

narod bio na toj teritoriji autohton ili ce doselio na nju sa

istoka, u civilizacijskom pogledu nije albansko, pa ni ilirsko,

već romansko: ono je odreĊeno kulturom gradova u

jadranskom primorju i prometom duţ glavnih rimskih

komunikacija, od kojih dve izuzetno znaĉajne vezuju

jadransko primorje sa središnjim oblastima Poluostrva:

jedna iz Skadra preko Prizrena prema Nišu odnosno

Skoplju, i druga - od Draĉa preko Ohrida na Solun [Via

Egnatia]. Istorijski izvori iz tog vremena uopšte ne govore o

Albancima: niti o njihovim naseobinama u albanskim

planinama, niti o eventualnom njihovom doseljavanju sa

dardansko-peonskog podruĉja, a razlog je za to svakako u

nomadsko-stoĉarskom karakteru Praalbanaca, u "politiĉkoj

i vojnoj beznaĉajnosti doseljavanja stoĉara, koji u novoj

postojbini zacelo dugo izbegavaju kontakt sa zateĉenim

graĊanskim i zemljoradniĉkim svetom, drţeći ce leti planina

i spuštajući ce zimi na obronke udaljenije od saobraćajne

mreţe".[10]

Preci Albanaca, to je jedino pouzdano, nisu

predstavljali ni snaţnu etniĉku grupu ili pleme, niti kakav

plemenski savez koji bi ce nametnuo kao aktivan istorijski

ĉinilac, još manje drţavu ili narod s kojim bi ce rimska ili

vizantijska vlast morala sukobljavati ili usklaĊivati.

Albanski etnikum je bio odreĊen, bez sumnje, svojim

poreklom i jezikom, i svojim balkanskim putevima, ali pre

svega naĉinom proizvodnje, organizacijom društva i

srazmerno malom masom: stoĉarske zajednice hermetiĉkog

tipa, pokretljive i veoma patrijarhalne, dugo su izmicale

of 478

velikoj aferi istorije. Po suvatnim visoravnima, ograĊene

prašumom i bujnim rekama, te su zajednice ĉekale svoj

istorijski trenutak.

Nema, dakle, nauĉnog osnova za apodiktiĉna tvrĊenja kada

je reĉ o ukupnom problemu porekla albanskog naroda. Već

kratak pogled na ovo pitanje pokazuje da ce bar dve

znaĉajne teorije drţe na nizu ozbiljnih nauĉnih argumenata,

a ima i drugih, manje raširenih i ne toliko znaĉajnih, ali opet

nauĉno zasnovanih teza. Nama ce ĉini da bi jedna traĉka

teorija sa većim naglaskom na dardanskoj etapi migracije

mogla bolje objasniti etnogenezu Albanaca, pri ĉemu valja

imati u vidu sociološke ĉinioce, a isto tako i kasnija zbivanja

- kao što su migracije, pohodi ili kolonizacija drugih naroda

u toku Seobe, zakljuĉno sa naseljavanjem Srba na

srednjobalkanskom prostoru i u jadranskom primorju.

MeĊutim, nema dovoljno opravdanja za prenaglašavanje

"traĉkog" porekla Albanaca, kao ni za insistiranje na

"ilirskoj" tezi. U krajnjoj liniji, ne moţe ni biti toliko vaţno

da li su Albanci potomci Ilira ili Traĉana ili nekog trećeg

praistorijskog ili istorijskog naroda. Za istoriju Balkana

dovoljna je ĉinjenica da su Albanci na svom uţem etniĉkom

prostoru najkasnije u XI, a moţda i ranije, još u VII veku, u

vreme dodira sa jugoslovenskim narodima prilikom

njihovog razmeštanja po vizantijskom poluostrvu i potom

formiranja prvih jugoslovenskih drţava.

Svako prenaglašavanje pitanja etnogeneze odvodi nas sa

podruĉja nauke i ima druge, politiĉke motive. To ce, pak, ne

moţe ignorisati, niti ce ova politizacija nauĉnih teorija sama

po sebi mora posmatrati kao zloupotreba nauke. Ona je pre

svega izraz jedne kolektivne svesti, njen oblik i formula

njenog dejstva. Svest o kojoj je reĉ moţe, sa svoje strane, biti

of 478

znamenje jedne manje društvene grupe, ali i opšta svest

jednog naroda, njegova nacionalna svest. Bez obzira na to

koliko ona bila stvarna ili fiktivna, ona tad odreĊuje

ponašanje grupe ili nacije, ugraĊuje ce u program s kojim ce

valja suoĉavati bez neumesnih i nepotrebnih diskvalifikacija.

Kada je reĉ o ilirstvu na prostorima Balkanskog poluostrva,

ono ima i stariju istoriju i šire kulturno i nacionalno

podruĉje od ovoga poslednjeg, albanskog ilirstva. Polazeći

od tradicionalne srednjovekovne nomenklature mlaĊih

evropskih naroda prema nazivima starijih, posebno od

predstave o mlaĊim "varvarskim" narodima kao

sukcesorima antiĉkih varvarskih naroda na periferiji ili u

graniĉnim oblastima civilizovanog grĉko-rimskog sveta,

ilirsko ime ce upotrebljavalo za juţnoslovenske narode -

Srbe, Hrvate i Slovence - još od XV veka ["natio illyrica"],

pa ce i slovenski jezik nazivao "ilirskim jezikom". Kaptol

svetog Jeronima u Rimu ustanovljen je 1589, bulom pape

Siksta V, za "ilirsku naciju" odnosno "pokrajinu"

[Dalmacija i Ilirik - Hrvatska, Bosna i Slavonija, bez

Slovenije] i za one koji znaju "ilirski", a Zavod svetog

Jeronima u Rimu sve je doskora nosio tradicionalno ime

Collegium Sancti Hieronymi Illyricorum in Urbe [naziv je

1971. godine promenjen u Pontificium Collegium

Chroatorum]. Znameniti Matija Vlaĉić, protestantski teolog,

istoriĉar i lingvist iz Labina u Istri [1520- 1575], nazivao ce

Matthias Flacius Illyricus; njegov pojam ilirstva poklapa ce,

kao oznaka narodnosti i jezika, sa juţnoslovenskim

narodima i jezicima. Na samom poĉetku XVIII veka, Pavao

Riter Vitezović [1652-1713] takoĊe pod ilirstvom

podrazumeva jugoslovenstvo, što dolazi do izraţaja naroĉito

u njegovim delima Croatie rediviva [1700]

iStemmatographia [1701]; ovo drugo delo posluţilo je kao

of 478

osnov za "Stematografiju" Hristofora Ţefarovića 1741.

godine. Ha srpskom podruĉju, patrijarhom "celog Ilirika"

prvi ce naziva Arsenije III Ĉarnojević [1672-1706], a grof

ĐorĊe Branković, nesuĊeni obnovitelj "Ilirske kraljevine",

nosi od 1688. godine titulu "despota Ilirika". Klasicistiĉka i

naroĉito neoklasicistiĉka Evropa na prelazu iz XVIII u XIX

vek naziva jugoslovenske zemlje skoro iskljuĉivo "Ilirikom".

Pod francuskom vlašću 1809-1813, to su "Ilirske provincije"

[Les Provinces Illyriennes]. U tom duhu i "ilirski pokret u

Hrvatskoj", "pokret hrvatskog preporoda", u prvoj polovini

XIX veka ulazi, kao što je poznato, u genezu jugoslovenstva.

"Ilirstvo" je na Balkanu, dakle, argumenat istorijske fikcije

i dugog trajanja - od barokne istoriografije do nacionalnog

romantizma. Albanski "ilirizam", makar na prvi pogled sa

više etnogenetskih razloga, dolazi sasvim kasno, pa ĉak i

anahroniĉno u ovo naše stoleće. Njegovim odrţavanjem i

negovanjem, danas, pošto je albanska nacija već

obrazovana, sa suverenom drţavnošću priznatom već sedam

decenija, hoće ce u stvari revitalizacija jednoga

nacionalnoromantiĉarskog, nacionalistiĉkog albanskog

programa, koji teţi ne samo okupljanju svih Albanaca u

Velikoj ili "Etniĉkoj" Albaniji nego i novom poloţaju

albanskog naroda na Balkanu, s "pravima" starobalkanskih

predaka. Saznanja istorije, lingvistike i arheologije u

stvarnoj, rekonstruisanoj slici etniĉke situacije Balkana u

epohi kada ce još moglo govoriti o Ilirima i drugim

starosedeocima ne daju za pravo takvim argumentima.

Dinamiĉka etnografija antiĉkog Balkana ne zna za ĉvrste i

vekoveĉne posede - sve je u pokretu, pomeranju i

previranju. Stoga je ilirska teza, politizovana u

nacionalnoromantiĉarskom duhu, danas sasvim apsurdna.

Ako bi ce krenulo za tom argumentacijom [pod

of 478

pretpostavkom da ce ona shvata ozbiljno, a ne samo kao

propagandni simbol], morao bi ce ĉasovnik evropske istorije

vratiti bar za petnaest vekova unazad, u vreme seobe

naroda. Raspored evropskih naroda, bez obzira na mnoge

promene tokom srednjeg i novog veka, poĉiva već toliko

stoleća na rezultatima toga velikog pomeranja, premeštanja

i nameštanja etniĉkih masa na celom prostoru od Urala do

Atlantika. Doseljenje Slovena na Balkan je samo pojedinost

tog opšteg zbivanja. Pozivanjem na prava starosedelaca iz

epohe pre seobe naroda došlo bi ce do apsurdnog

"vraćanja" slovenskih i germanskih naroda na prostor

severne i istoĉne Evrope. Pre seobe naroda nema ni

Francuza i Francuske, ni Nemaca i Nemaĉke, ni Engleza i

Engleske, nema ni Poljske, ni Austrije, ni Rusije. To je,

jednostavno, jedan drugi, davno prošli, zanavek išĉezli svet,

a promene koje su ce u Evropi dogodile seobom naroda u

razdoblju od III do VII veka u svakom su pogledu

nepovratne i konaĉne.

1 H. Barić, Lingv. studije, 8.

2 H. Barić, Lingv. studije, 9-23.

3 H. Barić, Lingv. studije, 24-25 Nema nesumnjivih istorijskih

i lingvistiĉkih dokaza da su preci Albanaca nastanjivali

rimsku i grĉku Albaniju u prvim stolećima naše ere - smatra

i Selišĉev; kod Albanaca nema neposredne veze sa

starodalmatinskim stanovništvom. Preci Albanaca ţiveli su

negde dalje od mora: nemaju svoje termine za moreplovstvo

i ribolov, nego su ih kasnije pozajmili od Romana, Grka,

Slovena i Turaka. Loše poznaju more, nisu imali veza sa

drugom obalom Jadrana (A. M. Selišĉev, Slav. naselenie, 49).


of 478 5 Istorija srp. naroda I, 129 (P. Ivić) upor. P. Ivić, Srpski

narod i njegov jezik, Beograd 1971, 26-28.

6 M Budimir, Mesto arbanskog u krugu indoevropskih

jezika, Gjurmime albanologjike 2 (1965) 5-13.

7 Ovo i dalje prema Istoriji srp. naroda I, 59-61 (D Srejović).

8 Za ovo i što sledi vid. monografiju F. Papazoglu,

Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo

1969. Metohijski enklav ilirske etniĉke grupe izmeĊu

Paštrika, Deĉanske Bistrice i Belog Drima govorio bi moţda

u prilog ilirske teorije: to je ono podruĉje za koje ce, kako

ćemo kasnije videti, pouzdano sme tvrditi da je u XIV i XV

veku u nešto uţem opsegu naseljeno i starim albanskim

(katoliĉkim) stanovništvom. Ali i ova pretpostavka poĉiva na

drugoj: da izmeĊu toga praistorijskog naseljavanja Ilira "u

uţem smislu" na terenu jugozapadne Metohije i

srednjovekovnog albanskog stanovništva u istoj oblasti

postoji stvarni istorijsko-etniĉki kontinuitet. Za to, meĊutim,

nema nikakvih potvrda: o albanskim pastirima na tom

terenu znamo iz dokumenata XIV-XV veka, a srpska

toponimija ovog podruĉja u primarnom sloju govori mnogo

protiv kontinuiteta.

9 Istorija srp. naroda I, 60, 65 (D. Srejović), 68, 84 (M.

Mirković).


II DOSELJAVANJE SRBA NA BALKAN

Dolazak Slovena na Balkansko poluostrvo i njihovo

naseljavanje na širokom prostoru od Jadrana do Crnog

mora i od Egejskog mora do Dunava, zbivanje je daleko

of 478

bolje poznato od praistorije Albanaca. O tome ce saĉuvalo

srazmerno dosta istorijskih svedoĉanstava, pa ce

zahvaljujući tome doseljavanje Slovena moţe posmatrati i

kao njihov ulazak u istoriju. Svaki juţnoslovenski narod,

stoga, javlja ce još od vremena svog dolaska na Balkan kao

istorijski narod u punom smislu reĉi: u dodiru sa starom i

razvijenom civilizacijom, stupajući u aktivne odnose sa

Vizantijom i katoliĉkim Rimom, glavnim faktorima

evropske istorije ranoga srednjeg veka, u brzom prelazu ka

ranim, embrionalnim drţavnim organizacijama, Juţni

Sloveni već u razdoblju od VI do IX veka postaju i sami

istorijski subjekat.

"Sklavini" ce sa jednom drugom etniĉkom grupom, Antima,

javljaju na severnim granicama Vizantije u doba careva

Justina I [518-527] i Justinijana [527-565]. Nagomilani na

levoj obali Dunava, upuštaju ce u daleke i brze pljaĉkaške

pohode po balkanskim oblastima Vizantijskog carstva,

zapravo po celom Iliriku, Trakiji i Heladi, dopirući do

Jadranskog mora, na jednoj strani, i do samog Carigrada,

na drugoj. Sredinom VI veka, u pohodu 550. godine, ispoljile

su ce i prve teţnje ka zadrţavanju i naseljavanju: tada su

Sklavini veoma dugo pljaĉkali po Dalmaciji. Po

svedoĉanstvu vizantijskog istoriĉara Prokopija, to ce njihovo

pljaĉkanje u Iliriku razlikovalo od prethodnih pohoda po

tome što su ce Sklavini "zadrţali u tom pljaĉkanju veoma

dugo" i što su "u punoj slobodi vršili pohode po romejskom

carstvu", i to ne "putem prepada nego prezimljujući, kao u

sopstvenoj zemlji".[1]

Invazija Balkana nastavljena je sa još

većom ţestinom pod voĊstvom Avara, koji su Slovenima

nametnuli svoju vlast u toku sedme i osme decenije VI veka.

U velikom avarsko-slovenskom pohodu 588. godine dolazi do

prve veće, ozbiljnije kolonizacije Sklavina daleko na jugu

of 478

Helade, na Peloponezu. No glavni su pravci ovih prodora na

teritoriju Vizantije bili još uvek one komunikacije kojima su

povezani gradovi istoĉno ili juţno od linije Morava-Vardar,

dok su zapadna, u uţem smislu ilirska i jadranska podruĉja

bila za to vreme više pošteĊena. Tek od prvih godina VII

veka nastaje krupan preokret i u pravcima ovih pohoda i u

njihovom karakteru: sedmi vek je, u stvari, vek slovenske

kolonizacije Balkanskog poluostrva. Napuštanjem

odbrambenog sistema podunavskog limesa poĉev od 602.

godine, otvaraju ce putevi slovenskoj kolonizaciji u većim,

masovnijim talasima, koji sve ĉešće zapljuskuju zidine

Soluna, tako da je u vreme opsada toga grada [614-616, oko

618. i 626] ĉitava Makedonija u široj oblasti Soluna bila već

nastanjena slovenskim plemenima: Draguvitima istoĉno od

Soluna i u Rodopima, Sagudatima zapadno od Soluna i na

Halkidici, Velegezitima u Voloskom zalivu, Vajunitima oko

Janjine i Verzitima, verovatno severno od Soluna. U isto

vreme izbijaju Sloveni i na jadransku obalu: oko 614. godine

pada Salona, centar provincije Dalmacije.[2]

O Srbima su prva istorijska predanja zabeleţena u delu

vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita O

narodima [913-959]. Njihovo doseljavanje na Balkan

predstavljeno je kao epizoda jednoga kasnijeg

kolonizacijskog talasa. Poreklom sa dalekog severa, gde

"Beli Srbi" ni u prvoj polovini X veka još nisu kršteni,

grupa pripadnika srpskog naroda kreće u Vizantiju i moli

cara Iraklija za dozvolu da ce naseli na teritoriji carstva.

Bilo im je dopušteno da ce nasele u solunskoj oblasti, ali oni

posle kraćeg vremena, u nameri da ce vrate u "Belu Srbiju",

prelaze Dunav. Predomišljaju ce i ponovo traţe zemlju za

naseljavanje, pa im tada opet Iraklije dozvoljava da nasele

opustele oblasti izmeĊu Save i dinarskih planina, gde su

of 478

ţiveli u Porfirogenitovo vreme. To bi znaĉilo da ce

naseljavanje Srba na prostoru dinarskog Ilirika dogodilo za

vlade cara Iraklija [610-641]. Danas istorijska nauka,

meĊutim, ne shvata doslovno ovo kazivanje izvora i ne

smatra da su ce svi Srbi [kao i Hrvati] doselili na Balkan tek

za vlade cara Iraklija. Srpska plemena kretala su ce zajedno

s drugim slovenskim grupama, u talasima i na mahove, još

od VI veka. Arheološki i naroĉito lingvistiĉki podaci ne

govore u prilog teze o poznijem "umetanju" Srba izmeĊu

drugih Slovena, ranije već naseljenih na Balkanu, jer u

jeziku Srba, kao i Hrvata, nema severnoslovenskih osobina

kojima bi ce oni izdvajali meĊu svojim juţnoslovenskim

susedima.[3]

Najviše što ce moţe dopustiti to je da su izvesne

uslovno "najmlaĊe" grupe, moţda na višem stupnju

organizacije, ratniĉke pokretljivosti, ali i spremnosti za

trajno posedanje i ekonomsko iskorišćavanje teritorija,

posluţile kao "kristalizaciona jezgra oko kojih su ce

obrazovale veće skupine Hrvata i Srba",[4]

te da ce ovaj

proces kristalizacije odigrao konaĉno u prvoj polovini VII

veka.

Tok juţnoslovenskih migracija i naseljavanja Balkanskog

poluostrva moţe ce u velikim potezima, ali i sa mnogo

taĉnosti u razgraniĉavanju kljuĉnih jeziĉkih pojava, pratiti i

lingvistiĉkim metodom. Juţni Sloveni su pre dolaska na

Balkan, moţda još u postojbini severno od Karpata, bili

izdeljeni dijalekatskim razlikama; te razlike ni u kom

sluĉaju nisu mlaĊe od hiljadu godina, a za neke ce mora

drţati da su postojale u razdoblju od V do VII veka, u doba

velikog pomeranja slovenskih etniĉkih masa prema jugu.

Lingvistika tu polazi od jedne nesumnjivo utvrĊene ĉinjenice

da su Juţni Sloveni u jeziĉkom pogledu podeljeni na

zapadnojuţnoslovensku i istoĉnojuţnoslovensku granu

of 478

linijom koja ide "od ušća Timoka preko istoĉnih podnoţja

planina duţ srpsko-bugarske granice do Osogova, a zatim u

širokom luku kroz severoistoĉnu Makedoniju do Ovĉeg

polja i Skoplja i dalje juţno od Tetova ka albanskoj etniĉkoj

teritoriji oko Šar-planine". Na osnovu toga ce zakljuĉilo da

su ce Juţni Sloveni i kretali u paralelnim strujama -

"zapadna grupa kroz Panoniju, a istoĉna kroz Dakiju,

zahvatajući tu i podruĉje u luku Karpata, današnji Erdelj.

Izgleda da su te dve struje na vizantijsku granicu izbile

odvojeno, jedna zapadno od Đerdapa, a druga istoĉno od

njega, i to zato što su ih razdvajale planine koje ce sa severne

strane nadnose nad Đerdap ... Prešavši tako preko Dunava

kao zasebne skupine, zapadni i istoĉni Juţni Sloveni su

nastavili da prodiru ka Jadranu i Egejskom moru, što bi

znaĉilo da današnje oštre jeziĉke razlike na crti ušće

Timoka-Osogov-Šar-planina svedoĉe o nekadašnjem

razmeĊu izmeĊu dveju etniĉkih lavina".[5]

Bez obzira na to što u lingvistiĉkom pogledu hronologiju

ovih zbivanja nismo u mogućnosti da pratimo,[6]

ova ce

rekonstrukcija moţe uzeti kao odliĉna dopuna istorijskim

predanjima i svedoĉanstvima saĉuvanim u vizantijskim i

drugim izvorima. Za nas je u ovom sluĉaju vaţna ne samo

okolnost što ce na liniji Timok-Osogov-Šara formirala jedna

duboka dijalekatsko-jeziĉka brazda nego i to što ce ova

brazda u izvesnom smislu nastavlja i dalje na zapad, preko

albanske teritorije, sudeći bar po toponomastiĉkom

materijalu. Nauĉno je utvrĊena ĉinjenica da je ĉitava

teritorija Albanije, srazmerno gusto, pokrivena slovenskom

toponomastikom; da su nazivi mnogih reka, ravnica, sela,

reĊe i planina, kao i ĉitav niz tzv. "mikrotoponima",

nesumnjivog slovenskog porekla. Iz toga je izveden ispravan

zakljuĉak da su Sloveni tokom VII i VIII veka naselili i

of 478

predele Albanije - uglavnom ravnice i reĉne doline od

Skadarskog jezera na severu preko Škumbe, Devola, Semeni

i Vojuše do juţne Bistrice. Toponomastiĉka karta koju je

sovjetski nauĉnik A. M. Selišĉev priloţio svojoj kapitalnoj

studiji Slavjanskoe naselenie v Albanii [1931], najbolje

pokazuje taj nejednaki raspored slovenskih toponima po

Albaniji i njihovu veću gustinu duţ reĉnih dolina i u širokim

prostorima primorskih ravnica tamo gde ce one, geografski,

uopšte mogu smatrati pogodnim za naseljavanje. Takav

raspored slovenskih naziva po Albaniji daje osnova za

rekonstrukciju etnografske karte Albanije u srednjem veku:

albanska zemlja je teritorija izmešanog stanovništva, gde

slovenski elemenat poseda agrarne oblasti, a albanski -

stoĉarsko-planinske oblasti. Tako ce zapravo dobila jedna

etnografska mreţa ili "rešetka", a oba etniĉka elementa,

ovako rasporeĊena, predstavljaju istovremeno razliĉite

društveno-ekonomske kategorije koje dele ne samo zemlju

nego i proizvodnju. Ukoliko ce oblast oko Kroje posmatra

kao "albansko jezgro", onda ce moţe govoriti o dvostranom

obuhvatanju ovog jezgra, sa severa i sa juga, s obzirom na

"vrlo širok i intenzivan mešovit pojas slovenske i albanske

nomenklature" na severu i na jugu albanskog jezgra. Linija

Lješ-Prizren oznaĉava taj pojas na severu, a linija

Ĉermenika-Glavinica na jugu. Prodorna zona Juţnih

Slovena prema Jadranskom moru, po mišljenju M. Šuflaja,

tekla je na severu preko Skadra niz Drim i Bojanu sve do

pokrajine Vilje polje, danas Velipoj kod Medue; na jugu je

prodor uĉinjen preko Belgrada [Berat] i Cernika [Skampa]

do episkopskog sedišta Glavinice i do primorske oblasti

Slanice uz reke Devoli i Vojušu.[7]

I mada albansko jezgro

oko Kroje "nijesu etniĉki nigde preplavili Slaveni",

slovensko je naseljavanje "dvojako obrubilo i zgusnulo tu

jezgru", i pri tom "ako nije rastoĉilo arbanske jezgre u

of 478

brdinama, slavensko je zaseljenje rasteplo sve romanske

kristalizacije posred Balkana".[8]

Taj odnos i raspored doseljenih Slovena i zateĉenih

starosedelaca pretpostavljen je i na drugim podruĉjima

Balkanskog poluostrva.Time ce objašnjava i mišljenje da i

posle naseljavanja zapadne i istoĉne grane Juţnih Slovena

juţno od Dunava izmeĊu njih u poĉetku kao da nije bilo

prisnijeg dodira: naseljavanje je zahvatilo isprva uglavnom

ravnice i reĉne doline, ostavljajući visinske predele za širenje

u nekoj sledećoj etapi, tek kada ce slovenski ţivalj po

nizinama namnoţio toliko da ce pojavio populacioni višak i

tek kada ce Sloveni budu dovoljno prilagodili podneblju i

balkanskom naĉinu stoĉarenja. Po planinama i visoravnima

boravili su u meĊuvremenu jedino ostaci starosedelaca,

"vlaški, a ponegde svakako i albanski pastiri", koji su ce bili

povukli u manje pristupaĉne krajeve. Ima indicija da je

upravo ovakav ţivalj ispunjavao prostor izmeĊu zapadne i

istoĉne grane Juţnih Slovena [Vlasi odnosno Rumuni u

istoĉnoj Srbiji i zapadnoj Bugarskoj, prema toponomastici].

Docnije su u ovaj prostor ipak ušli i Sloveni, preteţno oni iz

zapadnojuţnoslovenske grane, a starosedeoci su delom

odlutali sa svojim stadima, a delom postepeno usvojili

slovenski jezik.[9]

Toponomastika Albanije pruţa dovoljno podataka da ce

utvrdi još jedna vaţna okolnost: Sloveni koji su nastanili

juţnu i srednju Albaniju [basene Vojuše, Devola, Semeni,

gornje Škumbe i oblasti oko Crnog Drima] ĉinili su istu

jeziĉku i etniĉku grupu sa Slovenima koji su ce nalazili u

poreĉju juţne Bistrice, u Makedoniji, Trakiji i Miziji - dakle

istoĉnojuţnoslovensku grupu, kojoj danas pripadaju

bugarski i makedonski jezik; pojedine grupe ovih Slovena su

of 478

ce u ranom razdoblju kolonizacije [VII-VIII vek], ili nešto

kasnije, naselile i severno od Škumbe u poreĉju Arzena, Išmi

i donjeg Mata prema Skadru. MeĊutim, oko Skadra i Drima

dominiralo je stanovništvo zapadnojuţnoslovenske grane,

srpsko stanovništvo.[10]

Mogu ce, dakle, svesti neka bitna a pouzdana saznanja o

prvom dodiru izmeĊu srpskog i albanskog naroda. Zajedno

s drugim Juţnim Slovenima zapadne grane, Srbi dolaze na

Balkan tokom VI i VII veka, i šireći ce po njemu ka

Jadranskom moru nastanjuju oblasti nekadašnjeg Ilirika.

Etniĉka karta Balkana je tada već bitno izmenjena: ne samo

opseţna romanizacija starosedelaca od periferije ka

unutrašnjosti, duţ komunikacija, kastruma i gradova, nego i

krupna izmeštanja i pomeranja starobalkanskih naroda i

etniĉkih grupa u rezultatu jednoga dugog istorijskog

zbivanja, koje traje od staromakedonskih i rimskih

osvajanja pa ce nastavlja kroz najezde varvarskih naroda,

doveli su do toga da su mnoge stare etniĉke grupe nestale,

druge ce više nisu nalazile na svome prvobitnom staništu, a

treće su ce tek formirale kao plod novih susreta i simbioza.

Nije jasno da li Srbi dolaze u dodir sa Albancima ili sa

etniĉkim precima Albanaca, ali je jasno nešto drugo: taj

dodir nije imao karakter sukoba. Srbi nisu od Albanaca oteli

zemlju, još manje drţavu, jer je sigurno da u vreme

doseljavanja Srba na Balkan, i dugo posle toga, nema

nikakve drţavne tvorevine albanskog naroda, niti ce neka

iole znaĉajna etniĉka skupina Albanaca ili albanskih

predaka javlja u tom razdoblju kao istorijski ĉinilac. Ĉak i

kada bi ce prihvatilo mišljenje da su Albanci neposredni i

"ĉisti" potomci Ilira [a Iliri su bez obzira na stupanj svoga

društvenog i politiĉkog razvoja bili i te kako vaţan istorijski

faktor na Balkanskom poluostrvu], to ce ne tiĉe naseljavanja

of 478

Slovena, a posebno Srba: Srbi kao kolonizatori Balkana nisu

u sukobu sa istorijskim Ilirima, koji su već davno pre toga

poraţeni i eliminisani, tako da u seobi naroda i ne uĉestvuju;

Srbi ce sudaraju sa Vizantijom kao drţavom, a to znaĉi sa

Grcima i njihovim saveznicima ili najamnicima, i najzad sa

romanskim stanovništvom gradova koji su ce našli na putu

slovenske etniĉke lavine. Sa stanovnicima planina, a to znaĉi

upravo sa stoĉarskim albansko-vlaškim etniĉkim grupama,

srpska ce plemena nisu sukobljavala i nisu im preotela ništa.

Priroda i karakter ratarske proizvodnje u Juţnih Slovena

upućivali su doseljenike na izvesnu podelu rada, pa i

društveno-ekonomsku simbiozu sa ovim etniĉkim grupama.

Prema tome, podela rada meĊu njima vodi ih ka društvenoj

integraciji u novim, etniĉki mešovitim feudalnim

tvorevinama, a ne u nacionalni sukob. Srpsko i albansko

društvo u ranom srednjem veku nisu meĊu sobom

konkurentni, i njihov odnos nije konfliktne prirode. Albanci

su zateĉeni u planinama, iz kojih ce, bar u prvo vreme,

uopšte na potiskuju. Tek kasnije, sa uvećavanjem populacije

i jednog i drugog naroda, ali prvenstveno sa dubljim

promenama u feudalnoj strukturi društva, dolazi do

dvosmernog toka: agrarno stanovništvo ravnice širi ce u

planinsku zonu, osvajajući i stoĉarsku privredu; i obrnuto,

stoĉarsko stanovništvo planina spušta ce u ravnicu,

pokazujući tendenciju zadrţavanja i stalnog nastanjivanja,

uz obaveznu promenu naĉina proizvodnje. Tek tada ovaj

odnos otkriva svoj konfliktni potencijal - ali je to uglavnom

zbivanje koje izbija na površinu tek u XV veku, a uzima

maha još kasnije, u bitno promenjenim istorijskim

okolnostima.

1 Istorija srp. naroda I, 112 (J. Kovaĉević).

of 478 2 Istorija srp. naroda I, 123-124 (J. Kovaĉević).

3 Istorija srp. naroda I, 135-136 (P. Ivić).

4 Istorija srp. naroda I, 144 (S. Ćirković).

5 Istorija srp. naroda I, 136-137 (P. Ivić); upor. P. Ivić, Srpski

narod, 18 i d.

6 Istorija srp. naroda I, 137-138 (P. Ivić).

7 M. Šufflay, Povijest sjev. Arbanasa, 198

8 M. Šufflay. Srbi i Arbanasi (njihova simbioza u srednjem

vijeku), Beograd 1925, 74.

9 Istorija srp. naroda I, 137 (P. Ivić).

10 A. M. Selišĉev, Slav. naselenie 53-55.

III SRPSKA DRŢAVA I ALBANCI

Najstarije istorijske vesti o Albancima potiĉu iz XI veka. To

su dva podatka: jedan u vizantijskog istoriĉara Mihaila

Atalijata [pisao sedamdesetih godina XI veka], a drugi

u Aleksijadi, ĉuvenom delu Ane Komnine o vladavini

njenoga oca cara Aleksija I [1081-1118]. Prema Mihailu

Atalijatu, u pohodu vizantijskog sicilijanskog namesnika i

uzurpatora Georgija Manijakisa iz Draĉa prema Solunu

1043. godine uĉestvuju kao vojnici i "Arvaniti" tj.

Albanci.[1]

U sliĉnoj situaciji, ali sa obrnutom ulogom,

javljaju ce Albanci i 1081, tada Normani iz juţne Italije na

ĉelu sa Roberom Gviskarom i Boemundom u toku invazije

vizantijske obale opsedaju i osvajaju Draĉ. Vizantincima

pomaţe tada jedan srpski odred pod dukljanskim princom

Bodinom, kao i nešto Arbanasa ["Arvanita"].[2]

of 478

Davno pre toga zemlja nastanjena Albancima bila je

poprište vaţnih politiĉkih zbivanja. Makar koliko od VII

veka proţeta slovenskim stanovništvom, njena je etniĉka

situacija u istorijskom pogledu bila još uvek manje znaĉajna

od ĉinjenice da su celu teritoriju drţali pod svojom

kontrolom Vizantinci, opirući ce na romanizovane gradove

kao što su Draĉ, Skadar ili Avlona [Valona]. Draĉka tema je

glavno organizaciono i strategijsko uporište Vizantije na

teritoriji Albanije. Prva veća iskušenja na ovoj teritoriji

došla su sa širenjem bugarske drţave, najpre za vladavine

Borisa [oko 852- 888] pa Simeona [888-927, car od 893]. Ova

dva bugarska vladara, meĊutim, ne uspevaju da osvoje Draĉ

i Skadar, mada je Avlona pala. Draĉ i Skadar padaju nešto

kasnije u ruke Samuila [989], kada je cela teritorija Albanije

obuhvaćena, makar i za kratko vreme, u ovome carstvu,

koje ce pruţalo od Crnog mora i Dunava do Neretve i

Vrbasa. Vizantijska vlast uspostavljena je u Draĉu već 1005,

a na celom podruĉju 1018. Jedanaesto stoleće je vreme

upornih nastojanja Vizantije da saĉuva za sebe albansko

primorje i uspostavi kontrolu nad unutrašnjošću zemlje

nasuprot pokušajima dukljanske srpske drţave da postupno

zahvati albanske zemlje; najzad, to je vreme normanske

invazije [1081].

Od svih pokušaja politiĉke integracije albanskih zemalja u

tome ranom razdoblju njihove istorije za nas su posebno

znaĉajna širenja srpske drţave. Drţava srpskog naroda ce

obrazovala iz manjih plemenskih grupacija i kneţevina,

poznatih od IX veka, u X i XI veku na prostoru Duklje

[Zete], Travunije i Zahumlja, od Neretve do Drima. Na svom

krajnjem jugoistoku ova ce drţava uvlaĉila u prostor

Albanije, zahvatajući ĉitavu oblast Skadarskog jezera sa

gradom Skadrom [1043-1082], i planinsko zaleĊe, danas, a

of 478

verovatno i tada, naseljeno albanskim stoĉarima.[3]

U doba

najveće proširenosti dukljanske srpske drţave, pod Bodinom

[1081-1116], njenim granicama je bila obuhvaćena ĉitava

današnja severna Albanija, svi predeli u Prokletijama

severno od Drima, ali i prostrana oblast juţno od te reke,

ukljuĉujući sve male gradove u skadarskim ţupama [Baleĉ,

Drivast, Sard, Danj, Sapa, Šas, Sv. SrĊ i Vakh], kao i

planinsku oblast u gornjem toku reke Fani [kasnije Pilot].

To znaĉi da su severnoalbanski pastiri, kao i romanizovani

gradovi sa izmešanim stanovništvom, ukljuĉeni u srpsku

drţavu još u XI veku, a ne tek krajem XII veka sa

osvajanjem Stefana Nemanje, kako ce ĉesto, bez istorijskog

opravdanja, drţi. Bez obzira na sve povremene i

kratkotrajne promene [osim vizantijske reokupacije grada

Skadra, koja će trajati ĉitavih stotinu godina, od 1082. do

1180], podruĉje severne Albanije, nastanjeno Srbima,

Albancima i romanizovanim etniĉkim grupama [Vlasima i

dr.] po gradovima i planinama, ostaje u srpskoj drţavnoj

celini sa manjim izuzecima sve do sredine XV veka. Bez

unutrašnjeg sukoba izmeĊu pojedinih socijalno

uravnoteţenih etniĉkih grupa, bez pokreta za otcepljenje,

teritorija severne Albanije za to vreme integrisana je

potpuno u srpskom feudalnom društvu.

Još manje ce zapaţa jedna druga okolnost: da je kosovsko-

metohijska oblast obuhvaćena granicama srpske drţave još

krajem XI veka, a jednim delom već u prvoj polovini X

veka. Veliki ustanak ĐorĊa Vojteha u Makedoniji [1071]

povezan je sa širim planovima za osloboĊenje Juţnih

Slovena od vizantijske vlasti. Vojtehovi ustanici obraćaju ce

srpskom knezu Mihailu, koji im šalje sina Bodina i

vojskovoĊu Petrila, te Bodin u Prizrenu bude krunisan za

"bugarskog cara" pod imenom Petar [verovatno prema

of 478

imenu sina bugarskog cara Simeona, Petra].[4]

Neuspeh ovog

krupnog poduhvata ne umanjuje njegov znaĉaj, jer je to

jedan od prvih velikih pokušaja posle 1018. da ce ujedine

slovenske zemlje, a verovatno prvo pripajanje ĉitavog

poreĉja Belog Drima srpskoj drţavi. I oblast Kosova polja

bila je tada zahvaćena ovim pokretom, s obzirom na

Bodinove operacije prema Nišu i Vidinu i dejstva raškog

ţupana Vukana iz utvrĊenog Zveĉana prema jugu 1092-

1093. godine,[5]

ali je Kosovo i davno pre toga, još za

srpskoga raškog kneza Ĉaslava [od 927. do oko 950], bilo u

granicama srpske drţave. Granica Srbije bila je tada

povuĉena na jug od Rasa preko Ibra i Mokre planine ka

izvorištu reke Kline pa je obuhvatajući grad Drstnik [kod

današnjeg sela Drsnika u Metohiji] skretala na zapad i

izbijala na dukljansku granicu u Prokletijama negde iznad

Plavskog jezera.[6]

Tako je dobar deo Metohije već u prvoj

polovini X veka bio ukljuĉen u srpsku drţavu.

Sve do poslednjih godina XII veka nema na teritoriji

Albanije nikakvog istorijski zabeleţenog pokreta za

osloboĊenje od stranih vlasti i za uspostavljanje svoje,

koliko-toliko nezavisne drţave. Otpor Normanima krajem

XI veka bio je deo jednoga šireg balkansko-vizantijskog

fronta. Ustanke protiv Vizantije tokom istoga stoleća, poĉev

od 1035 [Tihomir, Odeljan i dr.], dizali su Sloveni, a ne

Albanci. Tek sa slabljenjem vizantijske drţave pod

AnĊelima krajem XII veka javljaju ce i prvi pokušaji

osamostaljivanja albanskih feudalaca izmeĊu Škumbe i

Drima, sa središtem u Kroji, gde ce porodica Progona

[Progon, 1190-1199; Dţin Progon, 1199-1208; Dimitrije

Progon 1208 -1210] osamostaljuje s priliĉno jasnom teţnjom

da suvereno objedini sve albanske zemlje. Dimitrije Progon

ce naziva "arhontom Arbanasa" i stupa u meĊunarodne

of 478

veze - sa Dubrovnikom, Venecijom i, najzad nemanjićkom

Srbijom; oţenjen je Komninom, kćerkom Stefana

Prvovenĉanog. Nastojanje Progona nije uspelo, jer je

Epirska drţava posle prvog pada Carigrada i uspostavljanja

Latinskog carstva na Bosforu [1204] preotela Draĉ i pokorila

"Arbaniju". Kao vazalna oblast, Albanija ulazi u sklop

grĉkoga Epirskog carstva, raširenog od Draĉa do

Korintskog zaliva, sa prestonicom u Arti. Posle propasti

Epira [1261] obnavlja ce pokušaj latinske, ovaj put anţujske

invazije albanskih zemalja preko Draĉa. Pod vlašću Karla

Anţujskog ujedinjen je veći deo albanske teritorije kao

"Kraljevina Albanija" [Regnum Albaniae]: od Drima do

ispod Vojuše, sa sedištem u Draĉu. Ova tuĊinska drţavna

tvorevina odrţala ce do 1286, kada je tu ponovo

uspostavljena vizantijska vlast.

Tokom XIII veka, meĊutim, došlo je do postupnog, ali

ĉvrstog posedanja Kosova i nekih teritorija juţno od

Prokletija od strane srpske drţave. Ono što nije polazilo za

rukom starim raškim kneţevima i dukljanskim vladarima

uspelo je vladarima dinastije Nemanjića. Rodonaĉelnik

dinastije i ujedinitelj srpskih zemalja, Stefan Nemanja

[1166-1199, veliki ţupan oko 1170-1196] objedinio je pod

svojom vlašću veoma široka podruĉja na jugu i istoku Srbije

u razdoblju od 1180. do 1190, kada je zakljuĉen mir sa

Vizantijom. Na jugu je to bila, pre svega, etniĉki srpska

oblast Metohija - Patkovo, Hvosno, Podrimlje, Kostrc,

Drškovina - s prizrenskom okolinom, zatim Kosovo - Lab,

Lipljan, Sitnica, pa Skoplje i predeo oko gornjeg toka

Vardara - Gornji i Donji Polog. Za vreme ofanzive prema

Duklji [1190] zaposeo je Gornji i Donji Pilot, oblast izmeĊu

Skadarskog jezera i planina u zaleĊu.[7]

Ĉitav ovaj pojas u

tom trenutku nije mogao da bude zadrţan, ali su u sklop

of 478

drţave srpske konaĉno ušle zemlje u slivu Drima i Belog

Drima, Kosovo [bar do Lipljana] i ĉitav predeo istoĉno od

Ibra i Laba preko Juţne Morave, obuhvatajući Niš. Na

skadarskom sektoru Nemanja je Srbiji vratio Skadar sa

celom mreţom malih gradova [1180].[8]

Sve ove oblasti, osim

Pilota, bile su već oko pet stotina godina nastanjene Srbima,

dok ce albanske skupine javljaju samo po planinama

odnosno u nomadskom stoĉarenju i, kao ranije, u

romanizovanim naseljima primorskih gradova. Pilot srpski

izvori raĉunaju u albanske zemlje, verovatno zato što je bio

nastanjen preteţno Albancima, jer Nemanja uzima oba

Pilota [Gornji i Donji] "ot Rabna", tj. od Arbana, od zemlje

Arbanasa [Arbanije]; to je, pak, oblast oko reke Drima, koja

obuhvata moţda i izvorište reke Fani.[9]

Politiĉko

integrisanje Kosova i Metohije, kao i severne Albanije,

nastavljeno je širenjem srpske drţave na jug i uĉvršćivanjem

poseda ovih teritorija tokom XIII i XIV veka. Stefan

Prvovenĉani je nastojao da nastavi širenje prema oblastima

koje su leţale uz granice Zete, prema Albaniji. On to ne ĉini

oruţanom silom, već diplomatskim putem, te konkuriše

Veneciji i Epiru uspostavljanjem rodbinskih i prijateljskih

veza sa kućom Progona; oruţjem je jedino povratio Skadar

1215, koji je nakratko bio preoteo epirski despot Mihailo I

AnĊeo [1214]. Albanija je tada podruĉje gde ce sukobljavaju

interesi Srbije sa grĉkim Epirom, koji u svom širenju na

sever hoće da vaspostavi ĉitavu sferu uticaja i vlasti

Vizantijskog carstva; vlast na podruĉju "prave" Albanije

[Kroja] imali su opet albanski feudalci. OroĊavanje sa

Nemanjićima nije im smetalo da ce prvom prilikom okrenu

neprijateljima Srbije, kao što je to uĉinio gospodar Kroje,

Golem, koji je posle nikejskih osvajanja u Makedoniji

okrenuo leĊa srpskoj drţavi i prešao na stranu Nikejaca.[10]

of 478

Pomeranje ove granice dalje prema jugu delo je srpskog

kralja Milutina [1282-1321]. Njegovim ratnim operacijama

1282. i 1283. godine definitivno je Srbiji prikljuĉeno celo

podruĉje Kosova i Metohije, a isto tako ĉitava severna

Makedonija do linije koja, povuĉena sa zapada na istok,

obuhvata gradove Debar i Kiĉevo, Veles, Štip, Velbuţd i

Zemln, što znaĉi da su ce u srpskoj drţavi našli ne samo

Skoplje sa pomenutim vizantijskim gradovima nego i

prostrane oblasti kao što su Polog, Poreĉ, Ovĉe polje,

Ţegligovo, Pijanec. Na teritoriji Albanije, u Milutinove ruke

pada Draĉ 1296, ali oblast oko Kroje ostaje van njegovog

domašaja; samo što ce umesto srušene anţujske Kraljevine

Albanije tamo za izvesno kraće vreme vaspostavila

vizantijska vlast. Anţujci ponovo uzimaju Draĉ 1304, ali su

teritorije severne Albanije ostale pod Srbijom: Karlo Valoa

je 1308. godine potvrdio Milutinu "oblast Debra do reke

zvane Mat", a vlast srpskog kralja priznavali su povremeno

i albanski velikaši u zaleĊu Draĉa.[11]

Mora ce istaći da je verski momenat igrao posebnu ulogu u

slabim izgledima za ozbiljnije ukljuĉivanje "prave" Albanije

u srpsku drţavu. Severna, a delimiĉno i srednja Albanije

bila je tradicionalno katoliĉka zemlja. Skadarska oblast bila

je prekrivena mreţom starih latinskih episkopija: Skadar,

Pilot, Drivast, Svaĉ. Papa Jovan XXII organizovao je 1319.

ĉak i akciju protiv Srbije, s pozivom na versku duţnost da ce

zbaci vlast "šizmatiĉkog kralja". U grupi albanskih velikaša

kojima ce papa obratio nalaze ce gospodar Kroje Radoslav,

titulisan kao "knez Albanije", pa Vladislav Gonoma - "knez

Duklje i primorske Albanije", a zatim gospodari predela oko

Lješa, primorja juţno od Draĉa, Musakije i drugih krajeva

oko srpske granice, ĉak i znatno juţnije od nje na Vojuši, ali

sa razliĉitim efektom: srpska vlast u severnoj Albaniji, na

of 478

primer, nije bila ugroţena ovim akcijama pape Jovana XXI i

Filipa Tarentskog.[12]

Srpski kralj Dušan [1331-1346, potom car do 1355] nastavlja

ovu politiku sa većim zamahom i uspehom, ali je najpre

morao da slomije otpor zetskih velikaša, udruţenih u pobuni

1332. godine sa albanskim feudalcima na ĉelu sa Dimitrijem

Sumom. Politiĉki status severne Albanije u srpskoj drţavi

još od Nemanje i Stefana Prvovenĉanog bio je rešen u okviru

statusa Zete kao oblasti kojom upravlja naslednik prestola

po pravu primogeniture. Tako je istorija severne Albanije u

doba Nemanjića, u stvari, istorija Zete. Pobunu zetskih i

severnoalbanskih feudalaca Dušan je ugušio bez većih

teškoća, te je dobio odrešene ruke za opseţne ofanzivne

akcije prema Vizantiji. Skoro ĉitavu Albaniju, osim Draĉa,

koji definitivno ostaje pod vlašću Anţujaca, Dušan osvaja

već u kampanji 1342/43. godine: zauzeti su gradovi Berat,

Kanina, Kroja, a kasnije i sav ostatak Albanije sa Epirom.

Srbija ce i na makedonskom pravcu otiskuje daleko na jug,

do Etolije u Heladi; na jugoistoku granica Srbije je

pomerena skoro do ušća Meste odnosno do grada

Hristopolja.

Velika Dušanova osvajanja pokrenula su i talas prve velike

albanske migracije na jug, u Epir. Albanci ce pedesetih

godina XIV veka u većim masama nastanjuju u grĉkom

Epiru sve do Arte, a delimiĉno i u Tesaliji. U svakom

sluĉaju, razne evropske kombinacije za aktiviranje

Albanaca protiv Dušana [na primer, u pismu barskog

nadbiskupa Gijoma Adama francuskom kralju Filipu VI iz

1332, gde ce o Albancima razmišlja kao o faktoru unutrašnje

nestabilnosti srpske drţave] nisu ce mogle realizovati, jer su

albanski feudalci nalazili svoj interes u podrţavanju

of 478

osvajaĉke politike kralja i cara Dušana prema grĉkim

zemljama. Nasuprot oĉekivanju latinskih posmatraĉa, oni su

bili veoma aktivan ĉinilac Dušanovog imperijalnog

programa.[13]

Objašnjenje za ovu prividno prosrpsku

orijentaciju albanske vlastele nalazi ce u samom feudalnom

ustrojstvu srpske drţave, u kojoj ce bez obzira na narodnost

moglo doći do velikog politiĉkog ugleda i ekonomske moći.

Još u doba kralja Milutina albanski feudalci ce ukljuĉuju u

feudalni poredak srpske drţave sa zvanjima i beneficijama

ţupana, vojvode ili kaznaca. U Dušanovom carstvu albanske

zemlje i velikaši Albanije obuhvaćeni su bez ikakvog

izdvajanja i diskriminacije hijerarhijskim feudalnim

sistemom.[14]

Po osvajanju Kroje Dušan je potvrdio ovom

gradu njegove stare povlastice. Vaţan je momenat sa

drţavnopravnog stanovišta to što ce u Dušanovoj carskoj

tituli Albanci javljaju uz Srbe, Grke i Bugare ["car i

samodrţac Srbljem, Grkom, Blgarom i Arbanasom" - u

povelji iz 1348]. Time je legitimisana ĉinjenica da ce Albanci

kao narod ukljuĉuju u sastav carstva kao njegov

ravnopravni elemenat. Posle Dušanove smrti [1355] albanski

feudalci ostaju znaĉajan vojni i politiĉki faktor i u oblastima

osamostaljenih gospodara, Simeona Nemanjića-Paleologa i

Tome Preljubovića. Inaĉe, proces osamostaljivanja

feudalnih gospodara u vreme raspada Dušanovog carstva,

kao što će ce videti, teĉe i na teritoriji Albanije, gde ce

postepeno obrazuju oblasti pod dinastiĉkom vlašću

velikaških rodova, Topija, DukaĊina, Arijanita, Kastriota, i

drugih.[15]

Za sve to vreme moţe ce uoĉiti jasna razlika u poloţaju

Kosova i Metohije u odnosu na severne albanske zemlje.

Sasvim je osobena situacija, najzad, onih ostalih teritorija

of 478

koje u srednjoj i juţnoj Albaniji pripajaju Srbiji Milutin i

Dušan.

Kosovo i Metohija i druge oblasti na istoĉnoj i juţnoj granici

Srbije prema vizantijskoj Makedoniji ulaze u sastav

nemanjićke srpske drţave, kao zemlje u etniĉkom pogledu

srpske. One su zato ne samo odmah i u punoj meri

integrisane politiĉki, ekonomski i kulturno nego su ĉak

odmah po pripajanju postale središnje oblasti svekolikog

srpskog duhovnog i uopšte nacionalnog ţivota, sigurna

osnovica za dalje objedinjavanje i zaokruţivanje srpske

nacionalne teritorije. Za razliku od toga, severna Albanije

je, prema zapaţanju mnogih istoriĉara, prostor veoma

osobene etniĉke simbioze Srba i Albanaca, sa izmešanim

stanovništvom, uz znatno prisustvo romanskog elementa, sa

etniĉkim grupama stoĉara koje su trajno obeleţene izvesnim

stupnjem izolacije i samoupravnosti. Otuda je integrisanje

severne Albanije [u skadarskoj oblasti, u slivu Drima i Fani]

sprovedeno pod sasvim specifiĉnim uslovima. Ono, pre

svega, nije praćeno srbizacijom albanskog stanovništva. Za

sve vreme nemanjićke Srbije severna Albanija nije ispoljila

nikakve teţnje ka izdvajanju i samostalnosti. Ove tendencije

videle su ce, naprotiv, u drugim albanskim oblastima, juţno

od reke Mati. Ĉak i kada nije reĉ o nekim drţavotvornim

pokretima kojima bi ce htela obrazovati nezavisna Albanija

poput Srbije, Bugarske ili Bosne, albanski feudalci ovih

oblasti ne prihvataju potpuni suverenitet srpske, ni bilo koje

druge drţave: oni ulaze u izvesne tešnje ili labavije odnose,

prihvataju pozicije u feudalnoj strukturi drţave, ali sa

odrešenim rukama.

Osnov tih razlika izmeĊu Kosova, na jednoj, i albanskih

zemalja, na drugoj strani, leţi, dakle, u etniĉkoj podlozi, u

of 478

specifiĉnim etniĉkim prilikama ovih teritorija. Na Kosovu i

u Metohiji stanovništvo je već u momentu prvih dejstava

srpske drţave prema toj oblasti u X, potom u XI, i, najzad, u

XII veku bilo kompaktno srpsko. Ima mnogo razloga da ce

neke teze albanske istoriografije, kako srpska kolonizacija

Kosova i Metohije poĉinje tek sa širenjem nemanjićke

drţave u XIII i XIV veku, odbace kao proizvoljne. Nikakvog

osnova nema za tvrĊenje o postojanju albanskog

"sedelaĉkog" stanovništva na Kosovu do toga vremena:

naprotiv migracija Srba, zapoĉeta još u toku seobe naroda,

završila ce trajnim naseljavanjem srpskog naroda na

Kosovu već pre kraja IX veka. Povrh svega toga, zemlja

koju su Srbi tada poseli nije ni uzeta od Albanaca, nego od

vizantijskih i romanskih vlasnika ili njihovoga zavisnog ili

kakvoga drugog, slobodnog ratarskog stanovništva. Ono što

ce zna o socijalnom statusu i rasporedu albanskih stoĉara u

srednjovekovnoj Srbiji potvrĊuje naše pretpostavke o tim

procesima u razdoblju od VII do IX veka.

Politiĉka integracija Albanaca u srednjovekovnoj srpskoj

drţavi izvršena je u okviru feudalnog sistema bez

diskriminacije prema albanskoj vlasteli. Sa svojim starim ili

novim zvanjima, steĉenim ili tek dobijenim povlasticama, sa

baštinama, pronijama i drugim feudalnim pravima albanski

feudalci, u meri u kojoj su ulazili u srpsku drţavu, bili su

aktivan ĉinilac te drţave. U titulama srpskih kraljeva

odnosno careva, kao što smo videli, albanski narod je došao i

do svojevrsnog drţavnopravnog legitimiteta. Ovaj ce

legitimitet izraţavao i u pravima albanske vlastele da

uĉestvuje u radu najviših organa vlasti srpske drţave,

srpskih sabora. Već sa širenjem granica srpske drţave preko

grĉkih i albanskih oblasti, kako je primetio Nikola Radojĉić,

javilo ce pitanje o uĉestvovanju Grka i Albanaca na srpskim

of 478

saborima; grĉki i albanski arhonti su i uĉestvovali u radu

sabora sa svim pravima srpske vlastele. To, pak, znaĉi da su

Albanci zajedno sa Grcima pa i Bugarima uĉestvovali u

donošenju Zakonika cara Stefana Dušana 1349. i 1354.

godine.[16]

U društvenoj strukturi srednjovekovne Srbije razlikuju ce

dve kategorije "Arbanasa". Jedno su Albanci kao gradsko

stanovništvo, a drugo - albanski stoĉari, etniĉka skupina kao

socijalna grupa. U prvom sluĉaju prava ili povlastice

albanskog gradskog stanovništva regulisani su opštim

statutarnim odredbama, propisima gradskih statuta. U toj

kategoriji albanskog stanovništva nema nikakve

diskriminacije u odnosu na drugo, nealbansko gradsko

stanovništvo - Srbe ili Romane ili neke druge narodnosti [na

primer Sase]. Njihova prava i obaveze odreĊeni su

socijalnim redom i statusom, a ne etniĉkom

pripadnošću.[17]

Pominju ce i oblasne autonomne

uredbe,[18]

a to su u stvari legalizovana obiĉajna prava

[DukaĊin i sl.], koja su ce odrţavala dugo, sve do novijeg

vremena.

Pozitivne pravne odredbe o Arbanasima stoĉarima širom

srpske drţave nalaze ce u nizu specijalnih propisa

vladarskih povelja, da bi ih na nivo opšteg zakona

podigao Dušanov Zakonik. U pitanju su razliĉite situacije

dodira, a to znaĉi i mogućnog pravnog odnosa, odnosa sa

pravnim elementom, izmeĊu albanskih stoĉara i

zemljoradniĉkog, stalno nastanjenog stanovništva sela. Dve

su stvari ovde uoĉljive: jedno, ravnopravnost pred zakonom

svih kategorija stanovništva, svih graĊana, bez obzira na

narodnost, a drugo, naĉelo strogog socijalno-ekonomskog

razgraniĉenja pojedinih grupa stanovništva u feudalnom

of 478

smislu. Isto tako, vaţno je i to što ce Arbanasi svagda

posmatraju kao kategorija uporedna sa jednom drugom, sa

Vlasima, kojih je, oĉigledno, više i veći je broj pravnih

propisa posvećen njima. Ostatak romanizovanog

starobalkanskog stanovništva, u srednjem veku uglavnom

posrbljenog, Vlasi centralnog balkanskog prostora i planina

u jadranskom zaleĊu ţive na isti naĉin, sa istom

organizacionom strukturom kao i Arbanasi. I jedni i drugi

su stoĉari pokretnih staništa, u stalnom sezonskom

pomeranju s planine u ravnicu i obrnuto, sve do

teritorijalizacije katuna u XV veku. Otuda i potreba da ce

taj dinamiĉki momenat njihovoga ţivota reguliše kako ne bi

dolazilo do sudara sa drugim grupama stanovništva.

U Zakoniku ove ce odredbe odnose na sluĉajeve tzv. "potke",

a to je šteta koju jedna društveno-ekonomska zajednica

[npr. selo] uĉini drugoj. Vlasi i Arbanasi, stoĉari, mogli su

takvu kolektivnu štetu uĉiniti jednoj agrarnoj zajednici,

selu, spuštanjem svojih stada na zimovišta bez dogovora sa

seljanima ili narušavajući dogovor.[19]

U darovnicama srpskim manastirima Arbanasi ce pominju

redovno uz Vlahe uglavnom u vezi sa potrebom da ce

obezbedi integritet crkvenih prava ili samog poseda koji ce

poveljom konstituiše. Tada ce ove kategorije stanovništva

ograniĉavaju u pravima koja im inaĉe na drugom terenu

naĉelno i u praksi pripadaju. Ako je bilo obiĉajem

prihvaćeno da vlaški i albanski stoĉari mogu silaziti u

ravnicu i boraviti na "tuĊoj" zemlji kao u zimovištu, onda ce

posed darovan manastiru obezbeĊivao od te obiĉajne

obaveze izriĉitom zabranom zimovanja, na primer još

u Vranjinskoj povelji kralja Vladislava iz 1242, gde ce

propisuje da "ni Arbanasin tu nema zimovišta".[20]

Zemljište

darovano Hilandaru izuzeto je, isto tako, od obaveze da po

of 478

obiĉajnom pravu omogući napasanje tuĊe stoke; tu ce, pak,

Arbanasi stavljaju u isti red sa Vlasima ili vlastelom

"velikom i malom" - zabrana u Dušanovoj Hilandarskoj

povelji iz 1355. godine.[21]

U drugoj povelji iz te godine [17.

maja 1355], propisuje ce da u metohu Sv. Petra Koriškog

kod Prizrena ne sme da napasa svoje stado "ni vlastelin,

mali ni veliki, ni Vlah ni Arbanasin"; u protivnom sluĉaju,

ćefalija prizrenski ili gospodar zemlje ovlašćen je da "uzme

od njih 300 ovnova, ni suda ni pre, kako piše u hrisovulji

svetoga Kralja [Milutina - D. B.], i knjiga sudbena Carstva

mi, kako im je sudilo Carstvo mi sa Arbanasi".[22]

U drugim poveljama ne iskljuĉuje ce mogućnost korišćenja

manastirske planine [planinskog pašnjaka], ali ce to

uslovljava odobrenjem igumana; tada ce odreĊuje naknada

koju Vlasi i Arbanasi moraju dati manastiru - u sluĉaju

manastira Deĉana, prema hrisovulji iz 1330. godine, oni su

duţni da "donose crkvenu so od Svetog SrĊa", obavljajući

na taj naĉin velik i teţak transportni posao [iz skadarskog

primorja do Deĉana].[23]

Sliĉno tome, u

Dušanovoj Svetoarhanđelskoj povelji traţi ce od Arbanasa da

prenose ovom manastiru kraj Prizrena ulje iz Bara, opet

istim tim karavanskim "zetskim" putem.[24]

Poveljom kralja

Milutina oko 1300. godine dato je Arbanasima pravo da

pored drugih kategorija stanovništva - Srba, Latina i Vlaha,

mogu dolaziti na crkveni panaĊur [sajam] o hramovnoj slavi

Svetog ĐorĊa-Gorga kod Skoplja, ali uz plaćanje zakonske

carine po tarifi koja ce primenjivala i u Tetovu, Graĉanici i

drugim crkvama.[25]

Albanci su u svim pravima i duţnostima bili izjednaĉeni sa

ostalim grupama stanovništva, osim specijalnih statusnih

prava i duţnosti u sklopu feudalnog sistema. Pogotovu ce

of 478

mora istaći da je naĉelo jednakosti vaţilo za njih i u oblasti

procesnog i kriviĉnog odnosno kaznenog prava. Jelenina

povelja manastiru sv. Nikole na Vranjini [Skadarsko jezero]

izriĉito propisuje da će svi podloţnici ovog feuda, bilo da su

Srbi, Latini, Vlasi ili Arbanasi, odgovarati kralju za svoj

prestup ili uĉinjenu štetu, te ce predviĊa jedinstvena kazna u

visini od 500 perpera.[26]

Tako isto i sa opštim ili specijalnim

daţbinama: Arbanasi su opterećeni onoliko koliko i Srbi. U

pomenutoj Svetoarhanđelskoj povelji iz 1348, kojom ce ovom

kraljevsko-manastirskom vlastelinstvu dodeljuje i devet

arbanaških katuna [stoĉarskih naseobina u planini], "sa

svim starim meĊama", Arbanasima je propisana ista

"rabota" kao i Srbima: "Arbanasi, koji ce nalaze u crkvi, da

rade kao i Srbi i da daju od odra dinar ili poleuknu od

ţita".[27]

Povelja Dušanova manastiru sv. Bogorodice u

Arhiljevici, verovatno iz 1354, daje ovom manastiru i "selo

Arbanasi sa svim pravinama",[28]

iz ĉega zakljuĉujemo da ce

arbanaško naselje, ukoliko ce pod ovim nazivom

podrazumeva selo sa već stalno nastanjenim Albancima,

posmatra kao agrarna zajednica sa utvrĊenim pravima, koja

ce ni u ovom sluĉaju neće dovesti u pitanje.

Kada je reĉ o pravima Arbanasa u srednjovekovnoj Srbiji,

naša ce znanja mogu proširiti i preko ove graĊe koja ce

neposredno i izriĉno odnosi na Arbanase, zagledanjem u

odredbe o statusu stoĉara Vlaha ["zakon Vlahom"]. Postoji

opravdana pravnoistorijska pretpostavka o istovetnosti

njihovog poloţaja u pravima i obavezama, pa ce i one

odredbe u poveljama i Zakoniku gde ce pominju samo Vlasi

mogu protegnuti i na albanske stoĉare, kao opšte statusno

pravilo za sve stoĉare koji ţive u pokretnim "naseobinama",

zapravo u nomadskim katunima na jednom uţem ili širem

geografskom podruĉju. Postavlja ce pitanje da li su stoĉari

of 478

[Vlasi i Arbanasi] na neki naĉin "teritorijalizovani" u

meĊama jednog vlastelinstva ili su slobodni da prelaze iz

jednog vlastelinstva u drugo, odnosno iz jedne ţupe u drugu.

Do konaĉne teritorijalizacije katuna doći će tek u XV veku,

kada ce već po saĉuvanoj graĊi zna da ce na zetsko-

albanskom prostoru nahode prve plemenske zajednice

Arbanasa, ali i Srba stoĉara u sasvim odreĊenim i omeĊenim

planinsko-ravniĉarskim oblastima. Ali u XIII i XIV veku

kao da nema ove omeĊenosti i stroge vezanosti za jedan

prostor, osim što ce moţe pretpostaviti da su stoĉari imali

utvrĊene pravce i zone svog kretanja, makar koliko ti pravci

i zone bili izduţeni. Vlaški, a tako isto i albanski katuni imali

su posebnu organizaciju, sa starešinama koji su imali velika

ovlašćenja u upravljanju i rukovoĊenju zajednicom,

komandovanju u sluĉaju oruţanih sukoba i suĊenja u svim

sporovima [knez, premićur, ĉelnik]. Ima, dakle, elemenata

rodovske i plemenske organizacije. Ipak, pretpostavlja ce i

ovde ograniĉenost ovih samoupravnih prava katunske

organizacije stoĉara: oni su bili podreĊeni feudalnom

gospodaru, vlastelinu. Kao jedna od kategorija feudalno

zavisnog stanovništva, vlaško-albanski stoĉari imali su samo

uslovnu slobodu i "stara prava", ali su svom feudalcu bili

duţni odgovarajuće rabote i daţbine, u skladu sa svojim

zanimanjem, kao što su travnina za korišćenje vlastelinskog

pasišta [1% od stada po ĉl. 197. DZ, ili po Dečanskoj

hrisovulji 2 ovna, 2 jagnjeta, sir i jedan dinar],[29]

redovne

daţbine u stoci pored travnine, "rabote" kao što su

napasanje stada vlastelinovog, ali uz meseĉinu ili uz beleg

[naknada u naturi ili plati], i, najzad, prenos robe za

vlastelina, prenos prtljaga vlastelinovog i sliĉno.

Što ce tiĉe veze sa vlastelinstvom, liĉno i teritorijom, stanje

ce menjalo, pri ĉemu je jasna teţnja sistema da sve stoĉare

of 478

ĉvršće veţe za odreĊenu teritoriju. U poĉetku su, kako

primećuje Konstantin Jireĉek, svi Vlasi bili neposredni

podanici vladara, velikoga ţupana i docnije kralja, pa su tek

poklonom vladara postajali svojina manastira, a moţda i

vlastele.[30]

Nemanja poklanja Hilandaru dva vlaška

"sudstva", tj. katuna, sa 170 Vlaha i zabranjuje tim

manastirskim Vlasima da "begaju pod velikog

ţupana".[31]

Katun ce inaĉe kreće po planini "u širokim

granicama", a u regulisanju internih sporova uţiva izvesnu

sudsku autonomiju. Feudalno podvrgavanje stoĉara vidi ce

naroĉito u oblasti braĉnog prava: Banjska povelja iz 1313-

1318. godine ograniĉava pravo meĊusobnog sklapanja braka

Vlaha i meropaha [zemljoradnika]; u stvari nije saĉuvana

opšta zabrana braka izmeĊu vlaško-albanskog i srpskog

meropaškog stanovništva, ali je ona nesumnjivo postojala, i

to verovatno zato što je prelazak u kategoriju Vlaha,

društveno lagodniju i slobodniju, bio odviše privlaĉan da ce

to ne bi osetilo u većem napuštanju meropaškog sloja putem

ţenidbe. Banjskom poveljom dopušta ce meropsima da ce

ţene Vlahinjama samo pod uslovom da ţenu prevedu u

merophe.[32]

Iz jedne opšte odredbe Dušanovog Zakonika [ĉl. 81] vidi ce,

posredno, da nema posebnih i slobodnih vlaških ili albanskih

teritorija: "Planine što su po zemlji Carstva mi, što su

planine careve da su caru, a crkvene crkvama, a vlasteoske

vlasteli". To znaĉi da je sav planinski region, sve zemljište

pokriveno pašnjacima u naĉelu izdeljeno na posede carske,

crkvene i vlasteoske; otuda su i stoĉari zavisni "ljudi" cara,

crkve i vlastelina, i nema u ovom feudalnom sistemu u

pravom smislu reĉi slobodnih Arbanasa i Vlaha, osim

slobodne arbanaške vlastele, o kojoj je već bilo reĉi.

of 478 1 Attaliates, 297 (ed. Bonnae 1853).

2 Alexiade VI, 7, 7; cf. IV, 8, 4 (ed. Leib, 1943).

3 Skadar je ponovo pod vizantijskom vlašću od 1082, da bi u

srpsku Zetu ušao konaĉno 1180. odn. 1215. godine.

4 Istorija Crne Gore 1. 392 (J. Kovaĉević).

5 K. Jireĉek, Ist. Srba I, 138.

6 Istorija srp. naroda I, 161 - karta "Srbija u prvoj polovini X

veka", prema nacrtu S. Ćirkovića. Po nekim drugim

podacima, moţe ce pomišljati i na to da je granicom bilo

obuhvaćeno i samo Kosovo, zakljuĉno sa Lipljanom.

7 Istorija srp. naroda I, 258 (J. Kalić).

8 Vid.: K. Jireĉek, Ist. Srba I,157.

9 MeĊutim, i u Pilotu ţive pravoslavni Srbi, kojih ima sve do

XVII veka. Negde pre 1628. oni prelaze u katoliĉku veru,

njihovi pravoslavni monasi beţe, a onda ce i sam narod

1692. po nareĊenju pećkog paše seli u Srbiju: J.

Radonić, Rimska kurija, 24-25.

10 Istorija srp. naroda I, 343 (S. Ćirković). Unuka Stefana

Prvovenĉanog, od kćeri Komnine a ţene Dimitrija Progona,

bila je udata za albanskog kneza Golema, od kojega

verovatno potiĉe porodica Arijanita Komnina; ova će

kasnije sa svoje strane stupiti opet u rodbinske odnose sa

srpskim vladaocima: despotica Angelina Branković (Majka

Angelina, umrla izmeĊu 1516. i 1520). O oroĊavanju srpskog

srednjovekovnog dvora i vlastele sa albanskom vlastelom

vrlo dobar pregled u EJ I, 154-155 s. v. Arbanasko-

of 478

juţnoslovenski odnosi (Đ. S. Radojiĉić); upor. Đ.

Slijepĉević, Srpsko-arbanaški odnosi kroz vekove sa posebnim

osvrtom na novije vreme.Minhen 1974, 39-51.



13 Albanci, neprijateljski raspoloţeni prema Grcima od

vremena Andronika III (1328-1341), sluţili su vrlo rado u

srpskoj vojsci. Zemlje izbeglih grĉkih arhonata i stratiota

prešle su u posed albanskih feudalaca i njihovih ratnika (K.

Jireĉek. Ist. Srba I, 226).

14 Istorija srp. naroda I, 532 (M. Blagojević).

15 Vid.: K. Jireĉek. Ist. Srba I. 238.

16 N. Radojĉić, Srpski drţavni sabori u srednjem

veku, Beograd 1940, 202, 210, 308.

17 T. Taranovski, Istorija srpskog prava u Nemanjićkoj

drţavi I Istorija drţavnog prava, Beograd 1931, 85.

18 S. Novaković, Zak. spomenici, IX

19 U ĉl. 77 (79. Atonskog prepisa) Dušanov Zakonik donosi

odredbu "za potku": "Potke meĊu selima 50 perpera, a

Vlasima i Arbanasima 100 perpera. I od te potke caru

polovina, a polovina gospodaru ĉije bude selo" U ĉl. 82 (83.

Atonskog prepisa) u odredbi "o Vlasima i Arbanasima"

stoji: "U selu gde ce Vlah ili Arbanas zaustavi, u tome selu

da ce ne zadrţi drugi koje za njim ide. Ako ce zadrţi na silu,

da plati potku i što je ispasao". Tekst navodimo prema

našem prevodu iz Atonskog prepisa kao jednog od

of 478

najstarijih saĉuvanih rukopisa Zakonika, u izd Zakonik cara

Stefana Dušana I, Struški i Atonski rukopis, SANU, Beograd

1975.

20 S. Novaković, Zak. spomenici, 578.


22 T. Taranovski, Istorija srpskog prava u Nemanjićkoj

drţavi II, Istorija krivičnog prava, Beograd 1931, 103.

23 S. Novaković, Zak. spomenici, 647, 652.



26 S. Novaković, Zak. spomenici, 579, upor. 580-581.



29 S. Novaković, Zak. spomenici, 647/VI.

30 K. Jireĉek, Ist. Srba II, 97.

31 B. Ćorović, Spisi sv. Save, 3.

32 C. Novaković, Zak. spomenici, 651.

IV ETNIĈKA SITUACIJA KOSOVA U XIII I XIV VEKU

Kao što ce moţe videti iz prethodnog izlaganja, oblast

Kosova i Metohije naseljena je Srbima još od njihovog

dolaska u srednjobalkansko podruĉje tokom VII veka.

Prema toj oblasti su usmerene teţnje prvih srpskih drţava, i

of 478

Raške i Duklje, da okupe i organizuju plemena srpskog

naroda prema njihovoj stvarnoj rasprostranjenosti. Na tom

planu su juţnoslovenski ustanci jedanaestog veka posebno

karakteristiĉni, jer zahvataju široku zonu od Dunava do

Makedonije; Kosovo ce tu javlja kao naroĉito aktivna oblast

oslobodilaĉke borbe i sudara sa vizantijskom vlašću. Ta

oblast je upravo u toku tih akcija prvi put, za kraće ili duţe

vreme, ukljuĉena u sklop srpske drţave.[1]

Pomeranje

granice na jug, za vlade Stefana Nemanje i njegovih

potomaka, od poslednjih decenija XII veka, prema tome, ne

moţe ce posmatrati kao naseljavanje Srba na Kosovu, već

kao ujedinjenje oblasti koje je već davno pre toga

nastanjivao srpski narod. Samo ce tako i moţe objasniti

razvijanje ove teritorije u središnju oblast srpske

srednjovekovne kulture i njeno stabilno opstajanje u ulozi

politiĉkog, strategijskog i duhovnog centra srpskog naroda

ne samo za vreme Nemanjića nego i kasnije, u razdoblju

oblasnih gospodara, pa ĉak i u prvim stolećima turske

okupacije. Stoga su neprihvatljiva i sasvim proizvoljna

tvrĊenja nekih albanskih pisaca da je "širenje

srednjovekovne nemanjićke drţave prema jugu

prouzrokovalo i etniĉka strujanja na Kosmetu, jer ce sa

širenjem srpske drţave pomera i njena etniĉka granica iz

Raške prema jugu", pa tako "doseljavanjem Srba u Kosovo-

Metohijskoj oblasti nastaje veće šarenilo u sastavu

stanovništva".[2]

Predstava o etniĉkoj karti Kosova i

Metohije u srednjem veku tu je sasvim pogrešna i netaĉna,

kao što je u osnovi pogrešno omeĊivanje srpskog etnikuma u

ranom srednjem veku na teritoriju Raške drţave, jer bi to

znaĉilo da sve do poslednjih godina XII veka juţno od Rasa,

kao ni istoĉno od Ibra, nema srpskog naroda; sledstveno

tome, juţno od Rasa bila bi zemlja "ilirskih potomaka" -

Albanaca, kao što bi onda i zemlja istoĉno od Ibra bila

of 478

"bugarska zemlja". Prisustvo Srba i na jednom i na drugom

prostoru, uslovljeno "širenjem nemanjićke drţave", ne samo

što je predstavljeno kao srazmerno pozno istorijsko zbivanje

nego i kao oruţana otimaĉina albanske i bugarske zemlje,

kao "ekspanzija" u tuĊe prostore. Štaviše, ni etniĉka

situacija tako "osvojenog" prostora Kosova i Metohije ne

prikazuje ce verodostojno: istiĉe ce njeno toboţnje

"šarenilo", jer ce "tokom srednjovekovne vladavine srpske

drţave u ovoj oblasti, pored Srba pominju Vlasi [jedan deo

poromanjenih Ilira], zatim Šiptari [potomci Ilira], naroĉito u

Metohiji i okolini Prizrena i Drenici".[3]

Razume ce, bez

navoĊenja taĉnih, iz istorijskih izvora poznatih podataka o

stvarnim brojĉanim odnosima stanovništva ove oblasti u

srednjem veku, stvara ce sa jasnim politiĉkim ciljem laţna

predstava o "ravnomernoj" zastupljenosti naroda na toj

teritoriji, gde su Srbi toboţ samo došljaci i uljezi u

kompaktnoj etniĉkoj masi "starosedelaca", Vlaha i

Albanaca - u oba sluĉaja Ilira kao autohtonog i veĉnog

nacionalnog elementa na tome tlu. Pozivanjem na

srednjovekovne srpske povelje, pri tome, bez rekonstrukcije

ukupne slike, sa uprošćenim podatkom da su ce tu i tamo

zaista nalazili "Arbanasi" i "Vlasi", stvara ce i fikcija

istoriografskog dokaza ovih proizvoljnosti. Krajnost u tom

pogledu predstavljaju tvrdnje da su Sloveni "pozni

osvajaĉi" kosovske teritorije, te da su Srbi ovde utvrĊeni "ne

pre kraja XIII veka"; da srednjovekovni dokumenti

navodno pominju "albanska sela" na Kosovu, a istraţivanja

svih kasnijih turskih katastara [deftera] toboţ dokazuju da

je "stanovništvo Kosova u XIV i XV veku bilo u suštini još

uvek albansko i hrišćansko", tako da ce moţe govoriti o

"jedinstvu kosovskog stanovništva" [znaĉi, albanskog

stanovništva] i njegovom diferenciranju prema Slovenima![4]

of 478

Istorijski izvori, meĊutim, prikazuju etniĉku stvarnost

kosovske oblasti u srednjem veku sasvim drukĉije. Pre

svega, veoma je znaĉajno kako sam Nemanja i njegovi sinovi

i prvi biografi, Sava i Stefan, gledaju na pripojene teritorije,

meĊu kojima i na kosovsku oblast. U arengi Hilandarske

povelje [1198] Nemanja veli da je "obnovio svoju dedovinu i

većma utvrdio" da je "podigao propalu svoju dedovinu i

stekao", pa navodi šta je to stekao "od morske zemlje", "od

Arbanasa", "od grĉke zemlje". Arbanaska zemlja je za

njega samo Pilot, dok je kosovska oblast ovde predstavljena

nazivom Lab sa Lapljanem i navedena u kategoriji "grĉke

zemlje".[5]

Isto to, sa izvesnim varijantama, pominje Sava

u Ţitiju svetog Simeona: Nemanja je "obnovio oĉinu

dedovinu i većma utvrdio", i "podigao propalu svoju

dedovinu i stekao" pojedine oblasti "od pomorske zemlje",

"od Rabna" i od "grĉke zemlje". Tu je od Arbanasa

["Rabna"] uzeo Pilot, ali "Pilota oba" [Gornji i Donji], dok

ce kao grĉka zemlja navodi Patkovo, Hvosno celo i

Podrimlje, Kostrc, Drškovina, Sitnica, Lab, Lipljan. Na

kraju ce napominje da je sve to Nemanja svojom mudrošću i

trudom stekao, kao "nekada nasiljem oduzetu njegovu

dedovinu i što mu pripada od srpske zemlje".[6]

Prema tome,

kosovsko-metohijska oblast je u svesti i svedoĉanstvu prvih

Nemanjića krajem XII veka srpska zemlja, koja je to bila i

pre nego što je otuĊena nasiljem, te je pripajanje i sticanje

ovih krajeva samo obnova, restitucija srpske baštine.

Povelje srpskih vladara zaista pominju Vlahe i Arbanase, ali

kao izrazito manjinske etniĉke i socijalne grupe u oblasti

koja je potpuno pokrivena srpskim naseljima, ĉiji ce

stanovnici ne navode uopšteno, već sa liĉnim imenom

starešine, glave domaćinstva. Stvar je u tome što ce u ovim

srednjovekovnim dokumentima navode sela i domaćinstva

of 478

koja ce poklanjaju crkvenom, manastirskom vlastelinstvu

kao trajni feudalni posed. To je svojevrstan popis

stanovništva, ĉija je pretpostavka potpuna taĉnost, jer ce

njim konstituišu sasvim odreĊena feudalna prava i obaveze,

a svaka društvena grupa imala je strogo utvrĊen status. Kao

što smo videli, status Vlaha i Arbanasa bio je svagda i

posebno regulisan, jer su ce po tome oni i izdvajali iz

osnovne mase stanovništva. Nije, dakle, postojala

zainteresovanost sastavljaĉa ovog popisa u srednjovekovnoj

darovnici da menja i falsifikuje etniĉku pripadnost zavisnog

stanovništva. Onomastiĉki materijal, saĉuvan na taj naĉin u

poveljama XIII i XIV veka, pruţa pouzdan osnov da ce

utvrdi srpsko, vlaško ili albansko poreklo stanovništva.

Vaţno je što ce onomastiĉka analiza ovih dokumenata u

svojim rezultatima slaţe sa zakljuĉcima koji ce mogu izvoditi

prema neposrednoj, izriĉnoj oznaci etniĉke pripadnosti, pa

ce po svojim lingvistiĉkim odlikama srpska imena zaista

mogu identifikovati u srpskim [ratarskim] naseljima, vlaška

u vlaškim i albanska u albanskim [stoĉarskim] naseljima,

katunima.[7]

Drugim reĉima, kategorija "Srbalja" nosi zaista

srpska, slovenska imena, kategorija "Vlaha" vlaško-

romanska, a "Arbanasa"- albanska imena. Odstupanja

odnosno mešanja su mogućna, ali su procentualno veoma

mala i kao svaki izuzetak potvrĊuju pravilo. Bilo je porodica

u kojima su neki ĉlanovi nosili srpska, a neki albanska

imena, ali nema nikakvog osnova da ce ti izuzetni sluĉajevi

uopštavaju do tvrdnje da su zapravo i svi "Srblji" sa

srpskim imenima, u stvari, Albanci. Da ce takva

konstrukcija objasni, izmišljena je i teza o pokrštavanju, po

kojoj srpska pravoslavna crkva, organizovana na Kosovu i

Metohiji od XIII veka, toboţe daje prednost slovenskim

imenima i tako sprovodi nasilnu srbizaciju. Razume ce,

konstrukcija poĉiva na fantastiĉnim i proizvoljnim

of 478

tvrdnjama. Nema nikakvih svedoĉanstava o pokrštavanju

latinskog stanovništva. S druge strane, pravoslavna crkva

nikada nije davala prednost slovenskim, što će reći -

paganskim imenima, već je, obrnuto, zahtevala da ce

narodna imena zamenjuju crkvenim, hrišćanskim imenima

biblijskog ili grĉko-vizantijskog, pa ĉak i latinsko-

hrišćanskog porekla.

Ako ce sada vratimo istorijskim izvorima, u ovom sluĉaju

srednjovekovnim srpskim poveljama, srpski karakter

kosovske oblasti za razdoblje od poslednjih godina XII do

kraja XIV veka je neosporno dokazan i nesumnjiv. To su

sledeće povelje:Hilandarska Stefana Nemanje iz

1198, Ţička Stefana Prvovenĉanog oko

1220, Svetostefanska ili Banjska povelja kralja Milutina iz

1313-1318, Gračanička povelja kralja Milutina iz 1321-

1322, Dečanska povelja kralja Stefana Deĉanskog iz

1330, Arhanđelska kralja Stefana Dušana iz 1348. Ovi

spomenici sadrţe veoma bogate, odreĊene i pouzdane

podatke o starosrpskim imenima. Od posebnog je znaĉaja,

kako istiĉe Mitar Pešikan, što ce gotovo svi spiskovi liĉnih

imena u jednom od ovih spomenika - Dečanskoj

povelji [hrisovulji] - mogu pouzdano ubicirati, vezati za

odreĊeni predeo, a sa malo izuzetaka i za odreĊeno mesto.

Pouzdano ce smeštaju i popisi iz Arhanđelske povelje, ali je

za najstariju od velikih hrisovulja - Banjsku

povelju odreĊenost znatno manja. Podaci velikih hrisovulja i

drugih povelja, isto tako, omogućavaju nam da moţemo

prouĉavati ne samo imena u pojedinim naseobinama nego i

u nekim širim zonama: u gornjem Polimlju od Ĉakora do

Komova i do Vrmoše u Albaniji, u Metohiji izmeĊu Deĉana i

Belog Drima, u starom Altinu [sliv reke Valbone u

severoistoĉnoj Albaniji], najzad - jedna zona severno od

of 478

Prizrena i Suve Reke, predeo oko razvoĊa Sitnice i Belog

Drima. Ograniĉenije spiskove, koji nam u prouĉavanju

imena mogu posluţiti kao uzorci i oslonac za uporeĊivanje,

imamo i iz drugih krajeva: iz Vranja i okoline, iz kosovske

kotline juţno i zapadno od Prištine, iz sliva Kline [leve

pritoke Belog Drima], iz metohijskog Podgora, iz srednjeg

Polimlja [okolina Bijelog Polja], sa pobreţja Skadarskog

jezera na albanskoj strani, verovatno i iz okoline Ţiĉe.[8]

Hilandarska povelja iz 1198. pominje sela prizrenskog kraja,

znaĉi onoga kraja koji Nemanja još nije uspeo da definitivno

pripoji Srbiji, te ih je "isprosio u Cara" za posed [parike]

Hilandaru. To su sela Neprobišta, Momuša, Slamodrava,

Retivlja, Trnije, Retivštica, Trnovac, Hoĉa "i druga Hoĉa i

trg tujĊe, i dva vinograda tujĊe nasadih", a pored toga

"ulijanike" [pĉelinjake s košnicama] u Trpezama, Dabšoru,

Goliševi i Paricima. Imena sela su preteţno srpska, osim dva

verovatno vlaška [Momuša, Dabšor] i jednog grĉkog

[Parici]. Tu je i pomen ona dva vlaška sudstva, tj. katuna,

Radova i ĐurĊeva, sa svega 170 Vlaha, i sa zabranom da

Vlasi prelaze "pod velijega ţupana", tj. sa ove vizantijske

teritorije i hilandarskog poseda u Srbiju velikog ţupana

Stefana.[9]

Povelja kojom je obrazovano vlastelinstvo

manastira Ţiĉe u Hvosnu [severna Metohija] naroĉito je

vaţna zato što je izdata 1220, tako reći odmah po pripajanju

ove oblasti drţavi Nemanjića, a sva su naselja što ce u njoj

pominju po svome imenu srpska - Peć, Crni Vrh, Stlpezi

[Stup], Trebovitići, Goraţda Bac [Goraţdevac], Nakla Bac

[Naklo], Ĉelpeki [Ĉelopek], Labljane itd.[10]

Sva su ova sela

postojala, oĉigledno, pre nego što je formirano ţiĉko

vlastelinstvo i pre nego što je oblast pripojena srpskoj

drţavi. To znaĉi da je ovaj kraj, sudeći po ovom dokumentu,

bio nastanjen Srbima bar u XII veku, ako ne i ranije.

of 478

Posedi manastira svetog Stefana u Banjskoj, prema povelji

iz 1313-1318, nalazili su ce u raznim krajevima srpskih

zemalja: Ibru, Rasu, Sitnici, Labu, Hvosnu, Plavu, Budimlji,

Zeti i na reci Savi - većina, dakle, u kosovskim predelima,

ukupno oko 75 sela i zaselaka, 9 katuna, sa oko 514

porodica. I tu je etniĉka situacija, u analizi onomastiĉkih

podataka, istovetna sa onom koju pokazuju ostale povelje.

Reĉ je o ĉisto srpskoj zemlji, sa beznaĉajnim manjinama

vlaško-stoĉarskog i moţda albanskog stanovništva.[11]

Posebno mesto u nizu srpskih zlatopeĉatnih povelja-

hrisovulja ima Dečanska povelja iz 1330. To je izuzetno

obiman dokumenat, u poslednje vreme kritiĉki i fototipski

izdat i temeljno prouĉen u istorijskom i onomastiĉkom

pogledu.[12]

Deĉansko vlastelinstvo je, uz hilandarsko, najveći

manastirski feudalni posed srednjovekovne Srbije. Ono

zahvata prostranu teritoriju izmeĊu Komova na zapadu i

razvoĊa Belog Drima i Sitnice na istoku, i izmeĊu razvoĊa

Pećke i Deĉanske Bistrice na severu i Drima na jugu, sa

pojedinim posedima i van ove zone. Na taj naĉin deĉansko

vlastelinstvo je kontinuirano obuhvatalo veliki deo Polimlja,

Metohije i predeo Altin na juţnim padinama Prokletija,

uglavnom u današnjoj severoistoĉnoj Albaniji.[13]

Spiskovi

domaćinstava u ukupno 89 sela, zaselaka i drugih naseobina

ovog vlastelinstva predstavljaju ujedno najopseţniju

onomastiĉku graĊu srpskoga srednjeg veka. Ogromna

većina imena i naziva je bez dvoumljenja srpskog porekla,

tako da ce ĉitava teritorija deĉanskog vlastelinstva u prvoj

polovini XIV veka mora smatrati ĉisto srpskom etniĉkom

oblašću. Albanski elemenat je ovde u to vreme sasvim

neznatna manjina. Sva sela koja su danas nastanjena

Albancima bila su tada srpska. Albanske su samo tri

naseobine [od 89], i to dva sela u Altinu i Zeti, i jedan katun,

of 478

takoĊe u Zeti, tako da su od 2166 ratarskih kuća i 266

"kuća" u katunima [tj. od ukupno 2432 kuće] samo 44

albanske, dakle 1,80%.

Drugi izvori iz nemanjićkog perioda govore i o albanskim

katunima istoĉno od današnje drţavne granice [grupa

katuna severno od Prizrena u Arhanđelskoj hrisovulji], ali

nema sigurnih lingvistiĉkih dokaza o prisustvu albanskog

etnikuma u predelima dalje ka severoistoku u nemanjićkoj

eposi.[14]

Naprotiv, posedi graĉaniĉkog vlastelinstva, prema

povelji iz 1321-1322, pokazuju ĉisto srpsku etniĉku situaciju

ovog podruĉja. Zemljišni posedi graĉaniĉkog vlastelinstva u

predelu Kosova nalazili su ce u neposrednoj okolini

manastira Graĉanice, oko reke Graĉanke, izmeĊu Prištine i

varošice Janjeva, zatim u srednjem slivu reke Sitnice,

neposredno oko Lipljana, pa u izvorištu Sitnice oko Bare

Sazlije na Paun-polju, u srednjovekovnim ţupama Moravi -

današnja okolina Gnjilana, i Topolnici u slivu Krive Reke

[okolina Novog Brda] i u Pologu oko Tetova van teritorije

Kosova.[15]

Neosporna je istorijska ĉinjenica da ce na širokom podruĉju

Kosova i Metohije od ranog srednjeg veka do propasti

srpske drţave ĉuva kontinuitet srpskog naroda, te da su sve

zemlje severozapadno, severno i severoistoĉno od linije

Skadarsko jezero-Komovi-Prokletije-Šara bile naseljene

homogenim srpskim stanovništvom, s tim što su u

planinskim krajevima bili manje ili više brojni katuni vlaške

tradicije na putu ka spontanom posrbljavanju; srazmerno

manji broj katuna predstavljale su pokretljive skupine

Albanaca stoĉara, koji ce nisu podavali asimilaciji, ali ce baš

zato pomen "Arbanasa" i albanskih imena u

srednjovekovnim poveljama mora ceniti kao taĉan. Sigurno

of 478

je i to da je u osnovi kosovskog stanovništva leţao prvobitni

sloj Srba, koloniziranih u razdoblju od VII do XII veka, a da

ce on u nemanjićkoj drţavi, u povoljnijim i mirnijim

politiĉkim, socijalnim i ekonomskim uslovima stalno

osveţavao i umnoţavao migracijama srpskog naroda sa

raznih strana, verovatno pre svega iz raških, ali i iz zetskih

predela. Prisustvo drugih narodnosti na ovom podruĉju u

srednjem veku nije sporno pa nije potrebno ni dokazivati tu

ĉinjenicu, ali sve ove kolonije zanatlija, trgovaca i rudara

[uglavnom Sasa, Grka i Albanaca, da ne govorimo o

Dubrovĉanima, koji ce ne mogu posmatrati kao druga

narodnost], i pomenuti katuni Albanaca u okolini Prizrena,

ne dovode u pitanje srpski karakter cele oblasti, jer ce

ukupan procenat demografske zastupljenosti nesrpskog

elementa kreće oko 2%, pa i to preteţno u zapadnim

delovima kosovsko-metohijske oblasti, u planinskoj zoni i

nešto malo u gradovima.

1 Opseţnija i sistematska arheološka istraţivanja pokazaće

još neposrednije prisustvo slovenskog etnikuma na ovoj

teritoriji još u X i XI veku. Do sada poznati i prouĉavani

lokaliteti - Matiĉane kod Prištine (X-XI v.), Vrbnica kod

Prizrena (X-XIV v.) i Prĉevo kod Kline (X-XII v.) obilatim

nalazom potvrĊuju kontinuirano prisustvo slovenskog

stanovništva na Kosovu i Metohiji od X veka. Na ţalost,

lokalitet Vrbnica je potopljen zbog izgradnje hidrocentrale u

HP Albaniji, a da arheološki pre toga nije mogao da bude

dovoljno istraţen; bilo je jasno da je u pitanju izuzetno

bogato nalazište rane slovenske kulture. Antropološko-

arheološka dokumentacija jednoga drugog vaţnog lokaliteta

(Vodice kod Prizrena), koja je takoĊe pruţila sjajne dokaze

o slovenskom karakteru ove oblasti u ranom srednjem veku,

naprosto je uništena.

of 478 2 M. Krasnići, Savremene promene, 210.

3 M. Krasnići, Savremene promene, 210.

4 Npr. ĉlanak: Alain Ducellier, Les Albanais et le Kosovo, Le

Monde, 2 juin 1982.

5 B. Ćorović, Spisi sv. Save, 1.

6 V. Ćorović, Spisi sv. Save, 151-152.

7 U srpskoj srednjovekovnoj drţavi izmeĊu Srba i Arbanasa

kao pojedinaca nije bilo nikakve stroge i zajamĉene razlike u

imenima (poznata su, naime, slovenska imena Albanaca, kao

i obrnuto, albanska imena Srba), ali ce to odnosi iskljuĉivo

na pojedinaĉne situacije, samo kada su u pitanju izdvojeni

pojedinci, pojedinaĉne pridošlice ili pre njihovi potomci.

MeĊutim, kad su u pitanju grupe, zajednice, naseobine,

etnojeziĉka pripadnost ţivlja jasno ce odraţava i u liĉnim

imenima, pa nam to omogućava da posebno posmatramo

odlike arbanaške onomastike i razlike koje ona pokazuje u

odnosu na starosrpsko stanje: M. Pešikan, Zetsko-humsko-

raška imena I, 27-28.

8 M. Pešikan, Zetsko-humsko-raška imena I, 2.

9 V. Ćorović, Spisi sv. Save, 3.

10 S. Novaković, Zak. spomenici, 571-572.

11 G. Škrivanić, Vlastelinstvo sv. Stefana u Banjskoj, IĈ 6

(1956) 177-199.

12 P. Ivić - M. Grković, Dečanske hrisovulje, Novi Sad 1976;

M. Grković, Imena u dečanskim hrisovuljama, Novi Sad

1983; upor. P. Ivanović, Dečansko vlastelinstvo, IĈ 4 (1952-

of 478

1953), 173-226; M. Pešikan upozorava da je Ivanovićeva

karta Deĉanskog vlastelinstva dosta nesaglasna sa tekstom,

valjda zbog proizvoljnog postupka crtaĉa: Iz istorijske

toponimije Podrimlja, I 1.

13 Granice Deĉanskog vlastelinstva su veoma paţljivo

prouĉavane i rekonstruisane u više nauĉnih radova. Posebnu

paţnju privlaĉile su meĊe oblasti Altina koja je skoro ĉitava

ušla u ovo vlastelinstvo, a za koju ce dosta uopšteno znalo da

je na teritoriji severne Albanije, u slivu reke Valbone. U

novije vreme je tu granicu sa mnogo uspeha,

analizom Dečanske hrisovulje iz 1330, rekonstruisao do

srazmerno sitnih topografskih podrobnosti Mitar Pešikan,

Sa severnom i severoistoĉnom granicom Altina poklopila ce

današnja drţavna granica; u stvari, obe su sledile logiku

prirodnih granica, drţeći ce planinskih venaca i vododelnica.

Altin je, dakle, zakljuĉuje Pešikan, prostrana oblast u

severoistoĉnoj Albaniji koja je na sektoru Punoševca

prekoraĉivala razvoĊe i izbijala na Ribnicu. M. Pešikan, Iz

istor. toponimije Podrimlja I, 4-6.

14 Istorija srp. naroda I, 637 (P. Ivić).

15 P. Ivanović, Zemljišni posedi gračaničkog vlastelinstva, IĈ

11 (1960, obj. 1961) 255.

V KOSOBO U KULTURI SREDNJOVEKOVNE SRBIJE

Kosovo je svojim središnjim poloţajem, sa kompaktnim

srpskim stanovništvom i mnogim ekonomskim prednostima,

bilo ona oblast u kojoj su srednjovekovni srpski vladari

najradije boravili.[1] Na samom rubu današnje pokrajine, u

Brnjacima [gornji Ibar], imala je dvor ţena Uroša I, kraljica

Jelena Anţujska [umrla 1314. i poštovana potom kao sveta].

of 478

U izvorištu Laba nalazi ce za kralja Milutina [1282-1321]

dvorac Vrhlab: jedna povelja Dubrovniku pisana je ovde

1302. U Prištini, tada "neutvrĊenom selu", imali su dvor,

sudeći po poveljama, trojica srpskih vladara: Milutin, Stefan

Deĉanski i Dušan, moţda i Uroš, a svakako i oblasni

gospodar Vuk Branković u vremenima oko kosovske bitke.

Dvor ce nalazio i u Novom Brdu. Juţni kraj Kosova polja

bio je gusto naseljen dvorovima: Pauni kraj Uroševca, gde je

i srpski arhiepiskop imao svoje "stanište"; Svrĉin, u istom

kraju; Nerodimlja [Porodimlja, Rodimlja, Rodim], zapadno

od Uroševca, u podnoţju Šare [danas selo Nerodimlja na

samom razvoĊu Sitnice i Lepenca]; grad Petrĉ [sada Petriĉ].

U Prizrenu je bio dvor Ribnik, u podnoţju Šare.

Gradovi su ce u kosovskoj oblasti razvijali u vezi sa

trgovinom, zanatstvom i rudarstvom. Najznaĉajnije

rudarsko mesto u Srbiji u srednjem veku bilo je Novo Brdo,

koje ce pominje 1326. povodom dogaĊaja iz 1282-1321. Bio

je središte trgovine u balkanskim zemljama. Nalazi ce u

izvorištu Krive Reke, leve pritoke Juţne Morave. Tu ce

dobijalo olovo, a naroĉito srebro pomešano sa zlatom,

nazvano glama, glamsko srebro. U toku XIV veka kovao ce

tu i novac. Organizacija rudarstva u Novom Brdu bila je

saskog porekla i karaktera, o ĉemu svedoĉi Rudarski

zakonik, što ga je izdao despot Stefan Lazarević 1412. Novo

Brdo je imalo znaĉajnu koloniju "stranih" trgovaca, u stvari

trgovaca iz primorja: Kotorana, Splićana i Dubrovĉana.

Najveći prosperitet dostiglo je u prvoj polovini XV veka.

Zaštićeno sa dva utvrĊena grada, ono je dugo odolevalo

turskim napadima [sve do konaĉnog pada 1455] i svojim

bogatim dohotkom olakšavalo borbu srpskih despota za

opstanak drţave.[2]

of 478

Drugi je vaţan trgovaĉki i zanatski centar na Kosovu

Janjevo, pomenuto prvi put 1303, sa srpskim stanovništvom

pravoslavne vere i latinskom kolonijom Sasa i Dubrovĉana,

opet u blizini srednjovekovnog rudnika.[3]

Priština, sem toga

što je bila ĉesto boravište kralja i arhiepiskopa ili, kasnije,

oblasnog gospodara, nije imala posebnog znaĉaja kao grad u

ovom periodu, mada i ona meĊu prvim srpskim gradovima

u srednjem veku ima jaku koloniju Dubrovĉana, koji su

drţali u zakupu carinu i imali industriju za ĉišćenje srebra iz

Novog Brda i Trepĉe.[4]

Daleko vaţniji su bili Peć i Prizren.

Peć je bila sedište arhiepiskopije i potom patrijaršije, sa

dubrovaĉkom kolonijom i "trgom", koji je pod

jurisdikcijom crkvenog poglavara stalno okupljao domaće i

strane trgovce. Prizren je bio takoĊe pod crkvenom

zaštitom, najpre svog pravoslavnog episkopa, a potom

manastira svetih ArhanĊela; stanovništvo Prizrena bilo je

obeju veroispovesti. Razvija ce kao krupan trgovaĉki,

saobraćajni i zanatski centar, a najveći uspon doţivljava za

vladavine Stefana Dušana [1331-1355], kao njegova

kraljevska prestonica. Sa ĉetiri panaĊura godišnje, u

Prizrenu ce trguje italijanskom, grĉkom, egipatskom,

maĊarskom i drugom robom. Dubrovĉani i ovde imaju

brojnu koloniju, a etniĉki sastav stanovništva bio je šarolik,

sa Srbima u ogromnoj većini.[5]

Trajni kulturni peĉat ovoj oblasti kao srpskoj zemlji dala je,

ipak, snaţnije od svega ostalog, srpska pravoslavna crkva.

Podruĉje Kosova je hristijanizovano davno pre dolaska

Slovena. Pokrštavanjem Srba, meĊutim, bavile su ce ovde

grĉke crkvene organizacije; latinski su episkopati

usredsreĊeni u juţnom odnosno dukljanskom primorju, dok

u raške zemlje i Kosovo dopire najpre dejstvo vizantijske

of 478

draĉke mitropolije. Od osnivanja ohridske arhiepiskopije

raškom zemljom rukovodi u crkvenom pogledu grĉki

episkop u Rasu [1020], ali su na teritoriji Kosova dejstvovale

dve eparhije - jedna sa sedištem u Prizrenu, i druga u

Lipljanu. Sa osnivanjem srpske autokefalne arhiepiskopije

[1219] nastale su krupne promene u organizaciji crkve na

celom prostoru od Jadrana do Morave. U okviru novoga

drţavnog podruĉja, sa kojim ce imala poklapati oblast nove

autokefalne crkve, našle su ce ohridske eparhije - ne samo

Ras nego i Prizren i Lipljan, delimiĉno i Niš, a

gornjomoravski predeo otkinut je od skopske eparhije.

Osnivaĉ srpske crkve, sveti Sava [arhiepiskop 1219-1236],

zadrţava tri ohridske eparhije - rašku, lipljansku i

prizrensku, postavivši na te katedre srpske episkope, ali

osniva i nove: ţiĉku, topliĉku, moraviĉku, Hvosno,

budimljansku, zetsku i humsku. Samo su ce dve poslednje

našle na do tada neprikosnovenom terenu latinske crkve, ali

za pravoslavne Srbe koji su ţiveli u tim oblastima srpske

drţave. Sve ostale su ce nalazile u jezgru srpskih oblasti, a

dve bivše ohridske eparhije, prizrenska i lipljanska, mada

na periferiji tadašnje drţavne oblasti, bile su na ĉisto

srpskom zemljištu. Za sudbinu Kosova vaţna je ta prvobitna

organizacija srpskih eparhija, koja je za niz vekova

obezbedila ovu zemlju od stranih, grĉkih i latinskih uticaja.

Sasvim nova eparhija ovde je bila episkopija u Hvosnu,

nekada metohu prizrenske eparhije; to je središte nedavno

istraţeno u razvalinama crkve svete Bogorodice u Studenici

Hvostanskoj severoistoĉno od Peći, u podnoţju Mokre

planine.[6]

Osnivanje ove eparhije potvrĊuje srpski karakter

gornje Metohije poĉetkom XIII veka, kao i gustinu srpskog

stanovništva u tom predelu. Zanimljivo je da je ovom

predelu poklonjena osobita paţnja i prilikom formiranja

ţiĉkog vlastelinstva, tj feudalnog poseda same

of 478

arhiepiskopije. Jedan veliki kompleks ovog poseda nalazio

ce upravo u Hvosnu na teritoriji ove eparhije, sa mestima

Peć, Stlpezi i Ĉelpeki. Zahvaljujući tome, arhiepiskop

Arsenije premešta sedište arhiepiskopije, ugroţeno od

Mongola 1253, iz Ţiĉe u Peć. Tako ce u Peći nastavlja ţivot

arhiepiskopije, da bi od 1346, posle proglašenja patrijaršije,

tu bilo i sedište srpskog patrijarha, "Velika crkva", centar

ĉitave srpske crkvene organizacije, mesto gde su ce odrţavali

crkveni sabori i donosile vaţne odluke.[7]

Razvoj kosovske oblasti kao duhovnog središta srpskog

naroda u srednjem veku odraţava ce i u naroĉito velikoj

koncentraciji srpskih crkava i manastira na ovoj teritoriji.

Po nekim evidencijama ima tu blizu dve stotine saĉuvanih ili

porušenih hramova, ali ih zapravo ima više - ako bi ce

ubrojali i svi nedovoljno istraţeni i neidentifikovani

arheološki lokaliteti [crkvine]. Na Kosovu su i krupni

dinastiĉki mauzoleji i monaška opšteţića: Pećka patrijaršija,

Banjska, Gradac, Graĉanica, Deĉani, ArhanĊeli i niz drugih,

manjih no ne beznaĉajnih manastira. Za sada ce ne zna

koliko ce saĉuvalo crkvišta iz prednemanjićke epohe, jer

sistematska arheološka istraţivanja na Kosovu nisu vršena,

ali je dobar deo nemanjićkih crkava sigurno podignut na

temeljima starih, vizantijskih hramova.

Epoha Nemanjića je vreme velike graditeljske delatnosti na

Kosovu. Pećka patrijaršija je podizana u etapama. Prvu

crkvu, Svete Apostole, podigao je verovatno još ţiĉki iguman

Arsenije, kasnije srpski arhiepiskop, u trećoj deceniji XIII

veka na metohu ţiĉkog vlastelinstva. U XIV veku podignuti

su ostali hramovi: sa severne strane Svetih Apostola hram

svetog Dimitrija [Nikodim, izmeĊu 1321 i 1324], a sa juţne

strane crkva Bogorodice Odigitrije sa paraklisima Jovanu

of 478

Preteĉi i sv. Arseniju Srpskom [Danilo II, 1324-1337]. Nešto

kasnije, ali pre 1337, podignuta je i zajedniĉka priprata, kao

i mali hram svetog Nikole uz juţni zid.[8]

Kralj Milutin je podigao manastir svetog Stefana [Banjsku],

na desnoj pritoci Ibra, severozapadno od Mitrovice.

Verovatno je ovde i ranije postojao manastir, a tu je, po

nekim izvorima, bila pre Milutinove obnove i episkopska

stolica. Za vreme Uroša I to je bio metoh Graĉanice, jer ce u

Milutinovoj Gračaničkoj povelji navodi kako "beše Banjska

upisana va oĉine mi hrisovule".[9]

Banjska je sazidana na

temeljima starog manastira izmeĊu 1312. i 1317, kao buduća

grobna crkva u kojoj je Milutin i sahranjen 1321. Tada je

ukinuta episkopija pri ovom manastiru, a on proglašen za

kraljevski stavropigion zajedno sa ostala tri vladarska

mauzoleja - Studenicom, Mileševom i Sopoćanima, kao

ĉetvrti u rangu. Snabdeven je velikim feudalnim posedom sa

75 sela i 8 katuna, u kojima je bilo preko pet stotina

pastirskih porodica.[10]

Milutin je obnovio i manastir Graĉanicu [hram

Blagoveštenja] na reĉici Graĉanki juţno od Prištine, kao

rezidenciju lipljanskih episkopa. Graĉanica je postojala

najkasnije od poĉetka XIII veka, a obnova je izvršena 1314-

1315. Hrisovulje starijoj Graĉanici, koje su izdavali Stefan

Prvovenĉani i Uroš I, Milutin pominje u svojoj darovnici, ali

ce one nisu saĉuvale. Pri Graĉanici su lipljanski [ponekad

"graĉaniĉki"] episkopi u XIV, a sigurno i u XVI veku.[11]

Najveći i najznamenitiji saĉuvani spomenik nemanjićkog

neimarstva na Kosovu i uopšte, manastir Deĉani, podigao je

sebi za grobnicu kralj Stefan Uroš II [Deĉanski, 1321. do

1331], u vremenu od 1327. do 1335, kada ju je dovršio kralj

Stefan Dušan. To je hram Pandokratora [Svedrţitelja], kod

of 478

sela Deĉane juţno od Peći. Kao kraljevska grobna crkva

uvršten je u red stavropigijalnih manastira: Stefan je tu i

sahranjen, a u hramu su i mošti drugih svetih ĉlanova

dinastije. O ogromnom vlastelinstvu ovog manastira,

obrazovanom 1330. godine, već je bilo reĉi. Znatno je bio

oštećen odmah posle kosovske bitke, ali ga je obnovila

kneginja Milica, te ce ona i danas u Deĉanima pominje kao

drugi ktitor manastira.[12]

Još jedna vladarska stavropigija podignuta je u XIV veku na

Kosovu, ali sa posebno tragiĉnom sudbinom: to je Dušanova

zaduţbina manastir svetih ArhanĊela kod Prizrena u

kanjonu reke Bistrice istoĉno od prizrenskog grada.

Manastir je podignut 1343-1347, a car Stefan Dušan

sahranjen je u njemu 1355. Znaĉajno je i vlastelinstvo Sv.

ArhanĊela, rasuto po širokoj teritoriji od Šar-planine do

Jadranskog mora - 55 sela, ali "u krajevima kulturnijim i

bogatijim", a osim toga još 7 crkava sa njihovim ljudima,

zemljama i vinogradima, pĉelinjacima i vodenicama, mnogo

Vlaha [467 porodica] i 8 arbanaških katuna. Manastir je

srušen krajem XVI veka, kada materijal sa razvalina koristi

Sofi-Sinan-paša za podizanje svoje dţamije u Prizrenu 1595-

1597. godine.[13]

Iz vremena cara Dušana su i neke druge, manje zaduţbine

na Kosovu. U blizini Prizrena nalazi ce isposnica sv. Petra

Koriškog, sa manastirom svetog Petra, danas nesaĉuvanim.

Pustinoţitelj Petar, Srbin iz sela Unjemira, "Dioklitije

hvostanske" [danas u albanizovanom obliku Ujmir u

Metohiji], ţiveo je i podvizavao ce u Altinu i prizrenskim

gorama verovatno u drugoj polovini XIII veka. Freske u

isposnici otkrivaju dva sloja: jedan iz XIII veka a drugi iz

vremena kralja Milutina; u doba kralja Dušana podignuta

of 478

je crkva 1343. godine, a manastir darovan Hilandaru 1348.

godine.[14]

Treba pomenuti i manastir sv. Nikole u Dobrušti

kod Prizrena, podignut oko 1334. godine, kao i crkve svetog

Vlasija i svetog Nikole [u Hoĉi].[15]

Mošti cara Uroša bile su

sahranjene u manastiru Uspenija Bogorodice pod gradom

Petriĉem iznad Nerodimlja.[16]

U manastiru svetih

ArhanĊela u Drenici, koji ce pominje 1364. godine kao

vlasteoska zaduţbina, ţiveo je jedno vreme srpski patrijarh

Jefrem posle svog povlaĉenja s patrijaršijskog prestola

[1387].[17]

Kod Prizrena su i Markov manastir, podignut pre

1388, i manastir Sveta Trojica-Rusinica,[18]

a u Drenici

manastir Deviĉ, gde su mošti jednoga drugog kosovskog

pustinjaka, sv. Joanikija Deviĉkog [umro oko 1430].[19]

Po kosovskoj oblasti, naravno, nisu podizani samo veliki ili

mali manastiri, stavropigijalni, kraljevski i carski mauzoleji.

Crkveni ţivot poĉivao je, kao i danas, na gustoj mreţi

parohijskih hramova u selima. O izgledu i stanju ove oblasti

u srednjem veku govori veliki broj crkvišta, ostataka i

razvalina starih crkava; njih ima, kako je ustanovio

Atanasije Urošević za podruĉje uţeg Kosova, skoro u svim

selima, i srpskim i albanskim, a u nekom selu su i po dva ili

više crkvišta. I kod Srba i kod Albanaca sva ce ta crkvišta

pripisuju srpskom ţivlju, koji ce iz raznih uzroka raselio.

Sem toga, u nizu seoskih atara albanskog stanovništva

ukoliko ce vidni tragovi starih crkava nisu saĉuvali, na njih

ukazuju topografski nazivi: Kiša = crkva, Kodra Kišes =

crkveno brdo, Lazi Kišes = crkveni laz, Rogat e Kišes =

crkvene jaruge, Proni Kišes = crkveni potok itd. Crkvina i

crkvišta ima i u selima gde su starinci ili stariji naseljenici

islamizovani i poarbanašeni. U selu Sibovcu toponim Sveti

Nikola ukazuje na crkvu sv. Nikole Sibovaĉkog u Ĉiĉavici,

koja ce pominje u jednom zapisu iz 1578, a ĉijih tragova

of 478

sada nema. Od saĉuvanih srednjovekovnih crkava na

Kosovu Urošević navodi crkvu u Lipljanu, iz vizantijskog

doba; Svete ArhanĊele u Gornjoj Nerodimlji, gde su i freske

sv. Simeona Srpskog i Save, kao i drugih Nemanjića; crkvu

Pokrova Bogorodiĉinog u Babinom Mostu; crkvu svetog

Nikole u Banjskoj, koja je imala stare freske, ali ih više

nema pošto su je albanski balisti spalili za vreme poslednjeg

rata.[20]

Ista je situacija i u drugim oblastima Kosova, kao i u onim

susednim oblastima Makedonije gde sada u većini ţive

Albanci. U kosovskoj Gornjoj Moravi najveći broj starina

ĉine upravo crkve u ruševinama, kojih ima i kod albanskih i

kod srpskih sela, a ima ih i po selima islamizovanih i

poarbanašenih Srba, kao i u selima sa mešovitim

stanovništvom. Atanasije Urošević ovde nabraja 66

porušenih crkava, mada napominje da ni to nije sve.[21]

Radi

poreĊenja, moţe ce navesti odliĉno prouĉena oblast Pologa u

Makedoniji. Skoro da nema sela, napominje Jovan

Trifunoski, u kome ne postoji poneka crkvina ili

manastirište. Po dobijenim podacima on je utvrdio da

crkvina ima na 162 mesta [Gornji Polog 72, Donji Polog 90],

a oko 17 njih ranije su bili manastiri. Crkvine ce danas

nalaze poglavito u muslimansko-albanskim selima. U nekim

selima i ovde su ce oĉuvali samo toponimi [Kiša i sl.] za

mesta na kojima su nekad bili hramovi.[22]

Iz svega toga

mora ce izvesti nedvosmislen zakljuĉak da je cela ova

teritorija bila u srednjem veku gusto naseljena pravoslavnim

slovenskim stanovništvom. U isto vreme to govori i o stanju

srpske crkve, njene organizacije i njene duhovnosti. Ako je

jedno selo ponekad imalo i po dve ili više crkava, to znaĉi da

je liturgijsko-parohijski ţivot bio razvijen, da je

of 478

hristijanizacija srpskog naroda u srednjem veku bila

efikasna i duboka.

Vidi ce to naroĉito po prepisivanju knjiga u manjim

crkvama po Kosovu. U poslednjim godinama Despotovine

pa ĉak i prvih decenija turskog ropstva pišu ce po ovim

malim crkvama rukopisne knjige. Tako je jedno

ĉetvorojevanĊelje koje ce danas ĉuva u Hilandaru pisao

srpski pop Nikola "u ţupi Labu, u selu Vraninu Dolu, u

dane blagoĉastivoga gospodina despota ĐurĊa i Grgura i

Stefana i despota Lazara, godine 6958 [tj. 1450] .. . I pisah ja

smerni pop Nikola, tri izvoda drţeći pri peru - tako da sam

blagosloven. Veĉna mi pamet roditeljima, jeromonahu

Arseniju i majci mi Radosavi, i bratu mi Bogdanu".[23]

Tako

je u malim crkvama, dok ce u glavnim, manastirskim

centrima od samog osnivanja neguje knjiţevni i prepisivaĉki

rad, bez kojeg ce ne moţe zamisliti srpska kultura.

Kosovsko-metohijski skriptorijumi [pisarske radionice] u

XIII i XIV veku, pa kasnije - u XV i XVI veku, igrali su

vaţnu ulogu u recepciji vizantijske knjiţevnosti preko

svetogorskih i drugih juţnoslovenskih prevoda. U tom

pogledu ulog kosovskih manastira u kulturnu baštinu

srpskog naroda nije ništa manji od uloga jednog Hilandara,

a s druge strane ništa manje znaĉajan od velikog prosvetnog

dela ĉuvenih zapadnoevropskih benediktinskih manastira -

razume ce, u odgovarajućim srazmerama. U skriptorijama

Deĉana, Pećke patrijaršije, Graĉanice i drugih duhovnih

središta na Kosovu stvaraju ce i mnoţe srpske biblioteke,

preko kojih srpski narod ulazi u neposredan dodir sa

velikom hristijanizovanom civilizacijom grĉko-rimskog

sveta, što znaĉi, posredno, i u dodir sa antiĉkim nasleĊem,

koje će tek posle pada Carigrada 1453. "emigrirati" na

Zapad i biti otkriće humanizma. U ovim velikim

of 478

bibliotekama, od kojih je tragiĉnim dejstvom istorije

srpskom narodu ostao samo mali deo ostataka, nisu samo

prevodi i reproduktivna kultura, već i originalne, autorske

tvorevine. Veliki srpski knjiţevnici: Teodosije, Danilo Pećki,

Danilo Banjski, Jefrem, Marko i Camblak [bar dok ce

nalazio u Deĉanima kao iguman] pripadaju ovoj zemlji; sa

njom i iz Svete Gore, kada su tamo, odrţavaju vezu; tu

rasaĊuju svetogorsko-vizantijsku duhovnost. Naroĉito

Danilo, Jefrem i Marko zasluţni su što ce upravo u

kosovsko-metohijskoj oblasti, u centru srpskog naroda,

formira prvi krug isihazma u Srbiji, duhovnosti tako

znaĉajne za kulturu i svest srpskog naroda u vremenima

koja neposredno prethode turskoj invaziji.[24]

Vodeći ljudi

kosovo-metohijskog monaštva bili su elitni sloj srpskog

društva, a u takvim centrima kao što je Pećka patrijaršija

[najpre sedište arhiepiskopa a potom patrijarha] okupljao ce

stalno veliki broj najobrazovanijih i najduhovnijih ljudi koje

je u srednjem veku imao srpski narod. U pećinskim

isposnicama iznad Peći [Ljevoša] ili Deĉana [Belaje]

provodio ce asketski ţivot i kao intenzivna intelektualna

delatnost.[25]

Umetniĉko stvaranje na teritoriji Kosova u srednjem veku

predstavlja kako u arhitekturi tako i u slikarstvu najviše

domete srednjovekovne srpske kulture U karakteristiĉnom

pomeranju od raško-primorsko-vizantijske sinteze u

crkvenom neimarstvu ka ĉistijim vizantijskim oblicima,

stvorena su u prvoj polovini XIV veka upravo ovde takva

remek-dela srpske i evropske arhitekture kao što su

Graĉanica i Deĉani Srpsko slikarstvo, opet, prati promene u

vizantijskom ţivopisanju; napuštajući rašku

monumentalnost, ostvaruje velika dela narativnog stila u

širem, neposrednom kontaktu sa pravoslavnim narodom

of 478

ovih krajeva [Deĉani], a raskošna dekoracija spomenika

Moravske Srbije u XV veku raĊa ce prethodno u Peći.

Kosovsko-metohijska grupa spomenika ĉini, dakle, jednu od

bitnih karika u istorijskom lancu srpske kulture. Bez njih

ova kultura je lišena svojih velikih, evropskih dostignuća. I

stari srpski letopisci isticali su da su velika umetniĉka

ostvarenja srednjovekovne Srbije dobrim delom nastala na

tlu Kosova. Tako sastavljaĉ Karlovačkog rodoslova kao ĉuda

lepote navodi kosovsko-metohijske crkve Svete ArhanĊele,

Deĉane, Peć i Banjsku, a van toga kruga još samo Resavu

[Manasiju] "Stoga i kaţu ţitelji zemlje ove, da prizrenske

crkve patos, i deĉanska crkva, i pećka priprata, i banjsko

zlato, i resavski ţivopis, ne moţe nigde da ce naĊe".[26]

Umetniĉki spomenici srednjovekovnog Kosova svedoĉe o

tome da je ova oblast u drţavi srpskog naroda bila središnja

oblast gde su ce odigravala skoro sva glavna zbivanja

kulture, ne samo politike. Takvi ce spomenici nisu mogli

podizati na tuĊoj zemlji, posred jednog "inojeziĉnog"

naroda - kakav je u odnosu na Srbe i srpske spomenike, bez

sumnje, albanski narod. Nisu ovi spomenici podizani na

tuĊem tlu, koje bi potom bilo naseljeno svojim narodom da

bi im ce tek naknadno stvorila pogodna i bezbedna sredina,

već obratno: podizani su tamo gde ce mogao obezbediti mir

moštima svetih kraljeva i arhiepiskopa, ali i monasima koji

su tu imali da ţive i da ce bore za svoj duhovni svet. Zato su

ove "carske zaduţbine" pravi meĊaši srpskog naroda i

srpskih zemalja. Utoliko pre što su to ne samo svojom

prošlošću nego i ulogom koju imaju u naše vreme, sa

monasima koji nastavljaju tradiciju srednjovekovne,

vizantijske i slobodne nemanjićke duhovnosti. To dakle nisu

mrtvi i otuĊeni nego ţivi spomenici, koji i dalje vrše svoju

sluţbu onako kako im je ktitor bio odredio. Oni su u

of 478

srednjem veku centri duhovnog ţivota, u kojima ce grade i

ĉuvaju nacionalne tradicije i svest o pripadanju hrišćanskoj,

vizantijskoj kulturi. Ali oni su i danas, ne manje nego u

prošlosti, centri duhovnog ţivota u autentiĉnoj tradiciji

srednjovekovne duhovnosti. U vezi sa moštima svetih

Nemanjića i srpskih arhiepiskopa i patrijaraha, koje ce

ĉuvaju u kosovskim manastirima, odrţava ce još od srednjeg

veka kult, koji ima poseban znaĉaj za ĉuvanje istorijske

svesti naroda i naroĉito za svest o njegovoj celini kroz

istoriju i u ovome našem vremenu.

1 Stara srpska drţava nije imala stalnu prestonicu kao

Vizantija (Konstantinopolj, Carigrad), Rusija (Kijev),

Poljska (Krakov), Ĉeška (Prag), Bugarska (Trnov). Po

ugledu na MaĊare i Nemce, vladar je ovde bio u pokretu,

prelazeći iz jednog dvorcu drugi: K. Jireĉek, Ist. Srba II, 7 i

d. Staro je središte raške oblasti u Rasu kod današnjeg

Novog Pazara, ali je ubrzo posle ujedinjenja srpske drţave

znaĉaj kosovske oblasti došao do izraţaja i u tome što su

srpski vladari podigli sebi veći broj dvorova i staništa na

tom podruĉju.

2 Vid.: EJ VI, 315-316 s. v. Novo Brdo (M. Dinić).

3 Vid.: EJ IV, 463 s. v. Janjevo (K. Ristić). Upor. B.

Simić, Janjevo, Istoriski razvoj našeg rudarstva, Beograd

1951.

4 Vid.: EJ VI, 620 s. v. Priština (O. Savić).

5 Vid.: EJ VI, 621-622 s. v. Prizren (M. Radovanović).

6 O Studenici Hvostanskoj odliĉna monografija, rezultat

višegodišnjih arheoloških i istorijsko-umetniĉkih

of 478

istraţivanja: B Korać,Studenica Hvostanska, Beograd 1976.

Oblast ove eparhije, sa starim regionalnim nazivom

"Hvostno", obuhvatala je gornji sliv Belog Drima,

ukljuĉujući i pritoku ove reke, Klinu, i mesta Peć i Deĉane;

to znaĉi da ce na istok ova eparhija protezala do razvoĊa

prema Sitnici, a na jugu ce graniĉila Deĉanskom Bistricom

do utoka u Beli Drim i obuhvatala reku Mirušu. Eparhija

postoji sve do XVII veka: 1381 je podignuta na stepen

mitropolije, a poznata su imena dva mitropolita iz XV, tri iz

XVI i jednog iz XVII veka, eparhija ce ugasila verovatno u

toku austrijsko-turskog rata 1683-1690 Vid.: NE IV, 786.

7 U doba Milutinovih akcija prema Vizantiji i širenja srpske

drţave na jug, sa pripajanjem debarske oblasti 1283.

izdvojena je iz sastava ohridske arhiepiskopije i podreĊena

srpskoj crkvi debarska eparhija; njeno je sedište 1107.

godine izgleda bilo u današnjoj Piškopeji (=

Episkopija!): EJ, 672 s. v. Debar (A. Urošević).

8 O Pećkoj patrijaršiji priprema ce velika monografija.

Osnovne podatke vid. u ELU III, 643-644 s. v. Peć,

Patrijaršija (S. Petković).

9 B. Marković, Pravosl. monaštvo, 93.

10 B. Marković, Pravosl monaštvo, 93-95, upor. ELU I, 231 s.

v. Banjska (M. Kašanin).

11 B. Marković, Pravosl monaštvo, 93. Iz vremena kralja

Milutina poznate su i crkve u Mušutištu (Bogorodica

Odigitrija, kod Prizrena), Biluši (manastir sv. Dimitrija, kod

Prizrena), i dr B. Marković, Pravosl monaštvo, 98.

of 478 12

B. Marković, Pravosl. monaštvo, 99-100. Velika i još

neprevaziĊena monografija o Deĉanima: B Petković - Đ.

Bošković,Manastir Dečani, Beograd 1941.

13 V. Marković, Pravosl. monaštvo, 104-106; upor. ELU I,

131-132 s. v. ArhanĊeli Sv. (M. Kašanin).

14 Vid. V. J. Đurić, Najstariji ţivopis isposnice pustinoţitelja

Petra Koriškog, ZRVI 5 (1958) 173-200; upor. ELU III, 222-

223 s. v. Koriša (B. Đurić). O samom Petru Koriškom, uz

prevod Teodosijevog Ţitija, D. Bogdanović u LMS 406 (1970)

69-87.


16 B. Marković, Pravosl. monaštvo, 116. Mošti cara Uroša su

u toku velike seobe 1690. prenete u manastir Jazak u

Fruškoj gori, a za vreme Drugog svetskog rata iz Jaska u

Beograd (1942).



19 B. Marković, Pravosl. monaštvo, 145; upor. ELU II, 42 s. v.

Deviĉ (M. Kašanin).

20 A. Urošević, Kosovo, 32-35.

21 A. Urošević, Gornja Morava,23-25.

22 J. Trifunoski, Polog, 44-45.

23 D. Bogdanović, Katalog Hilandara I, 60-61, ruk. br. 24.

of 478 24

Više o "kosovskim" piscima vid. u knjizi D.

Petrovića, Stara srpska knjiţevnost na Kosovu, Priština 1981;

upor. D. Bogdanović,Istorija stare srpske

knjiţevnosti, Beograd 1980.

25 Starac Jefrem, na primer, pisac i budući srpski patrijarh

(1375- oko 1379, i 1389-1392, umro 1400) podvizavao ce

jedno vreme (izmeĊu 1347 i 1354) u Deĉanskoj "pustinji", a

to će biti po znata isposnica u Belajima oko 6 km od

manastira uzvodno uz Bistricu, da bi posle smrti cara

Dušana (1355) prešao na bezbednije mesto u isposnicu kraj

Pećke patrijaršijem na ulazu u klisuru Pećke Bistrice: D.

Bogdanović, Pesnička tvorenija monaha Jefrema, HZ 4

(1978) 123 i nap. 27. U zapisu jedne kasnije pisane knjige

(Triod) daje ce autentiĉni opis Belajske isposnice i predela u

kome ce ona nalazi: Lj. Stojanović, Zapisi VI, 10-11 br. 9395.

26 Lj. Stojanović, Stari srp. rodoslovi, 76-77.

VI SRBI I ALBANCI U DOBA TURSKE INVAZIJE

Za razvoj odnosa izmeĊu srpskog i albanskog naroda od

velikog su znaĉaja krupne politiĉke promene na Balkanu do

kojih je došlo raspadom srpskog carstva posle Dušanove

smrti [1355], uĉvršćivanjem Turaka Osmanlija na Balkanu i

njihovim pobedama na Marici [1371] i Kosovu [1389], kao i

borbom srpskih i albanskih zemalja za opstanak, koja ce

završava porazom i konaĉnim padom u osmanlijsko ropstvo

tokom druge polovine XV veka. Sudbina kosovske oblasti,

oĉigledno, zavisi u svemu tome od okolnosti koje su u

pravom smislu reĉi od svetsko-istorijskog znaĉaja.[1]

U razdoblju od smrti cara Dušana do mariĉke bitke, za

nepunih šesnaest godina, ocrtala ce u jasnim obrisima nova

of 478

politiĉka karta srpskog carstva. U borbi oko nasleĊa

prestola, Dušanov polubrat Simeon, po majci Paleolog,

proglasio ce za cara 1356. i konaĉno iz jedinstvene drţave

izdvojio grĉke i albanske oblasti na krajnjem jugu, u Epiru i

Tesaliji. Sa svojom feudalnom vlastelom, grĉkom, srpskom i

albanskom, vladao je teritorijom od Valone do Korinta i

Olimpa, prestonica mu je bila u tesalijskoj Trikali. U

središnjim i istoĉnim delovima carstva - Makedoniji, Juţnoj

Srbiji i Trakiji obrazovale su ce dve snaţne oblasti braće

Mrnjavĉevića, Vukašina i Uglješe, prvoga sa titulom kralja -

kao savladara i potencijalnog naslednika Uroševog u

Prilepu, a drugog kao despota, uz caricu-majku Jelenu, u

Sery. IzmeĊu Simeonove oblasti i Mrnjavĉevića udenuo ce

velikaš Hlapen [oko Bistrice-Alijakmona], a prema

Bugarskoj u severoistoĉnoj Makedoniji sevastokrator Vlatko

[1365-1371]. Severno od Vukašinovih zemalja, u slivu triju

Morava, formirala ce oblast Lazara Hrebeljanovića.

Zapadno od te oblasti, duţ ĉitave granice Bosne od Jadrana

do Save, uglavnom u slivu gornje Drine, pruţala ce oblast

moćnoga velikaša Vojislava Vojinovića, koju po njegovoj

smrti [1363] nasleĊuje Nikola Altomanović. U Zeti ce od

šezdesetih godina ojaĉavaju Balšići. IzmeĊu Lazara i Nikole

Altomanovića nema prijateljstva; sukob je rešen porazom

Altomanovića [1373], što pogoduje ne samo uzdizanju

Lazara nego i usponu još jednog, za potonji razvoj dogaĊaja

vaţnog roda Brankovića. U meĊuvremenu, 1371. godine,

ofanzivna akcija Mrnjavĉevića prema Turcima završava ce

srpskom katastrofom kod Ĉrnomena [Ĉirmena] na Marici,

ĉime su širom otvorena vrata turskom prodoru ka

centralnoj balkanskoj oblasti.

Poloţaj albanskih zemalja u procesu raspada srpskog

carstva veoma je neodreĊen. Razlikuje ce situacija juţne,

of 478

srednje i severne Albanije. Juţna Albanija deli sudbinu

Simeonovog epirsko-tesalijskog "carstva". Za svoje

uĉvršćenje u Epiru Albanci imaju da zahvale Srbima: prvu

veliku epirsku migraciju Albanaca podrţao je car Stefan

Dušan, za carstva dolaze do moći albanski feudalci,

separatno carstvo Simeona Paleologa spreĉava potom

vizantijsku restauraciju i potiskivanje albanskog elementa iz

Epira. Severna Albanija je integralni deo Zete, gde su ce

sudarali interesi srpske i albanske vlastele sa mletaĉkim

planovima za prisvajanje ĉitave istoĉne jadranske obale.

Balšići, istina, ne uspevaju da obuhvate i prostor srednje

Albanije, ali ce ipak uĉvršćuju u donjoj Zeti i severnoj

Albaniji, sa prestonicom u Skadru sve do 1393. Srednja

Albanija je, najzad, taĉka ukrštanja i sudara svih

balkanskih i mnogih vanbalkanskih planova, ali i sa

najjasnije izraţenim pokretom za formiranjem sopstvene

feudalne albanske drţave.

Draĉ je kroz ceo srednji vek izuzetno vaţna strategijska

taĉka Balkanskog poluostrva, što ce ogleda i u neobiĉnoj

ĉinjenici da je tokom ĉetiri veka, od 992. do 1392. godine,

trideset dva puta promenio gospodara.[2]

On je ne samo

uporište i oslonac vizantijske vlasti u razdoblju reokupacije

Balkana [X-XI vek] nego i taĉka prodora latinskog sveta na

vizantijsko-slovenski Balkan od vremena normanske

invazije [1082-1085] Draĉ je sa svojom širom okolinom, a to

će reći - sa jezgrom Albanije, glavni mostobran na

jugoistoĉnoj obali Jadrana i polazna taĉka za operacije

starim rimskim putem ka Ohridu, Solunu i Carigradu. To ce

u mnogo ozbiljnijem vidu i većem opsegu ponavlja u toku

XIII veka. Kratkotrajna vlast Mleĉića [1205] samo je

nagovestila interes Venecije u ovoj oblasti, koji će tek kasnije

doći do punog izraţaja [XIV-XV vek]. Epirska vlast u

of 478

Draĉu, kao i privremena srpska vlast u toj oblasti, sa svoje

strane, ukazale su na ovo podruĉje Albanije kao na zonu

preplitanja i sukoba juţnih i severnih suseda. Ĉitav ce odnos

do krajnosti komplikuje u XIII veku obnovljenim

prisustvom Zapada: otkako je napuljski kralj Manfred

[Hoenštaufen] sa kćerkom despota Mihaila II dobio u miraz

Valonu, Berat i Draĉ [1258], borba za Draĉ i Srednju

Albaniju dobija evropski karakter. U Draĉu ce konaĉno

uĉvrstio Karlo Anţujski, brat francuskog kralja Luja IX

[1272], koji je osvojio širi prostor albanskih zemalja, sa

gradovima Krojom, Beratom i Valonom, kao i ostrvom

Krfom, te ce proglasio za kralja "Kraljevine Albanije"

[Regnum Albaniae]. Od tada nastaje sloţena borba sa

promenljivom srećom za pojedine strane u sukobu. Anţujce,

Grke [Epirote odnosno Vizantince], Srbe, ali u svemu tome

ostaje kao trajni korisnik ovog objedinjavanja albanska

vlastela. Tako dolazi do ugovora Luja, sina napuljskog

kralja Roberta, sa albanskim despotom Andrijom II

Musakijem u Draĉu 1336, a već 1338. pominje ce i Tanuš

Topija, veliki vlastelin u oblasti izmeĊu Mata i Škumbe, kao

podloţnik Anţujaca. Porodica Topija pokazaće ce potom

znaĉajnijom od drugih, takoĊe dosta osamostaljenih

albanskih feudalnih rodova kao što su Musaki, Matarange,

DukaĊini. Za ime Karla Topije vezan je i prvi ozbiljniji

pokušaj uspostavljanja albanske vlasti u Draĉu na temeljima

anţujske Kraljevine Albanije, no sada kao zaista albanske

drţave [1359-1388].

Nestabilno stanje na albanskom prostoru u drugoj polovini

XIV veka navuklo je ovamo, konaĉno, dve moćne sile. To su

Turci i Venecija. Posle mariĉke bitke skoro sve oblasti u

Makedoniji i Trakiji padaju pod vlast Turaka bilo

neposredno, kao gradovi Ser, Verija i Solun, ili u vazalnom

of 478

statusu - kao zemlja Vukašinovih sinova Marka i Andrije u

zapadnoj, a braće Dragaša [Konstantina i Dejana] u istoĉnoj

Makedoniji. Tako je sa istoĉne strane, prema Makedoniji,

Albanija bila sasvim nezaštićena od turske invazije. Na putu

osmanlijske invazije, meĊutim, pre svake kombinacije sa

Albanijom, našlo ce novo, osnaţeno jezgro srpskih zemalja.

Bez obzira na to što istorijska nauka još nije do kraja

razjasnila drţavnopravni poloţaj kneza Lazara, kao srpskog

vladara meĊu drugim oblasnim gospodarima, te nemamo

sasvim odreĊen odgovor na pitanje koliko je Lazar posle

smrti cara Uroša [decembra 1371] legitimni naslednik

nemanjićke dinastije, ĉinjenica je da ce novo okupljanje

srpskih zemalja izvršilo oko Lazara kao "samodrţavnog

gospodina svih srpskih zemalja".[3]

Pred Turcima ce, dakle,

našla srpska drţava kneza Lazara i njegovog zeta Vuka

Brankovića u moravskoj i kosovskoj oblasti, sa Balšićima u

pozadini dalje na zapadu, a još dalje u tom pravcu sa

Bosnom kralja Tvrtka I Kotromanića, krunisanog "krunom

svetoga Save" u Mileševi 1377. Prvi napadi na Lazarevu

Srbiju nisu uspeli, ali ce odluĉujuća bitka dogodila na

Kosovu 15/28. juna 1389; dalekoseţne posledice srpskog

poraza u ovoj bici osetile su ce do kraja tek u toku sledećih

decenija. Protiv udruţene srpske vojske kneza Lazara, Vuka

Brankovića i Vlatka Vukovića iz Bosne nastupila je turska

vojska sa pomoćnim trupama maloazijskih emirata, vazala

Konstantina iz Makedonije, kao i Grka i Albanaca iz Epira i

Tesalije [4]

Oblast Kosova u razdoblju dezintegracije carstva nije ni

sama bila jedinstvena, niti stalno u posedu jednog

gospodara, ali je veoma ĉvrsto u srpskim rukama. Srpski

posed Kosova nije nijednom bio doveden u pitanje, niti su do

Kosova dopirala nastojanja srednjoalbanskih feudalaca da

of 478

ce osamostale. Oblast kralja Vukašina dopirala je c juga do

Prištine i Novog Brda odnosno do Paštrika, zahvatajući veći

deo Kosova polja, Gornju Moravu i Krivu Reku, a zapadno

dobar deo poreĉja Belog Drima i Prizren. Na jug je zapadna

granica Vukašinove oblasti dalje išla uz Crni Drim,

obuhvatajući krajeve zapadno od te reke i ĉitavu zonu

Ohridskog i Prespanskog jezera. Severno od Prištine

dodirivala ce Vukašinova zemlja sa oblašću kneza Lazara

kod Zveĉana. Na zapadni deo današnje Metohije protezala

ce iz Zete oblast Balšića, koja je, sem toga, pokrivala i ĉitavu

severnu Albanije. Posle propasti Mrnjavĉevića na prostoru

Kosova u širem smislu utvrĊuje ce drugi Lazarev zet, Vuk

Branković. Potiskujući Balšiće on uspeva da zahvati

praktiĉno sve delove kosovske oblasti zapadno od linije

Skoplje-Priština-Novi Pazar-izvorište Moravice, sve do

Koritnika, Paštrika, Prokletija i Durmitora, da bi na

krajnjem severozapadu zašao u bivšu oblast Vojinovića-

Altomanovića, niz Lim do blizu Prijepolja. Prema tome,

Vukova oblast obuhvatila je i Skoplje, uzeto od Vukašinovih

sinova, i Prizren, uzet od Balšića ne zna ce kada.[5]

Pored

Skoplja i Prizrena, u njegovoj oblasti našli su ce Peć,

Priština, Vuĉitrn, Trepĉa, Zveĉan, Sjenica, Komarane na

Limu, a verovatno i Brskovo na Tari. Prema veoma

podrobnim istorijsko-geografskim istraţivanjima Mihaila

Dinića, granica izmeĊu Vukove i Lazareve oblasti išla je

donjim tokom Deţevke, pritoke Raške, Plakaonicom i

Bistricom, levom pritokom Ibra; zatim na tesnac koji odvaja

ţupu Lab od Kosova, tako da je selo Vranin Do ostajalo

Brankoviću. Izvorna oblast Juţne Morave nalazila ce u

vlasti kneza Lazara i njegovog naslednika.[6]

Vaţna je okolnost što ova oblast posle 1389. nije ni odmah ni

brzo prešla pod neposrednu vlast Osmanlija. Naprotiv:

of 478

zajedno sa zetskom severnom Albanijom ona ce uskoro našla

u Despotovini, ujedinjenoj srpskoj drţavi Lazarevića, a

potom Brankovića, koja ce protezala od Jadrana do Save i

Dunava. Invazija Mongola sa istoka i poraz Bajazita u Maloj

Aziji [1402], a potom dinastiĉki sukobi u Turskoj, bez obzira

na sve nevolje koje su Srbi morali da podnesu za to vreme i

zbog toga, omogućili su obnovu i konsolidaciju srpskog

naroda u Despotovini. Sin kneza Lazara, Stefan [despot

1402-1427], uspeva da savlada unutrašnje protivnike i da

ponovo ujedini dobar deo srpskih zemalja. Posle smrti

poslednjeg Balšića [1421] pripojena je Despotovini i Zeta.

Okupivši tri velike srpske oblasti, Stefan Lazarević je

produţio oĉevu politiku obnavljajući nemanjićku drţavu, s

novim središtem u Pomoravlju. Ta je oblast bila bez tuĊih

uporišta, dok je u zemlji Brankovića od kraja XIV veka bilo

krajeva koje su drţale turske posade i gradova u kojima su,

naporedo sa srpskim, postojali i turski organi vlasti, a u Zeti

je više primorskih gradova bilo pod mletaĉkom upravom.[7]

Na teritoriju današnje Albanije Turci poĉinju prodirati još

pre kosovske bitke. Iste godine kada je preoteo Draĉ od

albanskog feudalca Karla Topije [1385], poginuo je zetski

vladar Balša II u borbi s Turcima na Saurskom polju kod

Berata; Turke je protiv njega pozvao, kako izgleda, sam

Karlo Topija. To uvlaĉenje Turaka u meĊusobna

obraĉunavanja oblasnih gospodara dovelo je do kraha i

svaki pokušaj da ce stvori ili odbrani albanska drţava. Već

sin Karla Topije, ĐorĊe [1387], u strahu od Turaka uvodi u

Draĉ Mleĉane, tako da grad konaĉno preuzima Venecija

1392. S druge strane, Turci su sve lakše osvajali albanske

zemlje. Koristeći lokalne sukobe i neprilike, uspevali su da

osvoje vaţna utvrĊenja. Tako su zauzeli Kroju posle smrti

Nikite Topije 1415. Otada su Turci još neposrednije uticali

of 478

na prilike u okolnim krajevima. Venecija je, opet, nastojala

da ce prilagodi novim okolnostima. Kad god je to bilo

mogućno, ona je potkupljivala turske zapovednike, a kada

ce takva nagodba nije mogla ostvariti, koristila je albanski

ţivalj protiv njih. Ubrzo potom je turska vojska prodrla i u

juţnoalbanske zemlje i posle velikog pustošenja zauzela

Valonu, Kaninu, Pirg i Berat. Bez obzira na sve mletaĉke

pokušaje, Turci ce više nisu mogli potisnuti iz strateški

vaţnih uporišta na albanskoj obali.[8]

Prvi energiĉan otpor Albanaca protiv Turaka, bez tuĊe

pomoći, organizovan je 1433. godine u severnoj i srednjoj

Albaniji, gde najpre DukaĊini napadnu i osvoje od Turaka

grad Danj kod Skadra, a potom ce koalicija albanskih

feudalaca "od skadarskih planina do Valone" na ĉelu sa

Arnitom Spatom [Arijanitom Komnenom], gospodarom

kraja oko današnjeg Elbasana u gornjoj dolini Škumbe, tri

godine uspešno nosila sa ţestokim turskim napadima. U tom

pokretu uĉestvovali su i feudalci iz draĉkog primorja:

Andrija Topija, Musaki i dr. Pokret je završen porazom

1436. godine.[9]

Glavni pokret Albanaca protiv Turaka vezan je za ime

Skenderbega [ĐorĊa Kastriota, 1443-1468]. Pojava

Skenderbega, opet, mora ce posmatrati u okviru velike

hrišćanske akcije, na ĉelu sa Ugarskom, za suzbijanje

Osmanlija i osloboĊenje balkanskih hrišćana. Pod

komandom ugarskog kralja Vladislava, Jovana Hunjadija i

srpskog despota ĐurĊa Brankovića, mala vojska u kojoj su

bili okupljeni MaĊari, Poljaci, Srbi, Rumuni, pa i turski

najamnici, prodire 1443. preko Niša i Sofije do Srednje gore

i u dva maha potuĉe Turke. Hrišćani ce širom Balkana

pokreću u borbu. Srbi Novog Brda i Kosova pokušavaju

of 478

tada da ce oslobode. Albanci i Vlasi u Tesaliji podiţu takoĊe

ustanak. Glavnu ulogu u albanskim zemljama preuzima sin

Ivana Kastriota [umrlog 1439. ili 1440], ĐorĊe, koji je u

talaštvu kod Turaka bio primio islam i otad prozvan

Skender [Aleksandar Veliki], Skenderbeg. Po povratku u

Albaniju on ce javlja ponovo pod svojim hrišćanskim

imenom [u dubrovaĉkim i mletaĉkim poveljama iz 1438. i

1439]. Posle uspešnog prodora ugarske vojske u okupiranu

Srbiju i Bugarsku Skenderbeg oslobaĊa skoro celu srednju

Albaniju, utvrĊuje ce u gradu Kroji i postaje glavna liĉnost

u savezu albanskih gospodara [domini Albaniae] protiv

Osmanlija.[10]

Njegovi planovi, meĊutim, nisu bili usmereni

samo na suzbijanje Turaka nego i Venecije. Već 1447. on u

savezu sa Arijanitom, DukaĊinom i drugom vlastelom, i

ohrabren od strane srpskog despota ĐurĊa, otpoĉe rat

protiv Mleĉana kod Draĉa i kod Skadra, u nastojanju da ce

domogne gradova koje su drţali Mleĉani, ali bez uspeha. U

novoj akciji Jovana Hunjadija ["Sibinjanin Janka"], 1448,

on je bio spreman da mu ce pridruţi protiv Turaka, ali je

Hunjadi bio poraţen na Kosovu na starom bojištu, 17-19.

oktobra 1448, pre nego što je Skenderbeg stigao. Turska ce

potom obara svom snagom na Skenderbegovu Albaniju.

Pošto je najpre definitivno pokorila Epir, napadne

Skenderbegove trupe najpre u oblasti Debra, da bi sledeće

godine [1450] opsela Kroju. Opsada ne uspe, Murat II ce

povuĉe, ali Skenderbegu sem Kroje nije ostalo ništa, tako da

je ponudio ovaj grad Veneciji. Odrţao ce uprkos svih

teškoća koje je imao sa suparnicima u Albaniji, DukaĊinima

i Musakima. Njegova oblast na Mati i u Debru bila je mala;

nije mu pošlo za rukom da osvoji ni Berat ni Ohrid. Pod

oruţjem je imao jedva 12.000 ljudi, ali mu je snaga, kako

veli Konstantin Jireĉek, bila u njegovu krševitu kraju, gde ce

uspešno mogao drţati u defanzivi.[11]

Oslanjao ce i na Zapad,

of 478

priznajući vrhovnu vlast napuljskog kralja Alfonsa,[12]

ali od

toga nije imao velike koristi: 1457. godine, napušten od

svojih plemenskih starešina, morao je Skenderbeg da ce

povuĉe u planine pred turskom vojskom, koja je provalila

preko Albanije u Zetu. Kroja je bez uspeha opsaĊivana i

1466. i 1467, ali Skenderbeg umre u Lješu 1468. godine, a

njegovu zemlju zauzeše Turci. Jedino ce Kpoja odrţala pod

vlašću Venecije do 1478. Brana popušta, i već 1501. godine

postaje i Draĉ turski grad.

Znaĉaj Skenderbegovog otpora nije mali, ali nema ni

razloga da ce on precenjuje. To je ĉasna, herojska pojedinost

opštega balkanskog otpora osmanlijskom zavojevaĉu, u

kome svoje mesto imaju pre svega Grci, a potom i srpske

zemlje, kao i vanbalkanske sile, koje ce sada prvi put

javljaju sa ozbiljnijim akcijama protiv Turaka. Naroĉito ne

treba zaboraviti da ce Vizantija herojski drţi sve do 1453.

[pad Carigrada], Srpska Despotovina do 1459. [pad

Smedereva], da ce Crnojevići u Zeti nose sa osvajaĉem,

oruţjem i diplomatijom, sve do 1499, da ce kao vaţan ĉinilac

otpora javlja vrlo snaţno i aktivno bosanska Drţava [do

1463] i Hercegovina Stefana Vukĉića [do 1482], te da ce za

sve to vreme Ugarska, a donekle i Venecija, u vrlo sloţenim

prilikama, organizuju za borbu protiv osvajaĉa i ofanzivno

dejstvuju protiv Turaka. Ĉitav je ovaj splet odnosa i

zbivanja okvir u kome je jedino i bila mogućna pojava

jednog Skenderbega.

Na širokom planu srpske i albanske istorije, pogotovu kada

ce one posmatraju u sklopu opštih istorijskih zbivanja na

Balkanskom poluostrvu u drugoj polovini XIV i tokom XV

veka, i pored svih veza i preplitanja, jasno ce odvajaju

srpski i albanski prostor, albanske zemlje od srpskih

of 478

zemalja. Srednja Albanija - izmeĊu Mata i Škumbe [Kroja,

Draĉ] - predstavlja istorijsko jezgro, koje ce, mada još uvek

delimiĉno na srpskim tradicijama i sa osloncem na srpsku

drţavu, poĉinje integrisati sa susednim albanskim oblastima

na jugu i severu i obrazovati kao osnovica buduće albanske

drţave. Prvi elementi albanske drţavnosti, još uvek u

feudalnom smislu, javljaju ce na tom prostoru. Isto tako,

severna Albanija [skadarska oblast sa planinskim zaleĊem]

je u specifiĉnoj simbiozi srpskih i albanskih plemena, i

srpskih i albanskih feudalaca, objedinjenih zetskom oblašću

i srpskom drţavnošću, ali sa izgledima na emancipaciju u

budućnosti, zahvaljujući najviše pojavi mletaĉkog faktora

na ovom terenu.

Nasuprot tome, oblast Kosova u najširem smislu reĉi, sve do

kraja XV veka prikazuje istorija kao ĉisto srpsku zemlju;

deljenu, doduše, izmeĊu velikih srpskih feudalaca i vladara

[Mrnjavĉevići, Balšići, Brankovići i Lazarevići], ali svagda i

bez ikakvih ograda srpsku. nijednom ce u ovom prelomnom

istorijskom razdoblju Kosovo ne javlja kao albanska zemlja,

niti ce da naslutiti da bi ono moglo to da postane. Nastanjeno

Srbima, sa beznaĉajno malim procentom nesrpskog

stanovništva [meĊu kojima su i Albanci], sa najmoćnijim,

najaktivnijim i najvaţnijim centrima srpske duhovnosti,

kulture i politiĉkog programa za budućnost, Kosovo je u XV

veku klasiĉna srpska zemlja. Nijedan pokret albanskih

feudalaca za osloboĊenje od Turaka u XV veku nije ni

dotakao kosovsku oblast, a kamoli da je tu nikao ili da ce tu

razvijao. Ĉak ni Skenderbegovo okupljanje albanskih

zemalja i njegovo dinamiĉno gerilsko ratovanje po albanskoj

teritoriji nije dotaklo Kosovo. Umesto ka Kosovu, njegove su

aspiracije ili vojna dejstva usmereni ka Debru i Ohridu,

Skadru ili Beratu. Osnovni razlog za takvu posebnost

of 478

Kosova u ovo doba mora ce traţiti u etniĉkoj situaciji, u

aktuelnom rasporedu naroda, a ne u politiĉkim reliktima

prošlosti odnosno u snazi feudalnog srpskog sloja na

Kosovu. Sukob srpskih feudalaca oko Kosova trajao je više

decenija posle Dušanove smrti, ali ce albanski elemenat nije

pokazao ni kada ce u te sukobe umešala Turska.Štaviše, ni

Vuk Branković pre toga, koji je ujedinio sve oblasti Kosova i

stare Raške, a na jugu ukljuĉio i Skoplje, nije ce oslanjao na

albanski elemenat, jer ga na toj teritoriji praktiĉno nije ni

bilo.

Za razliku od Kosova, u oblasti donje Zete, skadarske

ravnice i severno-arbanaških planina odvijao ce tokom

druge polovine XIV veka i kroz ceo XV vek jedan veoma

znaĉajan i sloţen demografski, društveni i etnogenetski

proces, ĉije ce trajanje moţe u izvesnom smislu pratiti i dalje

sve do XVIII veka.[13]

Reĉ je o tzv. teritorijalizaciji katuna i obrazovanju nove

plemenske strukture, u kojoj dolazi i do nekih vidova

simbioze, sa asimilacijom kao krajnjim rezultatom, bilo u

smeru prema srpskom etniĉkom elementu kao dominantnom

ili, opet, ka albanskom etnikumu. Mora ce uz to istaći da ce

ovaj sloţeni proces odvija u takvim uslovima, kada ce na

tom terenu nije moglo govoriti o nadreĊenosti ili

podreĊenosti bilo koga etniĉkog elementa: i Srbi i Albanci su

tada u toj oblasti još uvek hrišćani, prvi - pravoslavni, drugi

- katolici. Eliminisan je momenat nasilja, a proces je u

društvenom i ekonomskom pogledu zaista spontan Jedan

deo Vlaha i Arbanasa spuštao ce u zetsku i skadarsku

ravnicu i prešao na sedelaĉki naĉin ţivota, te je pored

stoĉarstva poĉeo da ce bavi zemljoradnjom i

vinogradarstvom, ali je i dalje saĉuvao katunsku

of 478

organizaciju. Zbog prirode svog osnovnog zanimanja -

stoĉarenja, ove grupe su ce širile i na ţupska sela,

zahvatajući priliĉno prostrane teritorije. Isto tako, mnogi

samostalni katuni u drugoj polovini XV veka stapali su ce s

jaĉim katunima i doprinosili stvaranju širih zajednica, pod

voĊstvom najistaknutijeg starešine [kneza ili vojvode]. Ove

proširene zajednice obrazuju svoju teritoriju, obuhvatajući

nekadašnje ţupe. Za Gornju Zetu postoji spisak katuna koji

su uĉestvovali na zetskom zboru 1455. godine: Mataguţi,

Hoti, Grlje, Luţani, Podgoriĉani, Grude, Kuĉi, Piperi,

Stankovići i drugi. MeĊu ovim katunima prepoznaju ce

imena crnogorskih i brdskih, ali i albanskih malisorskih

plemena, ĉije ce konaĉno formiranje odigralo znatno kasnije

u tursko doba. Povodom toga je postavljeno i pitanje etniĉke

pripadnosti ovih katuna u njihovom transformisanju ka

plemenima. Podruĉje severno od Crnog Drima do venca

Prokletija tvorilo je u srednjem veku "vanredno zanimljiv

pojas etniĉke simbioze, u kojem ce pastirski arbanaski i

rumunjski elemenat stapao s poljodjelskim slovenskim

ţivljem. Stara rumunjska plemena dosta su brzo

asimilirana. Amalgamizacioni proces izmeĊu Srba i

Arbanasa traje", prema konstataciji Milana Šuflaja, još

danas. Najtipiĉniji mu je sluĉaj onaj plemena Kuĉi, "koje je

u 17. vijeku bilo jošte arbanasko ... a danas je srpsko".[14]

Etnološka istraţivanja nisu još u dovoljnoj meri izvršena da

bi ce moglo sa više sigurnosti reći koje je od ovih plemena

srpskog, a koje albanskog porekla. Stanje ove srpsko-

albanske prelazne zone ili "zone simbioze" oko Drima,

Skadarskog jezera i Zete, a onda Prokletija i Paštrika u XV

veku moţe ce danas veoma pouzdano rekonstruisati na

osnovu turskih dokumenata i onomastiĉke graĊe, kao i

statistiĉkih podataka koji ce odatle mogu izvući. Koliko god

of 478

starosrpske povelje ostavljaju dosta otvorenih pitanja za

geolingvistiĉku obradu, takav uvid u imena na zetsko-

humsko-raškom prostoru, kako dobro primećuje Mitar

Pešikan,[15]

omogućavaju nam tek turski opširni defteri,

sistematski popisi domaćina - feudalnih obveznika sa

nalozima i daţbinama koje su razrezivane i naplaćivane, u

stvari katastri i poreske knjige. Prouĉeni su defteri za oblast

Brankovića iz 1455, defter Skadarskog sandţaka iz 1485,

defter Stare Crne Gore iz 1521. i popis Hercegovine iz 1477.

Prvi ce odnosi na sliv Sitnice i Laba, delove Podrimlja,

Poibarja i slivova Toplice, Juţne Morave i Lepenca [dakle

uglavnom istoĉni deo teritorije Kosova], dok ce defter

skadarski odnosi na prostor izmeĊu reke Zete i Moraĉe i

Belog Drima, pa i preko ovoga, odnosno od okoline

Brodareva na Limu do Velikog Drima i Jadrana; uz ovaj

defter je i popis naseobina Pipera i Klimenata iz 1497, kao

što je i uz popis Stare Crne Gore i popis iste oblasti iz 1523.

Hercegovina u popisu iz 1477. je tradicionalna humska

oblast. U geolingvistiĉkoj analizi lik imena uzima ce kao

pouzdano svedoĉanstvo o etnojeziĉkim granicama, te su

izrazite odlike staroarbanaskih imena omogućile da ce

pouzdano odreĊuju naseobine sa imenima starosrpskog tipa,

sa imenima staroarbanaskog tipa i sa mešovitom

onomastikom.

Mada je utvrĊivanje konkretne granice bilo oteţano i time

što ce izvestan broj mesta u graniĉnim zonama ne da bliţe

lokalizovati, ima dovoljno pouzdano razmeštenih naseobina

da ce moglo doći do veoma egzaktnih nalaza za sam poĉetak

turskog doba, tj. za sredinu i drugu polovinu XV veka. S

obzirom na kvalitet i pouzdanost ovih nalaza, navešćemo

glavne rezultate istraţivanja Mitra Pešikana. Mrkojevići

[danas Mrkovići u zaleĊu Bara i Ulcinja] imaju u osnovi

of 478

slovenska imena, mada sa izvesnim albanskim primesama i

uticajima; Krajina [severno od Mrkovića, tj. izmeĊu

Crmnice, planine Rumije i Bojane ili sadašnje drţavne

granice] predstavlja mešovitu zonu; istoĉno od Bojane u ono

vreme nema slovenskih naseobina, ali je istoĉno od

Skadarskog jezera u prostoru Kupelnik-Kadarun-Podgora

postojala zona sa imenima starosrpskog tipa, dok su dalje ka

istoku, sve do granica Altina, samo arbanske naseobine;

mešovitog su karaktera i imena oko reke Cijevne, poĉev od

Klimenata u Albaniji, preko Kuĉa, pa do Zetske ravnice

[istorijskog Podluţja]; naselja sa arbanaskom onomastikom

nema u Staroj Crnoj Gori [potonja Katunska, Lješanska,

Rijeĉka i Crmniĉka nahija] i uopšte zapadno od jezera i

Moraĉe, što vredi za Podgoricu, Pipere, Vasojeviće, plavsko-

gusinjski kraj i celo Polimlje, a takoĊe za ĉitavu oblast

Brankovića [poreĉje Kline, gornjeg Ibra, Sitnice, Laba,

Toplice i Kosanice, Lepenca, Juţne Morave], nema ih ni u

starom Hvosnu [severna Metohija], ukljuĉujući Rugovo, a ni

juţnije - u severoistoĉnom delu meĊureĉja Belog Drima i

njegove pritoke Ribnice. Stanje ce, meĊutim, menja

zapadnije od ovoga prostora, te turska nahija odnosno

starosrpska pokrajina Altin predstavlja izrazito mešovitu

zonu. Pri tome u albanskom delu Altina preovlaĊuju srpske

naseobine, dok je najveća koncentracija arbanskih

naseobina s obe strane reke Ribnice [Erenika], izmeĊu

Junika i Đakovice, u kojoj već dominiraju starosrpska

imena.

Arbanaskih naseobina ima i oko Đakovice, ali tu već ka jugu

zalazimo u predeo iz kojega za XV vek imamo samo

mestimiĉne podatke nedovoljne za praćenje etnojeziĉkih

granica, jer nedostaju defteri za oblast DukaĊina i Prizrena.

Jedan vek kasnije, prema objavljenim delovima

of 478

DukaĊinskog deftera od 1571, u predelima oko Paštrika

vlada albanska antroponomija, ali to je već drugo doba, ĉija

ce slika ne bi smela mehaniĉki projektovati u prošlost.[16]

To sve znaĉi da antroponomijska prouĉavanja izvornih

turskih popisa iz XV veka pokazuju da je linija današnje

drţavne granice uglavnom podudarna sa tadašnjom

etniĉkom meĊom Srba i Albanaca. Na podruĉju današnje

pokrajine Kosovo Albanaca ima tada samo oko Đakovice,

Srba ima i u albanskom delu Altina, dok ĉitav ostali prostor

"oblasti Brankovića" naseljavaju, praktiĉno, samo Srbi.

Albanaca još nema ĉak ni u Rugovu, što odgovara

istorijskim i antropogeografskim podacima o poreklu

albanskih Rugovaca, koji ce u ovu oblast doseljavaju kao

ogranak malisorskih Klimenata u prvoj polovini XVIII

veka.[17]

Statistiĉki podaci iz turskih deftera s kraja XV veka

pokazuju apsolutnu pokrivenost oblasti hrišćanskim

stanovništvom. Pri tome, razume ce, valja imati u vidu da su

albanski starinci kosovske oblasti, kao i prvi doseljenici iz

Malesije, katolici - što znaĉi da su obuhvaćeni kategorijom

hrišćana, koja tada i u tim dokumentima nije etniĉki

izdiferencirana. Ipak, u poreĊenju sa kasnijim popisnim

dokumentima reĉit je podatak da 1490/91. godine u

Vuĉitrnsko-prištinskom sandţaku ima 28.455 hrišćanskih i

samo 5 islamiziranih domova, da bi ce taj odnos u trećoj

deceniji XVI veka promenio na 18.914 hrišćana prema 700

muslimana [96,5 : 3,5]; u Prizrenskom sandţaku bilo je

1490/91. godine 23.970 hrišćanskih domova i samo 1

islamiziran dom, dok ce taj odnos menja, mada ni na ovom

prostoru ne bitno, 1520-1530. godine, kada na 18.382

hrišćanska dolazi 359 muslimanskih domova [98 : 2].[18]

of 478

Sudeći prema svim ovim lingvistiĉkim i istorijskim

podacima, Kosovo je u najširem smislu reĉi tokom celoga

XV veka bilo srpska zemlja, sa potpuno zanemarljivom

albanskom [pa i to - hrišćanskom] manjinom. Nikakvog

osnova nemaju proizvoljne tvrdnje da turski defteri toboţ

oĉigledno dokazuju da je stanovništvo Kosova u XIV i XV

veku [!] još uvek u suštini "albansko i hrišćansko".[19]

Na

osnovu imena u turskim defterima XV veka, dakle opet

antroponimijskom analizom, albanski istoriĉar Seljami

Puljaha zakljuĉuje o prisustvu pa i većini Albanaca na

Kosovu, ali podaci koje on navodi govore sasvim suprotno:

prema defteru iz 1485, u pećkoj nahiji evidentirano je 4.910

slovenskih imena prema 164 albanska; u nahiji Suhogrlo

[istoĉni deo Metohijskog Podgora] 1082 slovenska prema 8

albanskih imena; u vuĉitrnskoj nahiji 287 slovenskih prema

5 albanskih imena; u prištinskoj - 91 slovensko i nijedno

albansko; u lapskoj [podujevski kraj] 53 slovenska i nijedno

albansko; u prizrenskoj - 253 slovenska i 5 albanskih

imena.[20]

Kao što je primećeno u jednom kompetentnom

komentaru ovog Puljahinog istraţivanja, slovenska imena su

trideset sedam puta brojnija od albanskih. Nije pomogla ni

kategorija "albanoslovenskih" imena [390 u pećkoj nahiji,

53 u suhogrlskoj, 20 u vuĉitrnskoj, 2 u prištinskoj, 6 u

lapskoj i 25 u prizrenskoj = svega 496]; ako ce i sva ova

imena saberu sa ĉisto albanskim, toga je svega manje od

10%. Isto tako, veoma je vaţno podvući da ni u jednoj

pomenutoj nahiji nije bilo sela sa ĉisto albanskim imenima,

ali je zato u pećkoj bilo 94 sela sa ĉisto slovenskim imenima,

u vuĉitrnskoj 5, u prizrenskoj 7. Bilo je i sela sa mešovitim

sastavom imena, ali su i u njima preovlaĊivala slovenska,

osim u 15 naselja pećke nahije, gde su albanska imena [sa

"albanoslovenskim"] bila u većini. Pored svega toga, mora

ce primetiti da su mnoge interpretacije S. Puljahe zasnovane

of 478

na pogrešnom ĉitanju tekstova, naroĉito kada je reĉ o

srpskim imenima.[21]

1 O svim ovim dogaĊajima potpunija obaveštenja u Istoriji

srp. naroda I, 566-602, i II, 1-99, 195-267, 289-313, 373-490.

Prikaz u ovoj glavi naše knjige oslanja ce uglavnom na ta

poglavlja Istorije.

2 Ist. Crne Gore 2/2, 47 (S. Ćirković).

3 Problemi titulature samodrţavnog poloţaja i legitimnosti

kneza Lazara raspravljeni su u nizu ĉlanaka u zborniku

Nauĉnog skupa u Kruševcu 1971, O knezu Lazaru, Beograd

1975 (B. Mošin, F. Barišić, G. Babić, B. Ferjanĉić); donekle

razliĉito mišljenje zastupa P. Mihaljĉić.

4 K. Jireĉek, Ist. Srba I, 324-325, upor. Istorija srp. naroda II

36-46 (P. Mihaljĉić).

5 P. Mihaljĉić, Kraj srp. carstva, 219.

6 P. Mihaljĉić, Kraj srp. carstva, 219; upor. M. Dinić, Srpske

zemlje u srednjem veku, Beograd 1978, 148-177, posebno na

153-154.

7 Istorija Jugoslavije, Beograd 1972, 97 (I. Boţić).

8 Istorija srp. naroda II, 96 (J. Kalić).

9 K. Jireĉek, Ist. Srba I, 360.

10 K. Jireĉek, Ist. Srba I, 367-368.

11 K. Jireĉek, Ist. Srba I, 372-374; vid. i monografiju: J.

Radonić, Đurađ Kastriot Skenderbeg i Arbanija u XV

veku. Spomenik SAN 95, Beograd 1942.

of 478 12

K. Jireĉek, Ist. Srba I, 382.

13 Istorija srp. naroda II, 275-276 (D. Kovaĉević-Kojić) i 424-

425 (M. Blagojević - M. Spremić); upor. Ist. Crne Gore 2/2,

348-370 (I. Boţić). O poreklu albanskih malisorskih plemena

vid.: A. Jovićević, Malesija SEZ 27, Naselja 15, Beograd

1923, 18 i d., i kritiku ove monografije: P. Šobajić u AACJE

2 (1924, obj. 1925) 142-146.

14 M. Šufflay, Povijest sjev. Arbanasa, 198.

15 M. Pešikan, Zetsko-humsko-raška imena I 3 i d. U daljem

izlaganju koristimo rezultate ove izvrsne studije. Kada je

rukopis ove knjige već bio prireĊen za štampu, izašao je i

drugi deo te Pešikanove studije u OP 4 (1983) 1-135, u kome

su obraĊena podruĉja: Skadarski kraj (istoĉna Zeta),

Severna Zeta, Durmitorski kraj, Srednje Polimlje, Gornja

Metohija (staro Hvosno), Donja Metohija i Altin, i

Prizrenska oblast.

16 M. Pešikan, Zetsko-humsko-raška imena I, 47.

17 M. Barjaktarović, Rugova, 175, 178.

18 S Rizaj, Političko-upravni sistem na Kosovu i Metohiji od

XV do XVII veka, Gjurmime albanojogjike 2 (1965) 299 i d.

19 A. Ducellier, Les Albanais et le Kosovo, Le Monde, 2 juin

1982.

20 Selami Pulaha, Le cadastre de l'an 1485 du Sandjak de

Shkoder, Tirana 1974.

21 Pavle Ivić u NIN-u bp. 1664 od 21. novembra 1982, 34.

of 478

VII KOSOVSKA BITKA U ISTORIJI I SVESTI SRPSKOG

NARODA

Gubitak drţavne samostalnosti i slobode usled invazije

Osmanlija izmenio je uslove ţivota srpskog naroda na širem

podruĉju Kosova, kao i u drugim srpskim zemljama. Na

razmeĊi epoha, izmeĊu srpske slobode i turskog ropstva,

stoji dogaĊaj koji će postati simbol i znamenje srpske

istorije: kosovska bitka [15/28. jun 1389].

Za srpsku kritiĉku istoriografiju pet vekova kasnije,

"kosovska bitka je pokrivena gustom tamom neizvesnosti"

[Lj. Kovaĉević]. Svedoĉanstva istorijskih izvora su

protivreĉna ili nejasna, od prvih dalekih vesti o turskom

porazu pa do taĉnijih verzija o "nerešenom" ishodu boja, u

kome ginu oba vladara i komandanta - turski sultan Murat I

i srpski knez Lazar. Ĉitava jedna biblioteka studija, knjiga i

nauĉnih priloga posvećena je razjašnjavanju ovog dogaĊaja,

koji je postao centralno mesto svekolikog srpskog narodnog

predanja. Ipak ce kao rezultat ovih istraţivanja mogu

utvrditi neke osnovne ĉinjenice. Do kosovske bitke dolazi

osamnaest godina posle mariĉke bitke [1371]; to vreme je

ispunjeno naglim turskim širenjem po celom prostoru juţno

od Šare, u Trakiji i Makedoniji. Prvi pokušaji da ce skrši

otpor Lazareve Srbije nisu uspeli [kod Paraćina 1381. i

Ploĉnika 1386], pa je pohod 1389. godine organizovan sa

ciljem da ce Srbiji nanese odluĉujući udar. Legendarna su

preuveliĉavanja kada je reĉ o broju trupa s jedne i druge

strane - pominju ce stotine hiljada; sigurno je, meĊutim, da

ce na obe strane u sudar išlo s krajnjom ozbiljnošću, te da je

bitka planirana, ali i prihvaćena kao odsudna. Izbor bojišta

nije sluĉajan: prostor oko sastava Laba i Sitnice na

breţuljcima ispod Prištine ne samo što je u taktiĉkom

of 478

pogledu pogodan za sudar većih oruţanih masa nego je i u

strategijskom pogledu kljuĉ svih komunikacija koje iz

Pomoravlja vode ka Jadranu odnosno iz Povardarja na

sever i severozapad - ka Ibru i ka Bosni preko Starog Rasa i

Lima. Kako je to formulisao Jovan Cvijić, ko drţi Kosovo,

taj vlada ne samo Srbijom nego i centralnom balkanskom

oblašću oko Skoplja. To je, dakle, jedna od najvaţnijih

strategijskih taĉaka i pozicija na Balkanskom poluostrvu.[1]

Posle poĉetnih uspeha srpske vojske, verovatno u vezi sa

pogibijom Muratovom [kojeg ubija, ţrtvujući ce, Miloš

Obilić], u bici dolazi do preokreta: pod komandom Bajazita,

Muratovog sina, Turci potuku Srbe, uhvate i pogube kneza

Lazara i veliki broj srpske vlastele. Zbog teških obostranih

gubitaka i iscrpljenosti trupa Turci nisu mogli odmah da

iskoriste do kraja svoju pobedu. Smrt Muratova pokrenula

je tešku borbu za nasleĊe prestola. S druge strane, herojska

pogibija kneza Lazara, kome je, zarobljenom, na samom

bojištu odrubljena glava, a telo sahranjeno najpre u Prištini,

pokazala ce paradoksalno kao izvor nove duhovne i politiĉke

snage - momenat za okupljanje ostataka. Ishod kosovske

bitke je zato za Srbiju sloţen iz pozitivnih i negativnih

momenata: to je ne samo poraz nego i pobeda; nesumnjivo

poraz u vojniĉkom i politiĉkom smislu: Srbija gubi

nezavisnost; Lazareva udovica Milica, sa sinovima, priznaje

vrhovnu vlast sultana. Time je zapoĉeta poslednja etapa u

borbi Srbije za opstanak, koja će ce završiti padom

Smedereva 1459. MeĊutim, sa porazom zapoĉinje i borba za

obnovu, do koje, makar za kratko vreme, dolazi 1402. To je,

pak obnova ne samo drţavnopravna ili ekonomska nego i

duhovna; tada ce na temeljima svesti o kosovskoj bici gradi

most preko potonjih stoleća tuĊinske vlasti ka "vaskrsu

drţave srpske" [St. Novaković]. Povodom Kosova ce odmah

of 478

posle bitke poĉela stvarati knjiţevnost koja utvrĊuje smisao

njene istorijske poruke i valorizuje istoriju srpskog

naroda.[2]

Po svom istorijskom znaĉaju kosovska bitka spada u red

onih velikih oruţanih sudara kakvi su kulikovska bitka

[1380], ili bitka kod Poatijea [732], ili, u još daljoj prošlosti,

bitka u Termopilskom klancu [480. pre n. e.]. Za svaku od

ovih bitaka vezuje ce bogato predanje, usmena ili pismena

knjiţevnost, moralna ideja i poruka; svaka ce na neki naĉin

ugradila u nacionalnu svest naroda koji ju je vodio i koji

ĉuva uspomenu na nju. Odluĉan otpor koji je Srbija pruţila

osmanlijskoj najezdi, istina, skršen je na bojnom polju u

vojnom i fiziĉkom smislu, ali je pogibija kneza Lazara i

njegove vojske dobila u istorijskoj svesti naroda znaĉenje

muĉeniĉke smrti za "carstvo nebesko", a zato i duhovnog

trijumfa u opredeljenju za ideal hrišćanske civilizacije. To,

dakle, nije sramni poraz - kao mariĉka nesreća, već uzvišena

pobeda heroizma i ţrtve u ime viših ciljeva; na neki naĉin, sa

izvesnom analogijom Termopila: heroizam i moralni trijumf

ţrtve, u nepristajanju na pokoravanje. Za srpski narod

Kosovo je zato potvrda i peĉat njegovog identiteta, kljuĉ koji

omogućava da ce shvati poruka njegove istorije, veza sa

autentiĉnom srpskom drţavnošću, steg nacionalne slobode.

Ne samo u epohi romantizma, kako ce ponekad tvrdi, već od

same bitke 1389. ţivi i traje upravo takva istorijska svest u

srpskom narodu povodom Kosova. Kosovski spisi u

crkvenoj knjiţevnosti, kosovski ep u narodnom pesništvu od

kraja XIV veka pa do danas izraz su te svesti. Nije reĉ ni o

kakvom "kosovskom mitu", nego o istorijskom pamćenju i

misli kojima ce ostvaruje veza sa stvarnom istorijskom

prošlošću. Ţiva svest o svojoj srednjovekovnoj drţavi bila je

aktivan ĉinilac u borbi srpskog naroda za osloboĊenje i

of 478

ujedinjenje pet vekova kasnije, a njen je neotuĊivi deo svest

o Kosovu kao o srpskoj zemlji.

Srpska knjiţevnost posle kosovske bitke je knjiţevnost

sudara, u kome su sva opredeljenja do krajnje mere

zaoštrena; ona je u svome vremenu angaţovana i

programska, noseći sobom ne samo jedno viĊenje istorije

nego i poruku za samo to vreme u kome nastaje. Tragiĉni

dogaĊaji na Marici i Kosovu, pogotovu kosovska pogibija

1389, zahtevali su objašnjenje i odgovor. U muĉeništvu

kneza Lazara i njegove vojske crkva je dobila snaţan

podsticaj vere [u duhu drevne Tertulijanove reĉi da je "krv

hrišćana seme"], u kultu velikomuĉenika Lazara ona

obnavlja i u svoj hagiološki poredak uvodi jednu prastaru,

iskonsku hrišćansku kategoriju, kategoriju martirijuma.

Zato postaje tako aktuelno ideološko tumaĉenje kosovskog

martirijuma i tome sluţi ĉitav "kosovski ciklus" stare srpske

knjiţevnosti, u kome ce mora gledati i pravi, prvobitni izvor

narodne kosovske epike.

Srpski patrijarh Danilo III [Danilo Banjski, 1390-1400], koji

je mošti kneza Lazara preneo iz prištinske crkve sv. Spasa u

Ravanicu [1391], posvetio je knezu Lazaru, po našem

mišljenju, ĉetiri spisa. Sva ĉetiri teksta objedinjena su, mada

u sasvim razliĉitim ţanrovima, interpretacijom Lazarevog

kosovskog podviga kao muĉeniĉke pobede, kao trijumfa

"nebeskog carstva" nad "carstvom zemaljskim". Simbolika

ovih tekstova je martirološka: otuda figure krsta, venaca i

ĉitav zbir agonistiĉkih tropa, poznatih u liturgijskom

pesništvu kojim ce slave ranohrišćanski muĉenici. U Slovu o

knezu Pazaru je naroĉito podvuĉen taj ideološki momenat:

heroizam muĉeništva kao svedoĉenja vere u Hristovo

vaskrsenje, trijumf ţrtve i opredeljenja za veĉni ţivot, za

of 478

duhovno i nebesko carstvo. Kosovski ciklus ce ne iscrpljuje

samo ovim pretpostavljenim ili stvarnim tekstovima Danila

Banjskog; ima i drugih, svega desetak, koje su pisali

bezimeni ili poznati pisci - pored ostalih i Jefimija, udovica

serskog despota Jovana Uglješe. Natpis na stubu

kosovskom, verovatno iz pera Lazarevog sina, despota

Stefana, bio je zapravo epitaf [nadgrobni natpis] ili spomen-

obeleţje mesta kolektivne pogibije srpske i turske vojske na

Kosovu polju, koje ce tamo na mramornom stubu nalazilo

još u drugoj polovini XV veka. Spomenik ce kao ţiv svedok

obraća putniku i prolazniku, te u sveĉanom retorskom

kazivanju, dramatiĉan i herojski po intonaciji, pripoveda o

kosovskom boju, o sudaru vojske i pogibiji, o viteškom

podvigu i muĉeniĉkoj ţrtvi kneza Lazara, "velikog

samodršca, ĉuda zemaljskog i rige [vladara] srpskog".[3]

Drugi, ali po svojim idejama i porukama nikako ne drukĉiji,

jeste tok narodne usmene knjiţevnosti o Kosovu. Kosovske

epske pesme - to je još Vuk Karadţić slutio - sigurno nisu

najstarije srpske junaĉke ili epske pesme, niti je kosovski ep

najstariji srpski ep, ali je po svom istorijskom i moralnom

znaĉaju izbio u prvi plan; Srbi su, po Vukovu mišljenju, i

pre Kosova morali imati junaĉke pesme narodne, ali je ta

tragiĉna bitka znaĉajem koji je imala i promenom koju je

donela bila od tolikog utiska i tako je silno "udarila" na

svest naroda da je ubrzo zaboravljeno sve što ce dotle

pevalo.[4]

Iz prvih decenija XVI veka saĉuvano je

svedoĉanstvo o tome koliko je ciklus pesama o kosovskoj bici

tada već bio formiran i bogat i koliko je široko bio

rasprostranjen. Slovenac Benedikt Kuripeĉić, kao sekretar

carskoga poslanstva kod turskog sultana, prolazio je 1531.

srpskim zemljama na putu za Carigrad; na Kosovu je video

Muratov grob [danas Muratovo Turbe], setio ce "nekog

of 478

starog viteza po imenu Miloš Kobilović", koji je po svome

podvigu u kosovskoj bici bio "vrlo ĉuven i slavan vitez, koji

je na granici svaki dan ĉinio mnoga viteška dela, o kojima ce

i danas mnogo peva kod Hrvata i po onim

krajevima".[5]

Danas su saĉuvane izvanredne narodne pesme

o Kosovu i kosovskim junacima: Slava kneza Lazara u

Kruševcu, Banović Strahinja, Kosovka devojka, Smrt majke

Jugovića, Car Lazar i carica Milica, Zidanje Ravanice itd.

Oko kosovske bitke gradi ce u ovom ciklusu narodne poezije

sloţena galerija pozitivnih i negativnih, ali i tragiĉnih junaka

nacionalne istorije.

1 Videti o tome: J. Cvijić, Osnove I 48-50, upor. M.

Lutovac, Značaj Kosova, 1-39.

2 Tu knjiţevnost prikazujemo u svojoj Istoriji stare srpske

knjiţevnosti, Beograd 1980, 190-212.

3 D. Bogdanović Ist. stare srp. knjiţevnosti 190 i d.

4 Istorija srp. naroda II, 513 (M. Pantić).

5 Istorija srp. naroda II, 513 (M. Pantić).

TURSKO DOBA

I PUSTOŠENJA SRPSKIH ZEMALJA I PRVE SEOBE U

XV I XVI VEKU

Odnos srpskog naroda prema Kosovu nikada nije bio

zasnovan samo na predstavama o prošlosti, niti je "mitski"

momenat uopšte bitan za savremena istoriografska, a

pogotovu za politiĉka razmišljanja o sudbini ove srpske

oblasti. Zbivanja u njoj kroz ĉitavo razdoblje turskog

ropstva aktualizovala su taj odnos. Posledica turske invazije

of 478

Balkanskog poluostrva je, uopšte, veliko pomeranje ljudi i

naroda od Bosfora do Beĉa. Razbijanjem starog i

uspostavljanjem novog društvenog i ekonomskog poretka,

po uništenju drţavnih formacija balkanskih naroda, otvorili

su ce putevi osmanlijskoj kolonizaciji Balkana, kao i veoma

agresivnoj, militantnoj islamizaciji, koja je zahvatila mase

na pravcima turskog osvajanja u Bugarskoj, Makedoniji,

Grĉkoj, Srbiji, Albaniji, Bosni. Primanjem islama menjao ce

pravni status i ekonomski poloţaj, sticale su ce vaţne

privilegije i zaštite, ali ce gubio svoj nacionalni pa i

civilizacijski identitet.

Za pitanje odnosa izmeĊu srpskog i albanskog naroda u

epohi turskog ropstva svi su ovi momenti veoma znaĉajni, a

naroĉito ono stanje demografsko-etniĉke nestabilnosti koje

nastaje već sa prvim pohodima turske vojske, pogotovu

posle Marice i Kosova. Pre svega, samo kretanje turskih

odreda ili većih armija po srpskim i drugim hrišćanskim

zemljama ostavljalo je pustoš: gradovi su razarani, crkve

rušene i manastiri paljeni, dvorovi vladara i vlastele

sistematski i do temelja rušeni, sela pljaĉkana a narod

ubijan, ili odvoĊen u ropstvo - ukoliko ce nije sklonio u zbeg

i iselio sa rodnog tla. Opšta je konstatacija da je već

osvajanje juţnih oblasti srpske drţave posle mariĉke bitke i

premeštanje središta drţavne oblasti dalje na sever dovelo

do prve veće seobe srpskog naroda: "veliki broj iseljenika,

naroĉito vlastele sa sebrima i otrocima iz juţnih oblasti,

nastanio ce u krajevima severno od Šar-planine. Jedan sin

kralja Vukašina odselio ce sa svojim ljudima ĉak u Arad,

severno od reke Moriša" [danas u Rumuniji].[1]

Ali od većeg

znaĉaja bile su migracije posle kosovske bitke. Stanovništvo

ce iz juţnih srpskih zemlja selilo tada u oblast Despotovine.

"Ono iz skopskih i prizrenskih krajeva, sa Kosova i

of 478

Metohije, iseljavalo ce jednim delom u moravsku Srbiju,

drugim delom u Zetu, Hercegovinu i u Bosnu, a delimice i

preko Save i Dunava u juţnoslovenske zemlje u Austro-

Ugarskoj. Pre pada Srbije, pred opasnošću koja ce

pomaljala, mase Srba su ce već bile iselile u Srem i Banat na

posede koje su tamo imali srpski despoti i vlastela. Pošto su

Turci zauzeli Smederevo i moravsku Srbiju, mnogobrojni

iseljenici iz krajeva oko Kruševca, Beograda i Smedereva

odselili su ce naroĉito u Srem i u dinarske zemlje, najviše u

Bosnu. Drugi, izgleda u manjem broju, naselili su ce u

Banatu, Baĉkoj, Baranji, po Slavoniji, opet poglavito na

posedima srpskih despota i vlastele. Posle sukcesivnog

osvajanja Bosne [1463], Hercegovine [1482] i Zete [1499]

nastajale su velike dinarske seobe u Hrvatsku, Slavoniju i

Srem, u Dalmaciju i u karsnu tvrĊavu Crnu Goru".[2]

Stanje potpune nesigurnosti i bezgraniĉnog nasilja navodilo

je i pojedince ili manje grupe stanovnika, kao i ĉitave mase

naroda, da beţe ispred turskih akindţija dalje na sever i

zapad, u oblasti van domašaja osvajaĉa. No kako ce i

zemljište što su ga Turci osvajali sve više širilo ka severu,

tako ce i to izbegliĉko kretanje nastavljalo, a dotadašnja

oblast naseljavanja javljala ce samo kao etapna oblast. U

toku cele prve polovine XV veka moţe ce govoriti o "tihim i

postepenim seobama" iz Despotovine u krajeve severno od

Save i Dunava, ali su ove nastavljene i pojaĉane posle

turskog osvajanja Despotovine. Tada juţne oblasti Ugarske,

kao pograniĉne zemlje, trpe od zaletanja turskih jedinica, od

pljaĉke, spaljivanja naselja i odvoĊenja u roblje. Tako je

naroĉito u Sremu, ali i u Banatu, nastala prava pustoš: za

dvadesetak godina ratovanja sa Turskom u ovim predelima

ostalo je malo stanovnika; na ogromnim prostranstvima

mogla ce videti tek po koja koliba. Kralj Matija Korvin ce

of 478

poĉetkom 1462. ţalio Veneciji da su u protekle tri godine [od

pada Smedereva, tj. 1459] Turci iz njegove zemlje odveli

najmanje 200.000 stanovnika. Zaokret ce dogodio 1463,

kada ugarske jedinice upadaju u severne predele okupirane

Srbije i preduzimaju sistematsko otimanje i preseljavanje

stanovništva, kako bi ce obnovili opusteli krajevi. Valja

uopšte primetiti da propadanje naselja i proreĊivanje

stanovništva u to doba nije bilo uzgredna posledica ratnih

operacija nego je razaranje bilo sastavni deo ratnih ciljeva i

sprovodilo ce isto onako dosledno i sistematski kao što ce

nastojalo na podizanju i naseljavanju sopstvenih zemalja. Ta

akcija je naroĉito bila preduzeta i dobila izuzetno masovne

razmere u operacijama 1480. i 1481. Tada je iz ĉitave

severne Srbije sve do Kruševca, koja ce nalazila pod

turskom okupacijom, preseljeno više od 100.000 ljudi, ĉime

je u velikoj meri pojaĉan srpski ţivalj koji ce već nalazio na

ugarskom zemljištu, uglavnom na teritoriji Banata i

Pomorišja. Raĉuna ce da ce u toku te dve godine u Srbiji

ugasilo oko 20.000 ognjišta i opustelo oko 1000 sela. To bi,

dakle, bila jedna od prvih velikih seoba Srba, kojom je

zahvaćeno, doduše, stanovništvo moravske Srbije

[Despotovine], ali je u tim masama bio već i deo kosovsko-

metohijske migracije iz prethodnih decenija. Iseljavanje sa

turske teritorije nastavilo ce i kasnije, ali sporijim ritmom i

u razmerama koji ce ne mogu uporediti sa egzodusima iz

1480-1481. U svakom sluĉaju, još od 1463. srpski etniĉki

karakter Srema - a od 1480. do 1481. i Banata, stalno ce

pojaĉavao, tako da austrijski hroniĉar Jakob Unrest u

poslednjoj deceniji stoleća beleţi da ce izmeĊu Ugarske i

Srbije, od Save do Dunava prostire zemlja Srba ili "husara".

Na najranijim kartografskim prikazima Ugarske s poĉetka

XVI veka Srem je oznaĉen Rascia ili Razen [1528]. Posedi

of 478

srpske vlastele predstavljali su, bez sumnje, podruĉje

srpskog okupljanja i zbijanja.[3]

Ĉinjenica je, dakle, da ce srpski narod pojedinaĉno i

masovno, pod pritiskom rata, a ne "prirodno", selio već u

XV veku, i da tada zapoĉinje onaj veliki migracioni proces

koji je izmešao celokupno stanovništvo "od Veleške klisure

na Vardaru do Zagrebaĉke gore".[4]

Bilo bi pogrešno,

meĊutim, traţiti već u tom razdoblju poĉetke masovnih

migracija Albanaca iz severnoalbanskih planina u

metohijske i kosovske ravnice, kao što ce to ponekad

uprošćeno predstavlja.[5]

Uprkos svim nevoljama i seobama,

etniĉki i demografski odnosi nisu ce na srpsko-albanskoj

meĊi tako brzo menjali. Analiza turskih deftera pokazala je,

pored ostalog, da ce srednjovekovno stanje odrţava

uglavnom kroz ceo XV i XVI vek. Iz toga vremena je već

dovoljno istorijskih izvora, pa ce moţe pouzdano znati:

mada su ce srazmerno velike mase srpskog i makedonskog

stanovništva selile pred Turcima tokom ĉitavih stotinu

godina posle Kosova, još u ovim oblastima nema bitnog

pomeranja i zamene narodnosti.

To pokazuje, na primer, već navedeni turski popis iz

1490/91. za Vuĉitrnsko-prištinski, Prizrenski i DukaĊinski

sandţak, ali su naroĉito vaţni podaci iz XVI veka, iz kojih ce

mora zakljuĉiti da ce etniĉka slika kosovske oblasti ni više

decenija kasnije u suštini ne menja. Objavljeni su podaci za

Vuĉitrnski i Prizrenski sandţak [livu] u vreme vladavine

Sulejmana Veliĉanstvenog iz 1525/26, 1530/31, 1544/45. i

1544/1561.[6]

Vuĉitrnski sandţak obuhvatao je mesta:

Vuĉitrn, Prištinu, Janjevo, Novo Brdo, Belasicu, Belo Brdo,

Koporiće, Trepĉu i Donju Trepĉu, sa 1082 [odnosno kasnije

1067] sela, 42 manastira i 11 crkava na ovoj teritoriji.

of 478

Prizrenski sandţak sa mestima Prizren, Hoĉa i Trgovište =

Pazarište kod Novog Pazara [!] imao je najpre 492, a potom

674 sela, sa 2 manastira i 15 crkava. Odnos izmeĊu

muslimanskih i hrišćanskih domova odrţava ce kroz celo

ovo vreme u Vuĉitrnskom sandţaku na nepuna 3%

muslimana prema preko 97% hrišćana; u Prizrenskom

sandţaku ce primećuje ĉetrdesetih godina jaĉanje

muslimanskog elementa [sa 2,13% na 4%]. Mora ce uzeti,

naravno, da jedan deo hrišćanskog stanovništva otpada na

katoliĉko stanovništvo, meĊu kojima je, pored Dubrovĉana i

drugih primorskih Slovena i Romana, još i albanski

elemenat. No iz kasnijih podataka katoliĉkih misionara, o

ĉemu će biti više reĉi u posebnoj glavi ove knjige, proistiĉe

da je to uglavnom samo ostatak gradskog, zanatlijskog

albanskog elementa, preteţno u jugozapadnoj Metohiji, a ne

i nov, doseljeniĉki i brĊanski elemenat, za ĉije ce migracije

odmah vezuje i islamizacija. Stabilna etniĉka granica Srba i

Albanaca u Metohiji poĉinje ce narušavati tek krajem XV

veka, pa i to sporadiĉno, da bi do većih poremećaja došlo tek

u XVIII i XIX, a na ţalost do najvećih i sudbonosnih - u

našem veku i našim danima.

Granica na zetsko-crnogorskom sektoru nije ce ni u XVI

veku ni kasnije bitno menjala. Raspored crnogorskih i

malisorskih plemena utvrĊen je sa teritorijalizacijom

katuna, kao što smo videli, u XV veku. Albanske

kolonizacije ovde nema u većoj meri, sem što je tokom

vekova znatno smanjeno slovensko-srpsko stanovništvo u

skadarskoj ravnici, do manjine koja ce na neki naĉin

odrţava sve do najnovijih vremena. Nije ce u XV i XVI veku

pomerala ni etniĉka granica na makedonskom sektoru,

juţno od Kosova; slovenskog stanovništva ima još stolećima

u debarskom kraju i zapadno od Crnog Drima, kao i juţno

of 478

od Ohridskog jezera. Tek sedamdesetih godina XVI veka

oglašavaju ce u istorijskim izvorima prvi ozbiljniji

pljaĉkaški upadi Albanaca u okolinu Prizrena, Đakovice i

Peći u Metohiji, nagoveštavajući sektor i pravac glavnog

prodora na istok, ali još uvek bez naseljavanja.

1 J. Cvijić, Balk. poluostrvo, 145.


3 O seobama u Ugarsku tokom XV veka nov i veoma

argumentovan prikaz: Istorija srp. naroda II, 431-435 (S.

Ćirković).


5 Ha primer, tvrdnja koja ce ne moţe potkrepiti nijednim

istorijskim dokumentom: "Razume ce da su tom prilikom

(tj. posle kosovske bitke 1389. i seobe Srba na sever - D. B.)

arbanaški stoĉari silazili u većem broju sa svojih brda i

nastanjivali ce u ove ravne predele" (M. Krasnići,

Savremene promene, 210).

6 O. Zirojević, Vučitrnski i prizrenski sandţak u vreme

vladavine Sulejmana Veličanstvenog, IĈ 19 (1972) 263-275.

II ORGANIZACIJA I ULOGA OBNOVLJENE PEĆKE

PATRIJARŠIJE

Poloţaj srpske crkve u zemljama koje su dospele pod tursku

vlast, koliko god odraţavao sudbinu srpskog naroda, toliko

je i sam uticao na nju. To ce pogotovu osećalo na širem

podruĉju Kosova, u Staroj Srbiji, nekadašnjoj oblasti Vuka

Brankovića, gde je sve do prvih decenija XV veka bilo

sedište srpske patrijaršije. Sa turskim osvajanjima posle

of 478

kosovske bitke patrijarsi ce sve ĉešće uklanjaju iz Peći;

prateći srpske vladare toga doba, povlaĉe ce u severne

krajeve Srbije, mada je njihova sudbina u to vreme, i u

trenutku pada Smedereva 1459. godine priliĉno

neizvesna.[1]

Moţda Arsenije II [1457-1463] i nije poslednji

srpski patrijarh, ali ce on u svakom sluĉaju više nije nalazio

u Peći. Posle njega ce pominje "arhiepiskop" Jovan, koji

"drţi presto svetog Save", a krajem XV i u prvim

decenijama XVI veka u fermanima koji su izdati bosanskim

franjevcima - neki "sirf patrijarh" [srpski patrijarh] bez

imena, ali je sasvim sporno pitanje da li je sa smrću

patrijarha Arsenija II bila ukinuta i srpska [pećka]

patrijaršija ili ce to dogodilo tek krajem druge decenije XVI

veka, ili ĉak nije ni bilo ukidanja. U svakom sluĉaju,

ohridska arhiepiskopija je koristila širenje osmanlijske

vlasti da povrati nekadašnje svoje podruĉje [iz prvih godina

XIII veka!] i da proširi svoju jurisdikciju na srpske eparhije,

a pre svega na samu Peć. Ĉitava kosovska oblast ce u drugoj

polovini XV veka sigurno već našla u okviru jurisdikcije

ohridske arhiepiskopije, te je presto pećkih patrijaraha, bar

u tom smislu, bio "ukinut". Ima, pak, indicija i da je

samostalnost srpske patrijaršije zaista bila osporena u korist

Ohrida još u drugoj polovini XV veka.

Studija jednog turskog dokumenta, deftera patrijaršija sa

svim njihovim eparhijama u Osmanskom carstvu [Piskopos

Mukataasi] za razdoblje od 1640. do 1655. godine, otkrila je

u jednoj "piskopije", zapravo, "arhiepiskopiji nahije Ostro

Brdo u kadiluku Petruš", trag poslednje relativno slobodne,

autonomne srpske crkvene oblasti u drugoj polovini XV

veka.[2]

U to vreme ce jyrisdikcija ohridske episkopije

protezala i na ovaj teren, pa ce sukob oko crkvene vlasti

razgoreva u drugoj i trećoj deceniji XVI veka kao pokušaj

of 478

restauracije nezavisne srpske patrijaršije. Na ĉelu tog

pokreta je smederevski mitropolit odnosno arhiepiskop

Pavle, 1528. Njegov odlazak u Peć nije urodio plodom; posle

više godina borbe, na saborima u Ohridu 1540-1541. godine,

Pavle je osuĊen i anatemisan. "Smederevska arhiepiskopija"

je verovatno tada podeljena, ali o tome nema vesti. Ima

podataka koji upućuju na zakljuĉak da je ohridska

arhiepiskopija do pobune Pavla Smederevca smatrala

smederevsku eparhiju produţetkom svoje stare braniĉevske

episkopije.[3]

Verovatno je i dugogodišnja borba Pavla Smederevca

doprinela da ce šesnaest godina posle njegovog poraza

srpska patrijaršija ipak obnovi. Godine 1557. izdat je berat

o obnavljanju patrijaršije. Berat je izdao novom patrijarhu

Makariju Sokoloviću veliki vezir Rustem-paša, carski zet i

pašenog tada trećeg vezira Mehmed-paše Sokolovića, rodom

iz Butmira u Carajevskom polju, u literaturi poznat kao

Opuković, Ĉigalić, Hrvat, Arnaut; Rustem je bio veliki vezir

od 1555. do 1561. Tada je Mehmed-paša već drugi vezir, a

od 1565. do smrti 1579. godine svemoćni veliki vezir. Za to

vreme su ce na prestolu pećke patrijaršije smenila trojica

patrijaraha iz roda Sokolovića: posle smrti Makarija [1574]

još Antonije [1574-1575] i Gerasim [1575-1587].

Obnova pećke patrijaršije je dogaĊaj od ogromnog znaĉaja

za srpski narod pod turskom vlašću, a posebno u Staroj

Srbiji. Crkva je sa svim elementima etnarhije postala

legalna organizacija srpskog naroda, njegov politiĉki

predvodnik i jemac. Bez obzira na sve teškoće, u sistemu koji

je crkvi davao prednosti najkrupnijeg feudalca, pećka

patrijaršija je ujedinila srpski pravoslavni narod. U njenim

su ce granicama našli svi krajevi gde u tom ĉasu ţive Srbi,

of 478

praktiĉno gde Srbi ţive najkasnije od XV veka, a to su

ogromna prostranstva severno od linije: ušće Drima-sastav

Crnog i Belog Drima-Šara-Jakupica-Štip-Osogov, ĉak do

Komorana i Jegre na severu odnosno do Zagreba na zapadu.

Oblast Kosova i Metohije našla ce u duhovnom središtu

crkvenog, kulturnog i politiĉkog ţivota srpskog naroda za

sledeća dva veka. Sve do velikih seoba 1690. i 1737, i novog

organizovanja crkve severno od Save i Dunava, pa i do

samog ukidanja pećke patrijaršije 1766. godine, ovde je

ţarište duhovnog kretanja i politiĉke borbe srpskog naroda

za osloboĊenje od turske vlasti.

Crkvena organizacija na teritoriji Kosova i Metohije u

obnovljenoj pećkoj patrijaršiji nije pretrpela bitne promene.

U navedenom dokumentu, defteru iz 1640-1655, pominju ce

juţno od Šare skopska i tetovska eparhija, a na teritoriji

severno od Šare - graĉaniĉka mitropolija [Novo Brdo,

Priština, Janjevo]; raška mitropolija [podeljena u toku ovog

razdoblja na rašku i vuĉitrnsku mitropoliju]; prizrenska

mitropolija, iz koje ce negde oko 1532. izdvojila budimska

["budimljanska"] mitropolija; tri mitropolije pećkoga uţeg

podruĉja, tj. u Metohiji - "mitropolija manastira Studenice

u kadiluku Peć" [oĉigledno, hvostanska episkopija],

"mitropolija oblasti Peć" [koja je zamenila "mitropoliju

nekih nahija u kadiluku Peć" 1584. godine]. Na osnovu

samog naziva ove ranije eparhije "nekih nahija u kadiluku

Peć" i nekih drugih vesti zakljuĉuje ce da je do njenog

formiranja bilo došlo podelom hvostanske mitropolije oko

1506. godine.[4]

Obnovljena patrijaršija odigrala je veliku ulogu u

povezivanju srpskog naroda, u XVI veku već uveliko

rasturenog na širokom prostoru od Makedonije do

of 478

Komorana i od Sofije do Zagreba. Kao nosilac jedinstvene

tradicije i svesti ona je zasluţna što je u celome tom

rasprostranjenom narodu, uprkos njegovim stalnim

migracijama, hroniĉnom genocidu i pokušajima

odnaroĊavanja, saĉuvana, pa ĉak i osnaţena svest o

sopstvenom nacionalnom biću. Izvesna ekonomska moć koju

je patrijaršija dobila svojim novim statusom u sklopu

turskoga feudalnog društva omogućila joj je da razvije

veliku graditeljsku i umetniĉku, a posebno knjiţevnu

delatnost. Obnovljeni su mnogi stari hramovi, i podignuti

novi manastiri,[5]

organizovan je konzervatorski i

prepisivaĉki rad. Na samom podruĉju Kosova i Metohije

obnova pećke patrijaršije znaĉila je izuzetno mnogo za

srpski narod, koji je ovde bio izloţen naroĉitom pritisku,

pogotovo u vremenu koje će nastati krajem XVII i poĉetkom

XVIII veka, posle velikih oslobodilaĉkih ustanaka. Prisustvo

patrijaršije dalo je kosovskim Srbima novu snagu i rodilo

nove nade. Ne manje nego u srednjem veku, ova ce oblast

pokazuje kao aktivna srpska zemlja naroĉito u XVI i XVII

veku posle obnavljanja patrijaršije. Duhovni centri -

manastiri Pećka patrijaršija, Deĉani, Graĉanica pa varoš

Janjevo, ili drugi manji centri po kosovskoj oblasti, ostavili

su iz ovog razdoblja znaĉajna imena i dela. Tradicija

srednjovekovne knjiţevnosti, u prepisivanju i originalnom

stvaranju, odrţala ce u ĉistom vidu i u svojoj staroj funkciji

na matiĉnom podruĉju srpskog naroda - u Staroj Srbiji, u

glavnim središtima srednjovekovne kulture, koji su sada

postali centralno podruĉje obnovljene pećke patrijaršije. Peć

i Deĉani, sa širokim gravitacionim podruĉjem od Mileševe

do Graĉanice, dali su srpskoj knjiţevnosti ovog razdoblja

dela dostojna nemanjićke tradicije.[6]

MeĊutim, ima i novih

pojava. Patrijarh Pajsije Janjevac [1614-1647] unosi u stare

knjiţevne oblike nove sadrţaje i novu svest, narodnu i

of 478

istorijsku, te jasno doţivljava tragediju srednjovekovne

Srbije na naĉin koji naslućuje i anticipira kasnija,

romantiĉarska vremena.[7]

1 Pitanju kontinuiteta srpske crkve pod turskom vlašću sa

pravnoistorijskog stanovišta posvećena je studija Mirka

Mirkovića, Pravni poloţaj i karakter srpske crkve pod turskom

vlašću (1459-1766), Beograd 1965.

2 P. Triĉković Srp. crkva,107-118.

3 R. Triĉković, Srp. crkva, 118.

4 P. Triĉković, Srp. crkva. 83-85, 105-107, 118-119.

5 Vid.: S. Petković, Zidno slikarstvo na području Pećke

patrijaršije 1557-1614, Novi Sad 1965, passim.

6 Neobiĉna liĉnost deĉanskog slikara i pisca Longina izbija u

prvi plan. RoĊen negde u Hvosnu tridesetih godina XVI

veka, on ce posvetio slikanju i primenjenoj umetnosti, te je

radio u Peći, Studenici, Graĉanici, Banji kod Priboja,

Deĉanima, Pivi, Lomnici, opet u Peći; od 1557. bavi ce više

pisanjem, prepisivanjem i ukrašavanjem knjiga. Vid.: D.

Bogdanović, Istorija stare srp. knjiţevnosti, 265-266.

7 D. Bogdanović, Ist. stare srp. knjiţevnosti, 267-271.

III RATOVI, USTANCI I SEOBE SRBA U XVII I XVIII

VEKU

Tursku vlast srpski narod nije nikada priznao kao veĉnu,

nikada nije prestajao da je mrzi i oseća kao tuĊinsku,

nasilniĉku, neprijateljsku. Ova ce ĉinjenica mora imati u

vidu ako treba razumeti odnos naroda prema stanju

of 478

stvorenom posle konaĉnog gubitka nezavisnosti, na Kosov'u

kao i u drugim oblastima širom srpskih zemalja. Sa

Osmanlijama dolaze Srbima nesreće, pogibija, beda,

potpuna obespravljenost i pljaĉka, bez obzira na to da li ce

radi o prvom ili drugom periodu turske vlasti, o razdoblju

uspona i moćne, ureĊene osmanske administracije ili o

vremenima opadanja i anarhije. Izvesna konsolidacija crkve,

pa ĉak i njen relativni napredak, posle 1557, ne bi ni mogli

ni smeli da zasene istinitu sliku ropstva, posvedoĉen u svim

istorijskim izvorima i zadrţanu u svesti srpskog naroda. Ne

moţe ce bez toga razumeti oslobodilaĉka borba Srba, koja u

stvari kontinuirano traje sve do konaĉnog osloboĊenja od

Turaka 1912. godine. Osmanlijska vlast je unazadila srpski

narod: oduzela mu nezavisnost i slobodu, lišila ga

drţavnosti, razbila mu jedinstveno nacionalno podruĉje,

izmenila civilizacijski lik ovog prostora, dovodeći u pitanje

njegov evropski karakter. Turska je uništila srpsku

aristokratiju, oduzela narodu najbolju decu [nasilnom

regrutacijom za janiĉare - "dankom u krvi"], prekinula

prirodno kretanje srpskog naroda ka modernom društvu,

osiromašila mu zemlju, a privredu, koja ce ĉak i u

poluzavisnoj Despotovini nalazila na liniji uspona, presekla i

upropastila svojim pljaĉkaškim društveno-ekonomskim

sistemom. Povrh svega toga, osmanlijska vlast je poĉivala na

zakonu diskriminacije i apsolutne vladavine islama, sa

legalnim mogućnostima da ce u praksi sprovodi nasilje,

pojedinaĉno ili masovno, kao fiziĉko uništenje pojedinaca ili

ĉitavih oblasti.

Izvanrednu, istoriografski besprekornu analizu uticaja

društvenih i administrativnih institucija islama oliĉenih u

turskoj vlasti na ţivot ne-muslimanskog stanovništva - izveo

je Ivo Andrić u svojoj tek nedavno objavljenoj doktorskoj

of 478

disertaciji pod naslovom Razvoj duhovnog ţivota u Bosni pod

uticajem turske vladavine [1924].[1]

On s pravom istiĉe da je u

zemljama koje su Turci osvojili kao jedini regulator liĉnog,

društvenog, materijalnog i duhovnog ţivota vaţio islam. "U

uslovima koje je islam nametao razvijao ce i duhovni ţivot

ne samo onih koji su ga bili prihvatili, već i svih ostalih

turskih podanika, bez obzira na to kojoj su veri

pripadali".[2]

Andrić navodi propise iz ĉuvene zbirke Kanun-

i-raja [Zbirka zakona za raju], iz 635. godine, koji su, "iako

u donekle izmenjenom i blaţem obliku", bili na snazi u svim

pokrajinama turskog carstva; postoje mnogobrojni

neoborivi dokazi da su glavne taĉke kanuna, upravo one

koje najdublje zadiru u moralni i privredni ţivot hrišćana, u

punoj meri bile na snazi, i to do kraja turske vlasti koja ih je

primenjivala.[3]

Po tome Kanunu hrišćani i Jevreji ne smeju

u pokorenim zemljama podizati manastire, crkve i isposnice;

ne smeju popravljati svoje crkve; oni koji stanuju u

susedstvu muslimana, svoje kuće mogu popravljati jedino u

sluĉaju preke potrebe; za potrebe putnika proširivaće ce

kapije manastira i crkava; svim strancima-namernicima

ukazivaće tri dana gostoprimstvo; kod sebe neće primati

uhode, a ukoliko takve prepoznaju, smesta će ih predati

muslimanima; svoju decu ne smeju poduĉavati u koranu;

meĊu sobom nemaju pravo da izriĉu presude; nikoga iz

svoje sredine ne smeju spreĉavati da postane musliman;

prema muslimanima ponašaće ce sa poštovanjem, ustajaće

prilikom njegovog ulaska i prepuštaće im poĉasno mesto bez

gunĊanja; u pogledu odeće i obuće ne smeju ce nositi kao

muslimani; ne smeju uĉiti arapski knjiţevni jezik; ne smeju

jahati osedlanog konja, nositi sablju niti drugo oruţje, ni u

kući ni van nje; ne smeju prodavati vino niti nositi dugu

kosu; ne smeju svoje ime utisnuti u prsten sa peĉatom; ne

smeju nositi širok pojas; izvan svojih kuća ne smeju javno

of 478

nositi ni krst ni svoje sveto pismo; u svojim kućama ne

smeju glasno i snaţno zvoniti, već jedino umereno; u kućama

mogu samo poluglasno da pevaju; smeju samo tiho da ce

mole za pokojnike; muslimani mogu da oru i da seju po

hrišćanskim grobljima ako ona više ne sluţe za

sahranjivanje; ni hrišćani ni Jevreji ne smeju drţati robove;

ne smeju da kupe zarobljene muslimane niti da zaviruju u

kuće muslimana; najzad, ukoliko bi neki hrišćanin ili

Jevrejin bio zlostavljen od muslimana, ovaj će za to platiti

propisanu kaznu.[4]

Na srpskom terenu i u razdoblju od XV

do XIX veka status hrišćanske raje, obespravljene i

potĉinjene, u suštini ce nije menjao, bez obzira na to što neki

od navedenih propisa nisu primenjivani. Zapravo, nije

primenjivan ovaj poslednji propis, koji je hrišćanima nudio

izvesnu satisfakciju i pravnu zaštitu. Propisi o podizanju

manastira i hramova u suštini su sprovoĊeni u ţivot

delimiĉno - u naĉelu nije ce moglo podizati novo crkveno

zdanje, ali ce opravka pa i fiktivna "restauracija" mogla

postići posebnim sultanovim fermanom, uz ogromne

troškove, teškoće i opasnosti.[5]

No, raja je svuda već po

osnovnim shvatanjima islama, a još više po naĉinu na koji su

ce ova u praksi sprovodila, dospela u privredno potĉinjen i

zavisan poloţaj. Uz redovne poreze i druge daţbine, ona je

podnosila i sve vanredne izdatke u ratovima i pokretima

trupa. Pod pritiskom ovih okolnosti, hrišćani napuštaju

svoje kuće i zemljište u ravnici i duţ drumova i povlaĉe ce u

planine, preseljavajući ce tako u više, nedostupne krajeve,

dok su muslimani zauzimali njihove dotadašnje poloţaje.

Poreze što su ih plaćali hrišćani ne samo što su bili

srazmerno veće od onih koje su plaćali muslimani već su

uterivane na nepravedan i nedostojan naĉin. Društvena

nejednakost i moralna zapostavljenost išle su ruku pod ruku

sa privrednom potĉinjenošću. Verska diskriminacija

of 478

izraţavala ce na razne naĉine: osim strogih odredaba o

nošnji i frizuri, berberi, na primer, nisu smeli da briju

hrišćane istim noţem kojim su brijali muslimane; u

kupatilima su hrišćani morali da imaju posebno naznaĉene

pregaĉe i peškire; pri susretu sa muslimanom morali su da

sjašu i da ukraj puta saĉekaju dok ovaj ne proĊe, i tek tada

su smeli ponovo da uzjašu i da nastave put.[6]

Nema, dakle, nikakvog osnova da ce menja i ulepšava

mraĉna slika o poloţaju srpskog naroda pod Turcima.

Uticaj turske vladavine bio je "apsolutno negativan".[7]

Ova

istorijska istina objašnjava ne samo specifiĉnu sudbinu

srpskog naroda nego i korene, motive i tok njegove borbe za

nacionalno osloboĊenje i povratak evropskoj civilizaciji.

Pokušaji da ce istoriografija usmeri u jednom drugom

pravcu, kojim bi ce rehabilitovala epoha turske vlasti na

Balkanu, u kojoj bi ce "otkrile" i pozitivne strane i efekti na

privrednom ili kulturnom planu, predstavljaju

zamagljivanje suštine, sa veoma štetnim posledicama.

Pomoću tako izmenjene i deformisane predstave o vladavini

Turaka stvara ce osnov za osporavanje oslobodilaĉkih

motiva, napora i tekovina srpskog naroda u XIX i XX veku,

posebno na teritorijama van one koju su evropske sile na

Berlinskom kongresu 1878. godine priznale kao teritoriju

drţave srpskog naroda.

Zapisi XVI-XVII veka rasuti po saĉuvanim rukopisnim

knjigama govore neposredno o stanju naroda i crkve u to

vreme, o nevoljama kako ih je video i doţivljavao pojedinac

ili jedna društvena sredina. Knjiga Milorada Panića-

Surepa Kad su ţivi zavideli mrtvima [1963] svoj naslov duguje

upravo jednom takvom zapisu još iz vremena mariĉke bitke,

1371. Starac Isaija, Srbin sa Kosova i svetogorski monah i

of 478

iguman, zapisuje svoje viĊenje te bitke i njenih neposrednih

posledica. Prevod ĉuvenoga vizantijskog spisa Dionisija

Areopagita on poĉinje "u dobra vremena", a završava ga "u

najgore od svih vremena", kada su ce Turci prosuli i

razleteli po celoj srpskoj zemlji kao ptice po vazduhu, sejući

na sve strane smrt. "I ostade zemlja od svih dobara lišena,

od ljudi, i stoke, i drugih plodova. Jer ne bejaše kneza, ni

voţda, ni predvodnika u narodu, ni izbavitelja ni spasitelja .

... I zaista tada ţivi zavideše mrtvima".[8]

Kroz sve zapise

ovog doba provlaĉi ce tragiĉno osećanje istorijske sudbine,

svest o vremenu kao "poslednjem", o ropstvu kao teškom i

nepodnošljivom teretu. Podatak o nasilju porobljivaĉa

smenjuje ce sa uzvikom kletve i jada. Svaki je zapis poruka,

a ĉitava literatura zapisa u tome svom sadrţaju skoro da

dobija svojstvo jedne ilegalne politiĉke lektire. Jednoglasno

ponavljanje u ovoj knjiţevnosti ostavlja snaţan, autentiĉan

utisak jedne dugotrajne ljudske i narodne drame.[9]

Za nas su posebno vaţni zapisi sa podruĉja Stare Srbije, jer

ce tu najbolje moţe osetiti atmosfera u kojoj je srpski narod

ţiveo na teritoriji koja će tokom vremena biti preplavljena

islamiziranim Albancima. "Beše tada zlo vreme i nasilje,

braćo", zapisuje pop Petar protopop Jovanu, duhovniku,

posvetu na jednom rukopisnom mineju Pećke patrijaršije

26. marta 1511. godine.[10]

Pedeset godina kasnije, 1562, u

crkvi svetog Nikole u selu Ovĉarevu "bliz reke Kline", u

domu starca Maksima i sina mu, popa Rajiĉa, piše dijak

Simon jedno jevanĊelje "u ta ljuta i ţalosna vremena u dane

sultana Selima, nad hrišćanima krvnika".[11]

Isti taj dijak

Simon završava pisanje jedne knjige koja ce danas ĉuva u

svetogorskom manastiru Zografu, 31. januara 1567, u selu

Prekaze [u hramu Uspenija Bogorodiĉinog], "u dane cara

Selima, krvnika, bludnika, vinopije. Te godine je po celoj

of 478

zemlji svojoj skupljao janiĉare [tj. decu za "danak u krvi" -

D.B], pa travninu i ljuto zlo ... I mnoga druga zla te godine u

ljuta i teška vremena, te zbog toga ne mogadoh dobro pisati,

oprostite, amin".[12]

Vladavina Selima II [1566-1574] ostala

je na sve strane u teškoj uspomeni. Jedno jevanĊelje u

Deĉanima pisao je 1571. godine dijak Simeon opet "u ta

ljuta i teška vremena u dane sultana Selima. Oh! oh! zlo u ta

vremena od Agarena, jad i beda velika narodu u dane ove,

oh - nemiri".[13]

Iste godine ce javlja i jedan drugi svedok sa

Kosova, sveštenik Avakum, koji piše knjigu Sinaksar u

Novom Brdu "u Svetog Stefana", 21. septembra 1571: "I u

to vreme beše tuga od Turaka i glad velika po svoj zemlji,

ĉovek ĉoveka da istrebi. Od Soluna so prevoţahu te menjahu

za ţito, po meri - koliko ţita toliko soli; i ne htedoše primati

so za ţito".[14]

Godinu dana kasnije, 25. novembra 1572, piše

jedno jevanĊelje u tada srpskom selu Kalanjevci neki Pavle,

u kući Petka dijaka, "u dane sultana Selima Drugog, cara

turskog. Tada bi velika tuga na svetim i boţastvenim

crkvama".[15]

A kakva je bila "tuga", moţe ce zakljuĉiti iz

zapisa monaha Agatangela na fresci u manastiru Petra

Koriškog kod Prizrena: "Va leto 1572. bist zapustenije

obitelji sej".[16]

I godine 1575. zabeleţena je "Jaka glad i

nasilje ljuto i pogibija od Izmailćana, da jezik ne moţe

iskazati takvo zlo i zlostavljanje" - piše monah Pahomije "u

oblasti prizrenskoj" na knjizi manastira Svete Trojice

[Rusinice].[17]

Za vlade sultana Mehmeda, 1578, krenule su

velike vojske na zapad i bila su "ljuta istezanija hristijanom

i gorkoje plate".[18]

Kada je, pak, na presto pećke

patrijaršije stupio arhiepiskop Filip, 15. jula 1591, "tada ce

mogla videti potpuna propast crkvama, kao nekada davno

od onog što je ime zverinje poneo" [tj. od Lava Ikonoborca,

717-741, velikog progonitelja pravoslavne vere D

B.].[19]

Krajem tog veka ili poĉetkom XVII saĉuvano je i

of 478

jedno deĉansko viĊenje srpskih neprilika, iz pera

protokaligrafa pisarske radionice manastira Deĉana [moţda

samoga igumana Jevstratija] "u teška i nevoljna vremena,

koja su samo malo bolja od [vremena] prvih progona

hrišćana; tada ljudi prizivahu smrt, a ne ţivot".[20]

Ni prvih

godina XVII veka nije bilo bolje. Sam patrijarh pećki Jovan

svedoĉi 17. novembra 1602, u zapisu na jednoj knjizi koja ce

ĉuva u Hilandaru: "i u te nevoljne godine nigde hrišćanin

miran ne beše, ni mi grešni, od nasilja tuĊinaca

Izmailćana".[21]

Pisale su ce knjige i u šumi, krišom od

Turaka: "i prostite, ašte bude gde što pogrešeno, krijah ce ot

Turak po šumi te pisah va leto 7143 [tj. 1635]".[22]

Nepodnošljivo stanje, tereti i nasilja doveli su do toga da

otpor naroda preraste u borbu protiv turske vlasti. Na ĉelo

toga narodnog pokreta staje patrijarh pećki Jovan [1592-

1614]. Rat izmeĊu Austrije i Turske, 1593-1606, stvorio je

izglede za osloboĊenje; narodni pokret raĉuna s tim

sukobom kao sa prilikom za svoje otimanje ispod turskog

jarma. Neće, zato, biti u pravu oni istoriĉari koji smatraju,

sasvim shematski, da to "nisu narodno-oslobodilaĉki

pokreti, nego samo pokreti protiv turske drţave, kojim su,

istina, seljaĉke mase davale udarnu snagu i stihiski

izraţavale u njima svoje oslobodilaĉke teţnje".[23]

Naprotiv,

u svim ovim pokretima od kraja XVI veka pa kroz XVII i

XVIII vek provlaĉi ce više ili manje vidljiva ideja o

zbacivanju tuĊinskog jarma radi nacionalnog osloboĊenja i

obnove. Pogotovu crkva, u liku svojih patrijaraha i episkopa

i ostalog sveštenstva i monaštva, nosi i neguje tu ideje. Ona,

pre svega, u svojim kultovima i knjiţevnim tekstovima

prenosi poruku i razvija svest o vremenima hrišćanske,

slobodne nemanjićke drţave srpskog naroda. Oko svetih

moštiju srpskih vladara i arhiepiskopa ona okuplja narod

of 478

radi pomena ne samo tih svetih lica kao svetaca crkve nego

kao vladara i crkvenih poglavara koji su duhovno i fiziĉki

prisutni u svakom istorijskom trenutku naroda. Deĉanski i

pećki kultovi, pa deviĉki i koriški, i drugi na Kosovu;

mileševski kult u Polimlju i Hercegovini; ravaniĉki - u

moravskoj Srbiji; sremski - u fruškogorskim manastirima

već od prvih godina XVI veka - i svi drugi širom srpskih

zemalja - nalaze ce u sluţbi odrţavanja i snaţenja istorijske

svesti. Ustanak Srba u juţnom Banatu 1594. i surova

reakcija Turaka spaljivanjem Mileševe i spaljivanjem

moštiju svetog Save u Beogradu iste godine ukazali su reĉito

na tu vezu. Tada ce i srpski narod oko Peći digao na

ustanak. Ustanak u Hercegovini 1597, opet, pokazao je da ce

oslobodilaĉki pokret naroda ni najsurovijim represalijama

ne moţe ugušiti.

Patrijarh pećki Jovan organizovao je akciju protiv Turaka

na veoma širokoj osnovi, povezujući ce sa hrišćanskim

silama Evrope u koaliciji koju je okupio papa Kliment VIII,

ali bez uspeha. U manastiru Moraĉi 1608. sa okupljenim

narodnim glavarima radio je on na pokretanju ustanka u

severnoj Albaniji i jednom delu Crne Gore. Ubijen je u

Carigradu 1614. Sledeća prilika za preduzimanje

oslobodilaĉkih akcija bio je kritski rat izmeĊu Turske i

Venecije 1645-1669; na tome ce angaţovao pećki patrijarh

Gavrilo Rajić. Radi aktiviranja veza sa Rusijom bio je u

Moskvi dve godine, ali ga po povratku u Peć Turci uhapse

zbog delatnosti protiv turske drţave i udave u Brusi 1659.

godine.

Konaĉno, veliki austrijsko-turski rat, koji je izbio 1683,

aktivirao je sve balkanske hrišćane u nadi da će ce konaĉno

osloboditi od turske tiranije. Poraz Turaka pod Beĉom te

of 478

godine i uspešna protivofanziva Austrijanaca, sa dubokim

prodorom moravskim pravcem sve do centralnih balkanskih

oblasti 1689, podigli su i Srbe na ustanak, a c njima i

katoliĉke Albance u severnoj Albaniji. Austrijski general

Pikolomini je od Niša preko Prokuplja izbio na Kosovo, pa

zajedno sa srpsko-albanskim ustanicima nastavio operacije

iz Prištine preko Kaĉanika do Skoplja, koje je osvojio, ali ga

je zbog kuge spalio i napustio. Da bi izbio na stari "zetski

put" i preko Albanije dopro do Jadranskog mora, vratio ce

na Prištinu i uputio u Prizren; tu ce sretne s patrijarhom

pećkim Arsenijem III Ĉarnojevićem, koji ce upravo vratio iz

Crne Gore da bi osujetio planove Austrijanaca o promeni na

prestolu patrijaršije. Pikolomini za kratko vreme umre od

kuge u Prizrenu, a ratna sreća ce okrene u januaru 1690,

kada su Turci porazili austrijsku vojsku i srpsko-albanske

ustanike kod Kaĉanika. Valja primetiti da su austrijske

trupe loše postupale sa narodom tokom svoga boravka i

operacije u Staroj Srbiji, tako da ih je narod poĉeo

napuštati. Posle poraza kod Kaĉanika Austrijanci su ce brzo

povukli prema severu, ostavljajući nezaštićeni narod na

milost i nemilost turskih, osobito tatarskih odreda; većina

dobrovoljaca iz tih oblasti napustila je austrijsku

vojsku.[24]

U strahu od turske i tatarske odmazde, već u toku

zime zapoĉele su velike skupine hrišćana napuštati svoje

domove i povlaĉiti ce prema severu, zajedno s austrijskim

odredima ili odvojeno od njih. Glavna struja izbeglica išla je,

u stvari, posebno, pravcem prema Beogradu preko Novog

Pazara; na ĉelu te struje bio je patrijarh Arsenije III, koji je

iz Peći poneo i mnoge svetinje i crkvene dragocenosti, u

pratnji mnogobrojnog sveštenstva. Austrijanci su agitovali u

narodu da ce povuĉe, raĉunajući na to da ce ove mase

stanovništva mogu iskoristiti kako za naseljavanje u ratom

opustošenim krajevima Ugarske, tako i radi budućih

of 478

oruţanih akcija prema Turskoj. Veliki broj stanovnika

Stare Srbije i Makedonije ostavio je svoj rodni kraj i prešao

na sever. To su bili preteţno Srbi i samo nešto malo

katoliĉkih Albanaca. Turci su, opet, pokušavali da zadrţe

ovaj talas izbeglica obećanjima da će im oprostiti sve, ĉak i

danak za dve-tri godine, ali u tome nisu uspeli, jer je narod

verovao da će ce ionako uskoro vratiti kao

pobednik.[25]

Ovome talasu, koji ce slio oko Beograda,

pridruţio ce i drugi, moravski talas srpskih izbeglica, posle

pada Niša i pokolja nad srpskim ustanicima koji su u tom

gradu bili zarobljeni. Gubeći nadu da će ce uskoro vratiti na

svoja ognjišta, Srbi ce sele na austrijsku [ugarsku] teritoriju

izmeĊu Tise i Dunava, zatim u Slavoniju i Baranju, ali je

glavni tok s patrijarhom i moštima kneza Lazara iz

Ravanice otišao do Baje, Budima, Sent-Andreje i Komorana

u Severnoj Ugarskoj.

Time zapoĉinje nova, burna etapa u istoriji srpskog naroda

preko Save i Dunava, u Podunavlju. Veoma je vaţno ne

zaboraviti da je srpski narod naseljavao ove teritorije,

pogotovo Srem i juţni Banat, a delimiĉno i Slavoniju, još od

XV veka. To stanovništvo je obnavljano i ojaĉavano

povremenim masovnim, a pogotovu stalnim pojedinaĉnim

seobama iz zemalja juţno od Save i Dunava. Otuda ce i ova

velika seoba Srba pod Arsenijem III Ĉarnojevićem mora

posmatrati samo kao još jedan, izuzetno velik talas tzv.

"politiĉke" migracije, koji je preplavio ranije slojeve

srpskog stanovništva, ali je on bio usmeren preteţno ka

daljim predelima, u srce ugarskih zemalja na prostoru

Budim-Komoran-Jegra. Po najpouzdanijim istorijskim

podacima tom prilikom je u Austriju prešlo oko 37.000

srpskih porodica, što znaĉi najmanje 185.000 duša.[26]

of 478

Taj krupan istorijski dogaĊaj, u kome su ce pokrenule i

premestile velike mase naroda, otvarajući prostor za još

sudbonosnije promene na etnografskoj karti Balkana, u

poslednje vreme je bez osnova osporen od strane nekih

albanskih autora. Po Skenderu Rizaju, na primer, seobe nije

ni bilo: velike narodne mase nisu ce iselile sa Kosova;

Arsenije III nije ce povlaĉio iz Peći sa narodnim masama,

već sa nekoliko kaluĊera, "krišom i maskiran"; u Prizrenu

je Pikolominija doĉekao samo Petar Bogdani [albanski

biskup], a ne Arsenije III, koji navodno nije hteo da

saraĊuje sa Austrijancima i koji nije poveo sa sobom srpsko-

albanske ustanike, nego su tih šest hiljada dobrovoljaca bili

toboţ samo Albanci iz Prizrena koji su prešli na stranu

Austrijanaca.[27]

Ovaj pokušaj da ce ospori ili bar dovede u

pitanje jedno pouzdano saznanje ĉitave srpske i svetske

istoriografije kada je reĉ o seobi srpskog naroda u Austriju

1690. godine - zasnovano je na tendencioznoj i pogrešnoj

interpretaciji jednoga mišljenja srpskog nauĉnika Jovana

Tomića, na što je skrenuo paţnju Hasan Kaleši u polemici sa

Rizajem.[28]

Stvar je u tome što je Jovan Tomić, pišući 1913.

godine O Arnautima u Staroj Srbiji i Sandţaku, studiju

namenjenu i svetskoj publici te prevedenu odmah na

francuski jezik,[29]

izneo tezu da seoba, koja ce i po

Tomiću dogodila, nije zahvatila ĉitavo podruĉje Kosova i

Metohije i nije stvorila prazan prostor u koji bi ce onda

ubacili muhamedanski Arbanasi, nego je srpski narod na toj

teritoriji ipak ostao i potom nasiljem islamiziran i

poarbanašen. Tomićeva teza zasluţuje paţnju i ne moţe ce,

po našem mišljenju, svesti samo na teţnju da ce dokaţe

"arnautaški" karakter današnjeg stanovništva u Metohiji -

kako je mislio X. Kaleši; Tomić, pre svega, ne poriĉe

zbivanje velike seobe, već samo pogrešno mišljenje "u nekim

taĉkama", i to: da je iseljavanje ovom prilikom najjaĉe

of 478

zahvatilo jugozapadne krajeve srpske - predele Prizrena,

Đakovice i Peći - i da su tada ti krajevi skoro opusteli.[30]

To,

zapravo, znaĉi da Tomić osporava samo tvrdnju da je

seobom pokrenuta i sva masa stanovništva iz "jugozapadnih

srpskih krajeva", tako da po njemu nije bilo seobe iz

Metohije, ali jeste iz Sandţaka, Kosova sa gornjim

Pomoravljem i iz cele Srbije u granicama do balkanskog

rata.[31]

Tomić navodi u prilog svoje teze više zanimljivih

argumenata, ali je samo jedan meĊu njima od prave

istorijske teţine: postojanje srpskog stanovništva u Metohiji

sve do Tomićeva vremena i njegovo postupno opadanje od

poĉetka XVIII veka.[32]

Kao što ćemo videti,

antropogeografska istraţivanja potvrĊuju ĉinjenicu velikog

etniĉkog poremećaja krajem XVII veka, ali ne i

pretpostavke o potpunom praţnjenju kosovsko-metohijskog

podruĉja. Iseljavanje srpskog naroda 1690. zahvatilo je

samo one krajeve koji su ce nalazili na udaru, a uz to bili

kompromitovani uĉešćem u ustanku. U sledećim ratovima

doći će do daljeg slabljenja i smanjivanja ove još nikako ne

male etniĉke mase, ali Albanci ni tada ne silaze u ispraţnjen,

napušten prostor. Umesto toga kolonizacija Albanaca teći će

u XVIII veku najpre sporo, infiltracijom u postojeća naselja

i istiskivanjem srpskog stanovništva, a ne naseljavanjem

praznog prostora. Tomić je u pravu i kada pridaje veći

znaĉaj islamizaciji i albanizaciji Srba na Kosovu i Metohiji

nego velikoj seobi. "Taj srpski pravoslavni ţivalj nije

ispraznio teren graniĉni sa Arnautima nego je, podlegavši

sili, bio podvrgnut brţem muhamedaniziranju i arnaućenju,

što je za srpsku nacionalnu ideju znaĉilo isto što i nestanak

srpskog ţivlja .[33]

Tako ce argumentacija savremenih oponenata velike seobe

okreće protiv njih samih kada to ĉine pozivajući ce, bez

of 478

osnova, na Jovana Tomića.[34]

Velika seoba Srba pod

Arsenijem III Ĉarnojevićem 1690. mora ce, dakle, smatrati

nesumnjivom i neospornom istorijskom ĉinjenicom. Sloţena

i dramatiĉna istorija srpsko-austrijskih, pa srpsko-

maĊarskih i konaĉno srpsko-hrvatskih odnosa poĉiva na

ĉinjenici novoga i masovnog naseljavanja Srba na

teritorijama severno od Save i Dunava. Kako bez te ĉinjenice

objasniti Privilegije i dijasporu crkve, njenu novu

organizaciju u Austrijskom carstvu, pa veliku borbu

katoliĉke crkve za unijaćenje Srba? S druge strane, ne treba

iz ove okolnosti izvući drugi pogrešan zakljuĉak - da je

velikom seobom nastala na Kosovu i Metohiji prava pustoš i

da je srpski narod na ĉelu s patrijarhom napustio svoj

zaviĉaj i prepustio ga drugome, koji bi, onda, po nekim

trajnim naĉelima pravde i prava, bio "savesni posednik" i

vlasnik napuštene zemlje.

Ima i drugih svedoĉanstava, onih sasvim neposrednih i

savremenih, u kojima ce austrijsko-turski rat i velika seoba,

kao i potonja zbivanja na ovom podruĉju, pokazuju u svoj

svojoj tragiĉnoj dimenziji. To su, opet, zapisi savremenika,

oĉevidaca i uĉesnika u tome velikom komešanju srpskog

naroda. Već uoĉi rata 1683. godine i pokušaja da ce osvoji

Beĉ, sam patrijarh Arsenije III veli da "tih godina beše

veliko zlo po celoj zemlji od amira sultana Mehmeda, i

velika nevolja pritiskaše hrišćanski rod, behu veliki sursati i

nameti po celoj zemlji, i gredući po moru i po suhu sve sile

izmalićanske lećahu kao zmajevi krilati na slavni grad Beĉ.

Ali, Gospod ce oholima protivi, te ce [sultan - D. B.] vrati bez

uspeha, a vojsku mu celu Ugri maĉu predadoše. I bi velika

nevolja po celoj zemlji".[35]

U jednom rukopisu manastira

Pakre govori ce o godinama ovog rata: "I tih godina behu

ljuti ratovi i krvoprolića i pljaĉke hrišćanskom rodu od

of 478

prokletih Turaka i Nemaca, i raseja ce po celoj zemlji srpski

narod. I mi ovamo doĊosmo", završava bezimeni zapisivaĉ,

"na mesto ovo što ce zove Sveti Andrej".[36]

Cetinjski

mitropolit Visarion, opet, beleţi u jednoj knjizi cetinjskog

manastira kako mu je ta knjiga bila doneta iz Skadra 1689,

"kada nam bi radost velika i veselje neizrecivo, jer ce te

godine po nekom Boţjem proviĊenju dogodi te doĊoše

vojnici i komandanti Rimskoga carstva sa silom velikom, i

pleniše i proteraše bogomrski rod carstva Ismailova i pogani

narod njegov iz mesta Kosova i iz drugih okolnih mesta. I

doĊoše do Velike crkve doma Spasova, koja ce zove Peć,

arhiepiskopija, opšta obitelj što luĉe zraĉi po celoj zemlji

srpskoj. I bi im na kratko u vlasti. A potom", nastavlja

mitropolit, "podiţe ce c vojnicima svojim hristomrzitelj i

domaći neprijatelj, paša Mahmut-Begović, iz mesta Ipeka

[Peći - D. B.], i ponovo uze ovu svetu obitelj i otaĉastvu

njegovu mesto što ce zove Peć... I mnogo zla ovaj bogomrski

varvarin pokaza ovoj svetoj obitelji, sve razgrabi i rasprši

što od temelja beše stekla, samo što je ne sruši, ali imovinu

svu uze".[37]

Veoma je dragoceno svedoĉanstvo Atanasija Daskala Srbina

iz 1691, koje navodimo prema izdanju i prevodu ĐorĊa

Trifunovića u nedavno objavljenoj knjizi Očevici o velikoj

seobi Srba [Kruševac, 1982]. Atanasije, pored, ostalog kaţe:

"Godine 1691. Turci pridobiše Francuze i dadoše im u

Jerusalimu grob Hristov, a Francuzi im pomogoše. A cesar

okrenu vojsku svoju na francuskog kralja, pa uze sa sobom i

Srbe. Turci, pak, tada naĊoše vreme i uzeše sve gradove do

samoga Beograda i tako Beograd opsedoše. Tada bejaše u

Beogradu general Francuz rodom, naĉini izdaju i predade

Beograd Turcima. Svi Srbi uĊoše u ĉamce, a ĉamaca je bilo

do deset tisuća, i svi pobegoše rekom Dunavom uz vodu i

of 478

doĊoše pod grad Budim, koji je pod cesarem. Pod Turcima

niko od Srba ne ostade, već ce svi caru podĉiniše i naseliše

oko reke Dunava i po drugim gradovima".[38]

Drugo vaţno

svedoĉanstvo je iz pera Ćirila Hopovca "Opet uzeše Turci

Beograd i kada je bila ne baš mala uskomešanost, sva

Srpska zemlja pobeţe ka Budimu patrijarh srpski i svi

arhijereji, inoci i svetovnjaci i sav narod hristoimenitih ljudi.

Pred tolikim mnoštvom naroda išao je svetejši patrijarh

gospodin Arsenije Ĉarnojević kao Mojsije pred Izrailjem

kroz Crveno more. Onaj je nosio kosti Josifove, a svetejši

patrijarh je vodio hristoimenite ljude preko slavnog Dunava

i prenosio je svete ćivote sa svetiteljima. I stigoše do u svetu

poznatog grada Sveti Andrej".[39]

Na drugom mestu isti

hopovski monah piše o kratkotrajnoj slobodi i ponovnom

padu srpskog naroda u ropstvo: "I tako velika radost bi u te

dane oko sakupljanja i sjedinjenja srpskog naroda. I ovo bi

tako meseca novembra, a meseca januara 6. i ĉitavog meseca

[1690 - D. B.] udariše Turci i Tatari. A vojska srpska i

nemaĉka pala na zimište od Beograda do Peći, od Peći do

Skoplja. I tako sve pobeţe ka Beogradu. I sam patrijarh

uskoro pobeţe u Beograd. A mnogi inoci i ekzarsi izgiboše

blizu patrijarha. I Visarion što ce zvao Veliki blizu

patrijarha pogibe. Mnogi hrišćani tada izgiboše i u ropstvo

odvedeni biše. Ovo bi tako i gore. I te zime opet presto srpski

osta pust, niko u njemu ne ostade. Posle razbijanja bili su

Tatari u Patrijaršiji na zimištu. I konje su u crkvu uvodili

ĉitave zime. Avaj, avaj, ovo bi zbog grehova naših. Opet te

godine doĊoše Turci na Beograd i uzeše Beograd od Nemaca.

A najsvetiji patrijarh pobeţe Budimu sa svim

pravoslavnim".[40]

Evo, pak, šta sam patrijarh Arsenije piše

T. V. Golovinu o stradanju Srba u seobi: "Dan i noć beţeći

sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, kao laĊa

na puĉini velikoga okeana brzamo, ĉekajući kada će zaći

of 478

sunce i prekloniti ce dan i proći tamna noć i zimska beda što

nad nama leţi... Tako svagda ridanje ridanju pridodajemo i

niotkud pomoći ne moţemo dobiti. Sa svim našim osirotelim

narodom slovenosrpskih sinova, od prvih pa do poslednjih,

kako duhovnih tako i svetovnih, naroda svakoga ĉina što

postoji, smerno i pokorno i skrušeno suzno moljenje opšte

svi ĉinimo gospodstvu vašem".[41]

O stradanju naroda i manastira u toku ovog rata navešćemo

i jedno svedoĉanstvo iz samog manastira Deĉana: "Godine

1690. bi rat veliki i pljaĉka po celoj srpskoj zemlji. I doĊoše

Nemci do Štipa, i Turci pobegoše i opet ce vratiše, oteraše ih

preko Dunava. Oh! oh! teško meni! ljuti strah i nesreća tada

beše: matere od ĉeda razdvajahu, i od oca - sina, mlade

robljahu, a stare klahu i davljahu. Tad ljudi smrt prizivahu,

a ne ţivot. Od prokletih Turaka i Tatara, teško meni, ljute li

tuge! I pošto privatiše Agareni, tada ce neki zmaj veliki diţe

na manastir, paša Gašli-paša, i opljaĉka igumana, jedva ga

ţiva ostavi i u krajnjoj pustoši manastir ostavi. Iguman ne

mogade ostati ţiv, treći dan prestavi ce, iguman

Zaharija".[42]

Stefan Ravaniĉanin, i sam - begunac, opisuje

dijasporu srpskog naroda 1690: "U tome, pak, ratu bi velika

pljaĉka i raseljavanje naroda hrišćanskog i opustošenje sve

srpske zemlje: gradova, varoši i sela i manastira, od kojih

neki opusteše, a neki u ognju izgoreše kao i naš manastir

Ravanica. I opet velim da je naš manastir Ravanica potpuno

opusteo. A malo naroda našeg dade ce u bekstvo uz Dunav

gore, jedni u ĉamcima, a drugi na konjima i kolima, treći

peške kao i ja siromah. Ĉetrdeset dana smo putovali i

doĊosmo do Budima grada. A tamo i svetejši patrijarh

Arsenije Ĉarnojević i nekoliko vladika, i od mnogih

manastira kaluĊeri i ljudi mnogi iz cele zemlje srpske,

muškarci i ţene. Pa tako i mi ţitelji manastira Ravanice sa

of 478

moštima svetoga cara, kneza Lazara Srpskoga, i nastanismo

ce u jedno mesto više Budima, koje ce zove Sent Andreja,

dobro mesto za prebivalište strancima... I tu sagradismo

kolibe, kako koji moţe, i crkvu podigosmo od drveta blizu

obale dunavske, i tu poloţismo mošti svetoga cara Lazara

Srpskog".[43]

Nov sukob izmeĊu Turske i Austrije, 1716-1718, završio ce

austrijskom okupacijom i aneksijom severnih delova Srbije

[do Ĉaĉka zakljuĉno], a u toku ratnih operacija u

Pomoravlju uĉestvovalo je opet srpsko stanovništvo.

Poţarevaĉki mir [1718], meĊutim, bio je kratkog veka. U

novom ratu angaţovale su ce ponovo veće mase balkanskih

hrišćana, pod voĊstvom pećkog patrijarha Arsenija IV

Jovanovića-Šakabente; skopski nadbiskup Mihailo Suma -

po narodnosti Albanac - bio je takoĊe u zaveri, ali je, pošto

je otkriven, morao beţati u Austriju, a ohridski arhiepiskop

Joasaf ce nije dao uvući u zaveru. Zajedno sa mitropolitom

raškim i episkopima skopljanskim i štipskim, kao i nekim

drugim srpskim crkvenim i svetovnim poglavarima,

Arsenije IV je obavestio Austrijance o odluci da ce digne

ustanak ĉim ce pojave carske trupe. Savetovali su da

austrijska vojska prodre delom Morave i Laba u pravcu

Kosova i molili su austrijskog zapovednika da ce naredi

vojsci neka ne pljaĉka narod kuda bude prolazila, a oni će

joj davati sve što joj bude potrebno. Arsenije je uspeo da

okupi i neka crnogorska i malisorska plemena za ustanak.

Rat nije imao srećan ishod: austrijske i ustaniĉke trupe su

potuĉene već kod Novog Pazara. Patrijarhov ce odred

raspao, a on sa pratnjom pobegne prema severu bojeći ce

turske osvete. Manji deo BrĊana i Albanaca krenuo je

takoĊe za austrijskom vojskom, dok ce većina vratila svojim

kućama, ali uz put napadajući Turke [1737]. Nesposobnost

of 478

Austrijanaca ce pokazala u njihovim odnosima prema

Srbima i Albancima, koji su bili voljni da ce bore i koji su ce

u znatnom broju bili odazvali njihovim pozivima na

ustanak. MeĊutim, pošto nisu naišli na pomoć i saradnju

kod Austrijanaca, jedni su ce vratili na svoja ognjišta, dok ce

manji broj sa svojim porodicama iselio. Turci su odmah u

jesen poĉeli da ce okrutno svete onima koji su ostali u Staroj

Srbiji i Brdima. Beogradski mir 1739. prepustio je srpski, a

ovaj put i katoliĉki albanski narod, na milost i nemilost

Turcima.[44]

Ovaj rat i narodni pokret u vezi s njim, kako

primećuje Jovan Tomić, donose nove muke srpskom narodu.

Srpski krajevi, iz kojih ce povlaĉi austrijska vojska, prvo su

bili opljaĉkani i popaljeni. To su uradili Turci i Albanci

muslimani, najveći neprijatelji hrišćana, još dok ce nije

znalo šta moţe doneti ratna sreća. Svi koji su pristali uz

Austrijance, napustili su te krajeve i povukli ce c carskom

vojskom, imajući za to vremena, pošto ce ona ovoga puta

sporije povlaĉila i zadrţavala na drugim objektima Jedan

deo stanovništva je, meĊutim, ostao i taj je imao da primi,

zakljuĉuje Tomić, "udar arnautski" Tada su, naime, sve

veće mase islamizovanih Albanaca na Kosovu angaţovane u

surovom obraĉunavanju sa pobunjenom srpskom rajom.

Koliko ce iselilo Srba iz Stare Srbije i drugih krajeva ovom

prilikom u ovoj "drugoj seobi", pod Arsenijem IV

Jovanovićem, nije poznato. Zna ce samo da je sa srpskim

narodom dospeo u Srem i izvestan broj albanskih katoliĉkih

porodica, iz plemena Klimenata, ĉiji su ostaci danas

hrvatske narodnosti u selima Nikinci, Hrtkovci i Jarak [46]

Ponovljeno angaţovanje pećke patrijaršije u oslobodilaĉkim

pokretima Srba i drugih balkanskih hrišćana ubrzalo je

odluku Porte da ukine ovu crkveno-politiĉku instituciju

srpskog naroda. Nekih pokušaja bilo je još za patrijarha

of 478

Pajsija, 1641 ali je konaĉna odluka pala posle ovih

austrijsko-turskih ratova i ustanaka. Patrijaršija je ukinuta

1766, a sledeće godine je isto uĉinjeno sa ohridskom

arhiepiskopijom [1767] Eparhije i celokupnu imovinu ovih

crkava preuzela je carigradska [vaseljenska] patrijaršija.

Ukidanjem pećke patrijaršije razbijeno je jedinstveno telo

srpske crkve i olakšana politika dezintegracije i slabljenja

srpskog naroda. Ipak, uprkos tome, oslobodilaĉki pokreti

Srba u Turskoj nisu ce gasili ni kroz preostale decenije

XVIII veka, sve do ustanka 1804, samo što ce kao nov i

osoben ĉinilac politiĉke situacije srpskog naroda u Turskoj

sada javlja islamizirani albanski elemenat. Taj ce elemenat,

zahvaljujući svome privilegovanom poloţaju u osmanlijskoj

drţavi nezadrţivo širi i surovim nasiljem svodi srpski narod

na manjinu u srpskoj matiĉnoj oblasti.

1 Doktorska disertacija Ive Andrića, ĉiji nemaĉki original

nosi naslov Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien

unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft objavljena je

u originalu i prevodu na srpskohrvatski jezik u ĉasopisu

Sveske Zaduţbine Ive Andrića 1 (1982) 6-237.

2 I. Andrić, Razvoj, 71.


4 I. Andrić, Razvoj, 71-73.


6 I. Andrić, Razvoj, 75-79.


of 478 8 Lj. Stojanović, Zapisi III, 43, br. 4944 (naš prevod ovog i

ostalih navedenih zapisa u ovom poglavlju - D. B.).

9 D. Bogdanović, Ist. stare srp. knjiţevnosti, 237.

10 Lj. Stojanović, Zapisi I, 126, br. 409.

11 Lj. Stojanović, Zapisi IV, 61-62, br. 6316. Tada je na

prestolu u stvari, Sulejman I, a ne Selim II.

12 Lj. Stojanović, Zapisi IV, 67-68, br. 6337. Sultan Selim II

je zaista ostao zabeleţen kao pijanica, pa mu je to bio

nadimak ("Mest").

13 Lj. Stojanović, Zapisi IV, 73-74, br; 6359.

14 Lj. Stojanović, Zapisi IV, 74, br. 6362.

15 Rukopis man. Deĉana br. 16, list 289'.

16 M. Panić-Surep, Kad su ţivi zavideli mrtvima, Beograd

19632, 82-83. Kada je Selim II umro i stupio na presto

Amurat, 1574, do Deĉana je dopro oĉajniĉki glas da će tek

taj vladar "trideset godina vladati": "O, kakve li nevolje

tada manastiru i posvuda!" (Ruk. man. Deĉana br. 24, list

264'.

17 Lj. Stojanović, Zapisi I, 221 bp. 717.

18 Rukopis man. Deĉana br. 57, list 30'.

19 Lj. Stojanović, Zapisi IV, 86. br. 6429.

20 Lj. Stojanović, Zapisi II, 107. br. 2692.

21 Lj. Stojanović, Zapisi IV, 96. br. 6498.

of 478 22

Lj. Stojanović, Zapisi I, 329. br. 1273.

23 Ist. naroda Jugoslavije II, 464 (B ĐurĊev).

24 Ist. naroda Jugoslavije II, 769 (J. Tadić). Saĉuvalo ce ĉak

do naših dana predanje u Xacy pod Paštrikom i u

prizrenskom kraju o zverskom ponašanju austrijskih trupa

nad stanovništvom, koje je tada već bilo mešanog etniĉkog i

verskog sastava: M. Filipović, Has,26; upor. J. Tomić,

O Arnautima. 44-45; M. Kostić, Prilozi istoriji srpsko-

arbanaskog ustanka 1689-1690. g., AASJE 2 (1924, obj. 1925)

11-20.

25 Ist. naroda Jugoslavije II, 770 (J. Tadić).

26 Prema kazivanju Stefana Ravaniĉanina, patrijarh

Arsenije 1690. moli cesara (Leopolda) "da ce u drţavu

njegovu s narodom srpskim preseli. I cesar na molbu

patrijarhovu dozvoli da ce uĊe u njegovu drţavu. Tada u

proleće podiţe ce patrijarh sa mnogo naroda srpskog, 37.000

familija, i toliko su u vojnu sluţbu cesaru stupili" (Lj,

Stojanović, Zapisi III, 98, br. 5305).

27 S. Rizaj, "Kosovo nekad i danas - Kosova dikure

sot". Obeleţja VI/4 (1976) 1977-191, posebno na str. 183-184.

Rizaj u stvari hoće da pokaţe kako Srba nikada nije ni bilo

na Kosovu više nego što ih ima danas, te da kosovsku zemlju

od vajkada i bez prekida drţe Albanci. Zato mu velika seoba

smeta: ako su ce tada iselile "velike mase naroda", to znaĉi

da su te velike mase ţivele na Kosovu i da je Kosovo bar do

1690. u etniĉkom pogledu bilo srpsko. Razume ce, sledeći

istu logiku, on bi morao da osporava i sve potonje seobe,

masovne i pojedinaĉne.

of 478 28

X. Kaleši, O seobama Srba sa Kosova krajem XVII i

početkom XVIII veka, etničkim promenama i nekim drugim

pitanjima iz istorije Kosova. Obeleţja VI/4 (1976) 193-216,

posebno na str. 194-199.

29 J. Tomić, Les Albanais en Vieille Serbie et dans le Sandjak

de Novi-Bazar, Paris 1913.

30 J. Tomić, O Arnautima. 46. upor. M. Kostić, Prilozi

istoriji. 16, nap. 25.

31 J. Tomić, O Arnautima, 50.

32 J. Tomić, O Arnautima, 49-50.


34 Ostale tvrdnje S. Rizaja (o odsustvu Arsenija iz Prizrena a

pogotovu o iskljuĉivo albanskim ustanicima "iz Prizrena")

nemaju savršeno nikakvog osnova ni u izvorima ni u

literaturi. Da je hteo da koristi Tomićevu knjigu i u onome

što mu ce liĉno ne sviĊa, Rizaj bi tamo našao i sledeće: da su

u toku Pikolominijevih operacija zajedno sa Srbima

pravoslavnima i katolicima iz prizrenske nahije i sa Srbima

pomuhamedanjenim u Prizrenu doĉekali Pikolominija i ti

Arnauti katolici (tj. iz Brda Malesije kojima su na ĉelu bili

Klimente - D. B.) dok su Arnauti muhamedanci listom bili sa

pećskim pašom Mahmudbegovićem koji ce c njima ispred

ćesareve vojske povukao na jug. Tomić navodi i podatak da

Holštajn, Pikolominijev komandant spaljuje Ljumu jer ce

protiv austrijske vojske okreću tamošnji Srbi pravoslavni

(questi popoli di Rito gréco) i manjina Arnauta katolika. J.

Tomić, O Arnautima, 43-45.

35 Lj. Stojanović, Zapisi I, 433-434, br. 1824.

of 478 36

Lj. Stojanović, Zapisi I, 442, br. 1871-1872.

37 Lj. Stojanović, Zapisi I, 448, br. 1907.

38 Đ. Trifunović, Očevici, 25-26.

39 Đ. Trifunović, Očevici, 51.

40 Đ. Trifunović, Očevici, 52-53.

41 Đ. Trifunović, Očevici, 48 .

42 Rukopis man. Deĉana, br. 97, list 1.

43 Lj. Stojanović, Zapisi III, 98, br. 5305.

44 Ist. naroda Jugoslavije II, 781-789 (J. Tadić).


46 M. Kostić, Arnautsko naselje u Sremu, Juţna Srbija 3

(Skoplje 1923), 277; upor. J. Radonić, Rimska kurija, 562-

566.

IV ŠIRENJE ALBANACA PO JUGOSLOVENSKIM

ZEMAMA U XVII I XVIII VEKU

1. Katoliĉka crkva kao svedok i uĉesnik

Dragoceno svedoĉanstvo o zbivanjima i demografskim

promenama u ĉitavoj srpsko albanskoj kontaktnoj zoni od

Skadra do Prizrena sadrţe izveštaji katoliĉkih misionara

Kongregacije za propagandu vere kao i latinskih biskupa i

nadbiskupa koji su ce starali o katolicima srpske i albanske

narodnosti na tom podruĉju.[1]

Paţnju katoliĉke crkve i

Venecije privlaĉe ove oblasti naroĉito zbog mogućnosti da ce

oslobodilaĉki pokreti pobune i ustanci iskoriste u planovima

of 478

krstaškog rata protiv Turaka, ali Rimska kurija ima pri

tome još jedan cilj da slabljenje pravoslavne crkve meĊu

Juţnim Slovenima iskoristi za jaĉanje svoga uticaja za svoju

"misiju" u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj dakle na terenu

postojećih [Peć, Ohrid] ili bivših [Trnovo] autokefalnih

crkava. Prodor latinske misije podstaknute i novom

organizacijom u Rimu [Congregatio de Propaganda fide,

osnovana 1622] išao je iz skadarskog primorja i zaleĊa gde

ce latinska crkvena organizacija odrţavala meĊu Albancima

još od srednjeg veka pravcem staroga "zetskog puta" u

Srbiju, zapravo na Kosovo i u severnu Makedoniju, a odatle

u zapadnu Bugarsku, gde je u Ĉiprovcu stekla vaţno

uporište. Oĉigledno je, prema tome, da je u propagandi

katolicizma rimska Kongregacija videla u katoliĉkim

Albancima vaţan oslonac; albanski katolici su upravo ona

nit koja povezuje delatnost Kongregacije u centralnom

Balkanu. S druge strane, najveća je prepreka širenju

katolicizma na Balkanskom poluostrvu srpska pravoslavna

crkva, pogotovu od 1557. kao obnovljena pećka patrijaršija

sa prostranom teritorijom, koja je jednim delom pokrivala i

stare katoliĉke zemlje na zapadu poluostrva i u Panonskoj

niziji. Slabljenje srpske pravoslavne crkve, pa i srpskog

naroda, ukoliko ce nije dao asimilovati u verskom pogledu,

bilo je prema tome, od prvorazrednog interesa za

ostvarivanje dalekoseţnog i dugoroĉnog programa katoliĉke

crkve na podruĉju juţnoslovenskog istoĉnog pravoslavlja.

To ce moglo videti i u pitanjima saradnje albanskih katolika

sa pravoslavnim Srbima u borbi protiv Turaka: katoliĉka

misija podrţavala je ove akcije samo kada je u njihovoj

perspektivi videla neposredno snaţenje ili ĉak zakoraĉivanje

katoliĉke Austrije na teren pravoslavnog Balkana, i samo u

oĉekivanju unije sa srpskom pravoslavnom crkvom. Ako

toga nije bilo, ona je odvraćala Albance od zajedniĉkih

of 478

akcija. Tako je barski nadbiskup Zmajević tokom leta 1711.

godine odvratio katoliĉke Klimente od saradnje s

crnogorskim ustanicima, zato što su "šizmatici veći

protivnici katoliĉkoj veri od samih Turaka".[2]

Na terenu

Stare Srbije i Makedonije katoliĉka propaganda je nastojala

da saĉuva stara katoliĉka [srpska i albanska] jezgra, da

prati nove skupine doseljenih katolika i obezbedi ih od

islamizacije, da stabilizuje crkvenu organizaciju, pri ĉemu

su od najvećeg znaĉaja bili upravo albanski misionarski

punktovi u Prizrenu, Đakovici i Skoplju: sve ove punktove

već od XVII veka drţe Albanci. U veoma dalekoj, ali za

Rimsku kuriju već tada sagledivoj perspektivi, stvarala ce

osnova za albanizaciju, i, preko ove, latinizaciju centralnog

balkanskog prostora, razume ce pod uslovom da ce katoliĉki

Albanci saĉuvaju od masovne islamizacije.

Izveštaji podnošeni Kongregaciji i saĉuvani u Vatikanskom

arhivu, o putovanjima u specijalnoj misiji ili prosto o

kanonskim vizitacijama, odlikuju ce veoma preciznim

zapaţanjem, srazmerno taĉnim podacima, mada su krajnje

pristrasni, pa i neprijateljski u stavu prema pravoslavnoj

crkvi. Sa svim tim ogradama, koje ce zbog toga moraju

imati, oni su ipak veoma dragocen istorijski izvor, iz koga ce

moţe saznati kako su ce srpske zemlje videle oĉima

"Evrope" u XVII i XVIII veku, gde su meĊe ovih zemalja, i,

naroĉito, kako teĉe proces albanizacije srpskih krajeva.

Za mletaĉke i latinske putnike granicu Albanije i Srbije u

XVI i XVII veku ĉine "Beli i Crni Drim" odnosno "Drim".

Tako vele mletaĉki poslanik Jakov Soranco 1575. i dvojica

barskih nadbiskupa Marin Bici 1610. i Petar Masarek 1623.

Ha putu za Skoplje, Jakov Soranco 1575. godine prelazi Beli

Drim iznad njegovog sastava sa Crnim Drimom, te tako

of 478

ostavlja na jednoj strani Albaniju i narod albanskog jezika,

a na drugoj strani Srbiju, gde ce govori slovenskim

jezikom.[3]

Izveštaj nadbiskupa Marina Bicija iz 1610. godine

je znatno podrobniji. Za njega je Drim reka koja istiĉe iz

Ohridskog jezera [Crni Drim] i prolazeći kroz Zadrimu stiţe

u Lješ [Alessio], što znaĉi da pod Drimom podrazumeva

ĉitav tok Crnog i Velikog Drima do ušća u Jadransko more.

Takav Drim je, za njega, granica Albanije i Srbije: on

"razdvaja severni deo Albanije od Srbije" [divide verso la

parte settentrionale l' Albania dalla Servia].[4]

Prvi veći grad

na svom daljem putu po Srbiji on vidi u Prizrenu, sa 8600

kuća, od ĉega samo oko 30 latinskih [sa jednom crkvom]; u

gradu je "mnogo šizmatika", koji svojom većinom

nadmašaju Latine, a imaju dve crkve - od 80, koliko su

ranije imali. Vaţno je što Bici primećuje da ce u ovim

krajevima Srbije govori srpski jezik ["in questi paesi della

Servia si parla la lingua Dalmata"], za razliku od albanskih

provincija, koje imaju poseban jezik ["il suo idioma

particolare"]. Oko Janjeva su plodna polja sa mnogo

šizmatiĉkih sela, kao i Kosovo polje, koje je dobro obraĊeno

i takoĊe puno šizmatiĉkih sela. U samom Janjevu on nalazi

120 domova latinskih, 200 "šizmatiĉkih"i 180 domova

"Turaka", iz ĉega ce mora zakljuĉiti da je poĉetkom XVII

veka vodeći elemenat u Janjevu još uvek srpski pravoslavni

narod - kako ce to vidi i iz drugih izvora kroz ceo XVI vek.

Novo Brdo ima 40 latinskih, 60 pravoslavnih i 100 jevrejskih

i turskih kuća; ovde je jedna divna crkva, zaduţbina srpskih

despota, pretvorena u dţamiju. Trepĉa ima 500 ognjišta, od

ĉega ima oko 40 latinskih domova i preko 200 pravoslavnih,

koji imaju, veli, ĉak i svog episkopa sa rezidencijom van

grada u jednom manastiru.[5]

of 478

U svojstvu papskog vizitatora [tek posle - prizrenskog

biskupa i odmah potom barskog nadbiskupa i primasa

Srbije], Albanac Petar Masarek obilazi latinske opštine po

balkanskim zemljama 1623. i 1624. godine.[6]

Iz njegovog

izveštaja, podnetog 1624, proizlazi da Albanci katolici ţive

izmešano sa pravoslavnim Srbima u Zeti i severnoj Albaniji:

Kosovo je, pak, puno "šizmatiĉkih" [pravoslavnih] sela. U

Prizrenu i okolini ţive katolici srpske i albanske narodnosti;

u Prizrenskom polju ima Albanaca, ali ih je ipak najviše

zapadno od Drima, koji i po njemu deli Albaniju od

Srbije.[7]

Nešto kasnije, 1628, biskup Lješa i Skadra obilazeći

severnu Albaniju daje vaţne podatke o Pilotu, staroj srpskoj

srednjovekovnoj oblasti oko Drima; on ovu oblast naziva

Spanijom, po nekadašnjim gospodarima toga kraja,

Spanima.[8]

Ursini još veli da su pravoslavni u Pilotu prešli

na katolicizam, a kaluĊeri da su ce razbeţali.[9]

Naslednik Petra Masareka na nadbiskupskoj katedri u

Baru, ĐorĊe Bianki, obišao je 1637/38. godine Srbiju. Po

njemu Prizren je u Donjoj Srbiji [Servia inferiore], kao

"najlepše mesto u celoj Srbiji", koja, podeljena na Gornju i

Donju, obuhvata ĉitavu teritoriju današnjeg Kosova,

Toplicu i severnu Makedoniju. U Gornjoj Srbiji su

Prokuplje, Novo Brdo, Trepĉa, Pustino [moţda - Priština?],

Janjevo, Skopska Crna gora, Skoplje i Kratovo; svega - 2505

katolika [ne kuća već duša!]. Za sve katolike u Gornjoj

Srbiji on veli da govore srpski. U donjoj Srbiji je Prizren,

Guri i Šegec [?], kao i Đakovica - svega [sa katolicima u

Suvoj Reci] 1655 katolika. U obe Srbije, dakle, na

pregledanoj teritoriji, ima svega 4160 katolika.[10]

Prema

izveštaju misionara i potprefekta Kongregacije, fra

Kerubina, iz 1638, koji je propovedao u Đakovici, u okolini

toga grada su iskljuĉivo Srbi, koji imaju "prelepi manastir

of 478

sa prelepom crkvom" [un bellissimo monasterio con chiesa

bellissima], gde ce ĉuvaju mošti svetoga Kralja - oĉigledno

manastir Deĉani. Zanimljivo je da je meĊu deĉanskim

monasima Kerubin našao jednoga koji je govorio

albanski.[11]

Bianki beleţi sveţa doseljavanja. u prethodnom izveštaju u

Suvoj Reci je evidentirano 15 katoliĉkih domova, izbeglih iz

DukaĊina [pravog DukaĊina u severnoj Albaniji!], u strahu

od krvne osvete,[12]

a prilikom kasnije vizitacije [1641/42] on

ih vidi u Kratovu, doseljene "iz albanskih planina". I ovi su

katolici, ali govore srpski i turski; sveštenik im je Albanac,

ali govori srpski. U Đakovici je tada svega 26 katoliĉkih

kuća, iskljuĉivo albanskih [što znaĉi - oko 130 ljudi], prema

550 duša 1638. godine. Taj podatak govori reĉito o ubrzanoj

islamizaciji ovog grada. Pored ovih albanskih, ima još 16

srpskih, a "turskih" 250 domova.[13]

I za biskupa Benlića oko 1650. godine Prizren je "glavni

grad Srbije" [capo di Servia]. Katolika, po njemu, ima u

Skoplju, Prizrenu, Prokuplju, Prištini, Janjevu, Novom

Brdu, Jagodini, Vuĉitrnu, Nišu, Kruševcu, Novom Pazaru,

Leskovcu, Kratovu, Letrnici [?], Ovĉem polju, Kosovu i

Skopskoj Crnoj gori.[14]

Oĉigledno, u pitanju je trgovaĉko

gradsko stanovništvo samo delimiĉno albanskog porekla,

većinom, verovatno, slovenskih trgovaca iz primorja. Prema

nedatiranom izveštaju nadbiskupa skopskog Andrije

Bogdanija [1651-1677], u kome je reĉ i o Albancima koji su

ce dobrovoljno ili po nareĊenju sandţaka preselili iz

Albanije u Srbiju, broj Albanaca u Srbiji je veoma mali

["Albanesi di Servia sono in numero molto pochi"].[15]

Posebnu paţnju na katolike pravoslavnih balkanskih

zemalja obraćao je sinovac Andrije Bogdanija - Petar

of 478

Bogdani [1630-1689], roĊenjem i smrću vezan za severnu

Albaniju i za kosovsku oblast: roĊen je u Guri i Hasit

[DukaĊin], a umro u Prištini od kuge kada i general

Pikolomini u Prizrenu. Kao uĉenik franjevaca u latinskoj

koloniji u Ĉiprovcu, a potom u Loretu [Ilirski kolegijum],

istakao ce svojom uĉenom revnošću i smislom za misionarski

rad, te je postavljen za biskupa u Skadru, odakle je

administrirao barskom nadbiskupijom [1656], a potom za

nadbiskupa u Skoplju, odakle je kao administrator

upravljao celom Srbijom [1677]. Jedno vreme je bio van

svoje katedre, u Ĉiprovcu i potom u Italiji, ali ce 1686. vratio

u nadbiskupiju. Pisao je više izveštaja Kongregaciji za

propagandu vere, a kao Albanac po narodnosti nikada nije

bio slep za mane svojih sunarodnika. Albanskim katolicima

je, meĊutim, posvećivao osobitu paţnju ne samo iz

rodoljublja nego zbog ĉinjenice da jezgro katolika u Srbiji,

kako je to istakao još u jednome svom skadarskom izveštaju

[1662], ĉine Albanci, te ce i katoliĉka vera u Srbiji naziva

"albanska vera" [la fede albanese][16]

U njegovim

izveštajima ima traga o naseljavanju Albanaca u Metohiji: u

izveštaje iz 1683 Bogdani pominje nekoga misionara don

Andriju Đadrija u Đakovici, "koji ume da vlada divljim

Arbanasima koji su ce spustili u pitomu Metohiju".[17]

Sa XVIII vekom situacija ce ozbiljnije menja, a izveštaji

dobijaju dramatiĉne tonove, naroĉito od sredine toga

stoleća. Uprkos svemu tome, u izveštajima katoliĉkih prelata

i misionara, Srba ili Albanaca, odrţava ce za sve to vreme

svest o kosovskoj teritoriji kao srpskoj zemlji. Uostalom,

popis katoliĉkih ţupa u oblasti skopske nadbiskupije iz 1726.

godine i ne daje osnova za drukĉiji odnos prema podruĉju

Kosova: u Prizrenu je, na primer, samo 9 katoliĉkih kuća sa

55 duša, a u selima prizrenske misije - 95 katoliĉkih kuća sa

of 478

395 duša. Grad Đakovica [ĉiji je misionar, inaĉe, Srbin -

ĐorĊe Jovanović] ima 16 katoliĉkih kuća sa 75 duša, a u

selima Ċakoviĉke misije 145 kuća sa 912

katolika.[18]

Oĉigledno je svi ovi katolici nisu Albanci.

Nadbiskup barski Vićentije-Vicko Zmajević [1670-1745],

imenovan 1701. godine za nadbiskupa barskog, primasa

Srbije i apostolskog vizitatora za Srbiju, Albaniju,

Makedoniju i Bugarsku, naroĉito je u tom pogledu vaţan

izvor; ĉak i posle premeštanja na zadarsku nadbiskupiju on

zadrţava funkciju vizitatora za turski Balkan [1713].[19]

U

izveštaju od 1707. godine on Srbijom naziva zemlju u kojoj

su sledeći gradovi: Skoplje, Prokuplje, Novo Brdo, Priština,

Trepĉa, Prizren i Peć, odnosno tvrĊave Kaĉanik, Tetovo,

Janjevo, Vuĉitrn, Mitrovica, Đakovica i Novi Pazar. I za

Zmajevića, kao i za Bicija, stotinu godina pre toga, granica

izmeĊu Srbije i Albanije ide rekom Drimom, tako da na

albanskoj teritoriji ostaju dijeceze Draĉa, Lješa i Sape.

Situacija kosovsko-metohijskog podruĉja, po Zmajeviću,

odraţava u izvesnoj meri poĉetni talas albanske kolonizacije

i islamizacije. Đakovica je već ugledni muslimanski centar, u

kome je i dalje katoliĉka misija, ali sa malo vernika - svega

446. Ovaj grad je bio veoma poštovan kod Turaka, jer je

uvek davao znatne ljude za upravu otomanskih provincija,

kaţe Zmajević. Okolina Đakovice je sada albanska [1638 -

iskljuĉivo Srbi; 1683 - "divlji" Albanci], jer su ovde Turci

naselili brĊane Albance, da ne bi imali priliku za pljaĉku i

da nasele zemlju "koja je bila razorena u ratu". Pri tome su

mnogi doseljeni Albanci ovde primili islam. Nije bolje ni u

ĉitavom Hasu, ispod Paštrika, gde je 411 katolika, dok je u

Prizrenu i okolnim selima samo 262 katolika. U Peći i okolini

ima već albanskih kolonija, ali ce broj katolika brzo

smanjuje: u samoj Peći ima samo 11 katoliĉkih kuća sa 33

of 478

duše [znaĉi, sa manjim prosekom stanovnika po domu!].

Okolna sela, meĊutim, ĉuvaju i u izveštaju Vicka Zmajevića

svoju slovensku nomenklaturu.[20]

Zmajević opširno govori i

o nasilnoj kolonizaciji Peštera, 1702, gde su Turci naselili

veći broj Klimenata iz Malesije odnosno iz Pilota; Klimenti

ce i sami opiru ovoj kolonizaciji.[21]

Jednu drugu granu

Klimenata, izbeglih u Srem 1737. godine u broju od preko

200 domova [nikako ne više od 1000 duša], prati potonji

skopski nadbiskup, Albanac, Matija Masarek [1758-1807].

Albanski emigranti nastoje da ce vrate, ali ce njihov

povratak u krajeve pod turskom vlašću završavao tragiĉno:

Masarek ih je viĊao u Prištini nabijene na kolac. On

evidentira albansko naseljavanje oko Janjeva 1768: nedavno

ce tu naselilo 100 albanskih porodica, kaţe on, "ponosnih,

krvoloĉnih i razbojniĉkih više nego druge, a tvrdih u

veri".[22]

O stalnoj kolonizaciji Albanaca po Srbiji Masarek

govori i u izveštajima 1760, 1764, 1772, 1800. godine. Pošto

je Srbija vrlo plodna zemlja, pokušava da objasni ovu

pojavu nadbiskup Masarek, stalno je naseljavaju mnoge

katoliĉke albanske porodice iz planinskih krajeva.

Poturĉene, one postaju najveći neprijatelji hrišćanskog

stanovništva, pa i svojih sunarodnika: upravo katoliĉki

Albanci najviše od njih stradaju, tako da je to jedan od

razloga što je broj katolika u Srbiji tako naglo opao. Kraj

svega toga, katoliĉki Albanci su ostali još uvek znaĉajan

faktor u severnoj Albaniji i u okolini Peći, Đakovice i

Prizrena, tako da je misionar u Peći, Skadranin don Jovan

Logoreci, bio sekretar pećkog paše za prepisku s katoliĉkim

Albancima.[23]

Prilikom svoje kanonske vizitacije 1764.

Matija Masarek u okolini Đakovice vidi sveţe kolonije

Albanaca katolika, koji su zbog gladi napustili svoje vrleti i

naselili ce u pitomoj Metohiji. Godine 1767. [godinu dana

posle ukidanja pećke patrijaršije, iste godine kada je

of 478

ukinuta ohridska arhiepiskopija] Masarek primećuje da ce

"za poslednjih dvadeset godina Srbija potpuno izmenila".

Ranije je u svim srbijanskim varošima bilo malo Turaka,

koji su bili pitomiji, a u selima bili su pravoslavni i katolici.

Sada, pak, varoši su prepune, po reĉima Masareka,

Makedonaca ili muhamedanskih Arbanasa, a u selima ce

retko vide pravoslavni i katolici, jer su ce razbeţali po

Nemaĉkoj, Sofiji, Vlaškoj i drugde. Danas, nastavlja

nadbiskup 1767, svaki je zakutak prepun "prokletih

poturĉenih Arbanasa, razbojnika i ubica, koji ce meĊu

sobom krvave i katolicima ĉine nasilja"; on strahuje da će ce

i ono malo preostalih katolika rasturiti na sve strane. Nije

davno, kaţe, kako su Arbanasi radi pljaĉke pobili više od 30

katolika. "Ĉak i Turci pribojavaju ih ce, jer oni nikoga ne

štede, traţeći krv za krv". Pet godina kasnije, 1772, Masarek

ipak konstatuje da bez obzira na to što i pravoslavni

stradaju, i što ih je mnogo istrebljeno, "još ih je uvek vrlo

mnogo".[24]

1 Uglavnom na osnovu ove graĊe objavio je svoje znaĉajno

delo J. Radonić, Rimska kurija i juţnoslovenske zemlje od

XVI do XIX veka, Beograd 1950. U ovom poglavlju, osim u

nekim sluĉajevima, koristićemo podatke iz te knjige.

Zasluţuje paţnju i novija zbirka dokumenata: M.

Jaĉov, Spisi Tajnog vatikanskog arhiva XVI-XVIII

veka, Beograd 1983.

2 J. Radonić, Rimska kurija, 530.

3 P. Matković, Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI.

vijeka (XIV), Rad JAZU 124 (1895) 30.

4 F. Raĉki, Izvj. M. Bizzia, 84.

of 478 5 F. Raĉki, Izvj. M. Bizzia, 121-124. Iz Bicijeva izveštaja vidi

seda je na zapadu etniĉki raspored Srba i Albanaca bio već

konaĉno formiran. To potvrĊuje i Marijan Bolica

Kotoranin, koji svom opisu Skadarskog sandţaka iz 1614.

prilaţe i jedan nešto stariji izveštaj o Albaniji, gde je granica

izmeĊu srpskog i albanskog jezika, odnosno izmeĊu Srbije i

Albanije u Jadranskom primorju izmeĊu gradova Bara i

Ulcinja; Ulcinj bi, po njemu, bio prvi grad na albanskoj

obali, koja ce proteţe do Valone, kao što bi, opet, Bar bio

poĉetak "slovenske" obale do Istre: S. Ljubić, Marijana

Bolice Kotoranina Opis Sandţakata Skadarskoga od godine

1614, Starine JAZU 12 (1880) 193.

6 Krunoslav Draganović, Izvješće apostolskog vizitara Petra

Masarechija o prilikama katoličkog naroda u Bugarskoj,

Srbiji, Srijemu, Slavoniji i Bosni g. 1623. i 1624, Starine

JAZU 39 (1938), 1-48.

7 K. Draganović. Izvješće, 10-20, 28. Upor. i njegov skraćeni

izveštaj od 12. VIII 1634: M. Jaĉov, Spisi 51, N0. 33.

8 Vid.: I. Boţić, Spani - Španje, Glas SANU 320 (1980) 37-60.

9 J. Radonić, Rimska kurija, 24-25.




1Z J. Radonić, Rimska kurija, 106-108.


15 M Jaĉov, Spisi, 169-170 N°. 148.

of 478 16

J. Radonić, Rimska kurija, 275.

17 J. Radonić, Rimska kurija, 388; upor. izveštaj iz 1685: M.

Jaĉov, Spisi, 132-142 N°. 118.

18 Izveštaj Petra Karadţića, nadbiskupa skopskog, iz 1726:

M. Jaĉov, Spisi, 259-263 N°. 224.

19 Njegovim nastojanjem naselilo ce 1726-1733. u

neposrednoj blizini Zadra, više od 500 albanskih izbeglica iz

Skadarske krajine, osnovavši selo Arbanasi: EJVIII. 628 s.

v. Zmajević, Vicko (K. Krstić).



22 J. Radonić, Rimska kurija, 565-566. Masarekov komentar

je veoma nepovoljan za Albance, inaĉe njegove sunarodnike.

On kaţe da je tih tridesetak kuća pobeglo iz "ćesarevine"

zato što "onde nisu mogli da kradu i otimaju i što nisu mogli,

kako oni kaţu, podnositi batine od Nemaca".



2. Islamizacija i albanizacija

Izveštaji katoliĉkih vizitatora iz XVII i XVIII veka pokazuju

veoma jasno neke stvari. Najpre, oĉigledno je da ce etniĉka

granica srpskog i albanskog naroda krajem XVI veka još

uvek nalazila tamo gde je identifikovana stotinu i više godina

ranije, "na stavama Crnog i Belog Drima",[1]

, ili taĉnije - na

liniji današnje drţavne granice sa "dţepovima" na obe

strane: srpskim, u Altinu na današnjoj teritoriji Albanije, i

of 478

albanskim, u oblasti Paštrika i Ribnice [kasnije - Has] na

jugoslovenskoj strani. To znaĉi, dalje, da ce tek u XVII veku

etniĉka granica izmeĊu Srba i Albanaca poĉela na ovom

sektoru lagano pomerati na istok, ali i to, prema ovim

izveštajima, ne prelazi obim jaĉih infiltracija u kompaktnoj

masi srpskog stanovništva, niti menja srpski karakter ove

oblasti. Veoma je znaĉajno što izveštaji saglasno govore o

ovoj zemlji kao o Srbiji, u kojoj je ogromna većina i dalje

srpska; ili, sa uţim razgraniĉenjem, u zapadnom delu oblasti

etno-lingvistiĉko stanje ce menja i postaje mešovito, dok u

istoĉnom i jugoistoĉnom delu nema ni tolikih promena i

oblast ostaje homogena. Prizren je "glavni grad Srbije" u

celom ovom periodu, sve do kraja XVIII veka. Isto tako,

izveštaji evidentiraju albansku kolonizaciju u svim njenim

glavnim vidovima, makar ona još i ne bila onako masovna

kakva će postati, videćemo, tek u XIX i XX veku. Najzad,

oni otkrivaju i jednu vaţnu okolnost, koja će za ĉitav

problem kolonizacije Albanaca i iseljavanja Srba biti skoro

do naših dana, a sigurno sve do 1912. godine, od bitnog

znaĉaja. To je islamizacija u sluţbi kolonizacije. Razume ce,

primećeno je i preseljavanje katoliĉkog albanskog

stanovništva, ali je njegova dalja sudbina, dalji opstanak u

oblasti kolonizacije presudno uslovljen njegovim primanjem

islama. Islam je, dakle, bio odluĉan ĉinilac za opseg i

trajnost albanske kolonizacije u jugoslovenskim zemljama - i

u Staroj Srbiji i u Makedoniji. Islamizacijom je preseljeni

elemenat uĉvršćen na novoj zemlji, a time je dat podsticaj i

zamah ĉitavoj kolonizaciji - ĉak i kad ce, za momenat,

zanemari politiĉki faktor [plansko naseljavanje voljom i

silom drţavne vlasti]. S druge strane, islamizacijom je ne

samo albanski elemenat doveden i utvrĊen u jugoslovenskim

zemljama nego je i slovenski elemenat odnaroĊen,

albanizovan. Na kraju, islamizacija je dala ĉitav lik

of 478

albanskoj kolonizaciji, uslovila joj je izgled i tok. Kako su ce

Albanci naseljavali na Kosovu i u Makedoniji, kako su Srbi i

Makedonci oterani sa svoje zemlje i kako su umesto

homogenih srpskih i makedonskih krajeva dobijeni, u

krajnjem ishodu, kompaktni albanski krajevi - moţe ce

razumeti samo uz pomoć ovoga društvenog i istorijskog

fenomena. Sukob izmeĊu albanskog i srpskog naroda,

zapravo, i nije nuţno nacionalni sukob: ta dva etnikuma

ţivela su zajedno bez ikakvog uopštenog konflikta kroz

mnoga stoleća srednjeg veka. Sukob nastaje u novoj versko-

društvenoj diferencijaciji turskoga, otomanskog feudalnog

poretka.

Đakovica sa okolinom, prema izveštaju ĐorĊa Biankija, tek

malo pre 1638. godine ["pre kratkog vremena"] ulazi u

proces islamizacije albanskih katolika; Bianki, kao i drugi

katoliĉki izveštaĉi, ne pominje islamizaciju pravoslavnih što

ne znaĉi da je u to vreme uopšte nije bilo, no verovatno je da

pravoslavni još nisu u situaciji da u većoj meri primaju

islam, jer ih štiti i obnovljena crkvena organizacija u ulozi

legitimne etnarhije To su ujedno prvi odreĊeniji istorijski

podaci o islamizaciji Albanaca na ovom terenu: islamizacija

je masovna, ali je još ograniĉena na muški deo populacije, a

ţene i ţenska deca ostaju katolici.[2]

Tri do ĉetiri godine

kasnije, 1641/42, Bianki u Đakovici zatiĉe svega 26

katoliĉkih domova [oko 130 duša], prema 550 katoliĉkih

stanovnika iz 1638. taj podatak reĉito govori o ubrzanoj

islamizaciji ovog grada. Pored ovih albanskih, ima još 16

pravoslavnih, a "turskih" [verovatno i albanskih

islamiziranih] domova je 250.[3]

Vicko Zmajević 1707. godine

konstatuje iste prilike u Ċakoviĉkom kraju. Albanci, koje su

Turci naselili, primaju islam, ali ţene ostaju

hrišćanke.[4]

Kolonizacija Peštera, kao centralne strategijske

of 478

zone na "bosanskom putu", koju je turska vlast silom izvela,

imala je smisla samo ako bude propraćena islamizacijom.

Tako ce ovde i stvorilo jezgro islamizacije, a do izvesne mere

i albanizacije Novopazarskog sandţaka.[5]

Najţešći je u osudi albanskog poturĉavanja nadbiskup

Matija Masarek: u dragovoljnoj islamizaciji klimentaških

izbeglica-povratnika iz Srema, 1761, on vidi samo neĉasne

motive, on će ĉak reći, uvredljivo i pristrasno, da je turĉenje

Albanaca plod "njihove izopaĉene i ohole prirode". No

vaţno je i taĉno zapaţanje Masarekovo da islamski prozeliti

meĊu Albancima naroĉito mrze svoje katoliĉke sunarodnike

te da ih, po dolasku na vlast, kao paše, nemilice

tamane.[6]

Masarek podrobno opisuje tok i metod

islamizacije. Katoliĉki Albanci iz Malesije ne trpe da ih

Turci gaze i tlaĉe, kaţe on, niti da ih pritiskuju daţbinama i

nametima, ubijaju Turke, beţe u Srbiju s promenjenim

imenom u ţelji da ostanu katolici. MeĊutim, Turci šalju za

njima svoje hodţe, koji ih gone da decu obrezuju, da ruţe

hrišćansku veru i da petkom odlaze u dţamije. Pošto ce

poturĉe, utiĉu na ţene i decu da i oni prime islam skoro svi,

izuzev malog broja starica, koje nikako neće da napuste

katoliĉku veru. Njihovo dalje ponašanje je [Masarek to piše

1760] razbojniĉko otimaju jaganjce, škopce, kokoši, med i

maslo, seno za konje, tako da ionako siromašan katoliĉki

narod ostaje bez iĉega. Nadbiskup ce boji da će katolici zbog

tih patnji i muka najzad preveriti. Uostalom, i sam je imao

priliku da upozna razbojnike na delu: iz Skopske Crne gore

nije smeo da nastavi put u pravcu Kratova, jer su šume pune

razbojnika. Zato je saĉekao jesen, pa je onda s jakom

pratnjom i jednim naoruţanim janiĉarem krenuo na taj put,

ali ih napadne 15 albanskih "kesedţija" [drumskih

razbojnika]. Samo zahvaljujući seljacima iz okolnih sela,

of 478

koji su priskoĉili u pomoć, odbranili su ce bez gubitaka.[7]

Sa

vizitacije 1764. godine Masarek nosi još mraĉnije utiske.

Albanski došljaci u Srbiji, kaţe on, ne slušaju naredbe

Hristovog jevanĊelja. Umesto da su ponizni, skromni i

strpljivi, oni, uvreĊeni, odmah kao iz inata primaju islam, te

potiskuju pravoslavne i katolike iz njihovih sela i zauzimaju

njihova imanja. Katolici u Srbiji [Albanci] još više bi

stradali od ovih poturĉenih Albanaca da ih ne brane i ne

štite njihovi bratstvenici muhamedanske vere. Nadbiskup je

nesrećan zbog ovih silnih kraĊa, otimaĉina i ubistava.

Njemu ce srce steţe kada ugleda po šumarcima i gajevima

silne grobove pravoslavnih i drugih koje su oni pobili.

Masarek, najzad, istiĉe jednu odliku u ponašanju

islamiziranih Albanaca, koja će zaista, i tada i kasnije, biti

kljuĉ za razumevanje ove straviĉne kolonizacije:

muhamedanski Albanci su naroĉito opasni, kaţe on, "jer su

Turci [tj. muslimani - D. B [ i mogu da ĉine svako zlo koje im

ce svidi".[8]

Zanimljivo je da potpuno isti sud kao Masarek ima i

patrijarh pećki Vasilije Brkić u memoaru za grofa Orlova,

od 29. marta 1771, gde veli da ce od muslimanskih Albanaca

pribojavaju ĉak i sami Turci, jer je "albanskaja poroda

ţestoka, dosaditelna, grabitelna, nespokojna,

krvoprolivatelna i visokoumna". U prizrenskoj oblasti je, po

Vasiliju, za vreme austrijsko-turskih ratova, hrišćana skoro

nestalo, "a potom su ce naselili Albanci i postali Turci i

napunili mesta i sela, poseli zemlju i mnogo ce obogatili".[9]

Islamizacija Albanaca nije poĉela sa njihovim naseljavanjem

srpskih zemalja. Prva etapa poturĉivanja pada još u

poslednje decenije XV veka, naroĉito posle likvidacije

Skenderbegove Albanije. Jedan deo Albanaca pobegao je u

of 478

juţnu Italiju, ali je ostatak poĉeo da prima islam, dobijajući

sa islamizacijom ne samo garantiju daljeg opstanka nego i

mogućnost za napredovanje. Islamizacija je zahvatila prvo

feudalce, pa gradsko i, najzad, seosko stanovništvo. Turska

vlast ce naroĉito starala da ubrza taj proces, dajući posebne,

naroĉito finansijske olakšice, tako da je cela srednja

Albanija bila primila islam uglavnom već u XVI

veku.[10]

Islamizirano stanovništvo je menjalo svoj socijalni

status i ekonomski poloţaj, oslobaĊalo ce raznih daţbina i

tereta, od potlaĉene raje postajalo u svakom pogledu

povlašćeni sloj, kome su ce otvarali svi putevi ka vlasti u

sistemu turske feudalne uprave. S druge strane, postizala ce

puna zaštita i, koliko je to bilo mogućno u Turskoj, sigurnost

liĉna i kolektivna. Pri tome nikako ne treba zaboraviti na

opštu versku motivaciju islamizacije: svaka tolerancija u

islamu je uslovnog i u krajnjoj liniji privremenog karaktera.

Funkcija islamske drţave, prema tome i Otomanskog

carstva, sastojala ce u rasprostiranju i pobedi "prave vere",

sa ciljem da sav svet, a pogotovu svi podanici ovakve drţave,

prime islam. Najzad, muslimanski elemenat je u naĉelu za

islamsku drţavu pouzdaniji elemenat. U razdobljima veće

spoljne opasnosti i unutrašnjeg previranja bilo je, dakle,

dovoljno razloga ĉak i za militantnu islamizaciju, kakva je

sprovoĊena prema balkanskim hrišćanima.

Islamizirani Albanci postali su najsnaţnije i najsurovije

oruĊe za islamizaciju i pokoravanje hrišćanske raje. Nije

stvar samo narodnog predanja, već ce utvrĊuje i

mnogobrojnim istorijskim svedoĉanstvima da ce nad

srpskim narodom, kao i nad drugim hrišćanskim narodima

Balkana, stolećima pokušavalo i sprovodilo nasilno

poturĉivanje, sa razliĉitim dejstvom: sa stvarnim

islamiziranjem pojedinih delova naroda, grupa ili

of 478

pojedinaca, ili bez uspeha, ali po cenu velikih ţrtava u

ljudskim ţivotima, imovini ili zemlji. Da bi se izbeglo nasilno

poturĉivanje, hrišćansko stanovništvo je ĉesto moralo da

napušta svoju zemlju, svoj kraj, da ce otiskuje u bliţu ili

dalju seobu. Pri tome je, opet, pored svega ostalog igrao

vaţnu ulogu i verski momenat, pa i nacionalna svest.[11]

Ustanovljeno je da je, ako ce izuzme specifiĉna islamizacija

bosanskog stanovništva, kao i zanatlijsko-trgovaĉke

populacije gradova, sve ostalo pravoslavno srpsko i

makedonsko stanovništvo koje je podleglo islamizaciji

poturĉeno u zoni izloţenoj albanskoj ekspanziji - od Skadra

do Ohrida. To su tzv. "Arnautaši", ĉiji je broj vrlo veliki.

Pošto su preko Albanaca, i zbog njih, a ne od Turaka

Osmanlija, primili islam, ovi su ce poturĉeni Srbi i

Makedonci za srazmerno kratko vreme i albanizovali,

primivši ime, albanski jezik, obiĉaje, a konaĉno i svest. Stoga

je "taj procenat naše krvi potpuno izgubljen za našu

narodnu celinu", zakljuĉuje s pravom Jovan Hadţi-

Vasiljević, koji je ovom pitanju posvetio 1925. godine

posebnu raspravu, bogatu pouzdanom graĊom.[12]

On je

posebno izuĉavao pojas naselja od Ohridskog jezera do iza

Prizrena, koji, po njegovom mišljenju, ima svoj veliki znaĉaj

"za istraţivanje opštih i glavnih uzroka poturĉivanja ovoga

dela našega naroda".[13]

Po njegovim proraĉunima, od oko

100.000 Arnautaša u celoj "Juţnoj Srbiji" [tj. Makedoniji i

delovima Stare Srbije] u ovom pojasu ih je bilo oko 35.000,

dok Jastrebov i Todor Stanković tvrde ĉak i to da veliki

procenat kosovsko-metohijskih Albanaca "ĉine poturĉenjaci

i poarnaućeni Srbi".[14]

Postojanje izvesne mase muslimanskih Albanaca srpskog

porekla na Kosovu i u Makedoniji ne moţe ce

of 478

argumentovano osporiti. Razume ce, bilo bi preterivanje

tvrditi da su svi kosovski Albanci "Arnautaši", tj.

poarbanašeni Srbi, jer to zaista ne odgovara stvarnosti.

MeĊutim, isto tako je neosnovano apriorno osporavanje ove

nesumnjive antropogeografske i etnološke ĉinjenice, jer nisu

u pitanju "retki" primeri "etniĉke simbioze u oba pravca",

nego jedna viševekovna tragedija srpskog naroda, koji je i

na taj naĉin gubio svoj identitet.[15]

Na pitanje o vremenu islamizacije i albanizacije kosovskih

Srba i Makedonaca u zapadnoj Makedoniji ne moţe ce

odgovoriti jedinstveno. Pošto je i širenje Albanaca, kako će

ce videti u sledećem poglavlju ove knjige, teklo u etapama,

pa ce dosta jasno mogu ograniĉiti i etapne zone njihove

kolonizacije, to ce i vreme islamizacije Srba razlikuje od

jedne etapne zone do druge. U naĉelu, prve su grupe Srba

islamizirane i albanizovane u prvoj, zapadnoj ili pograniĉnoj

etapnoj zoni, a poslednje - u krajnjoj zoni na istoku.[16]

Glavno poturĉivanje u zapadnoj zoni pada krajem XVII

veka. Ta konstatacija Jovana Hadţi-Vasiljevića slaţe ce

kako sa tradicijama u narodu o tome, tako i sa istorijskim

podacima. Svuda poturĉenjaci pamte 200 godina [prvih

godina XX veka, što znaĉi - od vremena oko 1700.

godine].[17]

U istoĉnijim predelima poĉetni impulsi

islamizacije Srba javljaju ce nešto kasnije, a sam proces ima

produţeno trajanje. Na primer, u Gornjoj Moravi i

Izmorniku prva islamizacija datira oko 1735, ili nešto

kasnije, a najmlaĊa oko 1870. godine.[18]

Albansko

stanovništvo Rugova oko 1780-1810. bilo je katoliĉko; prešlo

je u islam poĉetkom XIX veka. Iz vremena oko 1870. postoji

već pisani podatak da su Rugovci muslimanske

vere.[19]

Srpsko stanovništvo Roţaja i Štavice bilo je po

of 478

izveštaju turskih istoriografa u XVII veku još pravoslavno,

što ce vidi i iz pomenika manastira Šudikove, pisanog pre

1738. godine.[20]

Na ovaj ili onaj naĉin, vreme prvih snaţnijih

talasa islamizacije pada u deceniji posle austrijsko-turskih

ratova, tj. posle velikih seoba Srba 1690. i 1737. godine, što

znaĉi da je islamizaciji i albanizaciji srpskog naroda veoma

pogodovala opšta pometnja i nesigurnost koja je od tada pa

kroz sledeća dva stoleća trajala na celom podruĉju Stare

Srbije i Makedonije. Još pre toga, posle poljskih pobeda nad

Turcima, 1631-1634, prvi su na udaru ovog terora katolici -

Srbi i Albanci, koji ce silom islamizuju naroĉito u

prizrenskoj nahiji i Metohiji. Pravoslavni su došli na red

posle neuspelih pokušaja pokreta za osloboĊenje 1630-1656.

Nastaju nasilja usled kojih jedan deo Srba već tada beţi, a u

islam prelaze oni koji su ostali. Posle 1688-1690.

islamizovanje i arbanašenje Srba postalo je brţe, ali nije

tada poĉelo. Od 1737. godine procesi islamizovanja i

arbanašenja Srba još su ubrzani; tek tada je nastalo jaĉe

islamizovanje u okolini Đakovice.[21]

Islamizovanje, dakle, teĉe sukcesivno, ali ce ipak zapaţaju

izvesna vremena u koja je islamizacija vršena u većoj meri,

kao da su u tim vremenima, kako veli Atanasije Urošević,

nastajali ĉitavi pokreti za prelaţenje našega ţivlja u islam.

Za prouĉavanje islamizacije i albanizacije srpskog naroda

na Kosovu veoma je pouĉan primer prizrenskih ţupa Gore i

Opolja. Tu je ĉitav proces ne samo trajao srazmerno dugo

nego su u njemu upleteni mnogi ĉinioci, a rezultat nije ni

jedinstven ni konaĉan. Gora je danas naseljena

"Muslimanima", zapravo Srbima muslimanske vere, a

Opolje stanovništvom albanskog jezika. U Gori je odrţan

etniĉki kontinuitet od srednjeg veka do danas, i to ce vidi iz

of 478

istorijskih izvora, toponomastike, turskog deftera iz 1455,

kao i pomenika manastira svete Trojice kod Prizrena. Gora

to ima da zahvali geografskom poloţaju i izuzetnoj

kompaktnosti stanovništva, koje ce meĊusobno oroĊavalo.

Ali, kada su u Podrimlju i Opolju nastale etniĉke promene, a

stanovništvo Ljume [delom srpsko, a delom katoliĉko

albansko] primilo islam, oko Gore ce postepeno stezao

obruĉ, te ce srpsko stanovništvo ove oblasti najpre iz

perifernih sela poĉelo iseljavati ili turĉiti. To ce poĉelo

dogaĊati posle velike seobe 1690, no prelazak u islam bio je

postepen. Najpre su prešla u islam najugroţenija i najmanja

sela, kao Krstac, a naposletku najzabaĉenije, najveće i

najbogatije naselje Brod, u kome je poslednja hrišćanka,

Boţana, umrla 1856. godine. I u drugim selima je tu i tamo

bio ostao po koji hrišćanin: u Vraništu su Milisavu Lutovcu,

savesnom istraţivaĉu ove oblasti, priĉali da je poĉetkom

ovog veka ţivela Todorica [Todorova ţena], kojoj su sinovi u

uglu sobe odredili gde će na svoj naĉin obavljati verske

molitve. Sem pojedinaĉnog, bilo je i masovnog prelaska u

islam, što ce posredno vidi iz tradicije koja je saĉuvana kod

Gorana [sluĉaj sela Zlog Potoka i Šištevca]; neki su, pak,

Gorani promenili veru dok su išli za stokom u druge turske

oblasti da bi ce lakše kretali pod plaštom islama. Bilo je

sluĉajeva da su prvi primali islam stariji ljudi pa su oni

"poturĉili" sve po kući; to su ĉinili stoĉarski trgovci koji su

samo kao muslimani mogli dobro prolaziti po Epiru, kuda

su gonili stoku.[22]

Gora ce, meĊutim, mada već potpuno

islamizovana, nije albanizovala. U stvari, Gora u

prvobitnom širem smislu reĉi, gde je etniĉki spadalo i

Opolje, delimiĉno jeste albanizovana, ali tamo gde je

preplavljena već islamiziranim došljacima. Osobenost ovoga

uţeg podruĉja Gore je u tome što ogromnu većinu njegovog

stanovništva ĉine starosedeoci, a samo je nešto doseljenika,

of 478

pa i to starijih, iz Hasa, Makedonije i Albanije.[23]

S druge

strane, u mijaĉkoj oblasti, u Makedoniji, islamizacijom je

obrazovana hibridna etniĉka grupa Torbeši, koja takoĊe

nije albanizovana, ali je od sredine XIX veka bila izloţena

obratnom procesu, procesu deislamizacije: tako je nestalo

muslimana u Tresonĉu, Galiĉniku i Dolnom Malniĉanu;:

mijaĉki muslimani su ostali "raja", pa su ce i oni morali

seliti ispred zuluma, a muslimanska Gorna Reka je i sama

trpela velika nasilja tokom novije istorije.[24]

Navešćemo nekoliko posebnih primera islamizacije i

albanizacije iz makedonske Kiĉevije. Selo Crvivci je

islamizovano, po tradiciji, na 175 godina pre istraţivanja, tj.

oko 1760: Arbanasi su udarili od strane Zajasa na Uskrs,

kada je igralo kolo, pobili su mnoge ljude, a ţene zarobili i

uselili ce kao u svoje kuće. Pravoslavni su ce razbegli u

Kiĉevo, Lazarovce i u Raštane.[25]

Selo Berikovo, sada

muslimansko, sa napuštenim pravoslavnim grobljem, bilo je

pravoslavno do na 150 godina pre istraţivanja, tj. oko 1785.

Posle borbe s Arbanasima kod Tujina neki su ce ustanici

sklonili u Berikovo; tada su napali na selo Arbanasi, pa

pomuslimanili ţene i decu, pošto su im "muţi" bili na

peĉalbi. Starinci su zaista svi albanizovani.[26]

Sam Zajas,

sada izrazito albansko mesto, bio je staro pravoslavno selo,

islamizirano oko 1740. godine: muslimani pamte svoje

muslimanske pretke, ustanovio je Toma Smiljanić, do

sedmog kolena, a iz ovih imena nastavljaju ce imena

njihovih pravoslavnih predaka. Pravoslavni starinci bili su

"Šopke", pa su Arbanasi jedne od njih istisli, a druge preveli

u islam i poarbanašili. U Zajasu su ĉesta hrišćanska

prezimena. Fandi, doseljeni u Zajas, bili su još u postojbini

islamizovani, pa su ih usled toga gonili njihovi katoliĉki

saplemenici i primorali da ce isele - oko 1735-1785.

of 478

godine.[27]

Veoma je interesantan sluĉaj sela Kolari, gde je na

mestu Mirovcima bilo naselje odakle su ce navodno iselili i

zasnovali Mirijevo kod Beograda. Jedan deo stanovništva ce,

po narodnom kazivanju, iselio pod patrijarsima prema

Dunavu, a drugi je ostao i poarbanašen je.[28]

Uzroci islamizacije mogu biti razliĉiti, ali uglavnom gotovo

svi potiĉu od "jakog"dodira s Albancima. Najĉešće ce

navodi da ce u islam prelazilo pošto su im ce u selo doselili

Arbanasi. Tu ce svakako podleglo nagovaranjima i

privoljavanju, pa u pojedinim sluĉajevima i ugledanju na

same Arbanase, ali je, bez sumnje, bilo prelaza u islam da bi

ce tako, stupanjem na istu nogu sa pojedinim arbanaškim

susedima, spasli njihovog nasrtanja ili bar uspešnije branili

od njega. U ta nasrtanja spada i direktno prisiljavanje na

prelaţenje u islam, kao što to otvoreno kaţu Albanci u Niki

na Kosovu polju, da su njihovi preci, kako navodi A.

Urošević, prisilili na "turĉenje" pretke sadašnjeg roda

Potura u njihovom selu.[29]

Do istog zakljuĉka ce došlo i u

prouĉavanju drugih krajeva Kosova i Metohije: glavni je

motiv islamizacije - "zaštita protiv arbanaških besomuĉnika

i otimaĉa", a islamizacija ţena ce vršila da bi ce spreĉilo

otimanje devojaka i ţena - mada, priznaje ce, ima i

dobrovoljnog odbegavanja ţena za muslimane.

Posledica islamizacije, po pravilu, na celom ovom podruĉju

albanske ekspanzije u XVII i XVIII veku, a pogotovu

kasnije u XIX veku, jeste albanizacija srpskog stanovništva.

Primanjem islama ulazilo ce u zajednicu fisa, primao

albanski jezik i obiĉaj, gubila svoja narodnost. Štaviše, kao

što je ĉest sluĉaj sa konvertitima, ĉin primanja islama

stvarao je novo neprijateljstvo prema svojoj staroj sredini;

of 478

islamizovani i albanizovani Srbi bili su potom najborbeniji,

udarni deo albanske narodnosti.[30]

1 M. Lutovac, Značaj Kosova, 8.







8 J. Radonić, Rimska kurija, 654-655. U pismu iz Janjeva

prefektu Kongregacije od 12 avgusta 1793, Masarek veli da

svaku svoju litaniju završava reĉima "Libera nos, Domine,

ab Albanensibus!" (Oslobodi nas, Gospode, od Albanaca'),

pa ogorĉen dodaje: "Extermina et dele istos Albanen ses de

terra vivantium!" (Iskoreni i izbriši ove Albance iz zemlje

ţivih!) J. Radonić, Rimska kurija,678.


10 U Albaniji prema starijim podacima, ima preko 66%

muslimana, oko 22% pravoslavnih hrišćana a 11% katolika.

U Jugoslaviji ogromna većina Albanaca je muslimanske

vere.

11 Zanimljivo je, na primer, da u Novobrdskoj Krivoj reci,

po nalazu antropogeografa, nema mnogo poislamljenih Srba

(svega 2% od celokupnog broja domova u oblasti), što znaĉi

da su ovi Srbi radije napuštali svoja ognjišta i ustupili ih

of 478

Albancima nego što bi prelaskom u muslimansku veru

stupili u njihove redove i bili s njima na istoj nozi; samo je

jedan mali deo popustio i prešao na islam. A.

Urošević, Novobrd. Kriva Reka, 50.

12 J. Hadţi-Vasiljević, Muslimani, 21-94.

13 J. Hadţi-Vasiljević, Muslimani, 28.


15 Nije taĉno da ce u pisanju o pretapanju Srba u Arbanase u

Kosovsko-metohijskoj oblasti "uvek preterivalo", niti je ta

literatura imala "politiĉki karakter i odreĊenu

propagandistiĉku tendenciju, te sa nauĉnom objektivnošću

nema nikakve veze" (M. Krasnići, Savremene promene, 221-

222). Albanski autor hoće tako da politiĉkom i nauĉnom

diskvalifikacijom poništi rezultate ĉitave srpske

antropogeografske literature, koja ce, na ĉelu sa Jovanom

Cvijićem, odlikovala uopšte visokim stupnjem nauĉnog

poštenja i kritiĉnosti, i zbog toga uvaţavana u celom svetu.

16 Islamizacije Srba na uţem podruĉju Kosova bilo je i pre

dolaska Albanaca, ali kao izuzetak. Svi ostali poislamljeni

Srbi i Cigani su u islam prelazili docnije, od druge polovine

XVIII veka, kada ce već poĉinje osećati albanski uticaj.

Paţljivim istraţivanjem mogao ce rekonstruisati hronološki

niz podataka o islamizaciji kosovskih rodova. A.

Urošević, Kosovo, 97. i d.


18 A. Urošević, Gornja Morava, 102-104.

19 M. Barjaktarović, Rugova, 209.

of 478 20

M. Lutovac, Gora i Opolje, 351.

21 M. Filipović, Has, 21.

22 M. Lutovac, Gora i Opolje, 268-269.

23 M. Lutovac, Gora i Opolje, 272.

24 T. Smiljanić, Mijaci, 42-43, 76.

25 T. Smiljanić, Kičevija, 431.


27 T. Smiljanić, Kičevija, 440-441.


29 A. Urošević, Kosovo, 101.

30 A. Urošević, Gornja Morava, 106-108.

3. Vreme i prostor albanske kolonizacije

Hronologiju albanske kolonizacije dosta je teško ustanoviti u

svim njenim pojedinostima, pogotovu ako ce ţeli dobiti

jedna dinamiĉna demografska slika po istorijskim etapama

ovoga vaţnog zbivanja. Prema istorijskim podacima i

antropogeografskim rekonstrukcijama poĉeci kolonizacije

padaju još u XVI vek, ali taj prvi period nije obeleţen

masovnošću niti uspeva da poremeti etnografsku situaciju ni

kroz sledeća dva stoleća. Prvi masovni talasi kolonizacije

nailaze na samom kraju XVII veka, kada ce koriste teške

prilike na celom podruĉju ratnih operacija iz 1689. Tada su

pokrenute veće srpske mase, a, c druge strane, prodor

islamizovanih Albanaca od tada bitno menja svoju prirodu:

of 478

sada je to nasilno potiskivanje i proterivanje srpskog naroda

sa njegove zemlje. Tokom XVIII veka oseća ce već na

jednom opštem planu namera da ce ovaj srpski prostor u

celini posedne i prisvoji. Ta namera u sudaru sa

oslobodilaĉkim pokretima srpskog naroda na Balkanu, kako

ćemo videti, dobija u XIX veku i svoje prve programske

izraze. Tek ovim naseljavanjem Albanaca u poslednja dva ili

tri veka bitno ce menja etnografska slika ovog prostora.

Doduše, naseljavanje Albanaca zapoĉeto na prelasku iz

XVII u XVIII vek nije tada i završeno; etnografska slika

koju vidimo danas nije stvorena u to vreme. Prema tome,

nije mogućno tvrditi ne samo to da je Kosovo od iskona

albanska zemlja, već ni da je to zemlja koju albanski narod

drţi u celosti i potpuno poslednjih dvesta godina. Umesto

toga, bilo bi taĉnije reći da je Kosovo sa zapadnom

Makedonijom zemlja koju albanski narod postepeno i

nasilno poseda i oduzima od njenih slovenskih stanovnika.

Nedovršenost toga procesa ogleda ce u istorijskoj ĉinjenici

da nikada albanska kolonizacija nije tekla bez otpora i

borbe, te da ce mora govoriti i o neprekidnosti

oslobodilaĉkih napora srpskog naroda da ce odrţi ili vrati na

zemlju koja mu je oteta. To je bez sumnje vaţna, jedna od

najvaţnijih komponenata celoga ovog pitanja, koja istoriji

srpsko-albanskih odnosa pridaje obeleţje aktuelnosti ĉak i

kada ce radi o zbivanjima od pre sto, dvesta ili više godina.

U trenutku kada ce Srbija mogla otisnuti u prvi rat za

osloboĊenje, 1876, etnografske granice albanskog prodora

na istok dostigle su svoje najdalje taĉke, svoj najširi

geografski okvir. Nepuna dva veka posle zametanja toga

velikog talasa, znaĉi, albanske su ce naseobine nalazile u

Toplici, na domaku Niša; u prostoru Jablanice i Veternice

bliţile su ce Leskovcu, a Vranje je već bilo okruţeno

of 478

albanskim naseljima. Štaviše, u neposrednoj blizini Vranja,

kod Grdeliĉke klisure, albanska je bujica presekla Juţnu

Moravu i preplavila Masuricu. Zauzevši Vardenik [pobivši

ĉobane raselili su ovo selo], Albanci su poĉeli ugroţavati

Vlasinu i nadirati u Krajište, na današnjoj bugarsko-

jugoslovenskoj granici. Juţno od Vranja, zauzevši Gornju

Moravu, prešli su bili i Moravicu, drţali preševsko razvoĊe

moravskog i vardarskog sliva, presekavši na taj naĉin

glavnu balkansku komunikaciju, i nadirali ka Pĉinji. Isto

tako, od Tetova, Gostivara i Kiĉeva širili su ce prema

Vardaru, u pravcu Kaldrma Bogaza i Suhodolice ka

Skoplju, a od Kiĉeva ka Poreĉu i dalje na Vardar.[1]

Po

zapadnoj Makedoniji bile su već rasute veće ili manje

albanske enklave, sa jasnim usmeravanjem ka Tikvešu i

dalje, preko Vardara, u istoĉnu Makedoniju. Na severu

ugroţeni su bili - zapadno od Toplice - krajevi oko Ibra i

naroĉito Novopazarski sandţak, gde ce albanska struja

susretala sa bosansko-muslimanskom odnosno srpskom

islamizovanom strujom.

Valja napomenuti da je juţno od velikih makedonskih jezera

etnografska granica albanskog naroda posle masovne

kolonizacije u drugoj polovini XIV veka uglavnom bila

stabilizovana i da ce ni na krajnjem severozapadu, prema

Staroj Crnoj Gori i Brdima, ta granica nije bitno pomerala

sa svoje linije iz XV veka. Njena pokretljivost ce ispoljila na

širokom sektoru od Prokletija do Ohridskog jezera, pa i to

preteţno na pravcu Prizren-Niš, gde su ce Albanci i našli

najdalje, preko 200 km, od svoje matiĉne oblasti.[2]

S

obzirom na to da ce migracija Albanaca nikada nije

prirodno zaustavljala, nego je pokazivala teţnju da ce

nastavi, moţe ce sa mnogo verovatnoće govoriti i o njenim

daljim, neostvarenim pravcima. Glavni objekti ove

of 478

ekspanzije nalazi li su ce u centralnim balkanskim oblastima

na glavnom pravcu - Niš, i dalje prema Dunavu niz Moravu,

moţda i niz Timok ka Vidinu, a u svakom sluĉaju i prema

Sofiji - nešto juţnijim pravcem preko Krajišta i Znepolja; na

juţnom sektoru prostor Skoplja bio je vaţan objekat

albanske ekspanzije [ukljuĉujući i sam grad Skoplje], a

potom i cela vardarska dolina ka Solunu. To sve znaĉi da je

potencijalni prostor albanske ekspanzije bila cela

Makedonija i cela Srbija, verovatno i zapadna Bugarska, a

na drugoj strani ĉitav koridor Stare Raške, preko koga bi ce

ostvario neposredan dodir sa bosanskim muslimanima. No

kada ce pogleda ono što je zaista ostvareno do 1878. godine,

najdublje promene sa najteţim posledicama za odnos

izmeĊu srpskog i albanskog naroda, i za sudbinu Srbije

uopšte, odigrale su ce na Kosovu i Metohiji, na "niškom"

pravcu.

Kosovo, Metohija i prizrenska kotlina, kako veli Cvijić,

spadaju u oblast raznovrsnog i najviše izmešanog

stanovništva; severno od planine Rogozne su etnografske

prilike mnogo jednostavnije. Zato je Cvijić i zapoĉeo 1900.

godine "skupljati podatke o etnografskom sastavu svakog

sela na prostoru izmeĊu Šar-planine i Rogozne",[3]

i time

pokrenuo sistematska antropogeografska istraţivanja

ĉitavog juţnoslovenskog prostora, s obzirom na fenomen i

znaĉaj velikih dinarskih migracija: "poĉevši od kraja XIV

veka pa kroz tursko vreme do naših dana, ispremeštano je

skoro sve stanovništvo na prostoru od Veleške klisure na

Vardaru pa do Zagrebaĉke rope", a "glavnu masu tih što ce

kreću i naseljavaju ĉini dinarsko stanovništvo, ĉiji su, opet,

glavni deo stari Rašani, narod srpske srednjovekovne

drţave. Usled tih seoba je znatno izmenjen raspored naroda

na Balkanskom poluostrvu".[4]

of 478

Znaĉaj ovoga opšteg Cvijićevog zakljuĉka je i u tome što ce

na celom ovom juţnoslovenskom prostoru u svetlu stalnih i

opseţnih migracija teško moţe govoriti o dugotrajnijem

generacijskom kontinuitetu stanovništva na jednom

geografskom podruĉju. Drugim reĉima, ni u jednoj oblasti,

bila ona etniĉki homogena ili heterogena, ne moţe ce

oĉekivati visok procenat staroga stanovništva, malo je

"starinaca". Nije, pak, svejedno da li je reĉ o stanovništvu

jednoga istog naroda koje ce obnavlja i podmlaĊuje novim

generacijama svojih doseljenika, ili o doseljenicima drugog

naroda: u prvom sluĉaju, ne samo što ce ne menja etniĉki i

nacionalni lik jedne oblasti nego ce on utvrĊuje i ĉini još

snaţnijim. U drugom sluĉaju, kada su doseljenici drugog

naroda, moţe ce promeniti etniĉki karakter oblasti i ova

moţe da bude izgubljena. Upravo to ce dešavalo na Kosovu.

Srpsko stanovništvo koje danas tamo ţivi samo je jednim

malim procentom "starinaĉko", onih starih raških,

nemanjićkih srpskih rodova bez sumnje tamo više nema.

Srpsko stanovništvo ce menjalo i obnavljalo zahvaćeno

selidbenim strujama još od kraja XIV veka, a pogotovu u

velikim ratnim i socijalnim krizama poĉev od kraja XVII

veka. Srpski narod ce na Kosovo stalno i doseljavao, a ne

samo iseljavao, pa je tako i došlo do pojave da ce vrlo stari

srpski doseljenici smatraju već starincima.[5]

Ipak, postoji i u

ovom sluĉaju etniĉki, a posebno jeziĉki kontinuitet u kojem

ce ĉuvaju sve bitnije osobine govora starijih slojeva ili

prethodnika mlaĊega, doseljeniĉkog sloja srpskog

naroda.[6]

Odrţavanjem prastarih rodova, ali još više

doseljavanjem mlaĊih, odrţavao ce kontinuitet srpskog

naroda na ovoj teritoriji. Prema tome, ta istorijska i

etnološka ĉinjenica da su ce Srbi i doseljavali u oblast Stare

Srbije, ili su ce kretali po njoj [u tzv. "unutrašnjem

seljakanju", kako kaţu antropogeografi], nikako ne moţe

of 478

imati istu vrednost i teţinu kao fenomen naseljavanja

Albanaca u ovoj oblasti. Naseljavanjem Albanaca oblast je

postepeno i na mahove sve više gubila svoje srpsko obeleţje,

doseljavanjem Srba iz drugih krajeva ona je makar donekle

odolevala kao srpska zemlja, u prirodnoj cirkulaciji

stanovništva

Prvi srpski doseljenici na Kosovu, i oni u Makedoniji, ti

"vrlo stari došljaci", pokrenuti su upravo iz Albanije, tamo

je, kao što znamo, još od ranoga srednjeg veka bilo dosta

slovenskog stanovništva.[7]

Tako ce prva zona albanske

ekspanzije otkriva i kao prva etapna zona slovenskih

migracija iz Albanije ka istoku i severu. Kako je

ustanovljeno istraţivanjem Pologa, slovenske doseljenike su

u toj oblasti dali uglavnom razni krajevi severne Albanije

[Ljuma, Piškopeja, Mati itd.]. Ti su doseljenici izbijali u

Polog "nošeni arbanaškim potiskom". Zbog istiskivanja iz

starog kraja doselili su ce u Polog mnogi slovenski rodovi

poreklom iz pojedinih, danas albanskih sela i oblasti stare

Srbije i same Makedonije. Ovi doseljenici sa zapada i

severozapada beţali su od zuluma.[8]

Za Mijake, isprva

stoĉarsko pleme bez stalnih naseobina, pretpostavlja ce da

su ce kretali po srednjoj Albaniji kod Elbasana, u Buljĉizi,

na Golom brdu i na planini Jablanici. Da li su Mijaci preko

Drima bili u kompaktnoj masi ili samo u pojedinim

naseobinama, danas nije mogućno utvrditi. U svakom

sluĉaju, potvrĊuje ce zakljuĉak da "u prvo doba imamo

migracije srpskog stanovništva iz arbanskih predela i sa leve

obale Crnog Drima na istok i desnu obalu ove reke".[9]

Kada

je, pak, reĉ o Staroj Srbiji, mora ce misliti ne samo na

slovenske doseljenike iz Albanije nego i na doseljenike iz

drugih, ugroţenih juţnoslovenskih oblasti. Srpsko

stanovništvo je posle naglog i jakog albanskog doseljavanja

of 478

u Gornju Moravu, na primer, beţalo u okolne, nekad i u

dalje oblasti, ali je u naknadu za to pristizalo ovde drugo

srpsko stanovništvo, uzdrmano sliĉnim ili drugim uzrocima

u svome zaviĉaju.[10]

Inaĉe ce za srpsko stanovništvo Gornje

Morave smatra da ce doselilo sa juga, iz prilepskog kraja,

tek u XVI i XVII veku, ali predanje ovih Srba zna da

prilikom doseljavanja njihovih predaka u oblasti nije bilo

turskog i albanskog ţivlja. Intenzivno doseljavanje u Gornju

Moravu i Izmornik nastaje tek od kraja XVII veka; tokom

XVIII veka je uz albanske doseljenike dospeo do ovih oblasti

talas srpskog stanovništva iz raznih krajeva, pa ĉak i

katolika iz Bosne. Razume ce, najjaĉe je doseljavanje Srba u

ovaj kraj bilo iz bliskih zapadnih krajeva, odakle su ce oni,

pokrenuti albanskim migracijama, iseljavali na istok i

zaustavljali u ovim oblastima, dok je u njima albanski ţivalj

bio još slabo zastupljen. Zajedno s Albancima doseljavali su

ce i Srbi ĉak iz Malesije i Ljume.[11]

Ĉetiri su toka ili "struje" albanskog iseljavanja iz matiĉne

zemlje i širenja po susednim oblastima. Na jugu je "struja

Toska" obuhvatala uglavnom pravoslavne Albance, te ce

poĉev od druge polovine XIV veka kao verovatno "najjaĉa

arbanaška migracija" kretala uzduţnim epirskim putem u

srednju Grĉku sve do Atike i Peloponeza; Jovan Cvijić ih

posle prvoga svetskog rata broji u Grĉkoj na 250.000. To je

sad dosta prostrana zona Epira, koju Albanci zovu

"Ćamerija", i koja u izvesnom smislu predstavlja prelaznu

pa i mešovitu grĉko-albansku oblast. [Na teritoriji Albanije

saĉuvalo ce, tako, i grĉko stanovništvo, a u Grĉkoj ima

etniĉkih slojeva albanskog porekla. Na obe strane su ove

etniĉke grupe izloţene dejstvu spontane ili planske

asimilacije i denacionalizacije]. Ostale tri struje udaraju na

juţnoslovensko stanovništvo: "struja Škumbije",

of 478

"dukaĊinska struja" i "malisorska struja". Prva od njih

obuhvatala je stanovništvo srednje Albanije, koje ce kretalo

jednim delom starim rimskim putem Via Egnatia, a većim

delom nešto severnije od Struge i Ohrida, preko visokih

planinskih prelaza. Rezultati ove migracije su srazmerno

skromni, mada su, i takvi kakvi su, ugrozili malobrojno

slovensko stanovništvo Makedonije. Priliĉno razbijene grupe

Albanaca nisu ce mogle lako objedinjavati zbog jakog

otpora makedonskih Mijaka i Brsjaka.[12]

Severnije od ove

struje tekla je tzv. "dukaĊinska struja", koja je obuhvatala

albansko stanovništvo oko Drima sa Miriditima i

stanovništvo iz oblasti Mata i Lurje. To je ona struja koja je

prodrla najdalje na istok, do Masurice i Leskovca. Idući

popreĉnim putevima, naroĉito zetskim, Albanci su

prevladali najpre u Ljumi, a zatim i u drugim šarplaninskim

ţupama u okolini Prizrena, u Metohiji i na Kosovu. U novim

zemljama većina katoliĉkih Miridita primila je islam.

Najzad, na krajnjem severu je "malisorska struja", koja

obuhvata malisorska plemena mahom mešovitog srpsko-

albanskog porekla, nastanjena u dolinama Prokletija izmeĊu

Skadra i Metohije. Ova ce struja raĉvala u dve grane, od

kojih je jedna išla metohijskoj i kosovskoj kotlini, a druga je

preko prevoja na Prokletijama prešla u dolinu gornjega

Lima oko Gusinja i Plava [poglavito Klimenti] i u dolinu

gornjega Ibra izmeĊu Roţaja i Ribarića, pa ce odatle

razlivala na zapad od Novog Pazara i Sjenice i asimilovala ce

sa islamiziranim srpskim stanovništvom. Osim na sever,

Malisori i Miriditi su ce, najzad, poslednjih vekova selili u

primorje, od Ulcinja do Lješa, i u zaleĊe ovog pojasa.[13]

Teţište "metanastaziĉkog" [preseljeniĉkog] širenja

Albanaca nalazilo ce, dakle, na kosovskom pravcu, koji je od

znaĉaja i za albanski prodor u Makedoniju: najozbiljnija

of 478

kolonizacija Albanaca u Makedoniji pogodila je upravo

oblasti juţno odnosno jugoistoĉno od Šar-planine, a tu ce

dospevalo iz prizrenskog kraja. Neku vrstu strategijskog

kljuĉa predstavljala je stara srpska ţupa Opolje, na udaru

glavne, matiĉne struje albanskih doseljenika. To je ujedno i

jedna od prvih srpskih islamizovanih i albanizovanih oblasti.

Ne moţe biti sporan raniji srpski karakter Opolja, ali je ono

daleko siromašnije ostacima hrišćanske prošlosti u odnosu

na susednu ţupu Goru, jer su ovde rano izvršene etniĉke i

druge promene. Staro srpsko stanovništvo je još pod

pritiskom Kukli-bega [umro 1537] primilo islam, a delom ce,

zbog terora, iselilo; docniji doseljenici, muslimani iz Ljume i

ostalih krajeva severne Albanije, dokrajĉili su i poslednje

ostatke iz hrišćanske prošlosti.[14]

MeĊu ostatke Srba

hrišćana odmah po njihovom islamizovanju naglo su ce

utisnuli novi doseljenici Albanci i albanizovani Srbi,

oslonjeni na jako zaleĊe oblasti iz kojih su dolazili. Taj

proces stapanja razvijao ce brzo, jer nije bilo verske razlike

izmeĊu doseljenika i starosedelaca, koji su bili primili islam.

Najzad, i povlašćen poloţaj Albanaca muslimana doprineo

je tom izjednaĉavanju i stapanju u jednu etniĉku grupu.[15]

Uĉvršćivanje Albanaca u prizrenskom kraju omogućilo im

je da prodru u severozapadnu Makedoniju, u Polog. Pritisak

dukaĊinskih fisova u ovom pravcu ogleda ce najpre u

stalnim pljaĉkaškim pohodima. Još krajem XVI veka u

jednom turskom dokumentu [iz 1595] navodi ce neka

arnautska tajfa, razbojniĉka druţina, koja je u više mahova

upadala u pološka makedonska sela, gde je opljaĉkala,

poubijala ili ranila mnoge seljake.[16]

Planine Korab, Šara,

kao i venac koji dalje na severu odvaja Kosovo polje od

Metohije, nazivali su ce "aramijskim planinama"

[razbojniĉkim planinama]. Organizovani po tri stotine njih

of 478

sa svojim barjaktarima, kako to opisuje R. Nikolić, prelazili

su oni preko ovih planina dalje na istok i otimali po 5000

brava, vodeći pravu borbu u sluĉaju potere. Time su

pripremali teren za naseljavanje. Za ove akcije, kao i za

potonje selidbe, koristili su prevoje i doline u ovom

planinskoj kompleksu; po Korabu je još 1914. godine bilo

tragova aramijskih busija.[17]

Ipak, tek od druge polovine

XVIII veka hrišćansko stanovništvo Pologa i njegova naselja

poĉeli su da trpe najkrupnije promene, ĉije ce posledice i

danas osećaju. U periodu dugom oko 150 godina doseljeni su

mnogi muslimani Albanci, ĉije je prodiranje naroĉito bilo

intenzivno u toku XIX veka. Zatim je nastupilo izvesno

naseljavanje hrišćanskog slovenskog stanovništva iz

Makedonije, Srbije i Albanije, pa veliko pregrupisavanje

stanovništva po naseljima, uzmicanje našeg ţivlja,

prelaţenje u islam [celih rodova i mnogo ţena i devojaka],

albanizovanje i drugo, o ĉemu sada ima dosta podataka u

predanjima pojedinih rodova. U svemu tome ovde su

presudnu ulogu odigrali politiĉki, a ne ekonomski ili

socijalni faktori [tetovske albanske paše i zulum].

Sukcesivnim doseljavanjem i prirodnim priraštajem u ovom

razdoblju Albanci su ce u Pologu veoma raširili i brojno

jako narasli, tako da su oni izvršili veliku etniĉku i versku

promenu u oblasti.[18]

Do tih promena došlo je ne samo

naseljavanjem odnosno razmnoţavanjem Albanaca nego i

postepenim a u krajnjem zbiru masovnim iseljavanjem

slovenskog stanovništva. Etniĉki sastav Pologa, dakle,

izmenjen je korenito tek u novije vreme: do poĉetka XIX

veka ovde su u većini hrišćani Sloveni, a danas "su u većem

broju poloških sela Makedonci svedeni na uspomene koje

potpuno blede". Istraţivaĉ ovoga kraja, Jovan Trifunoski,

veli da ce u nekim selima prilikom ispitivanja osećao "kao

kod samrtnika koji već izdiše", jer je u mnogim pološkim

of 478

selima sve ugašeno i izgleda "kao da u njima nikada nije ni

bilo Makedonaca".[19]

Islamizovanih i albanizovanih

Makedonaca u seoskom stanovništvu Pologa je najmanje

7,71% od ukupnog broja Albanaca u ovoj oblasti, a sigurno

ih ima još, jer ce svi ne mogu sa sigurnošću utvrditi, pošto su

neki relativno davno poarbanašeni, pa su njihovi današnji

potomci zaboravili svoje poreklo, a ima i takvih koji o

poarbanašavanju ne priĉaju i kada znaju. Iz severne

Albanije vodi poreklo 88,72% svih poloških Albanaca.

Poĉetak doseljavanja sada postojećeg albanskog

stanovništva u Polog pada oko sredine XVIII veka. Drugu

grupu ĉine oni rodovi [oko 30 %] ĉiji su ce preci doseljavali

u toku druge polovine XVIII veka, a treći period ĉine prva

polovina XIX veka, kada Pologom vlada Abduraman-paša,

Albanac, i kada ce doseljava najveći broj albanskih rodova

[oko 50%].[20]

Podrobnim istorijsko-antropogeografskim prouĉavanjem

Pologa odliĉno je razjašnjen model ĉitave kolonizacije. Ĉak

ni u šarplaninskoj ţupi Sirinić [u slivu Lepenca], tridesetak

kilometara istoĉno od Prizrena, Albanaca nije bilo sve do

sredine XVIII veka; oni ce u Sirinić naseljavaju u najvećem

procentu u toku druge polovine XVIII i poĉetkom XIX

veka.[21]

Krupne etniĉke promene izvršene su i u Kaĉaniĉkoj

klisuri i susednom Skopskom Dervenu tek od druge polovine

XVIII i u XIX veku.[22]

U Skopsko polje Albanci ce spuštaju

tek u prvoj polovini XIX veka, uglavnom za uprave Hamzi-

paše, Albanca, koji je pomagao doseljavanje muslimanskih

Albanaca iz Albanije odnosno iz etapnih oblasti njihovog

preseljavanja, koji su dopirali u sva sela ĉineći zulum

hrišćanskom stanovništvu. Svi Albanci u Skopskom polju su

doseljenici.[23]

of 478

Za metohijski kraj Has pod Paštrikom ustanovljeno je da je

u njemu u toku XVII i XVIII veka "izvršena potpuna

etniĉka smena: dotada ĉisto srpski kraj, postao je

arbanaški".[24]

Postepenim naseljavanjem Albanaca i

poarbanašivanjem islamizovanih Srba u krajnjoj liniji došlo

je u drugoj polovini XIX veka [ne ranije!] do potpune

izmene etniĉkog stanja u Xacy. Današnje albansko

stanovništvo većinom je poreklom od srazmerno skorašnjih

doseljenika iz prave Albanije, a malo je rodova koji su

nesumnjivo ili vrlo verovatno starosedeoci i srpskog porekla,

ili stariji doseljenici.[25]

U svojoj monografiji o Metohiji Milisav Lutovac je sa mnogo

razloga zakljuĉio da je ta oblast bila još od srednjeg veka, ali

i u XVI veku, "sa etniĉkog stanovišta, jedna od

najhomogenijih srpskih pokrajina".[26]

Bitne promene ce

dogaĊaju tek u XVII veku, i to krajem tog veka, sa opštim

poremećajem usled ratova. Doduše, nije beznaĉajno da ce u

samom Prizrenu i bliţoj okolini etniĉki odnos bitno menja i

srpsko stanovništvo izlaţe najvećem pritisku tek u XIX

veku. Tada su, na primer, katoliĉke pa islamizovane Fande

iz Miridita naselile posede manastira svetog Marka i svetog

Petra Koriškog kod Prizrena, a potom proterale i Srbe iz tih

sela.[27]

I ovde je glavni talas albanskih kolonista prodirao iz

DukaĊina i Ljume, uz Drim i Beli Drim; ĉitava oblast juţne

Metohije bila je potom "odskoĉna daska" za dalji prodor i

širenje na istok i jugoistok, u mnogo većoj meri nego onaj

stari, srednjovekovni albanski "dţep" oko Erenika

[Ribnice], izmeĊu Junika i Đakovice, severno od ţupe Has.

Tridesetih godina XIX veka je u Metohiji, u svakom sluĉaju,

stanovništvo bilo izmešano. Statistike iz toga perioda su

priliĉno nepouzdane, ali je sigurno da su osnovne etniĉke

of 478

grupe Srbi i Albanci, i da ce Albanci javlja ju kao većina

samo u jednom delu ove oblasti, dok su "na ostaloj teritoriji

pećkog, prizrenskog i prištinskog pašaluka masu

stanovništva predstavljali Srbi; većih albanskih oaza van

Metohije bilo je tada u Kaĉaniku, planinskom predelu

Golaka, u Labu i jugozapadnoj podgorini Kopaonika

["Mitrovaĉka Šalja"], u Gornjoj Toplici sa centrom u

Kuršumliji, i u Pešteru".[28]

Zasluţuju paţnju brojke iz

statistiĉko-etnografskog pregleda koji daje Jozef Miler,

prema stanju u 1838. godini. On daje podatke za tri varoši -

Peć, Prizren i Đakovicu, ali su mu glavna statistiĉka obeleţja

verska i jeziĉka pripadnost.[29]

U Peći je od ukupnog

stanovništva 92,09% Srba, ali od toga je 2108 kuća

muslimanskih [srpskog maternjeg jezika, dakle

islamizovanih ali još ne i albanizovanih Srba!], prema 102

hrišćanske srpske kuće [tj. 95,4% prema 4,6%]. Albanaca

katolika i muslimana zajedno, po Mileru, u Peći je svega

4,17%. Miler dodaje da je Peć pre pada Despotovine [1459]

bila mnogo veća varoš, ali je potom broj stanovnika opao

usled višekratnog iseljavanja Srba - 1459, 1481, 1690, i 1740.

godine. U Prizrenu je Albanaca katolika i muslimana

zajedno, po Mileru, svega jedna šestina [4150 Albanaca od

24.950 stanovnika], Srba hrišćana i muslimana oko 4/5, tj.

18.385 stanovnika; Cincara je 1/12, a Turaka Osmanlija

svega 1/60. Ukupno je 6000 kuća, 24.950 stanovnika. Jevtu

Dedijera, koji 1913. godine piše o Novoj Srbiji, iznenaĊuje

veliki broj prizrenskih Srba, ali dodaje da nema razloga ne

verovati Mileru, koji je u svojoj statistici upotrebio turske

haraĉke spiskove. Zanimljivo je da meĊu prizrenskim

Srbima ima malo starinaca: većinom su to doseljenici iz

obliţnjih sela i varoši, zatim iz Tetova, Debra, Crne Gore i

Tikveša.[30]

Đakovica je tada preteţno albanska varoš:

Albanaca muslimana i katolika je 80,76% [17.000], a Srba

of 478

hrišćana i nealbanizovanih muslimana, tj. muslimana

srpskog jezika, 18,05% [3800]. Dok je u Peći, Prizrenu i

Đakovici ţivelo oko 58.000 varoškog stanovništva, dotle je u

sva tri okruga bilo ukupno 195.000 lica [pećki - 65.000,

prizrenski - 78.000, Ċakoviĉki - 52.000]; od toga je hrišćana

[Slovena, Arbanasa i Cincara] 81.000 [pećki - 31.000,

prizrenski - 29.000, Ċakoviĉki - 21.000]. U pećkom i

prizrenskom pašaluku hrišćani su prema muslimanima u

odnosu 81.000 prema 114.000, tj. 41,54% prema 58,46%.

Svakako da je i po selima, sliĉno sluĉaju u Peći, primećuje V.

Stojanĉević, bilo Srba muslimana. Po etniĉkom poreklu, po

govornoj osnovi, velika većina stanovništva govorila je

srpskim jezikom, pošto islamizacija tada još nije dovela i do

albanizacije. Zanimljivi ce odnosi dobijaju dubljom

analizom: u pećkom okrugu, kada ce oduzme broj varoškog

stanovništva [oko 11.000 muslimana prema 1000 hrišćana,

ukupno oko 12.000], u unutrašnjosti sandţaka ţivi oko

30.000 hrišćana i samo 23.000 muslimana, što znaĉi da Srbi

1838. godine ĉine većinu seoskog stanovništva u pećkom

okrugu [56,6%]. Albanska većina dobija ce u Ċakoviĉkom

okrugu, gde ce naroĉito oseća prisustvo katoliĉkih Albanaca,

ali je tu bilo i islamizovanih Srba: svih 300 muslimanskih

stanovnika sela Zlokuće su, po Mileru, islamizovani Srbi. U

prizrenskom okrugu je situacija najmanje povoljna za

hrišćane: dok u samoj varoši Srba ima oko 4/5 [zajedno s

malim brojem islamizovanih, to su uglavnom pravoslavni

hrišćani], dotle u selima na 45.000 muslimana dolazi samo

oko 8000 hrišćana, tj, skoro 85:15. Stojanĉević zakljuĉuje

ispravno da su ovde raniji procesi islamizacije ostavili

najveće posledice. Osnovnu masu muslimana u prizrenskom

okrugu ĉinili su islamizovani Srbi i albanski doseljenici

uglavnom iz susednih krajeva, ali i iz Albanije. Glavno

podruĉje islamizovanih Srba ovde je, svakako, Gora, zatim

of 478

Sredska i predeo oko Orahovca u Metohiji. Jedan deo ranije

islamizovanih Srba s kraja XVIII i poĉetka XIX veka

pretopio ce u Arbanase, o ĉemu svedoĉi Ami Bue oko 1840.

godine. Ho ipak, ukupna analiza Milerovih i drugih

podataka pokazuje da je, "kako po svemu izgleda", krajem

prve polovine XIX veka srpski etniĉki elemenat bio

preteţniji od albanskog, premda ce procesom islamizacije i

albanizacije smanjivao u korist ovog drugog.

Takvo je stanje metohijskog podruĉja, gde ce, bez obzira na

pograniĉni karakter ove oblasti i njenu neposrednu blizinu

maticama albanskog migracionog talasa, odrţava kakva-

takva etniĉka ravnoteţa, ĉak mestimice i sa srpskom

većinom, ĉitavih 150 godina posle velike seobe. Albanska

kolonizacija tekla je dalje na istok u ovom razdoblju sa još

slabijim demografskim efektom. U tom pogledu je veoma

znaĉajna situacija oblasti Kosova u uţem smislu reĉi, koja je

u odnosu prema metohijskoj oblasti bila sledeća etapna zona

širenja i naseljavanja albanskog naroda. Seosku masu

stanovništva su na Kosovu za prvih vekova turske vladavine

ĉinili hrišćani, Srbi. Albanaca, i to ne samo muslimana nego

i hrišćana, praktiĉno nije bilo na Kosovu ni poĉetkom XVI

veka ni docnije u XVII veku.[31]

Najveći broj Albanaca

doseljen je na Kosovo od sredine XVIII veka pa do ĉetvrte

decenije prošlog veka.[32]

Presudan poremećaj ravnoteţe

dogodiće ce još kasnije, sa pristizanjem i naseljavanjem u

ovim krajevima albanskih izbeglica ["muhadţira"] iz

osloboĊenih krajeva Srbije posle 1878, o ĉemu će posebno

biti reĉi.

Kosovo je, inaĉe, kljuĉna oblast za dalje nastupanje

Albanaca prema istoku i severoistoku. Iz juţnog dela Kosova

plavila je albanska naseljeniĉka reka oblast Gornje Morave i

of 478

Izmornik, tzv. "Kosovsko Pomoravlje". Intenzivno

doseljavanje nastaje tek od kraja XVII veka i traje blizu sto

pedeset godina, sukcesivno, u etapama.[33]

Severno od

Gornje Morave ce prostire Novobrdska Kriva reka,

znaĉajna srednjovekovna srpska oblast. I ovde do

naseljavanja Albanaca dolazi najranije krajem XVII i

poĉetkom XVIII veka, a ne sa dolaskom Turaka. Pre kraja

XVII veka Albanaca nikako nije ni bilo u Krivoj reci, sem

nešto rudara u Novom Brdu; presudna promena u etniĉkom

odnosu je tek 1878. godine.[34]

Istoĉno od Gornje Morave i

Izmornika je široka oblast Kumanovsko-preševska Crna

gora. Tu su Albanci poĉeli da ce doseljavaju tek u drugoj

polovini XVIII veka, u vidu sitnih seoba, "ĉiji je krajnji

iznos vrlo znatan, i koje ce odmah ne zapaţaju"; prema

zakljuĉcima Jovana Cvijića sitnije dugotrajne migracije,

koje prolaze neopaţeno, najviše menjaju etniĉki sastav

pojedinih oblasti.[35]

Još kasnije su ce Albanci muslimani

naselili u Moravici.[36]

Kumanovska oblast je, takoĊe, oblast

izmešanog stanovništva, uglavnom od XVIII veka. Prema

prouĉavanju J. Hadţi-Vasiljevića, Albanci su 1909. godine

ĉinili jednu ĉetvrtinu kaze [sreza]. Tridesetih godina XIX

veka oni su prešli liniju današnje ţelezniĉke pruge i ispeli ce

na sam venac Rujna [selo Suševo], ali do Kozjaka nisu

dospeli. Pretopili su znatan procenat srpskoga

elementa.[37]

Preševska oblast, u osnovnim crtama, pruţa

sliĉnu etnografsku sliku kao kumanovska oblast. Srbi su u

vreme Hadţi-Vasiljevićevih istraţivanja [u oĉi balkanskog

rata] saĉinjavali dve trećine stanovništva; srpski elemenat

zauzimao je istoĉne, a albanski zapadne krajeve oblasti.

Kompaktna masa albanskog stanovništva je u podnoţju

Karadaga i u Moravici. Srpsko-albanska etniĉka granica je

poĉetkom ovog veka dolina Moravice i zapadno podnoţje

of 478

Rujna. Od 35 mesta tada su već 24 ĉisto albanska; no velik je

i broj albanizovanih Srba.[38]

Sa Kosova je albanska kolonizacija zahvatila Lab odnosno

Malo Kosovo,[39]

a preko ove oblasti i prevoja na Prepolcu

spustila ce ova struja u Toplicu. Topliĉki grad Prokuplje bio

je sve do 1878. mešovito naselje Albanaca, Srba, Ĉerkeza,

Cigana i Jevreja, sa znatnom albanskom većinom.[40]

U

drugoj polovini XIX veka krajnji albanski izdanci preko

Toplice bili su već na domaku Niša. Najudaljenija srpska

sela u pravcu Niša u koja su Albanci prodrli bila su: Novo

Selo, Gornja Devĉa, Donja Devĉa, Klisurica, Dţigolj,

Kordinci, Lukomir i Vlahovo. Ekspanzija je po svom

rezultatu bila brza, mada je njen tok bio postepen. Na

primer, u popisu knezova srpskih sela prokupaĉke nahije iz

1743. većina je sigurno srpska, ali već pred rat 1876. u

mnogim ovim selima nije više bilo nijednog Srbina. Centar

Toplice u toku njene albanizacije bio je u stvari varoš

Kuršumlija.[41]

U Poljanicu i veterniĉku Klisuru Albanci su ce poĉeli

doseljavati tek od druge polovine XVIII veka, kada su te

oblasti bile naseljene srpskim narodom, kao i sva sela

zapadno od Poljanice, otkuda su Albanci nadirali. Do 1878.

godine u Poljanici i Klisuri bilo je nekih 18 albanskih sela. U

blizini oblasti Vinogošte [starom Inogoštu] Albanaca je tada

bilo u selu Lepenici, a u neposrednoj blizini Vranja nalazilo

ce 8 albanskih sela. Ranije nego u Poljanici Albanci su ce

naselili u Masurici. Izgleda da su u ovu oblast oko današnje

Surdulice, na desnoj strani Juţne Morave, došli kao katolici,

pa su potom primili islam, verovatno još u drugoj polovini

XVII ili poĉetkom XVIII veka.[42]

of 478

Pokret Malisora prema severu, bez obzira na izvesnu

sputanost i ograniĉeni efekat tih migracija, nije od manjeg

znaĉaja nego prodor širokog snaţnog talasa dukaĊinske

struje ka Moravi i Sofiji. On zasluţuje punu paţnju, ne samo

zato što ce odvijao u prostoru tzv. "bosanskog puta", koji će

kao jedan od glavnih strategijskih pravaca na Balkanu biti

predmet sporova i borbe velikih sila, nego i zbog toga što je

u pitanju oblast u najneospornijem smislu srpska - oblast

Stare Raške. To je, kako ce zna iz istorije srednjeg veka,

onaj pravi, etniĉki i civilizacijski najplodniji zametak srpske

drţave i kulture. Oblast ce prostire u slivovima Lima, Ibra i

Tape. Ĉitavim svojim juţnim pojasom ona ce naslanja na

zonu izuzetno snaţne albanske kolonizacije, na Kosovo i

Metohiju, ali i na matiĉne severnoalbanske oblasti Velike

Malesije. Otuda je i ona postala objekat albanske

ekspanzije, pre svega kao izrazito stoĉarska oblast, a potom i

kao zona vaţnih balkanskih komunikacija. No, treba naĉiniti

razliku izmeĊu mirnih seoba, koje su ce nastavile na

nekadašnja srednjovekovna stoĉarska kretanja albanskih,

crnogorskih i vlaških plemena, i militantnog, osvajaĉkog

posedanja ili planske kolonizacije, koju je vršila ili štitila

turska vlast. Prvi je sluĉaj Rugova, u srednjem veku srpske

oblasti.[43]

Prvi'pomen Albanaca u Rugovu je iz 1737, kada je

patrijarh Arsenije IV Jovanović prebegao iz Peći preko

Rugova u Vasojeviće; patrijarh je gostoljubivo primljen u

arbanaškim "stanovima", privremenim letnjim stoĉarskim

naseobinama u planini. Tradicija Rugovaca zna da su

njihovi preci najpre ovamo dolazili sa stokom samo leti, te

da su oni za pašu koristili ne samo današnje rugovske

planine već i Murgaš, Smiljevicu, Hailu, GloĊiju, Štedin i

Nićinat. Vremenom su poĉeli pojedinci da ostaju i da ce tu

stalno naseljavaju. Danas u Rugovu ţive iskljuĉivo Albanci

muslimanske vere, poreklom iz malisorskog katoliĉkog

of 478

plemena Klimenata, u izvorištu Cijevne u Prokletijama, koji

su ce doselili verovatno u prvoj polovini XVIII veka.[44]

Jugozapadno od Rugova, u gornjem Polimlju, nalazi ce

Plavsko-gusinjska oblast, srednjovekovna ţupa Plav, u to

doba priliĉno gusto naseljena samo Srbima. To ce vidi

iz Skadarskog deftera [1485], ali i iz popisa Skadarskog

sandţaka od Marjana Bolice, sto trideset godina kasnije

[1614]. Od sredine XVII veka poĉinju ce samovoljno

naseljavati po ovoj kotlini albanski Klimenti i Kuĉi,

konkurišući drugim srpskim i albanskim doseljenicima iz

Malesije i Crne Gore koji su bili muslimanske vere, ali

preteţno srpskog jezika. Obe varošice, Plav i Gusinje, bile su

takoĊe sa mešovitim stanovništvom, ĉiji je maternji jezik bio

srpski. U oblasti ce odrţalo pored srpskog stanovništva u

manjoj meri i muslimansko stanovništvo srpskog porekla i

jezika, kao i albansko stanovništvo. Srpske su ostale oblasti

Zla Rijeka [oko današnje Andrijevice] i naroĉito Budimlja

[oko Berana-Ivangrada], koja je bila velika i nesavladljiva

prepreka za albansko i srpsko muslimansko stanovništvo

ţupe Bihor [oko Bijelog Polja]. Srpske porodice iz

crnogorskih Brda, doseljene ovamo, primale su islam, a

dovoĊene su i muslimanske porodice srpskog jezika iz

udaljenih krajeva [neki ĉak iz Osijeka, posle pada Slavonije

u austrijske ruke]. Nekoliko je slojeva stanovništva od

srednjeg veka do danas, ali ogromnu većinu saĉinjavaju

brĊanski doseljenici posle 1690. godine.[45]

Istoĉno od Bihora

i Korita su ţupe Roţaje i Štavica u izvorištu Ibra, gde je

preovladalo muslimansko i srpsko-albansko stanovništvo

[pravoslavni Kuĉi i latinski Klimenti]. MeĊutim, albanski ce

etnikum ovde nije odrţao: obe zajednice, bez obzira na veru

i poreklo, govore samo srpski, jedino ĉetiri mala sela govore

albanski.[46]

Najveći etniĉki poremećaj desio ce kasno, tek

of 478

posle 1878, kada su planski kolonizovani muslimani srpskog

porekla. Oblast Ibarski Kolašin, niz Ibar do njegovog

skretanja na sever, smenjuje svoje srpsko stanovništvo

krajem XVII veka, no svi pokušaji Albanaca iz Metohijskog

Podgora da ce prošire na sever prema Novom Pazaru lomili

su ce o kolašinski otpor, naroĉito naroda sela Brnjaci. Oni su

za poslednjih sto godina bili bedem prema albanskom

nadiranju iz Metohije i niz Ibar.[47]

Novopazarska kotlina,

izmeĊu Rogozne, Golije i Pešterske visoravni, politiĉki je i

duhovni centar najstarije srpske drţave. Gusto naseljena

Srbima do velikih seoba, ona ni tada nije potpuno zapustela.

Jedan deo Srba je islamizovan; to su muslimani srpskog

govornog jezika, oblast ka kojoj je naroĉito gravitirala

malisorska struja iz Albanije, odnosno iz Metohije i sa

Kosova, ali bez uspeha. MeĊutim, u samom geografskom

centru oblasti Stare Raške nalazi ce Pešter, "tranzitno-

etapna oblast u kretanju stanovništva". Njeno naseljavanje

nesrpskim elementom plod je planske kolonizacije od strane

turske vlasti, a ne spontanog preseljavanja stanovništva.

Posle uĉešća Klimenata u austrijskom ratu protiv Turske

skadarski vezir Hodaverdi-paša Mahmudbegović, u nameri

da ce oslobodi njihovog pritiska na Skadar, silom preseljava

jedan deo katoliĉkih Klimenata iz Malesije na Pešter 1700.

godine, pa je to ujedno i "prva strana etniĉka grupacija

doseljena sa strane u oblast Stare Raške, koju su u svojim

radovima zabeleţili Jovan Cvijić i Jovan Tomić". Njihova je

dalja sudbina veoma sloţena: izloţeni pritisku da prime

islam neki ce vraćaju boreći ce u Malesiju [1700, 1711], tako

da od prve kolonizacije ostaje malo kuća na Pešteru - od 274

kuće samo 50. Ho taj ostatak je ipak jezgro oko kojeg ce

potom okupljaju novi doseljenici iz Malesije, pa i

crnogorskih Brda.

of 478

Posle srpskih ustanaka poĉetkom XIX veka, primećuje

Milisav Lutovac, Turci poĉinju da poklanjaju veću paţnju

ranije zabaĉenim i sporednim krajevima, obnavljaju stara i

podiţu nova uporišta za odbranu i širenje islama. Tako

nastaju, pored Novog Pazara i Prijepolja, Bijelo Polje,

Roţaje, Kolašin, Plav itd. Podstiĉe ce islamizacija, kao i

aglomeracija muslimanskog stanovništva sa raznih strana

na ovom podruĉju, koje time dobija karakter vojne krajine.

Najsudbonosnije promene dogodiće ce, ipak, tek posle 1878,

kada ce ovde naseljavaju muhadţiri iz okolnih krajeva Crne

Gore i Bosne, ĉime ce otvara proces svojevrsne

heterogenizacije cele oblasti. U svemu tome Albanci nisu

uspeli da uhvate dubljeg korena, ali je ova oblast - od 1878.

poznata kao Novopazarski sandţak - zbog svoje nove

muslimanske koncentracije postala izuzetno znaĉajna za

srpski narod, presecajući prirodnu vezu izmeĊu Crne Gore i

osloboĊene Srbije na veoma sliĉan naĉin kao što je kosovsko-

metohijski albanski "klin" presekao prirodnu i društvenu

vezu srpskog naroda Moravske Srbije sa Makedonijom.[48]

1 R. Nikolić, Širenje Arnauta. 121-122.


3 J. Cvijić, Osnove III, 1169.

4 J. Cvijić, Metanast kretanja, 3.


6 S. Stijović, Onomastika istočnog dela Metohijskog (Pećkog)

Podgora, OP 1 (1979) 238-239.

7 Prema istraţivanjima s poĉetka ovog veka, slovenskog

stanovništva bilo je zapadno od Ohridskog jezera u srednjoj

of 478

Albaniji skoro do Elbasana još u tursko doba (Mokra,

Opara, ušće Vojuše, Arzen, Drimkol, Golo brdo, Ĉermenika,

Bulĉiza, Mati itd.): J. Cvijić, Balk. poluostrvo, 197-198

8 J. Trifunoski, Polog, 60.

9 T. Smiljanić, Mijaci, 38-40.

10 A. Urošević. Gornja Morava, 71.

11 A. Urošević, Gornja Morava, 76.

12 "Golo brdo na levoj i manastir Sv. Jovan Bigorski na

desnoj obali Drima, u dolini Radike, bili su bedemi koji su

zaustavljali arbanaško prodiranje. Juţno i severno Arbanasi

su otišli dalje u Makedoniju i Staru Srbiju" (J. Cvijić, Balk.

poluostrvo, 198).

13 J. Cvijić, Metanast. kretanja, 16-18.




17 P. Nikolić, Širenje Arnauta, 111-112.

18 J. Trifunoski, Polog, 38-39, 50-51.



21 A. Urošević, Sirinić, 131, 154. I ovde ce moţe pratiti proces

islamizacije i albanizacije: samo je procent poarbanašenih

Srba ustanovljen u manjem obimu nego u Pologu: 2,20%.

of 478

MeĊutim, Albanci u Siriniću nisu (do 1938) uspeli da osvoje

većinu: Srba je 71,60% domova, a Albanaca 26,20%

domova: A. Urošević, Sirinić, 152.

22 J. Trifunoski, Kačanička klisura, 484, 495; isti, Skopski

Derven, 313, 322, 327, 330-331, 346 itd.

23 J. Trifunoski, Skopsko Polje, 358.

24 M. Filipović, Has, 6.

25 M. Filipović, Has, 22. i d.

26 M. Lutovac, La Metohija. Etude de géographie

humaine. Paris 1935, 66; isti, Značaj Kosova, 8.

27 P. Kostić, Crkv. ţivot, 136.

28 V. Stojanĉević, Juţnosl. narodi, 327-328.

29 Podaci J. Milera ovde prema V. Stojanĉeviću, Juţnosl.

narodi, 328-330.

30 J. Dedijer, Nova Srbija, Beograd 1913, 260-261.

31 Vid.: O. L. Barkan, Les deportations comme methode de

peuplement et de la colonisation dans l'Empire Ottoman,

Revue de la Faculte des Sciences Economique de I'

Universite d'Istambul 11 (1949-1950) No 1-4, posebno

etnografsku kartu u prilogu; upor. A. Urošević, Stanovništvo

Balkanskog poluostrva, ZREI 4 (1962).



34 A. Urošević, Novobrd. Kriva Reka, 33-37.

of 478 35

J. Trifunoski, Kuman.- preševska Crna Gora, 81-82, 103;

upor. J. Cvijić, Balk. poluostrvo, 144-145.

36 J. Trifunoski, Moravica, 233.

37 J. Hadţi-Vasiljević, Juţna Stara Srbija I 172, 178.

38 J. Hadţi-Vasiljević, Juţna Stara Srbija II, 129, 133, 140.

39 O ovoj oblasti studija K Ristić, Malo Kosovo: nav. prema

M. Lutovac, Značaj Kosova, nap. 16.

40 P. Pavlović, Seobe Srba i Arbanasa, 57.

41 P. Pavlović, Seobe Srba i Arbanasa, 71-72, nap 61.

42 P. Nikolić, Širenje Arnauta, 123, 125-126.

43 Srpsku etimologiju ovog toponima utvrdila je M.

Grković, O toponimu Rugova OP 3 (1982) 187-189.

44 M. Barjaktarović, Rugova 172-174, 178.

45 M. Lutovac, Bihor i Korita. 28-45.

46 M. Lutovac, Roţaje i Štavica passim. Vid.: I. Kosanĉić (=

Mita Dimitrijević), Novo Pazarski Sandţak i njegov etnički

problem,Beograd 1912, 21-24, 63-64.

47 M. Lutovac, Ibarski Kolašin. 103-105, 115, 119.

48 M. Lutovac, O etničkim promenama, 205-229.

4. Naĉin albanske kolonizacije i iseljavanja Srba

Naseljavanje Albanaca u srpskim zemljama od XVII veka

do našeg doba ostavilo je u istorijskoj svesti srpskog naroda

of 478

krvavi trag nasilja. Za dolazak i prisustvo albanskih

doseljenika vezuju ce mnoga predanja o masovnom i

pojedinaĉnom zulumu, o pljaĉki, pogromu i proterivanju

Srba sa svoje zemlje. Iako su liĉni odnosi meĊu ljudima i

susedima razne narodnosti mogli da budu, pa su i bivali

dobri, ukupna slika albanske kolonizacije je mraĉna, i tu

zaista nikakva ulepšavanja nisu mogućna niti umesna.

Istorijska svest naroda ce opravdava masom ĉinjenica,

veoma odreĊenih i nimalo legendarnih. Ne moţe ce o tome,

dakle, govoriti kao o "preterivanju"; nije u skladu sa

istorijskom istinom priĉa o "prirodnom" silasku

prenaseljenih pastira sa gladne planine u plodnu, toboţ

napuštenu ravnicu. Postoji u naše vreme i takva teţnja da ce

istorija albanskih seoba podvrgne izvesnom "kozmetiĉkom

tretmanu". Tako, na primer, u drugom

izdanju Enciklopedije Jugoslavije oalbanskim seobama kaţe

redakcija tek ovoliko: "novo naseljavanje Albanaca u

opustošena podruĉja mijenjalo [je] narodnosnu sliku

stanovništva. Albanske seobe nisu bile samo dio smišljena

plana turske drţave da napuĉi opustjele krajeve radi svojih

poreznih i vojnih potreba, kako su to ĉinile sve drţave, nego

i posljedica teških ţivotnih prilika brĊana i stoĉara,

neizbjeţan gospodarski proces nadiranja prema plodnim

dolinama na Kosovu i u Makedoniji, uzrokovan glaĊu za

zemljom i potenciran time što su nakon ratova i seoba

ostajala rijetko naseljena ili pusta podruĉja".[1]

Ovakvim ce

tumaĉenjem albanskih seoba sasvim olako prelazi preko

ĉinjenice da su ta "pastirska" kretanja znaĉila, u stvari, i u

krajnjem svom rezultatu, osvajanje i otimanje tuĊe zemlje i

uništavanje srpskog naroda na njegovom matiĉnom

istorijskom podruĉju. Isto tako, time ce prećutkuje okolnost

da su nasilje nad srpskim narodom albanski brĊani i stoĉari

vršili pod okriljem tuĊinske, osmanlijske vlasti, koristeći sve

of 478

prednosti koje je islamski poredak davao muslimanima u

odnosu na obespravljenu hrišćansku raju. Time ce, najzad,

potpuno zataškava jedna bitna ĉinjenica - da su albanskom

kolonizacijom tokom poslednja dva veka naterane na

iseljavanje i prognane ogromne mase srpskog naroda, i da to

nikako nije naseljavanje "retko naseljenih i pustih"

podruĉja, već upravo infiltracija, razbijanje i

denacionalizacija kompaktnih i gusto naseljenih oblasti.

Potiskivanje makedonskih Mijaka iz debarskog kraja, na

primer, reĉito ilustruje taj proces. Krajem XVIII veka,

pretvaranjem varoši Debra u centar albanskih begova i

spahija, bez obzira na to da li su to odmetnici ili štićenici

sultanovi, nasilje nad Mijacima postaje nepodnošljivo, te ce

raseljavaju ĉitava sela. U Starom Selu izmeĊu Galiĉnika i

Sušice ljudi su zbog velikog zuluma morali po svršenom

poslu zakopavati "saĉ" i "ĉerepna" da ne bi dali dokaza da

imaju hleba, jer im je od usta otiman; najzad su morali da ce

pasele.[2]

Pogotovu u razdobljima većeg osamostaljivanja

albanskih begova na podruĉju Debra poĉetkom XIX veka

kolonizacija je dobila razmere genocida. Neki Dalib-beg u

Debru sistematski je naseljavao Albance iz srednje i severne

Albanije u Gornjoj Reci. Slao je Albance tamo kao svoje

poverenike i ĉuvare, preko njih prikupljao porezu i desetak,

pa su za ovima mnogi drugi Albanci došli u Gornju Reku

kao ovĉari, kozari i sluge. No, kao muslimani, oni su

povlašćeni meĊu hrišćanima, i niko im nije mogao stati na

put da ne ĉine bezakonja. Albanci su tako zauzimali

zemljište hrišćana u selima Vrbjanu, Dubovu, Trnici,

Štirovici itd. U Tanušu zbog ovih zuluma takoĊe nije ostalo

hrišćana. U ostalim selima Gornje Reke stare hrišćanske

porodice odrţavale su ce na taj naĉin što su ce neke

poturĉile. Pod pritiskom Albanaca u Gornjoj Reci došlo je i

of 478

do pomeranja mijaĉkih porodica na istok.[3]

Središte

nasilnika je Trnica i Štirovica. U blizini Trnice postoji

pećina zvana Špela Amet Šereta, gde je ovaj zlikovac umorio

preko sto ljudi. Tu je baĉen i stari uĉitelj srpski, poslednji od

stare škole, Hadţi-Jermontović iz Vrbena. Ubiti hrišćanina

nije znaĉilo ništa. Kad ubiju hrišćanina, veli istraţivaĉ ove

oblasti Toma Smiljanić, govorili bi Arnauti jedni drugima:

"Ska nurdţon! Je vrau nji Škin!" [Nije ništa! Ubijen je

jedan Sloven!].[4]

Kiĉevija pruţa masu primera brutalnog nasilja i genocida.

Kod crkve iz XIV veka u selu Lazarovci nalazi ce groblje sa

natpisima, po kojima ce vidi da je retko ko od domaćina

umro prirodnom smrću, već su ih Albanci nemilice ubijali.

"Mije sme paĊale od of na lele!", kaţu ljudi. Kada je neki

Arbanas ubio sina jednoj Srpkinji, priĉa T. Smiljanić, niko

nije smeo da joj priĊe i da je teši. Prišao joj je ubica i rekao:

"Ćuti! ćuti! Ete mu bilo pisano ja da ga ubijam!" - na šta

mu je majka ubijenoga odgovorila: "Hvala ti, kada ce bar ti

naĊe da me utešiš".[5]

Starinaĉko stanovništvo pravoslavnog

sela Trajĉevog Dola [sada Trapĉi Dol] bilo je brsjaĉko, ali ce

razbeglo prema Kiĉevu osamdesetih godina XVIII veka,

kada su na njih napali Albanci iz Zajasa.[6]

Ima, pak, i

primera odluĉnog i uspešnog otpora. Selo Tajmišta, nastalo

u zbegu, pruţalo je organizovan otpor; selo su kaĉaci palili

više puta, ali ce ono ipak odrţalo prkoseći svim nedaćama.[7]

Istorija albanskog naseljavanja Pologa ima u svom središtu

upravo uzdizanje u vlasti tetovskih paša albanskog porekla.

Okruţeni albanskim "tajfama", koje su zalazile u sva sela

ĉineći zulum hrišćanskom stanovništvu, oni su najviše

doprineli da ce etniĉki lik Pologa toliko izmeni. Zbog

albanskih zuluma narod je beţao iz svojih starih naselja i

of 478

prikupljao ce u drugim većim selima ili varošicama, ili ce

iseljavao iz oblasti, pa su ce u tako ispraţnjena sela uvlaĉili i

preovladavali doseljeni muslimani Albanci [Katranje,

Gornje Fališe, Jarebino itd.]. Masovno razbojništvo kaĉaka

[odmetnika] još od XVIII veka predstavlja, sa druge strane,

izvor trajne nesigurnosti i iseljavanja Poloţana: poznata su

mnogobrojna jataĉka sela, oslonac kaĉaka u ovoj oblasti

[ĐurĊevište, Kalište, Pršovce, Simnjica i dr.]. Najdalje do

sredine XIX veka Albanci su uspeli da pobiju sve narodne

glavare koji su sa manje ili više uspeha štitili sela i

organizovali oruţani otpor naroda.[8]

Podaci o iseljenicima u Pologu ukazuju da je pravoslavnog

stanovništva ranije bilo skoro u svim današnjim selima [137

sela], a takoĊe i u nekim danas raseljenim selima. Sada od

postojećih poloških sela u 65 njih nema više nijednog

pravoslavnog ţitelja; vidi ce, isto tako, da je naš svet

napuštao Polog samo kada više u njemu nije mogao opstati:

neke je isteralo to što su im zemlju oduzeli doseljeni

muslimani, drugi su beţali zbog ubistva, iz straha od osvete,

zbog siromaštva i sliĉnog.[9]

Pošto bi ce pojedini Albanci

naselili u pološka sela, njihove porodice su i dalje odrţavale

veze sa svojim krajem u severnoj Albaniji. Ha taj naĉin su

stalno privlaĉili roĊake i poznanike, ĉim bi ce iz matiĉne

oblasti iselio jedan ĉlan, sa njim su ce i drugi selili onamo

gde već imaju saplemenika.[10]

Doseljavanje Albanaca

mahom ce vršilo u manjim grupama, ponekad i pojedinaĉno.

U poĉetku je taj proces, ako izuzmemo grupna nasilja

organizovanih kaĉaĉkih druţina, tekao nešto mirnije, jer su

novi doseljenici bili malobrojni prema starijem zateĉenom

stanovništvu. Osim toga, doseljenici su ţiveli samo po

pojedinim mestima, a zemlje i paše bilo je u obilju, tako da

starinci nisu odmah ni uvideli opasnost koja im preti od

of 478

doseljenika. Priraštajem prošireni posle naseljavanja,

Albanci zahvataju mnogo zemlje i razmnoţavaju više stoke,

tako da je sukob izmeĊu njih i starinaca postao neminovan.

Ishod je po pravilu bio porazan za starince, pri ĉemu su u

ovoj borbi Albanci, kao povlašćen elemenat, ispoljili veću

energiju nego starinci i punu bezobzirnost prema ovima. U

mnogim pološkim selima mogu ce prikupiti podaci i

uspomene o sukobima i borbama izmeĊu doseljenika i

starinaca. Ovi su ce znatnim delom iseljavali, ali su jednim

delom i satirani. Odrţali su ce samo mestimiĉno, po ivicama

svoje stare oblasti, u bednim prilikama.[11]

Vredi navesti

nekoliko primera iz Pologa. Od kako su u selo Forino poĉeli

da ce doseljavaju muslimani Albanci, makedonski stanovnici

u toku XIX veka postepeno su ce iseljavali, dok ce nisu

sasvim iselili [tek poĉetkom XX veka]. Neki Manasija sa

decom bio je poslednji Makedonac pravoslavne vere u

Forinu. Njega su zajedno sa sinom Stojkom ubili seoski

Albanci oko 1936; poslednja kuća Makedonaca u ovom selu

razorena je posle ovoga rata.[12]

Selo Korito bilo je

makedonsko, a sada je albansko. Albanci su ce doselili u

vreme tetovskih paša poĉetkom XIX veka; paša je precima

današnjih rodova najpre nudio da ce nasele na kotlinskom

dnu kod sela Tenova, ali su ovi imali dosta stoke, naroĉito

ovaca, te su zbog podesne paše izabrali Korito na Suhoj

gori.[13]

U Lopušnik su ce krajem XVIII veka doselila braća

Musli, Islam i Uko, iz albanskog sela Srbinova, a po pozivu

Makedonaca iz Belovišta da im budu "sejmeni" [ĉuvari].

Posle doseljenja oni su "so zulum" kupili zemljište u

Lopušniku, plativši vlasnicima samo 60 groša, i tako su na

tom zemljištu Albanci osnovali posebno naselje.[14]

Zabaĉeno

selo Ţelezno Reĉane bilo je naroĉito od poĉetka XIX veka

ĉesto napadano i pljaĉkano, a ljudi mu za sitnice ubijani

["trgan narod", kako vele meštani].[15]

Seljake iz Gornje

of 478

Đonovice su ubijali na paši, u šumi, na njivama, grabili im

stoku itd.[16]

Stara Simnjica i njen pravoslavni manastir

potpuno su propali u jednom od austrijsko-turskih ratova.

Za vreme tih dogaĊaja u Simnjicu su došle tri albanske

porodice iz Mata u Albaniji. One su pozvale u pomoć

Albance iz Padališta i Srbinova i sa njima napali na

Simnjicu i na manastir. Od kaluĊera ostao je u ţivotu jedan,

koji ce prilikom napada nije desio u manastiru, a ostali su

bili pobijeni; iguman je bio zapaljen. Albanci koji su raselili

staro selo i razorili manastir ostali su u Simnjici. Da ne bi

bili malobrojni, oni su kasnije pozivali i druge saplemenike

iz Albanije da doĊu u njihovo naselje, pa je tako Simnjica

postala muslimansko-albansko selo.[17]

U selu Dţepĉištu

nalazio ce manastir sv. Bogorodice. Jednom, kada je narod

bio skupljen u manastiru, došli su "Turci" [muslimanski

Albanci] i zapalili manastir zajedno s narodom.[18]

Potpuno ista slika dobija ce i prouĉavanjem oblasti na

glavnom udaru albanske ekspanzije tokom XVIII-XIX veka,

od Metohije do Toplice i Masurice. Kolonizacija Albanaca je

od samog poĉetka praćena nepodnošljivim terorom, koji je,

uzet u svojoj ukupnosti, uzrok masovnom iseljavanju Srba.

Na Kosovu u uţem smislu, na primer, prouĉavanje uzroka

za iseljavanje Srba iz njihovog zaviĉaja ili iz etapne oblasti

njihovog povlaĉenja pred albanskim valom otkriva upravo

te ĉinioce Navešćemo samo nekoliko primera. Dogandţići u

donjoj Gušterici su izbegli od Tetova zato što su poubijali

aramije [albanske razbojnike] u svojoj kući. I Karalići u

Konjuhu napustili su pećki kraj pošto su ubili nekog

Albanca itd. Ova ubistva su dolazila u odbrani ĉasti ili

imanja. Neki su zbog tih nasilja napuštali kuće i imanja i

selili ce i bez "padanja na krv". Sojevci u Topliĉanu iselili su

ce iz Sojeva u Gornjoj Moravi zato što kao kovaĉi nisu hteli

of 478

Albancima da kuju motike preko reda, a Boškovići u

Babinom Mostu su napustili svoje selo Borĉane "u

KaraĊorĊevo vreme", jer su, kako im predanje veli,

Arbanasi tada na planini zbog bune u Srbiji ĉinili veliki

zulum. Iseljavali su ce Srbi i da izbegnu prisilno

poturĉivanje.[19]

U zauzimanju zemlje za svoja naselja

Albanci su vrlo ĉesto bili bezobzirni, a kada su nailazili na

otpor u tome, njihova je agresivnost bila još

bezobzirnija.[20]

Srpsko stanovništvo dobeglo u oblast Gornje

Morave napustilo je svoj zaviĉaj uglavnom zbog zuluma, u

koje spadaju ubistva, pljaĉke, otimanje imanja i ţena i

sliĉno.[21]

Velika albanska nasilja, u razliĉitim oblicima,

glavni su uzrok i seljakanju srpskog naroda u samoj oblasti

Gornje Morave. Vrbiĉani su u Komanac pobegli "od

gaĊanje", tj. od pokušaja ubistva od strane Albanaca.

Jancići su iz Ţegre prešli u Donju Budrigu, jer su im tamo

Albanci ugrabili dve devojke, pa hteli i treću. Reĉ "zulum"

oznaĉava ovde sva nasilja i neĉoveštva, pod njom ce

podrazumeva ucena ["rabuš"], ubistvo, proterivanje sa

imanja i otimanje imanja, "peĉenje" uţeţenim vršnikom,

"udaranje na obraz" [silovanje], rad na poturĉivanju itd.

Zulum je bio toliko neizdrţljiv da ce mahom beţalo ispred

Albanaca. Ovo seljakanje nije vršeno na mahove, već

neosetno i postepeno, tako da je usled njegova sukcesivnog

trajanja dolazilo i do toga da u nekom selu ne ostane nijedan

srpski dom. U ovim sluĉajevima nije dolazilo do toga da selo

potpuno zapusti, nego je samo vršena smena stanovništva,

jer su ce Albanci u ovakva sela, ako ne pre a ono poĉetkom

njihova raseljavanja, uvek lako uvlaĉili i time potpomagali

zapoĉeti proces. Upadljiva je ĉinjenica da su ce Albanci

manje seljakali, a to ne stoga što su mlaĊi u ovim oblastima,

već zato što ih na ovo niko nije primoravao. To što je reĉeno

za Albance vaţi i za islamizovane i albanizovane Srbe [22]

of 478

U oblasti Kumanova Albanci su ce naseljavali uglavnom na

dva naĉina: planskom kolonizacijom od strane turskih vlasti

posle velikih srpskih seoba na sever od kraja XVII veka, i

drugo, ubacivanjem u naseljena srpska sela, postupnim

naseljavanjem iz susednih severnih i zapadnih predela. O

prodiranju Albanaca u srpska sela u XIX veku ima i pisanih

dokumenata. Oni najpre kao samci osvoje koji srpski dom i

imanje i proteraju Srbe, pa onda dovedu i svoju porodicu.

Jovan Hadţi-Vasiljević navodi sluĉaj sela Dumanovce, kao

primer postupnog uvlaĉenja Albanaca u srpsko selo, i nasilja

"iznutra": "Ubivav gi, paliv gi, pljaĉkav gi, ali oni ne

ostaljav svoje kuće i selo; i ostalja li ce onaj krasoća" -

navode ce reĉi meštana.[23]

Ispitivanjem porekla pojedinih

porodica vidi ce kako su Albanci potiskivali ispred sebe Srbe

i kako su ce ovi postupno uklanjali ispred Albanaca Tako ce,

na primer, zna da je vranjska porodica Mašutkovići

starinom svojom iz sela Vrbana u kome odavno nema

nijedne srpske duše, pa da ce, beţeći ispred Albanaca, prese

lila iz sela Vrbana u selo Reljan, kad su ce Albanci jaĉe

poĉeli širiti i u Reljanu, ona ce odatle preselila u selo

Leosoje, dok ce nije, najzad, preselila u grad Vranje.

Ovakva je bila sudbina mnogih srpskih porodica koje su

potiskivali Albanci.[24]

Cela Gornja Pĉinja je, u stvari,

utoĉište begunaca koji su ce ovde sklanjali od albanskog

zuluma - iz okoline Preševa, Kumanova, Vranja, Gnjilana,

Kosova, Poljanice, Puste Reke i iz drugih krajeva koji leţe

jugozapadno, zapadno i severozapadno od Gornje Pĉinje.[25]

Metod albanske infiltracije opisao je P. Nikolić prema

izuĉavanjima Poljanice. Prvi su ce Albanci, kaţe on,

naseljavali mahom na prevaru, i tek posle su ce nasilniĉki

širili, otimajući imanja stanovnicima. Kada su ce doseljavali,

bili su jadni i ţalosni. Najpre bi obiĉno dolazili sami, a posle

of 478

su im stizale porodice. Kukali bi i preklinjali da ih stanovnici

u selima, gde su naišli, prime na konak. Ovi su ih iz

saţaljenja primali u svoju kuću, ali ce Arnautin nije više

udaljavao iz kuće. Ĉim mu stigne porodica, smesti ce u kući,

izbaci sve što mu ne treba, pa će onda reći onome koji ga je

primio na konak: "Ja idem ĉak iz Malesije, sad idi ti!". Tako

su ce zaselili prvi doseljenici Arnauti gotovo u svima,

naroĉito pograniĉnim selima Poljanice. Kada su ce tako

nastanili, poĉeli su potom nasilniĉki da ce šire u ostalim

selima. Tako su ce nasilniĉki zaseljavali i Arnauti iz bliskih

golaĉkih sela Najpre su ubijali ĉobane, a potom su ce vodile

prave borbe prilikom kosidbe livada, stanovnici su ih u prvi

mah uvek odbijali [Dobroševo, Drenovac, Roţdace], ali su ih

ovi najposle ipak raseljavali.[26]

Isto tako, svuda ce mogao

evidentirati još jedan naĉin zloupotreba sluţbe ĉuvara i

zaštitnika ["derudekdţije"]. U Masurici su ce prvi

doseljenici Albanci u prvi mah naselili radi zaštite

stanovnika u selu. Kada su potom ekonomski ojaĉali i

namnoţili ce, poĉeli su ce dojuĉerašnji ĉuvari nasilniĉki

širiti. Najpre su poĉeli ubistvima raseljavati stanovnike sela

Masurice, a potom i ostale. U selu Masurici ubili su dva

deteta i prinudili stanovnike da ce sele. U Surdulici su

nasilniĉki pritisli neka imanja, ubili Stevana Pusulju i

naselili ce. Potom su poĉeli otimaĉine u Alakincu, Dlugojnici,

Lmenĉi i redom po svom Masuriĉkom polju. U Alakincu

imali su najpre košare, pa su ce potom stalno nastanili. U

Dlugojnici su drţali u prvi mah trmke [pĉele], pa su potom

prešli i tamo ce naselili. Tako su redom zahvatali selo za

selom. Stanovnici su uzmicali u bliska planinska sela. Na

osamdeset do devedeset godina pre Nikolićevog istraţivanja

[tj. 1824-1834] nasilniĉki su zauzeli i Vardenik, pošto su

ubistvima raselili to selo.[27]

of 478

Nasilje kao glavno obeleţje albanske kolonizacije i osnovni

uzrok velikih iseljavanja juţnoslovenskog stanovništva u

Makedoniji i Staroj Srbiji istiĉe i Jovan Cvijić još u svom

kapitalnom delu Osnove za geografiju i geologiju Makedonije

i Stare Srbije [1911] "Kao u Debar i Golemu Reku, i u

Kuĉevo, Zajas, Kopaĉ i Poreĉ sve više prodiru Arbanasi.

Gde još nisu prodrli i nastanili ce, javljaju ce u ĉetama kao

zulumćari, pljaĉkaju stoku i odvode u Debar, odvode i

ucenjuju decu, napadaju na sela, time uĉine najpre

nemogućnim rad i ţivot u selima, jer ce najpre napusti

stoĉarstvo po planinama i obraĊivanje zemljišta, koje je

dalje od sela. Opasno je i goru seći za graĊu i alatke, to ce

moţe samo još oko sela raditi. Stanovništvu ce, dakle, takvim

zulumćarstvom oduzmu svi ţivotni uslovi i ono mora ići u

peĉalbu. Prema tome peĉalba stanovnika iz Kiĉeva i Poreĉa

nije znak ni neplodnosti zemljišta ni guste naseljenosti, već

nesigurnosti, kao što je sluĉaj i u Maloj Reci. Poznato je,

dalje, da mnogi peĉalbari ostanu u zemljama u koje idu.

Ovako gotovo opustela sela moraju imati arnautske

najamnike ili derudendţije, koji ih ĉuvaju. Oni ili neko od

njihovih najpre ce nasele u slovenskim selima, i mesto po

šumama zulumćari su sada u selu. Oni drţe vezu sa svojim

saplemenicima u Debru i ovi ih pomaţu. Nastaju otmice

imanja, ubijanja, i slovenskog stanovništva postepeno

nestaje i iseljava ce. Tako je u Kopaĉu selo Drugovo strah za

svoju okolinu. Tim naĉinom je i malo selo Brakjan u Poreĉu

opasno za okolna sela postalo".[28]

Cvijić opisuje i metod

naseljavanja Albanaca u tetovskoj oblasti [Donji Polog], u

suštini na isti naĉin kao i znatno kasnije Jovan Trifunoski:

"Najpre su [Albanci - D. B.] zauzeli planinska sela oko Šara

a zatim ce postepeno spuštali u tetovsku kotlinu, koju,

pomenuto je, još nisu ni u pola osvojili. Kao prethodnici i

vesnici migracije došle su najpre arnautske aramijske ĉete,

of 478

koje su otimale stoku, razvaljivale baĉila i onemogućile

šarskom stanovništvu opstanak; uporedo s tim išlo je

naseljavanje po nekoliko arnautskih kuća u selima. One su

posle dozivale svoje plemenske i bratstvene srodnike ili zbog

toga što su ovo bolje i prostranije paše ili po jednoj

arbanaškoj osobini: Arnauti istog bratstva i plemena vole ce

i pomaţu i jedan bi drugome došli u pomoć i na velike

daljine i pored velike opasnosti; tim arnautskim grupama od

kuća po srpskim selima bila je potrebna takva pomoć".[29]

1 EJ I, 68 (ćiriliĉno izdanje).

2 T. Smiljanić, Mijaci, 41-42.

3 T. Smiljanić, Mijaci, 77.

4 T. Smiljanić, Mijaci, 83.

5 T. Smiljanić, Kiĉevija. 427.

6 T. Smiljanić, Kičevija, 437-438.







13 J. Trifunoski, Polog, 174


of 478 15

J. Trifunoski, Polog, 191.


17 Manastir je obnovljen 1935-1936, ali su ga Albanci ponovo

razorili 1943, zaklavši kaluĊera i poslugu: J.

Trifunoski, Polog, 213.

18 J. Trifunoski, Polog, 347. I Skopski Derven je od kraja

XVIII veka, otkada su poĉeli dolaziti albanski doseljenici,

pozornica otimanja, ubijanja i svakojakog nasilja nad

pravoslavnim Makedoncima, koji tad nisu bili sigurni ni za

ţivot, ni za imanje: J. Trifunoski,Skopski Derven, 341-342.

19 A. Urošević, Kosovo, 82-83.



22 A. Urošević, Gornja Morava, 88, 90.

23 J. Hadţi-Vasiljević, Juţna Stara Srbija I, 179-180, 181, 185.

24 J. Hadţi-Vasiljević, Juţna Stara Srbija II, 135.

25 J. Trifunoski, Pčinja, 57, 59.

26 R Nikolić, Širenje Arnauta, 124-125.

27 P. Nikolić, Širenje Arnauta, 126; ypor. P. Pavlović, Seobe

Srba i Arbanasa, 73.

28 J. Cvijić, Osnove III, 1050-1051.


of 478

5. Uzroci albanskih migracija

Prinudnim iseljavanjem Srba iz Stare Srbije uĉvršćivali su

ce poslednjih dvesta do trista godina rezultati jednoga od

izuzetno dramatiĉnih osvajanja u istoriji Evrope novijih

vremena. Postavilo ce zato pitanje o uzrocima i prirodi

ovoga sloţenog istorijskog, etnološkog i sociološkog procesa.

Kako je i zašto došlo do pokretanja ove velike albanske

seobe na istok, i zašto je ona dovela do tako krupnih

posledica?

Jovan Cvijić je prvi posvetio svu potrebnu paţnju ovom

pitanju, ne zadovoljavajući ce tradicionalnim predstavama.

Te su ce predstave o ovom zbivanju svodile na sledeću

shemu: Srbi u velikim seobama s kraja XVII i poĉetka

XVIII veka napuštaju Kosovo; na "ispraţnjenu zemlju"

naseljavaju ce albanski brĊani i šire po njoj, razgoneći

nasiljem "mali ostatak" srpskog stanovništva. Cvijić je,

meĊutim, uoĉio da ce albanske seobe iz Albanije, kao i

srpske sa Kosova, javljaju u sklopu jednoga daleko šireg

zbivanja, kojim je zahvaćeno ĉitavo dinarsko stanovništvo

od Veleške klisure do Zagrebaĉke gore; ono je obeleţeno

postepenim, ali u krajnjem rezultatu masovnim

preseljavanjem i premeštanjem naroda na ovako oznaĉenoj

teritoriji. U razliĉitom ritmu, sva ova kretanja, koja je Cvijić

nazvao "metanastaziĉkim", poĉinju još krajem XIV veka i

traju do naših dana. Albanski narod je jednim svojim delom

zahvaćen ovim procesom i uĉestvujući u njemu utiĉe na

njegov razvoj i tok. Moraju ce zato videti svi uzroci

metanastaziĉkih kretanja na Balkanskom poluostrvu,

zakljuĉio je Cvijić, da bi ce odgovorilo i na pitanje kako je i

zašto došlo da iseljavanja Srba i do albanske kolonizacije

srpskih zemalja.

of 478

Najpre su uoĉeni i na prvo mesto stavljeni istorijski i

psihološki uzroci.[1]

Poĉetni impuls pokretanju masa dalo je

tursko osvajanje: to su seobe prouzrokovane turskom

najezdom krajem XIV i tokom XV veka; to bi bio prvi

metanastaziĉki talas, kojim su pokrenute juţnoslovenske

mase Makedonije i Srbije, a potom i Bosne, i bacane u

etapama na sever i u zapadne krajeve. Tokom prvog

razdoblja turske vladavine dolazi do izraţaja i uticaj

janiĉara na raseljavanja, zapravo "danka u krvi", kojim ce

sve do 1676, kada je ukinut, svake ĉetvrte godine oduzimala

petina dece od šest do devet godina radi islamizacije i

regrutovanja. Da bi to izbegli, ljudi su beţali u šume i u

planinske oblasti ili ce iseljavali na teritoriju Austrije ili

Venecije. Uostalom, "ovo uzimanje dece u toku dva i po veka

imalo je ista dejstva kao da je svake ĉetvrte godine bila po

jedna migracija".[2]

Seobe su prouzrokovane i austrijsko-

turskim ratovima, najpre u razdoblju XV i XVI veka, a

potom do kraja XVII i u XVIII veku. Velike seobe ce

dogaĊaju, prema tome, u nizu drugih, pokrenutih iz istih

uzroka, u sklopu ili usled vojnih operacija, turskih prema

severu ili austrijskih prema jugu: i u jednom i u drugom

sluĉaju premeštane su srazmerno velike mase srpskog

stanovništva. Ulogu uzroka metanastaziĉkih kretanja imaju

zato i bune, uglavnom u toku XVII i XVIII veka; posle

svakog ustanka, redovno bezuspešnog, pokretao ce

pobunjeni narod sa svoga ognjišta da ce spase od turskog

pogroma. Cvijić navodi i krdţalijske horde kao uzrok

raseljavanju, a pošto ih sastavljaju uglavnom Albanci

muslimani, vredi navesti šta taĉno Cvijić o tome kaţe:

"Krajem XVIII i u poĉetku XIX veka formirala su ce u

evropskoj Turskoj mnogobrojne krdţalijske horde. Ovim

imenom su nazvane", objašnjava Cvijić, "pljaĉkaške ĉete.

MeĊu njima su bile najpoznatije one koje su ce skupljale oko

of 478

Ali-paše janjinskog i Pazvan-Oglu vidinskog. Bilo je i

drugih, manje poznatih. U ove ĉete su stupali ljudi raznih

narodnosti, poglavito Arbanasi. Bez vere i zakona, krdţalije

su ţivele na raĉun hrišćana i bili su njihovi najsuroviji

ugnjetaĉi. Pustošili su sela i ĉitave oblasti, naroĉito u šopskoj

zoni i u centralnim i pindskim delovima Poluostrva.

Stanovništvo ce povlaĉilo pred njima i rasturalo u svima

pravcima".[3]

Svi ovi istorijski uzroci, nazvani tako zato što su im

neposredan povod istorijski dogaĊaji, prepliću ce sa

psihološkim i moralnim motivima. Cvijić to odliĉno

objašnjava: "Najvaţnija je ona unutrašnja uzbuna koju

oseća potĉinjeno stanovništvo prema zavojevaĉu, naroĉito

kad je ono razvijene nacionalne svesti; sliĉne su vrste i

psihološka stanja, koja ce razvijaju usled pritiska i surovosti

zavojevaĉa". Pri tome bi ce valjalo osloboditi zablude,

smatra Cvijić, da su beţanje pred zavojevaĉkom vojskom

glavne seobe, tim pre što ce tada svet odjedanput u masama

krene. "Postoje i druge, po svome demografskom rezultatu

kud i kamo masovnije seobe, a one su izazvane ekonomskim

ili psihološkim uzrocima, najĉešće u kombinaciji; iako ce pri

ovim seobama retko kad u jedanput krenu velike grupe

stanovništva, već su to mahom manje grupe, najĉešće

pojedine porodice, pa su im i kretanja spora. One su stalne,

traju vekovima, prolaze mirno, mahom neopaţeno, i njima

ce u stvari najviše izmeni etniĉki sastav stanovništva

pojedinih oblasti. Tek kad ce uzmu u obzir ekonomski i

psihološki uzroci", kaţe Cvijić, "onda je jasno zašto su

najmnogobrojnije migracije poticale iz Dinarske sisteme,

naroĉito iz njenih karsnih oblasti".[4]

of 478

Šta je, dakle glavna karakteristika seoba izazvanih

ekonomskim uzrocima.[5]

To je "iseljavanje stanovništva iz

zemalja koje su privredno slabe u zemlje koje su ekonomski

snaţne; konstatuje ce, dakle, uvek znatna razlika izmeĊu

zemlje matice, koja je osrednjih i slabih sredstava za ţivot, i

zemlje naseljavanja, koja ce redovno odlikuje većom

plodnošću i raznovrsnim izvorima za ljudski ţivot". Najveća

razlika izmeĊu zemlje matice i zemlje kolonizacije na

Balkanskom poluostrvu je izmeĊu karsnih oblasti i

planinskih krajeva dinarskog sistema, s jedne, i Šumadije,

severne Bosne, Slavonije, Srema, Banata i Baĉke, s druge

strane. To je, po mišljenju Cvijića, glavni uzrok što su iz

Crne Gore, Stare Raške i Hercegovine vekovima tekle

migracione struje prema pomenutim zemljama. Stvar je u

tome što u karsnim zonama dinarskog podruĉja ima malo

ziratne zemlje, a priraštaj stanovništva je veliki. I u

normalnim godinama postoji nesrazmera izmeĊu izvora za

ţivot i broja stanovništva, pa ce tako jedan deo stanovništva

mora iseljavati da bi ce drugi deo ishranio i odrţao. Tu ce

stiĉu uslovi za "prirodnu i stalnu" migraciju. Cvijić zapaţa i

postojanje celoga jednog "ciklusa razvijanja", ali od turskog

osvajanja ka našem dobu: stanovništvo ce povlaĉi u planine,

u povoljnim klimatskim uslovima i "zdravom

patrijarhalnom" reţimu tako doseljeno [odnosno izbeglo]

stanovništvo ce uveća znatnim priraštajem; oblast postaje

mala i pojedina plemena i grupe ulaze u "ljute borbe, do

istrebljenja, radi proširivanja teritorije za pašu"; pobeĊena

plemena i grupe ce iseljavaju, najpre u bliţe, a potom i u

dalje oblasti dinarskog gorja; stoĉarima postaje tesno, pa

docnije, izgleda tek od XVII veka, u masama poĉinju da ce

iseljavaju u udaljene niske i plodne krajeve, u kojima su

raznovrsnija sredstva za ţivot, za raznim olakšicama za rad i

ţivljenje. Prenaseljenost u oblasti kolonizacije, opet, izvodi

of 478

stanovništvo ponovo u planine, pa ce ceo krug tima zatvara i

ciklus ponavlja. Uz to ce moraju uzeti u obzir i klimatska

kolebanja. Gladne godine su naroĉito pokretale narod na

preseljavanje. "U severnoj Albaniji, severno od reke Maće, u

planinskoj oblasti Miridita i Malisora, koja i u najboljim

godinama ne moţe svojim ţetvama ishraniti stanovništvo,

ĉesto su ce u rano proleće sretali izgladneli ljudi i ţene koji

silaze u Metohiju, u Zabojanu i Zadrimu. Zato su iz ovih

oblasti stalno polazile metanastaziĉke struje u pomenute

krajeve i Kosovsku kotlinu, a nerodne godine su ih samo

ojaĉale".

Cvijić posmatra i naroĉite društveno-ekonomske uzroke,

kmetski reţim i ĉifĉijski sistem, koji je osobito podsticao

mnogobrojne unutrašnje migracije, u granicama jednog

vilajeta, kada je zavisan seljak - najamnik [ĉifĉija] prelazio

iz jednog ĉitluka u drugi, da bi kod drugog bega [ĉitluk-

sahibije] našao bolje uslove za ţivot.

Cvijić, dakle, pridaje ekonomskim uzrocima

metanastaziĉkih kretanja na juţnoslovenskom podruĉju

veliki znaĉaj, ali napominje da je i ekonomskim i

psihološkim migracijama "sluţio kao kvasac koji izaziva

vrenje turska vladavina i moralno i ekonomsko stanje njome

stvoreno".[6]

Razume ce, objašnjenje ne bi smelo da bude

pojednostavljeno niti u jednom niti u drugom pravcu ne

moţe ce svesti na ekonomske uzroke,[7]

kao što nije mogućno

ove velike pokrete masa objasniti ni samo istorijsko-

politiĉkim okolnostima. Do seoba, onih "velikih" na mahove,

kao i drugih, postepenih no trajnih, dolazi oĉigledno kada ce

steknu raznovrsni uslovi. Ekonomski uslovi su podloga na

kojoj je bilo mogućno da ce pokrene i razvije veliki pohod

albanskog naroda na istok, ali će tek u naroĉitim istorijskim

of 478

i društvenim okolnostima ovo preseljavanje "stoĉara" i

"brĊana" postići efekat prisvajanja i denacionalizacije

srpskih teritorija i genocida nad srpskim narodom. Postoji,

naime, kvalitativna, bitna razlika izmeĊu albanskih i drugih

dinarskih migracija, bez obzira na to što su im ishodišta,

ekonomski i geografski, ista.

Sigurno je da su "ĉeste gladne godine u prenaseljenim

Brdima gonile ljude da traţe izvore za ţivot", kako veli

Lutovac govoreći o poreklu stanovništva u Roţajama i

Štavici. "Jedni su ga nalazili istiskujući slabije iz svoje

sredine, koji su ce morali nekud seliti. Kad nije bilo više

prostora i jaĉi rodovi ce odluĉuju na seobu, pošto su

prethodno ĉetovanjem upoznali i osigurali mesto gde će ce

naseliti".[8]

To mišljenje, koje ce zasniva na navedenim

pretpostavkama o demografskoj eksploziji u planinskim

oblastima dinarskog sistema, preovlaĊuje u jednom delu

srpske antropogeografske literature. Atanasije Urošević, na

primer, govoreći o Novobrdskoj Krivoj reci, kaţe da ce kod

Albanaca kao uzrok iseljavanja iz ranijeg zaviĉaja najĉešće

navodi "teskoba zemljišta": nije bilo mesta za ţivot, što će

reći da ce u njihovoj zemlji matici u XVII veku poĉela

javljati prenaseljenost stanovništva, pa ce suvišak morao

iseljavati.[9]

Svoja istraţivanja Kosova isti autor zakljuĉuje

konstatacijom da su uzroci doseljavanja albanskog

stanovništva na Kosovo razni, ali su meĊu njima "svakako

najvaţniji i najopštiji privredni uzroci". Relativna

prenaseljenost u severnoj Albaniji traţila je, navodno,

oduške, a ona joj ce ukazala delimiĉnom ispraţnjenošću

Metohije, Kosova i susednih oblasti po iseljavanju jednog

dela Srba iz njih prema severu u austrijsko-turskim

ratovima krajem XVII i u prvoj polovini XVIII

veka.[10]

Uzroci albanskom prodiranju prema kosovsko-

of 478

metohijskoj oblasti, uopšteno je na drugom mestu, uglavnom

su ekonomske prirode: slabo zemljište u planinskoj i

krševitoj severnoj Albaniji bilo je faktor za iseljavanje

stanovništva, ali je taj faktor i po turskom osvojenju Stare

Srbije i Albanije slabo dolazio do izraţaja sve do kraja XVII

veka - zbog relativno guste naseljenosti srpskoga ţivlja na

Kosovu i u Metohiji i njegovog otpora prema samovlasnom

albanskom prodiranju. Ovo je bilo omogućeno tek

istorijskim dogaĊajima s kraja XVII i u prvoj polovini

XVIII veka, kada su srpska naselja i srpski ţivalj u

kosovsko-metohijskoj oblasti postali "razreĊeni". Tada je

poĉela jaĉa struja albanskog doseljavanja.[11]

Neka su druga istraţivanja, meĊutim, stavila u sumnju

opštu vrednost ove "ekonomsko-socijalne" teorije o

uzrocima naseljavanja Albanaca. Još je P. Nikolić u svom

znaĉajnom radu o širenju Albanaca, govoreći o njihovom

naseljavanju krajnjih severoistoĉnih oblasti u Pomoravlju

od kraja XVII veka, primetio da sve govori u prilog tome da

ce oni nisu ovamo širili zbog kakve prenaseljenosti u svojoj

domovini, već su ih na ovu stranu naroĉito upućivali i

naseljavali; postojao je izgleda kod Turaka naroĉiti sistem

naseljavanja, ĉiji je cilj bio slabljenje i rasparĉavanje

srpskog ţivlja i pribliţavanje ka granicama tadašnje

Srbije.[12]

On ce pita zašto su Albanci došli ĉak ovde [u

Toplicu i leskovaĉki kraj, odn. u Poljanicu i Klisuru] kada je

kraj bio naseljen, a prema zapadu je bilo još krajeva reĊe

naseljenih ili i bez naselja. Objašnjenje za ovo nalazi u tome

što su Albanci u te "daleke severo-istoĉne oblasti" naroĉito

bili upućivani, kako bi zauzimanjem Veterniĉke i Grdeliĉke

klisure prekinuli vezu izmeĊu srpskih zemalja severno i

juţno od tih klisura, i da u sluĉaju rata smetaju srpsko

prodiranje uz Moravu, kao što ce doista i dogodilo 1878.

of 478

godine.[13]

U presudnost ekonomskih motiva u svim

oblastima severne i zapadne Makedonije, posumnjao je

Jovan Trifunoski, koji je podrobno istraţivao ove oblasti.

On izriĉito veli, na primer, za Polog: "Ispitao sam poreklo

svih arbanaških rodova koji danas ţive u pološkim selima,

ali ni od jednog nisam ĉuo da su im ce preci tu naselili zato

što su tu došli na prehranu. Takvog doseljavanja ima samo

kod nekoliko poarbanašenih, ranije srpskih rodova

poreklom iz prizrenske Gore".[14]

Relativno siromaštvo

prethodne oblasti kao ekonomski uzrok doseljavanja

Albanaca identifikovano je u radovima ovog istraţivaĉa

samo u Kumanovsko-preševskoj Crnoj gori.[15]

Inaĉe ce na

celom ovom podruĉju iza doseljavanja Albanaca moţe

prepoznati politiĉki faktor, turska vlast i politiĉki interes.

Turska drţava je sama podsticala albansku kolonizaciju:

Albanci su doseljeni uglavnom kao muslimani, to jest glavni

nosioci i oslonac turske vlasti. Štaviše, osporena je teza o

demografskoj eksploziji u matiĉnoj oblasti i ispraţnjenosti

oblasti kolonizacije: "Njihova matiĉna oblast za vreme

Turaka nije bila prenaseljena i Arbanasi su ulazili u pološka

sela ĉije je stanovništvo hrišćansko i

slovensko".[16]

Primećeno je sasvim taĉno da je, na primer,

Kaĉaniĉka klisura svojim prirodnim i privrednim

osobinama dosta sliĉna predelima u severnoj Albaniji, i da

zbog toga muslimanski doseljenici poreklom iz Albanije

"nisu dolazili privuĉeni jakim ekonomskim uzrocima, već

što su njihovu migraciju u ovu vaţnu strategijsku i središnju

balkansku oblast Turci naroĉito upućivali".[17]

To vaţi i za

Skopski Derven, koji "nije povoljniji od mnogih predela u

Arbaniji".[18]

U svim ovim sluĉajevima, po mišljenju J.

Trifunoskog, radi ce o planskom naseljavanju Albanaca sa

ciljem da ce razbije kompaktni slovenski ţivalj u oblastima

koje su ce od kraja XVII veka dizale na ustanak; da ce

of 478

pomoću muslimansko-albanskih kolonista prekine dodir

izmeĊu Jugoslovena na severu i jugu; da novi stanovnici

budu smetnja osloboĊenju hrišćana, i da turska drţava ima

više stanovnika muslimanske vere duţ pojedinih vaţnih

strategijskih komunikacija. Stoga su Albanci, u Pologu, na

primer, zaposeli sve izlazne i ulazne taĉke na pološkim

saobraćajnicama, pa je na taj naĉin slovensko stanovništvo

Pološke kotline odseĉeno i zagraĊeno Albancima sa svih

strana. Ovakva planska naseljavanja muslimanskih

Albanaca i drugih neosmanlijskih muslimana [prema tome i

muslimana srpskog jezika] vršila je turska drţavna vlast sve

do 1912. godine i u drugim našim krajevima [Metohija,

Kosovo, okolina Skoplja, Kumanova, Vranja, Pelagonija,

Ovĉe polje itd.]. Upravo je glavna duţnost albanskih

kolonista bila da ce bore zajedno s turskom vojskom protiv

svake opasnosti spolja i iznutra, da drţe pod kontrolom

slovensko-hrišćansko stanovništvo [raju] te da olakšaju

eksploataciju ovog podvlašćenog stanovništva. Oni su zato,

pored znatnih povlastica [besplatna zemlja, šume, pasišta],

imali i svoju vojnu organizaciju na ĉelu s barjaktarima.

Istorijski je potvrĊeno da su tetovske paše, svi albanskog

porekla, uslovili i pomagali doseljavanje mnogih poloških

Albanaca, omogućavajući im da besplatno [i bez kazne]

zahvataju ĉitave atare starijih slovenskih sela.[19]

Albanija i pograniĉne juţnoslovenske oblasti, za razliku od

ovih, udaljenih oblasti Makedonije, još su predstavljale reĊe

naseljene krajeve.

Da je bilo plana u naseljavanju proizlazi i iz pojave što ce

prvobitni malobrojni muslimanski doseljenici iz Albanije

ovde nisu naseljavali grupisano u jedno selo ili u manji broj

sela, već su rasporeĊivani obiĉno od jedne do pet porodica u

of 478

svim selima. Ĉest je sluĉaj da su ce radi rasporeĊivanja po

oblasti još pri samom doseljavanju isti rodovi i porodice

cepali dajući malobrojne albanske stanovnike za po više

naselja.[20]

Ustanovljeno je, pored ostalog, da ce bekstvo

pojedinih Albanaca od krvne osvete ne moţe uzeti kao uzrok

od većeg znaĉaja, jer je to mahom pojedinaĉno naseljavanje,

koje bez pomenutih drugih pobuda ne bi moglo dovesti do

velikih albanskih migracija.[21]

Opravdano je, dakle, govoriti i o politiĉkim uzrocima

albanskih seoba. Kako je to dobro primetio Vasa Ĉubrilović,

"raseljavanje i naseljavanje stanovništva od uvek je bilo

vaţno sredstvo raznim drţavama u razna vremena kad su

htele da osiguraju svoju premoć u pojedinim balkanskim

zemljama", a posledica svega je "da balkanske zemlje ĉesto

menjaju etnografsku sliku, osobito posle ratova i

ustanaka".[22]

Dolazeći iz Azije, doneli su Turci iz nje i jedan

od najstrašnijih ali i najsigurnijih naĉina da ce ukroti jedan

narod ili osigura posed jedne zemlje, poznat još starim

Asircima i Vaviloncima: uništiti ili prorediti raseljavanjem

nesigurno stanovništvo i zameniti ga novim pouzdanijim.

Turska ga je ĉesto upotrebljavala na Balkanu.[23]

Prema tome, dva su osnovna ĉinioca albanske kolonizacije:

ekonomske prilike i turska politika. Ako zanemarimo do

sada nepotvrĊenu teoriju o prenaseljenosti planinskih

podruĉja kao cikliĉnom uzroku siromaštva i metanastiĉkog

kretanja brĊana prema ravnici, ostaje kao sigurno da je

opšte osiromašavanje planinskog stanovništva i

nemogućnost da ce opstane na svojoj zemlji primarni impuls

za iseljavanje iz nje, bilo ono privremeno ili trajno.

Osiromašenim stoĉarima u planinama Albanije plodne

ravnice i ţupe Metohije, Kosova, Pomoravlja i zapadne

of 478

Makedonije postaju osobito privlaĉne u doba opšteg

ekonomskog propadanja i krize turskog feudalizma na

Balkanu. Usmeravanje ovih migracionih tokova uglavnom

prema srpskim zemljama istoĉno od albanskih planina samo

donekle je uslovljeno "razreĊivanjem" srpskog naroda u

razdobljima velikih ratova i ustanaka na toj teritoriji, ali to

nije bio ni glavni razlog ni bitna okolnost koja je albansku

kolonizaciju navukla na ove zemlje. Kljuĉna je okolnost -

islamizacija Albanaca, otuda i njihovo povlašćeno mesto i

odbrambena funkcija u turskom sistemu, od kraja XVII

veka sve više ugroţenom planovima evropskih sila da reše

Istoĉno pitanje, kao i teţnjom samih balkanskih hrišćana da

ponovo doĊu do svoje slobode i drţavnosti. Turci su, dakle,

naroĉito od poĉetka XVIII veka iz politiĉkih i strategijskih

razloga pomagali kolonizaciju muslimana na osetljivim

taĉkama i pravcima Tako je albanska kolonizacija srpskih

zemalja i delimiĉno Makedonije bila izvedena podsticanjem i

uz podršku turskih vlasti, propraćena islamizacijom,

asimilacijom i surovim nasiljem nad srpskim i makedonskim

narodom tokom ĉitavog XVIII i XIX veka.

No, bez obzira na sve uzroke koji dovode albanske koloniste

u Metohiju, na Kosovo, u Toplicu i Pomoravlje, u severnu i

zapadnu Makedoniju, svi ce istraţivaĉi slaţu u tome da je

glavni uzrok iseljavanju srpskog i makedonskog

stanovništva, i u lokalnim i u širim dimenzijama, upravo

albanska kolonizacija i nasilje kao njen vid i metod.

Pogotovu je srpski narod ţrtva ne samo jedne stihije nego i

plana o njegovom fiziĉkom uništenju na jednom veoma

širokom prostoru.

Uglavnom u XVIII i XIX veku stvorio ce albanski klin, koji

ce, po reĉima B Ĉubrilovića, "oslanjajući ce osnovicom

of 478

Debar-Rogozna na svoje etnografsko zaleĊe, duboko zario u

naše zemlje, dopro do kapije samog Niša i razdvojio naše

severne zemlje od juţnih. Ovaj albanski klin je od velike

vaţnosti za politiĉke i kulturne veze naših zemalja sa severa i

zapada sa oblastima oko Vardara. On je bio ona preĉaga,

koja je tokom celog XIX veka smetala Srbiji i Crnoj Gori da

razviju onako jaku akciju u Juţnoj Srbiji kako su

ţelele".[24]

Širokim pojasom pravca zapad-istok, tj. od

Kosova preko Kaĉanika, Kumanova i Bujanovca, sve do

Pĉinje, "albanski naseljenici kao ţivi bedem razdvojili su

jugoslovensko stanovništvo na severu od onog na jugu. Tako

su bila preseĉena meĊusobna seljenja i meĊusobni uticaji

izmeĊu jugoslovenskih pokrajina na jugu i severu. Svima

oblastima juţno od ovog albanskog pojasa bile su preseĉene i

kulturne veze i sva mešanja sa ostalim jugoslovenskim

podruĉjima na severu. Ove naše pokrajine postale su

udaljene jedne od drugih više nego da su ih razdvajale

stotine kilometara".[25]

1 J. Cvijić, Metanast. kretanja, 25-34; Vrlo dobar osvrt na

uzroke migracija: V. Stojanĉević, Kosovsko-polimske

migracije u Srbiju kneza Miloša, Glasnik Etnografskog

instituta 9-10 (1960-1961, obj. 1961) 179-198.


3 J. Cvijić, Metanast. kretanja, 30; Balk. poluostrvo, 149.

Najzad, velika su preseljavanje usled ratova za nezavisnost u

XIX i XX veku. "Svako teritorijalno uvećavanje Srbije,

1833, 1878. i 1912. godine, pratile su migracije: stanovništvo

iz zemalja koje su ostale pod turskom upravom napuštalo je

rodni kraj i naseljavalo ce poglavito u novoosloboĊene

krajeve": Metanast. kretanja 34; Balk. poluostrvo, 152.

of 478 4 J. Cvijić, Metanast kretanja, 24-25; Balk. poluostrvo, 144-

145.

5 J. Cvijić, Metanast. kretanja, 34-43.


7 Npr.: M. Krasnići, Savremene promene, 212; ili, još ranije

D. Tucović, Srbija i Arbanija, 9-10.

8 M. Lutovac, Roţaje i Štavica, 351.

9 A. Urošević, Novobrd. Kriva Reka, 40.



12 P. Nikolić, Širenje Arnauta, 122.

13 P. Nikolić, Širenje Arnauta, 123-124.


15 J. Trifunoski, Kumanov.-preševska Crna Gora, 98.


17 J. Trifunoski, Kačanička klisura, 495.

18 J. Trifunoski, Skopski Derven, 333.


20 J. Trifunoski, Skopski Derven, 333.


of 478 22

B. Ĉubrilović, Polit. uzroci, 26

23 B. Ĉubrilović, Polit. uzroci, 27

24 V. Ĉubrilović, Polit. uzroci, 43

25 J. Trifunoski, Doprinos Sretena Vukosavljevića

proučavanju migracija u Makedoniji, Seoski dani Sretena

Vukosavljevića 9 (Prijepolje 1981) 54.

V OSLOBODILAĈKI POKRETI SRBA U XIX VEKU

1. Srpski ustanci i poloţaj Srba na Kosovu do prvog

oslobodilaĉkog rata 1876.

Prvi srpski ustanak 1804. godine ne moţe ce posmatrati

samo kao revolucionarni pokret naroda beogradskog

pašaluka; njegov domet i program daleko su širi. Nije ce

oslobaĊao samo beogradski pašaluk, već srpski narod širom

Turske: KaraĊorĊeva Srbija je imala da bude nacionalno-

revolucionarno jezgro svesrpskog oslobodilaĉkog pokreta, a

ovaj, opet, okosnica oslobodilaĉkog pokreta svih balkanskih

hrišćana. Stoga ce već u toku ustanka zapaţaju koraci da ce

njegovo dejstvo proširi, da ce šumadijski pokret poveţe sa

drugim aktivnim ili pritajenim centrima otpora i bune, te da

ce postigne jedinstvo akcije. KaraĊorĊe je 1804. godine

pokušao da ustanak proširi i na delove Crne Gore, Bosne i

Hercegovine, a 1806. godine operacije ustaniĉke vojske

usmerene su ka Starom Vlahu, Bosni i Metohiji. U Starom

Vlahu je izbio opšti ustanak, kao i u Drobnjacima [1805],

Rovcima i Moraĉi. Ustanci su izbili još u Pirotu, Nišu,

Leskovcu, bosanskom Podrinju [1807], Bosanskoj krajini

[1809] i zapadnoj Bugarskoj [Vidin i Sofijski sandţak].

Ustanici pod komandom Milana Obrenovića izbili su na

of 478

liniju Višegrad-Nova Varoš, a Radiĉ Petrović prodire

dolinom Ibra preko Raške do Novog Pazara. Istovremeno

šire ce operacije i preko granice beogradskog pašaluka - u

Toplicu i prema Nišu, dakle u juţnomoravski basen i prema

Kosovu. Još energiĉnije ce srpski ustanak širi u ovim

pravcima 1809. godine. Savez sa Rusijom, koja ce tada

nalazila u ratu protiv Turske, KaraĊorĊe je nastojao da

iskoristi za širenje ustanka i operacije prema Bosni i

Hercegovini [Sjenica 5. maja, a Novi Pazar 18. juna 1809].

Neuspeh prvog srpskog ustanka 1813. godine nije zaustavio

ovaj široki oslobodilaĉki pokret: iz beogradskog pašaluka,

delimiĉno osloboĊenog u drugom srpskom ustanku 1815,

uporedo sa strpljivom diplomatskom borbom za autonomiju

i nezavisnost traje i borba za proširivanje oslobodilaĉkog

pokreta na druge, još porobljene delove srpskog naroda, pa i

drugih hrišćana na Balkanskom poluostrvu. Granice

beogradskog pašaluka konaĉno su savladane 1833, kada je

autonomnoj Srbiji priznato i "šest nahija" na juţnim i

istoĉnim granicama pašaluka, do linije koja je preko Tape,

Golije i Raške, Kopaonika i Jastrepca prelazila Juţnu

Moravu ispod Niša, a onda preko Gramade i Pandirala

izbijala na Staru planinu. To je upravo ona osnovica sa koje

će Srbija poći u prvi oslobodilaĉki rat protiv Turske 1876.

godine.

Ĉetrdesetih godina formulisan je i potpuni nacionalni

program osloboĊenja srpskog naroda i uloga koju

osloboĊena Srbija ima da odigra u tome. To

je Načertanije Ilije Garašanina [1844]. OsloboĊenje svih

Juţnih Slovena je glavni cilj Srbije, ali u okviru osloboĊenja

svih neosmanlijskih naroda i zajedno s njima. Srbija mora

obezbediti slobodan trgovinski put do Jadranskog mora,

of 478

kako bi ce oslobodila austrijske stege, a to je upućuje na

rešavanje albanskog pitanja. Garašanin je raĉunao na

saradnju sa katoliĉkim Albancima i on još 1844. uspostavlja

vezu s njima. Najpre šalje Stefana Verkovića 1844. godine u

severnu Albaniju, a od 1846. je u vezi sa miriditskim opatom

Gasparom Krasnikom, zahvaljujući kome je došlo i do

sporazuma o zajedniĉkoj akciji sa miriditskim knezom Bib

Dodom 1849. godine.

Garašanin je i kasnije pridavao veliki znaĉaj pridobijanju

Albanaca za jednu široku akciju protiv Turske. U jednom

memoaru knezu Mihailu krajem 1860. on ukazuje na

potrebu da ce radi na odvajanju Albanaca od Turaka, da ne

bi oni u sluĉaju ustanka oteţali dejstvo srpsko-grĉkog

saveza. Privredna nerazvijenost, kulturna zaostalost i

odsustvo bilo kakvog nacionalnog centra kod Albanaca

predstavljali su veliku teškoću. Garašanin tada još nije za

nezavisnu Albaniju. U razgovorima sa Grĉkom 1860. godine

usvojeno je naĉelo podele Albanije: Srbiji severna Albanija

sa okruzima Draĉ i Elbasan, a Grcima Berat i Korĉa, no taj

ugovor nije potpisan. Nešto kasnije Garašanin zakljuĉuje da

je bolje stvoriti od Albanije nezavisnu drţavu, te u novim

pregovorima sa Grĉkom predviĊa da rad na zadobijanju

Albanaca bude zajedniĉki, a posle pobede će im ce ostaviti

sloboda da odluĉe hoće li ce organizovati u zasebnu drţavu

izmeĊu Vojuše i Drima ili će ce pripojiti Srbiji i Grĉkoj.

Konaĉni tekst ugovora od 14. avgusta 1866. predvideo je

pravo svih naroda koji uzmu uĉešća u borbi za svoje

osloboĊenje da biraju izmeĊu prisajedinjenja Srbiji ili

Grĉkoj i nezavisne drţave, "ĉlanice balkanske

konfederacije".[1]

of 478

Pitanje o budućnosti Albanaca u perspektivi oslobodilaĉke

borbe balkanskih naroda protiv Turaka bilo je naroĉito

sloţeno zbog toga što je putem islamizacije velika većina

albanskog naroda bila svrstana u redove neprijatelja i

tlaĉitelja, ĉija ce vlast imala rušiti. Raĉuna ce da je tokom

XIX veka već oko 70% Albanaca bilo

islamizovano.[2]

Islamizovani Albanci su bili najuporniji

branitelji staroga poretka i osmanlijskog legitimiteta na

Balkanskom poluostrvu. Udarne jedinice u suzbijanju

nacionalnih pokreta i ustanaka, od srpskog 1804. do grĉkog

1821, ĉinili su albanski muslimani. Lepold Ranke u

svojojSrpskoj revoluciji [1829] pominje Albance koji u toku

ustaniĉke 1815. godine u dolini i na brdima s juţne strane

Zapadne Morave idu u pljaĉku i u lov na ljude.[3]

Još u

prvom srpskom ustanku Srbi su ce sudarali sa Albancima

kod Karanovca [Kraljeva], Niša i Sjenice, a 1813. KaraĊorĊe

preduzima izvesne korake da spreĉi podizanje Albanaca

protiv Srbije, angaţujući na tome Crnu Goru. Vuk Karadţić

je zabeleţio kako je još Kuĉuk-Alija, jedan od ĉetvorice

beogradskih dahija, 1804. godine pokušao da ce probije

"kroz Šumadiju k Arnautskoj, i tamo da kupi vojsku pod

platu i da dovede u Biograd da ce brane od raje".[4]

Srpski

napori bili su, znaĉi, usmereni ka neutralizaciji islamske

mase Albanaca, s jedne strane, a s druge, ka pridobijanju

katoliĉkih Albanaca [Malisora i Miridita], bilo u direktnom

kontaktu ili preko Crnogoraca. U samoj Srbiji, tj. u

beogradskom pašaluku, a onda u ustaniĉkoj kneţevini, jedan

deo muslimanskog stanovništva po varošima ĉinili su

Albanci, pored Bosanaca-muslimana, koji su saĉinjavali

većinu srbijanskih "Turaka". Arhivska istraţivanja su

pokazala da je u Srbiji za prve vlade kneza Miloša [1815-

1839] bilo više Albanaca nego što bi ce u prvi mah moglo

pomisliti. "Ona masa Turaka", kaţe Tihomir ĐorĊević u

of 478

jednoj posebnoj studiji o tome, "što ce u Srbiji u vreme

kneza Miloša pominje, nije bila turskog porekla, već su to

bili, većim delom, Srbi muhamedanske vere i, manjim

delom, Arnauti. Njih je bilo nešto i meĊu onim janiĉarima,

koji su ce posle smrti Bećir-paše u Srbiju doselili".[5]

Najsuroviju osvetu za oba srpska ustanka i za konaĉni

gubitak beogradskog pašaluka imali su da podnesu Srbi na

Kosovu i Metohiji, pre svega zbog toga što su i sami

uĉestvovali u oslobodilaĉkom pokretu, boreći ce u redovima

ustaniĉkih vojski, a potom i kao veliki revolucionarni

potencijal koji bi Srbija i Crna Gora mogle iskoristiti u

svojim daljim oslobodilaĉkim akcijama. Proganjan i

raseljavan već stotinu godina pre toga, srpski narod je u

vreme svojih ustanaka 1804. i 1815, i neposredno posle njih,

na Kosovu i Metohiji, u Staroj Srbiji, bio podvrgnut

sistematskom istrebljenju. "Istorijski poloţaj srpskog

naroda na širem podruĉju ... Kosova, naroĉito u

prištinskom, prizrenskom, pećkom, pa i u susednim

krajevima novopazarskog, vranjskog i skopskog pašaluka u

prvim decenijama XIX veka bio je izuzetno nepovoljan i

teţak. Teški oblici ekonomske vezanosti srpskog seljaka u

sistemu turskog feudalizma, velikim delom i zbog grubog

politiĉkog pritiska na hrišćansko stanovništvo uopšte u

carevini, što je od kraja XVIII veka uzelo veoma široke

razmere, ovde su dobijali vid sistematskih i straviĉnih racija

i pljaĉke sa ciljem da ce ĉitava jedna već duboko

podjarmljena, potpuno obespravljena i u svakom pogledu

sputana populacija od nekoliko stotina hiljada ljudi, nasilno

primora da promeni etniĉka obeleţja i da ce odrekne svoje

verske i nacionalno-kulturne osobenosti kao dela srpskog

naroda".[6]

of 478

Dvadesetih i tridesetih godina XIX veka upravljao je

prištinskim pašalukom Jašar-paša, Albanac. To je vreme

velikih progona i zlostavljanja Srba na Kosovu. Kaţe ce za

njega da je "utamanio" 79 srpskih sela, što znaĉi da su

seljaci pobijeni, raseljeni ili proterani zbog otpora turĉenju i

ĉitluĉenju, i da je još isto toliko sela bilo naterano da većim

delom preĊe u islam. Sva srpska sela sa naslednim

baštinama, na bivšim spahilucima, pretvorena su u ĉitluke;

razorena je društvena obiĉajna organizacija, uništena

opštinska narodna samouprava, razbijena etniĉka

homogenost srpskih seoskih naselja, a obiĉajno pravo kojim

su ureĊivani unutrašnji odnosi meĊu srpskim seljacima [oko

sporova, potrica i dr.] bilo je zamenjeno turskim sudom i

subašama kao predstavnicima neposredne turske vlasti u

srpskim selima. Crkvena organizacija, konstatovano je

dalje, takoĊe je napadnuta: sveštenici su ganjani i ubijani,

crkve rušene, manifestacije verskog ţivota zabranjene. "Od

Jašar-pašinog vremena, verski ţivot Srba bio je za nekoliko

decenija unapred tako snaţno potiskivan da ce nalazio na

putu da gotovo sasvim zamre. Tada je na primer Graĉanica,

najveći spomenik graditeljstva srpske kulture i etniĉkog

prisustva Srba na Kosovu, bila potpuno zapuštena, a

bogosluţenje u njoj zabranjeno".[7]

Isto stanje je bilo i van prištinskog pašaluka, na ĉitavom

podruĉju albanske ekspanzije. U borbi protiv grĉkih

ustanika [1821-1829] zapamćene su po zlu albanske

muslimanske jedinice. Svetogorski zapisi svedoĉe o zulumu

koji "jersovski Arnauti" [tj. Albanci stacionirani u Jerisosu,

na prilazu Svete Gore] ĉine atonskim manastirima i posebno

Hilandaru.[8]

Pošto je ustanak bio okonĉan, Albanci su ce

odmetnuli od vlasti te su napadali na mirno stanovništvo,

pljaĉkali i ubijali. Tada su naroĉito stradale makedonske

of 478

oblasti Marijovo i Tikveš, kao i drugi krajevi zapadno od

Vardara, gde ce tada i "poduţe osetilo kretanje arnautskih

pljaĉkaša u većoj meri no ranijih vremena". Stanje potpune

anarhije u srednjoj Albaniji do 1830. godine, a potom u

severnoj, odrazilo ce i na povećanom broju slovenskih

izbeglica iz Albanije u zapadnoj Makedoniji i Povardarju

["zapadna metanastaziĉka struja"].[9]

Veliku nevolju priĉinjavali su srpskom i makedonskom

narodu i svi pokreti albanskih paša u to vreme. Nastojanja

Porte da krajem XVIII veka i posle srpskih ustanaka

sprovede reformu vojske i drţavnog aparata, te da stane na

put anarhiji i raspadu carstva, naišla su na ţestok otpor

upravo u Albaniji. Pašaluci u severnoj i juţnoj Albaniji

praktiĉno su ce odmetnuli od centralne turske vlasti: Bušati

u Skadru, Tepeleni u Janjini. Skadarskom Mustafa-paši

Bušati ["Škodra-paša"] nisu bile tuĊe ni teţnje za

eventualnim otcepljenjem od Porte radi osnivanja

samostalne albanske drţave, mada ni njegov pokret, kao ni

drugi, nije dobio širinu jednoga albanskog nacionalnog

oslobodilaĉkog pokreta. Vojska Mustafa-paše, po njegovom

konaĉnom raskidu s Portom 1830, osvojila je ĉitavu severnu

i zapadnu Makedoniju, kao i zapadnu Bugarsku do linije

Sofija-Samokov-Dupnica-Ćustendil-Veles-Debar, ali je

pretrpela poraz na Babuni 21. aprila 1831. godine.[10]

Od 1839. godine i dalje kroz XIX vek ponašanje Albanaca

muslimana u juţnoslovenskim zemljama, kao i u samoj

Albaniji, odreĊeno je stavom prema reformama koje su pod

pritiskom evropskih sila zavoĊene u turskoj drţavi. Te

godine je donet tzv.Tanzimat [Gilhanski hatišerif], kojim ce

prvi put u Turskoj pokušao uvesti pravni poredak

evropskog tipa, umesto staroga šerijatskog poretka.

of 478

Proklamovana je neprikosnovenost ljudskog ţivota, ĉasti i

imanja; ravnopravnost u naĉinu razrezivanja i skupljanja

poreze; zaveden je nov sistem skupljanja regruta i sluţenja u

vojsci. Albanski begovi i muslimanske mase, meĊutim, nisu

bili voljni da prihvate ove reforme. Protiv centralne vlasti

oni ce sada bore u ime starih prava: s jedne strane, za

islamsko [šerijatsko] pravo, a s druge, za svoje plemenske

autonomije - patrijarhalnog tipa - koje ce sada narušavaju

novim sistemom plaćanja poreza i regrutacije.

Konzervativni u svojoj društvenoj i politiĉkoj suštini, ovi

centrifugalni pokreti albanskih muslimana bili su upereni i

protiv hrišćanskog stanovništva, koje je, navodno, krivo što

su ukinuta stara prava i zavedene reforme suprotne

tradicionalnom poretku. Velika komešanja meĊu

Albancima, koja su ce pretvorila u stanje hroniĉne anarhije,

pogaĊala su srpsku i makedonsku raju na najteţi mogući

naĉin. Raja je glavni objekat ovog neprijateljstva i, samim

tim, glavna ţrtva albanskog antireformnog pokreta. Od

ĉetrdesetih godina XIX veka talas nasilja, koji je sa

likvidacijom albanskih paša [Mustafa-paša, Mahmud-paša

Rotul i Jašar-paša, 1835-1836] samo za kratko vreme bio

zaustavljen, preplavio je srpske zemlje sa novom silinom.

Nepodnošljivo stanje dovelo je do velikog ustanka srpskog

naroda u niškom vilajetu u proleće 1841, koji je zahvatio

celu juţnu Srbiju i zapadnu Bugarsku, a organizaciono je

pripreman i u prizrenskom, Ċakoviĉkom, pećkom,

novopazarskom i prištinskom pašaluku. Ustanak su surovo

ugušili Albanci muslimani. Ima osnova da ce prihvati

mišljenje da je to trebalo da bude opšti ustanak Srba i

katoliĉkih Albanaca pod turskom vlašću [Bosna,

Hercegovina, severna Albanija, zapadna Bugarska i niški

pašaluk].[11]

Ubrzo posle neuspeha ovog ustanka, već 1844,

of 478

dolazi do veoma široke pobune Albanaca u pašalucima

Vranja, Tetova, Prištine i Skoplja protiv gilhanskih reformi,

ali velikim delom protiv same raje. "Zulumi koji su onda

poĉinjeni prelazili su uobiĉajene forme poniţavanja i

muĉenja raje, da su o tome bili upoznati i evropski konzuli".

Uzroci ovog albanskog ustanka svode ce na odbijanje da ce

stupi u nizam [tj. u regularnu tursku vojsku] i da ce prihvate

reforme iz tanzimata. U sluĉaju Vranja povod je bio

podizanje hrišćanske crkve; ovde je muslimanski fanatizam

išao tako daleko da su srpski mladići, privezani uz drveće,

bili peĉeni na vatri.[12]

Period od 1831. do 1847. godine ĉini, inaĉe, posebno

poglavlje u albansko-turskim odnosima. Posle pada

Mustafa-paše taj period predstavlja niz pokušaja [buna i

ustanaka] da ce odbace Portine reforme meĊu Albancima.

Već 1835. izbija ustanak u Debru, Peći i Đakovici. U Debru,

posle proglašenja Gilhanskog hatišerifa, 1840. izbija

pobuna; 1843/44. godine Omer-paša Latas ugušuje bunu

kosovskih Albanaca. Sledećih godina ce niţu bune i kaznene

ekspedicije: 1845 [Đakovica], 1846 [Miriditi, Malesija,

Mati].[13]

Posle 1851. izbija nov talas ubistava i pljaĉkanja u

Solunskom i Bitoljskom sandţaku; po ĉitavoj juţnoj

Makedoniji i severnoj Tesaliji operišu ĉete albanskog

bašibozuka, ĉija nasilja izazivaju veliku emigraciju

slovenskog stanovništva u Grĉku. Anarhija ce proširila na

Sereski sandţak 1853. godine. Tada evropski konzuli u

Solunu podnose solunskom valiji kolektivnu notu za zaštitu

hrišćana i evropskih trgovaca.[14]

Krajem 1855. dolazi do

većih nereda u prizrenskom pašaluku, a nasilje postaje

neizdrţljivo u okolini Peći i Deĉana; ovde je paja imala da

snosi i sve troškove boravka turske vojske [mnoge sluţbe

komore, konaka i vanrednih poreza]. Manastir Deĉani je

of 478

sluţio kao mesto kantonovanja vojske, te su okolna srpska

sela morala opsluţivati carske trupe.[15]

Stanje srpskog

naroda bitno je oteţano i u krimskom ratu [1853-1856],

kada Porta sprovodi otvoreno protivslovensku i

antipravoslavnu politiku; time je u Staroj Srbiji u stvari bio

dovršen "onaj proces na radikalnom menjanju dotadašnje

etniĉke, konfesionalne, demografske i socijalne strukture,

koji je zapoĉeo tako energiĉno sprovoditi još Jašar paša

prištinski".[16]

Stanje srpskog naroda pod tursko-albanskim igom sredinom

XIX veka najbolje pokazuje sudbina manastira Deĉana.

Manastir je bio pod zaštitom turskih vlasti i albanskih

"vojvoda",[17]

ali je njegova sudbina u krajnjoj liniji zavisila

od lokalnih namesnika. Sredinom XIX veka lokalne vlasti su

mahom bile neraspoloţene, iz verskih razloga, da ovoj

hrišćanskoj bogomolji pruţe punu zaštitu, ili su bile

nemoćne da spreĉe prekomerno i svojevrsno pljaĉkanje

manastira od strane nekih Albanaca muslimana.[18]

Ţalbe

monaha nisu pomagale: sultanov ferman iz 1849, kojim je

obećana zaštita carske lavre, nije imao nikakvog stvarnog

dejstva, jer "u planini ferman ne vaţi" [urmanda ferman

jok].[19]

Zato ce arhimandrit deĉanski Serafim Ristić obraća

"prošenijem" ruskom caru Aleksandru II, 15. februara

1859, u kome braća manastira Deĉana "sa suzama ce mole

za snaţnu zaštitu od divlji i svirepi Arnauta, koji ce Boga ne

boje, a carske turske zapovesti ne slušaju. Ova obitelj

Gospoda Vsedrţitelja opkoljena sa sviju strana ovim

nepokornim plemenom, zaista ce naodi kao u lavovim

ustima". Serafim upozorava ruskog cara da će taj zulum, a s

druge strane oskudica u novcu, primorati bratiju "da ostave

ovaj divni spomen pravoslavni vremena serbskoga naroda,

of 478

ovu jedinu potporu pravoslavija u ovome kraju, ovu jedinu

utehu poraboćeni vernih".[20]

Deĉanski iguman Serafim obratio ce sultanu Abdul-Azisu i

evropskim silama u ime Srba pećke nahije 1860, jednim

većim memorandumom ["tuţbom"], u kome su navedeni

primeri nasilja što ga albanski muslimani pećkog kraja i

uopšte u Staroj Srbiji ĉine nad srpskim narodom.

Memorandum je objavio i u posebnoj brošuri pod

naslovom Plač Stare Srbije [Zemun, 1864], posvećenoj

Vilijemu Dentonu i evropskoj javnosti. Zbog velikog znaĉaja

i izvanredne dokumentarnosti ovog memoranduma, valja ce

na njemu više zadrţati.[21]

U poĉetku tuţbe veli ce da je pećki hrišćani podnose "protiv

nasilnih Arnauta zulumćara, kojih su zloupotrebljenja

svaku meru prevazišla, i kojima ako ce na put ne stane

prinuĊeni smo iz zemlje, koja je krvlju naših predaka

napojena, i sa garišta našeg seliti ce, a to onde, Ċe nam Vaše

Veliĉanstvo mesto naĉinilo bude pa ako će to i u Anadoliji

biti, samo jednom da ce od nesnosima zloupotrebljenja

zulumćara osloboĊeni vidimo". Dalje ce konstatuje da su

Peć i pećka nahija pod neprestanim terorom od strane

Albanaca iz šest sela: Ukĉe, Istiniće, Streoc, Deĉane, Crveni

Breg i Vokša. Oni nagovaraju i druge Albance da "jadnu

raju muĉe, zlostavljaju i ubijaju", narušavajući carske

zakone. ReĊaju ce, potom, zloĉini u 68 taĉaka, ali ih je više,

jer u jednoj taĉki bude i po nekoliko. Tu su pljaĉke,

silovanja, otmice, ubistva i sakaćenja, "poljske štete" -

uništavanje useva, letine, stoke, ratarske opreme; tu su

preprodaje otetog imanja, nasilni ulazak u posed planine

[pašnjaka] i šume itd. Sve to turska vlast, policija i sud

tolerišu i pomaţu. Navode ce nasilja i bezakonja u samoj

of 478

Peći, u gradu gde je sedište turske vlasti, nad ţiteljima koji

su "zlostavljani, arani, ubijani" - i sve sa imenom i

prezimenom i nasilnika Albanca i ţrtve Srbina. "Bedna raja

[ce] i na oĉima paša napada i zlostavlja, a podobna i gora

bezakonja isti zlikovci i mnogi drugi u Đakoviĉkoj,

Prizrenskoj, Vuĉitrnskoj, Prištinskoj, Novobrdskoj,

Gnjilanskoj, Tetovskoj, Vranjskoj i drugim nahijama i

zemljama ĉine". Navešćemo samo nekoliko primera. Evo

primera preseljenja zbog nasilja: "Misleći Stevan Vuĉić da

će zulum i tiranstvo premeštajem iz mesta u mesto izbeći, iz

sela PograĊe kao pradedovine svoje u Drenovĉić nastanio ce;

no i tu ga zlo postiţe tim, što ga Arnauti dobrodolci poaraše,

a zlikovci Asan i Arslan iz Vokša 12 ćesa novaca nasilno

oteše mu. Ovom su prilikom isti zloĉinci i Arsi Maniću iz

istog mesta 1000 groša oteli, a pored ovog i koševe sa

pĉelama iz pakosti uništili mu, a tim sebe u zlokovarnom

zloĉinstvu zadovoljili, a ovoga prekomerno oštetili" [t. 10].

Zabeleţen je i sluĉaj kada neki Sulj-paša iz Peći u selu

Zlokućani "nemilosrdno i neĉoveĉno svojim nogama pred

njim desivše ce dete pregazi, koje je posle nekoliko sati, ne

mogavši izdrţati svirepo uĉinjeno zloĉinstvo nad njim

umrlo" [t. 13]. Stanovnici sela Lukavice nasilno su

napastvovani i globljeni; prava raje, što im je sultan

garantovao, "samo su na artiji napisana, a i do danas udelo

neprivedena" [t. 18]. Albanci ne daju Srbima da uţivaju ni

ono što im je fermanom dato. Tako Arnauti Jezernićani

nasilno oteše uţivanje belopoljske planine, "sapalivši nam u

istoj postojeći 7 stanova, a i jednog ĉoveka u tom napadanju

ranili su". Pošto su ce Srbi poţalili, pozvavši ce na ferman,

bude im ferman najpre oduzet i pocepan, a potom ce

Albanci Jezernićani krvavo osvete za to srpsko

"odbranaštvo" nekolikim ubistvima i silovanjem šest

devojaka [t. 22]. Livade deĉanske oteli su pa prodali Alil-agi

of 478

Šeremetu Pećaninu [t. 23]. Osam kola sena sa livada

deĉanskih "vatri predadoše" [t. 28]. Imanja srpska

jednostavno ce prisvajaju: u selu Sinaju "Amza Đok prisvoji

Stankovu livadu pri svekolikim pravima, koja on nad istom

imade" [t. 66]. Zabeleţeno je i nekoliko sluĉajeva razaranja

crkava i obesvećenja pravoslavnih svetinja. Tako "u selo

Belo Polje došavši neznabošci i zlokovarni zlikovci Zek

Asan, Etem Hasan, Jasan Vejselj, Hajdor Mahmut i Suljo

Fetaović crkvu još od izdavnih vremena naĉinjenu

raskopaše, i od cigalja i kamenja od crkve raskopane sebi

kuće i druge staje sagradiše, trpezu pak, na kojoj ce

beskrvna ţertva Gospodu prinošaše, obešĉestiti svetinju i

dimnjacima kuća svojih uzidaše, pa to isto i sa krstovima od

krovova skinuti ĉiniše" [t. 47].[22]

U memorandumu ce

naglašava da zlikovce ne samo niko ne sme tuţiti nego im

ništa ni pri samom vršenju zloĉinstva spomenuti ne sme,

"jer bi ga na ma s ovog sveta uklonili". Istinićani, tako, "iz

dana u dan sve veća zloĉinstva monastiru kom su oni

potĉinjeni [tj. po carskim hrisovuljama i sultanovom

fermanu - D. B.] ĉine, i jadnu raju u okolnim selima kinje,

araju, robe, pale i ubijaju, a sve na oĉima vlasti, koja ih na

takova zloĉinstva i ovlašćuje" [t. 53]. Serafim Ristić

naglašava da su u memorandumu nabrojana samo neka od

onih zala koja ce ĉine raji u pećkoj nahiji, a "podobna i gora

bezakonja" ĉine ce i u drugim nahijama. Na kraju

memoranduma ce upozorava: "ne naĊe li molba ova odziva,

to nek uvereno bude Vaše Veliĉestvo da će sirotna raja ne

samo ove nahije, no i ostale u stanju ovom nahodeće ce,

potraţiti sredstva spasavajuća, pa ako će to biti u samo

odsudno vreme za presto Vašega Veliĉanstva, ne po volji

svojoj na dela ova uzbuĊena, no jedinstveno ne mogući

svireposti zlikovaca snositi, primorana to uĉiniti".

Objavljivanje memoranduma, sa svoje strane, treba da

of 478

posluţi kao opomena evropskim silama da preduzmu kod

Porte potrebne korake "bednoj raji, koja na zemlji krvlju

svojih pradedova posutoj i prava liĉne slobode i imanja

zaštititi i to ĉas pre, dok ce ova nije, ĉemu je već vreme tu,

oruţanom rukom digla prava svoja braniti".

O krvavom albanskom teroru šezdesetih godina XIX veka,

kako nad srpskim tako i nad makedonskim stanovništvom,

govore veoma opširno i izveštaji ruskih konzula u Prizrenu i

Bitolju. Veliki ruski nauĉnik A. M. Selišĉev govori o

krvavom teroru koji je pratio naseljavanja Albanaca u

Makedoniji i Staroj Srbiji. "Samo su ce u malo mesta,

moţda, uspostavili dobrosusedski odnosi Slovena i

Albanaca", dodaje on. "Vladajući poloţaj muslimana u

odnosu prema Ċauru, pljaĉkaštvo došljaka, pasivnost turske

vlasti u obuzdavanju razbojništva Albanaca ugnjetavali su

slovensko stanovništvo. To ugnjetavanje postalo je još jaĉe u

drugoj polovini XIX veka uz zaoštrene religiozne razlike, uz

probuĊen nacionalno-društveni pokret, uz mešanje stranih

agenata u tom pokretu, uz ispoljenu drţavnu nemoć Turske.

Izveštaji konzula u Bitolju i Prizrenu o uslovima ţivota

slovenskog [i uopšte hrišćanskog] stanovništva u ovim

oblastima puni su uţasa".[23]

Tako ruski konzul u Prizrenu,

Timajev, piše 1866: "Pišu mi iz Peći da su zloĉini Arnauta

bezbrojni, da su stradanja hrišćana neizmerna i neizreciva, a

ovdašnje turske vlasti uveravaju da je sve mirno i niĉega

neobiĉnog nema. Ovim uveravanjima ni u kom sluĉaju nije

mogućno verovati, jer ja imam pozitivne dokaze o

neredovnom i nemirnom stanju zemlje".[24]

On razmišlja o

dimenzijama i posledicama masovne kolonizacije Albanaca

u Staroj Srbiji, te konstatuje da "albanski narod sve više

osvaja zemlje na koje ce naseljava i moţda će ce uskoro

desiti da on igra neku ulogu u sudbini Evrope, bez obzira na

of 478

to što je veći deo njegov sada u neobrazovanom i skoro

divljem stanju". Kolonizacija je nasilna, zemlja ce otima i

Srbi nagone na bekstvo. Pri tom ce mogu ĉuti argumenti od

strane Albanaca: ako ce pre mnogo godina toliko Srba

preselilo u Austriju, zašto da ce i ostatak ne iseli? "Kao što

su Turci bili isterani iz Srbije", dodaju Albanci, "tako

hrišćani treba da budu isterani iz prizrenskog sandţaka".

Suoĉeni smo, dakle, sa planskim proterivanjem Srba, sa

programom denacionalizacije odnosno albanizacije Kosova i

Metohije, još šezdesetih godina XIX veka. "Masovno

naseljavanje prizrenskog sandţaka od strane Arnauta",

nastavlja Timajev, "ne nailazi ni na kakve prepreke. Turska

vlada bi, izgleda, bila veoma zadovoljna da u toj provinciji

ne bude hrišćana. Od strane hrišćanskog stanovništva ni u

kom sluĉaju ne moţe biti otpora arnautskoj poplavi, jer su

hrišćani ovde suviše malobrojni a i zato što su strašno

razjedinjeni [pravoslavni i katolici - D. B.]. U normalnim

okolnostima moţe ce raĉunati", zakljuĉuje Timajev, "da na

jednog hrišćanina dolazi najmanje šest muslimana Arnauta,

izuzev zapadne i juţne periferije prizrenskog sandţaka, gde

je ĉisto arnautsko stanovništvo".[25]

Srpski narod ţivi u

strahu od pogroma. Prema jednom kasnijem izveštaju iz

Prizrena, "noć izmeĊu 20. i 21. marta [1869] bila je strašna

za pećke ţitelje. Po sećanju starinaca sliĉnih je noći bivalo

samo u varvarsko-janiĉarsko vreme pre trinaest godina [tj.

1856. - D. B.]. Od straha je sedam ţena pre vremena rodilo,

od koje dece je petoro umrlo, a mnogo dece i devojaka bacilo

u vrućicu i groznicu".[26]

Isto tako je i u Tetovu, nešto pre

toga [1867], bio zavladao meĊu hrišćanima paniĉni strah.

"Oni ne samo što ne smeju da izaĊu na svoje njive, nego ni

na ulicu u gradu. Svakome muslimanu je reĉ Ċaur stalno na

usnama. Nasilja, ubistva i pljaĉka dogaĊaju ce

uĉestano".[27]

U Tetovu je, piše isti konzul 1869, "poloţaj

of 478

hrišćana zbog surovih nasilja i mnogih pljaĉki, najoĉajniji

utoliko više što u zloĉinima uĉestvuju moćnici ovog

grada".[28]

Izveštaji Jastrebova iz 1871. i 1872. potvrĊuju isto

stanje terora.[29]

O stanju u Makedoniji govore izveštaji ruskih konzula u

Bitolju. Tako V. Maksimov piše Ignatjevu 29. novembra

1875. da su "ubistva hrišćana ĉešća i dobijaju suroviji i

uznemiravajući karakter. Kao i pre, turska vlast ostavlja

većinu zloĉina bez gonjenja; ako ce ono i pokreće,

muhamedanci ce lako puštaju iz zatvora usled nedostatka

svedoka, koji izbegavaju da ce pojave iz straha od osvete".

Spisak ubistava izvršenih za poslednjih osam nedelja u

bitoljskoj oblasti veoma je sliĉan onom u ţalbama pećkih

hrišćana.[30]

O neizdrţljivosti ovog terora svedoĉi i jedna

ţalba koju su seljani Buĉina 8. januara 1876. podneli

prilepskom kajmakamu, gde ce veli: "Molimo Bac

najpokornije da nas spasete od ovih zloĉinstava ili da

pošaljete carsku vojsku da nas pokolje, ili da nam naredite

da prodamo selo i da ce preselimo na drugo mesto, jer je

nemoguće podnositi više zloĉine koje nad nama ĉine ţitelji

sela Trnovca i Presil".[31]

Samo u pećkom okrugu od

septembra 1876. do septembra 1879. ubijeno je 126 hrišćana,

a nijedan ubica nije ne samo kaţnjen nego ni uhapšen.[32]

1 Vrlo dobar prikaz srpsko-albanskih odnosa posle XV veka,

a naroĉito u XIX veku, dao je B Vuĉković u EJ I, 155-159, s.

v. Arbanasko-juţnoslovenski odnosi. O Garašaninu i o

srpsko-grĉkim kombinacijama vid. tamo na str. 157. Osim

toga: D. Stranjaković,Arbanija i Srbija u XIX veku, Beograd

1937; isti, Kako je postalo Garašaninovo

"Načertanije", Spomenik SKA, 70 (1939); isti,Politička

propaganda Srbije u jugoslovenskim pokrajinama 1844-

of 478

1858, GIDNS IX/2 (1936). Vid. i: Prepiska Ilije Garašanina I

(1839-1849), Beograd 1950. Upor. B. Stojanĉević, Juţnosl.

narodi, 292-293; isti, Politika Srbije prema Albaniji u 19.

veku,ZDNMS 49 (1968) 5-25.

2 Poĉetkom XIX veka bilo je već najmanje 50% svih

Albanaca islamizovano. Proces je dobio u zamahu u XVII v.

na severu, a u XVIII veku naroĉito je zahvatio juţne krajeve

Albanije. Uoĉene su višestruke negativne posledice toga

procesa: G. L. Arš i dr. Kratkaja istorija Albanii, 42-43.

3 L. Ranke, Srpska revolucija, Beograd 1965, 146.

4 Vuk St. Karadţić, Prvi i drugi srpski ustanak, Beograd

1947, 64 (Prva godina srpskoga vojevanja na daije, obj. prvo

u "Danici" za 1828).

5 T. ĐorĊević, Arnauti u Srbiji za vlade Kneza Miloša (1815-

1839), AASJE 1 (1923) 197-198. Srpski deputati u Carigradu

1833. godine govorili su i o beogradskim "Turcima":

"Beogradski su Turci najgori zulumćari, sve sam Arnautin i

Bošnjak" (str. 198).

6 Istorija srp. naroda V/1, 14 (B. Stojanĉević).

7 Istorija srp. naroda V/1, 236-237 (B. Stojanĉević).

8 U zapisu hilandarskog rukopisa br. 282, iz 1826, monah

Spiridon Hilandarac govori o "velikoj napasti" koju su

monasi podneli od Lobut-paše i "od Arnauta koji u Svetoj

Gori seĊahu i od razbojnika; umalo da ne opuste Sveta

Gora... I velika zla podnesosmo od jersovskih Arnauta, a

takoĊe i od seraskerovih ljudi što seĊahu na karauli (tj. na

straţi - D. B.). Tada oboriše i olovo sa paraklisa i krstionice, i

bez starešine veliku napast podnesosmo. Tada izgoreše

of 478

kalamarijski metosi" (D. Bogdanović, Katalog Hilandara I,

125). Zabeleţena su, ranije, i albanska razaranja Rilskog

manastira: "Godine od Hrista 1778, meseca avgusta 16. dan,

u osvit ĉetvrtka, treći put opljaĉkaše sveti manastir prokleti

Arnauti, 30 duša, i izgoreše do temelja sve zdanje osim pirga

i crkve. Tada beše jao i kuku, u vreme carevanja

agarjanskog sultana Hamida 1778" (Lj.

Stojanović, Zapisi III, 206, br. 5854).

9 V. Radovanović, Tikveš i Rajec, 225.

10 B. Stojanĉević, Juţnosl. narodi, 50; upor. V.

Stojanĉević, Severna Albanija pod turskom vlašću 1830-ih

godina, IĈ 7 (1957) 123-143.

11 V. Stojanĉević, Juţnosl. narodi, 151-162.

12 B. Stojanĉević, Juţnosl. narodi, 172, 230-231.

13 B. Stojanĉević, Juţnosl. narodi, 285 i d.

14 B. Stojanĉević, Juţnosl. narodi, 302.

15 B. Stojanĉević, Juţnosl. narodi, 314.

16 V. Stojanĉević Juţnosl. narodi, 332-333.

17 O tome vid. S. Novaković, Crkveni vojvoda. Ostanak pećske

patrijaršijske hrisovulje u jednom narodnom običaju onoga

kraja,GNĈ 11 (1889) 289-295.

18 Klasiĉan je u tom pogledu zapis jeromonaha Serafima

(verovatno Ristića) u deĉanskom rukopisu br. 97, na listu

399, iz 1842. Tada ce "posvadiše Istinićani sa Deĉance i

Crvenobreţani zbog vode jaţa, koji će uzeti više vode ot

Bistrice Deĉanske. Otimljući koji moţe vode navrnuti više da

of 478

vade kolomboć (kukuruz - D. B.), Istinićani ubiju dva

Deĉanca. Posle drugi dan ubiju ovi dva njima i više rane. To

je bilo više crkve deĉanske. Treći dan ispod sela odvud ove

dve sela ujedno (tj. Deĉane i Crveni Breg - D. B.), a ono (tj.

Istinići - D. B.), otud vode Bistrice na ove biše ce za 4 sata.

Bilo je svašta, to ce prekide. Deĉanci i Crvenobreţani odoše i

dovedoše 1000 kuća svoj fis Gaš, pa udariše na Istiniće. Bi

boja ceo dan, izgoreše celo selo, ode Istiniće. Pade sa obe

strane mrtvije do sto ljudi i do 150 ranjeni. Više smo dali od

4 tovara ( =480 litara - D. B.) rakije za perenje ranjenike. A

konaka - to ce jelo i pilo, trošak stalo nama za 2000 groša".

Zanimljiv je i Serafimov zapis o albanskoj pobuni 1845: "A

što smo davali mi naše, samo otišlo za 6 hiljade groša, istina

nosio narod seljaci no kad ti je u kući davali smo na oriz,

pasul, luĉa, drva, izmet" (Lj. Stojanović, Zapisi V, 323 br.

9271).

19 B. Stojanĉević, Juţnosl. narodi, 234-235.

20 Serafim Ristić, Dečanski spomenici, Beograd 1864, 77-79.

21 Svi navodi su ovde iz te publikacije Serafima Ristića. Kod

primera ce navode odmah u tekstu one taĉke pod kojima su

zloĉini opisani u ţalbi.

22 Sliĉna obesvećenja beleţi ovaj memorandum i u selu

Lukavcu (t. 27), Istoku (t. 51), Suhom Grlu (t. 62), Sinaju (t.

65).

23 A. M. Selišĉev, Slav. naselenie, 7 i d.

24 A. M. Selišĉev, Slav. naselenie, 10.

25 A. M. Selišĉev, Slav. naselenie, 43-44

of 478 26

A. M. Selišĉev, Slav. naselenie, 45-46.

27 Prema A. M. Selišĉev, Slav. naselenie, 19.

28 Prema A. M. Selišĉev, Slav. naselenie, 19.

29 Prema A. M. Selišĉev, Slav. naselenie, 19-20.

30 Prema A. M. Selišĉev, Slav. naselenie, 25, 28-29.

31 A. M. Selišĉev, Slav. naselenie, 29-30.

32 A. M. Selišĉev, Slav. naselenie, 46-47.

2. Oslobodilaĉki ratovi Srbije i Crne Gore 1876/77. i 1877/78.

Oslobodilaĉki ratovi Srbije i Crne Gore protiv Turske 1876,

a potom 1877. i 1878. godine doveli su Srbe u prvi ozbiljan

sudar sa albanskim narodom. Od presudnog je znaĉaja u

tome ĉinjenica da je albanska kolonizacija upravo tokom

prve polovine XIX veka iz kosovskog vilajeta preplavila

delove niškog vilajeta, te da su Albanci bili već u Toplici,

Poljanici, Masurici i Krajištu. Plan osloboĊenja Stare Srbije

1876. godine predviĊao je posedanje prostranih srpskih

oblasti na kojima su ce već uveliko naseljavali ili naselili

Albanci.[1]

Stanje Srba na toj teritoriji bilo je vrlo teško.

Pojedine porodice, pa i ĉitava sela, iseljavaju ce iz Turske u

Srbiju zbog nasilja, a pljaĉkaški upadi, ubistva graniĉnih

straţara i drugih srpskih graĊana od strane albanskih ĉeta

svakodnevna su pojava; na granici ce bori i gine kao da je

rat već objavljen.[2]

Podstaknute masovnim ustankom Srba u Hercegovini i

Bosni 1875, kao i pokretima masa i bunama u Bugarskoj iste

godine, i Srbija i Crna Gora su raĉunale na sveopšti ustanak

of 478

hrišćanskog naroda pod Turcima kao na vaţan strategijsko-

politiĉki ĉinilac. Do sveopšteg ustanka nije došlo, niti u

juţnoj Srbiji niti na Kosovu i Metohiji, mada ce znatan broj

muškaraca iz tih krajeva, naroĉito iz pograniĉnih oblasti

Pomoravlja i sa Kosova, bio pridruţio srpskim trupama,

formirajući dobrovoljaĉke jedinice. Poziv Srbima da dignu

ustanak parirala je Porta pozivom Albancima da ce bore

protiv srpske vojske i protiv ustanika. Glavninu trupa koje

je Turska u drugom ratu [1877] bacila protiv Srbije

saĉinjavale su albanske ĉete i druge pomoćne snage, a

Albanci su bili angaţovani i u borbama na crnogorskom

frontu. U borbama za Prokuplje i Kuršumliju najţešći otpor

pruţili su Albanci [kod Kuršumlije, na primer, uz 400

nizama borilo ce protiv Srba oko 2000 Albanaca]. Posle

osloboĊenja Niša, 10. januara 1878, glavnina srpskih snaga

upućena je prema Kosovu. Na pravcu od Kuršumlije srpske

trupe su uspele da ce probiju u Malo Kosovo, srednja kolona

ce teško kretala planinskim zemljištem Golaka, vodeći

neprekidno borbe protiv Albanaca. Juţna kolona je postigla

najveći uspeh: njena prethodnica, pod komandom Radomira

Putnika, tada majora, oslobodila je Gnjilane i izbila na

prilaze Prištini, do sela i manastira Graĉanice.[3]

To je prvo

osloboĊenje Kosova, 1878. godine. Na ţalost, rusko-tursko

primirje u Jedrenu ne samo što je zaustavilo dalje

napredovanje srpske vojske nego je dovelo do njenog

povlaĉenja na demarkacionu liniju, povuĉenu od strane

srpsko-turske komisije 13/25. februara 1878. u skladu sa

odredbama Jedrenskog primirja. Srpska vojska na

kosovskom ratištu morala je da evakuiše osloboĊenu

teritoriju gnjilanske i dela prištinske kaze.[4]

U toku ratnih operacija 1877/78. godine došlo je do velikih

demografskih poremećaja na ĉitavom ratištu, kako u

of 478

oblastima koje je srpska vojska oslobaĊala, tako i u onim

predelima koji su ce nalazili u pozadini fronta na turskoj

strani, od Juţne Morave do Kosova polja. Naroĉito od 1875.

godine u Srbiju su navaljivali talasi izbeglica iz pograniĉnih

krajeva Turske. Pred terorom bašibozuka Ĉerkeza,

Albanaca i zvaniĉnih turskih vlasti mase hrišćana prelazile

su u Srbiju; u pograniĉnom podruĉju Srbije, na severnim

padinama Kopaonika i Jastrepca, bivalo je i po 200.000

izbeglica. Sa uspešnim ofanzivnim dejstvima srpskih trupa

krajem 1877. i poĉetkom 1878. godine izbeglištva su uzela

obrnut smer - pred srpskom vojskom beţali su Turci,

Albanci i Ĉerkezi, a u njihove kuće i na njihova imanja

poĉeli su ce naseljavati Srbi, pristigli sa raznih strana, a

najviše iz pograniĉnih okruga aleksinaĉkog, kruševaĉkog i

knjaţevaĉkog.[5]

Za kratko vreme su osloboĊena podruĉja

ostala bez albanskog stanovništva, koje ce potom planski

naseljavalo u pograniĉnim krajevima Turske, najviše na

Malom Kosovu i u Gornjoj Moravi, ali i u Krivoj reci ili na

Kosovu prema Ibarskom Kolašinu. U stvari, već u toku rata,

a pogotovu prvih meseci po zakljuĉenju primirja, došlo je do

svojevrsne nedobrovoljne razmene stanovništva, ĉime je

povraćen srpski karakter novoosloboĊenih oblasti juţnog

Pomoravlja i Toplice, ali je zato ojaĉan albanski elemenat u

istoĉnim podruĉjima kosovsko-metohijske oblasti, pogotovu

na samom Kosovu u uţem smislu reĉi. To je tzv. "inversna"

albanska metanastaziĉka struja, kojom je zahvaćeno i iz

osloboĊenih krajeva Srbije iseljeno oko 30.000 Albanaca.[6]

Iseljavanje Albanaca, Turaka i Ĉerkeza iz juţne Srbije,

osloboĊene 1878. godine, mora ce posmatrati u svetlu opštih

demografskih zbivanja koja su ce odigrala usled rata. Turski

poraz i nova podela balkanskih zemalja izvršena na

Berlinskom kongresu 1878. izazvali su i novo grupisanje

of 478

muslimanskih, a posredno i hrišćanskih masa. To je jedna

od krupnih posledica Berlinskog kongresa: migracije

stanovništva, kojima je izmenjena etniĉka i verska slika

odreĊenih oblasti. Navešćemo rezultate najnovijih

istraţivanja, iz Istorije srpskog naroda [V/1]. Već u prvoj

godini ustanka u Bosni i Hercegovini iz Bosne je prebeglo na

austrijsku stranu oko dvesta hiljada ljudi, a konaĉan

demografski gubitak Bosne i Hercegovine iznosio je 150.000

ljudi. Taj gubitak ce preteţno odnosi na srpsko i

muslimansko stanovništvo. Ako ce tome doda podatak da su

Srbi zbog kuge u tim zemljama od 1865. do 1871. izgubili

oko 237.000 ljudi, onda ce mora zakljuĉiti da su ukupni

gubici bili nenadoknadivi. Stanovništvo Hercegovine i

Sandţaka beţalo je u Crnu Goru, a iz juţne Srbije i Kosova

u Srbiju. Srbija je, kao što je pomenuto, izdrţavala 200.000

begunaca iz "postradalih krajeva sa više hiljada prebeglih

porodica" sa turske teritorije. Procenjivano je da je u Crnoj

Gori bilo 70.000 begunaca, ali taj broj je verovatno bio

znatno veći. S druge strane, muslimansko stanovništvo je

beţalo sa ugroţenog podruĉja; iz ustaniĉkih oblasti Bosne i

Hercegovine beţalo je u unutrašnje delove, a iz krajeva koje

su zauzele srpske i crnogorske trupe odlazilo je u Sandţak,

Makedoniju, Albaniju i na Kosovo. "Ne bi bilo preterano",

kaţe Milorad Ekmeĉić, "ako bi ce zakljuĉilo da su u

nemirnim godinama krize od 1875. do 1878. na Balkanu bila

pokrenuta dva miliona ljudi na beţanje sa svojih ognjišta, po

milion na obe verske strane".[7]

Posebnu paţnju izaziva sad

fenomen muslimanskih migracija, za koje ce veli da su

pospešene iz dva razloga: prvo, ratom i nesigurnošću, a

drugo, obiĉajem turskih generala da u povlaĉenju turske

vojske iz jedne oblasti pozovu i muslimansko stanovništvo

da krene za njom u sultanovu zemlju. Jedan od krupnih

razloga muslimanske migracije, uz to, bilo je odbijanje

of 478

muslimana da sluţe u nemuslimanskoj drţavi i da ce

podvrgnu reţimu ravnopravnosti, jednakih graĊanskih

prava i duţnosti. Tome je svakako doprinela i ţelja srpske

vlade da ce oslobodi muslimanskog stanovništva, mada je

Berlinskim ugovorom preuzela obavezu zaštite muslimanske

manjine i njenih imovinskih prava.[8]

Svi Albanci koji ce nisu

bili povukli, kao i svi njihovi povratnici sa turske teritorije,

iseljeni su nastojanjem srpskih vlasti odmah po zakljuĉenju

Berlinskog ugovora 1878. Ova politika "ĉišćenja"

novoosloboĊenih krajeva naišla je na opoziciju u Srbiji, ĉak i

u vojnim krugovima; nju odluĉno osuĊuje, kao nerazumnu, i

poznati pisac i javni radnik Jovan Hadţi-Vasiljević. On u

tome aktu srpske vlade vidi interes Austrije da u Srbiji ne

bude Albanaca, već da ce uz granicu Srbije stvori "što jaĉi i

prema Srbiji što ogorĉeniji kontigenat", tako da je

iseljavanje Albanaca, po tome shvatanju, išlo na ruku

austrijskim interesima protiv Srbije. Motivi srpske vlade bili

su, pak, u tome da ce stvori ĉisto srpska nacionalna drţava,

te da ce "oĉisti zemlja od nekrsta", da ce parališu koraci

Portini [revandikacije prema predelima naseljenim

Albancima] i da ce buduća akcija Srbije u pravcu kosovskih

predela i uopšte Stare Srbije što jaĉe obezbedi, i da ce u tim

krajevima koji su sada došli pod srpsku upravu osigura mir

i red. Radikalno iseljavanje je traţila Vrhovna komanda pod

uticajem izveštaja ratnih komandanata A. Oreškovića, St.

Biniĉkog i Đ. Horvatovića, ali ce protiv iseljavanja Albanaca

- posebno iz vranjskog okruga - usprotivio komandant

Šumadijskog kora, general Jovan Belimarković. On ce

pozivao na proklamacije u kojima je Albancima bila data

reĉ da ih srpske vlasti neće dirati, pa kako su ovi "dobri i

radni ljudi", on ih ni po cenu ostavke ne moţe i neće

iseljavati. Belimarkovića su podrţali i neki drugi

komandanti.[9]

of 478

Ishod srpsko-turskih ratova 1876/77. i 1877/78. bio je

sudbonosan za dalji razvoj Srbije i perspektivu njenih

oslobodilaĉkih teţnji ka ujedinjenju svih delova srpskog

naroda pod Turskom. Najpre je Sanstefanski mirovni

ugovor Turske i Rusije od 19. februara 1878. doveo u pitanje

bezmalo sve što je Srbija uspela da postigne svojim oruţjem

i mnogobrojnim ţrtvama, prepuštajući dobar deo

osloboĊenih oblasti novoj bugarskoj drţavi. Nasuprot

zahtevima Srbije, upućenima ruskom caru još 3. januara

1878, "da ce u preliminare mira kao i uslove primirja stavi

nezavisnost Srbije i prisajedinjenje Srbiji Stare Srbije ili

sadašnjeg Kosovskog vilajeta sa dodatkom

Vidina",[10]

granice sanstefanske Bugarske su obuhvatale Niš

i celo Ponišavlje, svu Juţnu i Gornju Moravu, i celu

Makedoniju, zahvatajući na jugu i dobar deo Albanije

[korĉanska kaza]. Srbija je, uz nezavisnost, dobila samo

nešto teritorija u severnim delovima Kosova: Stari Kolašin i

Malo Kosovo sa Vuĉitrnom i Podujevom. Prema tome

ugovoru, srpska vojska je imala da napusti prostrano

podruĉje Gornje Morave, Izmornika i Krive reke sa daleko

preteţnijim srpskim stanovništvom tih krajeva, a dobijala je

u lapskom srezu podruĉje sa albanskim stanovništvom i

malo srpskih seljaka. Stoga je na Berlinskom kongresu

srpska delegacija morala da vodi tešku borbu za

priznavanje makar onoga što je de facto oslobodila, pri ĉemu

ce sudarala sa isticanjem toboţnjih ili stvarnih etniĉkih

razloga.[11]

Turski je predlog predviĊao da "arbanaške

kaze" Vuĉitrn, Kuršumlija, Prokuplje i Leskovac ostanu u

granicama carstva, ukoliko ce to ne prihvati, traţila ce

granica na Grdelici.[12]

Svoje stavove na Kongresu turska

delegacija je podupirala drţanjem i pretnjama albanskih

plemenskih starešina; ona je na primer, energiĉno zahtevala

od britanskog delegata, Solzberija, "da spreĉi širenje Srbije i

of 478

Crne Gore na albansku teritoriju", jer su mu "albanske

plemenske starešine podnele peticiju u kojoj ce protestuje

protiv ovog širenja", ĉuje ce "da oni vrše pripreme da ce

tome suprotstave oruţjem".[13]

Srbi su, sa svoje strane,

isticali etnografske i istorijske razloge, ali i stanje srpskog

naroda u oblastima koje su imale ostati Turskoj. Tako je

Jovan Ristić objašnjavao grofu Andrašiju, predstavniku

Austrije, kako su ce Srbi iseljavali iz tih krajeva, a kako

doseljavali Albanci. "Ma koliko da ih je", rekao je Ristić,

"oni nisu u većini, a došljaci su. Ne moţe svaki anklav za

sebe biti drţava".[14]

Isticalo ce i stanje terora i "zuluma" što

ga je od Albanaca trpeo srpski narod u oblastima iz kojih ce

srpska vojska morala povući i nemogućnost opstanka Srba

"pod turskom vlašću i ljutim Arnautima, kod kojih nema

zakona, nema duše, nema srca".[15]

Berlinskom kongresu je podnet i memorandum 3. jula 1878,

sa potpisom predsednika Odbora za osloboĊenje Stare

Srbije i Makedonije [osnovanog na Kosovu 1877],

arhimandrita Save Deĉanca. U memorandumu ce, pored

ostalog, kaţe "Kad je Svemogući Gospod u svom milosrĊu

stavio u Vaše ruke sudbinu tih ljudi porobljenih više vekova,

na inaĉe klasiĉnoj zemlji, i kad su velike evropske sile

prihvatile plemeniti zadatak da poboljšaju sudbinu

nesrećnog stanovništva ovog dela Evrope, budite u ovom

uzvišenom trenutku oĉevi i dobroĉinitelji zaboravljenog

naroda Stare Srbije. Ovaj narod trpeo je do danas neĉuvene

patnje, jer je bio prepušten milosti i nemilosti turskih i

arbanaških renegata. Sada, kad je svima narodima

Balkanskog poluostrva poboljšan poloţaj, da li je pravo da

mi ostanemo u lancima teške tiranije, da li je pravo da nas

Turci i dalje kolju, a Arbanasi pale naše domove, da li je

pravedno da smo i dalje potĉinjeni postupcima koji su gori

of 478

od postupaka prema stoci u Evropi. Pošto smo uĉestvovali u

ratu za osloboĊenje, pošto smo ce pobunili protiv

izrabljivanja, pošto smo izrazili naše ţelje za slobodom i

ujedinjenjem s našom braćom, ako ce obnovi stari poredak,

muslimanski fanatizam će biti bezgraniĉan, s još teţim

nasiljem, i dovešće nas dotle da trpimo patnje veće nego

dosad... Ako [ovaj evropski skup - D. B.] ne moţe da nam

osigura slobodu, neka nam bar obezbedi izvesnu autonomiju

i liĉnu bezbednost".[16]

Molbe i razlozi srpske vlade i samoga srpskog naroda nisu

na Kongresu uvaţeni. Doduše, zahvaljujući suparništvu

Austrije i Rusije, osujećeno je stvaranje Velike Bugarske, a

Srbija je dobila drţavnu nezavisnost i svoje osloboĊene

okruge - ali bez Kosova i Gornje Morave. Srbija stoga u ova

dva rata nije ostvarila svoj cilj u potpunosti; osloboĊenje

Stare Srbije odloţeno je za sledeću ĉetvrtinu veka, kada će

demografska situacija ovih oblasti postati još nepovoljnija

po srpski narod i još manje pogodna za jednostavnu zaštitu

srpskih prava na svoju zemlju.

Na drugoj strani, Crna Gora - u ovom ratu od 1877.

usmerena ka jugu, sukobila ce sa severnoalbanskim

plemenima u celom pojasu od Ulcinja na moru do Plava i

Gusinja u gornjem Polimlju. Odredbe Sanstefanskog

ugovora bile su za Crnu Goru povoljnije od Berlinskog

ugovora od 13. jula 1878, ali je i prema ovim poslednjim

trebalo da ce naĊu u crnogorskoj drţavi neke teritorije

nastanjene u manjem ili većem broju Albancima, delom

muslimanima, a delom katolicima. Uz nezavisnost, Crna

Gora je dobila gradove Nikšić, Kolašin, Spuţ, Podgoricu,

Ţabljak, Bar, Plav i Gusinje, ali ce zbog albanskog otpora

nije moglo sprovesti u ţivot pripajanje Plava i Gusinja, u

of 478

koje ce od XVIII veka infiltriralo albansko stanovništvo;

zato je Crna Gora, opet, uprkos ţestokom protivljenju

Albanaca, uspela da dobije Ulcinj.[17]

1 Istina, ne moţe biti reĉi o nekoj sigurnoj albanskoj većini.

Prema turskom drţavnom popisu iz 1873 godine bilo je u tri

kaze Prizrenskog sandţaka (vuĉitrnskoj, prištinskoj i

gnjilanskoj), koje spadaju u širu oblast Kosova, 19.564

hrišćanske muške (poreske) glave i 34.759 muslimanskih;

Srba je bilo najviše u gnjilanskoj kazi - 11.607 prema 12.544

muslimana. MeĊu muslimanima su svakako ne samo

Albanci nego i Turci Osmanlija, pa islamizovani Srbi,

Ĉerkezi i Cigani. Gro srpskog stanovništva ţiveo je na selu:

Srbi su u odnosu na muslimansko (uglavnom albansko)

seosko stanovništvo predstavljali verovatno većinu.

Konstatovano je da je Kosovo u uţem smislu (tj prištinska i

vuĉitrnska kaza, posebno njihovi ravniĉarski delovi) imalo

uopšte srpsku većinu do izbijanja bosansko-hercegovaĉkog

ustanka 1875. i prvog srpsko-turskog rata 1876. godine: B.

Stojanĉević, Prvo oslobođenje Kosova, 460-462, sa

literaturom o tome.

2 P. Pavlović, Seobe Srba i Arbanasa, 53-54.

3 U manastiru Graĉanici doĉekan je dobrovoljaĉki odred

poruĉnika Miloša Sandića 24. januara od strane dvojice

sveštenika, narodnih prvaka i mase naroda iz okolnih sela.

25. januara 1878. odrţana je sveĉana sluţba u Graĉanici u

slavu pobeda srpske vojske kneza Milana i pomen

kosovskim junacima iz 1389. godine. O tome B.

Stojanĉević, Prvo oslobođenje Kosova, 456-466.

4 B. Stojanĉević, Prvo oslobođenje Kosova, 463-469.

of 478 5 Istorija srp. naroda V/1, 409-410 (Ĉ. Popov).

6 J. Cvijić, Osnove III, 1166-1167; upor. isti, Balk.

poluostrvo, 143.

7 Istorija srp. naroda V [1, 525 (M. Ekmeĉić).

8 Istorija srp. naroda V/1, 525-526 (M. Ekmeĉić); upor. V.

Ĉubrilović, Polit. uzroci. 43-44.

9 J. Hadţi-Vasiljević, Arban. liga, 1-2, 11-14. Hadţi-

Vasiljević navodi argumentaciju tadašnjeg naĉelnika

Vrhovne komande, koji je isticao kako neće i nikako ne ţeli

"da Srbija ima svoj Kavkaz", dok ce predsednik vlade bojao

da bi ostanak Albanaca u Srbiji mogao biti štetan po red i

bezbednost u tim krajevima (str. 13, s pozivom na J.

Ristića, Diplom. ist. Srbije II, 241-247).

10 Stara Srbija je prema tom zahtevu obuhvatala:

Makedoniju do Bistrice (Alijakmona), Solun i do Strume i

Lom Palanke; Kosovski vilajet (kao minimalni zahtev)

obuhvatao je gradove Višegrad, Foĉu, Bijelo Polje. Beran,

Debar, Veles, naravno i Skoplje, Štip, Dţumaju, Ćustendil,

Radomir i Dragoman, do Belogradĉika i Kule sa

Vidinom: Srbija 1878, 20-21, br. 13.

11 Još je general Ignjatijev tvrdio Lešjaninu da oko Novog

Pazara i Sjenice nema Srba, već tamo ţive Albanci i Turci;

tako i na jugu ne moţe ce Srbima dati Prizren, Peć i neke

druge varoši i oblasti koje nisu osvojene poglavito stoga što

tamo ima mnogo više arnautskog i turskog elementa nego

srpskog (Srbija 1878, 184, br. 108).

12 Srbija 1878, 457-458, bp. 272.

of 478 13

Srbija 1878, 467-468, bp. 280.

14 Srbija 1878, 386, br. 223.

15 Argumentacija u peticiji stanovnika Gnjilana i okoline

knezu Milanu od 23. aprila 1878: Srbija 1878, 324-325, br.

186.

16 Srbija 1878, 502-503, br. 301; upor. o toj akciji Istorija srp.

naroda VI/1, 291 (Đ. Mikić).

17 Više o tome: H. Raţnatović, Crna Gora i Berlinski

kongres, Cetinje 1979.

VI POSLE BERLINSKOG KONGRESA

1. Prizrenska liga 1878-1881.

Vaţnu ulogu u razvoju odnosa izmeĊu srpskog i albanskog

naroda imala je "Liga [Savez] za odbranu prava albanskog

naroda", drukĉije još nazvana "Albanska liga" ili

"Prizrenska liga", formirana u Prizrenu poĉetkom juna

1878. godine. O razlozima osnivanja i karakteru te

organizacije postoje veoma protivreĉna mišljenja i ĉitava

jedna biblioteka knjiga i studija, ĉime ce, u svakom sluĉaju,

potvrĊuje njen istorijski znaĉaj za albanski narod i

usmeravanje njegovih odnosa sa drugim balkanskim

narodima. Albanska istoriografija vidi u Ligi izraz

opštealbanskog nacionalnog pokreta, kojim proces

"rilindje", narodnog preporoda, ulazi u drugu i glavnu fazu.

S druge strane, Ligi ce sa mnogo razloga osporava

autentiĉnost; u njoj ce vidi pre svega i uglavnom instrument

turske politike i politike evropskih sila [Austrije, Italije,

Engleske], jedan od oblika manipulacije albanskim narodom

u voĊenju balkanske politike. Istorijska stvarnost je

of 478

dovoljno sloţena da bi ce karakter takvog pokreta mogao

svesti na jedan imenitelj. Bez obzira na sve sporove, jedno je

sigurno: Liga predstavlja vaţan momenat u konstituisanju

albanske nacionalne ideje.

Do formiranja Lige došlo je u toku priprema za Berlinski

kongres. Sanstefanski mirovni ugovor otvarao je proces

podele evropske Turske, pri ĉemu su zemlje naseljene

srpskim i albanskim ţivljem bile zahvaćene deobom izmeĊu

Crne Gore, Srbije i Bugarske. Valja naglasiti da ce na ratni

program Srbije i Crne Gore 1876/77. ne moţe gledati kao na

ekspanzionizam i prisvajanje tuĊih nacionalnih teritorija,

jer je u pitanju osloboĊenje sopstvenih zemalja,

preplavljenih nasiljem jednoga stranog elementa. Ratni

program Srbije i Crne Gore teţio je ka tome da likvidira

stanje vekovne okupacije i uspostavi svoj nacionalni

suverenitet, da zaštiti i oslobodi srpski narod, podvrgnut

sistematskom genocidu. Albanski narod u Staroj Srbiji nije

bio neutralni faktor, niti ce nalazio u poziciji porobljenog i

obespravljenog naroda. Za srpsku i makedonsku raju

Albanac-musliman bio je upravo sluga okupatora i

okupator, najsvirepiji tlaĉitelj, simbol tuĊinske vlasti i

zuluma. Oslobodilaĉka borba protiv Turske vodila ce, dakle,

i protiv muhamedanskih Albanaca.

Odvajanje Albanaca od turske centralne vlasti i borba

protiv nje poĉinju, kako smo videli, sa reformama, u otporu

protiv novoga kursa modernizacije i evropeizacije carstva,

koji su evropske sile poĉele nametati Turskoj od ranih

godina XIX veka. To je borba za stari poredak apsolutne

povlašćenosti, protiv vitalnih interesa hrišćanske raje.

Ĉitava prva polovina XIX veka ispunjena je lokalnim

bunama Albanaca, od onih za status naslednih pašaluka pa

of 478

do pobuna zbog novih poreza i regrutacije, ili ĉak zbog

simboliĉnih hrišćanskih "prava". Teško je zato, pa i

nemoguće, govoriti o nekom autentiĉnom albanskom

nacionalnom pokretu u to doba. U krugovima albanske

emigracije [Bukurešt, Beograd, Sofija, Istanbul, Kairo i

naroĉito u Italiji] javlja ce nacionalna ideja - tada preteţno

na planu jeziĉke i prosvetne emancipacije, ali lokalne

pobune i ustanci u severnoj Albaniji i u Staroj Srbiji i

Makedoniji nemaju s tim nikakve veze, već ce zasnivaju na

konzervativnim idejama otomansko-šerijatskog legitimizma

i "starih" plemenskih autonomija. Albansko pitanje i nisu

postavili sami Albanci. S pravom je konstatovano da je

"jedna od bitnih karakteristika postavljanja albanskog

pitanja [u Rajhštatskom sporazumu 1876. i austrijsko-

ruskoj konvenciji 1877 - D B.] nesumnjivo u tome, da ono

nije došlo kao posljedica neke konkretne ustaniĉke borbe u

Albaniji ili zrelog i politiĉki jasno i radikalno usmjerenog

nacionalnog pokreta, već kao rezultat akcije tajne

diplomacije da preduhitri razvoj faktiĉkog stanja i predvidi

teritorijalnu podjelu evropske Turske".[1]

Bez obzira na već

postojeća i aktivna ţarišta albanske nacionalne misli

[Istanbul, Kairo, Milano], "albansko pitanje ne pokreće

kakav nacionalni pokret Albanije ili kakva druga albanska

snaga, već za nj vojuju s jedne strane ruska i austro-ugarska

tajna diplomacija, prema svojim interesima i potrebama za

svoje ciljeve, a c druge strane na njemu poĉinje insistirati i

deo talijanske burţoazije, koji već ima izgraĊen program

talijanske ekspanzije i penetracije na Balkan, a

propagandno koristi ["Italo-albanski odbor"] nacionalno-

oslobodilaĉku egzaltaciju, pa i iskrene pobude nekih

liberalnih i patriotskih krugova u svojoj zemlji".[2]

of 478

Osnivanje Lige u Prizrenu mora ce zato posmatrati u svetlu

istorijskog trenutka: srpska vojska je oslobodila Juţnu

Srbiju i izbila, makar za kratko, na Kosovo, Crna Gora je

pretila Malesiji, Plavu i Gusinju, sa osloboĊenih srpskih

teritorija masa albanskih izbeglica pritisnula je kosovsko-

metohijske varoši: samo u Prizrenu bilo ih je oko 5000, a u

Đakovici oko 2000. Stvorena je kod Albanaca psihoza straha

od suseda, od njihovih teţnji da "dele Albaniju" i

mogućnosti da ce to realizuje na Berlinskom kongresu, a uz

to i psihoza straha od crnogorske i srpske osvete zbog uĉešća

Albanaca u turskoj vojsci za poslednjih ratova i zbog nasilja

i pljaĉki što su tada poĉinjene. Zato već aprila 1878. dolazi

do okupljanja i dogovaranja albanskih glavara iz Đakovice,

Peći, Gusinja, Tetova, Ljume i Debra, kako bi ce rešilo da li

da ce mirno preĊe preko graniĉnih promena po

Sanstefanskom miru ili da ce tome suprotstavi, i kako da ce

spreĉi dalje zahvatanje u "albanske zemlje" sa strane

suseda.[3]

Krajem maja i poĉetkom juna [po starom

kalendaru] odrţani su širi sastanci albanskih predstavnika u

Prizrenu; okupilo ce preko 300 delegata iz svih krajeva gde

ţive Albanci. Isplovile su ce politiĉke razlike u pogledima

severnih i juţnih Albanaca. Na kongres u Bajrakli-dţamiji

došli su i predstavnici carigradskog kruga, Glavnog odbora

knjiţevno-politiĉkog društva, na ĉelu sa Abdul-bejom

Frašerijem. Delegati iz severne Albanije, Makedonije i sa

Kosova bili su za politiĉko rešenje albanskog pitanja još

uvek u sklopu Turske carevine, ali uz poseban privilegovan

poloţaj, na bazi samouprave i osloboĊenja od daţbina

sultanu. "Juţna", zapravo carigradska frakcija bila je

radikalnija, zahtevajući samostalnost Albanije, odricanje

pokornosti sultanu. Po njihovom mišljenju trebalo je

uspostaviti samostalnu Albaniju iz ĉetiri oblasti [kneţevine]:

I. juţna Albanija i Epir [Janjina]; 11. severna i srednja

of 478

Albanija [Skadar, Tirana i Elbasan]; III. Makedonija

[Skoplje, Debar, Gostivar, Prilep, Veles, Bitolj, Ohrid]; IV.

Kosovo s delovima juţne Srbije i Makedonije [Peć,

Đakovica, Prizren, Novi Pazar, Mitrovica, Sjenica, Priština,

Gnjilane, Preševo, Kumanovo].[4]

To je, dakle, koncept

"Velike Albanije", kojim su zahvaćene tuĊe, slovenske i

grĉke zemlje u kojima albanska narodnost predstavlja

manjinu, koja ce u telu većine ugnezdila u skorije vreme i

nasiljem, koristeći ce povlašćenim poloţajem muslimana u

sistemu turske drţave. Oko ovoga koncepta u stvari i nije

bilo razmimoilaţenja; i za jednu i za drugu frakciju "Velika

Albanija" je bila politiĉki aksiom i podloga za bilo koju

varijantu albanskog pitanja. U tom smislu ce zaista moţe

govoriti da je na prizrenskom kongresu 1878. godine

konaĉno formulisan maksimalni program albanskog

nacionalizma. Zato je i moglo doći do kompromisa,

popuštanjem Frašerija, na zajedniĉkoj "autonomaškoj"

platformi. Formiran je Glavni odbor Lige od blizu 60

ĉlanova, i potom na javnom zboru u Prizrenu 5/17. juna

1878. obnarodovan osnovni politiĉki program: 1] Albanci

neće dopustiti da ce "njihove zemlje" daju Srbiji, Crnoj

Gori ili Grĉkoj, ili ma kojoj drugoj drţavi i drugom narodu;

2] sve zemlje koje su Srbija i Crna Gora u ovim ratovima

otrgle od Turske, a u kojima su ţiveli Albanci, da ce povrate

ovima; 3] da ce na ovom poradi i u Evropi, na Berlinskom

kongresu i kod dvorova; 4] da ce svim silama poradi da ce

Albancima vrati samostalnost, koja im je pre pedeset i više

godina oduzeta, to jest da im ce više ne šalju ĉinovnici iz

Carigrada i da ih ne postavlja više sultan i Porta, već da ih

oni sami izmeĊu sebe biraju, i 5] da sultan ne traţi više od

njih regruta i poreze. Peticija je upućena sultanu i

Berlinskom kongresu, a pozvani su i Srbi Prizrenci da i oni

stave svoj potpis i peĉat [muhur] na peticiju Berlinskom

of 478

kongresu, što su ovi i morali uĉiniti, pa je taj antisrpski

dokumenat, kojim ce zaĉinje Velika Albanija, potpisalo

preko trideset viĊenijih prizrenskih Srba.[5]

Vaţno mesto u akcijama oko Berlinskog kongresa ima

memorandum o albanskom pitanju, koji je jedan skadarski

komitet, nezavisno od prizrenskog Saveza, uputio 1/13. juna

1878. lordu Bikonsfildu, gde ce traţi engleska zaštita za

nezavisnu Albaniju kao branu protiv slovenske invazije

prema Jadranu. Subjektivni i objektivni razlozi traţe, istiĉe

ce u memorandumu, da ce Albanija konstituiše u krugu

slobodnih i nezavisnih nacija kao bedem protiv slovenske

invazije i za odbranu zapadne Evrope; ako ce ta prirodna

brana ostavi otvorenom, Evropa će ce naći u istoj situaciji

kao u XVI veku, kada ju je samo ĉudo spaslo od turske sile

pod zidinama Beĉa. Ako i jeste neprijatelj drugi, zakljuĉuje

ce u tom dokumentu, ipak su i onda i sada jednake ambicije,

snaga i upotrebljena sredstva.[6]

Stav katoliĉkih Albanaca bio je, inaĉe, protivturski. Pokreti

u katoliĉkoj severnoj Albaniji pre ovog rata [1871, 1873,

1874, 1876] išli su ka potpunom osloboĊenju sa naslonom na

slovenske balkanske zemlje, Crnu Goru i Srbiju [franjevci u

Malesiji i Miriditima], protiv ĉega je opet radila austrijska i

italijanska propaganda.[7]

Preokret u odnosu albanskih

katolika nastaje u toku samog rata 1876/78, a naroĉito

povodom Berlinskog kongresa. Od tada ce oni okreću

antisrpskoj, mada još uvek i antiotomanskoj koncepciji

nezavisne Velike Albanije.

Postavljalo ce mnogo puta pitanje kakav je bio odnos

turskih vlasti prema Ligi i da li je mogućno govoriti o

neposrednoj turskoj inicijativi za stvaranje Lige.

of 478

Usmerenost Lige na oĉuvanje teritorijalnog integriteta

Turskog carstva, a u okviru toga - integriteta "albanskih

zemalja", te borba protiv Sanstefanskog, a potom i

Berlinskog ugovora, davali su dovoljno razloga za isticanje

pretpostavke da iza Lige stoji zapravo turska drţava.

Uoĉeno je, doduše, postojanje razliĉitih shvatanja na

Prizrenskom kongresu o nezavisnosti odnosno autonomiji

Albanije. Turska inicijativa ce zato pretpostavila iza one

severno-albanske, a posebno kosovske i makedonske

grupacije, koja je bila za plemensku autonomiju u okviru

sultansko-otomanskog legitimiteta. Biće da je taĉno samo to

da su turske vlasti mirno posmatrale i blagonaklono

ohrabrile osnivaĉe akcije, ĉitav tok osnivanja Lige u

Prizrenu i njen rad, pa ĉak i nesmetani dolazak iz Carigrada

glavnog pobornika juţnoalbanskog radikalizma, Abdul-beja

Frašerija, ali da je inicijativa ipak albanska. Turska je

drţala Ligu pod kontrolom, u nameri da ce do izvesne mere

koristi njenom akcijom, da je upotrebi na meĊunarodnom

planu kao argument "unutrašnjeg pritiska" ili opozicije. U

Ligi je Porta videla "izvrsno sredstvo mobiliziranja velikog

broja Albanaca za otpor protiv teritorijalnih odredaba

Berlinskog kongresa, koje će biti donesene na korist Srbije,

Crne Gore i Grĉke". Osnivanje Lige jesu "zamišljali, ţeljeli i

provodili i sami Albanci, oni u domovini i oni u emigraciji",

te je Liga "ipak prvenstveno politiĉka potreba i tvorevina

Albanije i Albanaca", ali je najviše bila iskorišćavana od

Porte, pa konaĉno od nje i nasilno likvidirana.[8]

Italijanski

konzul u Skadru, Berio, primetio je - kao i većina ostalih

konzula velikih sila u Skadru, "ĉudne veze zvaniĉnih organa

turskih vlasti i jednog pravno nelegalnog pokreta", na

primer i to da vlada plaća troškove albanskih delegata za

kongres u Prizrenu, da vlada daje Ligi oruţje i municiju, da

u Ligu ulaze elementi naglašeno lojalni sultanu itd.,[9]

ali je

of 478

ipak preterano iz toga izvući zakljuĉak o turskoj inspiraciji

ĉitavog pokreta. Interesantna su zapaţanja italijanskog

konzula o pogledima miriditskog glavara Prenk Bib Dode: u

njega je "otomansko arbanaško osećanje koje raĉuna sa

daljom etniĉkom ekspanzijom u uslovima turske vlasti...

Arbanasa ima šest miliona" [?!] i oni ce "prostiru već do

Vranja".[10]

Sa kapitulacijom Turske na Berlinskom kongresu Liga ulazi

u fazu otvorenog suprotstavljanja turskim vlastima,

pokušavajući da svojom akcijom spreĉi izvršenje odredaba

Berlinskog ugovora i stvori uslove za iredentistiĉke zahteve

prema Srbiji i Crnoj Gori. Suoĉena sa nesposobnošću turske

drţave da odbrani svoju teritoriju i otomanski suverenitet,

Liga ce sve više okreće ka idejama pune autonomije, pa i

nezavisnosti, a njen oruţani pokret udara po turskoj upravi

koliko i po hrišćanskoj raji. Mobilizacija albanskih masa

bila je uperena prvenstveno protiv Srbije i Crne Gore, ali ce

u praksi ova oruţana masa pokrenula sada protiv

otomanske vlasti i vojske. Na prvi pokušaj Turske da

povrati red na Kosovu uzvraćeno je masovnom oruţanom

pobunom: u Đakovici je ubijen Mehmed Ali-paša [26.

avgusta 1878], koji je upućen tamo radi smirivanja. Maja

meseca 1880. Liga otkazuje poslušnost Porti i na Kosovu

nastaje dvovlašće, što ce tragiĉno odraţavalo na poloţaju

srpskog naroda: "Srbi su dobili dva gospodara; oni su

dvojici gospodara porez davali, dvoje vojske izdrţavali, a

nikakva prava i zaštite imali nisu... Svuda su hrišćani poĉeli

plaćati po dva danka, a poĉelo im se pretiti i kako će vojsku

dati, ako ce poĊe na Srbiju".[11]

U Skadru, pak, dolazi do

zajedniĉkog nastupa svih Albanaca, hrišćana i muslimana,

oko radikalnije frakcije. Aprila 1880. istaknuta je ideja

nezavisnosti Albanije: 10. aprila 1880. izdata je

of 478

proklamacija sa zahtevima: 1 [ unutrašnja autonomija za

sve albanske zemlje; 2] knez izabran voljom naroda, sa

naslednim pravima; Z] paušalno plaćanje godišnjeg danka;

4] pravo na pomoćnu vojsku; 5] uklanjanje svih otomanskih

trupa; 6] uspostavljanje diplomatskih odnosa izmeĊu

autonomne Albanije i Porte; 7] postavljanje ĉinovnika

domorodaca. Na ovoj politiĉkoj platformi organizovan je

ustanak protiv turskih vlasti.[12]

Naglašeno je naĉelo celokupnosti albanskog naroda, a pod

"celom Albanijom" podrazumevaju ce, što izlazi i iz same

osnove Prizrenske lige, sve zemlje gde ţive Albanci, a da ce

ne vodi raĉuna o tome da su u mnogima od njih Albanci tek

manjina. Mora ce zato govoriti i o izrazito reakcionarnoj

tendenciji programa Prizrenske lige, "da zagospoduje

okolnim teritorijama, gde su Albanci izriĉita manjina, a na

raĉun posebno makedonskog i srpskog naroda".[13]

Veoma je

znaĉajno za razmišljanje o Kosovu u sklopu srpsko-

albanskih odnosa što je u organizacijskom i idejnom pogledu

teţište albanskog pokreta u godinama 1878-1882. bilo stalno

u regionalnom prizrenskom Savezu; nikada to središte nije

prešlo ni u glavni gradski i ekonomsko-politiĉki centar

severne Albanije, u Skadar, niti u Oroši, središte

najuglednijeg severnoalbanskog plemena Miridita. Štaviše,

primećeno je da severnoalbanska katoliĉka plemena u to

vreme nemaju dovoljno opštealbanskog osećanja i

orijentacije, ni teţnje ka politiĉkoj integraciji "cele

Albanije",[14]

mada ce poĉinju okretati ka tome konceptu.

Nosilac ideje Velike Albanije kao integralne drţave

albanskog naroda, u doba formiranja Lige i u njenoj daljoj

istoriji, jesu upravo Albanci dijaspore na srpskoj i

makedonskoj zemlji, koji toj ideji moţda baš zato daju

izrazito militantni i agresivni karakter.

of 478

Porta je likvidirala Ligu videći u njoj pre svega zametak

jedne nacionalne, opštealbanske i antiturske politiĉke snage.

Istiĉući sada u svojoj propagandi protiv Lige da na njenom

ĉelu stoje iskljuĉivo stranci s ciljem da otrgnu Albaniju iz

sklopa Turske carevine, na Kosovo i u Albaniju upućena je

regularna vojska na ĉelu sa zloglasnim Derviš-pašom, preko

Soluna i Skoplja, najpre na Prizren [mart-april 1881], potom

na Đakovicu, pa na jesen te godine u Ljumu i Debar, i

postepeno u celu Albaniju od severa do juga. Albanski

pokret je u krvi ugušen. Do kraja 1882. internirano je u

Malu Aziju oko 3000 Albanaca, s ciljem da ce iskorene i što

temeljnije likvidiraju organizacije Lige. Otpora je bilo, ali

bez ĉvršće povezanosti na širem prostoru.[15]

Prizrenska liga, bez obzira na sve zakulisne akcije turskih

vlasti i inostranih agenata, predstavlja prvo ozbiljnije

akciono i programsko okupljanje Albanaca, prvu

organizaciju albanskog nacionalizma. Stvorena u reakciji na

ostvarivanje nacionalnooslobodilaĉkog programa

balkanskih hrišćana, posebno Srba, ona je postavljena na

temelje velikoalbanske ideje, ignorišući pravo srpskog

naroda i drugih slovenskih balkanskih naroda i Grka da ţive

na svojoj zemlji zaštićeni zakonom. Sudar je bio neminovan,

a agresivni protivsrpski i uopšte protivslovenski koncept

Lige trajno je opteretio odnose izmeĊu ova dva naroda. U

isto vreme, velikoalbanski koncept Lige ce sam po sebi nudio

nekim evropskim silama kao oruĊe za njihovu sopstvenu

penetraciju na Balkan.

1 B. Stulli, Alb. pitanje, 294.

2 B. Stulli, Alb. pitanje, 299.

of 478 3 B. Stulli, Alb. pitanje, 321. O istorijatu Prizrenske lige,

inaĉe, još uvek je nezaobilazna studija J. Hadţi-

Vasiljevića, Arbanaska liga (arnautska Kongra) i srpski narod

u Turskom carstvu (1878-1882), štampana kao

dodatak Ratniku za januar 1909. Stullijeva rasprava,

meĊutim, poĉiva na mnogim novijim istraţivanjima tako da

je slika u njoj, nama bar izgleda, pouzdanija i objektivnija.

4 B. Stulli, Alb. pitanje, 322-323. J. Hadţi-Vasiljević, Arban.

liga, 39 i d.

5 B. Stulli, Alb. pitanje, 323. J. Hadţi-Vasiljević, Arban.

liga, 40-42. Prema austrijskim informacijama, Liga je

uperena poglavito protiv teritorijalnih zahteva Srbije i Crne

Gore, zaoštravajući frontalno odnose pre svega protiv njih;

istaknut je princip: odbrana teritorijalnog integriteta

"albanskih zemalja" i borba protiv svake vlasti osim one

Visoke Porte: B. Stulli, Alb. pitanje, 323-324.

6 B. Stulli, Alb pitanje, 326.

7 B. Hrabak, Katol. Arbanasi, 5-15.

8 B. Stulli, Alb. pitanje, 330-331.

9 B. Hrabak, Ital. konzul, 33.

10 B. Hrabak, Ital. konzul, 26.

11 J. Hadţi-Vasiljević, Arban. liga, 109-110.

12 J. Hadţi-Vasiljević, Arban. liga, 100-102.

13 B. Stulli, Alb. pitanje, 348

14 B. Stulli, Alb. pitanje, 343-348.

of 478 15

B. Stulli, Alb. pitanje, 385.

2. Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878-1912.

Poslednjih dvadeset godina XIX veka i prve godine našeg

stoleća - do osloboĊenja 1912, za Srbe na Kosovu i Metohiji

znaĉe vreme najteţih progona, fiziĉkog uništavanja i

raseljavanja, u kome se ogleda ne samo stanje bezvlašća

nego i plan za stvaranje "etniĉki ĉistog" Kosova kao

"albanske zemlje" u duhu programa Prizrenske lige. Prva

posledica rata, ĉiji ce oslobodilaĉki val zaustavio na domaku

Kosova, ali ga nije prešao, bila je u novim i masovnim

etniĉko-demografskim poremećajima. Pre svega, osloboĊene

krajeve juţne Srbije napustilo je oko 30.000 Albanaca-

muslimana. Ove izbeglice [muhadţiri] nastanile su ce

uglavnom u Labu i u severnom delu Kosova, odmah pored

nove granice, u Krivoj reci i Gornjoj Moravi sa

Izmornikom. To je dovelo do zgušnjavanja albanskog

stanovništva u severnim i istoĉnim krajevima kosovsko-

metohijske oblasti, koje je, tako, odsudno nadvladalo nad

srpskim stanovništvom. Lab je na taj naĉin postao ĉisto

albanska oblast, u kojoj praktiĉno nema Srba.[1]

O

nastanjenju muhadţira brinula ce najviše Porta, a i sami

albanski prvaci u Turskoj, dok je trošak oko naseljavanja i

izdrţavanja snosio srpski narod.[2]

Raĉuna ce da je albanski

ţivalj u oblasti Krive reke, na primer, od 52% domova

uvećan na 65% ukupnog broja domova.[3]

Do sliĉnih

zakljuĉaka ce došlo i prouĉavanjem Kosova u uţem smislu.

Sve do doseljavanja albanskih muhadţira 1878. kosovska

ravnica je preteţno bila srpska. Albanci su tada prevagnuli,

a usled pojaĉanog zuluma taj ce brojni odnos još više

poremetio na štetu Srba - iseljavanjem jednog dela Srba u

tada već susednu Srbiju. Planinski obod Kosovske kotline je

of 478

dosta brzo bio preplavljen Albancima.[4]

Turske vlasti su

naseljavanjem muhadţira vodile odreĊenu politiku: njihov

cilj je bio da ce razbiju gusta srpska sela i da preko

muhadţira drţe pod kontrolom srpsko stanovništvo.

Stvaranjem lanca muhadţirskih naselja turske vlasti su

nastojale da potpuno odvoje srpske celine jednu od druge, a

sve zajedno od Srbije i Crne Gore.[5]

Albanci upadaju na srpsku teritoriju već 1878. godine duţ

cele nove granice od Novog Pazara do Vranja, najviše sa

Kosova. Prave zasede, ubijaju srpske vojnike, pljaĉkaju

komore; napadaju ĉak i na same vojne predstraţe. Tokom

1878-1880. njihove su ĉete stalno koncentrisane uz granicu;

6. aprila 1879. napadaju Kuršumliju, a 28. maja iste godine

Prepolac. Vidno je uzdrţavanje Srbije od stroţeg uzvraćanja

na ove napade. Srpska vlada je o svim ovim napadima

Albanaca i ubistvima na granici i dublje na srpskoj drţavnoj

teritoriji izveštavala Portu i poslanstva velikih sila u

Carigradu, traţeći da ce s turske strane stane tome na put,

ali bez uspeha.[6]

Prisustvo muhadţira bio je samo jedan momenat u nizu

okolnosti koje su posle Berlinskog kongresa dovele do

pogroma Srba u Staroj Srbiji. Pokreti i ustanak Prizrenske

lige, do 1881, a potom niz drugih lokalnih ili širih albanskih

pobuna sve do 1908, 1910. i 1912. godine, redovno su

zapoĉinjali, a pogotovu ce završavali albansko-turskim

terorom nad srpskim stanovništvom. Gubitak teritorije

usled poraza koji su im naneli Rusi, Turci su upisali u greh

Srbima, tvrdeći da im je Rusija i objavila rat zbog Srba, pa

su stoga posle 1878. zvaniĉno i javno proglasili Srbe za

carske izdajnike.[7]

Uporedo sa turskim terorom tekao je

albanski teror od bašibozuka Prizrenske lige i njenih prvaka

of 478

u razdoblju 1878-1881. O nasilju Albanaca i Turaka nad

Srbima Kosova i Metohije za vreme samih oslobodilaĉkih

ratova 1876-1878. svedoĉi, na primer, ţalba koju su Srbi

Pećanci uputili 20. jula 1879. ruskom caru Aleksandru II.

Tu su ukratko prikazani uslovi i stanje u kojima ce nalazilo

srpsko stanovništvo posle 1875, uz popis preko stotinu

ubijenih Srba u varoši Peći i selima pećkog upravnog

podruĉja [mutesarifluka]. Krajnje je teţak i poloţaj

manastira Pećke patrijaršije i Deĉana, koji su po nalogu

pećkih aga pritisnuti pljaĉkom i ucenom kaĉaka.

Intervencija engleskog konzula Langvorta u martu 1877.

nije donela ploda. Sumorno je konzulovo predviĊanje da će

zbog bogate zemlje Srbi ovde biti iskorenjeni.[8]

Nepodnošljiv pritisak uĉinio je da ce za poslednjih dvadeset

godina XIX veka, posle Berlinskog kongresa, iseli u Srbiju

najmanje 60.000 ljudi samo iz severnih delova kosovskog

vilajeta.[9]

Raĉuna ce da ce iz cele Stare Srbije, ako ce pod

njom podrazumeva, kao u to doba, i cela severna

Makedonija, iselilo u periodu 1876-1912. godine oko 400.000

ljudi, "broj ogroman i za mnogo širi vremenski opseg i

daleko veća geografska emigraciona podruĉja".[10]

Prema

proraĉunima Jovana Cvijića sa podruĉja severno od Šare

proterano je u Srbiju izmeĊu 1876. i 1912. godine oko

150.000 Srba.[11]

Sve su ove statistike, na ţalost, veoma

nedovoljne i ne mogu pretendovati na potpunu taĉnost; one

daju samo pribliţnu predstavu o masovnosti ove prinudne i

neprirodne migracije, kojom je srpski narod u svojoj

matiĉnoj zemlji svoĊen na manjinu, sa tendencijom

potpunog uništenja. No uprkos ovim teškim okolnostima,

Srba je do 1912. godine u Staroj Srbiji bilo još srazmerno

dosta, što ce moţe zakljuĉiti iz nekih turskih statistika, koje

ma koliko ce trudile da umanje broj hrišćanskih podanika,

of 478

priznaju da ce Srbi drţe u dovoljnom broju kao etniĉki

faktor ovih oblasti. Prema turskoj salnami [godišnjem

almanahu] kosovskog vilajeta za 1894, u Prištinskom

sandţaku bilo je 67.456 Srba, u Pećkom 14.752,

Novopazarskom 35.726, Prizrenskom 14.200, što znaĉi

ukupno 132.134 stanovnika.[12]

Prema veoma podrobnim

istraţivanjima Jovana Cvijića, objavljenim 1911. godine, na

samom prelazu u XX vek severno od Šare ima još uvek

26.338 srpskih domova, i to u Prištinskom sandţaku 14.048,

Pećkom 3.826, Sjeniĉkom 2.564, Pljevaljskom 3.400,

Prizrenskom [bez tetovske i gostivarske kaze, koje su inaĉe

ulazile u kosovski vilajet] 2.400 kuća.[13]

Ako ce na jednu

kuću raĉuna najmanje pet duša, onda je to ukupno 131.690

stanovnika srpske narodnosti; ako ce uzme po osam na

jednu kuću [kako ce ponekad i raĉuna s obzirom na

patrijarhalni karakter srpskog doma u to vreme i na toj

teritoriji], biće 210.704 stanovnika. Ove podatke treba

uporediti sa nekim starijim, oko sredine XIX veka; prema

salnami za 1849. broj Srba oko Prištine, Prizrena itd. iznosio

je 400.000 lica, a prema salnami za 1854, u prizrenskoj,

prištinskoj i novopazarskoj livi [sandţaku] ţivelo je 200.000

Srba.[14]

Srpska i crnogorska vlada pokušavale su, prema svojim

mogućnostima, da zaštite srpsko stanovništvo kosovskog

vilajeta. Ta zaštita je organizovana najpre na diplomatskom

planu, otvaranjem srpskih konzulata u Solunu i Skoplju

1887, a u Bitolju i Prištini 1889. Istina, poloţaj konzula na

Kosovu bio je pogibeljan: prvi srpski konzul u Prištini, Luka

Martinović, ubijen je u junu 1890. nasred prištinske ĉaršije,

a ruski konzul Grigorij Stepanoviĉ Šĉerbina - marta 1903. u

Kosovskoj Mitrovici.[15]

S druge strane, srpska vlada je

organizovala i naoruţavala narod na Kosovu da ce brani i

of 478

priprema za oruţani ustanak kad za to doĊe vreme.

Nasuprot albanskim razbojniĉkim druţinama, kaĉacima,

poĉele su ce posle 1878. godine javljati srpske ĉete, komite,

koje su vodile borbu protiv turskih vlasti i protiv albanske i

muslimanske hajduĉije. Komite su bile preteţno Srbi iz

Stare Srbije; kretali su ce po celoj Staroj Srbiji, u

Novopazarskom sandţaku, ali i po Metohiji. Kako je taĉno

konstatovano, komitski pokret u Staroj Srbiji "ponikao je iz

najrevolucionarnijeg dela srpskog seljaštva koje nije više

moglo podnositi turski feudalni sistem i mnogobrojna

nasilja", te je ceo ovaj pokret "imao socijalno i nacionalno

obeleţje".[16]

Dejstvu Prizrenske lige imaju da zahvale Srbi za mnoge

zulume i pogrome poslednjih godina XIX veka. Naroĉito su

stradali Donji Vasojevići, ĉije su kuće bile spaljene, a

imovina opljaĉkana i uništena. Srbi su u tim oblastima bili

sve ĉešće izloţeni napadima muslimana i Albanaca iz Bihora,

Roţaja i Rugova, koji su za sebe kosili njihove livade, plenili

im stoku, odnosili ţito i sav pokretni imetak, ukoliko je nešto

ostalo iza rata. Albanci iz Rugova su 1884-1886. više puta

napadali na pojedina sela, a turske vlasti iz Berana nisu

htele zaštititi Srbe, nego su hapsili i pojedine srpske narodne

prvake. U junu 1898. Albanci su uz pomoć redovne turske

vojske napadali donjovasojevićka sela u beranskoj nahiji.

Srbima je zapaljeno više od 400 kuća i priĉinjena ogromna

šteta u stoci, na usevima i u drugoj imovini.[17]

Pogotovu su

Portine reforme na planu sudstva, policije i vojne obaveze

pogoršavale stanje Srba: posle velikog zbora Albanaca iz

Prištine, koji je u oktobru 1896. odrţan u Pirinas-dţamiji,

napadnute su neke srpske kuće, a u noći je kroz prozor

gaĊana porodica Hadţi-Vitka.[18]

of 478

Kritska kriza i grĉko-turski rat 1897. doveli su do daljeg i

moţe ce reći sudbonosnog pogoršanja poloţaja srpskog

naroda Stare Srbije, posebno na selu. Rat je aktivirao

albanski bašibozuk i njihov muslimanski fanatizam. Na

sultanov poziv odazvalo ce više hiljada Albanaca. Što je

ratna opasnost više rasla, to je više rastao broj ubistava i

zverstava izvršenih nad hrišćanima. Stanje ce naroĉito

pogoršalo, kako ce primećuje u novim radovima o tom

periodu, po povratku albanskog bašibozuka iz neuspelog

rata: Albanci kosovskog vilajeta okupljaju ce u "Pećkoj ligi"

1898/99, koja je svoju oštricu usmerila protiv Slovena.

Ustanak Srba u Beranima 1897. godine brzo je i surovo

ugušen intervencijom bašibozuka. U Metohiji turska uprava

ide na ruku kaĉacima i toleriše njihova nasilja nad srpskim

narodom, zbog ĉega iseljavanje Srba postaje masovno.

Diplomatija Srbije pokušava da izdejstvuje efikasniju

zaštitu srpskog naroda, apelujući na zakonitost i na duţnosti

turske administracije. Dokumentaciju o zloĉinima prikuplja

uglavnom srpski konzul u Prištini, Svetislav Simić, tako da

je na osnovu toga uloţen energiĉan demarš kod Porte, a cela

diplomatska prepiska koja ce povodom toga vodila

poslednjih godina veka objavljena je u sluţbenom izdanju

Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije pod

naslovom Prepiska o arbanaškim nasiljima u Staroj Srbiji

1898-1899 [Beograd, 1899].[19]

Prepiska na veoma upeĉatljiv

naĉin govori o stanju srpskog naroda na Kosovu krajem

prošlog veka i o bezuspešnoj, ali ĉasnoj i energiĉnoj borbi

srpske diplomatije da izaĊe na kraj sa indolentnošću i

zlovoljom turskih vlasti.

Već u prvom dokumentu, pismu Vladana ĐorĊevića,

predsednika vlade i ministra inostranih dela, Stojanu

Novakoviću, poslaniku Kraljevine Srbije u Carigradu, od

of 478

15. aprila 1898. napominje ce da je ministarstvo zasuto

mnoţinom podataka "o raznim nasiljima arbanskim, ĉije

posledice prete da dovedu do raseljavanja i uništenja naše

pleme u tim pokrajinama Turske" [br. 1, str. 1]. Zato u noti

od 14/26. maja 1898. turskom ministru inostranih dela,

Tefik-paši, srpski poslanik naglašava da je srpska vlada u

toku poslednje ĉetiri godine [dakle, još od 1894] više puta

skretala paţnju carskoj vladi "na nerede i neverovatna

bezbrojna nasilja, koja neprestano ĉini nepokorno i

nedisciplinovano arbanaško stanovništvo, kako na srpsko-

turskoj granici, tako i u pograniĉnim sandţacima. Ovi

zloĉini i napadi upravljeni su iskljuĉivo protiv hrišćanskog

stanovništva srpske narodnosti, i izgleda da im je svrha, da

taj narod istrebe iz tih krajeva"; za nekoliko poslednjih

meseci evidentirano je preko 400 zloĉina [ubistva, paljevine,

razbojništva, oskvrnjenja hramova, silovanja, otmice,

pljaĉkanja, kraĊe ĉitavih ĉopora], a sve je to tek jedna

petina onoga što ce u stvari desilo. Priloţen je spisak

kriminalnih dela u 92 taĉke. Srbi masovno beţe u Srbiju [br.

2, str. 15-27]. U kasnijem razgovoru sa Tefik-pašom

skrenuta mu je paţnja da to kompromituje Tursku u oĉima

Evrope, jer ce "jedno pleme napušta na istrebljenje

drugoga", a sve oĉigledno biva po nalogu iz Carigrada, gde

ce, zakljuĉuje Novaković, "opet pomišlja na gvozdeni

muslomanski obruĉ oko Srbije, kakav ce nekada od Ĉerkeza

pravio". Tefik-paša nije poricao ništa, ali je izbegavao da

uĊe u stvar, "jednako govori uopšte i pokazuje da mu je

razgovor te vrste dosadan" [br. 3, str. 27-28]. Stojan

Novaković zakljuĉuje u pismu Vladanu ĐorĊeviću 22. jula

1898. da "ubistva, silovanja i razbojništva koja ce ĉine

neprestano, ne mogu više imati karakter dela usamljenih i

bez posledica, već ona oĉevidno pokazuju ... da su ce Arnauti

unapred rešili da sasvim istrebe hrišćanski elemenat, a

of 478

naroĉito Srbe, iz toga kraja"; potpunu nemoć pokazuju

oblasne vlasti, koje ohrabruju zloĉince. U drugoj noti, od

16/28. jula 1898, dodaje ce spisak zloĉinstava u 31 taĉki [str.

35-39]. Turska je na ovu dokumentaciju odgovorila

generalnim poricanjem i prebacivanjem odgovornosti na

srpsku vladu, koja dopušta da bude obmanuta "od strane

ljudi, kojima je stalo da poremete odnose prijateljstva i

dobrog susetstva koji tako srećno postoje izmeĊu obe zemlje,

i da proizvedu neslogu izmeĊu razliĉitih delova našeg

stanovništva koji su skoro pet vekova ţiveli u potpunoj slozi

i koji sada ne mogu imati nikakva razloga meĊusobno ce

satirati" [br. 15, str. 51]. Dokumentaciji o zloĉinima

suprotstavljena je, dakle, prazna parola o veĉno idiliĉnim

odnosima svih narodnosti na Kosovu. Nov spisak zloĉina

dostavljen je turskoj vladi u noti od 19/31. oktobra 1898. Tu

ce konstatuje da su "obezoruţani, ostavljeni bez ikakve

zaštite od strane mesnih vlasti, Srbi hrišćani izloţeni

fanatizmu, mrţnji, osveti i razbojniĉkim navikama

arnautskog muslimanskog stanovništva, ĉija obest,

ohrabrena nekaţnjivošću, prelazi granice verovatnoće" [br

16, str. 66]. Istraţna komisija koju je predvodio Saadedin-

paša, izvela je farsu: Albanci su ohrabreni, nijedan krivac -

uprkos taĉnim podacima navedenim u prilogu srpskih nota -

nije predat sudu ni kaţnjen. Srpski poslanik zato konstatuje

da "neredi, koji toliko brige zadaju Srpskoj Vladi, i dalje

vladaju u Kosovskom Vilajetu, preteći istrebljenjem

srpskom stanovništvu. Carske vlasti ostaju i dalje nemarne,

traţeći samo, kao što smo gore videli obilazna srestva da

sakriju svoju nemoć pred tom anarhiĉnom avtonomijom, na

koju su ce Arnauti navikli blagodareći odsustvu svake jake i

pravedne vlasti i ozbiljnoga pravosuĊa" [br. 16, str. 68]. Ha

sve to turska vlada opet odgovara ciniĉnom formulom sloge

narodnosti: "Njegovo Prevashodstvo Saadedin-paša

of 478

napominje u ovoj prilici, vrlo umesno, da razlika

veroispovedi nije nikada bila u ovim krajevima uzrok

mrţnje i nesloge, i da su nemili sluĉajevi izmeĊu hrišćana i

muslomana moţe biti malobrojniji od onih, koji ce dešavaju

izmeĊu lica iste veroispovedi... Muslomani su daleko od

namere da primoravaju svoje zemljake hrišćane na

iseljavanje" [nota od 17. novembra 1898, br. 17, str. 87].

Srpska vlada, nasuprot tome, ukazuje na "sistem, koji ce

sastoji u tome, da zloĉini ostaju nekaţnjeni" [nota Tefik-paši

od 21. decembra/2. januara 1899. br. 18, str. 99]. U daljem

toku ove dramatiĉne prepiske Novaković primećuje "da ce

krugovi dvorski sloţno i uporno protive svakoj meri u smislu

istrage i kaţnjenja arbanaskih zuluma u Staroj Srbiji" [22.

januar 1899, br. 20, str. 129]. Srbija, pak, ne traţi "ništa

više, nego da ce postupa podjednako prema stanovništvu

muslomanskom i srpskom u tim krajevima" [srpska nota od

24. marta 1899, br. 22, str. 134]. U novom spisku zloĉina,

koje V. ĐorĊević šalje Novakoviću 25. maja 1899, navodi ce

da je od 1880. godine do tada prebeglo iz kosovskog vilajeta

u Srbiju preko 60.000 Srba [dakle, za nepunih deset godina!]

i dodaje da su "ovoga proleća samo poubijali Arbanasi veliki

broj Srba, da bi im zemlje pootimali i na raseljavanje ih

nagnali, u ĉemu su dosta i uspeli" [br. 23, str. 136].

Kao ilustraciju navešćemo bar neke zloĉine iz ove preduge

liste, reĉima same dokumentacije.

Arnautin Sali Bisla ubio je jednog Srbina i njegovu ţenu -

ĉiju kćer beše pre toga silom odveo - usred bela dana, i to u

samom konaku Giljanske uprave, i mesto da bude kaţnjen

za ovaj zloĉin, on je za vreme grĉko-turskog rata primljen u

carsku vojsku kao dobrovoljac [str. 18, t. 5/1 Ha dan 15.

maja [1898] Arnautin Elijas, sin Saliha Dţungule, iz sela

of 478

Bresije, ubio je iz puške Jovana Simića iz istog sela, u

Simićevoj kući, iz razloga što mu reĉeni Jovan nije imao

otkud vratiti jednu tursku liru kazne, na koju je kaznu

Eliasa mesni sud osudio u svoje vreme da plati Jovanu zato

što ga je bio istukao na najsvirepiji naĉin [str. 36, t. 1].

Arbanasi su ubili Arsu Petrovića, starešinu nekoliko

porodica, koje ţivljahu u zadruzi, u selu Tomajiću [pećanske

kaze]. Oni su uĉinili ovo ubistvo u nameri da sebi prisvoje

njihove zemlje [str. 36-37, t. 6]. Arnauti su ubili kmeta Petra

Gajrića, iz sela Velike Hoĉe. Zbog nedela koja Arnauti ĉine

svi ce stanovnici ovog sela spremaju da ce isele [str. 69, t. 2].

U mesecu junu Arnauti ubiše kaluĊera Hadţi-Ezekija,

starešinu manastira Lazareva, u selu Lešaku, tetovske kaze

[str. 69. t. 5]. Na dan 26. januara [1899] ubili su Arbanasi na

putu popa Jovana Katića iz Srbice [sredska ţupa, sandţak

Prizren]. Popa su puškama pretukli, noţevima izboli, a vilicu

mu izbili. Vlast nije pohvatala ubice, niti ih je traţila, već je

uhapsila i optuţila dva Srbina seljaka iz Lešana, koji su prvi

naišli na mrtva popa na putu [str. 139, t. 16]. Dana 28.

januara iste godine ubijen je na dvorištu manastira Deviĉa

[u Drenici] Luka, sluga manastirski. Ubio ga je u po dana iz

revolvera, bez ikakva povoda, samo ćefa radi, Beslim Ajet,

sinovac Feke Bajrama, vojvode deviĉkog. Po ovome ubistvu

nije ni ĉinjeno isleĊenje, jer u Drenici i nema vlasti [str. 139,

t. 17].

Zabeleţena su tu i pljaĉkanja i obesvećenja crkava. U

mesecu oktobru [1897] više Arnauta srušiše crkvu hoĉansku

i odneše sve što u njoj naĊoše [str 20, t. 1], Arnauti srušiše

takoĊe staru srpsku crkvu u Konĉulju, prištinske kaze, na

drumu izmeĊu Giljana i Bujanovca. U ovom trenutku od

materijala ove crkve zidaju sebi kuće [t. 2]. Na dan 6. aprila

opljaĉkaše raovaĉku [orahovaĉku] crkvu, u Prizrenskom

of 478

sandţaku [t. Z]. Dana 20. decembra napadoše i opljaĉkaše

manastir Sv. Trojicu, u okolini Prizrena [t. 4].

Mnoga su silovanja i otmice. Arnautin Bolja Araĉanović iz

Kabaša, na primer, silovao je dvanaestogodišnju kćer Alekse

Vesića iz Vitine [str. 22, t. 18] Dana 11. Juna [1898] Arbanas

Ali Bajram iz Donjeg Nerodimlja i njegova ĉetiri druga

nasilno odvedoše devojku Spaseniju Andreje Markovića, iz

istog sela, u trenutku kad ona okopavaše kukuruz. Ona bi

odvedena u planinu blizu sela Butakova, odakle ce njen

vrisak ĉuo više od jednog sata [str. 38 t. 14].

Napadi, pljaĉkanja i razbojništva su nebrojena. Evo samo

nekoliko primera. U nameri da Srbima kosovskog vilajeta

onemoguće ishranjivanje stoke i da ih na taj naĉin

primoraju da napuste svoje domove i da ce isele iz kosovskog

vilajeta, Arnauti namisliše da obdelavaju polja koja ce

nalaze pred samim selima u kojima su nastanjeni Srbi, i koja

im sluţe za popašu njihove stoke. Ovaj postupak su prvi

otpoĉeli: muftija Mustafa Efendija, Sulejman-aga [sada

paša], Ali Efendija nifuz Naziri, i drugi "Turci" iz mesta.

Ohrabreni ovim primerom Arnauti oduzeše Srbima najbolja

zemljišta, i to u selima: Laplju, Ĉaglavici, LivaĊi, Dobrotinu,

Gušterici, Maticani itd. [str. 25, t. 19]. Dana 25. marta

Arnauti iz sela Budrila, giljanske nahije, napadoše Arsu

Milenkovića, u nameri da ga ubiju, ali ce ovaj stane braniti

revolverom i rani jednoga od napadaĉa, pa zatim pobegne.

Tada Arnauti skupiše sve ljude iz sela i odvedoše ih u

Giljane, bijući ih u putu. U Giljanu ih predadoše ţandarima,

koji ih, takoĊe, izbiše i staviše u zatvor [str. 25, t. 22]. U

svojoj kući koja postoji u selu Budakovu, prizrenske nahije,

jedan Arnautin drţi pazar stoke, koju je pokrao od Srba

kosovskog vilajeta. Ovaj je Arnautin objavio da svaki

of 478

sopstvenik moţe doći i uzeti svoju stoku za novce [str. 72, t.

48]. Ĉuveni razbojnik Onka Imer iz Kabaša, prizrenske

nahije, pozvao je srpske seljake iz Ljubiţde i Koriša da

pribiraju svoju ţetvu, ali im je zabranio da ponovo seju, zato

što im ce, veli, neće dozvoliti da i dalje stanuju u svojim

selima. Isti Onka namerava da sruši srpsku crkvu sv. Petra

Koriškog i da od tog materijala sebi sazida stan. On i njegovi

drugovi zabranili su Srbima da ce ţale komisiji za istragu,

preteći svakome smrću [str. 74, t. 72]. Arnauti iz Orahovca,

u velikom broju, opkoliše kuću porodice Manitaševića iz

Hoĉe i svu kuću izbušiše kuršumima. Vlasti staviše u zatvor

Jovana Manitaševića i Mihaila Kiĉolovića, a ne preduzeše

ništa protiv Arnauta [str. 75, t. 84]. Jedan od najstrašnijih

zuluma je dogaĊaj u Veriću, u pećkoj nahiji, gde su u

sukobu izmeĊu Albanaca ceh platili Srbi, ĉije je celo selo

spaljeno, sa usevima, a razbegla deca ce izgubila. Verićani,

gladni i bosi, skitaju po Peći, ali im ni valija ne pomaţe ništa,

već ih upućuje na isljahat [obiĉajni albanski sud], a tamo im

Mula Zeka otvoreno veli da neće dobiti odštetu, psuje im

veru, krst, post i govori im da ce sele u Srbiju i Crnu Goru

[str. 141, t. 63].

I pored diplomatskih napora da ce srpskom narodu

obezbedi kakva-takva zaštita i zaustavi masovno iseljavanje

sa Kosova, stanje je bilo sve gore. Godine 1900. i 1901.

protekle su u pravom pogromu Srba. Poĉetkom 1901. došlo

je u Starom Kolašicu do velikog pokolja Srba, u kome je

najistaknutiju ulogu imao jedan od vodećih albanskih

glavara na Kosovu, Isa Boljetinac. Do pokolja je došlo u

akciji razoruţavanja Srba kosovskog vilajeta. S druge

strane, reforme od novembra 1902. trebalo je da poboljšaju

opšte stanje hrišćanske raje, ali su albanski prvaci u Staroj

Srbiji ustali protiv toga da ce hrišćanima daju bilo kakva

of 478

prava. Vest da će u Mitrovicu doći ruski konzul G. S.

Šĉerbina posluţila je Albancima da ce organizovano i

oruţano suprotstave reformama, pa je u toj velikoj pobuni

Šĉerbina ubijen [1903]. Pošto je bilo jasno da turske vlasti

nisu u stanju da zavedu red i obezbede sprovoĊenje reformi,

srpska vlada ce orijentiše na oruţanu samoodbranu srpskog

naroda, te ubacuje oruţje, i poĉev od 1904. organizuje

komitske ĉete. Gotovo sve kaze kosovskog vilajeta sa

srpskim stanovništvom bile su već 1905. potpuno naoruţane

[sredaĉka i sirinićka ţupa, Prizren i okolina, ceo put duţ

Morave preko Gnjilana]. Srpska komitska akcija u

kosovskom vilajetu naišla je na ţestoku austro-ugarsku

kontrapropagandu, koja je ovu akciju odmah nazvala

"veliko-srpskom", iako ova nije ni u ĉemu dirala u interese

Austro- Ugarske, jer je bila uperena u prvom redu protiv

nasilja turskih organa uprave po hrišćanskim selima, protiv

bašibozuĉkih pljaĉkanja seljaka i protiv komitskih ĉeta iz

Bugarske koje su vršile teror nad srpskim seljacima koji su

ostali pristalice patrijaršijske crkvene organizacije i

politiĉke saradnje sa Srbijom na delu osloboĊenja od turske

vlasti.[20]

O teškim zulumima na Kosovu i u Makedoniji krajem XIX i

poĉetkom XX veka govore i mnogi drugi dokumenti,

posebno izveštaji evropskih konzula. Na osnovu izveštaja

austrougarskog konzula u Skoplju, Bohumila Pare, koji

nikako nije bio naklonjen Srbima, moţe ce, na primer,

rekonstruisati stanje hroniĉnog nasilja u širokim oblastima

Kosova i Makedonije koje nagoni na iseljavanje.

Prouĉavajući te izveštaje, V. Stojanĉević primećuje da je "u

nekim krajevima Prištinskog sandţaka, osobito u Giljanskoj

kazi, vršen neobiĉno jak pritisak na srpsko stanovništvo sela

da bi ono ili prihvatilo ĉitluĉke obaveze i ĉitluĉke odnose, ili

of 478

da ce, stvaranjem vanrednih prilika i totalne nesigurnosti,

primora na iseljavanje. Pri tome, postojala je jedna, ako ne

potajna saradnja, a ono upadljivo prećutkivanje lokalnih

organa vlasti prema izvršiocima nedela, da su ce, katkada,

za prikrivanje ili ignorisanje tih nedela u vilajetskim

krugovima optuţivali kajmakami, mutesarifi i komandanti

oblasne ţandarmerije, odnosno vodeći predstavnici

tamošnjeg feudalnog društva. Gotovo sve mere kontrole,

inspekcije i egzekutivne sluţbe centralne vilajetske uprave

ostajale su bez rezultata. Delimiĉno pokazani uspeh vojnih

akcija i ţandarmerije bio je kratkotrajnog dejstva".[21]

Izveštaji Milana Rakića, poznatog srpskog knjiţevnika,

najpre sekretara srpskog konzulata, a potom konzula u

Prištini, iz 1906-1911. godine,[22]

govore o "strahovitom

stanju našega naroda", koje ce "obnovilo još većom

ţestinom i danas ce moţe slobodno reći da su ce povratila

nezapamćena vremena nevolja i nesreća" [30. novembra

1906]. Rakić u svojim izveštajima šalje, bolje reći nastavlja

nepregledni spisak zloĉina nad Srbima kosovskog vilajeta,

ali iznosi i svoje poglede i zakljuĉke o stanju srpskog naroda.

U izveštaju od 14. januara 1907. on naglašava da ce "iz svih

izveštaja ovog Konsulata od njegovog postanka pa do danas

vidi da postoje dve glavne ĉinjenice koje naš narod satiru i

dovode ga do propasti. To su turska vlast i Arnauti. Turska

vlast zato što sama ĉini zulume, pljaĉka i ubija i što pušta da

to i drugi muhamedanci nekaţnjivo rade; a Arnauti zato što

za svoj raĉun, samo u mnogo većem razmeru, nište sve što je

srpsko gde god to mogu uĉiniti". Rakić je, kako sam veli,

"nebrojeno puta" izveštavao do 24. februara 1907. ministra

inostranih poslova "o raznim zulumima i nesrećama koje

ĉine obesni Arnauti u Pećkoj nahiji. Tim naĉinom oni su

rasterali i rastrebili naš ţivalj, pa više gotovo nemaju koga

of 478

da pljaĉkaju, okrenuli su svoje razbojniĉke poglede na

manastir Sv. Srpske Patrijaršije u Peći". Opisujući stanje

naroda u novom talasu zuluma 28. maja 1907. Rakić veli:

"sa oĉajanjem mora ĉovek misliti na budućnost našega

naroda ako ovako stanje potraje još koje vreme. Sa svih

strana ĉuju ce glasovi oĉajanja i od onih koji stradaju i od

onih koji su tu da pomognu stradalnicima. Jadna pomoć. G.

Tuholka[23]

piše mi iz Mitrovice da "nikad nije video ovako

velike nesreće, a manje mogućnosti za pomoć i popravku

stanja", a g. Kutjepov iz Prizrena dodaje da samo Bog moţe

pomoći. "I ako je slaba nada u diplomatsku intervenciju",

završava Rakić, "meni je ĉast ipak moliti Bac, Gospodine

Ministre, da uĉinite potrebne korake za zaštitu ovog u istini

nesrećnog naroda, i da bar današnji maleni ostatak njegov

ne prsne bez traga i ne propadne za svagda". U izveštaju od

22. avgusta 1907, posle tzv. "pasjanske afere" [sukoba sa

srpskim komitama kod Gnjilana], saopštava podatke o

dogovoru u Prizrenu, gde su Ljumljani zahtevali da ce

pristupi konaĉnom istrebljenju Srba, tj. "da zbor odredi dan

kad svi Arnauti treba da ustanu na oruţje i izvrše opšti

pokolj Srba". Kao razlog za pogrom oni su navodili da "do

god ima Srba u ovim krajevima ne moţe biti mira meĊu

Arnautima, jer ce Srbi neprestano ţale strancima i ţalbama

svojim izazivaju bidate - reforme - a u poslednje vreme

poĉeli su ĉak dovoditi i ĉete iz Srbije". Ipak, naĊeno je

"kompromisno" rešenje: 1] da ce ubijaju Srbi po nahiji, ali

tajno i ne u masama nego pojedinci; 2] da Arnauti obrazuju

ĉete sa zadatkom da gone ĉete iz Srbije, a kao revanš za

Pasjane da arnautske ĉete upadaju i u Srbiju. Ni tri godine

kasnije nije bilo bolje: 8. avgusta 1910. Milan Rakić

izveštava o neviĊenim zverstvima turske vojske nad Srbima

u Kamenici, u gnjilanskoj nahiji, "kojima nema ravna od

poĉetka razoruţanja". No on primećuje i bitne promene u

of 478

drţanju Albanaca prema Turcima; za razliku od ranijega

nesloţnog, promenljivog odnosa, Albanci sada postaju

odvaţniji i solidarniji u stavu prema turskim vlastima [24.

jul 1911].

1 J. Cvijić, Osnove III, 1162, 1166, 1167.

2 P. Pavlović, Seobe Srba i Arbanasa. 76-77.

3 A. Urošević, Novobrd. Kriva reka, 45, 58.

4 A. Urošević, Kosovo. 89-90.

5 Muhadţiri ce nisu naseljavali na aginsku, begovsku i

vakufsku zemlju, nego na komunicama, gde su uz veliki trud

krĉili livade i oranice. Naseljavajući ce na komune,

muhadţiri su Srbima oduzimali šume i ispaše za stoku, a to

je dovodilo do opadanja stoĉnog fonda kod Srba u okolnim

selima. Smanjivanje stoĉnog fonda neminovno je dovodilo

do siromašenja Srba, a time i do njihovog

raseljavanja: Istorija srp. naroda VI/1, 270 (H. Rakoĉević).

6 Predstavnici evropskih sila prebacuju ĉak Srbiji meko

ponašanje. Tako francuski poslanik u Carigradu veli

srpskom poslaniku: "Vi ne zasluţujete da budete nezavisni,

kad ce od jedne gomile razbojnika ne moţete braniti, kad ne

moţete svoju granicu ĉuvati... Ubijajte ih (tj. Albance - D.

B.), gonite ih preko granice i tucite ih gde ih stignete" (J.

Hadţi-Vasiljević, Arban. liga, 6-10). Srpska vlada je,

naprotiv, pokazala izvanrednu uzdrţljivost u reagovanju na

albanske upade, odolevajući iskušenju da postupi po

"savetima" svojih visokocivilizovanih dušebriţnika.

7 Na sam dan proglasa Srbije za kraljevinu (22. februara

1882) ustanovljen je preki vojni sud u Prištini. koji je

of 478

proterao sve narodne prvake, potpisnike mnogih peticija za

Berlinski kongres, knezove i kmetove. Dţelati prekog suda

zloglasnog Ibrahim-paše poklali su tada bez suda 7000 ljudi,

a 241 je Ibrahim-paša izveo pred sud, od kojih je neke

povešao, a neke proterao na robiju u trajanju od 101 godine.

On je osudio na smrt ĉak i srpsko ime: Stevana Vuĉetića,

najĉuvenijeg trgovca iz Prištine, bacio je kroz prozor

hapsane zato što nije hteo da ce odrekne svoje

narodnosti: Istorija srp. naroda VI/1. 293-294 (Đ. Mikić).

8 B. Stojanĉević. Ţalba Srba Pećanaca na turske zulume 1876-

1878 godine. Arhivski pregled 1-2 (1978) 151-153. upor. J.

Hadţi-Vasiljević, Pokret Srba i Bugara u Turskoj posle

srpsko-turskih ratova 1876. i 1877-1878, godine. i njegove

posledice (1878-1882). Brastvo 12-13 (1908) 209, 232-233.

9 V. Stojanĉević, Prilike, 297.

10 B. Stojanĉević, Prilike, 300. nap. 36; broj prema J.

Jovanoviću, Juţna Srbija od kraja XVIII veka do

oslobođenja, Beograd 1941, 39-41.

11 J. Cvijić, Balk. rat i Srbija, 655-656.

12 S. Rizaj, Struktura stanovništva kosovskog valijeta u drugoj

polovini XIX stoleća, Vranjski glasnik 8 (1972) 95-110,

upor.Istorija srp. naroda VI/1 265-267 (H. Rakoĉević)


14 B. Stojanĉević, Juţnosl. narodi 333-334.

15 Istorija srp. naroda VI/1 277 (H. Rakoĉević). Povodom

pogibije G S Šĉerbine vid. govor protojereja Nikole Boţića

na parastosu u beogradskoj Sabornoj crkvi, u brošuri: Srbi

of 478

iz Stare Srbije i Maćedonije pok. Grigoriju Stepanoviču

Ščerbini 20. aprila 1903. godine, Beograd 1903. B.

Stojanĉević, Društveno-političke prilike među Arbanasima u

Kosovskom vilajetu na početku XX veka i arbanaški otpor

protiv turskih reformi 1902/1903. godine, IĈ 11 (1960 obj

1961.) 175-212, o Šĉerbini - str. 201 i d.

16 Trgovaĉki sloj Srba na Kosovu bojao ce komitske akcije i

traţio od srpske vlade da taj pokret onemogući, jer navodno

navlaĉi na narod još veće nasilje, a stvara ce i izgovor za

uplitanje velikih sila, u prvom redu Austro-Ugarske: Istorija

srp. naroda VI/1, 281 (H. Rakoĉević).

17 Istorija srp. naroda VI/1, 282-283 (H. Rakoĉević).

18 Istorija srp. naroda VI/1, 320 (Đ. Mikić)

19 O tome i Istorija srp. naroda VI/1, 321-322 (Đ. Mikić).

Dalje u tekstu navodimo Prepisku prema broju dokumenta i

strani odn. strani i taĉki u dokumentu.

20 V. Stojanĉević, Sukob Austro-Ugarske i Srbije u Kosovskom

vilajetu 1900-1914, Zbornik radova prikazanih na

MeĊunarodnom nauĉnom skupu "Velike sile i Srbija pred

prvi svetski rat", Beograd 1976, 557-558.

21 B. Stojanĉević, Prilike, 297 i d.

22 Izveštaje konzula Milana Rakića navodimo prema

arhivskom istraţivanju i još neobjavljenim ispisima prof. dr

Andreja Mitrovića (SANU, Odbor za kritiĉka izdanja

srpskih pisaca).

23 Tuholka je bio ruski konzul u Kosovskoj Mitrovici.

of 478

3. Albanski pokreti 1908-1912.

Razvoj albanskog nacionalnog pokreta u godinama posle

mladoturske revolucije, 1908-1912, od velikog je znaĉaja za

pitanje osloboĊenja srpskog naroda u Staroj Srbiji. Tu su ce

interesi srpskog i albanskog naroda, u tom istorijskom

trenutku, direktno sukobili. Bez obzira na to što ce borba

Albanaca protiv turskih vlasti ispoljila kao potpuna

anarhija, naroĉito u kosovskom vilajetu, radilo ce o

srazmerno brzom formiranju jednoga nacionalnog pokreta,

kome je sve jasnije cilj postajao - autonomna Albanija. Bilo

je, doduše, krupnih razlika izmeĊu pojedinih delova

Albanije u politiĉkoj orijentaciji: najzreliji program

oslobodilaĉke borbe formirao ce i sprovodio u juţnoj

Albaniji. To je ona struja koja je i Prizrenskoj ligi 1878.

pokušala dati autonomistiĉki, protivosmanski kurs. Albanski

nacionalni komiteti nicali su na tom prostoru još od 1903, ali

u proleće 1908. zapoĉinju odluĉnije oruţane akcije

[Maškulora, 5. marta 1908]. Razvija ce i politiĉka i

propagandna delatnost albanske emigracije, naroĉito u

Americi, Rumuniji, Bugarskoj. Mladoturska revolucija

1908. godine u svom prvom naletu povlaĉi za sobom

albanski i makedonski autonomaški pokret. Stojeći uz

komitet "Jedinstvo i progres", Albanci Kosova i Makedonije

u stvari omogućavaju ili bar olakšavaju pobedu

Mladoturcima, oĉekujući da će u novom reţimu biti

ostvareni njihovi zahtevi. To je smisao odluka ĉuvenog zbora

Albanaca u Ferizoviću [Uroševcu] 30. jula 1908, sa koga

polazi zahtev da ce uvede u ţivot turski ustav od 1876.

godine.[1]

Legalizacija albanskog, kao i makedonskog pokreta, po

dolasku na vlast Mladoturaka, nije dovela do ispunjenja

of 478

onih bitnih nada neturskih naroda. Mladoturska politika

potpune otomanizacije carstva bila je u suprotnosti sa svim

planovima za decentralizaciju i autonomno organizovanje

neturskih naroda. Ipak, kada je aprila 1909. godine

mladoturski reţim došao u krizu, odluĉujuću podršku su mu

dali albanski nacionalni komitet, kao i makedonska

revolucionarna organizacija Janeta Sandanskog. Ubrzo

potom dolazi do prvih oruţanih sukoba Albanaca sa novom

turskom upravom: pobuna u okolini Đakovice izbila je u leto

1909. zbog nastojanja turskih vlasti da ce izvrši popis

stanovništva i naplate novi porezi. Kaznena ekspedicija iz

Skoplja ugušila je pobunu na surov naĉin, ne štedeći ni

albanske ţene, decu i starce. U jesen su izbili neredi u Ljumi,

Mati i Debru, opet zbog skupljanja drţavnog desetka i

regrutacije. Regrutaciju je bojkotovalo i albansko

stanovništvo Skadra i cele Malesije i Miridita.[2]

Do prvog ustanka širih razmera dolazi u kosovskom vilajetu

u proleće 1910. Povod za ovu oruţanu pobunu bio je pokušaj

turskih vlasti da vrati na svoju duţnost proterane turske

ĉinovnike, kao i uvoĊenje nekih novih daţbina. Ustanak je

zahvatio Kosovo i Metohiju, a ugušio ga je Šefćet Torgut-

paša posle krvavih bojeva u kaĉaniĉkom tesnacu i

Crnoljevu. Kaznena ekspedicija ce probila preko DukaĊina

u Malesiju i Skadar, te je surovim merama cela Albanija na

kratko vreme bila umirena. Kosovskom ustanku 1910.

godine pruţili su podršku albanski komiteti demokratskog

krila, naroĉito iz emigracije. MeĊutim, mnogi begovi i

plemenski glavari severne Albanije [npr. miriditski glavar

Prenk Bib Doda] odbili su da podrţe ustanak.[3]

Pred oĉima srpske i crnogorske politike razgorevao ce

velikom brzinom poţar jednoga nacionalnog pokreta koji je

of 478

pretio da osujeti ostvarivanje srpskoga oslobodilaĉkog

programa u obraĉunu sa Turcima. Buduća istraţivanja

arhivske graĊe verovatno će pokazati da li su, i koliko,

odgovorni politiĉki krugovi Srbije i Crne Gore bili svesni

prave prirode i domašaja ovog zbivanja. Srpska vlada je, c

jedne strane, podsticala Albance na što jaĉi otpor,

raĉunajući moţda na njihovo iscrpljivanje; u toku 1909. i

1910. ona je zato, s druge strane, nastojala da ce Turskoj ne

prave teškoće u savlaĊivanju albanskog ustanka. No

crnogorska vlada je, izgleda, sa više realizma procenjivala

karakter albanskog pokreta. Stoga je predlagala Srbiji

poĉetkom 1911. da ce albanski ustanak iskoristi za akciju

protiv Turske, te da što pre treba aktivno istupiti, jer ce

poĉela buditi nacionalna svest Albanaca, pa ako bi ce pustilo

da ce dogaĊaji tako dalje razvijaju, oni bi mogli dovesti u

pitanje teţnje Srbije za izlaskom na Jadransko more preko

Albanije i teţnje Crne Gore za Skadrom. Krajem februara

1911. kralj Nikola je postavio srpskoj vladi pitanje da li će

"Srbija i Crna Gora uzeti arbanaški pokret u svoje ruke i

rukovoditi njime i u zgodnom momentu stupiti u akciju".

Srpska vlada je prema tom predlogu bila veoma

rezervisana.[4]

Zbivanja u Albaniji 1911. godine bila su još alarmantnija.

Kurs na oruţani ustanak nacionalnih razmera radi

stvaranja autonomne Albanije bio je, van spora, u delatnosti

svih albanskih komiteta i emigracije; na Krfu je konstituisan

Centralni albanski komitet. Ipak, još nema jedinstvenog

programa pa ni koncepta same "autonomije". Oruţani

ustanak buknuo je sada u severnoj Albaniji, a ustanicima

aktivno pomaţe Crna Gora, snabdevajući ih oruţjem i

namirnicama i prihvatajući izbeglice. Najvaţnije postignuće

ovog pokreta je formulisanje programa nacionalne borbe u

of 478

memorandumu poslatom pod nazivomCrvena knjiga, koji je

sastavljen u Podgorici, u Crnoj Gori, odstrane ĉlanova

albanskog komiteta i primljen od ustanika 23. juna 1911. U

dvanaest taĉaka izloţeni su ciljevi i zahtevi ustanika, na

prvom mestu "potpuno priznanje postojanja albanske

nacije", pa u skladu s tim - autonomija, ekonomska,

administrativna, kulturna i vojna. "To je bio prvi program

autonomije Albanije, jedinstven za celu zemlju", a zahtev je

istaknut ne u ime stanovništva jedne oblasti, nego u ime svih

Albanaca. Memorandum je podnet evropskim diplomatskim

predstavništvima na Cetinju.[5]

Ustanak ce završio

neuspehom avgusta 1911, jer je zapretio dalekoseţnijim

balkanskim i evropskim konfliktom, za koji još niko nije bio

spreman, tako da su ustanici ostali prepušteni sami sebi.

Kosovski vilajet zahvaćen je masovnim oruţanim ustankom

s proleća 1912. godine. Albanci Ċakoviĉke Malesije

[Krasnići, Has] proterali su turske ĉinovnike koji su

pokušali da im zabrane seĉu šume; u Istoku su napali

vojnike koji su gradili nov zatvor. Sledi niz pojedinaĉnih

napada, ali je već sredinom marta 1912. u jednom

emigrantskom listu koji je izlazio u Bugarskoj objavljen

zahtev albanskih ustanika: imenovanje Albanaca za

ĉinovnike u vilajetu, otvaranje albanskih škola, vojna sluţba

za Albance samo u granicama vilajeta. Kosovarima su ce

pridruţili Miriditi, Merturi i Nikaj, a u Skadru je formiran

poseban komitet muslimana i katolika za pomoć ustanku.

Borbe su ce proširile i na srednju Albaniju [Kroja i Tirana].

Na ĉelu ustanka u kosovskom vilajetu bili su Hasan Priština,

Nedţib Draga, Bajram Curi, Riza-bej i dr. Uz podršku

turskih opozicionih oficira iz grupe "Spasilaca otadţbine",

koji su hteli da obore mladoturski reţim, ustanici su uspeli

da slomiju otpor turske armije, da ovladaju celim kosovskim

of 478

vilajetom do polovine avgusta 1912, što znaĉi da su tada

imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa ĉak i

Skoplje, grad sa pogotovu u to vreme beznaĉajnom

albanskom manjinom. Na politiĉkom planu, ipak,

preovladala je kompromisna formula, sa starom, islamskom

varijantom autonomije ["Ĉetrnaest taĉaka Hasana

Prištine"]. U srednjoj i juţnoj Albaniji ustanici su drţali

Permet, Leskoviku, Konicu, Elbasan, a u Makedoniji Debar,

sa doslednijim zahtevom za autonomijom.[6]

U kosovskom vilajetu postignut je sporazum sa turskim

vlastima, te ce ovaj masovni ustanak ugasio pod uticajem

interesa albanskih lokalnih feudalaca i, po svoj prilici, u

strahu pred akcijom balkanskih drţava protiv Turske. Neki

su vaţni zahtevi ustanika ipak prihvaćeni: amnestija

ustanika i turskih funkcionera koji su im ce prikljuĉili;

slobodno nošenje oruţja [ali ne i vraćanje oduzetog oruţja];

albanske osnovne i srednje škole na albanskom jeziku u

vilajetima Skadar, Janjina, Bitolj i Kosovo; upotreba

albanskog jezika pred lokalnim sudovima; imenovanje

funkcionera u Albaniji koji poznaju jezik i obiĉaje

Albanaca; sluţenje vojske u evropskom delu Turske;

smanjenje poreza; generalni guverner za ĉetiri vilajeta, koga

svake ĉetvrte godine bira stanovništvo itd.[7]

Time su

praktiĉno udareni stvarni i pravni temelji jedne autonomne

Albanije koja bi obuhvatila sva ĉetiri vilajeta, a to znaĉi u

granicama "Velike Albanije" iz programa Prizrenske lige.

Ostvarivanje ovakve Albanije, makar za prvo vreme u

granicama Turskog carstva, znaĉilo bi kraj svim

nastojanjima srpskog naroda da doĊe do slobode i svog

ujedinjenja, kao i naroda Makedonije da doĊe do slobode za

koju ce stolećima, a naroĉito poslednjih decenija pre prvog

balkanskog rata krvavo borio.

of 478

Karakteristiĉno je da albanski pokreti 1908-1912. prelaze

ćutke preko postojanja i prava srpskog i makedonskog

naroda u Turskoj. Njihov je jedini i jedinstven cilj "ĉista",

"etniĉka" Albanija, u maksimalnim granicama, pa i preko

njih.

1 B. Hrabak, Kosovo prema Mladoturskoj revoluciji 1908.

godine, Obeleţja IV/5 (1974) 107-151.

2 U borbi protiv ovog otpora, koji je pretio jednim

svenarodnim ustankom Albanaca, Mladoturci su sazvali

albanski kongres u Debru 23. jula 1909, usmeravajući ga

protiv slovenskih naroda i susednih drţava, te njihovih

navodnih pretenzija prema albanskim teritorijama.

Raspirivanje antislovenskog šovinizma i muslimanskog

fanatizma nije, meĊutim, donelo oĉekivane rezultate.

Kongres je s novom snagom postavio zahteve u pogledu

školske i upravne autonomije kao i poreskog sistema.

Autonomijom Albanije bavio ce i drugi veliki skup avgusta

1909. u Elbasanu (iz srednje i juţne Albanije i Makedonije).

Na njemu je rešeno da ce uspostavi tesna saradnja sa

makedonskim revolucionarnim pokretom: G. L. Arš i dr,

Kratkaja istorija Albanii, 148-150.

3 G. L. Arš i dr, Kratkaja istorija Albanii, 138-154.

4 Prvi balk. rat I, 79-81.

5 G. L. Arš i dr, Kratkaja istorija Albanii, 155 i d., posebno

na str. 159-161.

6 G. L. Arš i dr , Kratkaja istorija Albanii, 167-170.

7 Prvi balk. rat I,137-138, nap. 467.

of 478

OSLOBOĐENJE KOSOVA

I BALKANSKI PAT 1912-1913.

Ratne ciljeve Srbije 1912. godine veoma je jasno i dobro

izloţio Jovan Cvijić u ĉlanku Balkanski rat i

Srbija, objavljenom te godine na engleskom i na srpskom

jeziku.[1]

On najpre utvrĊuje geografsku oblast za koje ce

vezuju interesi Srbije u tom ratu: to je "Stara Srbija", u

koju spada Novopazarski sandţak, Kosovo polje, Metohija i

neke oblasti juţno od Šar-planine, sa granicom koja je, kako

on veli, odreĊena sporazumom izmeĊu Srbije i Bugarske

[Ohrid-Veles-Kriva Palanka, tako da ovi gradovi pripadnu

Bugarskoj], dodaje da Stara Srbija "izlazi uzanim pojasom

na Jadransko more oko Skadra, Lješa i verovatno Draĉa" -

imajući u vidu, oĉigledno, srednjovekovnu situaciju. Stanje

ovih oblasti i njihovu vrednost za Srbiju Cvijić opisuje

prema svojim liĉnim nauĉnim istraţivanjima u razdoblju od

1900. do 1912. godine to je "zemlja najveće anarhije i

nasilja, ne samo na Balkanskom Poluostrvu no moţda

jedinstvena u svetu". Ţrtva tog stanja su Srbi, a glavni

uzrok svih srpskih nevolja - Albanci; albanski kolonisti su

nasilno nastanjeni, a Srbi proterani - trenutno u Srbiji ima

samo od 1876. godine oko 150.000 Srba "koji imaju tapije od

svojih zemalja", ţive znatnim delom na teret srpske vlade i

"ĉekaju trenutak da zauzmu opet svoju imovinu". Oni koji

su ostali u Staroj Srbiji podvrgnuti su ĉitluĉkom sistemu,

svakojakim nasiljima i osiromašenju, islamizaciji i

odnaroĊavanju; ugroţeni su im i crkva i škola, nikakva im

ce prava, ni ona po sultanskim fermanima ni po zakonima

mladoturskih vlasti, u stvarnosti ne priznaju. Planskim

naseljavanjem muslimanskih doseljenika i proterivanjem

srpskih ĉifĉija razbijaju ce kompaktne srpske mase i prave

of 478

oaze mešovitog hrišćansko-muhamedanskog stanovništva.

Cvijić konstatuje da "ovakva nasilja i zloĉini nad Srbima u

Staroj Srbiji traju vekovima", te da "nigde na Balkanskom

Poluostrvu turska uprava nije unela veću pustoš no ovde".

Prouĉavanjima Srpske akademije nauka je utvrĊeno da je

tokom XVIII i XIX veka iseljeno iz Stare Srbije i naseljeno u

Kraljevini Srbiji odnosno na teritoriji Srbije oko pola

miliona duša. Najmnogobrojnije iseljavanje je usledilo

srpskim ustancima 1804-1815. i srpsko-turskim ratovima

1876-1878. Islamiziranja su, opet, pojedinaĉna i masovna

ĉitave oblasti su na taj naĉin odnaroĊene [Gora, Drenica,

Prekoruplje, MeĊuvode itd]. Dobar deo Albanaca na Kosovu

je, u stvari, srpskog porekla. No i pored svega iseljavanja i

islamizovanja, naglašava dalje Cvijić, u Staroj Srbiji "ima

znatan broj Srba". Bez taĉne statistike mogućne su samo

ovlašne procene: na 900.000 Srba, od kojih do 300.000

muslimanske vere [raĉunajući sandţaĉke muhadţire iz

Bosne], "Arnautaša" ima do 200.000, a oko 300.000-400.000

su pravi albanski kolonisti. Samo je manjim delom u pitanju

"starije i vrlo staro arbanaško stanovništvo". Pošto je tako

predstavio stanje srpskog naroda i etniĉke odnose u Staroj

Srbiji, Cvijić ce poziva na nacionalna i humana prava da ova

podruĉja budu osloboĊena: "Srbija i Crna Gora imaju

dakle jakih humanih i nacionalnih razloga i prava da

zaustave ove zloĉine i nasilja koji ce vrše nad njihovim

saplemenicima". Koliko god su "turska uprava i arnautski

zloĉini i nasilja" ĉak i za najhumanije ljude Zapadne Evrope

samo apstraktni i "bledi pojmovi", toliko je ovo za Srbe

surova zbilja: "uništavanje našeg naroda". No Cvijić istiĉe

još jedan uzrok koji Srbiju, kako on kaţe, "goni da ce

interesuje za teritoriju Stare Srbije". To je potreba izlaska

na more, radi ekonomskog osloboĊenja od austrougarske i

turske blokade. Carinski rat sa Austro-Ugarskom i teškoće u

of 478

tranzitu roba preko turske teritorije pokazali su da je izlaz

na more za Srbiju pitanje od ţivotnog znaĉaja. "Sada je već

svaki seljak na svojoj koţi osetio ono što su, ĉini mi ce,

najpre utvrdili engleski publicisti: da je Srbija opkoljena

zemlja, a Srbi uhapšen narod". Prirodni izlaz Srbije na

Jadransko more je preko Stare Srbije dolinom Drima. "Tek

sa izlazom na Jadransko Mope Srbija bi imala uslova za

ekonomsku samostalnost i bila bi zadovoljena. To je jedna

od glavnih teţnja rata koji je zapoĉeo", zakljuĉuje Jovan

Cvijić.

U našoj istorijskoj nauci potom, kao i tada u politiĉkoj

publicistici, mnogo ce raspravljalo o tome koliko je ovaj

poslednji, ali oĉigledno ne i najmanje znaĉajan uzrok prvog

balkanskog rata bio zaista ekonomski i politiĉki opravdan.

Isticala ce, obiĉno, ĉinjenica da bi takav izlazak na

Jadransko more znaĉio ne samo osloboĊenje srpskih oblasti

Kosova i Metohije nego i aneksiju teritorija severne

Albanije, a ove su poslednje kompaktno naseljene albanskim

narodom, pa ce to ne moţe posmatrati drukĉije do kao

imperijalistiĉko graĊenje jedne drţave ekonomski

"sposobne za ţivot" [lebensfähig], da je to u stvari

prisvajanje tuĊe zemlje i porobljavanje jednog naroda koji

ima pravo na svoje samoopredeljenje i koji ce upravo tada

nacionalno već konstituisao i potvrdio svoju potrebu za

nezavisnim ţivotom, za sopstvenom drţavnošću.[2]

Na putu

tako zamišljenog srpskog izlaza na more nalazila ce zaista

neuklonjiva prepreka: albanski narod i, potencijalno,

albanska drţava. Razvoj albanskog nacionalizma posle 1878,

a naroĉito u prvim godinama XX veka, morao je skretati

paţnju na to da ce autonomna Albanija javlja mnogo više

kao ĉinilac evropske politike u rešavanju Istoĉnog pitanja - u

sklopu planova za sopstvenu penetraciju na Balkan - nego

of 478

kao ĉinilac politike balkanskih naroda. Autonomna Albanija

morala je stoga u oĉima srpskih drţavnika biti potencijalna

opasnost. Izgledalo je da je jedan od naĉina da ce preduhitre

i osujete planovi sila neprijateljskih prema Srbiji bio u tome

da ce albanski narod obuhvati nekom srpskom drţavom.

Istorija srednjeg veka zavodila je na misao da je albanski

narod mogućno integrisati u okviru srpske drţave, a

istorijsko-etnografska prouĉavanja davala su za to

opravdanja u tezama, inaĉe veoma spornim o zajedniĉkom

poreklu ili ĉak srpskoj etnogenezi severnoalbanskih

plemena. Karakteristiĉno za taj pogled na stvari, još je

poĉetkom 1906. godine u razgovorima s rumunskim

drţavnicima trezveni Milovan Milovanović, znameniti srpski

politiĉar, pobijajući bugarske tvrdnje da Srbija teţi da iziĊe

na Solun i Egejsko more, istakao da "Srbija hoće izlaz na

Jadransko more i toga radi moraće ce naći neka

kombinacija za zajedniĉki drţavni ţivot Srba i Arbanasa

onako kako je to bilo i pre turske invazije".[3]

Otuda i

pokušaji da ce preovlada antagonizam izmeĊu srpskog i

albanskog naroda, produbljen naroĉito posle 1878, i

nastojanja da ce postigne neki sporazum sa albanskim

prvacima na Kosovu i Metohiji.

Srpska politika je na ovom prostoru bila suoĉena ne samo sa

snaţnim razgorevanjem albanskog nacionalizma u Staroj

Srbiji, Makedoniji i Albaniji, i sa pojaĉanim prisustvom

drugih sila u tome [pre svega, Austro-Ugarske i Italije] nego

i sa kombinacijama Bugarske. IzmeĊu makedonskih i

albanskih autonomista došlo je do izvesnih kontakata i

saradnje još 1903, a pogotovo u toku mladoturske revolucije

1908. godine. Poznate su bile pogotovo veze levog krila

VMRO [Makedonsko-odrinske revolucionarne organizacije

- MORO] i njegove legalne ekspoziture u Turskoj, Narodne

of 478

federativne partije, na ĉelu sa Dimitrom Vlahovom i

Janetom Sandanskim, sa levim krilom albanskog

nacionalnog kluba.[4]

Bugarska vlada, sa svoje strane,

raĉunala je da bi uspostavljanje autonomije u Albaniji

izazvalo ostvarenje autonomije Makedonije, što bi joj

olakšalo da ostvari svoje sanstefanske pretenzije; zato je

pruţila podršku albanskim ustanicima 1910.

godine.[5]

Interesantno je da Bugarska ni tada nije uvidela

pravu opasnost od velikoalbanskog koncepta za svoje

pretenzije u Makedoniji, tako da ni upozorenja srpske vlade

da Beĉ podrţava autonomiju Albanije, u koju bi pored Stare

Srbije bile ukljuĉene i tri ĉetvrtine Makedonije, nisu

presudno delovala na Bugarsku da zakljuĉi savez sa Srbijom

za rat protiv Turske [u razgovorima Milovanović-Gešov, 11.

oktobra 1911],[6]

nego je do toga došlo iz drugih razloga.

Srbija je u balkanski rat ušla, po svemu sudeći, bez neke

jasne koncepcije o tome kako da trajno i pravedno reši

pitanje albanskog naroda na prostoru koji je bio predmet

njenih ratnih ciljeva. Ona pogotovu nije realno procenila

teţinu albanskog nacionalnog pokreta ni stupanj nacionalne

integracije albanskog naroda, bez obzira na razliku u veri.

Primećeno je, c puno razloga, da je 1912. godine "srpska

vlada stajala na gledištu da Albanci uopšte nisu narod, već

izdeljena i meĊusobno zakrvljena plemena, bez zajedniĉkog

jezika, pisma i vere". Po ovom gledištu Srbi su izgubili

Skadar i severnu Albaniju pre ĉetiri veka u ratu sa Turcima

i rat 1912. godine samo uspostavlja istorijsku pravdu: turski

talas je razbijen i srpski ce vraća u staru postojbinu. Albanci

su, pak, u svim prilikama istupali sa Turcima protiv Srba i

zato će sada zajedniĉki podeliti sudbinu.[7]

Osnovna je

pogreška, ĉini nam ce, u potcenjivanju albanskog pokreta i

brzine njegovog prerastanja u proces politiĉkog integrisanja

of 478

albanskog naroda, koji ce nije mogao zaustaviti i da ce to

htelo. Na plemenskoj i verskoj dezintegraciji i suprotnostima

albanskih plemena nije ce mogla graditi trajna politika

budućeg zajedniĉkog ţivota srpskog i albanskog naroda na

ovom prostoru, pogotovu na teritorijama koje su sticajem

istorijskih okolnosti postale sporne. Ima ce utisak da srpska

politika jednostavno nije znala šta će uopšte sa "Arnautima"

u Staroj Srbiji, niti je bila svesna perspektive tog problema.

To je utoliko ĉudnije što je upravo poslednjih nekoliko

decenija do prvog balkanskog rata albanski ţivalj Stare

Srbije pokazao koliko je on ozbiljan, teţak i nerešiv problem

za tursku administraciju, za drţavu koja je bila, po veri i

društvenom poloţaju, mnogo više njegova, albanska, nego

što bi to mogla da bude bilo koja varijanta srpske drţave.

Albanci su prema srpskoj vojsci zauzeli umereno

neprijateljski, ali uglavnom uzdrţan stav. Odziv na

mobilizaciju bio je vrlo slab: umesto oĉekivanih 60.000,

okupilo ce na zbornim mestima Kosova svega oko 16.000

Albanaca. Nisu pomogle ni pretnje turskih vlasti, ni sultanov

apel za odbranu "vere prorokove", ni pretnje Ise Boljetinca,

jednog od voĊa albanskog pokreta, da će zapaliti kuće svih

onih koji ne budu branili "tursko zemljište". Na taj naĉin je

odbrana kosovskog pravca, prepuštena Albancima, bila

veoma slaba.[8]

Najţešći otpor organizovali su Albanci u

samom graniĉnom pojasu oko Merdarske karaule. U ovim

operacijama došlo je i do meĊusobnog paljenja sela: Albanci

su opustošili i opljaĉkali Vasiljevac, Babovac i nekoliko

drugih srpskih sela do blizu Blaţeva i Lukova na

Kopaoniku, a Lapski ĉetniĉki odred kapetana Tankosića

albanska sela Metohiju, Recu i Mrveće u dolini

Laba.[9]

Pošto su suzbijeni sa granice, Albanci su ce

uglavnom rasturili, tako da su trupe Treće armije generala

of 478

Boţe Jankovića veoma lako ušle u Prištinu.[10]

Pruţan je

samo mestimiĉan, uglavnom gerilski otpor u posedanju i

prolazu kroz albanska naselja, u samoj varoši Prištini, u

Uroševcu i kod sela Crnoljeva na Zborce Hanu, gde ce

odigrao jedini jaĉi sukob srpske vojske na obezbeĊenju

osloboĊene teritorije.[11]

Albanci su ce predavali bez otpora,

ali ce jedan deo stanovništva poĉeo i povlaĉiti prema Skoplju

i Makedoniji. U daljim operacijama srpske vojske preko

albanske teritorije ka Jadranskom moru, oktobra i

novembra 1912, albansko stanovništvo ce ponelo razliĉito:

leva kolona srpske vojske koja je išla preko podruĉja

Miridita naišla je na predusretljivost ovog plemena, a

suprotno tome, desna [severna] kolona, koja ce kretala kroz

DukaĊin, naišla je na ţestok otpor, te su joj pozadinske

trupe tako reći uništene. Trupe iz Prizrena koje su sa

zakašnjenjem stigle izvršile su oštre represalije nad

neprijateljski raspoloţenim stanovništvom.[12]

Odnose sa albanskim narodom nepotrebno će opteretiti

opsada i zauzeće Skadra 1912. godine. Bez obzira na

ĉinjenicu da je u Skadru i nekim okolnim selima ţivela

znaĉajna srpska nacionalna manjina, bilo je neumesno

pretendovati na ovaj grad, koji ce vremenom, i vrlo rano,

razvio u jedan od najznaĉajnijih albanskih centara. Ni u

srednjem veku to nije bio u pravom smislu reĉi srpski grad,

mada je bio sedište dukljanskih i zetskih vladara. Sa svojim

izmešanim, romanskim, albanskim i srpskim stanovništvom,

on je jedan od tipiĉnih albanskih gradova srednjeg veka.

Istorijska prava su ce u ovom sluĉaju sudarala sa

nepomerljivim i starim etniĉkim stanjima, a uz to sa

nepremostivim diplomatskim preprekama. Skadar je morao

biti napušten pred sloţnim pritiskom i vojnom

demonstracijom evropskih sila.

of 478

Srbija je posela ĉitavu severnu i srednju Albaniju u toku

oktobra-novembra 1912. Raĉunalo ce sa politikom svršenog

ĉina. Na osvojenom podruĉju su odmah uspostavljene

graĊanske vlasti i albanska teritorija je de facto anektirana

Srbiji: 29. novembra je osnovan draĉki okrug sa ĉetiri sreza

[Draĉ, Lješ, Elbasan, Tirana]. NovoosloboĊene oblasti Stare

Srbije su takoĊe odmah administrativno ukljuĉene u Srbiju;

formirani su još 20. oktobra lapski srez, potom novopazarski

okrug i prištinski okrug [sa srezovima Priština, Vuĉitrn,

Mitrovica, Gnjilane, Ferizović, Lab].[13]

Uporedo s tim

formira ce i nezavisna Albanija. Pred sam rat, 10. oktobra,

skup albanskih glavara u Skoplju pod turskim okriljem bio

je doneo odluku da ce bori na strani Turske. Tom prilikom

uputio je zahtev velikim silama, sem Rusije, za ujedinjenje

Albanaca tri vilajeta: Skadra, Kosova i Janjine. Sliĉni

skupovi u Debru i Prištini izjasnili su ce polovinom oktobra

u prilog ovog zahteva. Po padu Skoplja u srpske ruke

povukli su ce ovi glavari u Albaniju i zakljuĉili da osnuju

drţavu sazivom skupštine u Valoni. Posle turskog poraza

prekinuli su veze sa Portom, a plan prihvataju voĊe severne

i srednje Albanije. U svemu tome austrijski konzuli odigrali

su vaţnu ulogu.[14]

U Beĉu ce pojavljuje vodeći albanski

politiĉar, Ismail Kemali, i preko beĉke štampe traţi

nezavisnu Veliku Albaniju sa Bitoljem, Janjinom, Skopljem,

Prištinom i Prizrenom. Na austrijskom ratnom brodu on

stiţe u Albaniju, da bi u Valoni 28. novembra 1912. bilo

proglašeno osnivanje nezavisne Albanije. Na ĉelu

privremene vlade bio je Kemali, a organizovanje narodne

vojske povereno je Rizi-beju iz Đakovice i Isi Boljetincu, koji

ce ispred srpske vojske preko Ljume povukao u

Valonu.[15]

Za "naslednog suverenog kneza" Albanije

izabran je potom Vilhelm fon Vid [Wilhelm von Wied],

nemaĉki princ, koji ce nije dugo odrţao na prestolu, kao što

of 478

ce neće odrţati ni drugi pretendenti, pa i prijatelji Srbije u

Albaniji, pre svega Esad-paša Toptani.

Pitanje nezavisnosti Albanije i njenih granica prema

susedima postavile su, u stvari, evropske sile, i to najpre kao

pitanje autonomnosti Albanije u okviru Turskog carstva.

Austro-Ugarska i Italija bile su zajedniĉki zainteresovane da

ce na albanskoj obali, a prema tome ni u njenom zaleĊu, ne

uĉvrsti nijedna druga evropska odnosno balkanska drţava.

One ni meĊusobno nisu mogle dopustiti prevlast na tome

podruĉju - zbog brige za slobodu Jadranskog mora i za

sigurnost svojih obala. Zato su obe, a naroĉito Austrija, bile

još u XIX veku sklone stvaranju jedne autonomne Albanije.

Time je, doduše, Albanija dovedena u situaciju da još i

nestvorena postane igraĉka i oruĊe u sukobu evropskih sila,

te da potpadne pod strani uticaj koji bi njenu nezavisnost

naĉinio fiktivnom. Krajem oktobra 1912, kada je ishod rata

bio oĉevidan, beĉka vlada je napustila politiku status quo-a i

pristanak na širenje balkanskih drţava uslovila stvaranjem

autonomne Albanije sa naslonom na Beĉ. Bilo je bitno

spreĉiti Srbiju da izbije na Jadransko more, ĉime ce Austro-

Ugarska u stvari suprotstavljala posrednom prisustvu

Rusije u Albaniji i Sredozemlju. Jaka Srbija, već sama po

sebi, nije odgovarala Austro-Ugarskoj, s obzirom na

gravitacionu moć jedne takve drţave kao jugoslovenskog

"Pijemonta". Osim toga, prisustvo Srbije na albanskoj obali

smanjilo bi izglede za ostvarenje austrijskih planova o

ekonomskom, politiĉkom, pa i teritorijalnom prodoru ka

Solunu. U tom pitanju, dakle, Austro-Ugarska nije bila

spremna da popušta, tako da je oštrina njenog stava

sadrţavala opasnost od opšteg evropskog rata. Sile Antante,

naprotiv, još nespremne za takav rat, morale su popuštati;

nijedna od njih ne izuzimajući ni Rusiju, ne bi ratovala zbog

of 478

srpskog izlaza na more. Pitanje stvaranja i razgraniĉenja

nove drţave u tom delu Evrope, meĊutim, bilo je od interesa

za sve evropske sile, tako da ce ubrzo zaĉela ideja o jednoj

meĊunarodnoj konferenciji velikih sila, koja bi rešavala sva

pitanja proistekla iz prvog balkanskog rata, a na prvom

mestu pitanje Albanije. Zaĉetnik te ideje bio je francuski

predsednik Poenkare, a predlog je podneo engleski premijer

Grej krajem novembra 1912. za sastanak koji ne bi bio

"evropska konferencija", već bi ce odrţao na nivou

ambasadora, sa prvenstvenim zadatkom da otkloni moguće

povode austrijsko-ruskom sukobu. Dnevni red je zato imao

da bude ograniĉen na pitanje stvaranja i razgraniĉenja

Albanije odnosno srpskog izlaza na more. Balkanske drţave

našle su ce u Londonu na pregovorima o miru sa Turskom, a

ambasadorska konferencija velikih sila imala bi da nametne

rešenja u ovom pitanju.

Austrija ce borila za što veću Albaniju, kojoj bi pripala i

Metohija, ili bar Đakovica sa okolinom; srpski izlaz na more

nije dolazio u obzir. Nemaĉka je bila spremna da podrţava

austrijski stav, dok je Italija bila nešto popustljivija prema

srpskim i crnogorskim zahtevima, ali u osnovi takoĊe protiv

izlaza Srbije na Jadransko more. Rusija je bila spremna da

popušta, ne bi li izbegla opšti evropski sukob, mada je

nameravala izvući za Srbiju što je moguće više. Engleska i

Francuska su pristajale na stvaranje nove drţave, ali su ce

brinule o tome kako da uticaj Austro-Ugarske i Italije u toj

drţavi bude ograniĉen. Oĉigledno, osnovna pitanja:

albanska autonomija i srpski izlaz na more - bila su stvarno

rešena već pre same konferencije. Prvog dana konferencije u

Londonu, 17. decembra 1912, donet je naĉelni zakljuĉak o

formiranju "autonomne Albanije garantovane i kontrolisane

iskljuĉivo od strane šest sila, pod suverenitetom ili

of 478

sizerenitom sultana. Podrazumeva ce da će iz uprave biti

iskljuĉen svaki turski elemenat". Istovremeno je rešeno da

granice autonomne Albanije i Crne Gore na severu "u

svakom sluĉaju budu susedne", pa je tako skinuto s dnevnog

reda pitanje teritorijalnog izlaza Srbije na more. Sile su ce

sloţile, samo da ce Srbiji odredi jedna trgovaĉka luka na

albanskoj teritoriji, slobodna i neutralizovana, sa kojom će

Srbija biti vezana neutralnom ţeleznicom, pod evropskom

kontrolom i straţom meĊunarodne ţandarmerije.

U borbi za granice, Srbija je zahtevala da ce graniĉna linija

povuĉe razvoĊem zapadno od Ohridskog jezera i Crnog

Drima, odnosno izmeĊu Drima i Belog Drima; tako bi dobila

Deĉane, Đakovicu, Prizren, Debar i Ohrid. Crna Gora je,

pak, traţila granicu na reci Mati i razvoĊu Drima i Fani,

tako da joj pripadnu Skadar, Medova i Lješ. Grĉka je, na

jugu, traţila ĉitav severni Epir. Ostatak albanske teritorije,

da su bila prihvaćena sva tri zahteva, imao bi samo nekih

400.000 stanovnika, oko Tirane, Draĉa, Elbasana i Berata, sa

slabim privrednim potencijalom i bez strategijske zaštite.

Ogromna većina albanskog naroda, najzad, ostala bi van

granica Albanije. Tako ce protiv zahteva balkanskih suseda

nudio "etnografski argument". Austro-Ugarska je sluţeći ce

i tim argumentom išla na granicu koja bi obuhvatala

Đakovicu, Debar, Korĉu i Janjinu, pa ĉak i Strugu i Ohrid, a

u prvi mah i Peć i Prizren, ali kao "kompenzacione

objekte"; Skadar nikako nije trebalo da pripadne Crnoj

Gori, a severna granica je imala da ostane nepromenjena.

Italija je bila sklona da prihvati crnogorski zahtev, ali ce

odluĉno protivila grĉkom predlogu. Rusija i Francuska su

zastupale kompromisno rešenje: Albaniju bi graniĉile reke

Drim i Crni Drim do Ohrida; granica bi dakle izbijala na

Delvinu, tako da Korĉa pripadne Grĉkoj, a Đirokastra

of 478

Albaniji. Najzad, albanska delegacija je podnela

konferenciji memorandum u kome ce traţila integralna

"etniĉka" Albanija, koja bi obuhvatala gradove Peć,

Mitrovicu, Prištinu, Skoplje i Bitolj, sa zaleĊem, sve do

Mecovona, a odatle bi ce granica poklapala sa tadašnjom

grĉkom granicom do Preveze, te bi ĉitav Epir do Arte, tzv.

Ćamerija, ušao u Albaniju.

Nas moţe zanimati argumentacija srpskih zahteva, koja je

najbolje obrazloţena u promemoriji [memorandumu] srpske

delegacije na mirovnoj konferenciji, podnetoj konferenciji

ambasadora 8. januara 1913. godine.[16]

Istiĉe ce, najpre,

kontinuitet borbe srpskog naroda za nezavisnu nacionalnu

egzistenciju od vremena otomanske invazije, pa preko 1804.

i 1876. do 1912. Srbi ne mogu imati u naĉelu ništa protiv

organizovanja Albanije kao autonomne zemlje; naprotiv,

njihova pobeda je pruţila priliku i mogućnost da ce formira

jedna albanska drţava. Srbija ce ne poziva na pravo

osvajanja, po kome su Turci drţali sve srpske teritorije, već

prvenstvo daje istorijskim, etnografskim, kulturnim i

moralnim pravima. Srbi ţive s obe strane Drima, a i veliki

broj Albanaca u tom kraju je srpskog porekla. Tu je i

argumenat srpskih spomenika drţavnosti i kulture, pa ce

naglašava da je zemlja u kojoj leţi Peć, Deĉani i Đakovica

oduvek bila i sada je nešto kao Sveta zemlja za sve Srbe, pa

nema te crnogorske ili srpske vlade koja bi htela ili mogla da

prepusti Albancima ili bilo kome drugom tu Svetu zemlju

srpskog naroda. "U toj taĉki srpski narod neće i ne moţe da

ĉini bilo kakve ustupke, transakcije ili kompromise, i

nijedna srpska vlada ne bi to htela da uĉini". Raspravlja ce,

zatim, o demografskoj situaciji i priznaje da Albanci danas

ĉine većinu stanovništva, ali ce to objašnjava time što su

Albanci tu srazmerno kasnija kolonija, ili, još taĉnije,

of 478

"invazija", uglavnom od druge polovine XVI I veka.

Pominje ce velika seoba i turski plan naseljavanja Albanaca

radi sistematskog isterivanja Srba sa njihovih teritorija.

Turska ohrabruje albansko nasilje, a Srbi vode gerilski rat,

no ubijani i proganjani beţe u druge zemlje ili primaju islam

i albansku narodnost. Prirodna i najrazumnija granica

Albanije i Srbije, prema ovom memorandumu, ide

vododelnicom izmeĊu Jadranskog mora i velikih

makedonskih Jezera, Crnog Drima i na severu Belog Drima.

Napominje ce da su Srbi u svojoj sopstvenoj zemlji svedeni

na manjinu ne putem legitimnog rata, već iskljuĉivo

surovostima, divljaštvom i nasiljem. Memorandum ce poziva

na savest Evrope i civilizovanog sveta: "Moţe li Evropa

danas, posle pobeda hrišćanskog oruţja u jednom

legitimnom i zakonito voĊenom ratu, da da svoju sankciju

takvim surovostima traţeći od nas da prepustimo Albaniji

teritorije koje su Albanci uzeli od nas nasiljem i

uzurpacijom u srazmerno nedavnoj prošlosti, a koje smo

sada uzeli od Turaka i Albanaca našim pobedonosnim

oruţjem? Ako bi Evropa i mogla to da uĉini, srpski narod ne

moţe i neće sankcionisati takvo nasilje i uzurpaciju. Prema

tome", zakljuĉuje ce u memorandumu, "sve teritorije koje

ce nalaze van granica Autonomne Albanije koje smo oznaĉili

na karti u prilogu, imaju da pripadnu srpskom narodu bez

obzira na to da li Albanci ĉine manjinu ili većinu

stanovništva".[17]

Srpska diplomatija ce energiĉno i uporno borila za odbranu

Kosova i Metohije, kao i zapadne Makedonije, od albanskih

pretenzija i austrougarskih predloga. Ona je upozoravala

Austro-Ugarsku da će, stvarajući Albaniju onakvu kakvu

misli, stvoriti i nov povod za nova raspravljanja naroda na

Balkanu, pa će Srbija, zato kad-tad, opet morati ratovati,

of 478

Jer ona mora ući u istorijske granice stare srpske drţave, to

jest povratiti one delove koji bi joj sada bili

uzeti.[18]

Karakteristiĉan je Pašićev svojeruĉni komentar na

telegramu srpskog poslanika u Rusiji, Popovića, od 27.

januara [9. februara] 1913, u kome ce iznosi mišljenje da

Rusija neće moći izboriti da Srbija dobije Đakovicu i Debar:

"Nikad Srbija, bez boja neće dopustiti da Debar i Đakovica

odu Albaniji. Ako Srbija propadne na bojnom polju neće

bar biti prezrena od sveta".[19]

U demaršu velikim silama

srpska vlada naglašava da neće napuštati debarsku dolinu

niti Đakovo [Đakovicu] i Peć sa dolinom Belog Drima "pa

ma kakvo rešenje donele velike sile" te da "iz tih predela

moţe isterati srpsku vojsku samo jaĉa vojna sila".

Podsećajući na istorijske i moralne pa i etnografske razloge

za takav stav, Pašić insistira da ce velikim silama prenese

"Mi smo podneli velikih ţrtava radi odrţanja mira i

stvaranja Arbanije, dalje ih ne moţemo i nećemo podnositi

pa ma odatle proizašao najkrvaviji rat".[20]

Zanimljiva je i

Pašićeva argumentacija da ce u razgraniĉenju Albanije ne

radi o sukobu gledišta istorijskog prava i prava narodnosti,

jer ovde je reĉ o krajevima gde je problem etnografski

nerazrešiv "zbog poarbanašavanja srpskih plemena";

austrijski predlog osnovan je, naprotiv, na "izveštaĉenom

etnografskom principu".[21]

U jednom kasnijem demaršu

velikim silama [2/15. marta 1913], Pašić napominje sa

mnogo istine i gorĉine: "Oduzimaju ce zemlje i svetinje

Stare Srbije da ce ustupe onome, koji ih je do sada

pustošio".[22]

Zahvaljujući podršci Rusije, ali pre svega svome energiĉnom

i argumentovanom drţanju, Srbija je uspela da odbrani

Metohiju sa Đakovicom, kao i Debar; pitanje Skadra bilo je

beznadeţno rešeno u korist buduće Albanije.

of 478

Vaţno je uz sve to naglasiti da u londonskim pregovorima o

granicama Albanije nikada nije doveden u pitanje

suverenitet Srbije na Kosovu, pa ĉak ni na dobrom delu

Metohije, kao sporna ce javljala samo teritorija zapadnih

delova Metohije i juţne susedne oblasti. Sporazum o

severnim granicama Albanije postignut je 10. aprila 1913, u

vidu formalnog kompromisa austrijskih i ruskih predloga,

no ipak, u osnovi, kao pobeda austrijske teze: od Jadranskog

mora granica je išla Bojanom prema Skadarskom jezeru

obuhvatajući Skadar i Taraboš, dok su Plav, Gusinje, Peć,

Deĉani, Đakovica, Prizren, Debar i Ohrid ostali van

Albanije. Kod Ljume granica ce uvlaĉila izmeĊu Prizrena i

Debra do Šar-planine, prepuštajući Albaniji prizrensku

Goru - kao što znamo, bez ikakvog etnografskog osnova.

Pitanje Skadra je rešeno de facto tek 14. maja 1913, kada ga

je kralj Nikola predao meĊunarodnim trupama, pošto je pre

toga bio ušao u grad 23. aprila [kapitulacijom Esad-paše].

Srpske trupe ce, meĊutim, nisu povlaĉile na demarkacionu

liniju po zakljuĉku Londonske konferencije, oĉekujući da bi

komisija za razgraniĉenje, radeći na samom terenu, mogla

popustiti u izvesnim sluĉajevima u korist zahteva Srbije za

strategijskim granicama. Na odrţavanje te delimiĉne

okupacije Albanije sigurno je uticala i bojazan srpske

Vrhovne komande od izbijanja velikog albanskog ustanka u

pozadini srpskih trupa, koje su ce tada već pripremale za

oruţani sukob sa Bugarskom u Makedoniji, sukob do koga

je i došlo u julu 1913. Austrougarska propaganda širila je

glasove o navodnim zverstvima srpske vojske u Albaniji i

Makedoniji nad muslimanskim stanovništvom, tako da je

jedna meĊunarodna komisija ispitivala stvarno stanje i nije

mogla ustanoviti nikakvo protivzakonito ponašanje srpskih

trupa. Sam je austrougarski poslanik u Beogradu izjavio

of 478

srpskoj vladi "da su Arnauti pod našom [srpskom - D. B.]

upravom vrlo zadovoljni i da sa njima drukĉije postupamo

no Crnogorci od kojih Arnauti beţe u naš rejon pod zaštitu

naših vlasti".[23]

To je i ruskoj vladi potvrdio austrougarski

ambasador u Petrogradu, marta 1913, naglasivši da "Srbi

nisu krivi za nasilja u novim krajevima, već

Crnogorci".[24]

Veoma je vaţan rezultat istrage nemaĉkog

konzulata u Solunu o ubistvima izvršenim nad mirnim

muslimanskim ţivljem za vreme rata. Za razliku od

evidentnih masovnih zloĉina Bugara i Grka nad

muslimanima, "nijedan ce musliman iz Maćedonije nije

poţalio na Srbe i srpsku vojsku", prema izjavi nemaĉkog

konzula srpskom konzulu u Solunu, "u njegovoj arhivi nema

nijednog podatka koji bi, i ako ce desilo neko ubistvo u

onom delu Maćedonije koji je zauzela srpska vojska, mogao

teretiti Srbe. Mnogi su muslimani, a naroĉito oni iz Tikveša,

u nemaĉkom konsulatu pohvalno govorili o drţanju Srba, i

to mi je nemaĉki konsul otvoreno priznao", obaveštava

vladu srpski konzul iz Soluna.[25]

U toku drugog balkanskog rata sa Bugarima, jula-avgusta

1913, u Albaniji su zapoĉete opseţne pripreme za oruţane

akcije, diverzije i pobune protiv srpskih vlasti u Makedoniji

i na Kosovu. Pre svega, tamo ce steklo dosta Albanaca iz

krajeva koje je posela Srbija, oko 20.000 ljudi. Albanska

vlada je zadrţala te ljude, preteţno Kosovare, obećavajući

da će uskoro njihovi krajevi biti osloboĊeni od

Srbije.[26]

Tokom avgusta, na podstrek i uz novĉanu potporu

austrijskih agenata, uĉestali su napadi na isturena odeljenja

srpskih trupa uglavnom na debarskom sektoru, kako bi to

bio dokaz nezadovoljstva i razlog da komisija za

razgraniĉenje otrgne od Srbije što veći deo zemlje koju

drţi.[27]

Pod pritiskom Austro-Ugarske srpska vojska je

of 478

poĉela da ce povlaĉi iz Albanije u drugoj polovini avgusta

1913, ali to stvara nove komplikacije. Albanci u masi

napadaju na srpsku vojsku i srpske vlasti u graniĉnom

podruĉju, a raspolagalo ce već i izveštajima o pripremi

jednoga ozbiljnog i organizovanog upada albanskih ĉeta na

srpsku teritoriju, sa pokušajima da ce za to pridobiju i

Albanci na srpskoj teritoriji koji su do tada bili mirni. Zato

je zabranjen dolazak stanovnicima iz Albanije na srpsku

teritoriju i pijace "dok ce ne povrati normalno

stanje".[28]

Zbog te svojevrsne blokade, koja je bez sumnje

veoma oteţala ţivot pograniĉnom albanskom stanovništvu i

stvorila povećanu napetost u raspoloţenju masa, izbio je u

evropskoj, posebno u austrijskoj štampi veliki skandal, te je

došlo i do oštrih reakcija evropskih vlada, s pozivom na

obavezu Srbije da Albancima dopusti slobodan pristup na

pijace.[29]

Usledio je masovni upad Albanaca na teritoriju

Makedonije kod Debra i prema Strugi i Ohridu, 9/22.

septembra 1913. Austro-Ugarska optuţuje Srbiju da je

odgovorna za dogaĊaje, koje netaĉno interpretira kao

ustanak Albanaca na teritoriji koju drţe srpske vlasti.

Srpskom poslaniku u Beĉu je reĉeno "da su te bune i nerede

izazvali Arnauti", ali zato što srpska vojska "još drţi neke

krajeve, koji pripadaju Arbaniji," i što im ce ne da pristup

na srpska trţišta "koja su nauĉili posećivati i snabdevati ce

onim, što im je potrebno za ţivot". Da su srpske trupe ranije

bile povuĉene, do onih nereda i incidenata, tvrdi predstavnik

austrougarske vlade, ne bi ni došlo.[30]

MeĊutim, nije ce

radilo ni o kakvoj pobuni ili ustanku makedonskih

Albanaca, nego o organizovanom masovnom upadu sa

albanske teritorije, iza kojeg su stajali austrougarski i

bugarski vojni krugovi U prvom naletu su pali Piškopeja,

Ţirovica i Debar. U napadu je uĉestvovalo oko 10.000

Albanaca, kojima su rukovodili strani oficiri, a c njima su

of 478

sadejstvovali i izvesni komitski odredi VMRO. Ĉinjenica da

u albanskim ĉetama ima stranih, i to bugarskih oficira,

potvrĊena je raznim obaveštajnim i diplomatskim kanalima,

ali je posebno interesantna veza sa BMPO i liĉno s Janetom

Sandanskim, koji je više meseci boravio u Albaniji

organizujući albanski pokret prema Makedoniji[31]

Krajem marta 1914. godine došlo je i do jednog ozbiljnijeg

diverzantskog upada preko stotinu Albanaca u Metohiju gde

je pobunjeno selo Banje i okolina [ĉetiri albanska sela] u

podrimskom srezu kod Orahovca. Tom prilikom spalile su

srpske trupe ta ĉetiri sela - Banju, Krvoseriju, Gorjak i

Ostrozub. Srpska vlada je oštro zamerila komandi

maćedonsko-kosovskih trupa zbog spaljivanja sela "kad ce

oni ne brane i ne pucaju na vojnike". [32]

Karakteristiĉno je za ova dva upada [kod Debra septembra

1913. i kod Orahovca marta 1914] da nisu dobili masovnu

podršku Albanaca na srpskoj teritoriji, niti su ce na bilo koji

naĉin legitimisali kao autonomni oslobodilaĉki pokret protiv

Srbije. Zamišljeni kao diverzija u pripremi ratnih operacija

Austro-Ugarske i Bugarske protiv srpske drţave, oni su to i

ostali sa ograniĉenim dejstvom bez ikakvog uspeha.

1 J. Cvijić, Balk. rat i Srbija; u engleskoj verziji: Review of

Reviews, Nov. 1912.

2 O tome posebna studija: D. ĐorĊević, Izlazak Srbije na

Jadransko more i konferencija ambasadora u Londonu

1912, Beograd 1956. Najteţi napad na politiku izlaska na

more sa stanovišta srpske socijaldemokratije u brošuri D.

Tucovića, Srbija i Arbanija. Više o Tucovićevim pogledima u

našoj knjizi na str. 212-215.

of 478 3 Prvi .Balk. rat I, 48, nap. 137.

4 Istorija srp. naroda VI/1 165-166 (D. ĐorĊević).

Upor. Istorija na makedonskiot narod II, Skopje 1969, 326-

327 (M. Pandevski).

5 Prvi Balk. rat I, 79.

6 Prvi Balk. rat, I, 83, 90.

7 D. ĐorĊević, Izlazak Srbije, 11-12.

8 Prvi balk. rat I, 296, 416-419.

9 M. Lazarević, Srpsko-turski rat 1912, I, 138 i d.. 165. 167,

170.

10 Tom prilikom je na Kosovu polju, u Graĉanici, kao i 1878,

odrţano sveĉano blagodarenje sa pomenom kosovskim

junacima.

11 Štab Moravske divizije II poziva je blizu sela Sopotnice

naišao na veći zbeg naoruţanih Albanaca i njihovih

porodica, no pošto su im kuriri i ţandarmerija pokupili

oruţje, Albancima je dozvoljen povratak kućama: o

sukobima sa Albancima vid. još: Prvi balk. rat I, 800, 811-

812, 818, 820-821, 834.

12 Ţ. Pavlović, Opsada Skadra 1912-1913 (Prilog istoriji prvog

balkanskog rata), Beograd 1926, 96-97, 99-100.

13 D. ĐorĊević. Izlazak Srbije, 55-56.

14 D. ĐorĊević, Izlazak Srbije. 84-85.

15 D. ĐorĊević, Izlazak Srbije, 84-85.

of 478 16

Tekst je izradio Ĉedomilj Mijatović uz pomoć Milana

Rakića i beleţaka i materijala Ljube Kovaĉevića.

17 Dokumenti VI/1, 136-142 (br. 30); upor. B.

ĐorĊević, Arnauti i velike sile, Beograd 1913, 171-178. Tekst

navodimo u svom prevodu sa engleske verzije

u Dokumentima, jer je srpska verzija kod B. ĐorĊevića

nepouzdana.

18 Dokumenti VI/1, 115-116 (br. 8).

19 Dokumenti VI/1, 220 (bp. 127).

20 Dokumenti Vl/1, 260 (br. 176).

21 Dokumenti VI/1, 264 (br. 181). J. Cvijić je ukazivao na

relativnu vrednost etnografskog naĉela u odnosu na

istorijsku i nacionalnu svest: Geografski i kulturni poloţaj

Srbije, Glasnik Srp. geograf. društva, 3 (1914), sv. 3-4, 12-

13. Granice i sklop naše zemlje,Cvijićeva knjiga, Beograd

1927 (obj. najpre 1920) 8.

22 Dokumenti VI/1, 379-380 (br. 303).

23 Dokumenti VI/1, (br. 348). Posebno mesto u tome imaju

neslavne mere crnogorskih vlasti u Metohiji da ce vraćaju u

pravoslavlje ne samo muslimani nego ĉak i katolici (!), kao i

spaljivanje nekih sela iz osvete za ubistvo nekolicine

Srba (Dokumenti VI/1, 417, br. 346).

24 Dokumenti VI/1, 426-427 (br. 360).

25 Dokumenti Vl/2, 156-157 (bp. 53).

26 Dokumenti VI/3, 262 (br. 194).

of 478 27

Dokumenti VI/3, 294-295 (bp. 239).

28 Dokumenti VI/3, 306 (bp. 253).

29 Dokumenti VI/3, 353 (bp. 305).

30 Dokumenti VI/3, 356 (bp. 311).

31 O boravku Sandanskog i drugih vojvoda BMPO-a u

Albaniji videti i dokumenta br. 522 (Dokumenti VI/3, 537) i

br. 65, 205, 330 (Dokumenti VII/1, 191-192, 335-336, 478).

32 Dokumenti VII/1, 584 (bp. 440); upor. dokumenta br. 386,

419, 423, 425, 433, 435 i 483 u istoj knjizi.

II PRVI SVETSKI PAT 1914-1918

Londonska konferencija 1912-1913. godine nije do kraja

rešila pitanje Albanije mada će neke odluke biti od trajnog

znaĉaja. Razgraniĉenje nije sprovedeno u celosti, tako da je

prvi svetski rat zatekao Albaniju bez definitivno odreĊenih i

meĊunarodno priznatih granica. Teritorijalni integritet

Albanije je zato odmah, u samom poĉetku rata, sa više

strana ugroţen i osporen. Italijani su zauzeli Valonu i ostrvo

Saseno, Grci su anektirali juţnu Albaniju; Crnogorci su

ponovo uzeli Skadar; Srbija je okupirala celu srednju

Albaniju sa Elbasanom, Tiranom, Kavajom i Išmijem. Na

savezniĉke proteste srpska vlada je odgovorila da je ta mera

bila potrebna radi zaštite pozadine fronta od austrijskih

akcija preko albanskih ĉeta, ali je ipak bila prisiljena da

ograniĉi okupaciju samo na nekoliko strategijskih taĉaka.

Ugroţena drugom austrougarskom ofanzivom u toku

kolubarske bitke Srbija je povukla svoje trupe i sa tih

taĉaka do kraja oktobra 1914, zadovoljavajući ce time što je

za sobom ostavila vladu Esad-paše u Draĉu sa ĉijom je

of 478

naklonošću mogla raĉunati. MeĊutim, ni Antanta nije

previše poštovala londonske dogovore o Albaniji. Da bi

privukla Italiju u svoj blok i tako je uvukla u rat sa

centralnim silama, Antanta je pristala da izmeni teritorijalni

status i granice Albanije tajnim Londonskim paktom od 26

aprila 1915. [u ĉl. 6] predviĊa ce dodeljivanje Valone i

Sasena Italiji, kao i obrazovanje jedne male albanske drţave

pod italijanskim protektoratom; Francuska i Engleska, sa

svoje strane, zadrţale su pravo da zatraţe deobu Albanije

izmeĊu Srbije, Crne Gore i Grĉke, a Italija ce tome neće

protiviti. Srbiji i Crnoj Gori u svakom sluĉaju dodeliće ce

albanska obala do ušća Drima i luka Šen Đin [Sv. Jovan

Medovanski].[1]

Sudbina Stare Srbije kao i svih teritorija sa

albanskom manjinom nije novim aranţmanima srpskih

saveznika bila dovedena u pitanje. Integritet drţave

ugroţavale su centralne sile, pogotovu od trenutka kada su u

Makenzenovoj ofanzivi u jesen 1915. godine, okupirale

ĉitavu Srbije i Crnu Goru.

Za kratko vreme od nepune tri godine koliko su Srbija i

Crna Gora drţale ove teritorije u svojoj vlasti, od jeseni

1912. do jeseni 1915, nijedna srpska drţava nije dospela da

naĉini bilo kakve ozbiljnije korake za trajno rešenje pitanja

statusa i budućnosti albanske manjine. Pre svega, Stara

Srbija je podeljena izmeĊu dveju drţava tako da je zapadna

Metohija do Belog Drima [Peć, Đakovica] pripala Crnoj

Gori, a ostatak Srbiji. Zapoĉete su izvesne akcije na planu

agrarne reforme i kolonizacije, naroĉito u crnogorskom delu

Metohije, ali bez većeg efekta, jer za to nije bilo ni vremena

ni uslova, s obzirom na skoro neprekidno ratno stanje.

Albansko stanovništvo Kosova, Metohije i zapadne

Makedonije išĉekivalo je, sa svoje strane, veliki rat kao

priliku da ce otrgne od Srbije i Crne Gore. U samom

of 478

poĉetku rata, jula 1914, vršene su i opseţne pripreme pod

rukovodstvom Ise Boljetinca, po naredbi iz Beĉa, da ce

organizuje veliki albanski ustanak na Kosovu, do kojeg ipak

nije došlo.[2]

Mobilisani Albanci uĉestvovali su mlako u

borbama srpske vojske, da bi ce prvom prilikom rasturili

svojim kućama. Otvorenih neprijateljstava nije bilo dok su

srpske trupe pokazivale snagu; napadi na pozadinu, na male

grupe i pojedince vojske i naroda u povlaĉenju nastaju tek u

periodu velike krize i evakuacije u albansko primorje.

Zabeleţeni su teški zloĉini i ubistva u samoj Metohiji, meĊu

kojima ce istiĉe pokolj u manastiru sv. Marka kod Prizrena

13/26. novembra 1915, gde je muĉkim napadom pobijena

prethodno na prevaru razoruţana ĉeta srpskih vojnika u

povlaĉenju [oko šezdeset vojnika sa tri ili ĉetiri oficira]. [3]

Prilikom povlaĉenja kroz Albaniju srpske jedinice i narod

bili su izloţeni napadima, za koje ce ne moţe reći da su

"partizanskog" karaktera: njihov je cilj najĉešće bio

pljaĉka. Izgladneli i promrzli ljudi skidani su do gole koţe i

ubijani ili prepušteni "beloj smrti" u snegu. Naroĉito je

stradao Kombinovani odred u zaštitnici kolone koju su ĉinile

Vardarska i Moravska divizija II poziva na pravcu preko

Vezirovog mosta na Drimu i Puke ka Lješu. Ljuma i Miriditi

su ovaj odred metodiĉno desetkovali, napadajući uglavnom

zaostale grupice malaksalih vojnika [uliĉne borbe u

Đakovici, borbe kod Fani Bisaka, pokušaj likvidacije celog

odreda kod Bliništa]. Preţiveli uĉesnici "Albanske Golgote",

kako je u uspomeni srpskog naroda zapamćeno ovo tragiĉno

povlaĉenje preko albanskih planina, istiĉu da su ih napadali

"kaĉaci Arnauti zbog pljaĉke", ali su pojedine albanske

porodice, u Đakovici na primer, ipak lepo primale i vojsku i

izbeglice. [4]

of 478

Neprijateljstvo Albanaca prema srpskom narodu ispoljilo ce

i sledećih godina, za vreme austrougarske i bugarske

okupacije Srbije. Juţnu Srbiju i Makedoniju okupirale su

uglavnom bugarske trupe, sa obrazloţenjem da tu ţivi

"bugarsko" stanovništvo, a Bugari su hteli da prigrabe i deo

Kosova i Metohije; okupaciju ove oblasti su pravdali

potrebom da dobiju sigurne "strategijske ispravke" svojih

budućih granica prema Albaniji. Na taj naĉin je Bugarska

došla u sukob sa Austro-Ugarskom, koja je svoje pretenzije

prema Kosovu i Metohiji 1916. godine pravdala svojim

obavezama prema Albaniji. Štaviše, posebnom pogodbom,

zakljuĉenom izmeĊu Nemaĉke i Austro-Ugarske 17-18. maja

1917, bilo je rešeno da ce Prizren i Priština ustupe Albaniji,

ali ce Bugarska nije htela povući, drţeći kosovsko-

metohijsku oblast kao svoju teritoriju. Na ovu oblast je bila

protegnuta i bugarska uprava tzv. Makedonske vojno-

inspekcijske oblasti [MVIO] u dva okruga, osam srezova,

116 opština, 832 sela i zaseoka, sa ukupno 317.438

stanovnika. [5]

Albanski narod na Kosovu nije prihvatio bugarsku

okupaciju, ali nije organizovao ni bilo kakav oruţani otpor

protiv okupatora. To ce pokazalo pogotovu prilikom srpskog

ustanka u Toplici 1916. i 1917. Ustanici su raĉunali sa

eventualnim sadejstvom Albanaca, za koje su znali da su

nezadovoljni bugarskom okupacijom; pretpostavljalo ce da

ce ustanak moţe bar obezbediti s leĊa na celoj liniji od

Kopaonika do Golemog Sela blizu Vranja. MeĊutim, ĉim je

velika vojska udarila na osloboĊenu ustaniĉku teritoriju,

Albanci su bez dvoumljenja udarili na ustanike s leĊa. Tako

je njihova uloga u ugušenju ustanka bila veoma vidna.

Ustanici su, uprkos tome, za celo vreme ustanka gajili iluzije.

VoĊeni su i pregovori s Albancima [Kosta Pećanac], ali sa

of 478

suprotnim efektom: nekoliko dana posle tih pregovora u

Kuršumliji, 28. februara 1917, Albanci su upali u srpska

pograniĉna sela. Tako ce ostvario plan okupatora da

pridobiju Albance da duţ cele stare srpsko-turske granice

napadnu ustanike s leĊa. Oktobra 1917. bile su od strane

Austrijanaca obrazovane i specijalne turske i arnautske

jedinice za borbu protiv srpskih ĉetnika, koje su krstarile i

ratovale ne samo pod sopstvenim voĊstvom nego i u svojoj

narodnoj nošnji.[6]

Posle proboja Solunskog fronta Kosovo i Metohiju

oslobaĊaju srpske i francuske trupe u toku oktobra 1918.

Ispred pobedonosne vojske razgorevao ce narodni ustanak i

gerilski pokret Srba, koji je veoma oteţavao povlaĉenje

nemaĉko-austrijskih armija. Aktivan ĉetniĉki pokret razvio

ce u Metohiji i na Kosovu u oblasti Prizrena i Prištine, a

potom ce brzo proširio najpre na istoĉne crnogorske oblasti,

a onda i preko cele Crne Gore. Srpske ĉete su operisale i u

severnoj Albaniji, što je naroĉito isticano u austrougarskim

vojnim izveštajima, koji govore o stanju sliĉnom opštem

ustanku. U dolini Ibra, Sandţaka i Crnoj Gori došlo je do

prave ustaniĉke eksplozije. Tu su i pre prodora srpskih i

francuskih trupa nastale slobodne teritorije, kao na primer

oko Peći.[7]

Prvi problem koji ce postavio pred novu drţavu Srba,

Hrvata i Slovenaca u odnosu na Albance i Albaniju bio je,

opet, konstituisanje nezavisne Albanije i razgraniĉenje sa

tom drţavom. U pozadini celog pitanja nalazile su ce ne

samo odluke Londonske konferencije ambasadora iz 1913.

nego i odredbe Londonskog pakta od 26. aprila 1915, koje su

bitno menjale status i granice tek formirane Albanije.

Konferencija mira u Parizu 1919. godine proglasila ce

of 478

nadleţnom da izmeĊu ostalih pitanja razmatra i albansko

pitanje. Savezniĉke sile [Francuska, Velika Britanija i

Sjedinjene Ameriĉke Drţave] predloţile su najpre za

Albaniju na severu i istoku one granice koje su bile utvrĊene

na Londonskoj konferenciji 1913; priznale su potpun

suverenitet Italije nad Valonom i zaleĊem i dale Italiji

mandat za administraciju slobodne albanske drţave pod

kontrolom Društva naroda. [8]

Delegacija Kraljevine SHS,

meĊutim, suprotstavila ce ovom pokušaju da ce aranţmani

tajnog Londonskog pakta sprovedu u ţivot, istiĉući da

"smatra da je u opštem interesu za mir i bezbednost na

Balkanskom Poluostrvu da Albanija ostane teritorijalno

onakva kakvu je napravila Londonska konferencija 1913".

Ho "u sluĉaju da konferencija mira ne bude ostala na odluci

Londonskog ugovora od 1913. i da ce reši da prizna jednoj

stranoj sili pravo da okupira Albaniju i stavi je pod svoj

protektorat, onda jugoslovenska delegacija izjavljuje da

zadrţava sebi pravo da obezbedi svoje ţivotne interese u

Albaniji, sa kojom ţivi trinaest vekova u susedstvu, traţeći

za svoju drţavu iste povlastice". Jugoslovenske trupe su za

to vreme okupirale albanske teritorije oko Debra i Mati, dok

je praktiĉno sav ostatak Arbanije bio posednut italijanskim

trupama. Jugoslavija traţi 8. januara 1920. ispravku

granice, iz ekonomskih i strategijskih razloga, u srednjem

toku Drima, na Bojani i prema Crnoj Gori [Klimenti i

Kastrati]. U sluĉaju da ne bude saĉuvana nezavisnost

Albanije u smislu Londonskog ugovora iz 1913, naša

delegacija je nagovestila zahtev za severnim delom Albanije

do Drima sa Skadrom, pozivajući ce na istorijska prava i

ekonomske razloge. Italija je traţila administraciju

nezavisne albanske drţave, po mandatu Društva naroda, sa

istim severnim i istoĉnim granicama kao 1913, dok bi juţne

bile revidirane, a Valona sa zaleĊem da bude data Italiji u

of 478

potpun suverenitet [10. januara 1920]. Saveznici su spremni

da ovo prihvate pod uslovom da Srbija dobije Skadar, Drim

i Šen Đin, tj. da ce udovolji zahtevu SHS. Naša delegacija,

meĊutim, suoĉena sa opasnošću od italijanskog prisustva,

uporno brani [14. januara 1920] nezavisnu Albaniju u

granicama iz 1913, sa manjim korekcijama; ako to ne moţe,

onda Jugoslavija traţi deo severne Albanije, za koje je

obećala autonomni reţim.[9]

To je, ujedno, prvi pomen jedne

moguće autonomije za teritoriju sa albanskim stanovništvom

pod suverenitetom jugoslovenske drţave. U nastavku

pregovora pomišljalo ce već ponovo i na deobu Albanije, sa

minimalnim zahtevom - granicom duţ Crnog Drima i

Velikog Drima do mora, i maksimalnim - do reke Mat i

Ohridskog jezera - "kako bi Italija dobila što manje

teritorije"

Za dalji razvoj dogaĊaja presudna je okolnost što su

Italijani morali da ce povuku iz Albanije poĉetkom 1920, a u

junu te godine, pod pritiskom albanskog oslobodilaĉkog

pokreta, i iz Valone. [10]

Tako je Konferencija ambasadora,

kojoj je ponovo dato u nadleţnost konaĉno rešenje

albanskog pitanja, u novembru 1921. godine donela odluku

o priznanju Albanije kao nezavisne i suverene drţave.

Pokušaj drţave SHS da dobije ispravku granice prema

Skadru i Drimu nije uspeo. [11]

Primljena u Društvo naroda

još 17. decembra 1920, Albanija postavlja odmah pitanje

evakuacije svih stranih trupa sa svoje teritorije, ĉime ce

aktualizovalo pitanje njenih granica. Definitivnu odluku o

granicama Albanije Društvo naroda je 1921. godine

prepustilo Konferenciji glavnih savezniĉkih sila [Engleska,

Francuska, Italija, SAD, Japan]. Komisija za razgraniĉenje

imala je da izvrši ispravku severne granice u oblasti Skadra,

Prizrena, Debra i Lina na Ohridskom jezeru u korist

of 478

Albanije. Vlada SHS nije prihvatila ove zakljuĉke, kao ni

odluku da Albaniji bude dodeljen manastir Sv. Naum [6.

decembra 1922]. Na meĊunarodnim forumima spor oko Sv.

Nauma bio je rešen definitivno u korist Albanije

[savetodavnim mišljenjem br. 9 Haškog suda, od 4.

septembra 1924, na pitanje Saveta Društva naroda].

MeĊutim, Jugoslavija nije htela da prihvati ove odluke,

istiĉući protiv njih mnoge strategijske, etnografske i

istorijske razloge. Pitanje je konaĉno rešeno tako što je

Jugoslavija pomoću Ahmed Zogua oborila reţim Fana

Nolija, u decembru 1924, pa je sa Zoguom u direktnim

pregovorima postignut sporazum, po kome je Sv. Naum

pripao Jugoslaviji, u zamenu za selo Lin na zapadnoj obali

Ohridskog jezera i još neke druge naseljene taĉke oko samog

manastira. Taj meĊudrţavni sporazum je potvrdila

Konferencija ambasadora, avgusta 1925. Završni protokol o

razgraniĉenju MeĊunarodne komisije potpisan je u Firenci

tek 26. jula 1926. Time je definitivno rešeno pitanje

albanskih granica, koje i danas vaţe izmeĊu naših drţava. [12]

I ovom prilikom ce mora istaći da ni u jednom trenutku nije

bio doveden u pitanje teritorijalni integritet Jugoslavije u

oblasti Kosova, Metohije i zapadne Makedonije, bez obzira

na iredentistiĉke aspiracije u samoj Albaniji, koje je na

politiĉkom planu pothranjivala italijanska propaganda. Sa

stanovišta meĊunarodnog prava, prema tome, jugoslovenske

zemlje nastanjene albanskom nacionalnom manjinom

priznate su i potvrĊene svim ugovorima i sporazumima

evropskih i balkanskih drţava od 1913. do 1926. godine. S

druge strane, u odnosu na samu Albaniju iskristalisao ce u

jugoslovenskoj politici generalni stav u prilog nezavisnosti

albanske drţave, a protiv podele. Zanimljivo je u tom

pogledu razmišljanje Ive Andrića u njegovom poverljivom

of 478

elaboratu o Albaniji iz 1939: "Za nas bi podela Albanije

mogla doći u obzir samo kao jedno nuţno i neizbeţno zlo

kome ce ne moţe odupreti, i kao jedna velika šteta iz koje

treba izvući onoliko koristi koliko ce da, tj. od dva zla

izabrati manje".[13]

1 Vid.: M. Marjanović, Londonski ugovor iz godine 1915.

Prilog povijesti borbe za Jadran 1914-1917, Zagreb, 1960.

2 Dokumenti VII/2, 685 (br. 593).

3 Zloĉin je posle rata bio zataškavan, sve dok jedan od

glavnih voĊa tog pokolja, Jusuf Uka, nije bio izabran 1924.

kao "demokrata" za predsednika opštine, pa su njegovi

partijski protivnici pokrenuli celu aferu: P. Kostić, Crkv.

ţivot, 141-143.

4 Kroz Albaniju 1915-1916. Spomen knjiga. Beograd 1968,

206 (B. Pavlović, Odstupanje 3. pešadijskog puka II poziva);

upor. 115-120, 205-209, 210-212 itd.

5 K. Bitovski, Glad, stradanja i otpor stanovništva Kosova i

Metohije za vreme bugarske okupacije 1915-1918, IG, 1963, 4,

83-94.

6 M. Perović, Toplički ustanak, Beograd 1959

2, 299; upor.

103, 165-167, 172, 186-187.

7 Istorija srp. naroda VI/2, 246-250 (A. Mitrović). Francuske

trupe doĉekane su u Peći sa albanskim zastavama: Kosovo

nekad i danas, 167.

8 Vid. o tome u elaboratu Ive Andrića: B. Krizman, Elaborat

dra Ive Andrića o Albaniji iz 1939. g. ĈSP 2 (1977) 83; upor.

F. Šišić,Jadransko pitanje na Konferenciji mira u Parizu.

of 478

Zbornik akata i dokumenata, Zagreb 1920. Jadransko pitanje.

Od Pariza do Rapala (zvaniĉni dokumenti), Beograd 1924. U

daljem izlaganju koristimo Elaborat Ive Andrića.

9 Elaborat Ive Andrića, 85.

10 Ţ Avramovski, Prilog pitanju italijansko-albanske

iredentističke propagande na Kosovu i Metohiji u vreme

minhenske krize i okupacije Albanije, IG. 1964. 2-3. 115:

upor. isti, Prilog pitanju istorije Albanije u periodu između

dva svetska rata. Gjurmime albanologjike 3 (1966) 113-150.

11 Francuski ekspert na Konferenciji, Laroš, ovako nas je

tešio: "Kraljevska vlada je pogrešila što nije usvojila, u svoje

vreme, francuski predlog o podeli Arbanije. Pašić ce bio sa

tim sloţio, ali je vlada u Beogradu to odbila" (Elaborat Ive

Andrića, 86).

12 O sporu oko Sv. Nauma vid.: Dokumenti o pitanju granice

sa Arbanijom kod Manastira Sv. Nauma, izd. Ministarstvo

inostranih dela SHS, Beograd 1924: upor. S,

Tchirkovitch, Reglement des questions de frontieres entre le

Royaume de yougoslave et ses voisins balkaniques: Albanie

etc.. Ann. de l' Assos. Yougoslavie de Droit International 2

(1934) 136-155.


III ALBANCI U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI

1. Pravni poloţaj albanske nacionalne manjine

Poloţaj Albanaca u Srbiji i Crnoj Gori [1912-1918], a potom

u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca odnosno Jugoslaviji

[od 1919], bio je istorijski uslovljen. MeĊusobni odnos

of 478

naroda gradio ce na ovom podruĉju decenijama i stolećima

pre toga u uslovima tuĊinske vlasti, u feudalnoj drţavi

otomanskog suvereniteta. Srpski narod je bio raja, bez

ikakve pravne ili stvarne zaštite, obespravljen u odnosu na

albansku narodnost, koja ce - po veri i politiĉkim pozicijama

- koristila statusom osobite povlašćenosti i skoro

bezgraniĉnog prava prema svakoj neturskoj narodnosti, a

posebno prema Srbima. To je primarna ĉinjenica, koja ce

mora imati u vidu prilikom analize i procene stanja i

meĊunacionalnih odnosa posle osloboĊenja Kosova,

Metohije i Makedonije 1912. godine. Pred novu vlast, srpsku

pa jugoslovensku, postavio ce zato više nego teţak zadatak

da za kratko vreme, tako reći odmah, razreši vekovne

suprotnosti, uspostavi pravdu - istorijsku i ljudsku u isto

vreme, da zavede mir i poredak u oblasti koja ce već više od

stotinu godina odlikovala najvećim stupnjem anarhije u

ĉitavoj Evropi. Ako ce na društvene odnose i politiĉku

situaciju ovog razdoblja, prema tome, gleda istorijski, onda

je uspostavljanje srpske vlasti na Kosovu, a pogotovu u

Makedoniji [sa sopstvenim bremenom sloţenih nacionalnih

odnosa], bilo opterećeno izuzetno teškim nasleĊem prošlosti,

i to ne samo neke daleke istorijske prošlosti već neposredne

juĉerašnjice, gde su ce još pušila zgarišta, još pamtila i

raĉunala ubistva na poljima, u šumama, u roĊenoj kući,

otmice i ucene, pljaĉke i nasilja. Na osloboĊenom Kosovu

trebalo je likvidirati feudalizam, stvoriti nove mogućnosti za

izvlaĉenje iz vekovne zaostalosti i za brz ekonomski

napredak, smiriti i regulisati nacionalne odnose.

Prva stvar koja ce mora istaći i prva novost u odnosu na

prethodno stanje je zavoĊenje ustavnog poretka i

organizovane upravne i sudske vlasti na Kosovu. Nije taĉno

da je podruĉje Kosova bilo "van zakona". Bez obzira na

of 478

posebne mere vojnog karaktera, koje su bile zavedene i

odrţavane dokle god je oblast Kosova bila izloţena

diverzantsko-teroristiĉkoj aktivnosti albanskih kaĉaka, za

Albance u Jugoslaviji vaţili su svi jugoslovenski zakoni, a

pre svega Ustav.

Ĉesto ce tvrdi da albanska narodnost u Kraljevini

Jugoslaviji nije uţivala status nacionalne manjine i da je bila

potpuno lišena meĊunarodno-pravne, pa i ustavnopravne

zaštite. Ta uprošćena teza je netaĉna. Po Ugovoru o miru

zakljuĉenom u Berlinu 13. jula 1878. Srbija je, po priznanju

njene nezavisnosti [ĉl. 34], preuzela i meĊunarodnu obavezu

o zaštiti tzv. verskih manjina. Ĉlan 35. toga Ugovora glasi:

"U Srbiji razlike u veri i veroispovesti neće moći da budu

smetnja da neko iz tog razloga bude iskljuĉen ili spreĉen da

uţiva svoja graĊanska i politiĉka prava, da ne bude primljen

u javne sluţbe, na poloţaje i da mu ce na ukazuju poĉasti ili

da ne obavlja razne zanate i zanimanja, ma u kome mestu to

bilo. Sloboda i javno vršenje crkvenih obreda svih

veroispovesti biće zajemĉeni svim graĊanima Srbije i

strancima, i nikakve smetnje neće ce moći praviti njihovim

odnosima sa svojim duhovnim starešinama".[1]

Treba,

naravno, uoĉiti razliku izmeĊu "verske" i nacionalne

manjine. Mada ce ta dva pojma u mnogo ĉemu poklapaju,

pogotovu u vremenu kada je Berlinski ugovor bio zakljuĉen,

to nije isto. U svakom sluĉaju, ravnopravnost graĊana, bez

obzira na veru i veroispovest, utvrĊena je naĉelno i svim

osnovnim zakonima koje je Srbija donosila u razdoblju od

1888. do 1919. godine.

Odredba ĉlana 35. Berlinskog ugovora stavljena je van

snage Ugovorom izmeĊu glavnih sila savezniĉkih i udruţenih

i Drţave Srba, Hrvata i Slovenaca od 10. septembra 1919.

of 478

godine u Sen-Ţermenu, u okviru tzv. "versajskog sistema

ugovora", kojim je utvrĊen novi poredak drţava u Evropi i

posebno rešeno pitanje sukcesije Austro-ugarske drţave,

likvidirane Ugovorom o miru potpisanim istog

datuma.[2]

Kakve je obaveze Jugoslavija preuzela

Senţermenskim ugovorom? Pre svega, Drţava SHS ce

obavezuje "da svima stanovnicima da punu i potpunu

zaštitu ţivota i slobode bez obzira na poreklo, narodnost,

jezik, rasu ili veru" [ĉl. 2, st. 1]. Isto tako, svi jugoslovenski

drţavljani "biće jednaki pred zakonom i uţivaće ista

graĊanska i politiĉka prava bez obzira na rasu, na jezik ili

na veru" [ĉl. 7, st. 1]; dalje ce istim ĉlanom predviĊa da ce

"nikakvo ograniĉenje neće propisati protiv slobode upotrebe

ma kojeg jezika" od strane jugoslovenskog drţavljanina,

"bilo u privatnim ili trgovaĉkim odnosima, bilo u pogledu

vere, štampe ili za izdanja svake vrste, bilo na javnim

zborovima" [st. 3]; štaviše, "daće ce usmene olakšice"

jugoslovenskim drţavljanima "drugih jezika, a ne

zvaniĉnog, da ce mogu posluţiti svojim jezikom, bilo

usmeno, bilo pismeno pred sudovima" [st. 4]. Posebnim

ĉlanom je predviĊena generalna zaštita nacionalnih

manjina: "Srpsko - hrvatsko - slovenaĉki pripadnici [tj.

jugoslovenski drţavljani - D. B.] koji obrazuju etniĉke,

verske ili jeziĉke manjine, uţivaće isto postupanje i iste

garantije pravno i faktiĉki kao i ostali srpsko-hrvatsko-

slovenaĉki pripadnici. Oni će, naime, imati ista prava kao i

drugi da o svome trošku podiţu, upravljaju i nadziravaju

dobrotvorne, verske i socijalne ustanove, škole i druge

vaspitne zavode, s pravom da ce tu sluţe slobodno svojim

jezikom i slobodno ispovedaju svoju veru" [ĉl. 8]. Ugovor ne

predviĊa nikakav izuzetak od odredbe ovog ĉlana, te ova

odredba, kao i sve prethodne, bez ikakve nedoumice vaţi i za

albansku nacionalnu manjinu u Drţavi SHS.

of 478

Sporno je, po našem mišljenju, tumaĉenje izuzetka od

odredaba ĉlana 9, gde ce predviĊa posebna obaveza na

"olakšice" za izvoĊenje nastave na maternjem jeziku "u

varošima i srezovima u kojima stanuju u znatnoj meri

srpsko - hrvatsko - slovenaĉki pripadnici drugih jezika", što

opet ne spreĉava vladu Drţave SHS da u pomenutim

školama uvede nastavu zvaniĉnog jezika kao obaveznu; isto

tako, devetim ĉlanom [st. Z] predviĊeno je da će ce u

varošima i srezovima nastanjenim u znatnoj meri

jugoslovenskim drţavljanima koji pripadaju etniĉkim

manjinama, po veri ili jeziku, "ovim manjinama osigurati

praviĉan udeo u iskorišćavanju i dodeljivanju onih suma,

koje bi iz javnih fondova, drţavnim budţetom, opštinskim i

drugim budţetima mogle biti namenjene vaspitnim, verskim

ili dobrotvornim ciljevima". Ograniĉenje je u tome što

"odredbe ovog ĉlana [znaĉi samo njega, a ne prethodnih

ĉlanova kojima ce daju generalna prava nacionalnim

manjinama - D. B.] vaţiće samo za teritorije dodeljene Srbiji

ili Drţavi Srba, Hrvata i Slovenaca posle 1. januara 1913.

godine". Sporno je moglo biti da li ce to odnosi na teritoriju

Stare Srbije i Makedonije. Ove teritorije su dodeljene Srbiji

Londonskim mirovnim ugovorom izmeĊu Turske i

balkanskih saveznika od 30. maja 1913. godine. Tim

ugovorom je Turska ustupila saveznicima teritorije zapadno

od linije Enos-Midija, izuzevši Albaniju [ĉl. 2], a obe strane

su prepustile velikim silama brigu da urede razgraniĉenje

Albanije i sva pitanja koja ce nje tiĉu [ĉl, Z]. Londonska

konferencija ambasadora, doduše, pre 1. januara 1913.

donosi naĉelnu odluku o formiranju Albanije kao

autonomne drţave, ali je njena teritorija odreĊena, a prema

tome i odgovarajuća teritorija "dodeljena" Srbiji i Crnoj

Gori tek u toku 1913. [10. aprila], a definitivno tek

Protokolom iz 1926. Prema tome, Kosovo, Metohija i

of 478

Makedonija, ako ce imaju u vidu londonska dokumenta iz

1913. godine, spadaju oĉigledno u one "velike teritorije"

koje su, prema prvom stavu preambule Sen-Ţermenskog

ugovora Drţave SHS sa saveznicima, "od poĉetka 1913.

godine Kraljevini Srbiji prisajedinjene". Iz toga ce moţe i

mora izvući zakljuĉak da su i odredbe ĉlana 9. vaţile za ove

teritorije, a nisu vaţile samo za podruĉje Srbije ograniĉeno

pre 1. januara 1913, jer ce na to podruĉje primenjivao

meĊunarodni propis ĉlana 35. Berlinskog ugovora. Ugovor,

dakle, oĉigledno "proširuje zaštitu manjina i na one

teritorije koje su prisajedinjene Srbiji pre Prvog svetskog

rata", kako tumaĉi Milan Bartoš.[3]

Pogrešno je kada ce

tvrdi da je albanska manjina bila izuzeta od specijalne

zaštite po ĉlanu 9, a pogotovu po ostalim ĉlanovima

Senţermenskog ugovora. Ĉlanom 10, pogotovu, predviĊa ce i

poseban status i povlastice za jugoslovenske drţavljane

muslimane: Drţava SHS "pristaje da za muslimane, ukoliko

ce tiĉe njihovog porodiĉnog i liĉnog statusa, donese odredbe

koje dopuštaju da ce ta pitanja regulišu po muslimanskim

obiĉajima" [str. 1]. Preduzeće ce i koraci da ce naimenuje

reis-ul-ulema [str. 2], a vlada ce posebno obavezuje "da

pruţi zaštitu dţamijama, grobljima i drugim verskim

ustanovama muslimanskim"; da da sve olakšice i dozvole

verskim zaduţbinama te da neće uskratiti nijednu od

potrebnih olakšica [st. Z]. Najzad, Ugovor izriĉito precizira

saglasnost vlade SHS da "ukoliko ce odredbe gornjih

ĉlanova [tj. svih ĉlanova od 2. do 10 - D. B.] odnose na lica

koja pripadaju manjinama po rasi, veri ili jeziku, te odredbe

pretstavljaju obaveze meĊunarodnog znaĉaja", koje su zato

stavljene pod garantiju Društva naroda [ĉl. 11, st. 1].

Ako bi ce i prihvatilo tumaĉenje da su Kosovo, Metohija i

Makedonija u smislu meĊunarodnog prava steĉeni pre 1.

of 478

januara 1913. godine, te da su izuzeti iz specijalnih odredaba

ĉlana 9. Senţermenskog ugovora, oni nisu izuzeti iz

odredaba ĉl. 2-8, 10 i 11. Nije zato mogućno izvlaĉiti iz toga

dalekoseţni zakljuĉak o "stvaranju terena za nasilno

posrbljavanje Makedonaca i Šiptara", niti da je

"zaklanjajući ce za osloboĊenjem od meĊunarodne duţnosti

velikosrpski kurs slobodnije sprovoĊen u Makedoniji i na

Kosmetu nego što bi ce to moglo vršiti da je postojala puna

ustanova zaštite manjina i u ovim pokrajinama".[4]

Parola o

posebnoj nezaštićenosti i diskriminaciji albanske manjine u

Kraljevini Jugoslaviji nije, po našem mišljenju, ni pravno ni

istorijski osnovana.

Drugo je pitanje, mada nikako ne nevaţno, da li su opšte

pravne odredbe o zaštiti nacionalnih manjina i jednakosti

svih graĊana Jugoslavije uopšte sprovoĊene u ţivot kada je

reĉ o Albancima. U praksi, albanskoj nacionalnoj manjini

nisu obezbeĊena ona prava koja su uţivali Nemci, Italijani

ili MaĊari; ima dosta podataka na osnovu kojih ce moţe

zakljuĉiti da je prema Albancima sprovoĊen reţim

diskriminacije, posebno na planu kulture i obrazovanja. Na

politiĉkom planu, meĊutim, albanski feudalni sloj i dobar

deo graĊanstva uklopili su ce u društveni poredak i

stranaĉki ţivot, ne samo preko muslimanske stranke

["Dţemijet"] nego i preko drugih politiĉkih partija

[Demokratske stranke, na primer]. Tako su Albanci

uĉestvovali i u parlamentarnom ţivotu, a drţali su i znaĉajne

poloţaje u ĉinovniĉkom, upravnom aparatu. Teško je, dakle,

uopštavati sliku o poloţaju albanske nacionalne manjine u

Jugoslaviji izmeĊu dva rata. Koliko god nepovoljna, ona i

nije bila bitno nepovoljnija od poloţaja mnogih drugih

kategorija stanovništva, bez obzira na narodnost.

Izrabljivanja, nepoštovanja zakonitosti, ţandarmerijskog

of 478

nasilja, bilo je i na drugim stranama i prema drugim

narodima Jugoslavije; razume ce, i prema srpskom narodu.

Nacionalni momenat ce ovde ne moţe posmatrati odvojeno

od socijalnih i klasnih odnosa. Osim toga, stanje i poloţaj

albanske nacionalne manjine u Jugoslaviji izmeĊu dva rata

moraju ce procenjivati i u kontinuitetu odnosa i stanja koji

su ce obrazovali na tom planu bar tokom poslednjih

nekoliko decenija, i više, uoĉi balkanskog i svetskog rata.

Kosovo i zapadna Makedonije bili su za nekoliko prvih

godina posle 1918, u stvari, u pravom vanrednom stanju i

provizorijumu: s jedne strane, sa albanskim terorizmom, a s

druge strane, sa pokušajima da ce nacionalni i socijalni

odnosi razreše kroz program agrarne reforme, kolonizacije,

a delimiĉno i iseljavanja muslimana iz Jugoslavije. Ni do

samoga rata 1941. godine nije u tim krajevima stanje

normalizovano, niti je uopšte rešen bilo koji ţivotni problem

- ne samo Albanaca nego ni Srba, Crnogoraca i

Makedonaca.

1 Srbija 1878, 569 (br. 341).

2 Tekstovi prema: M. Bartoš, Međunar. javno pravo I, 484-

487.

3 M. Bartoš, Međunar. javno pravo I, 428.

4 M. Bartoš, Međunar. javno pravo I, 429; upor. A.

Hadri, Nacionalno ugnjetavanje šiptarske narodnosti i stav i

borba KPJ za nacionalna prava Šiptara za vreme stare

Jugoslavije, Gjurmime albanologjike 2 (1965) 145-168.

2. Agrarna reforma i kolonizacija

of 478

Jedna od glavnih mera za sreĊivanje stanja na Kosovu i

Metohiji, isto tako u Makedoniji, trebalo je da bude agrarna

reforma i kolonizacija, kojom su imala da ce postignu dva

cilja: da ce likvidacijom feudalnih odnosa uspostave

društveno-ekonomske pretpostavke za razvoj slobodne

kapitalistiĉke poljoprivrede, i drugo, da ce uspostavi etniĉka

i nacionalna ravnoteţa i tako popravi stanje srpskog naroda

na ovom podruĉju, poremećeno hroniĉnim nasiljem,

naroĉito u prethodnim decenijama. Pogrešno je tvrĊenje da

je "kolonizacija prethodila agrarnoj reformi i davala joj

osnovne smernice".[1]

Uredba o naseljavanju

novoosloboĊenih i prisajedinjenih oblasti Kraljevini Srbiji

doneta je, doduše, 20. februara 1914. godine, ali je bilo

premalo vremena za njeno metodiĉno i masovnije

sprovoĊenje u ţivot u mobilizacijskim i ratnim uslovima koji

su nastali već jula iste godine. Glavni je zadatak bio,

meĊutim, likvidacija feudalnih odnosa, koji su i bili

pretpostavka ranijih i zateĉenih nacionalnih odnosa; zemlja

ce nalazila većinom u rukama ĉitluk-sahibija, a postojali su i

polufeudalni odnosi - begluĉari, napoliĉari, arendatori,

momci itd. Nosioci feudalnog sistema bili su turski i albanski

begovi i ĉitluk-sahibije, a zavisno stanovništvo sastojalo ce

od srpske i albanska sirotinje.[2]

Pretpostavka za

uspostavljanje nacionalne ravnopravnosti bila je, zato,

likvidacija feudalnog sistema; u tome je nova vlast gledala

prvenstveno put ka stvarnom nacionalnom osloboĊenju

Srba. Crna Gora je brţe od Srbije poĉela likvidirati ĉitluĉke

odnose i naseljavati svoje saplemenike na teritoriji zapadne

Metohije, već krajem 1912. Doduše, u toku prvog svetskog

rata ti su ce naseljenici bili povukli u Crnu Goru, da bi ce

već 1919. vratili na dobijena imanja.[3]

Prvo su ce vraćale

porodice koje su do 1914. godine bile naseljene putem

kupovine zemlje ili u drţavnoj reţiji. Njihov povratak je bio

of 478

masovan u proleće 1919; većina ce privremeno nastanila u

gradovima, ĉekajući da dobije zemlju. U razdoblju od 1918.

do 1920, Kosovo je naseljavano "bez dovoljne pripreme i

plana, pa ĉak i bez finansijskih sredstava". Prvi naseljenici

bili su prepušteni sami sebi, a drţava im je obezbedila samo

besplatan prevoz ţeleznicom.[4]

Prethodnim odredbama za pripremu agrarne reforme, od

27. februara 1919. proklamovano je raskidanje kmetskih

odnosa, kako u Bosni i Hercegovini tako i u novim

krajevima Srbije i Crne Gore, a kmetovi su proglašeni

vlasnicima zemlje. Izneseni su osnovni principi za dalje

sprovoĊenje agrarne reforme.[5]

Što ce tiĉe naseljavanja

[kolonizacije], ono je za oblast Kosova, Metohije i

Makedonije pravno regulisano najpre Uredbom o

naseljavanju juţnih krajeva, od 24. septembra 1920. Tu su

mnoga pitanja ostala otvorena i postojala je mogućnost

velikih zloupotreba. Taĉno je konstatovano da su

zloupotrebe i nepravilnosti prilikom premera i zahvatanja

privatnih imanja albanskih seljaka ĉifĉija radi stvaranja

kompleksa za naseljavanje imale negativne posledice na

odnose naseljenika, koji su dobijali na taj naĉin oduzetu

zemlju, i meštana - Srba i Albanaca. Prema pomenutoj

uredbi mogla ce privatna svojina oduzeti radi stvaranja

naseljeniĉkih kompleksa, ali ce iz fonda za kolonizaciju

morala dati u zamenu zemlja istog boniteta i u blizini

oduzetih parcela. To ce, meĊutim, uglavnom nije

poštovalo.[6]

Oduzimajući zemlju Albancima agrarne vlasti

nisu ih upoznavale s njihovim pravima, ĉak ni zvaniĉno

obaveštavale da im je zemlja oduzeta. Prilikom

ograniĉavanja naseljeniĉkih kompleksa uglavnom ce nije

vodilo raĉuna o interesima i egzistenciji albanskih seljaka:

"ima sluĉajeva ... da je pojedincima sve oko kuće oduzeto, da

of 478

sada radi ulaza u kuću moraju prolaziti kroz naseljeniĉko

imanje". Ovakvi sluĉajevi dovodili su u neprijatan poloţaj i

Albance i naseljenike, jer su i naseljenici videli da ne treba

otimati od jednih siromaha da bi ce dalo drugim.[7]

U stvari, kolonizacija je otpoĉela 1919/20. i sprovodila ce bez

ikakva sistema, što je dovelo do zloupotreba u toku celoga

rada na sprovoĊenju agrarne reforme na Kosovu. Iz

poverljivih izveštaja i drugih dokumenata oĉevidno je da su

agrarne vlasti, i pored izriĉitih naredbi ministra agrarne

reforme a kasnije poljoprivrede, nastavile da protivzakonito

ograniĉavaju i oduzimaju zemlju albanskih seljaka, ĉesto

bez ikakve naknade ili zamene, sve do 1940. godine. U

najteţi poloţaj dospeli su Albanci u pograniĉnim srezovima

prema Albaniji, gde su vlasti nastojale da nasele što više

kolonista, smatrajući, ne bez povoda, da će na taj naĉin

obezbediti sigurnost granice i red i mir. Ne treba zaboraviti

da je u najvećem delu ovoga perioda stanje nemira i

nestabilnosti na Kosovu i Metohiji odrţavano stalnim

ubacivanjem kaĉaka odnosno diverzantskih grupa preko

granice sa albanske teritorije; smatralo ce da će pojas

kolonista duţ granice doprineti spreĉavanju ovih upada. No

pošto u tim srezovima nije više bilo ni drţavne ni opštinske

zemlje, oduzimana su imanja seljaka Albanaca bez obzira na

to da li njihove porodice mogu opstati na ono malo zemlje

što im je ostavljeno. U prvom periodu naseljavanja na

osnovu Uredbe, ipak, manje je zahvatana privatna obradiva

površina Albanaca. Deljene su uglavnom utrine, šikare i

šume. Od ukupne površine zemlje podeljene kolonistima

jedva ako je 5% bilo obraĊeno, dok je 95% predstavljalo

dotada neobraĊenu, a vrlo ĉesto i sasvim jalovu zemlju.[8]

of 478

Prvih deset godina sprovoĊenja agrarne reforme i

kolonizacije pokazalo ce da do tada preduzimane mere

imaju vrlo velike nedostatke, koji dovode u pitanje efekat

ĉitavog poduhvata i kompromituju drţavnu politiku na

ovom planu. Zato ce 1931. godine pristupilo energiĉnim

merama za likvidaciju agrarne reforme i naseljavanja.

Zakon od 5. decembra 1931. odnosio ce na Makedoniju,

Kosovo, Metohiju i delove Crne Gore. Ovim zakonom su

definitivno ukinuti ĉivĉijski odnosi zasnovani pre 1. oktobra

1912, napoliĉarski odnosi zasnovani pre 27. februara 1919,

ćesimdţijski [zakupniĉki] odnosi, arendatorski odnosi na

manastirskim imanjima i tzv. momaĉki odnosi [kad su

imanja bila prepuštena momcima]. Ĉifĉije su zemlju, kuće i

zgrade dobijale besplatno, a kolonizaciji su namenjeni

viškovi zemlje.[9]

Ne moţe ce osporiti ĉinjenica da je agrarna reforma na

Kosovu i Metohiji, pre svega, likvidirala feudalne odnose; s

druge strane, zloupotrebama i nepromišljenom politikom

produbila je jaz izmeĊu srpskog i albanskog naroda i

zaoštrila ionako loše nacionalne odnose. Uprkos tome, nije

umesno preuveliĉavati obim i domet kolonizacije na Kosovu.

Intenzivnija su naseljavanja izvršena izmeĊu 1922. i 1929,

kao i 1933. do 1938, kada je kolonizacija praktiĉno završena.

Prema nedovoljno taĉnim podacima do 6. aprila 1941.

naseljeno je na Kosovu i Metohiji ukupno 12.000 porodica,

što znaĉi oko 60.000 Jugoslovena, preteţno Srba iz raznih

krajeva zemlje, po pravilu iz pasivnih oblasti.[10]

Taj broj

sigurno nije bio dovoljan da nadoknadi velike gubitke u

srpskom stanovništvu do kojih je došlo iseljavanjem

poslednjih decenija pred osloboĊenje: valja ce podsetiti na

podatak Jovana Cvijića da je izmeĊu 1876. i 1912. iz ovog

dela Stare Srbije izbeglo u Srbiju preko 150.000 ljudi srpske

of 478

narodnosti,[11]

a da ne govorimo koliko je izbeglo za duţi

vremenski period. Prema tome, na etniĉkom planu samo je

delimiĉno korigovan odnos koji je u suštini nepopravljivo

bio poremećen na štetu srpskog naroda u prethodnom

razdoblju. Uostalom, pokazuju to i podaci o nacionalnoj

strukturi kosovsko-metohijskog stanovništva iz 1939: od

ukupno 645.017, na slovenski elemenat dolazi 162.896

[25,2%], na neslovenski - albanski, turski, ciganski itd.

elemenat - 422.827 [65,6%], a na srpske i druge naseljenike

još svega 59.294 [9,2%].[12]

1 A. Hadri, Kosovo i Metohija, 59.

2 M. Obradović, Agrarna reforma, 96.

3 A. Hadri, Kosovo i Metohija, 59-60.

4 M. Obradović, Agrarna reforma, 130-131.

5 Dobar pregled agrarne reforme u EJ IV, 644 (S.

Dimitrijević).

6 Oštro je kritikovao ove nezakonitosti 1922 godine Vojislav

Balozović. naĉelnik graĉaniĉkog sreza: M.

Obradović, Agrarna reforma,114-115.

7 M. Obradović, Agrarna reforma, 118.

8 M. Obradović, Agrarna reforma, 143-145.

9 EJ IV, 650 (S. Dimitrijević).

10 M. Obradović, Agrarna reforma, 153, 210, 215, 220.

11 J. Cvijić, Balk. rat i Srbija, 655-656.

of 478 12

M. Obradović, Agrarna reforma, 233.

3. Albanski terorizam i iredentizam

Za sve vreme sprovoĊenja u ţivot odredaba o agrarnoj

reformi i kolonizaciji, ali i ĉitavoga ostalog sistema pravnih

propisa i zakona, na teritoriji Kosova, Metohije i

Makedonije jugoslovenska vlast ce morala nositi sa

albanskim terorizmom, koji ce u našoj posleratnoj literaturi

naziva, priliĉno eufemistiĉki, "kaĉaĉkim pokretom

albanskih masa", koje su ce "borile protiv uspostavljanja

srpske vlasti".[1 ]

Glavni period terorizma je od 1919. do

1924. godine, mada ce i kasnijih godina javlja odmetništvo.

Sama turska reĉ "kaĉak" znaĉi - odmetnik od vlasti, ali i

razbojnik, a to ce dvoje vrlo ĉesto spajalo u jedno, pošto

akcije kaĉaka nisu bile gerilskog karaktera nego teroristiĉki

i pljaĉkaški napadi na ustanove vlasti i srpsko stanovništvo.

Kakva-takva vlast Kraljevine SHS uspostavljena je ipak još

1921. godine, pošto je Ministarstvo unutrašnjih dela objavilo

amnestiju svih odmetnika koji ce budu predali do 10. marta

te godine. Amnestija je imala delimiĉan uspeh [rok za

predaju je kasnije produţavan], ali ce moţe smatrati, s

obzirom na tadašnje prilike na Kosovu, da je postigla cilj,

jer ce većina odmetnika vratila svojim kućama, tako da "u

nekoliko sela u tetovskom, prizrenskom i kosovskom

okrugu, ĉije je muško stanovništvo bilo skoro polovinom

odbeglo u goru, nema više nijednog odmetnika". Ipak, i

posle odreĊenih rokova ostalo je kaĉaka koji ce nisu

predavali. "Prvi kaĉaci nisu ce ni do danas predali.

Interniranje njihovih porodica nije dalo ţeljene

rezultate.[2] Tako je borba protiv odmetnika i terorista

"ukljuĉena" u program kolonizacije: imanja odmetnika su

oduzimana, ĉitave porodice su internirane u posebne logore.

of 478

Represalije su primenjivane i na sela ako su pomagala

kaĉake, ili ĉak ako ce samo na njihovom podruĉju vodila

borba s kaĉacima. Odmetniĉkim porodicama konfiskovana

je cela imovina, a kuće su im ponekad spaljivane. Sela iz

kojih ce pruţao otpor osvajana su zdruţenim dejstvom

vojske i ţandarmerije, uz uĉešće artiljerije. Zabeleţene su i

veće bune, kao na primer "lapska buna" [1920], koja je

ugušena brutalno [Prapaštica, Knjina, Kabaš, Jablanica,

Ariljaĉa].[3]

Vaţnu ulogu u odrţavanju nesreĊenog stanja, naroĉito na

Kosovu, imala je politiĉka i diverzantska aktivnost

italijansko-albanske iredente iz same Albanije i

emigrantskih centara. Akcija kosovske emigracije uklapala

ce u opštu borbu protiv Jugoslavije, koju su vodili, na jednoj

strani, ustaše, a na drugoj "makedonstvujušĉi". Italijanska

vlada je bila glavni oslonac ovih pokreta. Ona je uspela da

pridobije i rukovodioce tzv. "Kosovskog komiteta", ĉije je

sedište bilo u Beĉu, na ĉelu sa Bedri Pejanom i Ibrahimom

Đakovom,[4]

Grof Ćano u svom Dnevniku piše: "Moramo

uspavati Jugoslovene. Ali kasnije, naša politika mora da ce

ţivo pozabavi Kosovom. To će odrţati ţivim jedan

iredentistiĉki problem na Balkanu, privući paţnju Albanaca

i predstavljati noţ uperen u kiĉmu Jugoslavije".[5]

U sluţbi albanske iredente nalazile su ce i sve legalne

politiĉke organizacije Albanaca u Jugoslaviji. "Muslimanska

juţna organizacija" [Dţemijet], formirana 1923, bila je

korišćena i za sprovoĊenje iredentistiĉke propagande,

naroĉito posle pogoršanja jugoslovensko-albanskih odnosa

1924. Prema nekim podacima predsednik ove organizacije

Ferat-beg Draga bio je u stalnoj vezi sa tiranskom vladom,

od koje je primao i novac. Zbog takvog stava jugoslovenska

of 478

vlada je 1925. zabranila rad "Dţemijeta", ali ovaj nastavlja

da radi u ilegalnosti. Formirana je na Beogradskom

univerzitetu i tajna studentska organizacija "Besa", s

programom da radi na prikljuĉenju Kosova i Metohije

Albaniji; finansiralo ju je albansko, a potom italijansko

poslanstvo u Beogradu. Trebalo je organizovati ĉete koje bi

bile spremne da u sluĉaju izbijanja rata diverzantskim

akcijama olakšaju napredovanje italijanske vojske, koju je

albanskom narodu trebalo prikazati kao oslobodioce.[6]

Ali

Hadri konstatuje da su "skoro svi albanski prvaci delovali

javno ili tajno meĊu svojim sunarodnicima pod plaštom

politiĉke pripadnosti ovoj ili onoj graĊanskoj stranci,

verskoj organizaciji - dţemijeta i gajreta"; skoro svi su ce

potom za vreme drugog svetskog rata kompromitovali

uĉešćem u okupatorskoj vlasti.[7]

U pitanju je, dakle, taktika

prikrivanja i korišćenja legalnih mogućnosti politiĉkog

sistema i demokratskih institucija Jugoslavije u dvostrukom

cilju: radi liĉne koristi i za sprovoĊenje antijugoslovenske

delatnosti. Ekonomska beda i nesreća albanskog seljaka bila

je zato mnogo pre posledica njegovog klasnog nego

nacionalnog poloţaja: socijalna vrhuška albanskog naroda u

Jugoslaviji ţivela je bogato kao priznati deo vladajuće klase,

radeći istovremeno protiv drţave od koje i na raĉun koje je

ţivela.

1 M. Obradović, Agrarna reforma, 38

2 Prema M. Obradović, Agrarna reforma, 107-108.

3 M. Obradović, Agrarna reforma, 135, 145-146.

4 Komitet ce izdavao za antifašistiĉku organizaciju i pre

italijanske okupacije Albanije odrţavali su kontakte sa

of 478

sovjetskom ambasadom u Beĉu i s Kominternom: Ţ.

Avramovski, Prilog, 124, 135.

5 Prema: Ţ. Avramovski, Prilog, 133.

6 Ţ. Avramovski, Prilog, 123, 137.

7 A. Hadri, Kosovo i Metohija, 67.

4. Problem iseljavanja Albanaca iz Jugoslavije

Trajno rešenje albanskog pitanja u Jugoslaviji videli su neki

srpski politiĉari u planskom iseljavanju Albanaca. Iskustva

Miloševih mera za iseljavanje albanskog stanovništva iz

srbijanskih gradova ĉetrdesetih godina XIX veka, i

iseljavanje nekih 30.000 Albanaca iz Toplice i Juţne Morave

1878. godine - navodili su na misao da bi ce tim putem moglo

rešiti ovo pitanje i u granicama Jugoslavije. Povod za to su

dale i one spontane muslimanske migracije koje su zapoĉele

već u toku operacije savezniĉkih armija u prvom

balkanskom ratu: masa Turaka, ali i muslimanskih

Albanaca, beţala je pred ovim trupama ne samo u strahu od

osvete nego i zbog onoga nepristajanja na ţivot u

hrišćanskoj drţavi koje je bilo tako karakteristiĉno za

muslimansko stanovništvo Turske.[1]

Sama je Turska na

veoma odreĊen naĉin pothranjivala ovaj migracioni impuls,

smatrajući ga sastavnim i prirodnim momentom napuštanja

teritorija odn. gubljenja otomanskog suvereniteta nad

odreĊenom teritorijom. Štaviše, ima dokaza da je prvobitna

ideja za iseljavanje Albanaca iz Srbije odnosno Jugoslavije

potekla od turskih politiĉkih faktora. Poslanik Srbije u

Bugarskoj, Ĉolak Antić, piše svom Ministarstvu inostranih

dela iz Sofije 30. maja [12. juna 1914. godine da je Dţemil-

bej, ĉlan turskog revolucionarnog komiteta, doneo iz

of 478

Carigrada i jedan specijalni regleman za emigraciju

muslimana iz otomanskih izgubljenih oblasti. Ovaj regleman

izraĊen je i potpisan od dra Nazima, koji je šef centralnog

odbora za iseljavanje muslimana. Po ovome reglemanu

ovdašnjem turskom revolucionarnom komitetu [u

Bugarskoj] stavlja ce u zadatak da organizuje emigraciju

muslimana ne samo iz Bugarske nego i iz Srbije i Grĉke.

Doneta je ovakva odluka: "Nastati da ce iz Bugarske isele svi

Pomaci, koji pod pritiskom vlasti poĉinju u jakoj meri da

konvertiraju hrišćanstvu [Pomaci su islamizirani Bugari - D.

B.]; iz Srbije pomagati emigraciju posrednim putem i ne

preduzimati mere do u sluĉaju kad od samog tamošnjeg

muslimanskog stanovništva potekne ţelja za emigracijom; iz

Grĉke pomagati emigraciju samo iz oblasti u kojima je

muslimansko stanovništvo u manjini ili nikakve

kompaktnosti. Za naseljavanje muslimana [Turaka] iz

balkanskih drţava odreĊena je obala Anadolije a za

Arbanase vilajeti Halep i Bagdad", u Siriji i Iraku.[2]

Nema sumnje da je u prvim godinama posle uspostavljanja

srpske odnosno jugoslovenske vlasti došlo do spontanog

emigriranja izvesnog broja Albanaca, jednim delom u

Albaniju, a drugim u Tursku. Nije mogućno utvrditi taĉan

broj emigranata, jer ce neke špekulacije sa statistiĉkim

podacima za 1910. odnosno 1920. godinu teško mogu odrţati

kada ce uzmu u obzir svi sloţeni faktori ratnog stanja i

iseljavanja srpskog, a ne samo albanskog stanovništva. Ako

je na Kosovu i Metohiji 1910. godine bilo ukupno 475.000

stanovnika [svih narodnosti], a 1920. godine 439.000

stanovnika, apsolutni gubitak iznosi 36.000 stanovnika, a

zajedno sa prirodnim mortalitetom za tih deset godina iznosi

po nekim raĉunanjima oko 150.000 stanovnika. Uopšte nije

"nesumnjivo", kako veli Ali Hadri, da je glavni uzrok

of 478

smanjenja broja stanovnika iseljavanje Albanaca, pa tek uz

to i posle toga gubici u toku balkanskih ratova i prvog

svetskog rata.[3]

Statistiĉki period koji je u pitanju [1910-

1920] ukljuĉuje, pre svega, dve godine uoĉi balkanskih

ratova, kada je iseljavanje Srba sa Kosova bilo naroĉito

intenzivno. Ratovi 1912-1918. godine odneli su vrlo veliki

broj srpskih ţivota u ovim oblastima, a nosili su sa sobom i

novo raseljavanje. Procesi 1910-1918, prema tome,

ireverzibilni su u demografskom smislu za srpski narod na

Kosovu i Metohiji. Na iseljavanje Albanaca, stoga, otpada

samo manji vremenski period i srazmerno manji broj ljudi.

Prema nekim podacima privremena emigracija iz

jugoslovenskih oblasti u Albaniju iznosila je 1921. godine

oko 40.000 lica.[4]

Iseljavanje u Tursku bilo je srazmerno

malo. Raĉuna se da je do tridesetih godina iseljeno u Tursku

najviše do 45.000 lica albanske, ali i turske i ciganske

narodnosti [muslimana]. Nakon toga iseljavanje je prestalo,

jer je turska vlada odbila da daje ulazne vize.[5]

U ovom

sluĉaju radilo ce već o pokušajima planskog iseljavanja, o

ĉemu su voĊeni pregovori izmeĊu jugoslovenske i turske

vlade, poĉev od 1930. godine. Naĉelna saglasnost postignuta

je 1931. Kasnije, u obnovljenim razgovorima, Turska je

izrazila spremnost da poĉetkom 1936. godine zakljuĉi s

Jugoslavijom formalni sporazum o iseljavanju 200.000 lica,

"stanovništva koje je srodno po mentalitetu turskom, te će

ce u Turskoj lako asimilovati, kao što je to sluĉaj sa nekim

delovima arbanaškog stanovništva kod nas". Na sednici

Stalnog saveta Balkanskog sporazuma krajem februara

1938. zakljuĉeno je da ce u Carigradu sazove konferencija

Turske, Rumunije i Jugoslavije, uz prisustvo grĉkog

posmatraĉa, radi diskusije o obezbeĊenju materijalnih

sredstava za naseljavanje doseljenog stanovništva u Turskoj.

Ta konferencija je i odrţana 13. juna 1938, pa je zakljuĉeno

of 478

da je iseljavanje "jedan od najvaţnijih socijalnih problema",

pod ĉime ce podrazumevalo osloboĊenje ziratne zemlje za

Srbe iz pasivnih krajeva.

Iste godine je sa više strana podsticana i obrazlagana ideja o

sistematskom iseljavanju Albanaca. Tako je 16. maja 1938.

godine u Srpskom kulturnom klubu raspravljano o referatu

u kome ce konstatuje da dotadašnji rad na kolonizaciji nije

dao potrebne rezultate, da je opasnost i štetnost albanskog

elementa i dalje aktuelna, kako u nacionalnom i

ekonomskom tako naroĉito u bezbednosnom pogledu, pa ce

stoga preporuĉuje da ce Albanci iz Jugoslavije iseljavaju u

Albaniju ili Tursku pošto ce bude stvar uredila

diplomatskim putem, kako su to povoljno rešile Bugarska,

Rumunija i Grĉka sa svojim muslimanskim stanovništvom.

Ako ce ovo ne bude moglo izvesti, preporuĉuje ce da ce

otkupljivanjem imanja i njihovim ustupanjem Srbima i

Crnogorcima primoraju Albanci da ce sami iz sopstvenih

pobuda iseljavaju.[6]

Istovremeno, 7. oktobra 1938.

Ministarstvo vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije,

zabrinuto za bezbednost i teritorijalni integritet Jugoslavije

u predveĉerje drugog svetskog rata, nareĊuje da ce nastavi

akcija iseljavanja Albanaca, a komanda III armijske oblasti

sa sedištem u Skoplju predlaţe mere. U okviru toga, treba

"smišljeno, sistematski, ali i energiĉno" sprovoditi ovu

akciju; dovoditi srpski elemenat; nastojati da ce u što skorije

vreme jake kompaktne mase arnautske razbiju, dovoĊenjem

u njihovu sredinu bar 50% našeg ţivlja; za kolonizaciju u

ĉisto albanskim naseljima neće ce moći primeniti agrar, tj.

oduzimanje, nego bi tu zemlju trebalo otkupiti po dobroj

ceni, pa onda vršiti naseljavanje. Milioni koji bi ce dali za

otkup te zemlje, po oceni ove komande, bili bi neznatni

izdaci prema koristi koja bi ce dobila rastresanjem

of 478

kompaktnog arnautskog naselja. Ukazuje ce, pri tom, i na

znaĉajnu pomoćnu ulogu koju treba da odigra crkva,

narodna odbrana i privatna inicijativa preko raznih

društava i sl.[7]

Antropogeografska prouĉavanja pojedinih oblasti na

Kosovu i Metohiji, uprkos svemu, ne daju za pravo

tvrdnjama da su iseljavanja u Tursku i Albaniju bila

masovna. Atanasije Urošević primećuje, na primer, za

Kosovo da ce isprva išlo samo u Tursku, a docnije malim

delom i u Albaniju, te da su ce do 1935. godine iz ĉitave

oblasti [od ukupno 7638 kuća] iselile 804 albanske kuće i 40

kuća poislamljenih i poarbanašenih Srba [svega 844 kuća, tj.

oko 4220 lica]. U Albaniju je za to vreme iseljeno 68 kuća

[oko 340 lica], a u Siriju 2 albanske kuće [desetak lica].[8]

U

Novobrdskoj Krivoj reci na 2944 albanske kuće u celoj

oblasti iselilo ce iz Jugoslavije 95 kuća [oko 475 lica], i to 81

u Tursku, a 14 u Albaniju; meĊu onima koje su otišle u

Tursku ima i 4 poarbanašene srpske kuće. Procenat

iseljavanja u Tursku i Albaniju, dakle, iznosi ovde jedva

3,13%.[9]

U Gornjoj Moravi i Izmorniku albanski iseljenici

su otvoreno govorili da ne mogu da gledaju kako "škau"

[Srbin] sudi, a mnogi su muhadţiri pobegli iz bojazni od

osvete onih Srba kojima su ce zamerili, jer je većina bila na

atarima srpskih sela.[10]

U svakom sluĉaju, iseljavanje Albanaca nije uzelo maha niti

je dostiglo oĉekivane razmere. U elaboratu Ive Andrića iz

1939. godine raĉuna ce još uvek sa prednostima sistematskog

iseljavanja Arbanasa muslimana u Tursku, koje bi najlakše

bilo izvesti u sluĉaju podele Albanije [o ĉemu Andrić inaĉe

ne misli dobro], "jer ne bi bilo nikakve jaĉe akcije da ce to

spreĉava". Neiseljeni ostatak mogao ce, u tom sluĉaju, sa

of 478

nestajanjem Albanije kao privlaĉnog centra za albansku

manjinu na Kosovu, lakše asimilovati.[11]

No sve su te

kombinacije pale u vodu pred nespremnošću jugoslovenske

vlade da uloţi veća finansijska sredstva u stimulaciju

iseljavanja. Karakteristiĉan je u tom pogledu razgovor

turskog ministra spoljnih poslova Ruţdi Arasa sa drom

Ivanom Subotićem 6. jula 1939. Pred ostvarivanje programa

iseljavanja Albanaca u Tursku ispreĉile su ce finansijske

teškoće: svoju polovinu troškova naseljavanja u Turskoj, po

sporazumu, turska vlada nije mogla da snosi zbog svog

programa naoruţanja. Aras je tvrdio da bi ce konvencija

mogla odmah primeniti ako bi Jugoslavija primila na sebe i

drugi deo troškova koji su ce odnosili na naseljavanje u

Turskoj. Aras je uveravao Subotića da i turska vlada smatra

da je najbolje da u Jugoslaviji duţ albanske granice ima što

manje manjine "koja bi jednog dana mogla postati podloţna

jednoj iredentistiĉkoj propagandi dirigovanoj od strane

Italije iz Arbanije".[12]

1 Vid.: V. Ĉubrilović, Polit. uzroci, 27; A.

Urošević, Kosovo, 95; isti, Gornja Morava, 93.

2 Dokumenti VII/2, 319 (br. 186).

3 A. Hadri, Kosovo i Metohija, 74-75.

4 Ţ. Avramovski, Prilog, 124.

5 Ţ. Avramovski, Prilog, 125.

6 A Hadri, Kosovo i Metohija, 75-76

7 A Hadri, Kosovo i Metohija, 76-77. I Glavni generalštab

predlaţe energiĉno iseljavanje ili zadovoljiti zahteve Šiptara

u materijalnom i kulturnom pogledu ili ih što skorije iseliti

of 478

iz Jugoslavije u Tursku. Prvu soluciju je, meĊutim, odmah

odbacio kao neprihvatljivu, jer je smatrao da bi to Šiptare

moţda "samo privremeno zadovoljilo i da bi po tom u

najskorije vreme i momentu za nas moţda najnepovoljnijem

ipak traţili prisajedinjenje Arbaniji" Zato je Generalštab

insistirao na drugoj soluciji (Ţ Avramovski, Prilog, 137.)

8 A. Urošević, Kosovo, 95. Statistiĉki pregled u ovoj inaĉe

odliĉnoj monografiji, zaĉudo, nije jasan Iz "pregleda

doseljeniĉkih struja" moţe ce nabrojati do 6724 albanske

kuće, ako tu nisu uraĉunate one iseljene, onda je procenat

iseljenih od ukupnog broja albanskih kuća nešto ispod 12%

(6724+914=7638)

9 A. Urošević, Novobrod. Kriva reka, 45-46, upor. 35



12 Ţ Avramovski, Prilog. 138.

KOSOVO I ALBANSKA NARODNOST U NOVOJ

JUGOSLAVIJI

I DRUGI SVETSKI PAT 1941-1945. I ALBANCI U

JUGOSLAVIJI

1. Aneksija i Druga prizrenska liga

Fašistiĉka agresija protiv Jugoslavije poĉela je, u stvari,

diverzantskim akcijama albanskih iredentista na Kosovu,

koje su organizovali Italijani u Albaniji juna 1939. godine.

Okupacijom i aneksijom Albanije 7. aprila 1939. Italija je

definitivno zakoraĉila na balkansko tlo i zapoĉela svoj

of 478

imperijalni pohod protiv balkanskih i posebno protiv

jugoslovenskih naroda. "Noţ uperen u kiĉmu Jugoslavije",

kako je Ćano nazvao albansko-kosovarski iredentizam,

aktiviran je u najbrutalnijem smislu, ĉime su ce ostvarile

slutnje i procene jugoslovenskih vojnih i politiĉkih krugova

iz 1938. godine. Sukoba i ĉarkanja bilo je već 30. juna i 1.

jula 1939. Diverzantski upadi kaĉaka izvršeni su i avgusta te

godine, pa maja i potom oktobra 1940. U Tirani je formiran

jedan nov "Kosovski komitet", pod voĊstvom Đerim-bega

Mahmudbegovića iz Peći.[1]

Oruţani napad na Jugoslaviju 6. aprila 1941. i brzi poraz

jugoslovenske vojske albanski narod u Jugoslaviji primio je

sa oduševljenjem, kao trenutak osloboĊenja i povratka na

stanje pre 1912. Albanska nacionalna manjina u Jugoslaviji

ce u stvari, nije bila pomirila sa ukljuĉenjem u okvire

jugoslovenske drţave; po svom nacionalnom osećanju i

samoopredeljenju ona ce nije smatrala obaveznom prema

toj drţavi i ĉekala je prvi trenutak da ce od nje otcepi i

pripoji Albaniji, kao matiĉnoj nacionalnoj zemlji. Bilo je

iluzorno oĉekivati iskreno projugoslovensko raspoloţenje

kosovskih i makedonskih Albanaca posle dvadeset i više

godina njihove aktivne ili pasivne rezistencije.

Otpor i propaganda meĊu jugoslovenskim Albancima još

uoĉi rata da ce ne odazivaju pozivima za veţbu, politiĉke

kombinacije sa hrvatskim separatizmom u traţenju

autonomije za albansku nacionalnu manjinu i sliĉno -

ukazivali su na to da će ce u budućem ratu albanska

narodnost u Jugoslaviji okrenuti protiv Jugoslavije i da će

pridruţena neprijateljima ove zemlje pokušati da ostvari

neke svoje bitne politiĉke ciljeve koji su bili osujećeni

pobedom Srbije u prvom balkanskom ratu 1912. S druge

of 478

strane, fašistiĉko-nacistiĉki agresori svuda u Evropi, i

posebno u Jugoslaviji, koristili su nacionalne manjine kao

produţenu ruku i "petu kolonu" svoje agresije. Albanska

manjina ce u tom pogledu nije ponašala drukĉije negoli

nemaĉka ili maĊarska manjina.

Po okupaciji jugoslovenske teritorije nemaĉko-italijanski

arpecop je, suprotno naĉelima meĊunarodnog prava,

podelio zemlju i jednostranim aktom izmenio drţavnopravni

status pojedinih njenih oblasti. Sudbinu teritorija

nastanjenih albanskom nacionalnom manjinom, prema

tome, nisu odredili interesi albanskog naroda nego glavnih

okupatora Jugoslavije: Nemaĉke, Italije i Bugarske. Italija

je nastojala da formira "Veliku Albaniju", anektirajući

delove Srbije, Makedonije i Crne Gore. Na celoj duţini

istoĉne i jugoistoĉne granice Crne Gore Italija je odvojila

delove crnogorske teritorije i prikljuĉila ih "Velikoj

Albaniji". Ulcinj sa okolinom, od podgoriĉkog sreza Tuzi,

Hoti, Grudi, Zatrijebaĉ, Vranj, Vladanj i Kodrabudan; od

andrijeviĉkog sreza Plav i Gusinje sa okolinom, a od sreza

beranskog - Roţaj sa okolinom. Veći deo Kosova i cela

Metohija pripali su takoĊe "Velikoj Albaniji", osim

podujevskog, vuĉitrnskog i kosovskomitrovaĉkog sreza, koji

su dodeljeni nemaĉkoj okupacionoj zoni odn. okupiranoj

Srbiji, i delova gnjilanskog i uroševaĉkog sreza severno od

Pasjana, sa Kaĉanikom, Vitinom i Sirinićkom ţupom, koje

su dobili Bugari. Italijani su anektirali i zapadnu

Makedoniju sa Tetovom, Gostivarom, Kiĉevom, Debrom,

Strugom i Sve tim Naumom, kao i celim Prespanskim

jezerom. Istoĉno od tog podruĉja Makedonija je pripala

Bugarskoj, a demarkaciona linija [ne i konaĉna granica]

izmeĊu Bugarske i Albanije odn. Italije odreĊena je Beĉkim

sporazumom od aprila 1941. godine.[2]

of 478

Aneksija ovih teritorija Albaniji pod okriljem italijanske

okupacije posluţila je kao osnov za veoma ţivu propagandu

velikoalbanskog iredentizma, kako bi ce obezbedilo i

konaĉno drţavnopravno rešenje u korist Velike Albanije

posle pobedonosnog rata. U tom sluĉaju, naime, trebalo je

pripojiti i sve ostale jugoslovenske krajeve nastanjene

Albancima, koji su ce našli pod nemaĉkom i bugarskom

okupacijom. Predsednik marionetske albanske vlade,

Mustafa Kruja, drţao je 30. maja 1941. u Kraljevskoj

italijanskoj akademiji predavanje o prirodnom i istorijskom

karakteru "Velike Albanije"; Musolini i Hitler će obezbediti

albanskom narodu posle pobede sila osovine i uspostavljanja

novog poretka takvu nacionalnu drţavu koja će obuhvatiti

najšire etniĉke granice i biti u nerazdvojnoj zajednici s

fašistiĉkom Italijom. Velikoalbansku propagandu širilo je i

katoliĉko sveštenstvo. Marin Sirdani je u knjizi Albanija i

Albanci [Shqypnija dhe Shqyptarët] isticao da ce "Velika

Albanija" moţe stvoriti jedino voljom Musolinija i Hitlera,

koji su to obećali, pa zahteva da etniĉka Albanija obuhvati

ĉetiri bivša turska vilajeta - janjinski, skadarski, bitoljski i

kosovski, te da ce podruĉje Crne Gore svede na granice od

pre 1878. godine.[3 ]

Na dan 28. novembra 1941. godine

organizovane su u Skoplju buĉne antibugarske albanske

demonstracije, sa zahtevom da ce Skoplje prikljuĉi Albaniji.

Nasuprot tome, nisu uspeli pokušaji kvislinške uprave

Milana Aćimovića u Srbiji da ce skretanjem paţnje

nemaĉkom okupatoru na strategijski potencijal kosovskog

rudnog basena, ali i na visok procenat srpskog stanovništva

[navodno i svih 60% u Uroševcu i Prizrenu], kao i na

prisustvo spomenika srpske srednjovekovne drţave na

Kosovu, Metohiji, u Drenici i Sandţaku - postigne ponovno

pripajanje Kosova i Metohije Srbiji.[4]

Velikoalbanski

elementi bili su ovde veoma aktivni: u Kosovsku Mitrovicu

of 478

je odmah po okupaciji došao Kosovski komitet na ĉelu sa

Bedri Pejanijem i Redţepom Mitrovicom; nešto kasnije

Ferad-beg Draga, poslanik i voĊa "Dţemijeta" u Kraljevini

Jugoslaviji, i njegov sin Ali Draga formirali su novu

organizaciju Lidhja kombetare shqiptare. Sem toga, na

teritoriji Srbije pod nemaĉkom okupacijom albanskoj

manjini su sada obezbeĊena sva prava: uĉešće u organima

uprave, posebne škole odnosno odeljenja, potpuna realna

gimnazija za albanske uĉenike u Kosovskoj Mitrovici, pa

ĉak i uĉešće u višim upravnim telima.[5]

IzmeĊu Italije i Bugarske, meĊutim, stvorena je velika

napetost zbog demarkacione linije, s kojom nisu bili

zadovoljni ni Albanci odnosno Italijani, ni Bugari.[6]

U

traţenju da ce graniĉna linija izmeni te da ce Bugarskoj daju

Tetovo, Gostivar, Kiĉevo, Debar i Struga, izneti su kao

argumenat i podaci o dogovoru izmeĊu VMRO [vrhovista] i

Albanaca 1928. godine, prema kome će Bugarskoj u sluĉaju

raspada Jugoslavije imati da pripadnu gradovi Debar,

Kiĉevo, Tetovo, Gostivar i drugi; posebno ce zateglo pitanje

oko Svetog Nauma. Zategnutost je uvećana do te mere da je

bugarski ministar vojni Lukov izjavio da će u skoroj

budućnosti doći do sukoba izmeĊu Italije i Bugarske, budući

da italijanska imperijalistiĉka politika teţi da uspostavi

nekadašnje rimsko carstvo i da zagospodari Balkanom. Na

demarkacionoj liniji došlo je i do oruţanih incidenata.

Stanje ce nije izmenilo ni posle kapitulacije Italije, jer je u

posed bivše italijanske zone u celosti ušla nemaĉka armija.

Istina, novembra 1943. u zapadnoj Makedoniji boravila je

jedna nemaĉka komisija, sastavljena od vojnih i civilnih lica,

koja je trebalo da prouĉi etniĉki sastav stanovništva koje ce

ranije nalazilo pod italijanskom okupacijom, ali rezultati

njenog rada nisu poznati.[7]

Nemaĉki okupator nije poništio

of 478

aneksiju jugoslovenskih teritorija "Velikoj Albaniji".

Naprotiv, likvidaciju italijanske vlasti tumaĉio je albanskom

narodu kao njegovo ponovno osloboĊenje - od italijanskog

okupatora, a kao znak podrške velikoalbanskom konceptu

podstakao je osnivanje tzv. "Druge prizrenske lige", u

Prizrenu krajem 1943 [pod pokroviteljstvom vojno-

obaveštajne sluţbe, Abvera]. Na ĉelu ove lige našli su ce

kolaboracionisti Dţafer Deva, Bedri Pejani, Ismet Krieziu i

drugi.

1 V. Vinaver, Fašizam i jugoslovensko albanski odnosi na

početku drugog svetskog rata, IZ 27 (1970) 99-128.

2 C. Milošević, Izbeglice i preseljenici, 12, 14; upor. V.

Terzić, Slom Kraljevine Jugoslavije: 1941, Knj. 2 Beograd

1983, 596-599. F. Ĉulinović, Stvaranje nove jugoslovenske

drţave, Zagreb 1959. 9-17.

3 A. Hadri, Okupacioni sistem, 42.

4 A. Hadri, Okupacioni sistem, 43-44.

5 A. Hadri, Okupacioni sistem, 55-56, 58.

6 Septembra 1941. predsednik bugarske vlade Bogdan Filov

izjavio je: "Mi nismo zadovoljni sa granicom zapadne

Makedonije niti sa stavom Italijana. Te granice ne

odgovaraju niti istorijski niti strateški niti ekonomski i

neodrţive su" (G. Todorovski, Odnosi, 79).

7 G. Todorovski,. Odnosi, 77-97, posebno na str. 95 nap. 76.

2. Poloţaj srpskog i makedonskog naroda u anektiranim

oblastima

of 478

Teror koji je zaveden nad srpskim stanovništvom Kosova i

Metohije, kao i nad Makedoncima u zapadnoj Makedoniji,

sprovodili su albanski nacionalisti uz podršku okupacionih

vlasti i trupa. Bilo je, istina, ĉasnih izuzetaka kad su susedi i

stari prijatelji spasavali ţivot Srbima, pogotovu u toku

proterivanja iz mesta i oblasti. Isto tako, same okupatorske

vlasti su spreĉile izvesne napade na srpske spomenike: tako

je 1941. osujećeno razaranje manastira Deĉana, koji od tada

ĉuva stalna posada italijanske vojske, a posle kapitulacije

Italije - nemaĉka posada.[1]

No teror je zapoĉeo odmah po

zavoĊenju okupacije u vidu pretnji i nareĊenja Srbima,

posebno Crnogorcima, da ce iseljavaju u Srbiju i Crnu

Goru, sa fiziĉkom likvidacijom i paljevinom kuća. Prve ţrtve

su bili kolonisti, koji su još od aprila 1941. pod pretnjom

smrtne kazne morali da napuštaju imanja i beţe iz oblasti.

To su sprovodile teroristiĉke grupe kaĉaka. Njihov zadatak

je bio da rade na iseljavanju nealbanskog stanovništva, u

prvom redu naseljenika, ali i drugih. Palili su im domove u

nameri da im ce izbriše svaki trag. Time ce pripremao teren

za potpuno etniĉko "ĉišćenje" Kosova i Metohije i konaĉno

prikljuĉenje ovih oblasti Velikoj Albaniji. Pored kaĉaka na

Kosovu deluju i velikoalbanski nacionalisti u istom smislu,

harangirajući albanske mase protiv srpskog naroda. "Valja

istaći da su ĉete kaĉaka i velikoalbanskih nacionalista na

Kosovu naišle na podršku dela albanskog ţivlja koji je bio

šovinistiĉki raspoloţen i orijentisan".[2]

Posledica ovoga

udruţenog nasilja je masovno iseljavanje srpskog

stanovništva u Srbiju i Crnu Goru. Za godinu dana, do

aprila 1942. godine, nakupilo ce na juţnim granicama

okupirane Srbije oko 60.000 izbeglica.

Ne treba zaboraviti da je iseljavanje sa Kosova samo jedna

epizoda u graniĉnoj istoriji proterivanja i raseljavanja

of 478

srpskog naroda u sklopu opšte politike genocida koji je

sistematski sprovoĊen nad njim u ĉitavoj Jugoslaviji za

vreme rata. Pokrenute su velike mase Srba iz Hrvatske,

Bosne i Hercegovine, Vojvodine, sa Kosova, pa i iz

Makedonije. Prema nekim proraĉunima najmanje 400.000

Srba je bilo zahvaćeno ovim merama, a te mere su sprovodili

uglavnom okupatorske snage tj. "domaći izdajnici",

šovinisti i separatisti i pripadnici nekih nacionalnih manjina.

Ne postoji blagovremeno, sistematsko i ukupno istraţivanje

ovog vida genocida nad srpskim narodom.[3]

Tako je i srpski

egzodus sa Kosova 1941-1944. samo delimiĉno poznat;

sistematsko demografsko istraţivanje, pogotovu, nije nikada

izvršeno. Ukoliko ce nešto više zna o ovoj tragediji, zna ce

posredno, prema odbijanju nemaĉkih okupacionih vlasti u

Srbiji da prime ovaj veliki talas izbeglica i prognanika, koji

je doslovno sa svih strana navaljivao u Srbiju i opterećivao

ionako teške ekonomske i politiĉke prilike u ovoj

okupacionoj zoni. Što ce tiĉe kosovskih prognanika,

organizovana je i jedna konferencija o pitanju vraćanja

izbeglica na teritoriju Kosova, u Kosovskoj Mitrovici i

Raškoj 24-25. aprila 1942. Govorilo ce o nekih 20.000

izbeglica koje bi valjalo vratiti na Kosovo. Iz protokola

konferencije, na kojoj su uĉestvovali i predstavnici

albanskih nacionalista [I. Ljutvi, B. Boljetinac], proizlazi

podatak o 856 spaljenih srpskih kuća, koje bi u sluĉaju

povratka trebalo ponovo sagraditi. Raĉunalo ce da je sa

Kosova pokrenuto ukupno oko 100.000 Srba. Konferencija,

meĊutim, nije dovela ni do kakvog rezultata: iseljavanje

Srba sa Kosova je nastavljeno. Kao što primećuju

istraţivaĉi, "sa malim prekidima to je u stvari bio jedan

kontinuitet u njihovom preseljavanju. Taj proces će teći za

sve vreme drugog svetskog rata, nekad jaĉe, a nekad

slabije". Već 29. aprila 1942. referisano je nemaĉkom

of 478

komesaru za preseljenike dru Vajnmanu da u Srbiju

pristiţu nove izbeglice iz novopazarskog,

kosovskomitrovaĉkog, vuĉitrnskog i podujevskog sreza, ali i

iz Metohije i sa uţeg Kosova oko Prištine, dakle i iz

italijanske okupacione zone.[4]

Oĉigledno je da ce politika albanskih kvislinga prema

srpskom narodu na Kosovu nije promenila posle sastanka u

Kosovskoj Mitrovici i Raškoj. Naprotiv, u pojedinim

mestima su i pojaĉani progoni. Tome je dosta doprineo

dolazak predsednika albanske marionetske vlade, Mustafe

Kruje, na Kosovo krajem juna 1942. On je na sastancima sa

albanskim vodećim ljudima Kosova javno govorio "da treba

nastojati da ce srpski ţivalj na Kosovu i Metohiji što pre

smeni... Sve starosedeoce Srbe oglasiti kolonistima i kao

takve preko albanskih i italijanskih vlasti poslati u

koncentracione logore u Albaniji. Naseljenike Srbe treba

ubijati". Posle toga je i usledilo masovno ubijanje Srba, kao

i odvoĊenje u sabirne pa koncentracione logore na teritoriji

Albanije. Krajem juna izvršen je pogrom u okolini Prištine.

Vesti o ovim pogromima komentariše poslanik NDH u Sofiji,

Vladimir Ţidovec, u pismu ministru inostranih poslova

Nezavisne Drţave Hrvatske, M. Lorkoviću, od 5. septembra

1942, na karakteristiĉan naĉin, ali taĉno: "Albanci na taj

naĉin ciljaju za tim da otjeraju Srbe iz kosovskog kraja".[5]

Teror je pojaĉan posle kapitulacije Italije i zavoĊenja

nemaĉke okupacione vlasti, krajem 1943. Teroristiĉka

albanska organizacija "Crna ruka" je psihološkim

pritiskom nagonila Srbe da beţe sa Kosova. Srpskim

porodicama su upućivana preteća pisma da bez odlaganja

napuste domove. Oni koji ce ne bi iselili, ubijani su - pored

ostalog i radi zastrašivanja srpskih masa. Bez ikakve zaštite,

of 478

srpsko stanovništvo ce sve masovnije iseljavalo: od sreskih

vlasti su traţeni i u roku od 48 ĉasova dobijani pasoši za

Srbiju. To je novi talas iseljavanja Srba, od oktobra 1943. do

marta 1944, kada je intenzitet preseljavanja oslabio po svoj

prilici zbog intervencije centralnih nemaĉkih vlasti u

Berlinu, jer je ovo stanje ometalo borbu okupatora protiv

narodnooslobodilaĉkog pokreta u Srbiji i stvaralo velike

teškoće na strategijskim komunikacijama, putevima i

ţelezniĉkim prugama. Nacionalistiĉka albanska organizacija

"Bali kombtar" preduzela je sa svoje strane takoĊe mere za

etniĉko "ĉišćenje" Kosova: u prvoj polovini 1944. putem

plakata balisti su opominjali srpsko stanovništvo da ce

"blagovremeno" iseljava sa teritorije Kosova.[6]

Broj iseljenog stanovništva sa Kosova teško je i pribliţno

utvrditi. Navode ce podaci da je od maja 1941. do aprila

1944. iseljeno iz italijanske okupacione zone preko 40.000

osoba, a pored toga od nemaĉkih vojnih vlasti u Prištini,

uglavnom u 1944. godini, traţilo je dozvolu za iseljenje

30.000 osoba. Polovinom avgusta 1944. javlja ce novi talas

organizovanog preseljavanja stanovništva - poslednji

transport preseljenika iz Uroševca i okoline.[7]

Narod zapadne Makedonije bio je izloţen istom teroru i

proterivanju kao i srpski narod na Kosovu i u Metohiji. Iz

Debra, Kiĉeva, Struge i drugih mesta ove zone veliki broj

izbeglica prelazio je demarkacionu liniju, na istok. Albanski

kvislinzi su uz podršku italijanskog okupatora primoravali

roditelje da decu daju u albanske škole, sa nastavom na

albanskom jeziku; ako su odbijali da to uĉine, ukidano im je

sledovanje hrane, a nisu izostala ni fiziĉka muĉenja

stanovništva. Srbi su, opet, proterivani i sa bugarskog dela

Kosova: raĉuna ce da ce odatle moralo iseliti 5000 srpskih

of 478

porodica [oko 25.000 osoba]. Zajedno sa nekih 45.000 Srba

koji su proterani iz Skoplja pod bugarskom okupacijom taj

ce narod slivao u velike kolone koje su priĉinjavale teškoće

italijanskim i nemaĉkim okupacionim vlastima.[8]

Kako je taj teror izgledao, vidi ce iz nekih primera

zabeleţenih u istraţivanjima naselja i stanovništva Pologa.

Za vreme italijansko-albanske vlasti nastala su teška

stradanja makedonskog stanovništva Pološke kotline. Deo

Albanaca iz Simnjice, Ţelina, ĐurĊovišta, Lakavice, Reĉana,

Ravena, Gornjeg Palĉišta itd., uz pomoć italijanskog

okupatora, zlostavljao je na najrazliĉitije naĉine naše

stanovnike: u svim makedonskim selima ti su Albanci

otimali stoku, odnosili pokućstvo, ubijali istaknute ljude,

traţili ucene i, kao u vreme Turaka, otimali devojke, ţene

itd. Neograniĉene pljaĉke koje su vršili pojedini Albanci i

bezvlašće ostavili su teške posledice, koje ce osećaju i posle

rata. Zbog pomenutog terora sela Senokose i Gradec danas

nisu više makedonska, a u nekim selima broj makedonskog

stanovništva znatno je opao. Mnoga makedonska

domaćinstva ostala su bez zemlje, jer su je budzašto morala

prodavati Albancima.[9]

Štaviše, u toku rata dolazi do

obnovljenog doseljavanja Albanaca iz severne Albanije,

naroĉito iz Ljume. To stanovništvo je i ostalo u

Pologu,[10]

ĉime ce još jednom potvrĊuje da su demografski

poremećaji nastali za vreme poslednjeg rata u posleratnom

periodu postali, na ţalost, ireverzibilni, te da ce u izvesnim

sredinama ne shvata politiĉki znaĉaj ove ĉinjenice.

Navešćemo nekoliko pojedinaĉnih primera terora sa dobro

prouĉenog pološkog terena. Selo Tumĉevište je po drugi put

u svojoj istoriji razoreno 1943. Uĉinili su to Albanci okolnih

sela, naroĉito iz susednog Ĉegrana, koji su prigrabili zemlju,

of 478

a crkvu i kuće u selu razorili. Preţivelo makedonsko

stanovništvo ce razbeţalo.[11]

Albanci iz okolnih sela ubili su

u Ţeleznom Reĉanu oko 28 najistaknutijih makedonskih

domaćina; potom su opljaĉkali svu stoku i iznuĊivali razne

ucene. Seljani su redovno spavali u pećinama oko naselja,

nisu smeli ići na trg u Gostivar, niti su mogli obraĊivati

njive. Da su te prilike potrajale još koju godinu, primećuje J.

Trifunoski, Makedonci iz Ţeleznog Reĉana bili bi poubijani,

gladovanjem satrveni i iseljeni.[12]

Manastir u Simnjici

stradao je, kao što ce zna, još u austrijsko-turskom ratu

1689; tada su doseljeni Albanci iz Mata, uz pomoć svojih

sunarodnika iz susednih sela Padališta i Srbinova napali i

razorili manastir, igumana spalili i pobili kaluĊere. I u ovom

ratu, 1943, manastir [obnovljen 1935/36] napali su simnjiĉki

Albanci, kaluĊer i posluga bili su zaklani, manastirski hram

porušen, graĊevinski materijal i stoka razgrabljeni.

Istraţivaĉ je prilikom posete manastiru u julu 1947.

prepoznao samo pojedine delove zidova. Zemlju oko

manastira ponovo su bili zahvatili muslimanski

Arbanasi.[13]

Simnjiĉki Albanci proslavili su ce i napadima

na druga makedonska sela, kao na primer na Cerovo, koje

je zapaljeno 1941. i u koje su potom stalno upadali Albanci

iz Simnjice, ali i Albanci iz Albanije.[14]

Makedonsko selo

Senokose postalo je preteţno albansko stalnim

doseljavanjem Albanaca i proterivanjem Makedonaca;

poslednjih osam makedonskih porodica iz ovog sela prisilno

je iseljeno u Tetovo na prvi dan Uskrsa 1942. Tada su nad

njima vršili teror i ubijali ih neki Albanci iz Senokosa i

susednih naselja.[15]

1 Prema usmenom kazivanju pok. arhimandrita Makarija

tada monaha deĉanskog koji ce po nalogu svog igumana

of 478

Teodosija provukao kroz šiptarsku blokadu i uspeo da

obavesti italijansku komandu u Peći o pretnji manastiru.

2 S. Milošević, Izbeglice i preseljenici, 104.

3 Do sada je najbolja studija S. Miloševića, koja ce ovde

koristi i navodi. Savremeni istraţivaĉi prinuĊeni su da

pabirĉe razbijene i ĉesto protivreĉne podatke. Najpotpunija

je dokumentacija koja je prikupljena i voĊena u okupiranoj

Srbiji od strane komisije koju je vodio Toma Maksimović,

ali je i evidenciji te komisije izmakla masa neznanih

begunaca i ţrtava, nikada i nikome neprijavljenih, kojima ce

zameo svaki trag.

4 S. Milošević, Izbeglice i preseljnieci, 51-54. Predstavnici

albanskih nacionalista, I. Ljutvi i B. Boljetinac (sin Ise

Boljetinca) pokušali su da "objasne" proterivanje Srba

kolonizacijom izmeĊu dva rata, jer je, navodno, "pitanje

kolonizacije u ovim krajevima od strane Jugoslavije najviše

doprinelo pogoršavanju dobrih graĊanskih odnosa izmeĊu

Srba i Albanaca".


6 S. Milošević, Izbeglice i preseljenici, 54-55.


8 S. Milošević, Izbeglice i preseljenici, 58 i d., posebno na str.

88-89, 93.

9 J. Trifunoski, Polog, 41. Istraţivaĉi upozoravaju da proces

iseljavanja makedonskog stanovništva iz Pologa podstaknut

u toku rata traje i danas. "Ako ce tom iseljavanju ne uĉini

kraj neće proći mnogo vremena (od 1976 - D. B.), a

of 478

makedonska sela će biti potpuno ispraţnjena. Zbog stalnog

iseljavanja ova naselja ostavljaju vrlo tešku sliku ĉini ce da

ce na oĉigled ruše i propadaju" (J. Trifunoski,Polog, 66-67).







3. Narodnooslobodilaĉka borba na Kosovu i Metohiji

Oruţani otpor okupatoru na podruĉju Kosova i Metohije

imao je veoma specifiĉan tok. Ustanak ce ovde razvijao

sporije nego u drugim krajevima Srbije [1]

; za sve vreme

rata albanske mase ce nisu mogle aktivirati u

narodnooslobodilaĉkom pokretu, pa je u tim uslovima, zbog

neprijateljskog stava Albanaca prema Jugoslaviji, pokret

protiv okupatora na Kosovu i Metohiji bio lišen masovne

baze, koju je imao u drugim delovima zemlje. Oteţavajuću

okolnost je predstavljalo i samo iseljavanje Srba i

Crnogoraca. Prvim udarom po srpskom stanovništvu,

internacijom i proterivanjem kolonista i starosedelaca,

lišena je ova oblast i znatnog broja ĉlanova KPJ i SKOJ-a,

koji su ce našli meĊu interniranima, proteranima ili

uhapšenima. Mnoge su partijske organizacije bile

razbijene.[2]

of 478

Prve diverzantske i partizanske grupe sastavljene su

uglavnom od Srba i Crnogoraca: rudarska grupa iz Trepĉe

[jul 1941], Kopaoniĉki narodnooslobodilaĉki partizanski

odred, a potom [oktobar 1941] Metohijski odred, ĉije je

ljudstvo ţivelo po svojim kućama i koji je praktiĉno

likvidiran kada su krajem 1941. godine Italijani pristupili

masovnom hapšenju i deportovanju crnogorskog

stanovništva [posebno iz Peći] u koncentracione logore. U

prvoj polovini 1942. godine, sve do jeseni, na Kosovu i

Metohiji nije bilo oruţane borbe; tek u jesen ce formira

Glavni štab za Kosovo i Metohiju i prvi albanski [šiptarski]

odred "Zejnel Ajdini" [oko 70 boraca albanske narodnosti],

zatim Šarplaninski narodnooslobodilaĉki partizanski odred,

koji je u januaru 1943, odnosno u aprilu 1943. prihvatio

delove razbijenih reorganizovanih albanskih odreda "Zejnel

Ajdini" [koji je tada imao 35-40 boraca Šiptara] i "Emin

Duraku" [oko 30 boraca]. Šarplaninski odred, sastavljen od

Srba, Crnogoraca i Albanaca imao je u to vreme oko 220

boraca. Od aprila 1943. na Kosovu i Metohiji [zapravo, na

Šar-planini] je delegat Vrhovnog štaba i CK KPJ Svetozar

Vukmanović Tempo, tako da je uĉinjen napredak u

organizovanju oruţane borbe protiv okupatora, ali su

kapitulacija Italije u septembru 1943. i nemaĉka okupacija

ĉitave oblasti znatno oteţali i pogoršali prilike. Balistiĉki

"Kosovski puk" [Regjiment i Kosovës], formiran krajem te

godine, izvršio je niz teških zloĉina na ovoj teritoriji,

masovna ubistva u Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici, Peći i

prištinskom logoru. Ovaj puk i druge balistiĉke jedinice

angaţovani su ne samo u borbama na Kosovu neko i protiv

NOVJ u susednim oblastima kao i protiv HOB Albanije,

koja je upravo tada sa dosta uspeha nastajala u Albaniji. U

toku 1944. godine formira ce veći broj partizanskih odreda i

bataljona, ali su sve ove jedinice sa teritorije Kosova i

of 478

Metohije bile preteţno sastavljene od Crnogoraca i Srba, a u

manjem broju od Albanaca [Kosovara]. Štaviše, oni su

dejstvovali uglavnom van teritorije Kosova i Metohije i nisu

bili u stanju da ce uspešno suprotstave nemaĉkim i brojnim,

dobro naoruţanim balistiĉkim snagama, i da tako obezbede

veći razmah NOB-a u ovoj oblasti. Do izvesnog preokreta

dolazi sredinom 1944, kada ce i Albanci u većem broju

poĉinju odazivati, pa ce formira osam kosovsko-metohijskih

brigada mešovitog sastava.

Prve godine okupacije protekle su, dakle, u izuzetno teškim

uslovima konspirativnog rada i pokušaja da ce organizuje

oruţana borba u oblasti. Nastojanja KPJ sudarila su ce sa

masovnim neprijateljstvom Albanaca; nikakvi razlozi za

diferencijaciju izmeĊu komunista i srpskih nacionalista,

isticani u propagandi KP 1941. godine, nisu imali dejstva.

Karakteristiĉno je šta o tome kaţe Ali Šukrija, tada sekretar

Mesnog komiteta KPJ za Kosovsku Mitrovicu, u jednom

pismu Oblasnom komitetu o vojno-politiĉkoj situaciji i

stanju partijske organizacije novembra 1941: "Arnauti ne

misle mnogo na to koji su komunisti u Srbiji a koji ĉetnici i

drugo. Za arnaut[ske] mase Srbi su Srbi, neprijatelji

Arnauta, bez razlike kako ih krste, komunistima ili

ĉetnicima".[3 ]

I sekretar Oblasnog komiteta KPJ, Boro

Vukmirović, u izveštaju Centralnom komitetu KPJ od 25.

oktobra 1942, godinu dana kasnije - kaţe da su šiptarske

"mase bile zavarane i raĉunale da su osloboĊene" i da "zato

one nisu htjele da ĉuju komunisti što govore. Pogotovu kada

su vidjele napise KP Jugoslavija. Šta će nama to. Kada su

padali prvi letaci, masovno su ih predavali karabinjerima.

Ali situacija ih je natjerala da malo skrenu mišljenje.. . ali

vazda prigovor zašto ovo Jugoslavija".[4]

of 478

Izveštaji i drugi dokumenti organizacija i funkcionera KPJ

sa Kosova i Metohije u razdoblju od 1941. do 1944, naroĉito

od kraja 1943, veoma reĉito govore o masovnom

neprijateljstvu i psihozi zverstava i terora. U izveštaju

Mesnog komiteta KPJ za Peć od 8. decembra 1943. detaljno

je opisan pokolj Srba u Peći i okolini, koje je organizovao

petokolonaš Dţafer Deva.[5]

O tom pokolju je reĉ i u

izveštajima Pokrajinskog komiteta KPJ od 12. i 31. januara

1944. U prvom sekretar PK Pavle Jovićević Rade kaţe da su

u Peći i okolini bande Dţafera Deve poubijale preko 100

ljudi, "a preteţno sve srpsko", meĊu ubijenima su i tri

druga Šiptara. On to navodi kao ilustraciju glavne

konstatacije u izveštaju da je "situacija na Kosmetu vrlo

slaba. Reakcija ce koncentriše. Teror zahvata na prvom

mjestu Srbe kao cjelinu, a vrši ce nemilosrdni udar po

drugovima Šiptarima. Naseljeniĉka sela sa Kosova ce

uveliko iseljavaju za Srbiju, pod pritiskom pete kolone. To

ce nije moglo spreĉiti. Aktivnost Bali Kombtara je velika i

uspješna, a naroĉito zbog toga što su većinom na vlasti i

oslanjaju ce na okupatora a saraĊuju uveliko sa engleskim

oficirima koji odlaze kod svih istaknutih [albanskih - D. B.]

reakcionara".[6]

Uticaj NOP-a na terenu Kosmeta je "vrlo

mali" - prema jednome drugom izveštaju; na bivšem

italijanskom delu "šiptarske mase fašistiĉke okupatore, a

naroĉito Nemce smatraju oslobodiocima i najvećim

prijateljima, jer su im dali. pravo škola na maternjem

jeziku, ĉinovnike i administraciju, vratili im oduzetu zemlju,

dali im zastavu i pravo nošenja oruţja, pljaĉku, iseljavanje i

ubijanje svih onih koji nijesu Šiptari itd. Danas šiptarske

mase uviĊaju, ali ţale što će Nemaĉka izgubiti rat. Njih

hvata veliki strah od osvete za nedjela razbojniĉkih bandi [a

ponekad i ĉitavog naroda pojedinih krajeva]; ... da bi taj

strah od šiptarskih masa suzbili i onemogućili da ce Šiptari

of 478

orijentišu ka N. O. pokretu, oni [tj. Nemci - D. B.]

preduzimaju iseljavanje Srba, a u prvom redu naseljenika sa

Kosova za Srbiju, a u isto vrijeme sprovode pljaĉku i

ubijanje. Za Šiptare na ovom dijelu Kosmeta glavni je i

jedini neprijatelj Srbi, a naroĉito naseljenici. Sa ovog terena

okupator nije uspio da mobiliše narod za odlazak na radove

ili u neku stalnu vojsku van Kosmeta. MeĊutim, za šiptarsku

vojsku za odbranu granica i unutrašnju borbu mobilisao je

skoro 10 hiljada, sa glavnim sjedištima u Peći i Prištini.

Šiptarske mase okupacijom Jugoslavije", zakljuĉuje

sekretar PK, "dobile su na ovom dijelu ekonomski mnogo,

moţe ce reći nekoliko puta bolje ţive nego ranije".[7]

Izveštaj Sreskog komiteta za Prištinu Oblasnom komitetu od

28. marta 1944. slika lokalnu situaciju u krajnje mraĉnim

bojama: "Organizovane su", veli, "zloĉinaĉke bande, koje

ubijaju i zlostavljaju srpski i crnogorski ţivalj, s ciljem da ih

rasele, raspale šovinistiĉku mrţnju i onemoguće jedinstvo

šiptarskog i srpskog naroda... Fakat je da su ce balisti dosta

uĉvrstili na Kosovu i svuda razgranali svoje mreţe.

Ĉinjenica je da imaju uticaja na šiptarske mase [mislimo na

naš srez] i da im mase u mnogome veruju i voljne su da poĊu

za njima. Mase su od njih zavedene".[8]

Istim dramatiĉnim i

pesimistiĉkim tonovima odjekuje i pismo politiĉkog

komesara Glavnog štaba HOB i PO Kosmeta, Boška Ĉakića

Nenada, sekretaru PK od 14. aprila 1944. o sadrţini

izveštaja poslatog delegatu Vrhovnog štaba. "Situacija kod

nas je vrlo loša", napominje Nenad. "Reakcija koja je

otpoĉela sa iseljavanjem Srba jesenas još ce više pojaĉala

zimus i još uvek ce nastavlja. Da bi onemogućio jedinstvo i

bratstvo naroda na Kosmetu, koje ce u neznatnoj meri ali

ipak priliĉno poĉelo ostvarivati, da bi još više produbio jaz

mrţnje meĊu Srbima i Šiptarima, kao i da bi uništio i našu

of 478

organizaciju, nemaĉki okupator uz pomoć velikošiptarske

reakcije otpoĉeo je iseljavanje srpskog ţivlja sa Kosmeta,

dozvolivši šiptarskim masama da prisvoje njihova imanja.

Na ovome je okupator uspeo, sa vrlo neznatnim izuzetkom,

da mobiliše šiptarske mase. Nastala su hapšenja, prebijanja,

pljaĉka i ubistva mirnog srpskog stanovništva i masovna

ubistva... Tako da je srpskom ţivlju, naroĉito naseljeniĉkom,

bio nemoguć opstanak, te ce pod vrlo teškim uslovima morao

iseljavati .[9]

Navešćemo još jedan izveštaj, ovaj put sekretara Sreskog

komiteta za Uroševac, Tankosave Simić Ane, Oblasnom

komitetu za Kosmet od 28. septembra 1944, uoĉi odluĉnog

preokreta i poĉetka Kosovske operacije [15. oktobra - 20.

novembra 1944] za osloboĊenje Kosova i Metohije. Ona veli

da je "neopisani strah šiptarskih masa od sutrašnjice. Dok

ce onaj deo Šiptara krvnika sada kaje što ranije nije završio

sa pokoljem svih Srba da sada ne bi imali glavobolje, dotle

ce dosta veliki deo onih pasivnih Šip[tara] kaje zašto je

dopustio da ti "izrodi" uĉine takve zloĉine da ce odgovornost

sa njih proširuje na sve Šip[tare] i kako oni sada vele: "Eto

zbog tih nekoliko pljaĉkaša imamo svi mi da stradamo".

Ĉitav pokret ce oseća kod tog dela Šip[tara] poštenih utoliko

što nisu uĉestvovali u straš[nim] zloĉinima. Svaki od njih

svim silama radi da ce pribliţi nekoj srpskoj porodici i da tu

traţi garancije samo da im ce ţivot spasi. U naknadu za to

oni obećavaju da će svoj ţivot poloţiti da spreĉe pokolj, ako

ce za vreme "preokreta" pokuša sa ubijanjem Srba. I tako

ce ĉitavi mali "sporazumi" utvrĊuju... Za borbu protiv

Nemaca ne smeju ni da pomisle, jer "Nemac strelja, veša,

pali kuće, internira" narod. A kad bude odlazio Nemac,"

onda ne znamo gde ćemo i kako ćemo. Kod Srba nema

promena".[10]

of 478

Imajući u vidu ovu masovnu dezorijentaciju, pa i

neprijateljstvo albanskih masa na Kosovu, Glavni štab HOB

i PO Srbije obratio ce avgusta 1944. posebnim proglasom

Šiptarima Kosova i Metohije, koji, prevareni od Nemaca,

pomaţu okupatoru i postaju sauĉesnici i u zloĉinima koje je

poĉinio nemaĉki okupator. "Zajedno sa fašistiĉkim

osvajaĉima vi ste digli ruku protiv susednih naroda i na taj

naĉin ste na sebe navukli najteţu sramotu... Zbog ovakvog

drţanja, vi niste do sada stekli pravo da bratski i

ravnopravno ţivite sa ostalim narodima Jugoslavije". Sada

ce stvaraju uslovi da ce isprave greške i da Šiptari sa sebe

skinu sram koji su navukli na sebe i na svoje ime.[11]

U

ĉlanku sekretara PK, Pavla Jovićevića, Kosovo i Metohija i

odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a, objavljenom u listu

"Sloboda" novembra 1944, istiĉe ce takoĊe zavedenost

albanskih masa - mada zbog, kako piše Jovićević,

opravdanog nezadovoljstva stanjem u staroj Jugoslaviji.

"Specijalne bande su ubijale, palile, pljaĉkale naseljenike i

Srbe, a kasnije, kada je narodnooslobodilaĉki ustanak izbio

u Srbiji i Crnoj Gori, Šiptari su uzeli masovnog uĉešća u

njegovom gušenju"; ogromna većina šiptarskih masa nalazi

ce na pozicijama sluţbe okupatoru; hiljade i hiljade Šiptara

palo je i još uvek pada na raznim frontovima protiv NOB-a.

"Na taj naĉin šiptarski narod Kosova i Metohije je

osramotio svoje ime i u oĉima ostalih naroda Jugoslavije

ostao samo malo niţe ispod nemaĉkog naroda... Time je

šiptarski narod na Kosovu i Metohiji doveo u pitanje svoju

budućnost".[12]

1 Oslob. rat naroda Jugoslavije I 126.

2 Dobar pregled situacije i toka NOB a na Kosovu u VE IV,

781-782 (M. Hotić).

of 478 3 Zbornik 1/19, 24 i d. (br. 3).

4 Zbornik 1/19, 157 (br. 27). U toku NOB-a ce u vojnim i

politiĉkim dokumentima sve više upotrebljava naziv

"Šiptari" umesto ranije "Arbanasi", "Arnauti", "Albanci"

pa ĉak i "Šipnija" umesto "Albanija". Pogrešno je mišljenje

inaĉe dosta rasprostranjeno da ce time htelo nekakvo

izdvajanje albanskih masa Jugoslavije od onih u Albaniji te

da je u pitanju neko regionalno ime. Naprotiv, Šiptari je

sopstveno nacionalno ime svih Albanaca (Shqiptarët) kao što

je i Shqipëri, Shqipni nacionalno i drţavno ime Albanije U

opštoj upotrebi Albanaca je najkasnije u XIX veku mada

ima i srednjovekovnih spomena. UvoĊenjem imena

"Šiptari" za vreme NOB-a i posle rata upravo ce htelo istaći

jedinstvo albanskog naroda Kosova i Albanije. U praksi

meĊutim suprotno prvobitnim namerama, izraz je

regionalizovan te je posluţio upravo za razlikovanje

pripadni ka albanske narodnosti u Jugoslaviji od Albanaca

u Albaniji i ostalih po svetu. Otuda brisanje naziva Šiptari

od 1968 i zavoĊenje jedinstvenog nacionalnog imena Albanci

u Jugoslaviji. Tradicionalni naziv za Albance je u Srba -

Arbanasi ili u turskoj varijanti - Arnauti.

5 Zbornik 1/19, 349-351 (br. 70).

6 Zbornik 1/19, 385-386 (br. 81).

7 Zbornik 1/19, 414-416 (br. 93 Izveštaj PK za Kosovo i

Metohiju od 31. januara 1944. Centralnom komitetu KPJ o

vojno-politiĉkoj situaciji i o stanju i radu partijske

organizacije u oblasti; potpisao ga je Pavle Jovićević,

sekretar PK).

8 Zbornik 1/19, 469-470 (br. 105).

of 478 9 Zbornik 1/19, 514 (br. 117).

10 Zbornik 1/19, 648 (br. 178).

11 Zbornik 1/19, 618-620 (br. 164). Nema nikakvog osnova, a

ni stvarne potrebe, da ce ovi jasni dokumenti u napomeni

izdavaĉa interpretiraju sa formulom izvinjavanja i

minimiziranja, kao da ce Glavni štab ovim proglasom

obraća "onom delu stanovništva albanske narodnosti u

Jugoslaviji, koji je bio zaveden neprijateljskom

propagandom i mobilisan u kvislinške jedinice" (str. 618).

Naprotiv, iz teksta ovog proglasa kao i proglasa Operativnog

štaba HOB i PO Kosmeta od septembra i potom od oktobra

1944, nedvosmisleno proizlazi da su svi Šiptari bili dozvolili

da budu prevareni te da su time okaljali svoje nacionalno

ime - ali da, razume ce, makar i poznim uĉešćem u NOB,

mogu tu sramotu da skinu sa sebe i steknu pravo uĉešća u

jugoslovenskoj drţavnoj zajednici

12 Zbornik 1/19, 719-720 (br. 205).

II KOMUNISTIĈKA PARTIJA JUGOSLAVIJE I

ALBANSKO PITANJE

Okupacija Kosova i Metohije 1941. godine zatekla je

organizaciju KPJ na tom podruĉju u srazmerno slabom

brojnom stanju. Upadljiva je ĉinjenica da je u redovima

Partije nesrazmerno mali broj Albanaca, sasvim obrnuto

etniĉko-nacionalnom odnosu: od 320 ĉlanova KP svega je 20

bilo Albanaca, a od 1200 ĉlanova SKOJ-a oko 70

Albanaca.[1]

U toku oruţane borbe, sve do druge polovine

1944, u partizanskim odredima je najmanje Albanaca: u dva

albanska partizanska odreda sa Kosova, "Zejnel Ajdini" i

"Emin Duraku", poĉetkom 1943. godine, kao što smo videli,

of 478

bilo je najviše oko 70 boraca albanske narodnosti.[2]

Za sve

vreme rata KPJ i vojna organizacija narodnooslobodilaĉkog

pokreta imali su da ce nose sa neprijateljstvom ili pasivnošću

albanskih masa na Kosovu, koje su ce kao nacionalna

manjina, ponele nelojalno prema jugoslovenskoj drţavi. I

pored toga, Kosovo i Metohija ulaze u novu Jugoslaviju kao

autonomna oblast sa perspektivom dalje nacionalne

afirmacije i osamostaljivanja Albanaca u socijalistiĉkom

sistemu jugoslovenske federacije.

Razlozi za ovakav odnos prema albanskoj manjini leţe u

politici KPJ prema nacionalnom pitanju, kako ce ona

gradila u razdoblju izmeĊu dva rata, od osnivanja Partije

1919. do aprilskog sloma 1941. Ta ce politika, kada ce prati

njen istorijski razvoj, ne moţe svesti na jednu i jednostavnu

formulu, ali ce ipak moţe izdvojiti jedna njena konstantna

pretpostavka, a to je stav o "velikosrpskom hegemonizmu"

odnosno "hegemonizmu velikosrpske burţoazije" kao o

glavnoj politiĉkoj hipoteci stare Jugoslavije. Iz te

pretpostavke proistekao je niz drugih politiĉkih odrednica

koje su imale da u bilo kojoj varijanti rešenja

jugoslovenskog pitanja skrše velikosrpski hegemonizam, kao

kljuĉni antikomunistiĉki ĉinilac u jugoistoĉnoj Evropi. Taj

generalni i polazni stav KPJ došao je do izraţaja posebno u

"albanskom pitanju". Zahvaljujući njemu formirana je

kosovsko-metohijska autonomija, no tu ce kriju i sve one

opasne mogućnosti pretvaranja "antihegemonistiĉke"

formule u antijugoslovensku formulu, sa kojom će ce ova

zemlja sudariti tako ţestoko poslednjih decenija.

1 Oslob. rat naroda Jugoslavije I, 126, nap 120

2 VE IV, 781-782 (M Hotić)

of 478

1. Stavovi srpske socijaldemokratije 1912-1914.

Nikako ce ne moţe i ne sme prevideti da je formula

"velikosrpskog hegemonizma", pre nego što je ušla u KPJ,

nastala u sredini srpskih socijaldemokrata, kao odraz

pogleda austrijskih marksista i socijalista. To pitanje

zasluţuje i dalje ozbiljna nauĉna istraţivanja. Po svemu

sudeći, teza o "velikosrpskom hegemonizmu" i nije rezultat

sopstvenih saznanja srpskih socijalista o poloţaju nacije i

politici njene vladajuće klase u sklopu ĉitave istorijske

situacije srpskog naroda. U njoj ce pre moţe videti izraz

austrougarskog pogleda na stvari, odraz shvatanja jedne

sredine koja za autentiĉan nacionalni program Srbije nije

imala razumevanja i koja je, štaviše, svim sredstvima

nastojala da ovaj program slomije. U genezi toga ne stoje,

dakle, objektivnost i kritiĉnost pogleda na svoju nacionalnu

situaciju, već naprotiv, nekritiĉno preuzimanje jednoga

tuĊeg viĊenja, obeleţenog protivljenjem svakoj perspektivi

osloboĊenja i naroĉito ujedinjenja srpskog naroda.

Ostvarivanjem tih ciljeva srpskog naroda, naime, bili bi

dovedeni u pitanje celina Austro-Ugarske i politiĉki interesi

te zemlje i drugih evropskih sila da vladaju balkanskim

prostorom.

Ne ulazeći dalje u raspravu o izvorima politiĉkih stavova

Srpske socijaldemokratske stranke [SSDS], dovoljno je istaći

da ce ova stranka ţestoko suprotstavlja ne samo ratu 1912,

1913. i 1914, nego to ona ĉini sa tezom o imperijalistiĉkom

karakteru ovih ratova Srbije i njenih saveznika. Njena je

meta "zavojevaĉka politika srpske burţoazije", "srpski

kolonijalizam", a alternativa - socijalistiĉka federacija

balkanskih naroda. Posebno ce to izrazilo u kritici ratnih

ciljeva Srbije u prvom balkanskom ratu, koji su ocenjeni

of 478

kao osvajaĉki, a ne oslobodilaĉki. Kapitalni znaĉaj u tom

pogledu ima politiĉka borba Dimitrija Tucovića Srbija i

Arbanija. Jedan prilog kritici svakojake politike srpske

burţoazije, objavljena u Beogradu u samo predveĉerje prvog

svetskog rata, 1914. Tucovićeva knjiga o Albaniji uzima ce u

nas najĉešće kao nepogrešiva analiza i ocena srpske politike,

obrazac nepristrasnog i dalekovidnog politiĉkog mišljenja o

albanskom pitanju. Tako ce veli za nju da ce ona

"obraĉunala sa izvitoperenim pisanjem nacionalistiĉke

štampe u Srbiji", kao "studija iz oblasti razvoja albanskog

naroda", te da ce Tucović "s posebnim uspehom obraĉunao

s nacionalistiĉkim pozivom na istorizam, poredeći srpske

zahteve na Kosovu s maĊarskim zahtevima u Vojvodini,

mada je grešio kad je Kosovo ukljuĉivao u severnu Albaniju

i prelazio preko ĉinjenice da je u toj oblasti postojao i srpski

ţivalj".[1]

Tucovićeva shvatanja provejavaju i kroz ocenu

istoriĉara da je srpska vlada 1909-1912. godine trebalo da

podrţi albanski pokret "u njegovim etniĉkim granicama" -

mada je upravo pitanje etniĉkih granica bilo i moralo biti

sporno.[2]

Isto shvatanje izbija i kroz sud o tome da ce

balkanski rat mogao pravdati jedino slamanjem otomanskog

feudalizma i nacionalnim osloboĊenjem balkanskih naroda,

"ali je on izneverio oĉekivanja u odnosu na Albaniju i

Makedoniju".[3]

Jedna nova, kritiĉka analiza stavova Dimitrija Tucovića

mora pokazati da u njihovoj osnovi leţi previĊanje nekih

vaţnih istorijskih i aktuelnih ĉinjenica, nekritiĉko

zauzimanje stanovišta druge strane u jednom tragiĉnom

istorijskom sporu - strane albanskog nacionalizma. Kao da

je dokaz internacionalistiĉke nepristrasnosti poricanje

sopstvenih nacionalnih interesa, i kao da ce objektivnost

of 478

izraţava apriornim prihvatanjem suprotnog, pa ĉak i

neprijateljskog stava.

Već u oceni Dimitrija Tucovića da su "zavojevaĉkom

politikom srpske vlade prema arbanaskom narodu stvoreni

na zapadnoj granici Srbije takvi odnosi da ce u skoroj

budućnosti mir i redovno stanje teško mogu oĉekivati" i da

je Albanija "tom politikom gurnuta u naruĉje dve na

zapadnom Balkanu najzainteresovanije velike sile"[4]

leţe

neke krupne zablude. Pre svega, zabluda je da je Albanija

gurnuta u naruĉje Austro-Ugarske i Italije politikom Srbije.

Prema svemu što se sada tako dobro zna, politika Srbije je

samo bezuspešno pokušavala da neutrališe dejstvo već davno

pre toga formiranog programa te dve evropske sile [i ne

samo te dve] da ce stvori autonomna Albanija kao

mostobran ili pion njihovog imperijalistiĉkog prodora na

Balkan. Kombinacije oko albanske autonomije seţu u rani

XIX vek, a pokret za albansku nezavisnost uoĉi i u toku

balkanskog rata nalazi ce pod sigurnom kontrolom Austro-

Ugarske, bez obzira na to šta Srbija radila. Ideja da ce

podrţavanjem albanskog nacionalistiĉkog pokreta mogao taj

pokret vezati za neku "balkansku" pa ĉak i posebno srpsku

politiku, pokazuje ce u svetlu novijih istorijskih saznanja

sasvim nestvarna. Uostalom, pretpostavka za takvu politiku

prema albanskom pokretu bila bi odricanje od elementarnih

nacionalnih prava srpskog naroda u Staroj Srbiji,

prihvatanje nepravedne i neosnovane teze da Stara Srbija i

nije [ili nije više] srpska nego albanska zemlja. U osnovi

Tucovićevih pogleda leţi, zapravo, ta zabluda, to otpisivanje

Kosova. Koren je toga u suţavanju ideje i istorijske

stvarnosti srpskog nacionalnog i drţavnog prostora na

Srbiju pre 1878, jer ce sa ţaljenjem govori i o "najurivanju"

Albanaca iz novopripojenih krajeva u ratu i po odluci

of 478

Berlinskog kongresa.[5]

Tucović ne pridaje odgovarajući

znaĉaj ĉinjenici svoga vremena, a ne samo istorije, da ce nad

srpskim narodom u Turskoj sprovodi teror i genocid, da je

instrumenat toga terora i genocida upravo albanski

muslimanski elemenat. O "prodoru Arbanasa na istok" on

razmišlja kao o jednom "prirodnom procesu"; za tragiĉne

strane toga zbivanja, po njemu, snosi odgovornost iskljuĉivo

"sistem vladavine u Turskoj", "opšta anarhija uprave i

nezaštićenost raje". Stoga svako pisanje o zloĉinima nad

srpskim narodom on shvata kao poziv na šovinistiĉku

mrţnju. Istorijska svedoĉanstva o stradanju srpskog naroda

ili o prisustvu tog naroda u Staroj Srbiji za njega su, štaviše,

"zlonamerna propaganda uveliĉavanja i neistine", koju

sprovode "vlasniĉki krugovi balkanskih drţavica", na

osnovu "varvarskoga naĉela": "da su grobovi i vešala veći

uĉitelj od novih ustanova".[6]

Katastrofalne etniĉke

poremećaje na ĉitavom podruĉju srpskog naroda, a posebno

u Staroj Srbiji, Tucović je sklon da objašnjava kao posledicu

"opštega, utvrĊenoga kretanja srpskoga naroda s juga na

sever",[7]

mada su ta kretanja bila samo vid jedne prisilne

dijaspore, a u sluĉaju Stare Srbije nisu toliko ni vaţna, pošto

su glavni poremećaji nastupili, kao što ce zna, upravo usled

albanskih nasilja u toku XIX veka.

Pogotovu je neosnovana analogija koju izvodi Dimitrije

Tucović izmeĊu srpskih zahteva prema Kosovu i maĊarskih

prema Vojvodini.[8]

Srpski narod u Podunavlju ţivi tamo još

od srednjeg veka; u XV veku je demografski obnovljen i

ojaĉan seobama s jedne i s druge strane Dunava; velikom

seobom krajem , XVII veka, kojom je, uostalom, srpski

narod s Kosova pokrenut samo jednim delom a ne u

najvećoj masi, razlio ce srpski etniĉki elemenat po severnoj

Ugarskoj više nego po teritoriji kasnije Vojvodine. Nema,

of 478

stoga, nikakve analogije izmeĊu kosovske i vojvoĊanske

situacije, pa je i špekulisanje sa Kosovom - Vojvodinom bilo

istorijski neosnovano. No, Tucović ima i ovakav odgovor:

"Ako bi, uostalom, stajalo, da je srpski elemenat prosto na

prosto potisnut arbanaskim, zar bi to bio prvi sluĉaj u

istoriji da navala nekih plemena ĉvršće organizacije ili

drugih preimućstava potisne neki narod sa njegova

ognjišta?" - veli on, izvlaĉeći pri tom još jednu neumesnu

simetriju: "Zar slovenska plemena nisu potisla starosedeoce

ovih zemalja sredstvima o kojima istorik nema ni malo lepo

mišljenje?"[9]

Zanimljivo je, da ce u brošuri Dimitrija Tucovića mogu naći

argumenti austrijske propagande protiv Srbije, meĊu

kojima i mnoga stvarna preuveliĉavanja, kao na primer ona

o "svirepostima srpske vojske u istoĉnim krajevima",[10]

ili

interpretacija "arbanaske pobune" septembra 1913, koja ce

svojim vezivanjem za srpsku okupaciju i blokadu pijaca u

dlaku poklapa sa austrijskim zvaniĉnim i propagandnim

interpretacijama.[11]

O srpskoj vojsci, povodom Stare Srbije

i Albanije, Tucović govori kao o "soldateski"; o osloboĊenju

Kosova - kao o "seriji kolonijalnih borbi", kao o "mašanju

tuĊe zemlje i tuĊe slobode", u kome su "nekadašnji heroldi

nacionalnoga osloboĊenja poneli zastavu nacionalnoga

porobljavanja", itd.[12]

Njegov je zakljuĉak zato sveden i

jednostran: "borba koju danas arbanasko pleme vodi je

prirodna, neizbeţna istoriska borba za jedan drukĉiji

politiĉki ţivot nego što ga je imao pod Turskom i drukĉiji

nego što mu ga nameću njegovi svirepi susedi, Srbija, Grĉka

i Crna Gora".[13]

Prava perspektiva je za njega "politiĉka i

ekonomska zajednica svih naroda na Balkanu, ne

izuzimajući ni Arbanase, na osnovici pune demokratije i

of 478

potpune jednakosti"[14]

, u stvari - socijalistiĉka balkanska

federacija.

Pogledi srpske socijaldemokratije i posebno Dimitrija

Tucovića 1914. godine krunišu ce, dakle, jednom vizijom

socijalistiĉke zajednice, federacije ili konfederacije

balkanskih drţava. U toj zajednici Srbija u svakom sluĉaju

treba da ce zadovolji granicama iz 1878. kao svojim

definitivnim drţavnopravnim i nacionalnim okvirom - pored

Bugarske, Makedonije, Crne Gore i najzad "ujedinjene"

Albanije - "Velike Albanije", Albanije u "etniĉkim

granicama", Albanije sa Kosovom.

1 Istorija srp. naroda VI/,1 206 (D. ĐorĊević).

2 Istorija srp. naroda VI/1, 183-184 (D. ĐorĊević).

3 Istorija srp. naroda VI/1, 190 (D. ĐorĊević).

4 D. Tucović, Srbija i Arbanija, 3, 50, 54, 56.

5 D. Tucović, Srbija i Arbanija, 8, 42-43.

6 D. Tucović, Srbija i Arbanija, 11.



9 D. Tucović, Srbija i Arbanija, 8-9

10 D. Tucović, Srbija i Arbanija, 97-98

11 Dokumenti VI/3 356 (br. 311) mišljenje barona Makija isto

i mišljenje grafa Berhtolda: br. 407, str. 433-434. Upor. i

razgovor sa zastupnikom ministra inostranih dela Velike

of 478

Britanije ser E. Kroa: br. 305, str. 352-353 cirkular MID

Srbije - br. 337 str. 376-379 br. 372 str. 406-407 itd.




2. Politika KPJ i Kominterne prema nacionalnom pitanju

Pogledi srpske socijaldemokratije na albansko pitanje

ugraĊeni su u temelje Komunistiĉke partije Jugoslavije od

njenog osnivanja 1919. U stvari, oni prvi i primarni izvori

stavova SSDS dejstvovali su i neposredno prilikom

odreĊivanja politike ujedinjenih partija prema nacionalnom

pitanju, ali je tucovićevska formula dobrodošla kao već

pripremljen i razraĊen stav o jednom specijalnom pitanju u

sklopu opšteg nacionalnog problema Jugoslavije i Balkana.

Program KPJ usvojen na Drugom [Vukovarskom kongresu]

20-25. juna 1920. u pogledu krajnjeg politiĉkog cilja je

veoma jasan: "KPJ izjavljuje da će ce radi ostvarenja ovih

svojih zadataka boriti za sledeće ciljeve: 1. Sovjetska

republika. [...] Sovjetska Republika Jugoslavija treba da

stupi u bratski savez sa svima susednim narodima radi

vaspostavljanja sovjetske federacije balkansko-podunavskih

zemalja, koja će biti sastavni deo meĊunarodne federacije

sovjetskih republika. Ova meĊunarodna federacija

sovjetskih republika će stvoriti opšti Savez i trajan mir

meĊu narodima".[1]

U tom trenutku, doduše, KPJ stoji na

poĉetnoj poziciji o nacionalnom jedinstvu Srba, Hrvata i

Slovenaca i prihvata Jugoslaviju kao istorijski opravdanu i

zakonitu tvorevinu troplemenog naroda, ali sve postojeće

of 478

probleme razrešava formulom "sovjetske republike", kako

je to objašnjavao hrvatski komunista Sima Miljuš:

"Razmotrimo samo oko ĉega ce zavaĊaju burţoaske partije.

Tu je pitanje monarhije i republike, plemenskog

separatizma, centralizma, federalizam i autonomija, mi na

sva ta pitanja dajemo jedan odgovor: Jugoslovenska

Socijalistiĉka Sovjetska Republika. Sovjeti su naša parola,

oni su sinteza centralizma i decentralizma".[2]

Podsticaj za reviziju generalnog stava KPJ prema

Jugoslaviji kao drţavi došao je u stvari iz Moskve preko tzv.

"balkanske federacije", gde su glavnu reĉ imali bugarski

komunisti [V. Kolarov, G. Dimitrov]. Jugosloveni su prvi

put bili kritikovani zbog odnosa prema nacionalnom

pitanju 1922. godine na Drugoj konferenciji Balkanske

komunistiĉke federacije u Sofiji.[3]

Od osnivanja Treće komunistiĉke internacionale

[Kominterne, 1919] komunistiĉka partija Jugoslavije je

"sekcija Kominterne", koju stavovi Kominterne politiĉki

obavezuju.[4]

Otuda je politika Kominterne bila uopšte

presudna za formulisanje programa i stavova KPJ prema

nacionalnom pitanju. Prvi kongres Kominterne, odrţan

marta 1919. godine, zakljuĉio je da je jugoslovenska drţava

nastala "primenom oruţane sile"; prema tome, na nju ce

mora gledati kao na produkt imperijalistiĉkog rata, a ne kao

na prirodni ishod borbe jugoslovenskih naroda za

osloboĊenje od tuĊinske vlasti i ujedinjenje. Taj stav je

uticao na KPJ, te je bez obzira na prvobitni pozitivan odnos

prema ujedinjenju jugoslovenskih naroda zvuĉao tada u

njenim forumima i ovaj kominternovski ton ocene o

Jugoslaviji kao "rezultatu velikih ratova u Evropi i na

Balkanu". Na Drugom kongresu Kominterne, juna 1920,

of 478

istaknuta je parola federacije kao najboljeg prelaznog oblika

drţavnog ureĊenja višenacionalne drţave "na putu od

kapitalizma ka komunizmu"; taj koncept je potom uticao na

dalju diskusiju u KPJ o nacionalnom pitanju i ureĊenju, pa

ĉak i sudbini jugoslovenske drţave. Do zaokreta dolazi

decembra 1923, na Trećoj zemaljskoj konferenciji KPJ [odn.

njene legalne ekspoziture - Nezavisne radniĉke partije

Jugoslavije, NRPJ]. Rezolucija konferencije istiĉe da je

osnovni uzrok zaoštravanja nacionalnih suprotnosti

zavojevaĉka kolonijalna politika srpske burţoazije još pre

prvog svetskog rata u Makedoniji i protiv Albanije, i njena

hegemonistiĉka politika u Drţavi SHS. Konstatuje ce, zatim,

da je "proces sve dubljeg nacionalnog razjedinjavanja već

toliko napredovao da ce drţava Srba, Hrvata i Slovenaca ne

moţe smatrati kao homogena nacionalna drţava s nešto

nacionalnih manjina, nego kao drţava u kojoj vladajuća

klasa jedne [srpske] nacije ugnjetava ostale

nacije".[5]

Usvojena je, dakle, formula "velikosrpskog

hegemonizma" kao bitne odrednice jugoslovenske drţave i

nacionalnog pitanja u njoj. U Rezoluciji o makedonskom i

trakijskom pitanjuprecizira se da "srpska burţoazija

sprovodi u Makedoniji najoštriji teroristiĉki reţim, uništava

ili goni na iseljavanje svesni deo bugarskog, turskog i

arnautskog stanovništva i dovodi naseljenike iz drugih

oblasti Jugoslavije na njihovo mesto, ona potlaĉuje sve

nesrpske narodnosti".[6]

Rezolucija o nacionalnom

pitanju. doneta na ovoj konferenciji, istiĉe pravo naroda na

samoopredeljenje i otcepljenje kao naĉelnu osnovu za

rešenje nacionalnog pitanja. "KPJ priznaje svakom narodu

pravo na suverenost u odreĊivanju svojih odnosa, dakle i

pravo na slobodno otcepljivanje i obrazovanje svoje posebne

drţave, odnosno na prikljuĉenje svojoj nacionalnoj

drţavi".[7]

MeĊutim, u daljem tumaĉenju ovog stava Partija

of 478

je ostavila sebi odrešene ruke za pragmatiĉko opredeljivanje

prema ovom naĉelu, tj. i za mogućnost da ga u praksi ne

prizna i ne sprovede, imajući u vidu druge i "više" drţavno-

nacionalne razloge. Ako ce taj rani stav KPJ primeni na

pitanje albanske nacionalne manjine, onda bi ta manjina

imala pravo da ce "prikljuĉi svojoj nacionalnoj drţavi", tj.

Albaniji; no da li će to Partija u praksi zaista i ostvariti,

zavisi od mnogih drugih okolnosti, koje mogu pokazati ili da

je takva "amputacija" samo nova forma nacionalnog

ugnjetavanja, ili da su "teškoće otcepljenja" nepremostive.

Oseća ce u svemu neko kolebanje.

To kolebanje će preseći Kominterna, koja na svome Petom

kongresu jula 1924. usvaja formulu razbijanja

jugoslovenske drţave. Rezolucija KI o nacionalnom pitanju u

Jugoslaviji ima i ovakve stavove: "1. Jugoslavija je

mnogonacionalna drţava. Srpska burţoazija, koja sprovodi

svoju hegemoniju, predstavlja narod koji iznosi samo 39%

celokupnog stanovništva Jugoslavije. Ostali narodi koji

zajedno pretstavljaju ogromnu većinu stanovništva, više ili

manje potĉinjeni su reţimu nacionalnog ugnjetavanja i

protiv njih ce vodi politika denacionalizacije". Prema tome,

"3. Zadatak KPJ sastoji ce u tome: da vodi odluĉnu borbu

protiv nacionalnog ugnjetavanja u svim njegovim oblicima,

a za samoopredeljenje naroda, da potpomaţe nacionalni

oslobodilaĉki pokret, stalno teţeći da izvuĉe ove pokrete

ispod uticaja burţoazije i da ih poveţe sa opštom borbom

radnih masa protiv burţoazije i kapitalista". Rešenje ce

sastoji u razbijanju i likvidaciji, a ne u preureĊenju

Jugoslavije:

"7. [...] opšta parola prava naroda na samoopredeljenje,

koju istiĉe KPJ, mora [ce] izraziti u formi izdvajanja

of 478

Hrvatske, Slovenije i Makedonije, iz sastava Jugoslavije i

stvaranja od njih nezavisnih republika".[8]

U viziji

Kominterne trenutno ce nije našlo i pitanje nacionalnih

manjina, prema tome ni albanske manjine i njenog

izdvajanja iz Jugoslavije, ali je naĉelna platforma za

dezintegraciju Jugoslavije stvarala osnov i za to.

Kominterna je, dakle, išla ispred KPJ u formulisanju

nacionalnog pitanja i rešavanja o sudbini Jugoslavije, u

evoluciji od trpljenja toga "ploda imperijalistiĉkog rata" do

odluke da ce Jugoslavija, jednostavno, uništi i rasturi kao

drţava.

Rezolucijom Kominterne od jula 1924. u stvari je poništena

odluka Treće zemaljske konferencije KPJ od decembra

1923, nedovoljno dosledna i oštra u odnosu na ovakve

poglede. Time je otvoren veoma sloţen i dosta dug proces

unutarpartijskog objašnjavanja i razraĉunavanja frakcija u

KPJ, koji će ce okonĉati tek 1928. na Ĉetvrtom kongresu

KPJ u Drezdenu. Ne ulazeći sada u ove

polemike,[9]

zadrţaćemo ce samo na partijskim

dokumentima koji izraţavaju zvaniĉne stavove.

Već 18. jula 1924. u Rezoluciji Centralnog odbora NRPJ o

političkoj situaciji i zadacima partije istiĉe ce pravo

samoopredeljenja svih nacija Jugoslavije, tj. njihovo pravo

na nezavisnost i slobodu, a za njihov docniji slobodni

sporazum u Federaciji radniĉko-seljaĉkih republika

Balkana. "Jedan od prvih zadataka u tom pravcu", kaţe ce

u toj rezoluciji, "jeste borba protiv srpskog šovinizma".[10]

U

sporu o nacionalnom pitanju izbio je na površinu i stav

[preteţno srpskih komunista] koji borbu za

samoopredeljenje u jugoslovenskim uslovima tumaĉi kao

svojevrstan izraz nacionalizma i šovinizma. Centralni odbor

of 478

NRPJ u Tezama o sporu u Partiji, od 18. jula 1924,

protumaĉio je taj stav partijske opozicije kao "ublaţenje

politiĉkog stava prema ugnjetaĉkoj politici velikosrpske

burţoazije i tendencijama za izdaju prava samoopredeljenja

kod burţoazije ugnjetavanih nacija", te da "on objektivno

koristi hegemonistiĉkoj politici velikosrpske burţoazije, tom

stubu balkanske kontrarevolucije".[11]

Ovde ce već jasnije

pomalja i pravi motiv antijugoslovenske politike

Kominterne: Jugoslavija je, zahvaljujući nepomirljivoj

antisovjetskoj poziciji vodećih srpskih politiĉkih krugova,

pogotovu zbog prihvatanja i organizovanja belogardejske

vojne emigracije, ocenjena kao opasnost za SSSR i za

perspektivu boljševiĉke revolucije u jugoistoĉnoj Evropi;

zato ju je trebalo uništiti. U borbi za usvajanje i sprovoĊenje

u ţivot nove politike u KPJ upotrebljena je teza, a onda i

etiketa o velikosrpskom podtekstu partijske opozicije, a

samim tim, znaĉi, i o njenom kontrarevolucionarnom i

antisovjetskom opredeljenju i dejstvu. Stavlja ce znak

jednakosti izmeĊu borbe protiv svakog separatizma i

iredentizma, kao "apstraktnih i nerealnih fraza", i parola

velikosrpske hegemonistiĉke burţoazije.[12]

Tu interpretaciju

razvija naroĉito komunistiĉka omladina [SROJ] decembra

1924. Njeni su stavovi karakteristiĉni za ton i smer potonjeg

opredeljivanja i za stil borbe u KPJ oko nacionalnog pitanja.

Zamera ce, pre svega, partijskoj opoziciji [a to je, kako smo

već spomenuli, bila uglavnom opozicija srpskog krila KPJ]

što "ne pravi razliku izmeĊu nacionalizma ugnjetenih nacija

i nacionalizma ugnjetaĉkih nacija". Samim tim što kritikuje

burţoaski nacionalizam uopšte opozicija "u stvari

indirektno potpomaţe hegemonistiĉku politiku velikosrpske

burţoazije". Pozivajući ce na Lenjina, omladina istiĉe da je

duţnost proleterske partije, u drţavi gde postoji nacionalno

ugnjetavanje, "potpomagati borbu ugnjetenih nacija za

of 478

njihovo osloboĊenje... a ne boriti ce protiv burţoaskog

nacionalizma uopšte".[13]

Iz toga proistiĉe oĉita

diskriminacija jednog nacionalizma za raĉun drugih, koji,

zato što su "ugnjeteni", imaju pravo na podršku proleterske

partije. U jugoslovenskoj situaciji to je imalo da znaĉi, na

primer, partijsku podršku hrvatkom separatizmu i

ustašama, ili teroristiĉkoj borbi VMRO [vrhovista], ili

"pokretu" albanskih kaĉaka. Taj stav je donekle nametnut

u Platformi sporazuma CO i opozicije, novembra 1924, ali je

potom odbaĉen u Plenumu CK KPJ, u Rezoluciji o

nacionalnom pitanju: "3. Nacionalno pitanje ne moţe ce

identifikovati sa ustavnim pitanjem, jer ce time zastupa

odrţanje integriteta imperijalistiĉkih drţava, što je u

suprotnosti sa osnovnim marksistiĉkim stavom u

nacionalnom pitanju: pravom samoodreĊenja naroda do

njihovog otcepljenja, konstituisanja u zasebne drţave ili

prisajedinjenja drugim drţavama". Time je jasno istaknuto

uverenje Partije da je Jugoslavija "imperijalistiĉka drţava":

ona je [prema t. 4] "produkat svetskog imperijalistiĉkog

rata, u kojoj ce kao vladajuća nacija javlja srpska, koja

ugnjetava sve ostale nacije u Jugoslaviji", ĉime je prvi put

decidirano okrivljena ĉitava srpska n a c i j a, a ne tek njena

burţoazija i vladajuća klasa, kao ugnjetaĉka. Najzad, "7.

Ravnopravnost nacija je nemoguća bez priznanja prava

svake nacije na otcepljenje. Udarajući glasom na tu

ĉinjenicu, Partija mora izobliĉavati kao obmanu sve fraze o

nacionalnoj ravnopravnosti i nacionalnom miru pri

odrţanju imperijalistiĉke Jugoslavije i pri odrţanju

ekonomske hegemonije burţoazije koje bilo

nacije".[14]

Odluka Zemaljskog veća NRPJ [KPJ] o sporu u

Partiji u Rezoluciji o nacionalnom pitanju, od 25. novembra

1924, sasvim je izriĉita u primeni antijugoslovenske formule:

"Zbog svega toga duţnost je Partije da sa organizacijama

of 478

radnih masa ugnjetenih nacija vodi zajedniĉke otvorene

borbe za pravo na otcepljenje, odnosno da pomaţe pokrete

ugnjetenih nacija u cilju formiranja nezavisnih drţava kako

Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore, tako i radi

osloboĊenja Albanaca".[15]

Prvi put ce, dakle, kao zadatak

KPJ izriĉito formuliše i borba za "osloboĊenje Albanaca",

tj. za njihovo otcepljenje od Jugoslavije i ujedinjenje,

razume ce u perspektivi jedne nove, sovjetske albanske

republike.

Ovim odlukama spor u KPJ nije rešen. Opozicija na ĉelu sa

Simom Markovićem osporavala je tezu Kominterne i branila

integritet Jugoslavije.[16]

Spor je prenet u Jugoslovensku

komisiju Kominterne, gde ce angaţovao neposredno Staljin

[30. marta 1925] u kritici gledišta Sime Markovića.

Interesantno je Staljinovo gledište: "U nacionalni program

mora ce bezuslovno uneti specijalna taĉka o pravu nacija na

samoopredeljenje sve do drţavnog otcepljenja. Ja sam već

napred rekao zašto ce u današnjim unutrašnjim i

meĊunarodnim prilikama bez te taĉke ne moţe da bude".

MeĊutim, stav o tome, po Staljinu, treba da bude elastiĉan,

da Partiji ostavlja odrešene ruke za svaku situaciju. On zato

smatra da "u programu mora biti i specijalna taĉka o

nacionalno-teritorijalnoj autonomiji za one nacionalnosti

Jugoslavije koje neće smatrati za potrebno da ce otcepe od

Jugoslavije". Razbijanje Jugoslavije po svaku cenu nalazi ce

u funkciji sovjetske revolucije, no posle pobede sovjetske

revolucije u Jugoslaviji "potpuno je moguće da izvesne

nacionalnosti Jugoslavije neće hteti da ce izdvoje", pa oko

toga potom gradi celu jednu konstrukciju uslovnog

autonomizma, prava da ce pravo koristi ili ne iskoristi,

prava umesto duţnosti itd.[17]

Staljin će tome svemu dodati,

krajem juna 1925, da ce "današnje granice jugoslovenske

of 478

drţave, koje su ce formirale kao posledica ratova i nasilja, ne

pretvaraju u polaznu taĉku i zakonitu bazu za rešenje

nacionalnog pitanja", i da pitanje nacionalnog

samoopredeljenja, "tj. korenite promene granica

Jugoslavije" mora da bude "osnova nacionalnog

programa", a sve to u zavisnosti od "pitanja opšte

meĊunarodne situacije", dakle sasvim pragmatistiĉki i

podreĊeno svetskim prilikama i ciljevima sovjetske

politike.[18]

Posle spora u Jugoslovenskoj komisiji Peti prošireni plenum

Izvršnog komiteta Kominterne odrţan o jugoslovenskom

pitanju aprila 1925. donosi rezoluciju u kojoj nalaţe

Komunistiĉkoj partiji Jugoslavije da vodi odluĉnu i

doslednu borbu za pravo samoopredeljenja do otcepljenja

svih ugnjetenih nacija, pri tom precizira da to znaĉi:

"duţnost je komunista, prvo, da ugnjetavanje potlaĉenih

nacija od strane srpskih vlastodrţaca najodluĉnije suzbiju i

drugo, da svaki zahtev tih nacija za ostvarenje svega onoga

što ograniĉava njihovo pravo samoopredeljenja stvarno

potpomaţu, brane i stalno napred upućuju. Tako, na

primer, KPJ moţe i mora da potpomaţe zahteve raznih

ugnjetenih nacija za opštinskim samoupravama, za svojim

slobodnim školama i nezavisnim sudovima, za pokrajinskim

autonomijama itd. Ali Partija treba pri tome da stalno

naglašava poloviĉnost takvih mera", proširujući svaki

zahtev u parolu federativnog ujedinjenja radniĉko-seljaĉkih

republika na Balkanu. Zanimljivo je da u istoj rezoluciji

Kominterna izriĉito traţi od KPJ da pravi razliku izmeĊu

nacionalizama, te da ce bori protiv srpskog nacionalizma, a

da podrţava nesrpske odn. protivsrpske nacionalizme, mada

go zavisi od "taktike komunista raznih nacija". Pri tome,

"nikakva bojazan od rasplamsavanja nacionalnih strasti ne

of 478

sme Partiju da zadrţi od toga da u tome najvaţnijem pitanju

svim svojim silama apelira na mase. Bude li ce ona plašila

plamenih elemenata nacionalnih pokreta, ona onda neće

nikada postati pobedonosni voĊa velikog revolucionarnog

narodnog pokreta, koji će u Jugoslaviji nastati iz

revolucionarne kombinacije radniĉkog, seljaĉkog i

nacionalno-oslobodilaĉkog pokreta".[19]

Stavovi Kominterne

sprovedeni su već na Trećem kongresu KPJ u Beĉu, juna

1926: "srpska nacija" [dakle ne srpska burţoazija] je

vladajuća u Jugoslaviji, a njena burţoazija je zavela u zemlji

imperijalistiĉki reţim zasnovan na politici nacionalnog

ugnjetavanja i ekonomskog iscrpljivanja nesrpskih nacija;

KPJ ce najdoslednije bori za neograniĉeno pravo

samoopredeljenja naroda "do odcepljenja od današnje

drţave", u perspektivi Federacije radniĉko-seljaĉkih

republika na Balkanu.[20]

Kljuĉno mesto i definitivni zaokret ka politici likvidacije

Jugoslavije ima Ĉetvrti kongres KPJ u Drezdenu, oktobra

1928. Koncept rasturanja Jugoslavije razraĊen je ovde do

pojedinosti. Naveden je i glavni motiv antijugoslovenskog

stava: "nastojanje imperijalistiĉkih velesila da Balkan

pretvore u bazu za kontrarevolucionarni rat protiv

Sovjetskog Saveza". Nastanak Jugoslavije protumaĉen je

kao akt imperijalizma: "Već samim stvaranjem drţave SHS,

stvorene su mnogobrojne i duboke suprotnosti unutar

drţave SHS, koje neizbeţno vode u susret novome ratu i koje

ce mogu rešiti samo slomom te drţavne tvorevine. Dok su pri

pretvaranju predratne Srbije u sadanju drţavu SHS

pobedniĉki imperijalisti Antante ostavili više stotina hiljada

Slovenaca i Hrvata pod jarmom italijanskog imperijalizma,

oni su stavili pod vlast velikosrpske burţoazije ne samo

Slovence, Hrvate i do rata nezavisne Crnogorce i ostavili pod

of 478

njenom vlašću 1913 godine osvojeni najveći deo Makedonije,

nego su joj priklopili znatna albanska, bugarska i maĊarska

podruĉja. Na takav naĉin, kao sastavni deo svetskog

imperijalistiĉkog sistema, Senţermenskim, Trijanonskim i

Nejskim mirovnim ugovorima stvoreni novi sistem

nacionalnog ugnjetavanja u drţavi SHS stvorio je i nove

suprotnosti izmeĊu drţave SHS i njenih suseda".[21]

Partija

treba da koncentriše borbu protiv glavnog neprijatelja,

"hegemonistiĉke burţoazije i njene vojne monarhije".

Pretpostavka za to je borba Partije "u samoj Srbiji, gde je

baza hegemonistiĉkog reţima"; borba treba da ce sastoji u

otvorenom priznavanju "prava na otcepljenje i prava na

oruţani ustanak protiv nacionalnog ugnjetavanja", a pri

tom ona i sama treba da ukazuje sistematsku pomoć

pokretima ugnjetenih nacija. "Svako potcenjivanje duţnosti

proleterijata vladajuće nacije u borbi protiv

imperijalistiĉkog ugnjetaĉkog reţima i za pravo na

otcepljenje ugnjetenih nacija, potcenjivanje pokreta

ugnjetenih nacija, pasivnost prema njima ili svoĊenje teţišta

kritike ne protiv ugnjetaĉkog reţima, nego protiv voĊstva

VMRO ili SDK, treba bezuslovno i do kraja

prevladati".[22]

Tako će ce KPJ boriti za nezavisnu Hrvatsku

[Rezolucija o privrednom i političkom poloţaju, VI v, Z], Crnu

Goru [4], "nezavisnu i ujedinjenu Makedoniju" [5],

nezavisnu Sloveniju [8]; maĊarskoj manjini će ce dati pravo

na otcepljenje 111. Posebno su za nas vaţne odluke i stavovi

povodom albanskog pitanja. Polazi ce od konstatacije da je

"s imperijalistiĉkim ugovorima o miru ostala posle rata i

oko trećina albanskog naroda pod vladavinom velikosrpske

burţoazije, protiv kojeg ona sprovodi isti ugnjetaĉki reţim

kao i u Makedoniji... Albanski narod, kapitalistiĉki još ne

razvijen, kao u Albaniji tako i u Jugoslaviji, moţe da ce

oslobodi i ujedini samo u naslonu na radništvo, seljaštvo i

of 478

ostale pokrete ugnjetenih nacija na Balkanu, u masovnoj

nacionalno-revolucionarnoj borbi kako protiv

velikosrpskog, tako i protiv italijanskog imperijalizma i

domaće begovske kontrarevolucije".[23]

Partija zato

"izjavljuje solidarnost revolucionarnih radnika i seljaka

ostalih nacija Jugoslavije, a pre svega Srbije, s Albanskim

nacionalno-revolucionarnim pokretom u licu Kosovskog

komiteta i poziva radniĉku klasu da svestrano pomaţu

borbu raskomadanog i ugnjetenog albanskog naroda za

nezavisnu i ujedinjenu Albaniju".[24]

OsloboĊenje Stare

Srbije i Makedonije, kada je reĉ o predelima nastanjenim

albanskom nacionalnom manjinom, KPJ posmatra kao

"aneksiju albanskih krajeva u zaposednutoj Makedoniji i na

Kosovu", što je uz nastojanje velikosrpske burţoazije da

potĉini "još i celu ili barem severnu Albaniju, stvorilo

suprotnost sa Albanijom"[25]

U razdoblju od 1929. do 1933. godine formiralo ce u KPJ

mišljenje o tome koje oblasti u Jugoslaviji treba da dobiju

status nezavisnih drţava. Poĉelo ce sa Hrvatskom,

Slovenijom, Makedonijom, Crnom Gorom, Bosnom i

Hercegovinom i vojvodinom [1929]; Hrvatskom, Srbijom,

Slovenijom, Makedonijom, Crnom Gorom [1930];

Hrvatskom, Slovenijom, Crnom Gorom, Makedonijom

[1931]; Srbijom, Hrvatskom, Slovenijom, Makedonijom i

Crnom Gorom, dok je za Vojvodinu reĉeno -sledeće: "Mi

priznajemo pravo na otcepljenje okupiranih maĊarskih

krajeva u Severnoj vojvodini" [1933]. [26]

Pravilno je

primećeno, meĊutim, da "nijedan partijski forum posle

Ĉetvrtog kongresa KPJ nije to pitanje posebno raspravljao,

pa je skica budućih samostalnih drţava, koja ce pojavljivala

u lecima, proglasima, pismima, ĉlancima, više izraţavala

stav autora - pisca letka ili ĉlanka nego samog partijskog

of 478

foruma".[27]

Sa istim stavom nastavlja ce i 1934, jer Ĉetvrta

zemaljska konferencija KPJ u Akcionom programu KP za

selo naglašava da "samo Komunistiĉka partija... pomaţe

svim snagama borbu za osloboĊenje potlaĉenih nacija, kao i

njihove nacionalno-revolucionarne organizacije u Hrvatskoj,

Sloveniji, Crnoj Gori, Kosovu, i VMRO [ujedinjena] u

Makedoniji"; u tom programu KP zahteva, pored ostalog,

"progon srpskih okupatora, srpskih trupa, ĉinovnika i

ţandarma, kao i srpskih ĉetnika iz Hrvatske, Slovenije,

Dalmacije, Vojvodine, Bosne, Crne Gore, Makedonije i sa

Kosova" te ce izjašnjava "protiv sluţenja u vojsci Hrvata,

Slovenaca, Albanaca, Crnogoraca, MaĊara, Nijemaca itd.

izvan njihovog zaviĉaja".[28]

Nov zaokret u nacionalnom pitanju uĉinjen je 1936. godine,

pod neposrednim uticajem novog kursa Kominterne, kursa

"Narodnog fronta". Na Sedmom kongresu KI, avgusta 1935,

pred sve većom ratnom opasnošću i agresijom Hitlerovog

fašizma i revanšizma, proklamovana je parola ujedinjenja

svih antifašistiĉkih, slobodoljubivih i progresivnih snaga u

svakoj zemlji radi odbrane od fašizma i radi oĉuvanja

mira.[29]

To je, u praksi, imalo da znaĉi taktiĉki zaokret na

politiku odrţavanja i odbrane Jugoslavije, pa ce sada KPJ

našla u paradoksalnoj situaciji da bude kritikovana zbog

toga što ce dosledno i doslovno pridrţavala prethodnih

odluka Kominterne. Rezolucija CK KPJ o taktici i radu

Partije, doneta u leto 1936. na savetovanju pri CK KPJ u

Moskvi, odiše takvom samokritikom. "Mnoge pogreške

uĉinila je KPJ u nacionalnom pitanju... Do VII kongresa [KI

- D. B.], KPJ je razumijevala i propagirala parolu

samoodreĊenja, ukljuĉujući i otcjepljenje, na potpuno

sektaški naĉin. Otcjepljenje ce nije smatralo pravom

potlaĉenih naroda, nego uslovnom potrebom. O politiĉko-

of 478

teritorijalnoj autonomiji za narode koji ne ţele otcijepljenje

nije bilo ni govora". Tu ce valja podsetiti staljinske

pragmatistiĉke taktike u nacionalnom pitanju, koja je došla

do izraţaja u Jugoslovenskoj komisiji KI 1925. Pa ni sada,

ma koliko krupan, zaokret nije drugo do promena taktike:

"Promjena svjetskog poloţaja koja je nastupila u

posljednjim godinama, sve veća agresivnost fašistiĉkih,

imperijalistiĉkih zemalja da nacionalne pokrete iskoriste za

rat i za svoje osvajaĉke planove, potstakli su KPJ da

promijeni taktiku u nacionalnom pitanju a da time ne

napusti princip prava sviju naroda na samoodreĊenje do

otcjepljenja'.' U duhu narodnofrontovskog kursa, "KPJ

istupa protiv razbijanja sadašnjeg drţavnog podruĉja

Jugoslavije" [i to je ta bitna taktiĉka promena], "jer hoće da

to preureĊenje drţave postigne mirnim putem, na osnovu

nacionalne ravnopravnosti. Kod današnjih prilika pokret za

otcjepljenje potlaĉenih naroda išao bi na ruku samo

fašistiĉkim imperijalistima i njihovim ratnim ciljevima".

Zato ce sada Partija izjašnjava protiv separatistiĉkih

pokreta Hrvatske [Pavelić-Perĉec] i Makedonije [Ivan

Mihajlov]. Partija ce dalje pravda: "KPJ je pokušala da

promijeni svoju dosadašnju krivu taktiku u nacionalnom

pitanju. Ali je ona kod toga uĉinila razne pogreške. Ona je

novu taktiku u nacionalnom pitanju povezala sa uslovom da

ce najprije likvidira današnji reţim. To je ustvari znaĉilo

produţenje stare orijentacije na otcjepljenje".[30]

Oĉigledno,

novi kurs Kominterne izazvao je u rukovodstvu KPJ ne

male teškoće u preorijentaciji, ali je ipak tek uoĉi samog rata

bilo jasno da KPJ ide kursom odbrane Jugoslavije, što je

došlo do izraţaja u odlukama Pete zemaljske konferencije

KPJ, oktobra 1940. Time je KPJ u stvari ušla u proces

emancipacije od politike Kominterne, što je nagoveštavalo i

mogućnost spora i sukoba sa sovjetskim centrom

of 478

meĊunarodnog radniĉkog pokreta, do ĉega je i došlo već u

toku rata, a sasvim javno i definitivno 1948.

KPJ na Petoj zemaljskoj konferenciji nije odstupila od

naĉela temeljne revizije odnosa i ureĊenja Jugoslavije, od

"borbe za ravnopravnost i samoodreĊenje"; ona je sada

samo nastupila protiv separatistiĉkih pokreta kao

demagoških, koji idu na ruku neprijateljima jugoslovenskih

naroda i nacionalnih manjina. Tako ce za Albance kaţe: "v.

borba za slobodu i ravnopravnost arnautskih manjina na

Kosovu, Metohiji i Sandţaku, a u isto vrijeme i borba protiv

talijanskih agenata koji u tim krajevima nastoje raznim

obećanjima obmanuti ugnjetene Arnaute i izazvati ratni

sukob u tom dijelu Jugoslavije". Vrlo odluĉno, pa ĉak i istim

jezikom kao 1934. i ranije, Partija i 1940. godine stavlja u

prvi plan "borbu protiv kolonizatorskih metoda srpske

burţoazije u tim oblastima i protjerivanje svih onih

koloniziranih elemenata, pomoću kojih srpska burţoazija

ugnjetava makedonski, arnautski i druge narode".

1 Ist. arhiv KPJ II, 35

2 D. Pešić, Jugosl. komunisti, 42. Zanimljivo je, meĊutim, da

je meĊu slovenaĉkim komunistima bila razraĊenija vizija te

balkanske odn. jugoslovenske sovjetske federacije. U

konaĉnom bilansu federativnih jedinica javljaju ce sledeće

oblasti kao sastavni delovi "jugoslovenske federacije":

Slovenija, Hrvatska, Dalmacija, Bosna, Vojvodina, Srbija,

Crna Gora, Makedonija, Vidinska Bugarska, Istoĉna

Bugarska, Juţna Bugarska, te "eventualno" Albanija (D.

Pešić, Jugosl. komunisti, 41),

3 O tome: V Kongres KPJ. Izveštaji. Referati, Beograd 1948,

35 (u glavnom referatu Josipa Broza Tita).

of 478 4 Ist. arhiv KPJ II, 133-141. Statut KPJ donet 1926. u tom

pogledu je veoma jasan: KPJ je sekcija KI "i nosi ime:

Komunistiĉka partija Jugoslavije, sekcija Komunistiĉke

Internacionale" (ĉl. 1; upor. i odredbe ĉl. 2, 33, 50 i 55).

Upor. veoma pregledno i dobro izlaganje D. Pešić na temu

"Stav KPJ prema jugoslovenskoj drţavi 1919-1941 ", prema

izvodu u "Politici" od 19. novembra 1983, u Kulturnom

dodatku IV 222, pod naslovom Put do samostalnog

opredeljenja - str. 9).

5 Ist. arhiv KPJ II, 69-70.

6 Ist. arhiv KPJ II, 76. Formula tlaĉenja nesrpskih

narodnosti, ipak, još nije predvidela postojanje makedonske

nacije. nego u Makedoniji vidi Bugare, Turke i Arnaute.

7 Ist. arhiv KPJ II, 70.

8 Ist. arhiv KPJ II, 420-421. Prema popisu stanovništva od

1921, bilo je u Jugoslaviji 46,67% pravoslavnih prema

39,29% rimokatolika i 11,22% muslimana; Srbo-Hrvata je

bilo 74,4%, Slovenaca 8,5%, Arnauta 3,7% (oko 440000): B.

Manakin, Almanah Kraljevine Jugoslavije IV (1929-1931),

Zagreb 19322.

9 Prvu ozbiljnu, iscrpnu i kritiĉku studiju o tome objavila je

D. Pešić u nav. knjizi, Jugosl. komunisti i nacionalno

pitanje (1983).



of 478 12

Tako i u završnoj reĉi Centralnog odbora NRPJ o

maskiranju velikosrpskog socijal-imperijalizma: Ist. arhiv

KPJ II, 321




16 D. Pešić, Jugosl. komunisti, 226.



19 Ist. arhiv KPJ II, 433, 436.



22 Ist. arhiv KPJ II, 162..

23 Ist. arhiv KPJ II,154.


25 Ist. arhiv KPJ II,183. Sliĉno tome i osloboĊenje Baĉke ce u

ovom dokumentu posmatra kao aneksija maĊarske teritorije

i denacionalizatorska politika velikosrpske burţoazije u

Cevernoj vojvodini koja je stvorila maĊarsku iredentu"

Koliko ce daleko išlo u praktiĉnom sprovoĊenju u ţivot ove

linije konstatuje Desanka Pešić najbolje ce vidi u tome što je

KPJ ispoljila nekritiĉnu naklonost i prema

najreakcionarnijoj antireţimskoj organizaciji"- ustaškoj jer

je ova pokazala najviši stepen odricanja jugoslovenske

of 478

drţave i ĉak protiv nje vodila oruţane akcije Otuda

propagandna podrška ustašama za vreme njihovog pokušaja

pobune u Lici 1932 godine (D. Pešić, Jugosl komunisti, 258)



28 Ist. arhiv KPJ II, 262, 265.



31 V kongres Komunističke partije Jugoslavije. Izveštaji.

Referati. Beograd 1948, 252.

3. KPJ i Kosovo za vreme NOB-a 1941-1945.

Rat i okupaciju 1941. godine Komunistiĉka partija

Jugoslavije je doĉekala sa jasno izraţenim stavom odbrane

Jugoslavije, ali i sa još uvek vaţećim nasleĊem takve

interpretacije nacionalnih odnosa u Jugoslaviji, po kojoj ce

srpska nacija i njena burţoazija javljaju kao hegemon i

ugnjetaĉ, te valja podrţavati sve pokrete koji idu ka

likvidaciji velikosrpske hegemonije. Vaţno je uoĉiti da ce u

odnosu na albansku manjinu nije izmenio polazni stav, stav

da su Kosovo i Metohija [pa ĉak i Sandţak] u stvari

"albanska zemlja", te da je duţnost KPJ da pomogne

osloboĊenje albanske manjine, boreći ce samo protiv

fašistiĉke varijante tog "osloboĊenja". Sudar sa masovnim

iredentistiĉkim i šovinistiĉkim raspoloţenjem albanske

manjine u Jugoslaviji aprila 1941. doveo je zato organizaciju

KPJ na Kosovu u velike politiĉke, pa i praktiĉne neprilike.

of 478

Prva nevolja s kojom ce partijska organizacija u ovoj oblasti

sudarala nastala je upravo zbog neprihvatanja

jugoslovenske odrednice pokreta. Sekretar Mesnog komiteta

KPJ za Kosovsku Mitrovicu, Ali Šukrija, vajka ce u pismu

Oblasnom komitetu novembra 1941: "Mislili smo za 28.

[novembar - nacionalni praznik Albanije - D. B.] da izdamo

jedan letak gde ćemo objasniti o 28. novembru] i pozvati

narod u borbu protiv okupatora, razotkrivajući ga sasvim.

Samo potpis letka apsolutno nemoguće da sadrţi reĉ

Jugoslavija, jer ćemo samo izgubiti a ne dobiti šire mase. A

bih li je ja potpisao", domišlja ce Šukrija, "za M. K.

komunistiĉke partije] na Kosovu i Metohiji?"[1]

Godinu

dana kasnije situacija nije ništa drukĉija. Na proširenom

sastanku Oblasnog komiteta KPJ krajem decembra 1942. u

selu Vrelu reĉeno je da šiptarske mase "ne vole ono ime

Jugoslavija [kada ce potpisuju proglasi sa Komunistiĉka

partija Jugoslavije] i da nema efekta i bolje bi bilo kada bi ce

drukĉe potpisivalo". U zakljuĉcima sa toga sastanka

istaknuto je nasuprot tome da je NOB borba protiv

okupatora i za nacionalno osloboĊenje koja ce mora

provoditi na revolucionaran naĉin; KPJ ne moţe da prizna

fašistiĉko rasparĉavanje Jugoslavije; ona je za

revolucionarno samoodreĊenje osloboĊenih naroda. Kada

bude isteran okupator i uništene njegove sluge, pred svim

narodima Jugoslavije biće postavljeno da urede ţivot onako

kako oni hoće. Suprotan stav ide na ruku okupatoru.[2]

Jednu godinu kasnije otišlo ce već dosta daleko u popuštanju

albanskom nacionalizmu. U rezoluciji sa novembarskog

Pokrajinskog savetovanja KPJ za Kosovo i Metohiju 1943.

promenjeno je ime partijske organizacije - umesto srpskog

"Metohija" stavljeno je albansko ime "DukaĊin", jer

"narod" tako zove ovu oblast,[3]

mada je to geografsko ime

of 478

znatno šire od Metohije, pošto obuhvata i dobar deo severne

Albanije s one strane jugoslovenske granice. Promena nije

beznaĉajna, jer je vezana i za formiranje

narodnooslobodilaĉkih odbora kao organa nove narodne

vlasti, te ce upravo tada zakljuĉilo da ce preduzme sazivanje

šire konferencije radi stvaranja zajedniĉkog

narodnooslobodilaĉkog odbora za ĉitavo Kosovo i

DukaĊin.[4]

To je već akt od izvesnog drţavnopravnog

znaĉaja, koji ce mora posmatrati i u politiĉkoj genezi buduće

kosovsko-metohijske autonomije. Konferencija je odrţana,

ali ne na jugoslovenskoj teritoriji nego na drţavnoj teritoriji

Albanije, u selu Bujanu,[5]

31. decembra 1943. i 1-2. januara

1944. U Zborniku dokumenata iz HOP peĉeno je da je

konferenciji prisustvovalo 49 delegata iz svih srezova

Kosmeta, osim iz gnjilanskog, ali to, izgleda, nije sasvim

taĉno. "Ni srezovi, ni pojedini krajevi Oblasti nisu mogli biti

ravnomerno zastupljeni na toj konferenciji", veli Pavle

Jovićević, tada sekretar OK KPJ i jedan od organizatora i

uĉesnika ove konferencije, u svom sećanju na te dane. Po

njemu nacionalni sastav delegata nije odgovarao

nacionalnom sastavu stanovništva oblasti. Taj sastav je bio

dvojako narušen: konferenciji su prisustvovali kao delegati i

Albanci koji nisu bili jugoslovenski drţavljani niti su ţiveli

na jugoslovenskoj teritoriji - iz kraja u kojem je odrţana

konferencija, iz onog dela Malesije koji je pripadao i

pripada Albaniji. Od ukupno 51 delegata - takvih je bilo 10

[jedan delegat je bio iz Plava, takoĊe van teritorije Kosova i

Metohije]; to znaĉi da jedna petina delegata nije bila sa

teritorije Kosova i Metohije. Pored toga, od 51 delegata bilo

je svega 7 Srba i Crnogoraca, što nikako ne odgovara

ondašnjem nacionalnom sastavu stanovništva oblasti.[6]

of 478

Zakljuĉci konferencije doneti su oĉigledno pod uticajem

jedne albanske, u suštini iredentistiĉke koncepcije. Pošto je u

preambuli istaknuta narodnofrontovska baza ovih odluka,

konstatovano je u taĉki prvoj, pod b.: "Prvi imperijalistiĉki

rat završio ce Versajskim ugovorom, koji je pored drugih

nepravdi stvorio i Jugoslaviju da bi zadovoljio velikosrpsku

hegemonistiĉku kliku na ĉelu sa kraljem Aleksandrom. Tako

stvorena Jugoslavija, bez pitanja i protiv volje naroda, bila

je tipiĉna zemlja nacionalnog, politiĉkog i ekonomskog

ugnjetavanja u Evropi". To je skoro doslovno ponovljena

formula Ĉetvrtog kongresa KPJ iz 1928, odnosno klasiĉna,

ali predfrontovska formula Kominterne. Rezolucija

nastavlja u istom duhu, prelazeći na pitanje albanske

narodnosti: "Šiptarski narod na Kosovu i Metohiji, ne samo

da je bio politiĉki, nacionalno i ekonomski ugnjeten, nego i

podvrgnut fiziĉkom istrebljenju. Odricana su mu sva

nacionalna prava [nemanje škola na maternjem jeziku,

spreĉavanje kulturnog, politiĉkog i ekonomskog razvitka].

Njegovi takozvani pretstavnici bili su verni agenti

velikosrpske hegemonistiĉke klike za pljaĉku i ugnjetavanje.

Vrhunac ekonomskog iskorišćavanja bila je agrarna

reforma, koja je imala za cilj: zaoštravanje mrţnje izmeĊu

Šiptara, Srba i Crnogoraca, da osiromaši Šiptare do tog

stepena da budu prinuĊeni da ce iseljavaju, da stvori jedno

reakcionarno uporište na Kosovu i Metohiji, a da ce oslabe

revolucionarne snage narodnih masa Crne Gore, dajući im

zemlju na Kosovu i Metohiji. Šiptarski narod Kosova i

Metohije", nastavlja ce sada u duhu revidirane nacionalne

politike iz 1936, "posle kapitulacije Jugoslavije kao narod

bez dovoljno svesti, kojemu je bilo dogorelo do nokata, bio je

gotov da pozdravi kao prijatelja svakog onog ko bi mu

promenio ono stanje. Ĉak i krvoloĉni vojnici fašizma, koji su

bili okrvavili ruke krvlju naroda Šipnije", priznaje ce

of 478

u Rezoluciji, "priznavani su kao spasioci... Klika izdajica

koristeći raspoloţenje šiptarskih masa u toku vladavine

velikosrpskih hegemonista, prevariše šiptarski narod i ne

dadoše mu da ĉuje pravi glas svojih sinova, da je fašizam

zakleti neprijatelj svakog naroda, pa prema tome i

šiptarskog". U završnom paragrafu ce, posle ove osude

fašistiĉke varijante ujedinjenja, ipak stavlja u izgled jedna

druga, revolucionarna varijanta ujedinjenja sa Albanijom, i

doslovno kaţe: "Kosovo i Metohija je kraj koji je naseljen

najvećim delom šiptarskim narodom, a koji kao i uvek, tako

i danas - ţeli da ce ujedini sa Šipnijom [Albanijom -D. B.].

Prema tome osećamo za duţnost ukazati pravi put kojim

treba da poĊe šiptarski narod da bi ostvario svoje teţnje.

Jedini put da se Šiptari Kosova i Metohije ujedine sa

Šipnijom jeste zajedniĉka borba sa ostalim narodima

Jugoslavije protiv okupatora i njegovih slugu. Jer je to

jedini put da ce izvojuje sloboda, kada će svi narodi pa i

Šiptari biti u mogućnosti da ce izjasne o svojoj sudbini sa

pravom na samoopredeljenje do otcepljenja. Garancija za

ovo jeste NOVJ, kao i NOVŠ sa kojom je usko povezana.

Pored ovoga za ovo su garancije našli veliki saveznici:

Sovjetski Savez, Velika Britanija i Amerika [Atlantska

povelja, Moskovska i Teheranska konferencija]".[7]

MeĊu

potpisnicima ove rezolucije su Mehmed Hodţa, kao

predsednik NOO, Pavle Jovićević, kao prvi, i Rifat Beriša,

kao drugi potpredsednik, zatim Dţevdet Doda, Fadilj

Hodţa, Hajdar Duši, Zećirija Redţa - ĉlanovi predsedništva,

i niz ostalih ĉlanova [Imer Pulja, Dţavid Š. Nimani itd.].

Proglas Oblasnog NOO od 2. januara 1944, izdat sa te

konferencije, pozdravlja odluke AVNOJ-a, koje razume

tako da je "za uvek sahranjena Versajska Jugoslavija,

zemlja nacionalnog, socijalnog i politiĉkog ugnjetavanja".

of 478

Šiptari ce pozivaju da stupe u zajedniĉku borbu sa Srbima i

Crnogorcima protiv okupatora i njihovih pomagaĉa, "jer

samo zajedniĉka oruţana borba protivu okupatora i

njegovih pomagaĉa jeste put kojim ćete doći do slobode i

prava na samoopredeljenje i otcepljenje", ĉime ce Proglas u

stvari vezuje za formulaciju završnog paragrafa taĉke

I Rezolucije od 2. januara 1944. godine.[8]

Delegati Kosova i Metohije nisu uspeli da ce probiju do

Jajca i nisu uĉestvovali na Drugom zasedanju AVNOJ-a.

Već krajem januara Pokrajinski komitet za Kosovo i

"DukaĊin" pokušava da u kontaktu sa CK KPJ izaĊe iz

protivreĉne situacije u kojoj ce našao posle zakljuĉaka

Konferencije u Bujanu. "Mi uviĊamo izvesne propuste, kao i

neke nedostatke i greške, ali u situaciji u kojoj smo bili

drukĉe ce nije moglo za sada postaviti".[9]

Odgovor CK KPJ

sa kritikom upućen je Oblasnom komitetu tek 28. marta

1944, potpisan od strane Milovana Đilasa. Kritikuje ce

formiranje Pokrajinskog komiteta "zato što vaš kraj nije

neka posebna kompaktna oblast"; nije trebalo menjati naziv

Metohija u DukaĊin, "iz prostog razloga što pod DukaĊin

spadaju i krajevi koji prelaze preko bivše jugoslovenske

granice", no taj ce naziv moţe zadrţati "ako narod... taj kraj

zaista tako zove". Ne treba prelaziti okvire Oblasnog

komiteta: ne treba stvarati Zemaljsko antifašistiĉko veće

narodnog osloboĊenja, nego ce treba zadrţati na Oblasnom

NOO. Opominje ce da ne sme da doĊe do nesporazuma

izmeĊu Oblasnog komiteta i albanskih drugova [tj. drugova

iz Albanije - D. B.] "zbog raznih razgraniĉenja i sl.", jer "to

danas nije vaţno"; glavno je borba protiv okupatora.

Kritikuju ce zatim rezolucija sa savetovanja na Šar-planini

od 4-5. novembra 1943. i proglas povodom oktobarske

revolucije zbog izvesnih "krupnih politiĉkih grešaka, kako

of 478

sektaškog tako i oportunistiĉkog karaktera". Odluke

AVNOJ-a omogućuju pravo na samoopredeljenje, ali su

uperene protiv svih hegemonista, pa i velikoalbanaca; pravo

na samoopredeljenje [ne pominje ce i pravo na otcepljenje!]

moţe da ce stekne samo borbom protiv nemaĉkog

imperijalizma. Ratovati s Nemcima protiv HOB i POJ i

protiv albanskog oslobodilaĉkog pokreta a istovremeno

priĉati o "ujedinjenju" Albanije znaĉi raditi isto što i svi

drugi kvislinzi u Jugoslaviji, i posebno protiv nezavisnosti i

budućnosti albanskog naroda. "Danas ce, drugovi, radi ne o

tome da ce razgraniĉi Albanija i Jugoslavija - obe okupirane

od Nemaca - nego da ce obe, oruţanom borbom, oslobode od

njih. Zato svako postavljanje pitanja razgraniĉenja, - ustvari

pomaţe Nemcima da potstiĉu jedan narod protiv drugog".

Obrnuto, susedni mali narodi, kao na primer Albanci, mogu

da ce relativno lako oslobode u naslonu na narode

Jugoslavije. Zato bi danas bilo "iz osnova pogrešno

postavljati ili rešavati ma kakva sporna pitanja". Najzad,

CK KPJ ce ovde izjašnjava energiĉno protiv popularisanja

Balkanskog štaba, koji "i ne postoji" i ĉije bi ce znaĉenje u

praksi svelo na to da "umanji znaĉaj našeg pokreta, našeg

Vrhovnog štaba, a pred inostranstvom bi izgledalo kao da ce

stvara neka balkanska "internacionala", što bi reakcija svih

boja mogla samo da iskoristi za izolaciju oslobodilaĉkih

pokreta".[10]

Na formiranju Balkanskog štaba, u duhu

budućeg udruţivanja u Balkansku federaciju, radio je

Svetozar Vukmanović Tempo u toku leta 1943, ali je ceo taj

poduhvat i dogovor likvidiran posle Titove intervencije od

21. septembra i oktobra 1943. godine.[11]

Kritika CK KPJ

prihvaćena je doslovno od Oblasnog komiteta, što ce vidi iz

direktive OK od 18. juna 1944. godine.[12]

of 478

Za razjašnjenje nekih okolnosti koje su dovele do

konferencije u Bujanu znaĉajan je jedan raniji izveštaj

Svetozara Vukmanovića Tempa Centralnom komitetu KPJ,

od 8. avgusta 1943, o vojno-politiĉkoj situaciji u jugoistoĉnoj

Srbiji, Makedoniji, Kosovu i Metohiji, Grĉkoj i Albaniji. On

veli da je aprila 1943. naišao na Kosovu i Metohiji "na zaista

tešku situaciju"; partijske organizacije su zauzimale

sektaški stav - no prema kome: prema nacionalistiĉkim

albanskim grupama, "koje su istina šovinistiĉki raspoloţene

prema Srbima, ali su istovremeno neprijateljski raspoloţene

prema italijanskom okupatoru"; trebalo je, dakle

uspostaviti saradnju sa albanskim nacionalistima, i to bez

obzira na njihovu šovinistiĉku mrţnju prema srpskom

narodu. MeĊusobna mrţnja Šiptara i Srba, po Tempu,

koĉila je razvitak NOB-a, ali je ona posledica kako

"dugogodišnjeg robovanja pod velikosrpskom reakcijom"

[!], tako i dosadašnjeg sektaškog rada OK i partijskih

organizacija. "Šiptarske mase u celini traţe pripojenje

Albaniji", tvrdi Tempo, "i postoji realna opasnost da te

mase mobiliše reakcionarna šovinistiĉka grupacija iz stare

Albanije "Bali Kombtar". Vukmanović obaveštava CK da

CK KP Albanije i Miladin Popović, delegat KPJ u Albaniji,

predlaţu da ce šiptarske mase stave pod komandu jednog

šiptarskog štaba na Kosmetu, koji bi bio pod komandom

Glavnog štaba Albanije a srpske mase pod komandom našeg

Štaba. Miladin Popović ĉak misli da je potrebno da ce

Metohija i organizaciono-partijski uklopi u sastav KP

Albanije. Tempo priznaje da bi te mere zaista olakšale

prikupljanje albanskih masa u NOB, "ali s druge strane mi

bismo izgubili mnogo kod srpskog naroda", pa zato traţi

savet CK.[13]

of 478

Oštru kritiku uputio je Oblasnom komitetu Svetozar

Vukmanović u uputstvu od 2. oktobra 1943, jer ce iz

materijala OK, po njemu, vidi da oni već sada potpadaju

pod uticaj velikoalbanske klike u pogledu budućih granica

izmeĊu Jugoslavije i Šipnije. On zato objašnjava jasan stav

KPJ: za zajedniĉku borbu naroda Kosmeta i ostalih naroda

Jugoslavije; tim putem svi narodi Kosmeta izvojevaće svoju

punu nacionalnu slobodu. "Što ce tiĉe pitanja budućih

granica izmeĊu Jugoslavije i Šipnije, to će ce rešavati u

bratskoj slozi i saradnji izmeĊu Narodno-oslobodilaĉke

vojske Jugoslavije i Veća narodnog osloboĊenja Jugoslavije i

Narodno-oslobodilaĉke vojske Albanije i Veća narodnog

osloboĊenja Albanije na osnovu prava samoopredeljenja

naroda. Kako će ce vršiti ta razgraniĉenja to će zavisiti od

razvoja politiĉke situacije u Jugoslaviji i Albaniji. A mi

danas ne smemo ništa odreĊeno postavljati po tom pitanju".

Isto tako izjašnjava ce protiv oportunistiĉkog tretiranja

HOB Kosova i Metohije kao neke zasebne vojske na ravnoj

nozi sa NOVJ i NOVŠ.[14]

Najzad, još pre Drugog zasedanja AVNOJ-a, sam Tito

upozorava Tempa u pismu od 9. novembra 1943. da pitanje

samoopredeljenja naroda treba postaviti tek posle pobede

nad Nemaĉkom i kvislinzima. "Federacija balkanskih

naroda postavlja ce sada za nas", veli Tito, "kao agitaciona

parola. Nepravilno je sada postavljati i u Metohiji

prikljuĉenje Albaniji, jer to znaĉi jašiti na repu albanske

reakcije i slabiti front svih snaga Metohije u borbi protiv

Hitlera kao glavnog neprijatelja na Balkanu. Drţite ce

atlantske povelje i sporazuma u Moskvi".[15]

Politiĉka istorija narodnooslobodilaĉkog rata i revolucije u

Jugoslaviji svakako će u budućim istraţivanjima doći do

of 478

taĉnih saznanja o toku i razlozima konaĉnog zaokreta KPJ

na kurs integriteta Jugoslavije kao drţave i

meĊunarodnopravnog subjekta. Prema onom što ce do sada

zna, jasno je da ce u razdoblju izmeĊu Prvog i Drugog

zasedanja AVNOJ-a, tj. izmeĊu novembra 1942. i novembra

1943. godine odigrao niz dogaĊaja koji su Komunistiĉku

partiju Jugoslavije doveli u sukob sa linijom Kominterne

[ukinute 1943] odnosno SSSR i Staljina liĉno: u pitanju je

proces emancipacije KPJ, koja je svoju novu i sigurnu bazu

videla u Jugoslaviji kao postojećem meĊunarodnom

subjektu, kao drţavi koja ce moţe revolucionarno menjati

upravo pod uslovom da ce saĉuva njen integritet. Priprema

Drugog zasedanja AVNOJ-a znaĉila je razradu jedne nove

drţavnopravne koncepcije buduće Jugoslavije, ali bez toga

da ce dovede u pitanje njen meĊunarodnopravni kontinuitet.

Stoga je već u tom trenutku bilo neprihvatljivo bilo kakvo

izdvajanje ili obećanje izdvajanja, bilo kakvo prejudiciranje

"prava na samoopredeljenje". Štaviše, koliko god ce u

dokumentima KPJ od 1935. govorilo o pravu na otcepljenje,

u ratnim dokumentima CK KPJ to ce pravo skoro ne

pominje, već ce govori samo o naĉelu samoopredeljenja, koje

će ce kroz zajedniĉku borbu konsumirati u jednoj drţavnoj,

mada federativno preureĊenoj zajednici. Doduše, u

preambuli glavne odluke AVNOJ-a o izgradnji Jugoslavije

na federativnom principu, od 29. i 30. novembra 1943,

pominje ce "pravo svakog naroda na samoopredeljenje,

ukljuĉujući pravo na otcepljenje ili na ujedinjenje sa drugim

narodima", ali ce c pozivom na istinsku volju svih naroda

Jugoslavije, osvedoĉenu u toku trogodišnje zajedniĉke

narodnooslobodilaĉke borbe, odluĉuje da ce svi narodi

udruţe u federativnu zajednicu Jugoslavije. AVNOJ zato

naglašava već u prvoj taĉki da "narodi Jugoslavije nikada

nisu priznali i ne priznaju raskomadanje Jugoslavije sa

of 478

strane fašistiĉkih imperijalista", te da su "u zajedniĉkoj

oruţanoj borbi dokazali svoju ĉvrstu volju da ostanu i dalje

ujedinjeni u Jugoslaviji"; ta Jugoslavija će, naravno, biti

izgraĊena na federativnom principu, koji će obezbediti punu

ravnopravnost Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i

Crnogoraca, odnosno naroda Srbije, Hrvatske, Slovenije,

Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine" [t. 2].

Posebno ce naglašava da će ce "nacionalnim manjinama u

Jugoslaviji obezbediti sva nacionalna prava" [t. 4].[16]

Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a imale su da uĉine kraj

špekulacijama oko teritorijalnog integriteta buduće

Jugoslavije, ali time nije iskljuĉeno, u okviru federativnog

ureĊenja zemlje, da mnogi zahtevi "ugnjetenih nacija" budu

konaĉno zadovoljeni. No znaĉajno je što na Drugom

zasedanju AVNOJ-a još nije formulisana pokrajinska

odnosno oblasna autonomija kao elemenat federacije, ĉak ni

u okviru republike Srbije. Do toga će doći tek po završenom

ratu.

1 Zbornik 1/19, 28 (br. 3).

2 Zbornik 1/19, 189-190 (Br. 32).

3 Zbornik 1/19, 310-323, osobito 315 (br. 60).

4 Zbornik 1/19, 314 (br. 60).

5 Na sekciji "Prokletije" 1:100 000, to je selo Bunjaj (sic)

iznad reke Valbone, oko 10 km uzvodno od njenog ušća u

Drim, kraj mesta Koljgecaj

6 Intervju Pavla Jovićevića objavili su B. Zeĉević i M.

Milošević u NIN-u br. 1719 od 11. decembra 1983. pod

naslovom Zloupotreba jednog ratnog dokumenta (str 11-14).

of 478 7 Narodni odbor Autonomne Kosovsko Metohijske oblasti

1943-1953. Osnovni materijali sa zasedanja, izd. Nar. odbora

AKMO, Priština 1955, 7-12; upor. Zbornik 1/19, 310-323 (br

60), 376-382 (br 80) - gde je i napomena na str. 377 o

konferenciji.

8 Zbornik 1/19, 376-382, posebno str. 379-380.

9 Zbornik 1/19, 420-421 (br 93).

10 Zbornik 1/19, 461-466 (br. 104). U tom pismu je prvi put

reĉeno da "Albanci mogu nositi albansku zastavu, ali s

petokrakom zvezdom" (str. 465).

11 S. Nešović, B. Petranović, AVNOJ. 392, nap. 10; upor.

tamo, 385-386, 388; Zbornik II/10, 310: "Poruĉite na bilo

koji naĉin Tempu da ne stvara Balkanski štab jer je to sad

politiĉki nepravilno".

12 Zbornik 1/19, 577-580 (br. 143). Za odnos prema rezoluciji

PK odn. Oblasnog NOO u Bujanu karakteristiĉna je i

kritika koju je politiĉki komesar Prve kosovsko-metohijske

brigade, Mita Miljković, uputio 26, jula 1944. sekretaru

Oblasnog komiteta. On misli da formulacije u rezoluciji

postavljaju mogućnost otcepljenja Kosova i Metohije od

Jugoslavije, a isticanje te mogućnosti danas (1944 - D. B.),

posmatrane sa stanovišta današnjeg razvitka snaga u jednoj

i drugoj zemlji i perspektiva daljeg razvitka borbe, znaĉi

grešku. Miljković primećuje da nigde u rezoluciji nije

odluĉno formulisano da Kosmet treba da ostane u okviru

federativne Jugoslavije. "Ovo moje mišljenje proizišlo je",

kaţe on, "iz pisma druga Tita C(entralnom) K(omitetu)

Albanije po pitanju diskusije oko granice (t. da li Kosmet da

bude pod G(lavnim) Š(tabom) A(lbanije), gde je drug Tito

of 478

podvukao da velikošiptarska reakcija teţi da Kosovo odvoji

od Jugoslavije zbog plašnje za svoje sebiĉne interese i da

onaj ko ma ĉim odvraća Kosmet od današnje Jugoslavije

navija vodu na mlin velikošiptarske reakcije" Zbornik 1/19,

599-600, (br. 152).

13 Zbornik II/10, 143-165 (br. 65).

14 Zbornik II /10, 339-341 (br 161).

15 Zbornik II /11, 41-42 (br 23). Tempovo uputstvo na osnovu

toga Zbornik II /11, 127-128 (br 71), upor. i Titovo pismo

Tempu od 6. HII 1943, Zbornik II /11, 196-198 (br. 104), gde

je Tito odluĉno protiv parole o prisajedinjenju Kosova i

Metohije Albaniji u tom trenutku ( "danas") koju pred laţe

Miladin Popović delegat KPJ i protiv stava o komandi

albanskog Glavnog štaba nad Metohijom. Povodom svega

toga (Makedonija Kosovo itd.) Tito istiĉe da naša aktuelna

parola ne moţe biti ni balkanska federacija a ni ujedinjenje

s Bugarima, iako mi opšte propagandno postavljamo i

istiĉemo ţelju naroda Jugoslavije da Bugari stupe s njima u

jednu jedinstvenu buduću federativnu zajednicu, a govorimo

opšte propagandno i o bratstvu i jedinstvu naroda Balkana".

Tito preporuĉuje da ce motri na meĊunarodnu situaciju i

pravo znaĉenje kombinacija o raznim federacijama te da ce

strogo pridrţava naših parola i stavova, a da ce ne upušta u

krupne i apstraktne kombinacije (Zbornik II /11, 198).

16 S. Nešović - B. Petranović, AVNOJ, 452-153

4. Jugoslovensko-albanski odnosi i pitanje Kosova u svetlu

politike KPJ prema KPA 1939-1948.

of 478

Pitanje Kosova i Metohije odnosno ukupan problem

poloţaja albanske manjine u Jugoslaviji i njenih perspektiva

na širem planu mora ce posmatrati i u sklopu balkanske

politike Kominterne [bar do ukidanja ove organizacije

1943], i u svetlu politike i dejstva KPJ na internacionalnom

planu.

Nema nikakve sumnje u to da je KPJ pruţila suštinsku

pomoć u stvaranju KP Albanije.[1]

Frakcijski razjedinjene

grupe i ćelije albanskih komunista raspustila je Kominterna

1937, ali do reorganizacije i sreĊivanja prilika nije došlo ni

posle toga. Inicijativu za nov pokušaj organizovanja partije

u Albaniji ima CK KPJ 1939. godine, koji uspostavlja vezu

sa albanskim komunistima preko sekretara Oblasnog

komiteta za Kosovo i Metohiju, Miladina Popovića. Veza je

prekinuta hapšenjem Popovića, ali je obnovljena 1941.

inicijativom jedne skadarske grupe [Fadilj Hodţa]. U

Albaniji potom rade zajedno Dušan Mugoša i Miladin

Popović, sa ovlašćenjima delegata KPJ. Albanska partija je

formirana na konferenciji u Tirani 8. novembra 1941. U

rezoluciji je istaknut zadatak KPA "da razvijemo ljubav i

borbenu saradnju sa svim narodima Balkana, a pogotovu s

narodima: srpskim, grĉkim, crnogorskim i makedonskim,

koji ce herojski bore za svoje nacionalno

osloboĊenje".[2]

Partijska organizacija ce konsoliduje u toku

zime 1941/42, a priprema ce i zapoĉinje oruţana borba

protiv italijanskog okupatora. Delegati KPJ uspostavljaju

vezu sa Centralnim komitetom tek avgusta 1942, kada ce

Dušan Mugoša probio do slobodne teritorije u Glamoĉu.

Tada je od Kominterne zatraţeno i dobijeno priznanje KPA

i odobrenje za saziv Prve zemaljske konferencije KPA. Ta

konferencija je odrţana u selu Labinot kraj Elbasana 17-22.

marta 1943. Delegacija KPJ na toj konferenciji donela je

of 478

albanskom rukovodstvu Titovo pismo [22. septembra 1942]

sa instrukcijama Kominterne i drugim savetima za

organizovanje i ĉišćenje partijskih redova. Odluĉeno je da ce

stvori HOB Albanije, a kao instruktor je u Albaniju radi

toga upućen Svetozar Vukmanović Tempo u leto 1943.

To je, inaĉe, vreme velikih raspri o nacionalnom programu i

karakteru narodnooslobodilaĉke borbe i politike KPA u

tome. Jedan od problema sa kojima su ce posebno

jugoslovenski delegati i politiĉki i vojni instruktori u

Albaniji morali nositi bio je i stav albanskih komunista

prema ideji "etniĉke Albanije". Kako veli Dedijer, pojedina

su rukovodstva komunistiĉkih grupa u neku ruku ĉak i

odobravala okupaciju Jugoslavije i Grĉke, nadajući ce da će

im Hitler i Musolini stvoriti "Veliku Albaniju", u koju treba

da uĊu Kosovo i Metohija i Ćamerija.[3]

Na prvoj

konferenciji KPA [1941] taj stav je osuĊen kao šovinistiĉki,

ali time problem generalne linije KPA u nacionalnom

pitanju uopšte nije skinut s dnevnog reda. Štaviše, Glavni

NOO Albanije, formiran na konferenciji u Pezi septembra

1942. po modelu narodne vlasti koja je nastajala u

jugoslovenskoj revoluciji, u nastojanju da postigne opšti

front nacionalnih snaga za borbu protiv okupatora, ulazi u

pregovore sa nacionalistiĉkim i uglavnom prozapadnim

[anglofilskim] "Bali Kombtarom" [Nacionalnim frontom].

Na konferenciji u Muki 1-2. avgusta 1943, znaĉi u jeku

organizovanja narodne vlasti i HOB Albanije, takoreći na

oĉi jugoslovenskih delegata, postignut je sporazum sa

balistima: formiran je zajedniĉki "Odbor nacionalnog

spasa", kome ce daju sve kompetencije za rukovoĊenje

narodnooslobodilaĉkim pokretom, usvajaju ce

nacionalistiĉke parole i simboli, a što je najvaţnije - prihvata

ce parola "etniĉke Albanije", u koju ulazi i Kosovo.[4]

Vaţno

of 478

je naglasiti da su na konferenciji u Muki uĉestvovali i

ĉlanovi CK KPA i delegati odnosno ĉlanovi Glavnog NOO

Albanije, ĉime je došla do izraţaja nesumnjivo

nacionalistiĉka struja u albanskoj partiji, spremnost da ce

narodni front borbe protiv okupatora gradi na klasiĉnim

ciljevima i parolama nacionalistiĉkog programa

velikoalbanskog hegemonizma. Na oštru i tada efikasnu

reakciju delegata KPJ nije trebalo dugo ĉekati: neposredno

posle Muke sazvana je druga konferencija Glavnog NOO, u

Labinotu, na kojoj je zauzet negativan stav prema "Bali

Kombtaru".

Sva ova zbivanja u albanskoj partiji odraţavala su ce i na

situaciji Kosova i Metohije, u radu partijskih organizacija i

ĉitavog NOP-a meĊu Albancima na teritoriji Jugoslavije.

Odjek toga kolebanja, ali i prikrivene dominacije

velikoalbanskog nacionalizma u KPA i rukovodstvu NOVA,

moţe ce, a kako nama izgleda, i mora videti u politiĉkoj

platformi osnivaĉke konferencije Oblasnog [Pokrajinskog]

NOO Kosova i "DukaĊina" u Bujanu oko Nove 1944.

godine, o kojoj je već bilo reĉi. Još više od toga: predlozi da

ce albanske [šiptarske] partizanske jedinice na Kosovu i

Metohiji podrede komandi Glavnog štaba NOVA, o ĉemu ce

raspravljalo sve do leta 1944, pokazuju da ce albanska

partija u stvari nikada nije odrekla izvesnih pretenzija

prema Kosovu i drugim teritorijama sa albanskom

nacionalnom manjinom u Jugoslaviji, te da je parola

"etniĉke Albanije" samo privremeno i prividno, a oĉigledno

i pod pritiskom saradnje sa KPJ i NOVJ, potisnuta u zadnji

plan.[5]

Uporedo s tim su u toku 1944. godine tekle i organizacione

mere radi konstituisanja nove vlasti i drţave u Albaniji, po

of 478

modelu ostvarenom pre toga u Jugoslaviji. Prvi

Antifašistiĉki kongres u Permetu 24. maja 1944, na kome su

ce skupili delegati iz cele zemlje, formirao je Antifašistiĉko

veće narodnog osloboĊenja Albanije [AVNOA], kao vrhovno

zakonodavno i izvršno telo zemlje, a pored toga odluĉio da

ce kralju Zogu zabrani povratak u Albaniju, da ce ponište

ugovori i sporazumi albanskih vlada pre 1939, te da ce ne

prizna vlada koja bi eventualno bila formirana van Albanije

ili na teritoriji Albanije. AVNOA i HO odbori proglašeni su

za jedinu vlast u zemlji. Sve su te odluke potvrĊene na

prvom zasedanju AVNOA odmah u nastavku kongresa.

AVNOA ce obratio i Titu, telegramom u kome je reĉeno da

je borba naroda Jugoslavije "garantira bratstva balkanskih

naroda i ostvarenja ideje balkanske konfederacije".[6]

Drugo

zasedanje AVNOA u Beratu, 20. oktobra 1944, proglasilo je

Nacionalni komitet privremenom demokratskom vladom

Albanije, na sugestiju Josipa Broza Tita.

Oĉigledno je da je KPJ odigrala vaţnu ulogu u stvaranju

KPA, u organizovanju NOP-a Albanije, u formiranju i

konstituisanju organa nove vlasti i drţavnopravnog lika

nove drţave. U završnim operacijama na teritoriji

Jugoslavije, potom, uglavnom na inicijativu Vrhovnog štaba

NOVJ, uĉestvovale su i dve divizije NOVA [Peta i Šesta].

Operisale su u dolini Lima i u Sandţaku, u borbama za

Višegrad i Dobrun, odnosno na Kosovu i Metohiji - u

borbama za osloboĊenje Prizrena i Đakovice.[7]

Još krajem 1943, verovatno u novembru, CK KPJ uputio je

pismo albanskoj partiji kao odgovor na pitanja koja su ce

ticala budućnosti Kosova i Metohije. Tu je izreĉena oštra

ocena da "postavljati danas pitanje prisajedinjenja" ide na

ruku reakciji i okupatoru. "Samo oruţana borba protiv

of 478

okupatora moţe jasno pokazati što ko hoće i iskovati stvarnu

demokratiju i bratstvo naroda, a nije ni potrebno

naglašavati da izmeĊu nas i demokratske

antiimperijalistiĉke Albanije to pitanje ne moţe biti

problem... Nova Jugoslavija koja nastaje biće zemlja

slobodnih naroda, pa prema tome u njoj neće biti mesta

nacionalnom ugnjetavanju ni albanskih manjina".[8]

Pada u

oĉi da pismo CK KPJ govori o albanskim manjinama, za

koje neće biti nacionalnog ugnjetavanja, ali u novoj

Jugoslaviji, što implicitno znaĉi odbijanje svakog razgovora

o promeni teritorijalnog statusa oblasti nastanjenih

Albancima u Jugoslaviji i dovoĊenje u pitanje teritorijalnog

integriteta buduće, socijalistiĉke Jugoslavije. Taj stav, sa

kojim smo ce upoznali i u nizu drugih dokumenata kojima

ce reaguje na kolebljivo drţanje kosovskih komunista u toku

1943. i 1944, nalazi ce na liniji konstituisanja Jugoslavije kao

drţave koja ĉuva svoj drţavnopravni kontinuitet, pored

ostalog, i ĉuvanjem svoga teritorijalnog integriteta. Pitanje

albanske manjine je, znaĉi, i u ovom dokumentu postavljeno

kao unutrašnje pitanje Jugoslavije.

Iz nekih navedenih dokumenata KPA i AVNOA, meĊutim

moţe ce na strani KPA naslutiti i jedna suprotna linija:

išĉekivanje da će albansko-jugoslovenski odnosi biti

razrešeni u sklopu jedne socijalistiĉke balkanske

konfederacije. Tako ce, na primer, i u poruci Vrhovnog

štaba NOVA [sa potpisom Envera Hodţe] vrhovnom

komandantu NOVJ, Josipu Brozu Titu, aprila 1944,

upućenoj po Miladinu Popoviću, podseća na jedinstvo

albanskog i jugoslovenskih naroda u borbi "za stvaranje

novog, demokratskog i federativnog Balkana", a Titu ce ţeli

dug ţivot "na sreću i ĉast naroda Jugoslavije i svih naroda

Balkana".[9]

Zanimljivo je, ipak, da ce u odgovoru od 10.

of 478

septembra 1944. Tito ograniĉava na konstataciju da su

zajedniĉkom borbom "udareni ĉvrsti temelji budućem

uzajamnom ţivotu naših naroda", što je bez sumnje daleko

manje odreĊena formula. To ce sasvim dobro objašnjava

Titovom negativnom reakcijom na formiranje Balkanskog

štaba, o ĉemu je već bilo reĉi, gde je izriĉito reĉeno da ce

Balkanskom federacijom operiše samo kao propagandnom i

agitacionom parolom. Sve kombinacije oko Balkanske

federacije, videće ce to ubrzo posle rata, i tako će ce razbiti

na razliĉitom pristupu balkanskih komunista tom pitanju, a

najviše na Staljinovim pogledima, rezervama, pa i

protivljenju takvom ujedinjenju balkanskih naroda u kome

bi dominirala jugoslovenska Partija, već dovoljno

emancipovana i otuĊena od autoriteta staljinske politiĉke

volje.

Danas je još vrlo teško tvrditi, ako ce na stvari gleda sa

odgovornošću istoriĉara, sa kakvom je konaĉnom

koncepcijom KPJ gradila meĊusobne odnose sa KPA i

novom albanskom drţavom, kako u ratnom tako i u

posleratnom razdoblju. Organizacija albanske drţave,

politiĉke i ekonomske veze koje su ce posle rata

uspostavljale, njihov tip i obim i izuzetno tesna saradnja

dveju armija [pri ĉemu je albanska armija usvojila ĉak i

formaciju JNA] - stvarali su naĉelnu i praktiĉnu mogućnost

politiĉke integracije dveju drţava. Da li je ta mogućnost,

kako je vidimo sada, sa razmakom od skoro ĉetiri decenije,

bila ujedno stvarni politiĉki kurs jedne ili obeju partija -

otvoreno je pitanje, na koje, u nedostatku arhivskih

dokumenata, mi ne umemo i ne moţemo da odgovorimo.

Situacija graĊanskog rata u Grĉkoj [1946-1949] i

neposredne pretnje Albaniji sa te strane, pri ĉemu ne treba

zaboraviti ni otvorene teritorijalne aspiracije Grĉke prema

of 478

severnom Epiru na Pariskoj mirovnoj konferenciji [1946] i

posle toga, stvarali su i posebnu pogodnost za razne

kombinacije o pribliţavanju ili moţda ĉak i ujedinjavanju

dveju zemalja. Ne moţe ce iskljuĉiti ni predviĊanje

eventualnog neprijateljskog drţanja Albanije u predstojećoj

konfrontaciji sa Kominformom odnosno SSSR-om, pa ni

ideja da ce podrţavanjem integracionih procesa osujeti

pretvaranje Albanije u izvor smutnji i teroristiĉke aktivnosti

u Jugoslaviji. U svakom sluĉaju, 1. jula 1946. godine

zakljuĉen je Ugovor o prijateljstvu i saradnji izmeĊu FNRJ i

Albanije, koji je raskinut 1948 jednostranim aktom

Albanije, posle Rezolucije Inform-biroa i zauzimanja

neprijateljskog, agresivnog i iredentistiĉkog kursa od strane

HP Albanije prema Jugoslaviji.

Povodom toga ugovora postoji i jedna priĉa Envera Hodţe, u

njegovim Uspomenama, objavljenim u Tirani 1979, o

navodnom razgovoru sa Titom o budućnosti Albanaca u

Jugoslaviji. Hodţa je prilikom svoje posete Beogradu i

potpisivanja Ugovora 1946. godine postavio Titu pitanje o

Kosovu, formulišući albanski stav na sledeći naĉin: "Kosovo

i druge oblasti albanskog stanovništva u Jugoslaviji su

albanske teritorije koje su velike sile nepravedno otrgle

[arrachés]. Sada, kada su naše dve zemlje socijalistiĉke,

stvoreni su uslovi da ce ovaj problem pravedno reši". Na

ovaj zahtev Envera Hodţe Tito je, kako Hodţa tvrdi,

odgovorio: "Slaţem ce, to je i naša ţelja [souhait], ali u ovom

trenutku mi ne moţemo ništa da uĉinimo u tom smislu, jer to

Srbi ne bi shvatili [car les Serbes ne le comprendraient

pas]". Hodţa je na to zakljuĉio: "Ako to ne shvataju danas,

shvatiće sutra".[10]

Veoma je teško usvojiti ovo pozno

kazivanje o jednom razgovoru u ĉetiri oka, kao dokaz o

stvarnom Titovom mišljenju i izjavi koju bi on dao kao

of 478

drţavnik i predsednik Vlade FNRJ i generalni sekretar KPJ,

pogotovu što je Titov navodni odgovor formulisan kao

"ţelja" koja ce ne moţe sprovesti "u ovom trenutku" zbog

toga što to srpski narod ne bi mogao da shvati. Ĉak i kada bi

to sve bilo taĉno, znaĉilo bi samo da je Hodţina "inicijativa"

u stvari na diplomatski naĉin odbijena. MeĊutim, ako su

Titove reĉi pod znakom pitanja, jer ne moţemo biti sigurni

da li ih je uopšte izgovorio, nije pod znakom pitanja Hodţin

politiĉki stav povodom Kosova, i nije bez znaĉaja što taj stav

korespondira, kako ce moglo videti iz brojnih ranijih

navoda, sa nekim od glavnih dokumenata KPJ o

nacionalnom pitanju i konkretno o pitanju albanskih

manjina u Jugoslaviji - doduše svagda iz razdoblja

kominternovskog kursa pre 1935; KPA je oĉigledno

raĉunala na stare politiĉke obaveze. Posebno je pitanje

koliko je u tome mogla da ima odziva u KPJ, koja je u

razdoblju od 1941. do 1945. prošla prvu i presudnu etapu

svog osamostaljenja. Faktor koji je davao nekog osnova za

velikoalbanske nade i kombinacije mogao je da bude samo

neizmenjeni negativan odnos KPJ prema srpskom

nacionalizmu, odnos koji je došao do izraţaja, pored ostalog,

i u konstituisanju kosovsko-metohijske autonomije.

1 V. Dedijer, Jugosl.- alb. odnosi, za prikaz istorijata odnosa

dveju partija koristimo ce ovom Dedijerovom knjigom.

2 V. Dedijer, Jugosl.- alb. odnosi, 17.


4 V. Dedijer, Jugosl.- alb. odnosi, 80-89, 106-107.

5 Uz taj predlog išli su i predlozi da ce Metohija

organizaciono pripoji KP Albanije a te predloge kao i onaj o

of 478

proširenju kompetencija albanskog Glavnog štaba,

podrţavao je ĉak i dele gat KPJ u Albaniji Miladin

Popović Zbornik II /10, 154-155 (br. 65).


7 V. Dedijer, Jugosl.- alb. odnosi, 78-79.

8 V. Dedijer, Jugosl.- alb. odnosi, 126-127.

9 V. Dedijer, Jugosl - alb. odnosi, 71.

10 Enver Hoxha, Avec Staline Souvenirs, Tirana 1979, 146-

147.

5. Postanak i razvoj kosovske autonomije

Na Drugom zasedanju AVNOJ-a pitanje autonomije u

budućem jugoslovenskom federalizmu nije uopšte ni

pomenuto. U odluci o izgradnji Jugoslavije na federativnom

principu naznaĉuju ce federalne jedinice koje bezuslovno

treba da postoje: Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija,

Crna Gora i Bosna i Hercegovina; tom naĉelnom odlukom,

ipak, nije prejudiciran budući ustav. Tu ce ništa ne govori o

autonomnim jedinicama, iz ĉega pravni istoriĉari zakljuĉuju

da ce ovo pitanje htelo rešiti tek posle rata.[1]

Za nacionalne

manjine Odluka ustanovljava i "sva nacionalna prava", pod

kojim ce podrazumevaju i sva politiĉka, a ne samo kulturna

prava manjine. No u svakom sluĉaju, već samim izrazom

"nacionalna manjina" Odluka je utvrĊivala da ce moţe

govoriti samo o pravima manjine, te da ce ova prava bitno

razlikuje, i po vrsti i po obimu, od prava većinskih nacija

koje ĉine jugoslovensku drţavu i koje su pobrojane u t. 2.

Odluke Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci.

Glavno ograniĉenje je u tome da "manjina ne moţe da ce

of 478

izdvoje, da izgraĊuje sama svoju drţavu i društveni sistem,

jer bi time onemogućila prava većinskih nacija" [2]

Drugim

reĉima, manjina nema, niti u duhu generalnih politiĉkih i

pravnih odluka AVNOJ-a moţe da ima atribute drţavnosti -

iz ĉega bi ce, dalje, mogao izvući zakljuĉak da ona ne moţe

konstituisati ni jugoslovensku drţavnost, jugoslovensku

federaciju. Odluka AVNOJ-a u svakom sluĉaju ne

konstituiše niti pravo manjine [prema tome - ni albanske

nacionalne manjine] na otcepljenje i prisajedinjenje svojoj

nacionalnoj drţavi [u sluĉaju Albanaca - Albaniji], niti

govori o autonomiji kao ustavno pravnom obliku

ostvarivanja zajedniĉkih nacionalnih prava.

Postanak autonomnih jedinica u Srbiji, kao jednoj od

republika jugoslovenske federacije, mora ce posmatrati u

svetlu politike KPJ prema nacionalnom pitanju kako ce ova

izgraĊivala i formulisala pre i za vreme rata, u perspektivi

osvajanja vlasti i u situaciji kada ce ta perspektiva poĉela

pretvarati u stvarnost. Nije, meĊutim, izvesno da je ĉak ni u

vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a 1943. godine bilo do

kraja razraĊeno rešenje nacionalnog pitanja u svome

drţavnopravnom aspektu. Govori ce, uglavnom, o dva

aspekta nacionalnog pitanja na planu drţavnog prava: jedan

ce tiĉe meĊusobnog odnosa i drţavnopravnog poloţaja

"glavnih" naroda, koji i konstituišu novu drţavu, a drugi ce

odnosi na poloţaj nacionalnih manjina. U prvom sluĉaju,

polazeći od naĉela suverenosti svakoga naroda posebno,

drţavna je zajednica stvorena kada ce na to gleda sa

stanovišta ustavnog prava putem dobrovoljnog ujedinjenja

suverenih i ravnopravnih naroda, sa svim atributima

drţavnosti, pri ĉemu su ce uzele u obzir i neke istorijske

specifiĉnosti prilikom formiranja jedne "višenacionalne"

federalne jedinice - Bosne i Hercegovini. Što ce tiĉe

of 478

nacionalnih manjina, stvar je daleko sloţenija, jer ce u

naĉelu moglo postupiti dvojako: njihov status ce mogao

regulisati ustavom i posebnim zakonima u okviru koncepta

suverenosti graĊanskih prava, bez teritorijalnog

artikulisanja politiĉkih prava manjine, a mogao ce zamisliti i

kao teritorijalno konstituisanje u autonomijama bilo kog

stupnja i tipa, no svagda - s obzirom na generalnu, naĉelnu

odluku AVNOJ-a - sa svojom punom politiĉkom sadrţinom.

U tom sluĉaju ce moglo razmišljati o tome koje manjine i na

kojim teritorijama ulaze u obzir za autonomno formiranje,

što je već stvar prevashodno politiĉkih pogleda i odluka.

Sudbina nemaĉke manjine, do rata najbrojnije, rešena je

njenim razvlašćenjem i iseljenjem u Nemaĉku po završenom

drugom svetskom ratu, pri ĉemu ce pošlo od konstatacije da

ce ta manjina, ukljuĉena u antijugoslovensku delatnost pre

rata i u okupatorski aparat za vreme rata, ponela prema

ovoj drţavi nelojalno; istu sudbinu doţiveli su Nemci i u

nekim drugim zemljama Evrope [Poljska, Ĉehoslovaĉka], a

te su mere i meĊunarodnopravno sankcionisane.[3]

Sudbina

maĊarske i albanske manjine rešavala ce na sasvim drugi

naĉin. Pre svega, imala ce u vidu perspektiva politiĉkog

zbliţavanja sa matiĉnim drţavama ovih narodnosti -

MaĊarskom i Albanijom, u okviru nove porodice

socijalistiĉkih zemalja, pa stvarni odnos ovih manjina prema

jugoslovenskoj drţavi u ratu 1941-1945. i njihovo odreĊeno

angaţovanje u sistemu okupacije i dezintegracije drţave

jugoslovenskih naroda, nisu uzeti u obzir prilikom

ureĊivanja njihovog pravnog poloţaja u novoj Jugoslaviji.

Tako su za ostvarivanje svih prava ovih nacionalnih

manjina odabrane politiĉko-teritorijalne autonomije:

Vojvodina - uglavnom s obzirom na maĊarsku manjinu u

Baĉkoj [mada je to podruĉje veoma heterogena zajednica

of 478

mnogih narodnosti] i s pozivom na neke istorijske okolnosti,

a Kosovo i Metohija - zbog albanske manjine.

U našoj pravnoj literaturi ponuĊeno je objašnjenje da su

"unutrašnja nacionalna sloţenost i naroĉito postojanje

nacionalnih manjina pretstavljali osnovne uzroke za

formiranje autonomnih jedinica", a da pored toga "izvesni

istoriski razlozi i ekonomsko-kulturne osobenosti [naroĉito u

pogledu Vojvodine] i dosledna internacionalistiĉka

ideologija društvenih snaga koje su nosile socijalistiĉku

revoluciju i gradile Jugoslaviju kao saveznu drţavu,

pretstavljaju druge faktore koji su opredelili autonomni

poloţaj Pokrajine Vojvodine i Kosovsko metohiske

oblasti".[4]

Tome ce objašnjenju moţe mnogo štošta

prigovoriti. Na primer, ako ce za albansku manjinu već htela

teritorijalno-politiĉka autonomija, zašto je ta autonomija

organizovana samo na podruĉju Kosova i Metohije, a ne i na

podruĉju Makedonije ili Crne Gore, gde ova manjina takoĊe

nastanjuje odreĊene oblasti kao kompaktna etniĉka masa?

Zašto su ove dve autonomije uspostavljene samo na

podruĉju republike Srbije, i da li ce objašnjenje ovoga

pravnog i politiĉkog fenomena moţe svesti samo na tvrdnju

da autonomne jedinice postoje u jugoslovenskoj federaciji

samo tamo gde je za to bilo "objektivnih politiĉko-

nacionalnih osnova, a to je samo na teritoriji Narodne

Republike Srbije"?[5]

I koje su to "objektivne politiĉko-

nacionalne osnove"? Oĉigledno je da za potpuno istorijsko

objašnjenje postanka vojvoĊanske i kosovske autonomije

nije dovoljno nekoliko opštih pravno-politiĉkih formulacija,

već ce moraju uzeti u obzir mnogi ĉinioci politike KPJ

prema nacionalnom pitanju i posebno prema Srbiji, njenom

dotadašnjem istorijskom razvoju i drţavnopravnom statusu.

U rešavanju nacionalnog pitanja Jugoslavije imala je

of 478

kljuĉno mesto teza o "velikosrpskom hegemonizmu", pa je

glavni politiĉki napor KPJ bio usmeren ka tome da ce

otklone sve pretpostavke na kojima je poĉivala ili bi mogla

poĉivati vodeća uloga Srbije u jugoslovenskoj drţavnoj

zajednici. Moţe ce, dakle, postanak autonomija u Jugoslaviji

posmatrati i u tom aspektu: ne s obzirom na potrebu da ce

ostvari pravo nacionalnih manjina na politiĉku egzistenciju

u novoj drţavi, već s obzirom na potrebu da ce eliminiše

svaka mogućnost vaspostavljanja Srbije u njenom ranijem

politiĉkom konceptu. Autonomijama ce rešavalo, na neki

naĉin, "srpsko pitanje", a ne pitanje nacionalnih manjina.

Uostalom, bez obzira na pojedinosti pravne procedure,

autonomije nisu iskljuĉivo "unutrašnje" ustavnopravno i

politiĉko pitanje republike Srbije, već su one stvorene i

razvijene na opštem jugoslovenskom planu. One "nisu

kreacija Narodne Republike Srbije i njenog autonomnog

ustavnog prava", već su od samog poĉetka predstavljale

kategoriju opšteg ustavnog prava Jugoslavije, jer ih

predviĊa i garantuje savezni ustav.[6]

Proceduralni put da ce doĊe do autonomnih jedinica u

našem ustavnom poretku vodio je, razumljivo, preko

najviših organa Srbije: prve, mada privremene odluke

donete su u tom smislu na Prvom vanrednom zasedanju

Antifašistiĉke skupštine narodnog osloboĊenja Srbije

[ASNOS], 7. aprila 1945, pred sam kraj rata. Tada je

rešavano pitanje Sandţaka, Vojvodine i Kosova i Metohije.

Privremeni autonomni status Sandţaka u smislu odluke

AVNO Sandţaka od 29. marta 1945. imao je da ce reši

podelom ove teritorije izmeĊu Srbije i Crne Gore.

Prihvaćeni su i predlozi Glavnog NOO Vojvodine da ce

Vojvodina kao autonomna jedinica prikljuĉi Srbiji, i

Oblasnog NOO Kosova i Metohije - za prikljuĉenje Kosmeta

of 478

takoĊe kao autonomne jedinice. Konaĉno rešenje imao je da

donese AVNOJ.[7]

To je uĉinjeno na Trećem zasedanju

AVNOJ-a, 7. avgusta 1945. Ha tom zasedanju je AVNOJ

nastavio rad kao Privremena narodna skupština [10-26.

avgusta 1945].[8]

Tome je neposredno prethodila odluka

Oblasne narodne skupštine Kosova i Metohije od 9. jula

1945. Ta odluka, koja ce u pravnom i politiĉkom pogledu

mora posmatrati kao primarni akt konstituisanja Kosova i

Metohije kao oblasti federalne jedinice Srbije, glasi:

"Oblasna narodna skupština Kosova i Metohije jednodušno

izjavljuje da stanovništvo ove oblasti, isto kao i svi narodi

Jugoslavije, nije nikada priznalo raskomadanje svoje oblasti

izvršeno od okupatora, niti raskomadanje Jugoslavije, te

daje izraza ţelji celokupnog stanovništva oblasti da ova bude

prikljuĉena federalnoj Srbiji kao njen sastavni deo. Narod

ove oblasti uveren je da će u narodnoj vladi Srbije naći punu

zaštitu, te da će od narodne vlasti cele Jugoslavije biti

svesrdno pomognut u svom politiĉkom, nacionalnom,

eKOhtoMCKOM i kulturnom podizanju, a pretstavnici

oblasti u Narodnoj skupštini Srbije i AVNOJ-a doprineće

svim svojim silama izgradnji demokratske Srbije i

Demokratske Federativne Republike Jugoslavije".[9]

Pravni, a moţda još više politiĉki istoriĉari moraće da

razjasne izvesnu protivreĉnost ovog akta sa stanovišta

drţavnog prava - kada ce ima u vidu osnovni stav o

kontinuitetu Jugoslavije kao drţave i kao meĊunarodnog

subjekta ĉiji integritet nije mogao biti doveden u pitanje.

Temelji unutrašnjeg ureĊenja nove Jugoslavije postavljeni

su u Odluci AVNOJ-a iz 1943, kojom je, pored ostalih

federalnih jedinica, predviĊena i Srbija. Prema

tome,'samoopredeljenje naroda Jugoslavije i njihova volja

da ce udruţe izraţena je u Jajcu na veoma karakteristiĉan

of 478

naĉin: ne kao odluka ovih naroda da ce udruţe, već kao

odluka da ne priznaju svoje razdruţivanje u vidu

"raskomadanja Jugoslavije sa strane fašistiĉkih

imperijalista" te da "ostanu i dalje ujedinjeni u

Jugoslaviji".[10]

Prema tome, nije bilo mesta nikakvim

odlukama o "prikljuĉenju", pogotovu ako ce nepriznavanje

"raskomadanja" stavlja u njihov temelj - kako je to i

uĉinjeno u odluci Oblasne narodne skupštine Kosova i

Metohije. Nije ta oblast nikada legalno bila odvojena od

Srbije [odnosno u drţavno-pravnom kontinuitetu - od

Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore, i potom Drţave

SHS i Kraljevine Jugoslavije] da bi uopšte mogla sada da ce

"prikljuĉuje". Ova protivreĉna formulacija, po našem

mišljenju, bremenita je mnogim i dalekoseţnim pravno-

politiĉkim komplikacijama u tumaĉenju statusa autonomne

jedinice upravo u odnosu na Srbiju kao federalnu jedinicu;

ne moţe ce sporiti da ce bar u izvesnoj interpretaciji tog

dokumenta ne mogu istaći elementi sopstvene drţavnosti

Kosova i Metohije, makar jednoga zametka sopstvenog

suvereniteta. To celom odnosu daje obeleţje pravne

"dvosmislenosti".

Prvi Ustav FNRJ od 31. januara 1946. odredio je status

kosovske autonomne jedinice kao autonomne oblasti HP

Srbije, imajući u vidu sve prethodne odluke. Odlukama

Trećeg zasedanja AVNOJ-a usledio je Zakon o

ustanovljenju i ustrojstvu Autonomne Kosovsko-metohijske

oblasti [AKMO], septembra 1945. Ha osnovu saveznog

Ustava, kao i zakljuĉaka Ustavotvorne skupštine Srbije

[izabrane novembra 1946], status autonomne oblasti je

podrobno regulisan i Ustavom HP Srbije od 17. januara

1947. godine.

of 478

U odnosu na prvi posleratni jugoslovenski ustav iz 1946. i

republiĉki ustav iz 1947. godine status autonomnih jedinica

je danas na znatno višem stupnju. Sa drţavnopravnom

evolucijom toga statusa poĉelo ce još 1953, u sistemu novih

ustavnih zakona i odgovarajućih statuta samih autonomnih

jedinica. Glavna promena ce sastojala u tome da su već tada

obe jedinice po svome poloţaju u republici i u tipu svoje

organizacione strukture potpuno izjednaĉene, mada ce ta

izjednaĉenost još nije ogledala u nazivu autonomne jedinice:

Vojvodina je još uvek pokrajina, a Kosovo i Metohija -

Kosovskometohijska oblast. Obe jedinice "pripadaju istom

tipu i obliku politiĉko-teritorijalne autonomije. Iako ce jedna

naziva ,autonomna pokrajina' a druga ,autonomna oblast'

njihov status i njihova autonomna prava su istovetna;

razlika je bila samo u tome što je pokrajina po ustavnim

zakonima od 1953. imala i sudsku autonomiju istog obima

kao i republika".[11]

Tada su utvrĊena tri ustavna principa o

autonomnim jedinicama: njima ce "obezbeĊuju

samoupravna prava"; utvrĊuju ce samo najviši organi vlasti

autonomnih jedinica i njihova struktura; jedinici je

obezbeĊeno pravo da donosi samostalno svoje statute,

kojima, u saglasnosti sa Ustavom HP Srbije, utvrĊuje

organizaciju i nadleţnost svojih organa vlasti.[12]

Vaţno je

napomenuti da je odnos izmeĊu autonomne jedinice i

republike bio lišen hijerarhijskih prava pa i samog sistema

dvostruke odgovornosti: svi organi vlasti autonomnih

jedinica izvršavali su samostalno svoja prava i u krajnjoj

liniji odgovarali za svoj rad biraĉima koji su ih izabrali

odnosno Pokrajinskoj skupštini i Oblasnom odboru. Nije

bilo neposredne odgovornosti ni Pokrajinskog odnosno

Oblasnog Veća republiĉkom veću i oblasnih odnosno

pokrajinskih organa uprave republiĉkim organima uprave.

U stvari, meĊusobni odnosi autonomije i republike zasnivali

of 478

su ce, kako to precizira Jovan ĐorĊević, na sledećim

principima: a] republiĉki organi vlasti imaju samo ona

prava koja su utvrĊena Ustavom i zakonima i koja ce

uglavnom svode na nadzor nad zakonitošću akata; b]

pokrajinski i oblasni organi vlasti su duţni da ostvaruju

propise i mere republiĉkih organa vlasti ukoliko ti akti i

mere ne diraju u autonomna prava; v] pokrajinski i oblasni

organi vlasti imaju pravna sredstva za zaštitu autonomnih

prava i uopšte za zaštitu svojih ovlašćenja ako su ona

izvršena u saglasnosti sa zakonom i odreĊenim pravima.[13]

Do dalje emancipacije autonomnih jedinica, posebno Kosova

i Metohije, dolazi sa Ustavom od 1963: autonomna oblast je

uzdignuta i po nazivu na stupanj pokrajine i u svemu

izjednaĉena sa Vojvodinom. Istina, vidan je kompromisan

karakter Ustava iz 1963. u definiciji statusa autonomnih

pokrajina, u vezi s kojima ce sve više osećala teţnja da ce

one konstituišu kao poseban, nezavisan faktor jugoslovenske

drţavne zajednice. Stoga ce, (jemah posle Brionskog

plenuma CK SKJ 1966, pristupa reviziji odreĊenih ustavnih

odredaba i pokrajinama priznaje status "konstitutivnog

elementa federacije". Tendencije ovih promena znaĉile su, u

stvari, veliko osamostaljivanje pokrajina u odnosu na

republiku Srbiju, njihovo faktiĉko uzdizanje na stupanj

republike sa obeleţjima samostalne i, što je još vaţnije,

originerne, izvorne i suverene drţavnosti. To je pogotovu

došlo do izraţaja u ustavnim amandmanima od 1971.

Rešenja koja su prihvaćena u Amandmanima bila su osnov i

za nov Ustav SFRJ, donet 21. februara 1974. godine, a

potom i za Ustav SR Srbije, donet 25. februara 1974, i Ustav

SAP Kosova, donet 27. februara 1974.

of 478

Bitna osobenost novog statusa autonomnih jedinica po ovom

sistemu ustavnih akata je u tome što ce ove jedinice javljaju

u punoj meri kao "konstitutivni elemenat federacije",

doduše "u sastavu" SR Srbije, ali u istom redu sa svim

drugim republikama, sa kojima "saĉinjavaju" Socijalistiĉku

Federativnu Republiku Jugoslaviju [ĉl. 2. Ustava SFRJ]. U

autonomnoj pokrajini ce ostvaruju "suverena prava"

radnih ljudi i graĊana, naroda i narodnosti; samo kada je to

u zajedniĉkom interesu Republike - i u Republici [ĉl. Z].

Istina, teritoriju SFRJ saĉinjavaju samo "teritorije

socijalistiĉkih republika", ali je za promenu granice SFRJ

potrebna saglasnost ne samo svih republika nego i

autonomnih pokrajina; ta saglasnost je potrebna i za

promenu granice izmeĊu republika ako ce radi o granici

autonomne pokrajine [ĉl. 5]. Polazeći od tih odredaba, i

Ustav SR Srbije konstatuje da su autonomne pokrajine "u

sastavu" SR Srbije - kao što je SR Srbija "u sastavu" SFRJ

[ĉl. 1]. Savezni i republiĉki ustav sprovode inaĉe dosledno

kao jedno od osnovnih ustavnih naĉela princip dogovaranja

svih faktora federacije u šta su ravnopravno ukljuĉena i

odgovarajuća tela autonomnih pokrajina pored, a ne preko

republike. Time je pogotovu naglašen originerni karakter

vlasti i prava, pa i drţavnosti autonomnih pokrajina. To ce i

kao istorijsko objašnjenje ugraĊuje u Ustav SAP Kosova

kao jedno od osnovnih naĉela: "Socijalistiĉka Autonomna

Pokrajina Kosovo nastala je u zajedniĉkoj borbi naroda i

narodnosti u narodnooslobodilaĉkom ratu i socijalistiĉkoj

revoluciji Jugoslavije, i na osnovu slobodno izraţene volje

stanovništva - naroda i narodnosti Kosova i slobodno

izraţene volje naroda Srbije, udruţila ce u Socijalistiĉku

Republiku Srbiju u okviru Socijalistiĉke Federativne

Republike Jugoslavije" [I, st. 2]. To je takoĊe razraĊen stav

o ostvarivanju "suverenih prava" radnih ljudi, naroda i

of 478

narodnosti Kosova, izraţen naroĉito u primeni naĉela

sporazumevanja: "U ostvarivanju zajedniĉkih interesa,

radni ljudi, narodi i narodnosti Kosova odluĉuju u federaciji

na naĉelima meĊusobnog sporazumevanja republika i

autonomnih pokrajina, solidarnosti i uzajamnosti,

ravnopravnog uĉešća republika i autonomnih pokrajina u

organima federacije... kao i na naĉelu odgovornosti

republika i autonomnih pokrajina za sopstveni razvoj i za

razvoj jugoslovenske socijalistiĉke zajednice kao celine" [I,

st. Z].

Sa veoma razraĊenim naĉelnim odredbama i stavovima,

pozitivno ustavno pravo Jugoslavije, Srbije i Kosova ipak

nije razrešilo neka krupna pitanja funkcionisanja i pravnog

sistema i poloţaja same SR Srbije; njen poloţaj nije u

dovoljnoj meri razjašnjen - izmeĊu autonomnih jedinica,

koje su u njenom sastavu, i federacije, koju samostalno i

suvereno konstituišu autonomne jedinice zajedno sa

republikama. Pitanje ustavnog konstituisanja republike

Srbije je, stoga, postavljeno vrlo brzo posle donošenja

Ustava od 1974: već sredinom januara 1975, ali rasprave o

tome na osnovu materijala radne grupe, koju je tada

formiralo Predsedništvo SR Srbije, nisu uopšte okonĉane. U

kosovsku krizu 1981. ušlo ce sa nerazrešenim pitanjima

odnosa izmeĊu pokrajina i republike, što je otvorilo nove

sporove i rasprave u politiĉkim telima. Štaviše, pokazalo ce

da problem Kosova i nije na prvom mestu pitanje

neprijateljske delatnosti i kontrarevolucije već mnogo više

od toga - problem konstituisanja Pokrajine kao oblika

albanske drţavnosti sa teţnjom ka formiranju samostalne

republike u jugoslovenskoj federaciji, time ce, pak, otvaraju

pitanja za koja ce moglo smatrati da su konaĉno rešena i

zatvorena odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a.

of 478

Pri svemu tome, ne sme ce zanemariti pitanje stvarnog

poloţaja Kosova u Srbiji i Jugoslaviji. Uporedo sa razvojem

kosovske autonomije tekli su i ogromni napori republike

Srbije i cele federacije da ce Kosovo i Metohija oslobode

teškog nasleĊa zaostalosti, naroĉito na privrednom

podruĉju. Albanska narodnost je od rata naovamo postigla

ogroman napredak na kulturnom planu, uz veliku pomoć

Republike formiran je univerzitet u Prištini, po broju

studenata jedan od najbrojnijih u Jugoslaviji, a brz razvoj

nauke u Pokrajini omogućio je i formiranje Akademije

nauka i umetnosti Kosova. Kosovo je pogotovu u

ekonomskom pogledu radikalno izmenilo cbo) lik. Kao

najzaostalije podruĉje u federaciji, Kosovo je oblast

najvećeg ulaganja saveznog Fonda za nerazvijena podruĉja.

Sasvim suprotno od neprijateljskih parola o "brutalnoj

eksploataciji" Kosova od strane Srbije i Jugoslavije, mora ce

konstatovati da je Kosovo najveći potrošaĉ srpskih i

jugoslovenskih sredstava namenjenih razvoju nerazvijenih,

posebno do 1957, kada je uveden sistem "garantovanih

investicija", a pogotovu od 1965, kada je formiran Fond

federacije za kreditiranje brţeg razvoja privredno

nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina.

Tada su u nerazvijene oblasti svrstane. SR Bosna i

Hercegovina, SR Crna Gora, SR Makedonija i SAP Kosovo;

one su taj status zadrţale do danas. Kosovo je najviše

dobijalo: u razdoblju od 1966. do 1970. godine - 30%

sredstava [Bosna i Hercegovina tada samo malo više -30,7%,

ali Makedonija 26,2% i Crna Gora 13,1%]; u sledećem

razdoblju, 1971-1975, Kosovo je na prvom mestu sa 33,3%

prema 32,4% Bosni i Hercegovini, 22,9% Makedoniji,

11,4% Crnoj Gori; od 1976. do 1980. dato je Kosovu još

više: 37% prema 30,6% Bosni i Hercegovini, 21,6%

Makedoniji i 10,8% Crnoj Gori. Najzad, od 1981. do 1983.

of 478

Kosovo dobija oko 42,62% prema 27,87% za Bosnu i

Hercegovinu, 19,67% za Makedoniju i 9,84% za Crnu Goru.

Ukupni iznos od 1966. do 1980. godine zakljuĉno, samo iz

ovog fonda federacije, iznosi za Kosovo [bez preraĉunavanja

po kljuĉu inflacije] 39.319,7 miliona dinara, a sa sredstvima

predviĊenim za period 1981-1983. godine - 184.919,7 miliona

dinara [skoro 185 milijardi novih dinara]. Veliki je problem

Kosova što i pored ovih ulaganja, ogromnih dopunskih

sredstava i prioriteta u zajmovima kod MeĊunarodne banke

za obnovu i razvoj, nisu ostvareni oĉekivani rezultati. Razvoj

Pokrajine ne nalazi ce u srazmeri sa investiranim

sredstvima. Postavljeno je i pitanje da li je investiciona

politika, usmerena dobrim delom na tešku industrije sa

visokorazvijenom tehnologijom, bila na Kosovu opravdana,

jer je zapostavljena poljoprivredna proizvodnja i rad koji

moţe brzo da zaposli ogroman priliv radne snage u

Pokrajini. Ekonomske prilike na Kosovu, obeleţene inaĉe i

svim drugim osobenostima jugoslovenske ekonomike, nisu

usklaĊene sa prirodnim i ljudskim potencijalom ove oblasti,

ali ni sa mogućnostima jugoslovenske privrede u celini.

1 L. Geršković Hist. nar. vlasti 223-224.

2 L. Geršković Hist. nar. vlasti 225.

3 M. Bartoš Međun. javno. pravo l 432.

4 J. ĐorĊević, Ustavno pravo. 372-373.

5 J. ĐorĊević, Ustavno pravo. 373.

6 J. ĐorĊević, Ustavno pravo. 57, 373.

7 L. Geršković, Hist. nar. vlasti. 271-272.

of 478 8 L. Geršković, Hist. nar. vlasti, 294

9 C. Nešović - B. Petranović, AVNOJ, 736-738.

10 C. Nešović - B. Petranović, AVNOJ. 452-453.

11 J. Đordević, Ustavno pravo, 376.

12 J. ĐorĊević, Ustavno pravo, 373.

13 J. ĐorĊević, Ustavno pravo, 384.

III VELIKOALBANSKI NACIONALIZAM U NOVIM

USLOVIMA

Širokom potvrdom nacionalnih prava albanske narodnosti u

organizaciji i politiĉkoj, ekonomskoj i kulturnoj stvarnosti

kosovske autonomije, nisu, na ţalost, oslabljeni koreni

velikoalbanskog nacionalizma. Naprotiv: od 1945. do danas

nacionalistiĉki pokret meĊu jugoslovenskim Albancima,

kako na Kosovu tako i van ove pokrajine, nalazi ce u

porastu. Od 1968. godine - u izvesnom pogledu i pre toga -

mora ce već govoriti o pravoj eskalaciji tog nacionalizma, sa

njegovom jasnom tendencijom da ce "problem Kosova"

internacionalizuje.

Prvi ozbiljan, masovan i upozoravajući sudar sa albanskim

nacionalizmom na Kosovu odigrao ce pred sam kraj rata na

širem terenu Metohije. Kosovska operacija za uništenje

nemaĉke grupe E u njenom povlaĉenju iz Grĉke [15. X - 20.

XI 1944] samo je delimiĉno uspela. OsloboĊena od

nemaĉkog okupatora, oblast je dobrim delom bila i dalje

pod kontrolom albanske nacionalistiĉke organizacije "Bali

Kombtar": po terenu su operisale naoruţane grupe balista,

pri kojima su ce nalazili engleski vojni predstavnici, a cela je

of 478

oblast bila pokrivena mreţom ilegalnih revolucionarnih

komiteta, koje je, kao centralno telo, objedinjavao komitet u

Prizrenu. Poĉetkom novembra, još u toku druge faze

kosovske operacije, došlo je do sastanka Druge prizrenske

lige i balistiĉkog vojnog rukovodstva za Kosovo, na kome je

donesena odluka da ce na Kosovu i Metohiji formiraju ĉetiri

grupe otpora, koji će delovati na podruĉjima Skopske Crne

gore, Šare, Drenice i Kopaonika. Komiteti koji ce organizuju

posle osloboĊenja Kosova i Metohije [Prizren, Orahovac,

Suva Reka i dr.] predstavljaju ilegalne organizacije na

nacionalno-klasnoj osnovi. U njima su preteţno trgovci,

intelektualci, hodţe, bogatiji seljaci, a bilo je ĉak i pojedinih

narodnih odbornika koji su bili birani neposredno po

osloboĊenju iz njihovih redova. Nacionalistiĉka organizacija

je, dakle, infiltrirala organizaciju nove vlasti na Kosovu i

Metohiji. Komiteti su odrţavali vezu sa balistiĉkim

grupama, slali nove odmetnike u šumu, snabdevali baliste

oruţjem i drugim materijalom. Oni takoĊe šire propagandu

o nacionalno-politiĉkoj potlaĉenosti Albanaca u

komunistiĉkoj Jugoslaviji, prodiru u redove NOVJ odnosno

Jugoslovenske armije i šire dezerterstvo, razvijaju parolu o

"Velikoj Albaniji", koju podrţavaju i savezniĉki oficiri pri

balistiĉkim grupama. Karakteristiĉno je da su balisti širili

propagandu da ce Srbija nalazi pred pobunom, a da će u

Albaniji doći do engleskog iskrcavanja.[1]

Oruţane akcije balista u Metohiji dobile su mestimiĉno

karakter i razmere ustanka. Glavno ţarište toga ustanka

bilo je u Drenici, a operacije protiv balista, u kojima su

uĉestvovale i dve brigade HOB Albanije, zapoĉete su

metodiĉnom ofanzivom poĉetkom decembra 1944.

Objavljene su neke vaţnije zapovesti Operativnog štaba

HOB i PO Kosmeta štabovima potĉinjenih jedinica za

of 478

ĉišćenje balistiĉkih bandi u Drenici. Komandant operacije

bio je Fadil Hodţa.[2]

Ocena politiĉke i vojne situacije,

prilikom preduzimanja ove operacije, bila je veoma

realistiĉna: "neprijatelj je uspio", kaţe ce u zapovesti od 2.

decembra 1944, "da na pojedinim delovima te oblasti ĉvrsto

ce poveţe sa masama da bi eventualno organizovao sela na

otpor protivu nas". Zahteva ce najveća obazrivost i obzir

prema obiĉajima i radu šiptarskog naroda i najstroţe

zabranjuje pljaĉka, nasilje i samovoljno zlostavljanje

stanovništva, jer ove operacije imaju veliki znaĉaj "za dalji

razvoj bratstva i jedinstva naroda Kosova i Metohije", ali je

postupak pri izvoĊenju operacija zbog toga ne manje strog i

odluĉan: "Neprijatelja koji bude davao otpor treba ţestoko i

odluĉno napasti i uništiti. Zarobljene vojnike i oficire ne

smijete ubijati nego ih sprovoditi Operativnom štabu

Kosmeta. Pošto ce ovlada terenom razoruţanje izvršiti samo

nad neprijateljski raspoloţenim elementima a mobilizaciju

poštenih seljaka sprovoditi na principu dobrovoljnosti. One

koji .ne ţele da priĊu HO vojsci takoĊe razoruţati. U toku

borbe kuću ili kuće iz kojih ce puca i daje ţestok otpor

smatrati bunkerom i kao takve uništiti. Paljevinu sela vršiti

samo onda, i to po odobrenju Štaba brigade, ako ce selo

utvrdi i ĉitavo selo daje otpor. O ovome strogo voditi raĉuna.

Imovinu zlikovaca odbeglih konfiskovati ostavljajući

najnuţnije za potrebe preostalih ĉlanova porodice. Ulazeći

na teritoriju naseljenu šiptarskim ţivljem pronaći naĉin za

uspostavu kontakta sa selima da bi im ce stavilo do znanja

da ono selo koje bude utoĉište šiptarskim bandama biće

strogo kaţnjeno".[3]

Vrhovni štab HOB i POJ zaveo je 8. februara 1945. Vojnu

oblast i Vojnu upravu na Kosmetu i imenovao štab Kosovske

divizije. Naime, tek u toku januara i februara 1945. u

of 478

teškim, skoro jednomeseĉnim borbama, umirena su ţarišta

balistiĉkog ustanka u predelu Drenice. No ilegalni

nacionalistiĉki pokret odrţavao ce neko vreme i posle toga:

zahvaljujući delovanju kontrarevolucionarnog komiteta u

nekim krajevima Metohije [Orahovac] marta i aprila 1945.

mere narodne vlasti su teško sprovoĊene u ţivot. Vojna

uprava ce zato zadrţala na Kosovu i Metohiji sve do jula

1945. godine.[4]

Prvi direktni sudar nove Jugoslavije sa albanskim

nacionalizmom na Kosovu, decembra 1944. do februara

1945. godine, prema tome, bio je veoma ţestok. Ustanak i

oruţana formacija balista ugušeni su energiĉnom akcijom

trupa, a nekoliko meseci posle toga razbijena je i ilegalna

mreţa balista na teritoriji Jugoslavije. Tek tada su stvoreni

uslovi za punu politiĉku i drţavnopravnu integraciju Kosova

i Metohije u novoj Jugoslaviji, za konstituisanje kosovsko-

metohijske autonomije. Odluka o "prisajedinjenju", doneta

u Prizrenu 9. jula 1945, dobija u svetlu tek ugušene pobune i

kontrarevolucije naroĉiti prizvuk.

Prisustvo albanskog nacionalizma, meĊutim, osećalo ce i

dalje na Kosovu i Metohiji. Treća prizrenska liga, osnovana

u Americi 1946. sa istovetnim programom kao prethodne

dve - a to je stvaranje "Velike Albanije", obara ce svim

propagandnim sredstvima protiv Jugoslavije, naroĉito posle

1948. i sukoba sa Albanijom u sklopu opšte konfrontacije sa

Kominformom i SSSR-om. Sukob Jugoslavije sa Sovjetskim

Savezom 1948. omogućio je Albaniji da povede protiv

Jugoslavije kombinovanu propagandno-diverzantsku borbu,

sa nacionalistiĉkim parolama, pod plaštom "marksizma-

lenjinizma". Od tada ce u kosovskom zbivanju javlja i taj

elemenat, koji velikoalbanskom nacionalizmu i

of 478

hegemonizmu daje vid "leve" revolucionarnosti i

radikalizma, pogotovu posle sukoba Tirane sa Moskvom i

vezivanja Albanije za Kinu [1961]. Pored te politiĉke i

propagandne aktivnosti sraĉunate na dugi rok, ubacivane su

iz Albanije diverzantsko-teroristiĉke grupe, kao nekada

kaĉaĉke bande izmeĊu dva rata, koje su ubijale naše

graniĉare i pripadnike snaga bezbednosti, politiĉke aktiviste,

i zavodile teror nad srpskim stanovništvom. Ubacivano je

oruţje, koje je, uz ono zaostalo od balista, predstavljalo

opasnost od novih pobuna. Akcija nasilnog prikupljanja

oruţja i sistematskog pretresanja terena radi toga, koju je

na Kosovu i Metohiji sprovodila Sluţba drţavne bezbednosti

od kraja 1954. sve do sredine 1957. godine, sa oštrinom koja

je prelazila svaku meru i pretvarala ce u teror nad

stanovništvom, nije bitno izmenila situaciju u oblasti. Za sve

to vreme nije prestajalo plansko dejstvo albanskog

nacionalizma, koje ce ogledalo u trajnom, takoreći

hroniĉnom pritisku na Srbe da ce iseljavaju iz oblasti, u

podsticanju demografskog potiska i eksplozije albanskog

stanovništva, i u njegovom vanrednom i neprirodnom

pojaĉavanju velikim, do sada još neizbrojanim prilivom

albanske narodnosti, pod vidom politiĉke emigracije iz

Albanije.

Na Ĉetvrtom plenumu CK SKJ na Brionima 1966.

diskvalifikovano je dotadašnje ponašanje Sluţbe bezbednosti

i njenoga rukovodioca Aleksandra Rankovića, ali je tom

prilikom osuĊena i tzv. "unitaristiĉka" orijentacija u

nacionalnoj politici. MeĊu mnogim gresima ove sluţbe

navodio ce posebno teror nad Albancima na Kosovu i

Metohiji, a to je ujedno trebalo da bude drastiĉan primer

jedne velikodrţavne, unitaristiĉke i opet velikosrpske

politike, koju je, prema oceni Brionskog plenuma, sprovodio

of 478

Aleksandar Ranković. Istorija Brionskog plenuma nije još

poznata u svim pojedinostima neophodnim za nepristrastan

sud istoriĉara, ali je nesumnjivo da je bez obzira na

obrazloţenja, tada sproveden zaokret u nacionalnom

pitanju, u poloţaju i odnosima republika i autonomnih

jedinica. Tada su otvoreni putevi ka ustavno pravnoj reviziji

jugoslovenske federacije, sa nesumnjivim jaĉanjem

samostalnosti pokrajina u odnosu na republiku Srbiju, kao

jednim od glavnih obeleţja te revizije. Isto tako, na Kosovu

dolazi do prave bujice nacionalistiĉkih raspoloţenja, stvara

ce klima revanšizma i progona Srba i Crnogoraca. Udarna

je parola - iseljavanje: "Šta ĉekate, što ne idete, hoćete li da

vas mi izbacujemo!" Istiĉu ce zastave, istovetne sa drţavnom

zastavom HP Albanije, i drugi albanski nacionalni simboli.

Pojaĉava ce teror nad srpskim i crnogorskim stanovništvom.

Nastavlja ce sa većim intenzitetom i punom slobodom ono

što ce krišom ili polulegalno radilo u prethodnom periodu.

Primećuje ce široka nacionalistiĉka solidarnost raznih

slojeva, a pogotovu sve izraţenija infiltracija partijskih

redova. Insistira ce na nacionalnom kljuĉu, koji ce

primenjuje ne samo rigorozno nego i neosnovano, ĉak i na

štetu ekonomskih interesa pokrajine. Sistematski ce

sprovodi nacionalna smena kadrova i preuzimanje

odgovornih funkcija u politiĉkim telima, upravi i radnim

organizacijama. Albanska omladina izloţena je pravoj plimi

nacionalistiĉke indoktrinacije, a izvesni jubileji - kao pet

vekova Skenderbega - dovode izvesne sredine do stupnja

histerije. U propagandi protiv "velikosrpskog

hegemonizma" prelazi ce na otvoreno antisrpski kurs.

Zapoĉinje kampanja protiv sluţbe zaštite spomenika srpske

kulture, uporedo sa pokušajima podmetanja poţara ili

oštećivanja tih spomenika. Školovanju srpske dece stvaraju

ce nepremostive prepreke, struĉnjaci srpske narodnosti

of 478

fiziĉki ce napadaju, i u toj pogromaškoj atmosferi

iseljavanje Srba i Crnogoraca poĉinje da dobija karakter

masovnog bekstva. Uporedo s tim, u diskusijama o

reorganizaciji jugoslovenske federacije prvi put ce tada

izlazi sa zahtevom da Kosovo dobije status republike, s

pozivom na nacionalno naĉelo. tj, na naĉelo

samoopredeljenja naroda, i sa argumentom brojnosti; isto

tako, prvi put ce zahtev za republikom Kosovo pretvara i u

zahtev da ce u toj novoj republici ujedine svi Albanci

Jugoslavije, što je otvaralo veoma sloţen problem poloţaja u

federaciji i integriteta ne samo Srbije nego i Makedonije i

Crne Gore.

Apsolutno ce ne moţe reći da ove "pojave" na Kosovu i van

kosovske pokrajine nisu bile poznate. Upozorenja su dolazila

sa raznih strana, ali su sve primedbe i sva strahovanja od

pretvaranja toga talasa u masovni kontrarevolucionarni,

antisrpski i antijugoslovenski pokret frontalno odbaĉeni i

osuĊeni kao izraz "velikosrpskog nacionalizma" i

"unitarizma". Veoma je karakteristiĉno da je tada, a

videćemo i kasnije, glavna formula kojom je velikoalbanski

nacionalizam uspešno paralisao sve pokušaje svoga

efikasnijeg suzbijanja upravo stara kominternovska formula

o "velikosrpskom hegemonizmu". Posle 1966. godine obilato

je korišćena i etiketa "prebrionskih snaga",

"rankovićevštine" i sliĉno, a jedan od metoda za

obezbeĊivanje prostora i stvaranja sigurnog "zaštitnog

pojasa" oko Kosova bilo je ućutkivanje sredstava

informisanja, kojim je spreĉen normalni i neophodni protok

informacija u javnost, pa ĉak i u drţavna i partijska tela.

Drastiĉan izraz dobila je odbranaška taktika albanskog

nacionalizma u redovima SKJ povodom XIV plenuma CK

of 478

SK Srbije, posvećenog temi "Savez komunista u borbi za

nacionalnu ravnopravnost", 29. i 30. maja 1968. godine.

Upozorenje ĉlanova CK Dobrice Ćosića i Jovana

Marjanovića da ce na Kosovu radi o opasnoj eskalaciji

albanskog nacionalizma, antisrpstva i antijugoslovenstva -

odbaĉeno je u oštrom protivnapadu i potpunoj politiĉkoj

diskvalifikaciji Ćosića i Marjanovića kao "nacionalista", sa

njihovim iskljuĉenjem iz Centralnog komiteta. [5]

Nije ce

moralo dugo ĉekati na dalju eskalaciju albanskog

nacionalizma, pa i na obistinjavanje nekih zlih slutnji

osuĊenih ĉlanova CK SK Srbije: uoĉi albanskog nacionalnog

praznika, 27. novembra 1968. dolazi do organizovanih

masovnih demonstracija na Kosovu, sa teţištem u Prištini;

udarnu snagu ĉinila je omladina - albanski studenti

Prištinskog univerziteta, pre svega sa Filozofskog

fakulteta.[6]

Bitno je za ocenu tih zbivanja na Kosovu da su

ona bila nacionalistiĉki i šovinistiĉki usmerena [parola

"Smrt srpskim ugnjetaĉima!"], i da su demonstracije pretile

da prerastu u pobunu protiv zakonitog poretka i

jugoslovenske drţave. U Prištini ce pred kraj toga dana

okupilo vrlo mnogo Albanaca iz drugih gradova i oblasti

Kosova [Uroševac, Peć, Prizren, Drenica], ali je u zoru 28.

novembra došlo do intervencije jedinica JNA, pred kojim ce

okupljena masa rasturila, tako da nije došlo do upotrebe

oruţja. No, demonstracije su izbile istog dana i u Tetovu, sa

zahtevom da ce "albanski" delovi SR Makedonije prikljuĉe

Kosovu. Demonstrante je oštrim nastupom suzbila i

rasturila makedonska milicija.

Nacionalistiĉki neredi na Kosovu ispoljili su nekoliko vaţnih

stvari: prisustvo i dejstvo antijugoslovenske Treće,

prizrenske lige; sposobnost ilegalne organizacije da pokrene

mase i da zapreti pobunom koja prelazi granice jedne

of 478

republike; neobiĉnu solidarnost nacionalista i izvesnog broja

zvaniĉnih funkcionera i albanskih komunista na Kosovu.

Sem toga, ispoljila ce odmah i taktika nacionalistiĉkog

pokreta: da frontalnim odbijanjem istinitih optuţbi,

umanjivanjem znaĉaja dogaĊaja, sistematskim

zataškavanjem ĉinjenica i njihovog pravog znaĉenja ne samo

u sredstvima informacija nego i u najvišim partijskim i

drţavnim forumima, i najzad veoma agresivnim

protivnapadom na tzv. "velikosrpski nacionalizam i

revanšizam" - spreĉi preduzimanje efikasnijih politiĉkih i

bezbednosnih mera, kojima bi bila ugroţena matica i

kadrovska baza pokreta. Štaviše, zahvaljujući

tendencioznom i oĉito neistinitom tumaĉenju, po kome ce

poricalo nacionalistiĉko znaĉenje oĉigledno nacionalistiĉkih i

šovinistiĉkih pojava i dejstava, postizala ce izvesna vrsta

legalizacije samog pokreta u svim njegovim slojevima, od

onih u masama albanske narodnosti do onih u najvišim

partijskim forumima Pokrajine, Republike i Federacije.

Tako ce moţe reći ne samo da nije izvuĉena nikakva pouka

iz kosovskih dogaĊaja 1968. godine nego je, u stvari, tada bio

osvojen nov prostor i formulisana platforma za dalju

eskalaciju velikoalbanskog nacionalizma.

Razdoblje posle 1968. godine odlikuje ce krajnje brutalnom i

drskom politikom pripreme za sledeći korak, koji će uslediti

u pogodnom trenutku - 1981. Štite ce i konsoliduju kadrovi,

ĉak i oni koji su eksponirani u demonstracijama;

diskvalifikuju ce i politiĉki likvidiraju srpski, pa i albanski

kadrovi koji ce usude da ce suprotstave nacionalistiĉkom

kursu. Iseljavanje Srba dobija u ubrzanju i sve više liĉi na

proterivanje; u radnim i partijskim organizacijama sprovodi

ce ĉistka srpskih, crnogorskih i drugih nepoćudnih kadrova.

Na udaru su srpski spomenici i groblja, ĉak i spomenici iz

of 478

NOB-a. Pretnjama, ucenama, premlaćivanjima,

paljevinama, silovanjem i ubistvima stvara ce kod Srba

psihoza potpune pravne, liĉne i imovinske nesigurnosti, tako

da su u ovom periodu, posle 1968, konaĉno raseljena mnoga

srpska sela ili zaostale srpske kuće u albanizovanim

naseljima širom Kosova i Metohije. Albanci na srpskim

imanjima ţanju ţito, otimaju stoku, kose livade, odnose

krstine poţnjevenog ţita, a ţrtvu, pogotovu ako ce opire,

pretuku. Vesti o tome, koje su ce isprva probijale u

prištinsko "Jedinstvo", od 1972. godine nalaze ce pod

zabranom [embargom], sa obrazloţenjem da ce njihovim

iznošenjem u javnost raspiruje nacionalna mrţnja i oteţava

borba albanskih kadrova protiv albanskog nacionalizma,

tvrdilo ce da je to uopšte "preuveliĉavanje" i nepotrebno

dramatizovanje, iza kojeg stoje ĉak i namere prikrivenog

neprijatelja da produbljuje jaz izmeĊu naroda i narodnosti

govoreći o onome što razjedinjuje umesto o onome što spaja.

Tako ce i za iseljavanje Srba i Crnogoraca tvrdilo da je to

prirodan, ekonomski motivisan proces, iza kojeg ne stoji

nikakva prinuda. Za mnoge teške incidente, zlostavljanja i

štete odgovornost ce prebacivala na deĉji nestašluk

["Deca"]. No, sukobi su sve ozbiljniji: albanska studentska

omladina sukobljava ce sa svojim srpskim i crnogorskim

kolegama, koji su primorani da protestuju zbog oĉigledne

diskriminacije u stipendiranju, dodeljivanju domova i tako

dalje; brutalno ce napadaju ĉak i uĉenici srednjih škola

[napad na srpsku decu u Klini, 15. maja 1972]; na udaru su i

pripadnici turske narodnosti i Romi koji odbijaju da ce

deklarišu kao Albanci. Prilikom popisa stanovništva 1971.

godine izvršene su ne male zloupotrebe u pribrajanju

Turaka, Roma i Muslimana [Gorana] albanskoj narodnosti.

Naroĉito je karakteristiĉno u ovom periodu otvoreno

povezivanje kosovskih albanskih nacionalista sa HP

of 478

Albanijom. širom su otvorena vrata propagandi

indoktrinaciji omladine i uopšte albanskih masa na Kosovu

velikoalbanskim pa ĉak i enverovskim idejama. Uz

rigorozno odvajanje albanske narodnosti od drugih naroda i

narodnosti Jugoslavije, a posebno Srbije, Makedonije i Crne

Gore, uz zatvaranje u krug nacionalne i posebno jeziĉke i

kulturne iskljuĉivosti, Albanci su u Jugoslaviji preplavljeni

knjigama, štampom i naroĉito udţbenicima iz Albanije,

ĉesto sa otvoreno antijugoslovenskim tezama i

koncepcijama. Kosovo ce kao autonomna pokrajina sve više

ponaša secesionistiĉki u prisvajanju prava da direktno opšti

i uspostavlja raznovrsne odnose sa HP Albanijom, da ce

javlja kao iskljuĉivi i obavezni posrednik u kontaktu svih

drugih faktora i ustanova u republici i federaciji sa ovom

susednom drţavom. Dogodiće ce ĉak i neshvatljive povrede

ugleda i dostojanstva jugoslovenske drţave i njenog šefa, a

da na to niko ne reaguje. Obrnuto, svaki ce ispad pokriva

autoritetom pokrajinskog rukovodstva, ma ĉijem je ĉelu

tada Mahmud Bakali. Na neki naĉin je ova nacionalistiĉka

eskalacija došla do svog vrhunca glorifikacijom Prizrenske

lige u proslavi, prihvaćenoj i na republiĉkom i na

jugoslovenskom nivou, 5-11. juna 1978. Ta proslava, sa

meĊunarodnim nauĉnim skupom, trebalo je da afirmiše

ciljeve Prizrenske lige upravo u onome što je osnova svih

njenih potonjih reinkarnacija [1943, 1946]: u

velikoalbanskom i rasistiĉkom konceptu "etniĉke Albanije",

Albanije u kojoj ne bi više moglo da bude mesta ni za koju

drugu narodnost.

Nova upozorenja na pravu prirodu i domet ovoga

nacionalistiĉkog kursa završavala su ce redovno loše po one

koji su ta pitanja pokretali. Jovo Šotra, prvoborac i ĉlan

Pokrajinskog komiteta, uz to i poslanik u Veću naroda

of 478

Skupštine Jugoslavije, u ĉijim upozorenjima i kritikama

1971, 1973. i 1976. nije bilo ne samo neistina ili poluistina

nego ni prizvuka neke opštije politiĉke kritike, eliminisan je

bez milosti iz politiĉkog ţivota: na sednici PK 20. juna 1973.

iskljuĉen je iz PK kao jedan od "kontinuiranih nosilaca

kontralinije koja je deo mraĉnih neprijateljskih snaga", i

umro nerehabilitovan i onda kada su već svi mogli da shvate

da je bio u pravu [novembra 1981].

Do nove i daleko opasnije eksplozije albanskog nacionalizma

došlo je 1981. godine, nepunih godinu dana posle smrti

predsednika Jugoslavije, Josipa Broza Tita. Studentske

demonstracije su izbile najpre 11. marta, a 16. marta je

došlo do paljevine konaka Pećke patrijaršije; 25. marta bilo

je nereda u Prizrenu, 26. u Prištini, 30. u Obiliću; i pored

toga, izbijanje novih masovnih demonstracija 1. aprila u

Prištini i nizu drugih kosovskih gradova i naselja [Podujevo,

Vuĉitrn, Lipljan, Glogovac, Gnjilane, Đakovica, Uroševac,

Kosovska Mitrovica, Vitina] delovalo je kao iznenaĊenje;

demonstracije su trajale tri dana, i po mnogo ĉemu su

podsećale na one iz 1968, ali su ih obimom, ţestinom,

pripremljenošću i upornošću daleko prevazišle. Centralna

parola "Kosovo-republika!"[7]

izrazila je prvu etapu u

programu velikoalbanskih nacionalista, iza koje je stajao

iredentistiĉki cilj izdvajanja iz Jugoslavije i pripajanja

Albaniji svih teritorija koje su nastanjene Albancima. Za

smirivanje demonstracija, ĉiji ce odjek već osećao i u nizu

makedonskih gradova poĉev od Skoplja, morali su biti

upotrebljeni armija, milicija i specijalne snage bezbednosti.

Tako je uz velike napore i izvestan broj ljudskih ţrtava na

obe strane spreĉeno prerastanje ovih nereda u oruţani

ustanak. Na Kosovu je moralo da bude zavedeno i vanredno

of 478

stanje sa zabranom o ograniĉenom kretanju [2-8. aprila

1981].

Politiĉka zbivanja u vezi sa demonstracijama od 1981.

godine spadaju već u naše vreme, o kojem istoriĉar ne moţe

još ništa da kaţe. Štampa, televizija i druga sredstva

informisanja omogućavaju - ne bez teškoća - da ce javnost

upozna sa onim što ce na Kosovu dogaĊalo i što ce dogaĊa.

Javnost je pogotovu upoznata sa nizom politiĉkih akcija i

dokumenata koji su od tada doneti u najvišim drţavnim i

partijskim telima, tako da to ovde nije neophodno izlagati.

MeĊutim, neke ce stvari ipak moraju istaći. Pre svega, 1981.

je pokazala da albanski nacionalizam, sada već i kao

otvoreni iredentizam, dobija zabrinjavajući rast. Drugo, da

ce u metodima njegovog dejstvovanja primenjuju i mnogi

davno poznati, takoreći klasiĉni metodi: kako u politiĉkom

manevrisanju, pokrivanju i "ĉuvanju" kadrova te

izbegavanju prave i dosledne diferencijacije tako i u merama

politiĉkog pritiska i nasilja u sprovoĊenju glavnih,

dalekoseţnih ciljeva. A glavni je cilj da ce stvori platforma

za internacionalizaciju "kosovskog problema" u jednoj

konaĉno izmenjenoj demografskoj i etniĉkoj situaciji

Kosova, a potom i drugih oblasti u Jugoslaviji gde ţive

Albanci. Rasistiĉka parola "etniĉki ĉistog Kosova" je jedna

od glavnih operativnih parola, koja ce, na ţalost, uprkos

svim ocenama, analizama i proklamovanim merama

efikasno sprovodi u ţivot. Iseljavanje Srba i Crnogoraca sa

Kosova, pa ĉak i iz onih opština "uţe" Srbije gde Albanci

imaju većinu [Preševo, Bujanovac, MedveĊa], nastavlja ce

nesmanjenim intenzitetom. Toj kljuĉnoj pojavi celoga ovog

istorijsko-politiĉkog kompleksa moramo, zato, i ovde

posvetiti posebnu paţnju.

of 478

Prema nekim delovima iz Izveštaja o iseljavanju Srba i

Crnogoraca sa Kosova, koji je 1982. godine za Republiĉku i

Saveznu skupštinu izradila zajedniĉka komisija Republiĉkog

i Saveznog izvršnog veća, koji su objavljeni u dnevnoj

štampi, moţe ce dobiti sasvim jasna slika o obimu, karakteru

i uzrocima iseljavanja Srba i Crnogoraca. S obzirom na

znaĉaj ovog pitanja, koristićemo ovde makar sumarno

izvesne informacije iz tog izvora.[8]

Pre svega, u analizi ove demografske, ali i nacionalne

situacije mora ce poći od statistiĉkih podataka o nacionalnoj

strukturi stanovništva SAP Kosova prema popisima od

1948, 1953, 1961, 1971. i 1981. Zabeleţen je znatan porast

ukupnog broja stanovnika Kosova, uz apsolutno smanjenje

broja Srba i Crnogoraca u toj pokrajini. To jasno pokazuje

sledeća tabela:

NACIONALNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA SAP

KOSOVA PREMA POPISIMA

1948. 1953. 1961. 1971. 1981. [a]

broj % broj % broj % broj % broj %

ukupn

o

727.

820 100

808.

141 100

963.

988 100

1.243.

693 100

1.584.

558

10

0

Albanc

i

498.

242

68,

45

524.

559

64,

91

646.

605

67,

07

916.1

68

73,

66

1.227.

424

77

,5

Srbi 171.

911

23,

62

189.

869

23,

49

227.

016

23,

55

228.2

64

18,

35

209.7

92

13

,2

Crnog

orci

28.0

50

3,8

5

31.3

43

3,8

8

37.5

88

3,9

0

31.55

5

2,5

4

26.87

5

1,

7

Turci 1.31 0,1 34.5 4,2 25.7 2,6 12.24 0,9 12.57 0,

of 478

5 8 83 8 64 7 4 8 5 8

Musli

mani

9.67

9

1,3

3

6.24

1

0,7

7

8.02

6

0,8

3

26.35

7

2,1

2

58.94

8

3,

7

Ostali 18.6

23

2,5

6

21.5

46

2,6

6

18.9

89

1,9

7

19.10

5

2,3

4

48.94

6

3,

1

[a] Prema prvim rezultatima popisa 1981.

Uz apsolutno smanjenje dolazi i proporcionalno umanjenje

broja odn. relativnog uĉešća srpskog i crnogorskog

stanovništva u ukupnom broju stanovnika Kosova. Najveće

relativno uĉešće Srba zabeleţeno je 1948: 23,62%, da bi već

1953. bilo smanjeno na 23,49%, godine 1961. skromno

povećano na 23,55%, da bi 1971. opalo na 18,35%, a u 1981,

ĉak na 13,2%. Te godine, 1981, zabeleţen je i pad apsolutnog

broja u odnosu na 1971: 209.792 prema 228.264, što znaĉi

apsolutni manjak za 18. 472. Ca Crnogorcima je sliĉna

situacija: njihovo relativno uĉešće je beleţilo izvestan porast

u periodu do 1961: 3,85% pa 3,88% i 3,90% [pri ĉemu treba

imati u vidu i uslovnu vrednost statistiĉkog opredeljivanja u

ovoj nacionalnoj kategoriji popisa], ali od 1961. drastiĉno

opada: sa 3,90% na 2,54% u 1971. i 1,7% u 1981. Tome

odgovara apsolutno smanjenje broja deklarisanih

Crnogoraca na Kosovu: 1948. ih je bilo 28.050, 1961. godine

37.588, da bi ih 1971. godine bilo 31.555, a 1981. svega

26.875, znaĉi 4680 manje za deset godina, odn. 1175 manje

nego u prvom posleratnom popisu. Ako ce uzme u obzir

prirodni priraštaj [kod Srba na Kosovu oko 1,5%, a kod

Crnogoraca oko 1,2% godišnje], onda je obim stvarnog

iseljavanja zapravo mnogo veći. Prema grubom proraĉunu

Republiĉkog zavoda za statistiku Srbije iz SAP Kosova ce u

periodu od 1961. do 1982. godine više iselilo nego doselilo

of 478

Srba za 85.061, a Crnogoraca za 16.783 [zajedno -101.844].

Nije bez znaĉaja ni podatak da je procenat iseljenih u

odnosu na ukupan broj stanovnika Pokrajine, prema popisu

iz 1971, kod Srba bio 9 puta, a kod Crnogoraca 13 puta veći

nego kod Albanaca, ĉime ce reĉito svodi na pravu meru

argumenat o "podjednakom iseljavanju Albanaca sa

Kosova". To pogotovu postaje jasno kada ce ima u vidu rast

stanovništva albanske nacionalnosti u Pokrajini: od 498.242,

koliko ih je bilo 1948 [68,45% relativnog uĉešća], preko

524.559 [64,91%] 1953, 646.605 [67,07%] 1961, od 916.168

[73,66%] u 1971. i 1,227.424 [77,5%] u 1981. godini Za sve to

vreme i ukupni broj Albanaca u Jugoslaviji beleţi ubrzani

porast, posle izvesnog perioda stagnacije [izmeĊu 1948. i

1953], ali sa neobiĉno velikim brojem u prvom popisu -

1948: 750.431; 1953: 754.245; 1961: 914.733; 1971:

1,309.523; 1981: 1,730.878. Isto tako, u razdoblju od 1961.

do 1981. u 19 od ukupno 22 opštine u Pokrajini došlo je do

apsolutnog smanjenja broja stanovnika srpske i crnogorske

nacionalnosti, naroĉito drastiĉno u opštinama Kaĉanik,

Glogovac, Vuĉitrn, Podujevo, Srbica i Deĉani, pa i u

Kosovskoj Kamenici i Kosovskoj [Titovoj] Mitrovici. Prema

podacima do kojih su došle opštinske komisije na teritoriji

SR Srbije bez teritorija pokrajina - u periodu od 1961. do

1981. doselilo ce sa Kosova najmanje 66.000 stanovnika.

Veoma su indikativni i podaci o smanjenju broja srpskih i

crnogorskih domaćinstava u pojedinim opštinama Kosova.

Prema evidenciji iz 1975. godine [a od tada ce stanje veoma

pogoršalo] u opštini Podujevo u selu Donje Ljupĉe od 35

srpskih porodica ostala je bila samo jedna, Srbovac - od 60

samo jedna, Revuće - od 40 broj srpskih porodica spao je na

8, Livadica - od 47 na 21, Velika Reka - od 40 na 4, Gornja

Repa - od 20 na 1, Gornja i Donja Lepašica - od 200 na 20,

Belo Polje - od 60 na 2, Dobri Do - od 40 na 2, Donja Dubica

of 478

- od 450 na 10; ili u opštini Vitina, u selu Buzovik - od 50

srpskih kuća nije bilo više nijedne, Drobeš - od 80 ostalo je

samo 10 itd. Većina iseljenih je, prema konstataciji u

Izveštaju, prodala svoju imovinu [kuće, zemlju, šumu,

voćnjake] prilikom iseljenja, ali relativno veliki broj lica

[oko 20%] svoju imovinu nije stigao ni da proda.

U raspravi o uzrocima iseljavanja bilo je vrlo mnogo

pokušaja da ce paţnja javnosti i politiĉkih foruma skrene na

tzv. "nepolitiĉke uzroke", da ce cela pojava shvati kao

prirodan migracioni proces socijalno-ekonomskog

karaktera; ka tome ce išlo naroĉito u izvesnim delovima

analize koju je pripremila komisija same Pokrajine.

MeĊutim, iz izveštaja zajedniĉke komisije Republiĉkog i

Saveznog izvršnog veća veoma ce jasno vidi da je u pitanju

dugoroĉna, smišljena, dobro organizovana i stalna

neprijateljska aktivnost velikoalbanskog nacionalizma i

iredentizma, te da ce uzroci iseljavanja svode na politiĉke

okolnosti u kojima srpskom narodu na Kosovu već

decenijama nije više bilo opstanka.

Pritisci za iseljavanje, direktni ili indirektni, prema izveštaju

zajedniĉke komisije, ispoljavali su ce naroĉito kao:

- zauzeće zemlje; priĉinjavanje materijalne štete ili

uništavanje useva; seĉa šume, zasada voća i vinograda;

ubijanje stoke; paljenje imovine; trovanje i zagaĊivanje

bunara; spreĉavanje korišćenja vode za navodnjavanje;

eksproprijacije zemljišta itd.;

- pretnje, maltretiranja, vreĊanja, napadi [posebno na ţene i

decu], silovanja, smišljeno izazivanje svaĊa, tuĉe, ubistva,

krvna osveta i sl.;

- skrnavljenje groblja i spomenika i ometanje sveĉanosti i

verskih obreda;

of 478

- stvaranje atmosfere izolovanosti i nesigurnosti, razni oblici

psiholoških pritisaka, stvaranje psihoze iseljavanja, bojkot

na razne naĉine itd.;

- priĉinjavanje teškoća u ostvarivanju svakodnevnih

ţivotnih potreba [korišćenje prodavnica, pijaca, prevoza i

sliĉno];

- teškoće u ostvarivanju prava graĊana pred nadleţnim

organima [dugo ĉekanje, otezanje postupka, neizvršavanje

presuda i rešenja, itd.];

- nedostatak zaštite od strane nadleţnih organa [pravosudni

organi, organi unutrašnjih poslova i drugi organi uprave,

inspekcije itd.];

- odsustvo blagovremene i odgovarajuće društveno-politiĉke

i društvene aktivnosti na suzbijanju pojave pritisaka,

delovanje neprijatelja i rešavanju sporova i sukoba;

- diskriminacija u ostvarivanju prava [izdavanje dozvola za

izgradnju kuća; nepoštovanje ravnopravnosti jezika;

nepoštovanje prava iz radnog odnosa i sl.];

- pritisci za prodaju imovine i nenormalni uslovi prodaje

[prodaja imovine unapred odreĊenom licu albanske

narodnosti; prodaja po nepovoljnoj ceni; delimiĉno plaćanje

prodate imovine; odugovlaĉenje sa izvršavanjem prenosa

imovine], eksproprijacija imovine bez adekvatne naknade

itd.

Naglašeno je u ovoj analizi da su ovakvi pritisci poĉeli da ce

ispoljavaju još u vreme okupacije i drugog svetskog rata,[9]

a

da je to nastavljeno i u posleratnom periodu sa razliĉitim

intenzitetom [svakako i u predbrionskom periodu, do 1966],

da bi ce naroĉito pojaĉalo u 1968. i 1981. godini, uprkos svih

preduzetih mera neposredno posle rata za vraćanje lica

iseljenih za vreme fašistiĉke okupacije.[10]

of 478

Izveštaj navodi masu raznovrsnih primera koji ilustruju ove

pritiske. Muĉni su primeri razdvajanja i izolacije pa i

maltretiranja srpske dece, a pogotovu huškanja albanske

dece da napadaju srpsku i crnogorsku decu ili da ĉine štete

susedima ili javnim dobrima. Pale ce i uništavaju usevi,

pušta ce stoka u zasade i obraĊene njive, uzurpira ce

zemljište, zagraĊuju izvori, pali letina, demoliraju kuće,

napadaju deca dok ĉuvaju stoku; ţene i ţenska omladina iz

straha od razliĉitih maltretiranja ne smeju da odlaze na

njive radi obrade zemlje niti da izlaze iz svojih dvorišta. U

primere najgrublje rasne segregacije spadaju sluĉajevi kad

Srbi i Crnogorci moraju da ĉekaju da u prodavnicama

poslednji budu usluţeni, a dešavalo ce da ne dobiju robu dok

je ne zatraţe na albanskom jeziku. Isto ce dogaĊalo i u

drugim prilikama, npr. kod drţavnih i drugih organa

[vaĊenje dokumenata kod organa uprave, kupovine putnih

karata itd.].

Najteţi su pritisci, razume ce, ubistva, raširenija u selima

nego u gradovima. Na teritoriji opštine Vuĉitrn ubijen je

Srbin zato što nije hteo da izvrši nareĊenje suseda Albanca

da uništi svoje svinje; na teritoriji opštine Titova Mitrovica

ubijen je Srbin koji je isterao sa svoje njive namerno

puštena goveda jednog Albanca koja su uništavala njegove

useve; na teritoriji opštine Podujevo ubijen je Srbin na

pragu svoje kuće zato što nije hteo svoje imanje da proda u

bescenje; na teritoriji opštine Priština ubijen je Srbin

gvozdenom šipkom, naoĉigled ţene i dece, zato što sa svoje

strane puta nije sklonio zapregu po zahtevu Albanca, i drugi

sluĉajevi. Tom spisku treba dodati i surovo ubistvo dvadeset

dvogodišnjeg Danila Milinĉića u naruĉju njegove majke

Danice, koje je juna 1982. godine izvršio Albanac Musa

Ferati, na Daniĉinoj njivi kod crkve Samodreţe. Ubistvo, u

of 478

kome su uĉestvovala i dvojica maloletnika, Ferati je

propratio reĉima: "Ovo ne moţe da bude srpska

zemlja".[11]

Samodreţa ima samo osam srpskih kuća, od

kojih je šest bez naslednika.

Zbog nanošenja štete na imanju, raznovrsnog maltretiranja i

ubistva muţa 1968. godine usred dvorišta, ţena je morala da

proda imovinu i da ce sa petoro maloletne dece iseli sa

Kosova; jednom doseljeniku koji ţivi na teritoriji opštine

Zvezdara u Beogradu, dok je obraĊivao zemlju maloletnici

su kamenovali zeta, zatim ga ranili iz pištolja, da bi ga, u

bekstvu, na kućnom pragu i na oĉigled trogodišnjeg deteta,

ubio prosvetni radnik albanske narodnosti; ţena ubijenog

morala je da napusti kuću i imanje, koje posle toga obraĊuju

i koriste susedi albanske nacionalnosti, dok ona i dalje plaća

porez na prihod od poljoprivrede. Ţena iz Kline, ĉijeg je

muţa 1944. godine ubio komšija Albanac zbog imanja,

morala je posle njegove smrti da proda zemlju tom istom

licu, ubici svog muţa, i da ce zatim sa porodicom iseli u

Srbiju. Imovina je prodavana u bescenje, a cenu su

odreĊivali Albanci iz sela kolektivno, kao u sluĉaju jednog

iseljenika iz opštine Đakovica.

Sve su to sluĉajevi koji pripadaju već davno poznatom

repertoaru zloĉina u genocidu nad srpskim narodom, koji ce

na ovom podruĉju izvodi već više stotina godina. Potpuno

istovetni sluĉajevi naći će ce u bilo kom spisku zuluma,

Rakićevom iz 1910, ili u zvaniĉnom spisku srpske vlade iz

1899, ili u spisku ruskih konzula iz 1875, austrijskih

poverenika iz 1900, ili pećkih Srba iz 1864. itd.

Posebno mesto u stvaranju šovinistiĉke klime i psihoze, ali i

u direktnom nasrtaju na temelje srpskog nacionalnog

opstanka na Kosovu imaju napadi na srpsku pravoslavnu

of 478

crkvu i sveštenstvo, o ĉemu dokumentovano govori opširan

izveštaj Svetog arhijerejskog sabora SPC, objavljen u

"Glasniku" 7/82, u kome ce govori o napadima na srpske

svetinje i pravoslavne vernike na Kosovu, koji kako tamo

stoji, traju već decenijama. Veliki je spisak zloĉina, šteta,

uvreda i zlostavljanja, a u celini ce objavljuje i tekst pisma

koje je povodom toga Sabor uputio 19. maja 1969.

predsedniku SFRJ, Josipu Brozu Titu, traţeći od njega

zaštitu. U tome pismu Sabor konstatuje da ce povodom

konkretnih sluĉajeva više puta obraćao nadleţnim organima

SR Srbije, kao i Saveznom izvršnom veću, ali ce stanje ne

popravlja. "Donekle ovo nasilje popusti, da bi ce javilo na

drugom kraju u još ozbiljnijem vidu. Za poslednju godinu

dana ono uzima sve teţe oblike. Ne samo da je u pitanju

uništavanje useva u poljima, uništavanje šuma [man. Deviĉ,

Deĉani, Gorioĉ kod Peći], rušenje nadgrobnih spomenika

[Kos. Vitina i dr.], nego i fiziĉki napadi, ĉak i na ţene i

monahinje [prošle godine u man. Binĉu kod Kos. Vitine, u

Mušutištu kod Prizrena, tako i ovog proleća u man. Deviĉu,

gde je naneta teška telesna povreda igumaniji istog

manastira, sekirom ranjen jedan iskušenik man. Deĉana,

kamenom udaren u glavu jeromonah man. Gorioĉa,

kamenjem napadani sveštenici u okolini Kosovske Mitrovice

itd.], što je dovelo do iseljavanja naših vernika iz tih

krajeva". U svom odgovoru od 23. maja 1969. godine Tito

izraţava ţaljenje zbog postupaka koji su navedeni u pismu

SPC, "a koji predstavljaju povredu Ustava SFRJ". Kao

Predsednik SFRJ, on će uĉiniti sve "da ce spreĉe izgredi i

nezakoniti postupci, te da ce obezbijedi slobodan ţivot i

integritet svih graĊana, kao i sigurnost njihove imovine".

Radi toga je on dostavio pismo SPC, sa svojim gledištem "o

potrebi preduzimanja odluĉnih mera za zaštitu zakonitosti",

Izvršnom veću SR Srbije. Izveštaj Sabora SPC iz 1982,

of 478

meĊutim, sadrţi podatke i o nasiljima i napadima na crkvu i

sveštenstvo sve do marta 1982, koji govore o neometanoj, pa

ĉak i zaštićenoj eskalaciji velikoalbanskog šovinizma na

Kosovu i Metohiji, odnosno na teritoriji raško-prizrenske

eparhije.

1 S. Nešović - B. Petranović, AVNOJ, 736, nap. 7; upor. V.

Dedijer, Jugosl.-alb. odnosi, 127-128. B. Petranović, Istorija

Jugoslavije 1918-1978, Beograd 1980, 435.

2 Zbornik l/19, 746, nap. (br. 211).

3 Zbornik 1/19, 741, 744-745 4 (br. 211). U sledećim

zapovestima, kako su ce borbe razvijale, ton postaje sve

oštriji: br. 212, 213, 216.

4 S. Nešović - B. Petranović AVNOJ, 736. nap 7;

upor Zbornik 1/19 759 nap 2 (br. 215).

5 Savez komunista u borbi za nacionalnu ravnopravnost 14

sednica CK SK Srbije. Maj 1968, Beograd 1968, 100-116 i

297-300 (Dobrica Ćosić), 89-100 (Jovan Marjanović).

6 Podroban opis demonstracija pojavio ce u štampi tek

nedavno NIN br. 123 od 8. januara 1984, str. 54-56.

7 Neke parole koje su ce pojavile na demonstracijama

"Hoćemo republiku", "Ţivela Republika Kosovo", "Dole

burţoazija", "Trepĉa radi, Srbija koristi", "Ţiveo Adem

Demaći" (u zatvoru), "Dole revizionizam", "Mi smo

Albanci, a ne Jugosloveni", "Mi smo deca Skenderbega,

vojska Enver Hodţe", "Republiku milom ili silom" itd.

8 "Politika" 30. septembra do 4. oktobra 1982.

of 478 9 Mi bismo podsetili i na ĉitav stogodišnji period pre 1912,

kada su Srbi trpeli upravo takve pritiske, što govori za

primenu oprobanih i vekovnih iskustava u potiskivanju i

proterivanju Srba sa njihovog ognjišta.

10 Razume ce, ne bi trebalo zaboraviti da je upravo na

Kosovu bio zabranjen povratak iseljenih lica zbog

predstojeće revizije agrarne reforme i kolonizacije, i da dve

mešovite komisije za reviziju na Kosovu i Metohiji "nisu

uspešno završile svoj posao zbog velikih poteškoća na koje

su nailazile praktiĉno u svome radu"; nadleţnost je preneta

na Oblasni NOO, tako da ce ĉitav posao naprosto izgubio u

administraciji, delom i zbog sabotiranja sprovoĊenja

revizije, a podaci s kojima ce raspolaţe apsolutno su

nepouzdani: S. Milošević,Izbeglice i preseljenici, 368-372.

11 Posle ovoga gnusnog zloĉina prema kući Feratija Albanci

sela Samodreţe proglasili su bojkot, po obiĉajnom pravu

najteţu društvenu kaznu. Vid. o tome: NIN br. 1641 od 13.

VI 1982, 12-13.

POGOVOR

Kosovo je danas već opšti naziv celoga jednog sloţenog

problema, u kome ce istorija suoĉava sa našim danima. Dva

susedna balkanska naroda, srpski i albanski, sputana su

suprotnostima nagomilanim za tri poslednja veka. Pitanje ce

ne moţe svesti na ustavnopravni status SAP Kosova niti na

poloţaj albanske narodnosti u Jugoslaviji. Naprotiv, ono ce

sa mnogo više razloga postavlja kao pitanje opstanka i

poloţaja srpskog naroda - na Kosovu, u Jugoslaviji, na

Balkanu. Kosovo je u tom pogledu samo simptom koji

otkriva dublje i šire procese, u kojima ce rešava sudbina

srpskog naroda, a ne albanske narodnosti.

of 478

Zato je neobiĉno vaţno, upravo neophodno, da ce problem

Kosova razmatra u svetlu istorije: aktuelna politiĉka

situacija bez toga nije razumljiva niti ce mogu shvatiti pravi

smisao i domet albanskih namera. Uostalom, poloţaj

srpskog naroda na Balkanu je i tako odveć osetljiv da bi ce

mogao tumaĉiti samo u ravni ovog trenutka. On je pokriven,

sve više, gustom koprenom mistifikacije. Briše ce istorijsko

pamćenje naroda, potkopavaju temelji njegove nacionalne

svesti; na njegovu savest se natovaruje hipoteka nepostojećih

ili tuĊih krivica. Zato prava i potpuna istorijska saznanja

imaju za srpski narod osvešćavajući znaĉaj: ona ga vraćaju

k sebi, osposobljavaju ga da stvari vidi u pravoj boji i u

stvarnim dimenzijama.

Moraju ce najpre ukloniti neke "odnegovane" zablude.

MeĊu prvima to je formula veštaĉke simetrije, kojoj ce

odnosi izmeĊu naroda relativizuju do te mere da ce pokriva

svaka krivica i gubi prava mera istorijskog zbivanja. I samo

kazivanje o nasilju i genocidu koji ce provode nad srpskim

narodom Kosova oglašava ce "neprihvatljivim", jer ono

toboţ vreĊa osećanja albanske narodnosti. "Tabu" je i sama

istorija srpsko-albanskih odnosa. Umesto realne slike tih

odnosa, kojom za poslednja tri veka dominira nasilje

islamizovanih Albanaca nad Srbima, nudi ce slika

"reciproĉnih odgovornosti", gde ce fikciji

dvadesetogodišnjeg "velikosrpskog nasilja" odmerava ista

teţina kao i dvestagodišnjem albanskom nasilju nad srpskim

narodom.

Istoriĉar će posebno zapaziti da sprovoĊenje u ţivot davno

proklamovanog "naĉela", da nisu svi nacionalizmi

podjednako negativni te da valja praviti razliku izmeĊu

nacionalizma ugnjetenih i nacionalizma ugnjetaĉa, dovodi u

of 478

praksi do smišljenog tolerisanja megalomanskih mitova onih

naroda ili narodnosti u Jugoslaviji koji su stavljeni u

kategoriju "ugnjetenih" nacija i nacionalnih manjina iz

perioda 1918-1941. Veliko albanska mitomanija i trpeljiv

odnos prema njoj u tom pogledu su veoma karakteristiĉni.

Pitanja etnogeneze, porekla naroda, na primer, idu u red

onih pitanja koja ce politiĉki mistifikuju. Danas, ona nemaju

nikakav znaĉaj: savršeno je svejedno da li su Albanci

potomci Ilira, Traĉana ili Pelasta. No ipak, na teoriji o

ilirskom poreklu albanskog naroda mnogo ce insistira, pa

ona, tako prenaglašena, otkriva svoj agresivni politiĉki

naboj. Kosovo je srpska zemlja svakako još od seobe naroda,

od VII veka; toj istorijskoj ĉinjenici, koja ce zasniva na

mnogim i oĉiglednim istorijskim izvorima, arheološkim,

lingvistiĉkim ili antropogeografskim svedoĉanstvima,

suprotstavlja ce sada jedna u suštini rasistiĉka teza o

ilirskom poreklu Albanaca, kako bi ce utvrdilo neko preĉe

pravo albanskog naroda na teritorije koje naseljava srpski

narod. Etnogeneza Albanaca je u nauci, meĊutim, jedna od

najmanje jasnih strana evropske praistorije, i tu nikakva

apodiktiĉna tvrĊenja nisu umesna. Ako ce sledi logika

lingvistiĉkih analiza, Albanci bi mogli da budu potomci

Traĉana bar isto toliko koliko i Ilira, a u tom sluĉaju

Proalbanci ce i sami kreću po Balkanu i naseljavaju na

teritoriji ilirske antiĉke "Albanije" u doba seobe naroda, pa

je i njihov starosedelaĉki status relativan. Uostalom,

praistorija Albanaca traje do XI veka, kada ih istorijski

izvori prvi put primećuju. Sve do XIII veka oni ne

predstavljaju dovoljno odreĊenu istorijsku ĉinjenicu: to je

stoĉarsko-nomadsko stanovništvo planina, bez dodira sa

morem, veoma malobrojno, bez jasnog etniĉkog identiteta.

Najzad, koja ce to prava bilo kog evropskog naroda mogu

of 478

zasnivati na mutnim stanjima pre seobe naroda? Zasnivanje

nekih istorijskih, a pogotovu teritorijalnih prava na etniĉkoj

karti Evrope iz vremena pre seobe naroda danas naprosto

nije mogućno: pre seobe nema, na primer, Francuza i

Francuske, Nemaca i Nemaĉke, Rusa i Rusije, nema Srbije,

nema Albanije.

Vaţna je okolnost da su Sloveni, naseljavajući Balkan kao

ratari, i na podruĉju današnje Albanije posedali uglavnom

ravnice i reĉne doline, prepuštajući planine starobalkanskim

stoĉarima, meĊu kojima su bili Vlasi i preci Albanaca.

Primarni dodir srpskog i albanskog naroda nije imao

karakter sukoba, kao što ga srpsko-albanski odnosi neće

imati sve do islamizacije Arbanasa u XVI veku. Nije bilo

otimanja albanske zemlje ni potiskivanja, iseljavanja i

uništavanja albanskog naroda. Srpsko-albanski odnosi u

srednjem veku mogu ce pre obeleţiti kao simbioza. U

srednjovekovnoj srpskoj drţavi, od poslednjih decenija XII

veka, Arbanasi su potpuno integrisani, kako u

drţavnopravnom tako i u društvenom smislu. To ce odnosi

na albansku vlastelu i graĊane, no isto tako na seljake-

stoĉare, koji uţivaju isti status kao i Vlasi. Nema

diskriminacije ni sukoba zbog narodnosti. Srpski car Dušan

[1331-1355], u skladu sa srednjovekovnim shvatanjima

drţave, koja nikada nije bila nacionalna u današnjem smislu

reĉi, nosio je titulu "car Srba, Grka, Bugara i Arbanasa".

Oblast Kosova i Metohije naseljena je još od ranog srednjeg

veka homogenim srpskim stanovništvom. Već prve srpske

drţave, u X i XI veku, okrenute su prema Kosovu. Pod

vizantijskom vlašću sve do konaĉnog ukljuĉivanja u okvire

srpske drţave Nemanjića krajem XII i poĉetkom XIII veka -

Kosovo je u etniĉkom pogledu srpska zemlja još za prvih

of 478

pokušaja politiĉke integracije. To ce potvrĊuje na osnovu

istorijskih dokumenata [povelja srpskih vladara], posebno

njihovom antroponimijskom analizom [analizom liĉnih

imena], kao i toponomastiĉkim istraţivanjima; stari

toponimi Kosova i Metohije su preteţno slovenskog porekla.

Pokretljive grupe stoĉara albanske narodnosti, uglavnom

rimokatoliĉke veroispovesti, ĉinile su zanemarljivo mali

procenat, oko 2% od ukupnog broja stanovništva, pa i to u

zapadnim delovima oblasti, na planinama današnjeg

graniĉnog albansko-jugoslovenskog podruĉja; bilo je i nešto

malo albanskih zanatlija, rudara i trgovaca u gradovima.

Etniĉka homogenost ove u srednjem veku gusto naseljene

teritorije bila je uslov za njen brz uspon do uloge centralne

drţavne, politiĉke, ekonomske i kulturne oblasti srpskog

naroda. Srpska pravoslavna crkva, nacionalna crkvena

organizacija od samog svog osnivanja [1219], doprinela je da

kosovska oblast dobije i trajno ĉuva lik srpske zemlje.

Glavni dinastiĉki manastiri-zaduţbine [Graĉanica,

Bogorodica Ljeviška, Banjska, Deĉani, ArhanĊeli], sa

ikonografskim atributima drţavne suverenosti i kontinuiteta

srpske vlasti ["Loza Nemanjića"] i sa moštima

kanonizovanih vladara, uz Veliku crkvu [Pećku

patrijaršiju], gde su mošti svetih poglavara nacionalne

crkve, sa mnogobrojnim drugim manastirima i gustom

mreţom malih parohijskih hramova na ĉitavoj teritoriji

Kosova i susednih krajeva - predstavljaju osnov na kome ce

formirala i uĉvršćivala nacionalna svest srpskog naroda,

gradio njegov ne samo nacionalni nego i kulturni identitet.

Ti su spomenici, zato, ovako koncentrisani i rasporeĊeni u

jednoj oblasti, meĊaši nacionalne zemlje; oni koji su ostali

ĉitavi posle tursko-albanskog muslimanskog pustošenja po

ovoj oblasti, još uvek su ţiva uporišta duhovnosti i

of 478

nacionalne samosvesti srpskog naroda. Spomenici srpske

arhitekture i slikarstva na Kosovu spadaju u najviši nivo

srednjovekovne evropske umetnosti, a knjiţevno stvaranje u

ovim krajevima predstavlja glavni tok srpske pisane reĉi,

koji je oblikovao svest srpskog naroda u srednjem veku. S

pravom je reĉeno jednom prilikom [u Memorandumu Srbije

ambasadorima evropskih sila u Londonu, 1913] da je ova

oblast za srpski narod nešto kao "Sveta zemlja". Srbi su

upravo na ovom podruĉju dostigli za srednjeg veka visok

stupanj civilizacije i na tim dostignućima poĉiva njihov

evropski identitet.

Stanje na Kosovu ce ne menja bitno ni u doba turske

invazije osamdesetih i devedesetih godina XIV veka. Etniĉki

odnosi ostaju isti, a srpski karakter oblasti nije doveden u

pitanje. Za razliku od Albanije, gde ĐorĊe Kastriot

Skenderbeg sredinom XV veka pokušava da sa osloncem u

albanskom narodu ujedini albanske feudalce za otpor protiv

Turaka, Kosovo, etniĉki još uvek srpska zemlja, deli

politiĉku sudbinu ostalih srpskih oblasti u Despotovini

Lazarevića i Brankovića. Prostor srpsko-albanske etniĉke

simbioze nalazi ce tada daleko na zapadu od kosovske

oblasti, u donjoj Zeti, skadarskoj ravnici i severnoalbanskim

Brdima. Antroponimijska prouĉavanja izvornih turskih

popisa [deftera] iz XV veka pokazuju da je linija današnje

drţavne granice izmeĊu Jugoslavije i Albanije, na svom

severnom sektoru, uglavnom podudarna sa tadašnjom

etniĉkom meĊom Srba i Albanaca.

Gubitak drţavne samostalnosti i slobode usled invazije

Osmanlija izmenio je u samoj osnovi uslove ţivota srpskog

naroda. Na razmeĊi epoha, izmeĊu srpske slobode i turskog

ropstva, stoji dogaĊaj koji će postati simbol i znamenje

of 478

srpske istorije: kosovska bitka [15/28. jun 1389]. Po svom

istorijskom znaĉaju i po mestu koje je dobila u istorijskom

pamćenju naroda ova bitka spada u red velikih oruţanih

sudara Evrope, kakvi su kulikovska bitka [1380], ili bitka

kod Poatijea [732], ili, u još daljoj prošlosti, bitka u

Termopilskom klancu [480. godine pre n. e.]. Odluĉan otpor

koji je Srbija pruţila osmanlijskoj najezdi skršen je u

vojnom i fiziĉkom smislu, ali je pogibija kneza Lazara sa

vojskom dobila u istorijskoj svesti naroda znaĉenje

muĉeniĉke smrti za "carstvo nebesko", a zato i duhovnog

trijumfa u herojskom ţrtvovanju za ideal hrišćanske

civilizacije. Za srpski narod Kosovo je zato peĉat njegovog

identiteta, kljuĉ koji omogućava da ce shvati poruka

svekolike njegove istorije, steg nacionalne slobode. Nije reĉ o

mitu nego o istorijskoj misli, kojom ce ostvaruje veza sa

svojom stvarnom istorijskom prošlošću. Ţiva svest o

sopstvenoj srednjovekovnoj drţavi bila je aktivan ĉinilac u

borbi srpskog naroda za osloboĊenje i ujedinjenje vekovima

kasnije, a njen je neotuĊivi deo svest o Kosovu kao o

matiĉnoj srpskoj zemlji. MeĊutim, odnos srpskog naroda

prema Kosovu nije zasnovan samo na predstavama o

prošlosti, niti je "mitski" momenat uopšte bitan za taj

odnos, kao ni za naša istoriografska ili politiĉka razmišljanja

o ovom problemu. Kosovo nije neka imaginarna, mitska

prošlost, već stvarnost jedne istorijske sudbine koja traje i

koja ni danas još nije završena.

Turska invazija pokrenula je velike etniĉke mase na

Balkanu i izazvala poremećaje sa trajnim, najĉešće

tragiĉnim posledicama. Ipak, kada je reĉ o Kosovu, prve

seobe Srba u XV veku nisu u većoj meri zahvatile ovu oblast

niti su ovamo dovele albanske stoĉare sa Prokletija. U XVI

veku, prema zvaniĉnim turskim podacima, hrišćani su i

of 478

dalje u apsolutnoj većini prema muslimanima [Turcima i

islamizovanim Albancima]: zajedno sa ostalim hrišćanskim

narodnostima, koje su ce još odrţavale kao male grupe

graĊana i stoĉara [pravoslavnih Grka i Vlaha i katoliĉkih

Arbanasa], Srba je 97% od ukupnog broja stanovnika.

Oblast Stare Srbije [kako ce istorijski naziva oblast Kosova,

Metohije i susednih krajeva], prema tome, u XV i XVI veku

ţivi kao srpska zemlja. Obnovljena pećka patrijaršija

[1557], sem ogromne uloge u opštem povezivanju Srba,

rasprostranjenih ne samo po širem balkanskom nego i

panonskom prostoru, odigrala je i vaţnu ulogu u

organizovanju otpora i borbe srpskog naroda pod Turcima,

posebno na Kosovu. Do kraja XVII veka na ovom podruĉju

ce aktiviraju stari duhovni centri i raste otporna moć Srba.

Poloţaj naroda pod Turcima bio je veoma teţak, uticaj

turske vladavine i islamizacije, kako to u svojoj doktorskoj

tezi kaţe Ivo Andrić, "apsolutno negativan". O tome svedoĉe

svi istorijski izvori. Osmanlijska vlast je poĉivala na zakonu

diskriminacije i apsolutne vladavine islama, sa legalnim

mogućnostima da ce u praksi sprovodi pojedinaĉno ili

masovno nasilje, sve do fiziĉkog uništenja pojedinaca ili

ĉitavih oblasti.

Tu su razlozi stalnog otpora i borbe srpskog naroda za

nacionalno osloboĊenje i za povratak evropskoj civilizaciji,

ali i koreni onih dubokih demografskih promena do kojih je

došlo u XVIII i XIX veku i koje su podloga današnjeg

problema Kosova.

Oslobodilaĉki pokret Srba još od kraja XVI veka izrasta iz

neprestanog otpora naroda i njegovog odbijanja da prihvati

tursko-islamsku vlast. Na ĉelu naroda je crkva. U velikim

austrijsko-turskim ratovima 1683-1690. i 1717-1737,

of 478

uĉestvovali su Srbi u masama sa veoma širokog balkanskog

prostora, a zajedno s njima borila su ce protiv Turaka i

severnoalbanska katoliĉka plemena. Podvrgnuti surovim

represalijama Turaka i Tatara posle austrijskog poraza,

Srbi ce u talasima sele na sever sa prostrane teritorije od

srednje Makedonije do Dunava. Dve "velike seobe" srpskog

naroda u Austriju, pod patrijarsima Arsenijem III

Ĉarnojevićem [1690] i Arsenijem IV Jovanovićem-

Šakabentom [1737], neosporna su istorijska ĉinjenica. Nije

mogućno taĉno utvrditi koliko je Srba tada iseljeno, ali je

sigurno da je u prvoj seobi [1690] u Austriju prešlo oko

185.000 Srba. Seobama je u svakom sluĉaju oslabljen srpski

etniĉki elemenat, i to ne samo na Kosovu, ali ce iz razvoja

dogaĊaja i potonjih buna i ustanaka vidi da je preostali deo

srpskog naroda na tim teritorijama, stalno obnavljan

pojedinaĉnim ili grupnim migracijama srpskim u granicama

Turskog carstva, bio dovoljno jak za oruţani otpor. Kosovo

je, zapravo, sve do sredine XVIII veka još uvek etniĉka

homogena i gusto naseljena srpska zemlja, kakva je,

uostalom, bila i pre turske invazije.

Albanci prodiru u juţnoslovenske zemlje na širokom frontu

od Polimlja do Ohrida, pojedinaĉno ili u većim grupama, tek

od poĉetka XVIII veka. Kljuĉ ovog prodora je islamizacija

Albanaca, izvršena u XVI veku bar do 50% od ukupnog

broja stanovnika Albanije, a potom i prisilna islamizacija

Srba i njihova, usled toga proizašla, denacionalizacija i

albanizacija. Tok ove kolonizacije, za koju ce moţe reći sve

samo ne to da je "prirodna", da ce pratiti po svim

istorijskim izvorima, meĊu kojima su veoma vaţni izveštaji

katoliĉkih biskupa i nadbiskupa, i drugih misionara,

neposredno sa terena od XVII do poĉetka XIX veka; meĊu

njima je bilo i Albanaca. Izveštaji, koji su dobrim delom

of 478

publikovani i koji ce ĉuvaju u Vatikanskom arhivu, plod su

velikog i posebnog interesovanja Svete Stolice, naroĉito

Kongregacije za propagandu vere [Congregatio de

Propaganda fide], za prilike na Balkanu s obzirom na

perspektive katoliĉke misije u oblastima gde je turskim

nasiljem oslabljena ili ĉak razbijena organizacija

pravoslavnih crkava. Isto tako, antropogeografska

istraţivanja naselja i porekla stanovništva, što ih je Jovan

Cvijić zapoĉeo 1900. godine, a nastavila velika ekipa nauĉnih

radnika do naših dana, bogato dopunjavaju svedoĉanstva

istorijskih dokumenata. Tako ce mogla dobiti pouzdana

predstava o vremenu i prostoru, naĉinu i uzrocima albanske

invazije, kolonizacije i potiskivanja Srba.

Prodor Albanaca, ostvaren najdublje prema Nišu i Sofiji

krajem XVIII veka [na pedesetak kilometara od Sofije!], na

drugoj strani - prema Skoplju i Velesu, na severu - prema

Bosni preko Novopazarskog sandţaka, otkrio je balkansku

dimenziju ovog specifiĉnog vida otomanske ekspanzije.

Ekonomske neprilike u krševitim, neplodnim planinama

severne i srednje Albanije bile su samo poĉetni impuls ovoga

velikog pokreta, ali ce ta migracija tek udruţena sa

islamizacijom i turskom politikom pretvorila u masovnu

kolonizaciju Kosova i Makedonije i u genocid nad

slovenskim stanovništvom. Upravo su te politiĉke, a ne

ekonomske okolnosti dovele Albance ne samo na novu

teritoriju nego i u poloţaj vladajućeg i povlašćenog sloja u

odnosu na obespravljenu hrišćansku raju. Iseljavanje Srba i

ostalih balkanskih Slovena iz njihovih zemalja, stoga, nije

prirodan proces, na ĉemu ce danas sa toliko jednostranosti

insistira, već rezultat nasilja koje je nad njima bilo izvršeno.

of 478

Uprkos sukobu sa albanskim muslimanima, koji je bivao sve

oštriji što je njihovo naseljavanje po Staroj Srbiji uzimalo

sve većeg maha, ustaniĉka i revolucionarna Srbija [posle

1804] seća ce nekadašnjih Arbanasa, i u svom balkanskom

programu nalazi mesta za slobodnu, samostalnu Albaniju u

sastavu jedne zamišljene balkanske konfederacije. Ta ideja,

formulisana već u Načertaniju Ilije Garašanina [1844], a

naroĉito kasnije, šezdesetih godina XIX veka, dobija

prednost u odnosu na planove o podeli albanske teritorije sa

Grĉkom. Reĉ je, naravno, o Albancima u pravoj Albaniji;

Kosovo je, pak, cilj srpskoga oslobodilaĉkog pokreta i

programa nacionalnog ujedinjenja bez ikakvih rezervi i bez

pogodbi u pogledu vraćanja srpskog suvereniteta u toj

oblasti, po njenom osloboĊenju. To je došlo do izraţaja kako

u prvom srpskom ustanku 1804-1813. tako i u nizu buna,

ustanaka i hajduĉkih akcija u samoj Staroj Srbiji. Glavno i

najsurovije oruĊe turske represije bili su u svemu tome

albanski doseljenici-muslimani, tako da ce svaki

oslobodilaĉki pokret Srba na Kosovu obavezno pretvarao u

sudar sa Albancima. Na Kosovu je već u vreme srpskih

ustanaka u beogradskom pašaluku zavladao nezapamćen

teror, obeleţen jasnim planom istrebljivanja i proterivanja

Srba iz cele Stare Srbije. Uz to dolazi još jedan nov

momenat: reforme turske administracije i prvi pokušaji

evropeizacije carstva [Tanzimat, 1839] izazivaju otpor

Albanaca muslimana, koji ce, kao i muslimani u Bosni i

Hercegovini, u ime starih povlastica, versko-nacionalne

diskriminacije pa ĉak i "prave vere", okreću protiv turskih

reformi. Hrišćanska raja je otuda glavni objekat i ţrtva

albanskog antireformnog, konzervativnog i fanatiĉnog

pokreta, koji ce ispoljio u nizu lokalnih buna i pogroma.

Pedesetih i šezdesetih godina XIX veka genocid nad srpskim

narodom posvedoĉen je velikim brojem dokumenata,

of 478

ţalbama raje turskoj administraciji na zloĉine Albanaca, i

izveštajima evropskih konzula [Bitolj, Skoplje, Prizren,

Priština]. Zulum Albanaca muslimana vlada na celoj

teritoriji od Sandţaka do Makedonije i od Metohije do

Juţne Morave.

Prvi oslobodilaĉki rat Srbije i Crne Gore protiv Turske,

1876-1977, a potom i drugi, 1877-1878, znaĉili su, zato i prvi

ozbiljan i frontalni sudar Srba sa Albancima. Muslimanski

Albanci Stare Srbije bore ce protiv srpskih trupa i brane

integritet carstva, braneći zemlju koju su bili uzeli. Poraz

Turske u ratu predstavljao je i gubitak ovih poseda: oko

30.000 Albanaca napušta osloboĊene krajeve [Toplica,

Leskovac, Vranje itd.]. Jedrenskim rusko-turskim

primirjem 1878. naterana je srpska vojska da ce povuĉe sa

tek osloboĊenih delova Kosova. U borbi oko novih granica i

za poništenje ruskoga sanstefanskog diktata na raĉun

srpskog naroda Srbija je na Berlinskom kongresu [1878]

uspela da osigura samo delimiĉno svoje ratne tekovine.

Narod u Staroj Srbiji podvrgnut je posle toga krvavom

osvetniĉkom teroru, koji dobija organizovan karakter u

albanskoj Prizrenskog ligi, osnovanoj iste godine, uz

pokroviteljstvo i podršku Porte.

Prizrenska liga je vaţan momenat u konstituisanju albanske

nacionalne ideologije. Oĉigledna nemoć Turske da odbrani

integritet carstva pogoduje ne samo bujanju ideja o

nezavisnoj samostalnoj borbi Albanaca protiv Srbije, Crne

Gore i Grĉke nego i traţenju novih puteva za odbranu

turskih interesa od obnovljenih balkanskih drţava. Tada je

prvi put formulisan koncept "Velike Albanije", kojim su ce

ţelele sankcionisati dotadašnje etniĉke promene i osvajanja

na raĉun balkanskih hrišćana, i povratiti izgubljene oblasti;

of 478

prostor albanske dominacije imao ce proširiti daleko preko

granica do kojih je uopšte dopro albanski migracioni talas.

Program Lige je uperen protiv balkanskih drţava, posredno

i protiv evropskih sila koje su makar i škrto izišle u susret

oslobodilaĉkim teţnjama Srbije, Crne Gore i Grĉke, a i

protiv Turske - ukoliko je njena slabost postala opasna za

zamišljeni integritet "velike Albanije". Agresivna, osvajaĉka

i revanšistiĉka, konzervativna i nacionalistiĉka, Liga je, bez

obzira na sve unutrašnje razlike, uspela da poveţe Albance

sve tri vere. Protivsrpska i uopšte protivslovenska

orijentacija Lige, ga svoje strane, trajno je opteretila odnose

izmeĊu srpskog i albanskog naroda.

Tri decenije posle Berlinskog kongresa, 1878-1912, obeleţene

su planskim progonom, fiziĉkim uništavanjem,

raseljavanjem i proterivanjem Srba iz Turske. Tek u tom

razdoblju je etniĉka ravnoteţa na teritoriji Stare Srbije, tj.

Kosova i Metohije i severozapadne Makedonije, definitivno

narušena. U Srbiju ce sa tog podruĉja iselilo za tridesetak

godina oko 400.000 ljudi; samo iz oblasti severno od Šare,

znaĉi sa Kosova i Metohije, iselilo ce najmanje oko 150.000

ljudi. Naroĉito tragiĉne razmere dobio je ovaj pogrom posle

kritskog rata izmeĊu Turske i Grĉke, 1897. godine.

Diplomatske mere srpske vlade da ce zaštiti srpski ţivalj od

albanskog zuluma ne donose ploda, ali ce bar saĉuvala za

istoriju autentiĉna dokumentacija o zloĉinima nad srpskim

stanovništvom tadašnjeg kosovskog vilajeta. Zabeleţena su

mnogobrojna ubistva, pljaĉkanja i obesvećenja hramova i

grobalja, silovanja i otmice srpskih ţena i devojaka, ĉak i

devojĉica, napadi, pljaĉke i razbojništva, sve sa ciljem da ce

srpski narod uništi ili otera sa svoje zemlje, i sve uz

blagonaklono tolerisanje od strane turskih vlasti - od Visoke

Porte do lokalnih organa i ţandarmerije. Albanski pokreti

of 478

protiv Turske, naroĉito posle razlaza sa mladoturskom

revolucijom, 1908-1912, doveli su u pitanje vitalne interese

srpskog naroda, pa i sam njegov opstanak, otkrivajući

dalekoseţnost i efikasnost planova ovih pokreta. U rukama

albanskih ustanika 1912. godina našlo ce ĉak i Skoplje, gde

su Albanci tada sasvim neznatna manjina. Na juţnim

granicama Srbije konaĉno ce pomaljala jedna nova, mlada,

agresivno antisrpska drţava, od samih svojih zametaka

oruĊe italijanskih i austrijskih aspiracija za prodore na

Balkan.

Balkanski rat 1912. godine vodila je srpska drţava zajedno

sa Crnom Gorom, Bugarskom i Grĉkom za osloboĊenje svog

naroda i za stvaranje takvih uslova u kojima bi taj narod

mogao u celini da ce razvija politiĉki, privredno i kulturno.

Istina, jedan od krupnih pa i kobnih nedostataka srpske

politike bio je u odsustvu jasnih pogleda na to kako da ce

trajno i pravedno reši albansko pitanje. Maglovita ideja da

će ce "naći neka kombinacija za zajedniĉki ţivot Srba i

Albanaca onako kako je to bilo i pre turske vladavine" [M.

Milovanović, 1906] - nije mogla da zameni jednu razraĊenu,

na stvarnosti zasnovanu politiku prema albanskom narodu.

Ideje o mirnom integrisanju ili ĉak asimilaciji Albanaca bile

su sasvim iluzorne, ĉak i ako ce nisu sudarale sa tadašnjim, a

i kasnijim pogledima i praksom evropskih drţava u

meĊunarodnim i uopšte nacionalnim odnosima. Sva su ce

oĉekivanja te vrste konaĉno morala raspršiti već u toku

operacija srpske i crnogorske vojske na kosovskom odnosno

skadarskom ratištu [1912], gde se umesto naivno oĉekivane

saradnje naišlo na otvoreno neprijateljstvo albanskih

plemena i oruţani otpor. S druge strane, autonomna

Albanija je imala da bude napravljena ne samo na

insistiranje Austro-Ugarske i Italije nego i uz saglasnost

of 478

Engleske, Francuske i Rusije. U sloţenom razvoju dogaĊaja

1912-1913. Srbija ce morala odluĉno boriti da obezbedi

posed osloboĊene teritorije Kosova i Metohije, prema kojoj

su bile naroĉito usmerene austrijske pretenzije. Srpska vlada

nije bila spremna na popuštanje povodom Kosova i

Metohije: "Nema te crnogorske ili srpske vlade koja bi htela

ili mogla da prepusti Albancima ili bilo kome drugom ovu

'Svetu zemlju' srpskog naroda", istaknuto je

u Memorandumu evropskim silama 8/21. januara 1913; u

tom pitanju "srpski narod neće i ne moţe da ĉini bilo kakve

ustupke, transakcije ili kompromise, i nijedna srpska vlada

ne bi to htela da uĉini". Jedna nova kosovska bitka imala je

da ce vodi i dobije na diplomatskom polju. Londonska

konferencija evropskih sila [1912-1913] stvorila je stanje

koje je politiĉki i pravni osnov za razgraniĉenje i budući

razvoj odnosa izmeĊu albanskog i srpskog naroda, izmeĊu

albanske drţave i Srbije odnosno Jugoslavije kao sukcesora

srpske drţave.

Pritisak na srpski narod obnovio ce odmah posle povlaĉenja

srpske i crnogorske vojske i uspostavljanja austro-nemaĉke i

bugarske okupacije na Kosovu 1915. godine. Trajao je sve

do osloboĊenja 1918. Albanske jedinice uĉestvovale su i u

krvavom gušenju srpskog ustanka u Toplici 1916-1917.

Prvih godina posle osloboĊenja i stvaranja Jugoslavije

nastavila ce oruţana borba na Kosovu i Metohiji i u

Makedoniji, jer su albanski "kaĉaci" [diverzanti-teroristi]

nastojali da sa osloncem na albanske mase odrţe atmosferu

permanentne pobune. Kaĉaĉki terorizam je likvidiran

uglavnom do 1924, ali ce nastavlja podzemna i polulegalna

politiĉka borba - preko stranaĉkih [muslimanski

"Dţemijet"] ili ilegalnih organizacija [studentska "Besa"u

Beogradu i sl.]. Status albanske nacionalne manjine, kao i

of 478

drugih manjina - nemaĉke, maĊarske, italijanske,

rumunske, bio je regulisan Senţermenskim ugovorom

Drţave SHS [Jugoslavije] sa glavnim silama [SAD,

Engleskom, Francuskom, Italijom i Japanom] od 10.

septembra 1919. Suprotno nekim tumaĉenjima, Albanci nisu

bili izuzeti od ove meĊunarodno sankcionisane zaštite.

Parola o posebnoj pravnoj nezaštićenosti i diskriminaciji

albanske manjine u Kraljevini Jugoslaviji, bez obzira na

stvarne politiĉke prilike i odnose u toj drţavi, nije ni pravno

ni istorijski osnovana.

Zlu krv su stvarali pokušaji tadašnjih vlasti da pomoću

agrarne reforme i kolonizacije na Kosovu i u Makedoniji

uspostave etniĉku i nacionalnu ravnoteţu. Rezultati ove loše

akcije, voĊene neorganizovano i sa evidentnim gaţenjem

zakonitosti, bili su vrlo slabi baš u onome radi ĉega je akcija

voĊena: za sve vreme sprovoĊenja agrarne reforme i

kolonizacije, dvadesetih i tridesetih godina, naseljeno je na

Kosovu i Metohiji najviše oko 60.000 Srba i drugih

Jugoslovena, pa i to preteţno na neobraĊenom i slobodnom,

ĉesto i neplodnom zemljištu, dobijenom likvidacijom

feudalnih imanja, a samo manjim delom u albanskim

naseljima i na albanskim seljaĉkim imanjima [uglavnom na

imanjima odmetnika]. Agrarnom reformom su na Kosovu,

kao i u ostalim osloboĊenim krajevima Jugoslavije,

likvidirani feudalni odnosi, ali je takva

"povratna"kolonizacija, makar i u malim razmerama, bila

nepopularna ĉak i kod Srba, pogotovu domorodaca. Politika

iseljavanja Albanaca, opet, ni do kraja postojanja

Kraljevine Jugoslavije nije uspela da ce pretvori u

sistematsku akciju kakva je posle drugog svetskog rata

sprovedena, na primer, u Poljskoj, Ĉehoslovaĉkoj ili

Jugoslaviji u odnosu prema nemaĉkoj nacionalnoj manjini.

of 478

Nema taĉne evidencije o iseljenom albanskom stanovništvu,

ali ce raĉuna da taj broj, ukljuĉujući i druge kosovske

muslimane [Turke, Cigane], ne prelazi 45.000. Inicijative za

iseljavanje muslimana, pa i muslimanskih Albanaca, dolazile

su iz Turske, koja je još 1914. godine bila organizovala

evakuaciju muslimana iz balkanskih drţava [Rumunije,

Bugarske, Srbije]: sporazum izmeĊu Jugoslavije i Turske

[1938], kao i drugi planovi za iseljavanje, predviĊali su mere

ekonomske stimulacije i obezbeĊenja u zemlji imigracije, a

ne mere administrativne prinude, mada su vlasti u praksi

pribegavale i tome.

Aprilskim slomom Jugoslavije 1941. godine poĉinje novo

razdoblje albanskog terora i genocida nad srpskim

narodom. Najveći deo teritorije sa albanskom nacionalnom

manjinom anektiran je od strane italijanskih vazala u

Tirani, pa je tako naĉinjena, pod fašistiĉkim okriljem i za

raĉun Italije, "Velika Albanija". Pripadnici albanske

manjine [ĉije brojno stanje pred rat u celoj Jugoslaviji nije

prelazilo 500.000] doĉekali su okupaciju jugoslovenske

zemlje kao svoje osloboĊenje. "Druga prizrenska liga"

[1943] sprovodila je pod nemaĉkom okupacijom, posle

kapitulacije Italije, sistematski teror nad Srbima, sa

masovnim i pojedinaĉnim ubistvima [Peć, Uroševac, Priština

itd.], deportovanjem i iseljavanjem. Nikada nije utvrĊen

taĉan broj tada proteranih Srba sa Kosova i Metohije, ali ce

raĉuna da je za vreme rata 1941-1944. moralo da napusti

Kosovo oko 100.000 Srba, ne samo kolonista nego i

domorodaca. Poznato je da su ĉak Nemci, zbog zagušenja

saobraćaja, pokušavali da zaustave i vrate ovu veliku reku

izbeglica. Oruţani otpor italijanskom, nemaĉkom i

bugarskom okupatoru imao je zato sasvim poseban tok na

svim onim jugoslovenskim teritorijama gde su ţiveli Albanci.

of 478

Pokušaji da ce u ovim krajevima organizuje

narodnooslobodilaĉki pokret nailazili su na ogromne

prepreke, pre svega na masovno antisrpsko i

antijugoslovensko raspoloţenje Albanaca. Stanje ce donekle

poĉelo popravljati tek u drugoj polovini 1944, kada je poraz

nacizma bio već oĉigledan. Štaviše, partizanski odredi sa

Kosova i Metohije sve do jeseni 1944. godine operišu

preteţno van ove oblasti, uglavnom u Makedoniji, jer ce na

svom terenu nisu mogli odrţati. Dokumenti iz

narodnooslobodilaĉkog rata na Kosovu i Metohiji svedoĉe o

tome bez ikakvog izuzetka.

I pored takvog neprijateljskog ili, u najmanju ruku,

pasivnog drţanja albanske nacionalne manjine za vreme

rata, Kosovo i Metohija ulaze u novu Jugoslaviju 1945.

godine kao autonomna oblast, sa perspektivom svestranog

nacionalnog, ustavnopravnog osamostaljivanja i

ekonomskog i kulturnog razvoja Albanaca u jugoslovenskoj

socijalistiĉkoj federaciji. To ce objašnjava neizmenjenom

politikom Komunistiĉke partije Jugoslavije [KPJ] prema

nacionalnom pitanju, a u okviru toga i kontinuitetom teze o

opasnosti od "velikosrpskog hegemonizma".

U traţenju porekla ovog rešenja treba ce vratiti politici

srpske socijaldemokratije uoĉi prvog svetskog rata, a preko

ove - pogledima austrijskih socijalista i marksista. Pitanje

Albanije razmatrao je u tom svetlu vodeći srpski socijalista,

Dimitrije Tucović, ĉija je brošura Srbija i Arbanija [1914]

predstavljala generalnu osudu nacionalne i oslobodilaĉke

politike Srbije u balkanskim ratovima kao velikosrpske,

hegemonistiĉke i zavojevaĉke. Zanemarujući stvarni tragiĉni

poloţaj srpskog naroda pod turskom vlašću, koji je bio

podvrgnut albanskom teroru na Kosovu, Tucović je

of 478

pripremio teren za parolu o "zavojevaĉkom anektiranju

albanske teritorije", te o pravu albanskog ţivlja na

otcepljenje i prisajedinjenje matiĉnoj nacionalnoj drţavi,

istina - u okviru jedna imaginarne i nikada potom ostvarene

socijalistiĉke balkanske federacije. Sud o "velikosrpskom

hegemonizmu" nije vodio raĉuna o bitnoj razlici koja postoji

izmeĊu nacionalne"svesti, identiteta i vitalnih potreba

srpskog naroda, s jedne, i pogleda i prakse pojedinih srpskih

politiĉara i stranaka s druge strane. Uopštavanjem i

zamenom teza stvarala ce jedna nepravedna i neosnovana

hipoteka nad celim srpskim narodom, pri ĉemu, iza ukupne

austro-marksistiĉke fraze Srpske socijaldemokratske

stranke, ne moţe a da ce ne vidi austrougarska podloga za

argumentaciju protiv srpske nacionalne politike. U stvari,

takvim sudom ce dovodio u pitanje program nacionalnog

osloboĊenja i ujedinjenja, ĉije je ostvarivanje zapoĉeto 1804.

godine i koji je na jugoslovenskom planu formulisan

konaĉno 1914; stavljale su ce u sumnju tekovine srpske

revolucije i oslobodilaĉkih ratova. Koncept male i slabe

Srbije, Srbije "beogradskog pašaluka i šest nahija", kojoj ce

jedva priznalo ĉak i pravo na granice po Berlinskom

ugovoru [1878], znaĉio je identifikovanje sakate srpske

drţavne teritorije sa nacionalnim podruĉjem, preko ĉijih ce

meĊa svaki pokret ka slobodi i ujedinjenju proglašava

zavojevanjem. Pretpostavka je toga koncepta, 1914. godine,

pristajanje na to da ce na srpski narod van Srbije

Berlinskog kongresa, a to znaĉi - na više od polovine

tadašnjeg broja Srba, bez obzira koliko on bio kompaktan u

etniĉkom smislu ili integrisan u duhovnom pogledu, ne moţe

i ne sme da gleda drukĉije do kao na bilo koju nacionalnu

manjinu i dijasporu, bezsvoga prava na samoopredeljenje do

otcepljenja i pripajanja matiĉnoj nacionalnoj drţavi.

of 478

Politika KPJ prema nacionalnom pitanju bila je odreĊena, s

jedne strane, nasleĊem heterogenog socijalistiĉkog pokreta

jugoslovenskih naroda, a c druge strane, bar do 1935,

stavovima i odlukama Komunistiĉke internacionale

[Kominterne]. Kao "sekcija Kominterne", kako ce jedno

vreme zvaniĉno nazivala, obavezna da u svemu sledi liniju

ove internacionalne organizacije pod iskljuĉivom kontrolom

SSSR-a, KPJ je bila u situaciji da za srazmerno kratko

vreme izmeĊu dva svetska rata bitno menja svoju politiku

prema nacionalnom pitanju u Jugoslaviji. Na svom drugom,

Vukovarskom kongresu [1920], kao svoj glavni cilj KPJ je

proklamovala stvaranje sovjetskog Balkana, tj. Sovjetske

Republike Jugoslavije u sklopu sovjetske federacije

balkansko-podunavskih zemalja, a ove u sastavu

meĊunarodne federacije sovjetskih republika. Ideju o

"troplemenom narodu", o jedinstvu jugoslovenskih

"plemena" i njihove teţnje da ce ujedine - zamenila je

već 1923. godine tezom o Jugoslaviji kao plodu

imperijalistiĉkog rata i "versajskog sistema", prema

stavovima Kominterne i Balkanske federacije, filijale KI u

kojoj su glavnu reĉ imali bugarski komunisti. Treća

zemaljska konferencija KPJ formuliše već tada, ni punih pet

godina od stvaranja Jugoslavije, sasvim odreĊeno tezu o

"srpskom hegemonizmu" kao unutrašnjoj imperijalistiĉkoj

osnovi i suštini jugoslovenske drţave, gde su sve nesrpske

narodnosti [i albanska je spomenuta meĊu njima] potlaĉene

i uništene. Istiĉući pravo na samoopredeljenje, naĉelno ce

priznalo i pravo na "prisajedinjenje svojoj nacionalnoj

drţavi". Peti kongres Kominterne [1924] donosi odluku o

likvidaciji Jugoslavije kao drţave, a protiv njene eventualne

ustavne revizije ili preureĊenja, pri ĉemu polazi od ocene da

je Jugoslavija uopšte jedan od glavnih nosilaca

antisovjetizma i kontrarevolucije. Rešenje je, zato, prema

of 478

odluci Kominterne, u otcepljenju i formiranju nezavisnih

drţava [Hrvatske, Slovenije i Makedonije]. Na

unutarpartijskom planu oko toga ce u KPJ, istina, razvio

spor, ali on ni u jednoj frakciji nije doveo u pitanje neke

polazne ocene, a pogotovu ne ocenu o srpskoj "ugnjetaĉkoj

naciji". U odlukama Kominterne mogu ce naći i pozivi na

taktiĉko razlikovanje nacionalizama "ugnjetavanih" naroda

u odnosu na nacionalizam jedinoga "ugnjetaĉkog" naroda,

tako da je borba protiv "srpskog nacionalizma" imala da

bude glavni zadatak KPJ, naroĉito srpskih komunista u

Srbiji. Uporedo s tim trebalo je pomagati svaki

separatistiĉki, antijugoslovenski i antisrpski nacionalistiĉki

pokret u Jugoslaviji [Peti prošireni plenum IK KI. 1925].

Do kraja je koncept likvidacije Jugoslavije razraĊen u

odlukama IV kongresa KPJ [Drezden, 1928]. Jugoslavije je

imala da ce raspadne na posebne nezavisne drţave -

Hrvatsku, Crnu Goru, Makedoniju, Sloveniju; Srbija ce i ne

pominje, dok će ce maĊarska i albanska nacionalna manjina

otcepiti, jer je njihovu zemlju, navodno, "anektirala" srpska

burţoazija; traţila ce saradnja sa velikoalbanskim

Kosovskim komitetom [kao što ce na drugoj strani pruţala

podrška hrvatskim ustašama u Lici, 1932]. Kombinacije o

broju "nezavisnih" drţava i uopšte o naĉinu i rezultatu

raspada Jugoslavije stalno su ce potom menjale, ali ce i 1934.

godine još gleda na Srbe u Jugoslaviji van Srbije [a izriĉito i

na Kosovu] kao na "okupatore" koje treba "prognati".

Zaokret Kominterne, zapravo SSSR-a, na kurs "Narodnog

fronta" [1935], kad je fašistiĉka opasnost bila već oĉigledna,

doveo je i do promena u politici KPJ prema jugoslovenskoj

drţavi, da bi ce obezbedila koalicija antifašistiĉkih snaga:

integritet Jugoslavije ce sada ima ĉuvati, a budući odnosi

of 478

izmeĊu jugoslovenskih naroda zamišljaju ce kao federativni;

fašistiĉki separatizam ustaša i probugarskog VMRO sada ce

osuĊuje. Promena taktike [kako je ovaj zaokret definisan u

onovremenim dokumentima KPJ], ipak, nikako nije znaĉila

i reviziju osnovne ocene da je glavni neprijatelj

"velikosrpski hegemonizam". Udaljavajući ce od

Kominterne, KPJ ce sporo udaljavala od ishodišta svojih

pogleda na odnose izmeĊu jugoslovenskih naroda, što je

naroĉito došlo do izraţaja na V zemaljskoj konferenciji KPJ

u Zagrebu [1940]. Realizacija prava na samoopredeljenje do

otcepljenja rezerviše ce za budućnost, ali su Albanci Kosova,

Metohije, ĉak i Sandţaka, na primer, i dalje "ugnjetene

manjine", narod koji "ugnjetava srpska burţoazija".

U toku narodnooslobodilaĉke borbe ispoljena je sva

sloţenost politiĉkog nasleĊa KPJ, pored ostalog, i u

albanskom pitanju. KPJ još od 1939. nastoji da pomogne

komunistima Albanije da organizuju svoju komunistiĉku

partiju, što ce i sprovodi u ţivot 1941. godine. No, krajem

1943. izbija na videlo tendencija ka prodoru velikoalbanskih

ideja ne samo u voĊstvu KPA i Narodnooslobodilaĉke vojske

Albanije nego i u pokretu kojim je rukovodila KPJ na

Kosovu. Odnos albanskih komunista prema nacionalistiĉkoj

i kolaborantskoj organizaciji Balli Kombetar, uspostavljen

na idejama okupljanja svih nacionalnih snaga Albanije pod

nemaĉkom okupacijom i na iredentistiĉkim parolama o

"etniĉkoj Albaniji", ima izvesnog odjeka u zakljuĉcima

Konferencije Pokrajinskog narodnooslobodilaĉkog odbora

za Kosovo i "DukaĊin" [albanski naziv za teritoriju širu od

Metohije], odrţane u Bujanu, van Jugoslavije - u severnoj

Albaniji, oko Nove godine 1944. Kroz te zakljuĉke

provuĉena je stara formulacija o volji Albanaca Kosova i

of 478

Metohije za otcepljenjem, odnosno prisajedinjenjem svojoj

nacionalnoj drţavi Albaniji.

Zakljuĉci NOO Kosova i "DukaĊina" iz Bujana u

suprotnosti su sa odlukama Drugog zasedanja

Antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Jugoslavije

[AVNOJ] u Jajcu, 29. novembra 1943. Kritikovani od strane

Centralnog komiteta KPJ marta 1944, oni su, u stvari, mada

ni tada a ni posle toga ne izriĉito, stavljeni van snage. KPJ

sledi tada liniju drţavnopravnog i teritorijalnog integriteta i

kontinuiteta Jugoslavije kao meĊunarodnog subjekta.

IzmeĊu Prvog [1942] i Drugog zasedanja AVNOJ-a [1943],

prema izvorima koje danas već imamo na raspolaganju,

naknadno postoje vidljiva perspektiva razilaţenja sa

politikom Staljina. Jugoslovenski kurs KPJ u toku rata,

prema tome, nije sprovoĊenje jedne nove sovjetske taktike,

nego izraz sopstvene emancipacije. Pravno i politiĉki, odluke

AVNOJ-a, koje ne priznaju okupatorsku deobu Jugoslavije,

a ne pominju ni buduću autonomiju "manjinskih" oblasti

trebalo je da uĉine kraj špekulacijama oko teritorijalnog

integriteta buduće Jugoslavije. Zato ce u prepisci sa KP

Albanije krajem 1943. godine pitanje albanske manjine

postavlja za KPJ iskljuĉivo kao unutrašnje pitanje

Jugoslavije.

Da li su ideje o drţavnoj integraciji odnosno o stupanju

Albanije u jugoslovensku federaciju, i to kao ujedinjene

šiptarsko-albanske republike [sa Kosovom], bile prisutne u

jugoslovensko-albanskim odnosima, ili ne za sada nije

dovoljno poznato. Priĉa Envera Hodţe o razgovoru sa Titom

[Avec Staline. Souvenirs, 1979] svodi ce, u krajnjoj liniji,

ipak samo na to da je Xodţin teritorijalni zahtev indirektno

odbijen, s navodnim obrazloţenjem da "Srbi to ne bi

of 478

shvatili". No, mora ce priznati, i ta neuhvatljiva i

nedokazana okolnost, uz stara obećanja - bar ona iz perioda

do 1935, mogli su da ohrabre albanske prohteve prema

Kosovu i Metohiji i albanske nacionaliste KPJ ili van nje na

samom Kosovu u traţenjima da ce nacionalna prava

albanske manjine, ako ne izdvajanjem iz Jugoslavije i

pripajanjem Albaniji, konstituišu ustavom kao zametak

jedne posebne drţavnosti, najpre u vidu autonomije, s

teţnjom da ce autonomna oblast pretvori u pokrajinu, a

pokrajina u republiku. Albanski nacionalizam ide upravo

tim putem, savlaĊujući prvu prepreku posle 1966. [Brionski

plenum CK KPJ], da bi u demonstracijama 1968. godine

otkrio svoje prave ambicije ["Kosovo republika!"]. U

periodu ustavne reforme 1971-1974, pokrajina ce postavlja

kao "konstitutivni elemenat federacije", bez posrednika, pri

ĉemu ce pripadnost SR Srbiji javlja, na neki naĉin, kao

"dvosmislena drţavnopravna veza".

Iz masovnih i organizovanih demonstracija na Kosovu i u

SR Makedoniji novembra 1968. nisu povuĉene nikakve

konzekvence, uprkos prethodnim upozorenjima na

eskalaciju albanskog nacionalizma i teške posledice do kojih

to moţe da dovede [na primer, Dobrica Ćosić i Jovan

Marjanović na 14. sednici CK SK Srbije, maja 1968].

Kosovski dogaĊaji 1981, demonstracije daleko većih

razmera i bujanje ilegalnog rada na kome ce okuplja jedan,

nikako mali deo albanske omladine na Kosovu i u nekim

opštinama juţne Srbije, u Makedoniji i u Crnoj Gori -

pokazali su svu opasnost od zatvaranja oĉiju pred stvarnim

politiĉkim zbivanjima i pokretima. No ovde je vaţno istaći

da su svi ovi dogaĊaji propraćeni i obeleţeni sve većim

progonom srpskog naroda Kosova i Metohije. Primenom

istih metoda koje registruju dokumenti iz XIX veka i ţiva

of 478

predanja naroda: ubistvima, silovanjima, tuĉama,

psihološkim i moralnim zlostavljanjem, protivpravnim

prisvajanjem, otimaĉinom zemlje, uništavanjem useva,

stoke, šume, socijalnom i pravnom diskriminacijom,

majorizacijom i korišćenjem povlašćenog poloţaja, napadom

na crkvu, skrnavljenjem grobalja, spomenika i simbola

nacionalnog identiteta srpskog naroda - organizovani

albanski teror metodiĉno stvara psihozu nesigurnosti i

straha, i nagoni sve veću masu Srba i Crnogoraca na

iseljavanje. Srpski narod je u jednom delu svoje republike

tako sveden na manjinu [bez manjinskih prava], a procenat

njegove zastupljenosti u etniĉkoj strukturi pokrajine

rapidno ce smanjuje - sa 27,4% prema popisu stanovništva

1948. godine, na 14,9% u 1981. godini; najveći pad zabeleţen

je izmeĊu 1961 [još uvek 27,4%] i 1981 [14,9%]. Albansko

stanovništvo ce za to vreme nesrazmerno uvećavalo ne samo

zahvaljujući svome visokom natalitetu nego i veštaĉkim

putem - nekontrolisanom, ali masovnom imigracijom iz

Albanije i statistiĉkim mistifikacijama, koje su evidentirane

ĉak i u poslednjem popisu stanovništva iz 1981, kada su

Romi, Muslimani i Turci, pa i Makedonci u Makedoniji, bili

upisivani u liste kao Albanci.

Politika "etniĉkog ĉišćenja", sudeći prema istorijskom

iskustvu, svagda je rasistiĉke prirode. Ona ce niĉim ne moţe

pravdati ili "objašnjavati", bez obzira ko je sprovodi;

ponajmanje ce moţe pravdati nekim pseudoistorijskim

predstavama i mistifikacijama. Ona ce, isto tako, ne moţe ni

zataškavati pojednostavljenom priĉom o mirnim i veĉno

dobrim, idiliĉnim odnosima naroda i narodnosti. Logika,

opet, po kojoj su za status jedne oblasti presudna samo

aktuelna stanja i demografski odnosi bez obzira na to kako

su i kada, i u kojim uslovima ta stanja nastala i ti odnosi

of 478

uspostavljeni - ne moţe ce prihvatiti ni sa humanog, ni sa

moralnog ni sa istorijskog stanovišta. Pravo srpskog naroda

da ţivi na svojoj zemlji osporeno je najpre dugotrajnim

nasiljem u uslovima turskog ropstva, naroĉito u XVIII i XIX

veku, nasiljem koje po svim svojim obeleţjima, razmerama i

posledicama ima karakter genocida. Isticanjem sadašnjeg

demografskog stanja na Kosovu i tvrdnjom da su u pitanju

albanske zemlje zato što ih danas velikim brojem naseljava

albanska narodnost, ignoriše ce ĉinjenica da na toj zemlji,

pre svega, ţivi i srpski narod, i to kao na svojoj centralnoj i

matiĉnoj istorijskoj zemlji, te da nema prekida u odnosu

Srbije prema Kosovu kao srpskoj nacionalnoj teritoriji, niti

prekida u borbi za osloboĊenje kosovskih Srba i njihov

zajedniĉki ţivot sa drugim delovima srpskog naroda. Bez

uvaţavanja stvarnih istorijskih okolnosti moglo bi ce desiti

da budu ozakonjene posledice genocida. Time bi, razume ce,

u samim osnovama bilo narušeno etniĉko naĉelo. U ime

prava albanske nacionalne manjine na "samoopredeljenje

do otcepljenja" bilo bi sankcionisano nasilje nad

jugoslovenskim narodima i pogaţeno njihovo pravo na

samoopredeljenje, pravo da ţive slobodno i suvereno u

cbojej drţavi, na svojoj zemlji.

THE KOSOVO QUESTION - PAST AND PRESENT

Today Kosovo has become a general term denoting a

complex problem in which history is being faced with our

reality. Two neighbouring Balkan peoples, the Serbs and

Albanians, are weighted down with antagonisms which have

been accumulating over the past three hundred years. The

problem cannot simply be reduced to the legal constitutional

status of the Autonomous Province of Kosovo nor to the

position of the Yugoslav Albanians. On the contrary, it is far

of 478

more a question of the survival and position of the entire

Serbian nation - in Kosovo, in Yugoslavia, in the Balkans.

In this respect, Kosovo is just a symptom belying deeper

processes, in which it is not the fate of the Yugoslav

Albanians that is at stake, but that of the Serbs.

It is, therefore, extremely important, indeed essential, that

the Kosovo question should be viewed in a historical light. If

it is not, the present political situation is incomprehensible

nor can the real meaning and range of Albanian intentions

be grasped. Moreover, the position of the Serbs in the

Balkans is much too delicate for it to be examined merely in

the light of present events. It is being increasingly concealed

under a thick veil of mystification. The historic memory of a

whole people is being wiped out, the very foundations of its

national consciousness are being undermined, while its

conscience is being burdened with a mortgage of fictitious or

foreign guilt. For this reason, real and complete historical

facts have a reviving effect on the Serbian people, returning

to them their sense of identity and enabling them to see

matters in their true colours and proportions.

The first task is to dispose of some "carefully cultivated"

errors. One is the formula of artificial symmetry, by which

relations between nations are relativised to such a degree

that all guilt is concealed and any yardstick of historical

events goes by the board. Reference to the violence and

genocide being exercised on the Serbs in Kosovo is deemed

"unacceptable", as it "insults" the feelings of the Yugoslav

Albanians. The very history of Serbian-Albanian relations is

"taboo". Instead of a real picture of those relations, which

for the last three centuries have been characterised by

violent treatment of the Serbs by Albanian Moslem converts,

of 478

we are handed the idea of "reciprocal responsibility",

whereby the supposed twenty-year period of "Greater-

Serbian violence" against the Albanian population is equally

balanced with the 200-year period of Albanian abuse of the

Serbs.

A historian will note that application of the famous

"principle" that not all forms of nationalism are equally

negative, that the difference should be made between the

nationalism of the oppressed and that of the oppressor, leads

in practice to a calculated tolerance of megalomanic myths

on the part of those Yugoslav nations or national minorities

which were declared "oppressed" in the period 1918-1941.

Greater-Albanian mythomania and a marked tolerance of

this concept are very symptomatic here.

The questions of ethnogenesis or national origin, for

example, offer another case of political mystification. Today,

they are of no importance. What does it matter whether the

Albanians are descended from the Illyrians, the Thracians

or the Pelasgians. Yet, much insistence is placed on the

Illyrian origin of the Albanian people, which only goes to

illustrate political aggressiveness. Kosovo has been a Serbian

land since the migrations of the 7th century. This historical

fact which is based on a great and obvious number of

sources, historical, archaeological, linguistic and anthropo-

geographic is now being opposed by what is basically a racist

theory of the Illyrian origin of the Albanians in order to

prove the claim that the Albanians have a greater right to

the territories inhabited by the Serbian people. Scientifically

speaking, however, the ethnogenesis of the Albanians is one

of the least illuminated aspects of European prehistory,

hence categorical claims of this kind are decidedly

of 478

inappropriate. If we follow the logic of linguistic analysis, the

Albanians could equally have descended from the Thracians

as from the Illyrians, but in that case the first Albanians also

moved around the Balkans settling the territory of Illyrian

"Albania" during the great period of migrations, therefore,

their "earliest inhabitant" status is relative. Albanian

prehistory definitely goes back to the 11th century when

they are mentioned for the first time. Up to the 13th century,

they do not represent a sufficiently clear historical entity,

being nomadic shepherds, highlanders far from the sea,

small in number and with an ethnically vague identity.

Finally, what European nation can lay claim to rights dating

from that historical Maelstrom preceding the migrations.

Claiming historical, and especially territorial, rights on the

ethnic map of pre-migration Europe . simply impossible

today, for in this period there was no France and no

Frenchmen, no Germany and no Germans, no Russia and no

Russians, no Serbia and no Albania.

What is important to remember is that the Slavs, when

settling in the Balkans, came as crop farmers and mainly

stayed in the plains and river valleys of present-day Albania,

leaving the mountains to the early Balkan shepherds, who

included Vlachs and the ancestors of present-day Albanians.

The first contact between the Serbian and Albanian peoples

was not a conflict, and relations were to remain peaceable

right up to the conversion of the Albanians to Islam in the

16th century. There was no grabbing of Albanian land nor

were the Albanian people oppressed, driven out or

destroyed. Serbo-Albanian relations in the Middle Ages can

be regarded rather as a symbiosis. In the medieval state of

Serbia, from the late 12th century onwards, the Arbanasi

(Albanians) were completely integrated, legally and socially,

of 478

both landowners and citizens and also the peasant shepherds

who enjoyed the same status as the Vlachs. There was

certainly, no discrimination or feuding based on nationality.

The Serbian Emperor Dusan (1331-1355), in keeping with

medieval ideas on the state, which were never national in the

modern sense of the word, bore the title - "Emperor of the

Serbs, Greeks, Bulgars and Arbanasi (Albanians)."

The region of Kosovo and Metohija has been settled since

the early Middle Ages by a homogenous Serb population.

The first Serbian states of the 10th and 11th centuries leaned

towards Kosovo. Under Byzantine rule right up to its final

incorporation into the Serbian state of Nemanjic in the late

12th and early 13th century, Kosovo was, ethnically

speaking, a Serbian land when political integration began.

This is borne out by historical documents (the charters of

Serbian rulers), particularly by a study of the anthronyms

(first names) they contain and the original toponyms (place

names), for in Kosovo and Metohija these are all mainly of

Slav origin. Nomadic groups of Albanian shepherds, mostly

of the Roman catholic faith, made up a negligible 2 per cent

of the overall population and were concentrated in the

mountainous west, around what is today the Yugoslav-

Albanian border. There were also a few Albanian craftsmen,

miners and merchants in the towns.

It was the ethnic homogeneity of this densely populated

medieval territory that led to its rapidly becoming the state,

political, economic and cultural centre of the Serbian nation.

The Serbian Orthodox church, the national religious

organisation since the birth of the state in 1219, played its

part in maintaining Kosovo as a Serbian territory. The

leading monasteries founded by the Nemanjić dynasty

of 478

(Graĉanica, The Virgin of Ljeviška, Banjska, Deĉani, The

Archangels) with their icon paintings showing the

sovereignity of the state and continuity of Serbian rule, relics

of canonised rulers, and its Great Church (the Peć

Patriarchate), whose relics of canonised leaders of the

national church, together with many other monasteries and

a dense network of small parish churches all over Kosovo

and neighbouring regions, represent the basis on which the

Serbs formed and consolidated their national consciousness

and built up a national and cultural identity. These

monuments, then, concentrated and deployed over one

territory, are national boundary-stones, land the only intact

survivors of the Turkish-Albanian Moslem devastation of

these parts are still active centres of Serbian spiritual and

national consciousness. Serbia's architectural and art

monuments in Kosovo rank among the finest achievements

of medieval Europe, while the literary creations from this

region represent the very foundations of the Serbian written

word, which helped form a national consciousness during

this period. It was rightly said (in the

Serbian Memorandum to the ambassadors of the European

Powers in London in 1913) that this territory is a kind of

"Holy Land" for the Serbian people. For it was here in the

Middle Ages that they attained a high degree of civilisation

and it is on the achievements of this period that their

European identity rests.

The situation in Kosovo did not essentially change even in

the course of the Turkish invasions in the last two decades of

the 14th century. That is to say, ethnic relations were

unaltered and the region retained its Serbian character.

Unlike Albania, where Djordje Kastriot Skenderbeg, relying

on the Albania"! people, tried to unite the Albanian feudal

of 478

landowners to resist the Turks in the mid-15th century,

Kosovo remained Serbian, sharing the political fate of the.

other Serbian regions in the despotic domains of the

Lazarević and Branković families. The areas in which there

existed a Serbo-Albanian ethnic symbiosis at that time lay

far to the west of Kosovo, in lower Zeta, the Skadar plain

and the northern Albanian mountains. Anthroponymic

study of original Turkish defteri (censuses) in the 15th

century shows that the line of the present-day state border

between Yugoslavia and Albania, in its northern sector,

chiefly coincides with today's ethnic boundary between the

Serbs and Albanians.

The loss of independence and freedom suffered after the

Ottoman invasions caused a radical change in the living

conditions of the Serbian people. Marking the transition

from Serbian freedom to Turkish oppression stands an event

which was to become the very symbol of Serbian history -

the Battle of Kosovo fought form June 15/28, 1389. In terms

of historical significance and the place it assumed in the

national memory, this battle is one of the greatest armed

confrontations in Europe and can be compared to the Battle

of Kulikov (1380), the Battle of Poitiers (732), or, even

further back in history, to the Battle of Thermopylae (480

B.C.). The strong resistance offered by the Serbs in the face

of the Ottoman hordes was put down in the physical military

sense, but the deaths of Prince Lazar and his soldiers were in

the minds of the people martyrs' deaths for "the Kingdom of

Heaven" and thus a spiritual triumph, a heroic sacrifice for

the ideals of Christian civilisation. For the Serbian people

Kosovo put the seal on its identity, became the key to its

history, the banner of national freedom. We are not dealing

here with a myth, but a historical idea, which helps a nation

of 478

to forge a link with its real historical past. The lively

memory of its own medieval state was an active factor in the

Serbian struggle for liberty and unity centuries later, and an

inseparable part of the awareness is that Kosovo is the home

of the Serbian nation. However, the Serbs' attitude to

Kosovo is not merely based on memories of the past, nor is

the "mythical" factor important in that attitude. The same

can be said of our historiographic or political reflections on

the problem. Kosovo is not some imaginary legend of the

past, but a real historical destiny that continues today.

The Turkish invasions set in motion great ethnic masses in

the Balkans and caused upheavals with lasting, frequently

tragic results. Yet, where Kosovo is involved, the first

Serbian migrations in the 15th century did not affect this

region to any great degree, not did they bring the Albanian

shepherds down from the Prokletije mountains. In the 16th

century, official Turkish records put Christians in a

continuing absolute majority over Moslems (Turks and

converted Albanians). Together with the other Christian

peoples, who still survived as small groups of town-dwellers

and shepherds (Orthodox Greeks and Vlachs and Catholic

Arbanasi/Albanians/), the Serbs made up 97 per cent of the

total population.

Consequently, the territory of Old Serbia (the historical

name for the region of Kosovo, Metohija and neighbouring

areas) lived as a Serbian land in the 15th and 16th centuries.

The restored Pec Patriarchate (1557) not only played an

enormous part in linking up the Serbs scattered over the

Balkans and even the Pannonian Plain; it was also

instrumental in organising Serbian resistance and the

struggle against the Turks, especially in Kosovo. By the end

of 478

of the 17th century this region had reopened its former

religious centres and Serbian power to resist grew apace.

The Serbs were in a desperate position under the Turks; the

effect of Turkish government and forced conversions to

Islam, as Ivo Andrić wrote in his doctoral thesis, was

"absolutely negative". All historical sources support him.

Ottoman rule reposed on the law of discrimination and the

absolute authority of Islam, with legal permission to commit

acts of individual or mass violence up to total annihilation of

people or whole areas.

These reasons governed the continued resistance and

struggle of the Serbian people for national freedom and a

return to European civilisation, but at the same time were

also at the root of those significant demographic changes

which occurred in the 18th and 19th centuries and which

gave rise to the problems we face in Kosovo today.

From the end of the 16th century onwards the Serbs' fight

for liberation grew into a form of continued resistance by a

whole people determined not to accept Turco- Islamic

overlordship. At the head of the people stood the Church. In

the great Austro-Turkish wars of 1683-1690 and 1717-1737,

Serbs took part in fighting all over the Balkans, joining in a

common struggle against the Turks and the' north Albanian

Catholic tribes. The victims of ruthless reprisals at the hands

of Turks and Tartars after the defeat of Austria, the Serbs

migrated northwards in waves to areas reaching from the

wide spaces of central Macedonia to the Danube. The two "

great migrations" of the Serbian people into Austria, led by

Patriarchs Arsenije III Ĉarnojević (1690) and Arsenije IV

Jovanović-Šakabenta (1737) are an indisputable historical

fact. It is not possible to calculate exactly how many Serbs

of 478

moved out altogether but it is known that in the first

migration of 1690, 185,000 Serbs migrated to Austria.

Certainly, these mass moves weakened the Serbian ethnic

element in various regions, not only Kosovo, yet later events,

rebellions and uprisings show that those Serbs who

remained in these regions and were constantly reinforced by

Serbs migrating from other parts of the Ottoman Empire,

were still sufficiently strong to offer armed resistance. In

fact, up to the middle of the 18th century, Kosovo was an

ethnically homogenous and densely populated Serbian

territory, just as it had been before the Turkish invasion. It

was only at the beginning of the 18th century that the

Albanians started penetrating into the lands of the South

Slavs, singly or in groups, on a wide front stretching from

Polimlje to Ohrid. The reason for this penetration derived

from the past. In the 16th century, at least 50 per cent of the

total Albanian population in Albania had been converted to

Islam, a process that was followed by the forced conversion

of the Serbs. The result for the Serbs was a loss of national

identity and albanisation. The course taken by this

colonisation, which can be called anything but "natural", is

described in all historical records of the time, especially "on

the spot" reports by Catholic bishops and archbishops and

other missionaries, including Albanians, from the 17th to

early 19th century. These reports most of them published

and preserved in the Vatican archives, were the result of the

great interest shown in Balkan affairs by the Holy Seet, and

more particularly the Congregation for the Propagation of

the Faith (Congregatio de propaganda fide), given the bright

prospects afforded the Catholic missions in regions where

Turkish violence had weakened or destroyed the organised

structure of the Orthodox Churches. Likewise, anthropo-

geographical exploration of the settlements and origins of

of 478

the population, started by Jovan Cvijić in 1900, and carried

on by a large team of scientists up to the present day, gives

strong support to these historical documents. The overall

result is a convincing picture of the time, place, manner and

causes of invasion by the Albanians and their colonisation

and oppression of the Serbs.

In the late 18th century, the Albanians made their deepest

inroads - to Niš and Sofia (coming within 50 kilometres of

the second town) in the north-east, Skopje and Veles in the

west, and northwards towards Bosnia via the Sanjak of Novi

Pazar, thus revealing the Balkan dimension of this specific

form of Ottoman expansion. Poor economic conditions in the

rocky, infertile mountains of central and northern Albania

merely provided the initial impetus for this great migration,

but combined with Islam and Turkish policies it came to

mean the mass colonisation of Kosovo and Macedonia and

genocide for the Slav population. It was precisely political,

and not economic, reasons which brought the Albanians to

the new territory, but also to the position of a ruling,

privileged class in relation to the deprived Christian masses.

Therefore, the subsequent migration of the Serbs and other

Balkan Slavs from their lands was not a natural process, as

is so often insisted in a certain biassed quarter today, but the

consequence of the violence to which they were subjected.

Despite the conflict with the Albanian Moslems, which grew

stronger as their numbers in Old Serbia increased,

insurrectionist and revolutionary Serbia (after 1804) did not

forget the former Albanasi and made room in its Balkan

programme for a free and independent Albania as part of a

planned confederation of Balkan states. This idea,

formulated already in Ilija Garašanin's Načertanije

of 478

(Plan) (1844), and particularly later in the 1860s, was given

precedence over other plans to divide up Albania with

Greece. Of course, what was meant here was Albania itself

with its Albanian population, while Kosovo was the objective

of the Serbian liberation movement and part of the

programme of national unity and there could be no talk of

conditions or bargaining in relation to the liberation of this

territory and its return to Serbian rule.

This problem was underlined in the first Serbian Uprising of

1804-1813, as well as a series of rebellions, insurrections and

outlaw raids in Old Serbia itself. As the chief and cruellest

weapon of Turkish repression were Albanian Moslem

settlers, all liberation movements by Serbs in Kosovo

automatically became a struggle against Albanians. At the

time of the Serbian uprisings terror already reigned in the

Belgrade pashaluk clearly aimed at exterminating the Serbs

or else driving the out of Old Serbia altogether. Another,

new, factor was at work, too. Reform of the Turkish

administration and the first attempts at introducing a

European influence into the Empire (Tanzimat,

1839} aroused resistance among Albanian Moslems who,

with the Moslems of Bosnia-Herzegovina, turned against the

reform to protect their old privileges, religious and national

discrimination, and, as they said, the "true faith". Thus, the

Christian masses became the chief victims of an Albanian

anti-reformist, conservative and financial movement in a

series of local rebellions and pogroms. The genocide

committed on the Serbian population in the 50s and 60s of

the 19th century is recorded in a large number of

documents, complaints to the Turkish administration about

Albanian atrocities, and reports by European consuls (in

Bitola, Skopje, Prizren and Priština). This reign of terror by

of 478

Albanian Moslems extended over the entire territory from

the Sanjak to Macedonia and from Metohija to the South

Morava river.

The two liberation wars fought by the Serbs and

Montenegrins against the Turks in 1876-1877 and 1877-1878

signalled the first serious head-on conflict between Serbs and

Albanians. The Moslem Albanians of Old Serbia fought

Serbian troops to defend the integrity of the Empire and the

lands they had usurped. The ensuing defeat of Turkey in the

wars meant a loss of these possessions: about 30,000

Albanians left liberated areas like Toplica, Leskovac and

Vranje. Under the Russo-Turkish armistice of 1878, the

Serbian army was forced to retreat from those parts of

Kosovo it had just liberated. In the fight over the new

borders and Russian clams at Serbian expense in the Treaty

of San Stefan, Serbia managed to hold on to only some of its

war acquisitions at the Congress of Berlin in 1878. The Serbs

in Old Serbia were then put to terrible and bloody revenge,

organised by the Prizren League, founded the same year,

and sanctioned and supported by the Sublime Porte.

The Prizren League was an important factor in building up

an Albanian national ideology. The obvious inability of

Turkey to defend its Empire led not only to an eruption of

ideas about an independent struggle by the Albanians

against Serbia, Montenegro and Greece, but also a search

for new ways of protecting Turkish interest against the new

Balkan states. For the first time we meet the notion of

"Greater Albania", in the name of which League members

sought to sanction former ethnic changes and conquests at

the expense of the Balkan Christians, to return the regions

they had lost, and extend the areas under Albanian

of 478

domination far beyond the borders Albanian migrations had

already reached. The League's programme was directed

against the Balkan states, and indirectly against those

European states who had in any way at all approved the

aspirations to freedom of Serbia, Montenegro and Greece,

and also against Turkey if its weakness threatened the

imagined integrity of "Greater Albania". Aggressive,

greedy, revenge-seeking, conservative and nationalist, the

League managed to bring together Albanians of all three

religions despite internal differences. The League's anti-

Serbian and, indeed, anti-Slav tendencies had a lasting

negative effect on relations between Serbs and Albanians.

The thirty years after the Congress of Berlin, 1878 to 1912,

were coloured by the deliberate persecution and physical

extermination of Serbs and their forced migration from

Turkey. It was not until this period that the ethnic balance

in Old Serbia - that is, Kosovo and Metohija and north-west

Macedonia - was finally destroyed. In those thirty years

about 400,000 people left this region for Serbia, at least

150,000 of them from the area north of Mt. Sara - Kosovo

and Metohija. This pogrom took on tragic proportions after

the Crete war between Turkey and Greece in 1897.

Diplomatic measures taken by the Serbian government to

protect Serbs from Albanian terror bore no fruit, but at

least authentic documents remain to testify to crimes

committed against the Serbian population in the then

Kosovo Province. These crimes included murder, the

plunder and desecration of churches and graves, the rape

and kidnapping of Serbian women and girls, even children,

attacks, robbery and looting, all aimed at destroying the

Serbs or driving them from their land and all with the tacit

permission of the Turkish authorities - from the Sublime

of 478

Porte to local governors and police. Albanian movements

directed against Turkey, especially after their failure to

agree with the Young Turkish revolution of 1908-1912, came

to involve the vital interests of the Serbian people, even its

very survival, revealing the long-term plans and

effectiveness of these movements. Even Skopje fell into the

hands of the Albanian rebels in 1912, a town in which the

Albanians represented a very small minority. So it

transpired that at its southern borders Serbia finally faced a

new, young, actively anti-Serbian state, which was to prove a

convenient tool for Italian and Austrian aspirations in the

Balkans.

The Balkan war of 1912 was fought by Serbia along with

Montenegro, Bulgaria and Greece for the liberation of its

own people and to ensure such conditions as would ensure

that this people could maintain its political, economic and

cultural life as a whole. True, one of the main drawbacks of

Serbian policy, which was to prove fatal, was that it lacked

clear ideas as to how to find a lasting and just solution to the

Albanian question. The vague notion that "some

combination will be found for the coexistence of Serbs and

Albanians as it was before Turkish rule" (Milanović, 1906)

was no substitute for a well-thought out policy towards the

Albanian people based upon reality. Ideas of peaceful

integration, even assimilation, of the Albanians were

completely illusory, even if they did not oppose the existing

or later views and practical experience of European states in

international and national relations. All such hopes were

bound to founder in the end, which they did during

operations by the Serbian and Montenegrin armies on the

Skadar battlefield in 1912, where, instead of the naively

expected cooperation, they met the open enmity of the

of 478

Albanian tribes and armed resistance. On the other hand, an

autonomous Albania was supposed to be created at the

insistence of Austro-Hungary and Italy, but also with the

agreement of England, France and Russia. In the complex

events of 1912-1913, Serbia was forced into a determined

struggle to hold on to the liberated territory of Kosovo and

Metohija, where Austrian pretensions were particularly

noticeable.

Thus, a second Battle of Kosovo had to be fought and won

on the diplomatic plane. The London Conference of

European Powers (1912-1913) created a political and legal

basis for the demarcation and future of relations between

the Albanian and Serbian peoples, between Albania and

Serbia, and later Yugoslavia as the successor to the Serbian

state.

The Serbian government was not prepared to make

concessions over Kosovo and Metohija: "No Montenegrin or

Serbian government would want to or be able to hand over

this "Holy Land" of the Serbian people to the Albanians or

anyone else". This was stressed in the Memorandum to the

European powers of 8/12 January, 1913. On this point, it

said, "the Serbian people will not and cannot make any

concessions, transactions or compromises, and no Serbian

government would want to do this either".

Pressure on the Serbian people was renewed immediately

after the retreat of the Serbian and Montenegrin armies and

Austro-German and Bulgarian occupation of Kosovo in

1915. This pressure was maintained right up to liberation in

1918. Albanian units also took part in the bloody

suppression of the Serbian uprising in Toplice in 1916-1917.

The first few years after liberation and the creation of the

of 478

state of Yugoslavia saw a continuation of armed struggle in

Kosovo and Metohija and in Macedonia, for Albanian

"kaĉaci" (terrorist saboteurs), relying on the Albanian

masses, tried to keep up an atmosphere of permanent

rebellion. Their activities were more or less suppressed by

1924, but an underground, semi-illegal political struggle

went on - via party organisations like the Moslem

"Dzemijet" or those of illegal groups, such as the student

"Besa" in Belgrade. The status of the Albanian national

minority, like other minorities - German, Hungarian,

Italian, Rumanian, was regulated by the St. Germain treaty

of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (Yugoslavia),

signed with the Great Powers (the United States, England,

France, Italy and Japan) on 10 September, 1919. Contrary

to some interpretations, the Albanians were not excepted

from this internationally approved system of defence.

Slogans about a special legally-approved lack of protection

and discrimination against the Albanian minority in the

Kingdom of Yugoslavia, regardless of real political

circumstances and relations in that state, have absolutely no

legal or historical foundation.

Attempts by the then government to establish an ethnic and

national balance in Kosovo and Macedonia through

agrarian reform and colonisation only created bad blood.

The results of this ill advised action, which was badly

organised and clearly infringed the law at times, were worst

in precisely that sphere they were designed to improve.

During the entire period when the agrarian reforms and

colonisation were carried out, in the Twenties and Thirties,

about 600,000 Serbs and other Yugoslavs arrived in Kosovo

and Metohija, but they mainly took over uncultivated,

vacant, and often, infertile land, obtained through the

of 478

dissolution of feudal estates, and only a small number moved

into Albanian settlements, onto Albanian farm estates

(mainly the holdings of outlaws). The agrarian reforms in

Kosovo, as in the other liberated territories in Yugoslavia,

did, indeed, do away with feudal relations, but this

colonisation had a "springback" effect, on a small scale at

least, and was very unpopular even among the Serbs,

especially those native to the region. The policy of moving

out the Albanian population, again, right up to the end of the

Kingdom of Yugoslavia did not manage to become a

systematic campaign like that carried out after the Second

World War in Poland, Czechoslovakia or Yugoslavia in

relation to the German national minority. There is no

accurate record of how many Albanians were moved out,

but it is estimated that this figure is less than 45,000

including other Kosovo Moslems (Turks, Romanies). The

initiative for resettling the Moslems, including the Albanian

Moslems, came from Turkey, which had already organised

an evacuation of Moslems from the Balkan states (Rumania,

Bulgaria, and Serbia) in 1914. An agreement between

Yugoslavia and Turkey in 1938, like other re-settlement

plans, laid down measures of economic stimulation and

security in the land of immigration instead of administrative

coercion, although these were sometimes also used in

practice.

The collapse of Yugoslavia in April, 1941 heralded a new era

of Albanian terror and genocide against the Serbs. Most

territory having an Albanian national minority was annexed

by the Italian vassals in Tirana, leading to the creation of

"Greater Albania" under the auspices of Italian fascism.

Members of the Albanian minority (which numbered no

more than 500,000 in the whole of pre-war Yugoslavia)

of 478

looked on the occupation of Yugoslavia as their liberation.

The "Second Prizren League" (1943) took advantage of the

German occupation after the Italian capitulation to carry

out a systematic reign of terror over the Serbs, with mass

and single killings (Peć, Uroševac, Priština, etc.),

deportations and forcible resettlement. It has never been

exactly determined how many Serbs were driven out of

Kosovo and Metohija at that time, but estimates put the

number of Serbian colonists and indigenous Serbs who left

the territory between 1941 and 1944 at around 100,000. It is

well-known that even the Germans tried to halt and return

this great stream of refugees, as they blocked the roads.

Armed resistance to the Italian, German and Bulgarian

occupiers was rather specific in regions of Yugoslavia

inhabited by Albanians. Attempts to organise a national

liberation movement in-such regions met with great

obstacles, chiefly large-scale anti-Serb and anti-Yugoslav

feeling. This situation only started to improve in the second

half of 1944, when it was clear that Nazism would be

defeated. Moreover, partisan detachments in Kosovo and

Metohija up to autumn 1944 tended to operate outside this

territory, in Macedonia, since they could not survive on

home ground. Documents dealing with the national

liberation war in Kosovo and Metohija testify to this with no

exception.

Yet, despite the hostile, or at least passive, behaviour of the

Albanian national minority during the war, Kosovo and

Metohija entered new Yugoslavia in 1945 as an autonomous

region, with prospects of complete national, constitutional,

economic and cultural independence within the Yugoslav

socialist federation. This is proved by the unchanging policy

of the Yugoslav League of Communists on the national

of 478

question, and as part of this, the continued idea of the

danger of "Greater-Serbian hegemony".

If we want to seek the origin of this solution, we must go

back to the policy of the Serbian social democrat party on

the eve of the First World War, and, through this, at the

views held by Austrian Socialists and Marxists. The

Albanian question was considered in this light by Serbia's

leading socialist Dimitrije Tucović. In his pamphlet Srbija i

Arbanija (Serbia and Albania) (1914), he presented the

general condemnation of Serbia's national and liberation

policy in the Balkan wars as reflecting ideas of Greater

Serbia, hegemony and conquest. Disregarding the genuinely

tragic position of the Serbian people under Turkish rule, the

victim of Albanian terror in Kosovo, Tucović paved the way

for the slogan about "the aggressive annexation of Albanian

territory", and the right of the Albanian population to

secede and Join their national state, though it was true he

saw this as part of an imagined socialist Balkan Federation

which never later materialised. His judgement of "Greater-

Serbian hegemony" at no time took account of the crucial

difference existing between national consciousness, national

identity and the vital needs of the Serbian people, on one

hand, and the attitudes and actions of certain Serbian

politicians and political parties, on the other. Generalisation

and idea-twisting of this sort resulted in an unjust and

unfounded burden being placed upon the entire Serbian

nation, where behind the Austro-Marxist truisms of the

Serbian Social Democrat party we cannot help seeing the

Austro-Hungarian basis for an argument against Serbian

national policy. In fact, this judgement would throw doubt

upon the entire programme of national liberation and unity

which began to be implemented in 1804 and which was

of 478

finally formulated in 1915, as well as the achievements of the

Serbian revolution and the liberation wars. The idea of

small, weak Serbia, consisting of the "Belgrade pashaluk

and six districts", which the Treaty of Berlin (1878) barely

granted the right to its own borders, meant identifying a

dismembered Serbian state territory, in which every step

taken over the state-lines towards freedom and unity was

pronounced aggression. In 1914, the hypothesis of this

concept was that the Serbian people who lived outside the

Serbia of the Berlin Congress - that is, more than half the

existing number of Serbs at the time - no matter how

ethnically compact or spiritually integrated, could not and

must not be regarded as anything else than a national

minority in diaspora, with no right to self-determination, to

secession and unity with its national state.

The policy of the Yugoslav Communist Party on the ethnic

question was partly inherited from the heterogeneous

socialist movement of Yugoslavia's nations and partly based,

at least up to 1935, on the views and decisions of the

Communist International (Comintern). A "section of the

Comintern", as the YCP was once officially called, it was

duty bound to follow the line adopted by this international

organisation which was exclusively controlled by the USSR.

The Yugoslav Communist Party was in a position, however,

in the relatively short inter-war period, to make important

changes in its policy on the ethnic question in Yugoslavia. At

its second congress, in Vukovar, in 1920, the YCP

proclaimed as its main objective the creation of the Soviet

Balkans, i.e. the Soviet Republic of Yugoslavia as part of a

Soviet federation of Balkan and Danube states, which itself

would be one element in an international federation of Soviet

republics. The notion of a ",three-tribe nation", of the unity

of 478

of the Yugoslav "tribes" and their aspiration towards unity,

had already been changed by 1923 to the idea of Yugoslavia

as the fruit of the "imperialist war" and the "Versailles

system" according to the views of the Comintern and the

Balkan Federation, a branch of the Comintern, in which the

Bulgarians played a leading role. Not five years after the

creation of Yugoslavia, the third national conference of the

YCP formulated a definite thesis on "Serbian hegemony" as

the internal imperialist basis and essence of the Yugoslav

state, where all non-Serbian nationalities (Albanian was

mentioned as one) were being oppressed and destroyed.

Emphasising the right to self-determination, in principle the

right to "uniting with one's national state" was also

recognised. The fifth congress of the Comintern in 1924

passed a decision dissolving Yugoslavia as a state and

opposing its future constitutional revision or re-organisation,

considering that Yugoslavia was one of the spearhead of

anti-Sovietism and counter-revolution. Under the Comintern

decision, the solution lay in secession by Croatia, Slovenia

and Macedonia, and their formation as independent states.

True. On the intra-Party level, the YCP did oppose this, but

never once did it, or faction within it, dispute the initial

premise, especially where it touched on Serbia as an

"oppressor". The Comintern decisions contain calls for

tactical differentiation between the nationalism of

"oppressed nations" and that of "oppressor nations", with

the result that the fight against "Serbian nationalism"

becomes the main task of the Yugoslav Communist Party,

and particularly the Serbian communists in Serbia. At the

same time, help should be given to every separatist, anti-

Yugoslav and anti-Serbian nationalist movement in

Yugoslavia (Fifth Expanded Plenum of the Comintern

International Committee, 1925).

of 478

The idea of dissolving Yugoslavia was worked out in fine

detail in decisions of the YCP's Fourth Congress (Dresden,

1928). According to these decisions, Yugoslavia was to

dissolve into individual separate states - Croatia,

Montenegro, Macedonia, and Slovenia, (Serbia was not

mentioned), while the Hungarian and Albanian national

minorities were to break away, because their lands had

supposedly been "annexed" by the Serbian bourgeoisie.

Cooperation was sought with the Greater-Albanian Kosovo

Committee (just as support was offered to the Croatian

Ustashas in Lika, 1932). Thereafter, combinations of the

number of "independent" states and the manner and

consequences of the dissolution of Yugoslavia constantly

altered, but even in 1934 the Serbs in Yugoslavia outside

Serbia (and explicitly in Kosovo) were still looked upon as

"occupiers" who must be "driven out".

The turnabout in Comintern, or rather Soviet policy in

favour of a "Popular Front" in 1935, when the danger from

Fascism became all too apparent also led to changes in YLC

policy towards the Yugoslav state in order to reach a

coalition of anti-fascist forces: the integrity of Yugoslavia

had to be protected, future relations between the Yugoslav

nations were to be put on a federal basis, and the fascist

separatism of the Ustashas and pro-Bulgarian VMRO

(Internal Macedonian Revolutionary Organization) was now

condemned. This change of tactics (as this turnabout was

defined in the YLC of the time) still did not mean any

revision of the basic tenet that the chief enemy was

"Greater-Serbian hegemony". In distancing itself from the

Comintern, the Yugoslav Communist Party was slow to

abandon the cornerstone of its views on relations between

the Yugoslav nations. This was evident at the Fifth National

of 478

Conference of the YCP in Zagreb (1940). Achievement of the

right to self-determination, with the right to secession, was

reserved for the future, yet the Albanians of Kosovo and

Metohija, even those of the Sanjak continued to be

considered an "oppressed minority", a people tyrannised by

the Serbian bourgeoisie".

In the course of the National Liberation War the whole

complexity of the League's political inheritance including the

Albanian question was thrown into relief. Since 1939 the

YCP had been trying to help the communists of Albania to

organise their own party - which came into being in 1941.

However, in late 1943 there was already a visible penetration

of ideas on a Greater Albania in the Albanian Communist

Party leadership and the country's National Liberation

Army, but also in the movement led by the Yugoslav

Communist Party in Kosovo. The attitude of Albanian

communists towards the nationalist and quisling

organisation Balli Kombetar, which was founded on the idea

of gathering together all Albania's national forces under

German occupation and on such slogans as "an ethnic

Albania", was echoed in the conclusions of the Conference of

the Provincial National Liberation Committee for Kosovo

and "Dukadjin" (the Albanian term for a territory wider

than Metohija). This meeting was held outside Yugoslavia in

the town of Bojan in northern Albania over New Year, 1944.

Threading its way through these conclusions was the old

formulation about the desire of Albanians in Kosovo and

Metohija for secession, or, more precisely, for union with

their national state Albania.

The conclusions from this Conference were opposed to the

decisions of the Second Anti-fascist Council of National

of 478

Liberation (AVNOJ) held in Jajce on 29 November, 1943.

Criticised by the YCP's Central Committee in March, 1944,

they were, nonetheless, at no time explicitly revoked. At the

time the YCP pursued a policy based on the constitutional

and territorial integrity of Yugoslavia as an international

subject. Between the First (1942) and Second (1943) Sessions

of AVNOJ, we learn from sources available today that there

was already a clear prospect of disagreement with Stalin's

policy. Consequently, the Yugoslav line followed by the YCP

during the war was not an implementation of a new Soviet

lactic, but the expression of its own emancipation. Both

legally and politically, the decisions of AVNOJ, refusing to

recognise the occupiers' partition of Yugoslavia, while

making no mention of the future autonomy of "minority"

regions, ought to have put an end to speculations as to the

territorial integrity of Yugoslavia in the future. For this

reason, in correspondence with the Albanian Communist

Party at the end of 1943 the Yugoslav Communist Party

treats the question of the Albanian minority as Yugoslavia's

internal affair.

For the moment it is still not sufficiently known whether or

not ideas of state integration, that is, the incorporation of

Albania into a Yugoslav federation, as a united Shiptar-

Albanian republic (with Kosovo), were present at the time in

Yugoslav-Albanian relations. Enver Hodzhe's account of his

talks with Tito (Avec Staline, Souvenirs, 1979) comes down,

in the end, to an indirect rejection of Hodzhe's territorial

demand under the pretext that "the Serbs would not

understand it". Yet, it must be admitted that even this

elusive and unproven circumstance, along with the old, old

promises - at least the one from 1935 - could have

encouraged Albanian pretensions to Kosovo and Metohija

of 478

and Albanian nationalists in what was now known as the

Yugoslav League of Communists and outside it in Kosovo

itself to demand that the national rights of the Albanian

majority should be legalised constitutionally, if not by

secession from Yugoslavia and union with Albania, at least

as the foundation of a separate statehood, first in the form of

an autonomous region, which would progress to a province,

and ultimately to a republic. It is precisely this path which

was followed by Albanian nationalism, overcoming the first

obstacle after 1966 (the Plenary Session of the YLC's

Central Committee on Brioni) only to show its true colours

in the 1968 demonstrations (A Republic for Kosovo). In the

period of constitutional reforms from 1971-1974, the

Province was established as "a constituent element of the

Federation", with no mediary, whereby membership of the

Socialist Republic of Serbia appeared as a kind of

"ambiguous constitutional link".

No lessons were drawn from the mass organised

demonstrations in Kosovo and the Socialist Republic of

Macedonia in November, 1968, in spite of previous warnings

about the escalation of Albanian nationalist feeling and the

serious consequences which could ensue (for example,

Dobrica Ćosić and Jovan Marjanović at the 14th Session of

the Central Committee of the Serbian League of

Communists in May, 1968). Events in Kosovo in 1981, with

much larger demonstrations and an eruption of illegal

activities involving a large section of Kosovo's Albanian

youth, as well as young Albanians in some parts of southern

Serbia, Macedonia and Montenegro underlined the danger

of shutting one's eyes to real political events and movements.

However, it is important to point out here that all these

events were accompanied and marked by increasing

of 478

persecution of the Serbs living in Kosovo and Metohija. The

same methods were applied as were recorded in 19th-

century documents and spoken legend: murder, rape,

beatings, psychological and moral pressure, illegal

possessions, land-stealing, destruction of crops, livestock and

forests, social and legal discrimination, outvoting and abuse

of privilege, attacks on churches, desecration of graves,

monuments and any other symbol of the national identity of

the Serbian people. Organised Albanian terror produced an

unbearable atmosphere of vulnerability and fear and

compelled growing numbers of Serbs and Montenegrins to

leave. Thus in one part of its own republic the Serbian

people was reduced to the status of a minority (but without

minority rights) while its percentage in the ethnic structure

of Kosovo rapidly dwindled - from 27.4% in the 1948

population census to 14.9% in 1981, the greatest fall

occurring between 1961 (still 27.4%) and 1981 (14.9%).

During this period of Albanian population rose at a great

pace, due firstly to a very high birth-rate, but also artificially

- through uncontrolled mass immigration from Albania and

juggling with statistics. For example, in the last census in

1981, Romanies, Moslems and Turks, and even Macedonians

living in Macedonia, were still listed as being Albanians.

The policy of "ethnic purity", if we take a look at history, is

always racist in character. Nothing can justify it or

"explain" it, no matter who pursues it. Least of all can it be

justified by pseudo-historical mystification. On the other

hand, it cannot be hushed up by a simple tale of peaceful,

harmonious and idyllic relations between nations and

nationalities in the region. There again, the logic which says

that the status of a region depends on the current situation

and demographic ratio, regardless of how, when and in what

of 478

circumstances that situation arose and those relations were

established, is absolutely untenable in human, moral and

historical terms. The right of the Serbian people to live in its

own country was disputed first of all, through the many

years of terror under the Turkish yoke, especially in the 18th

and 19th centuries, terror whose methods, proportions and

consequences bore all the marks of genocide. To stress the

present demographic picture in Kosovo and maintain that

these regions are Albanian simply because a large number of

Albanians live there today is to overlook the fact that this

land is inhabited primarily by the Serbian people, as its

central land and, historically speaking, its motherland, so

there has never been any break in Serbia's attitude towards

Kosovo as a Serbian national territory, no interruption in

the struggle to liberate Kosovo's Serbs and make them part

of the Serbian community in the whole country. Failure to

observe real historical facts could result in the legalisation of

the consequences of genocide. And this, of course, would

mean attacking an ethical principle at its very roots. It

would mean sanctioning the use of violence against the

Yugoslav nations and trampling on their right to self-

determination in their own state and to live as free and

sovereign citizens in their own country - and all this in the

name of the right of Yugoslavia's Albanian national

minority to "self-determination, with the right to secession".

K R A J