knjiŽevno veČe

8/18/2019 KNJIŽEVNO VEČE

1/4

1

ЗЛА СУДБИНА ЧИТАОЦА И ПИСЦА

Звучи патетично рећи да је у Ваљеву

велики грех самоинци jативно прочитати књигу, а још написати је третира се као – злочин. Мени се

десило и једно и друго. Почетком 2012 г.прочитао сам књигу Слободана Тишме:

''Бернардијева соба'', и покушао да на књижевној

вечери препричам њене делове. На измаку истегодине објавио сам своју књигу: '' Затворска

подморница'' и један примерак однео у

Библиотеку. Исто као што сам ометан да искажем

своје мишљење о ''Бернардијевој соби'', тако самове године доживео да ми се моја књига

''Затворска подморница'' на културан начин

торпедује из библиотеке. Незахвалну улогу избацивача књиге на себе је преузела

Радмила Ребека Драгутиновић Леман.Кренимо хронолошки у механизам цензуре: У библиотеци ваљевске

чаршије на реци Колубари, 2012 године у марту месецу на младенце збило се

Књижевно вече, у оквиру Дана града Ваљева . Гост вечери је био Слободан

Тишма добитник НИН-ове награде за најбољу књигу : ''Бернардијева соба''. Како

ред налаже у таквим приликама у библиотеку се сјатио крем Чаршије. То што

већина није прочитала књигу, није ни битно. Знали су да их писац Тишма сигурнонеће пропитивати и давати оцене. Довољно је да се појаве, седну и аплаудирају и

сликају за локалне ТВ. Они ће то емотивати током целе недеље, што је свима

битно. Књижевно веће би битно и директорки Библиотеке јер се ближио крај

трећем мандату. Она ће уз помоћ поетесе Десанке Макимовић покушати да гапродужи.

Само Књижевно вече би најављено са лепo одштампаним плакатом, где

ставише малу Тишмину слику а већи део плаката, скоро трећинa би у знаку слогана: ' ' Граду на дар.' ' У левом ћошку црвеним словима ставише име и презиме

уредника Ласла Блашковића ( у даљем тексту Блашко ) који је као директор

Културног центра Новог Сада у оквиру едиције Џепни анаграм, објавио награђени роман. Све то даде Књижевној вечери, и пре него што се одржала, велики опште

друштвени и државни значај. То вече се у ваљевској библиотеци по броју гостију,

осећао свечарски тон.

Елем, гости стигоше из Дечије библиотеке преко пута Градске, где је Писац

прозборио коју са тадашњом директорком Зорицом Миленковић ( у даљем текстуДиректорка) у њеном кабинету. Када се неформални део завршио, Писац пређе

семафор на зелено и дође у крцату библиотеку. Обучен у браон сомотски сако ,купљеном на рате, , ја му потури на улазу Политикин културни додатак где нанасловној страни би његова карикатура. Писац без речи ми даде аутограм. Од

гужве нисам запазио , ко је коме дао оловку; ја Писцу, или је Писац имао оловку

код себе. Биће да сам имао и хемијску код себе коју сам посудио Писцу.


2/4

2

Гости уђоше у приземље библиотеке и седоше за сто које је ван Књижевних

вечери радно место библиотекара. Писац скромно седе у средину. Крупан и здравк'о дрен уредник Блашко седе са његове десне стране, до прозора. водитељ

програма Бранко Лукић са ганц новом књигом писца, која није ни отварана, седе

са његове леве стране.

Књижевно вече, већ како доликује отвори директорка библиотеке, која је истакла

да је Писац рок музичар. ( податак који је писао на плакату ). Након тога реч једобио водитељ Књижевне вечери, који је испред себе држао неотварану књигу.

Ја сам већ седео на кожној црвеној столици која је празна стајала измеђупублике и стола где су седели гости. У руци сам држао већ споменути Културни

додатак, из кога су вирили бели листови, исписани руком . Пред улазак гостију на

тој столици је седела Јасмина кустос Муселимовог конака при Градском музеју. Због даљине, нарaвно, нисам могли да прочитамо шта пише, на папирима

испред уредника Блашка , мада су нa неким местима слова била подебљана. Реч

након Водитеља, директоркиног кума, узе уредник Блашка испред кога су стајала

три листа А -4 формата на коме је откуцан текст у Мicrosoft Word ( 2003 ili 2007 ) uslovima Times New Roman , veličine slova 12 ili 14, u boldu ) . Иза њега Писац уста и

прочита свој, по себи најлепши део своје Књиге. Када Писац заврши читање наста

пометња; мимо свих очеикивања и протокола ја се јавих за реч, обраћајући се

директно Писцу. И ако је директорка изразила незадовољство, вероватно збогнарушавања протокола, ја у лепом браон сакоу од сомота, купљеном на рате,

успех у једном даху да препричам најупечатљивији део књиге, где је како сам се

изразио, нашао веома лепо и животно приказани драмски обрт. Водитељ програма Лукић Бранко , директоркин кум , иначе школовани драматург, ништа не рече.

Поново сам се обратио Писцу, са молбом да прочитма написанукомпарацију две књиге, јер сам нашао сличности између: Писца Госта СлободанаТишму и Писца Чаршије Славена Радовановића , који није био присутан те

вечери ни у публици. То је већ било превише за директору, која се спремила да

скочи са свог места у Првом реду. Мој наступ, односно читање компарације,

омогућио познати бивши Боксер из Чаршије Слободан Лазић- Цимер. Како сам приметио , Цимер тренер Мате Парлова је зауставио директорку

тако што је ставио своје руке, наравно без рукавица, на њена рамена. Након тога

директорка Зорица је одустала. Приметивши њену спремност на скок упитао да лиможда не жели да позове полицију. Ипак, сам прочитао свој запис , који се ,

односио на болан сукоб појединца и околине која онога кога не признаје по својим

мерилима, вечито покушава да дискредитује (прогласи лудим ) или протера.Након непредвиђеног излагања и наступа , водитељ Бранко Лукић је

покуша да смири ситуацију и да Књижевно вече, врати '' у нормалне оквире''. То му

није баш пошло за руком, јер у жељи да ми опонира он је изнео податак из

Тишмине књиге за који сам рекао, да није битан. Господин Тишма да би смирио

страсти похвалио је Водитеља и мене , односно делове његове књиге, које смообојица, сваки на свој начин приказали.

Водитељ даде реч '' за крај'' уреднику Блашкићу Ласлу, и постави му,искусно питање које нема везе са Књигом. Овај одговори. Таман, када су свипомислили да је крај, ја се поново јавих за реч. То је већ иритирало и глодура

новопокренутих чаршијских новина, који је гласно негодовао. Обратих му му се

речима: '' И, ти си цензор! ''Очито добро психички и физички спремљен заКњижевно вече, прочитах део Књиге која се односи на то- како се постиже


3/4

3

Друштвени успех . У глумачком стилу, театрално са подизањем гласа у

наглашавању битног истакнух реч:''ПАРЕ''. Након тога Књижевно вече се брзозаврши. Уредник позва још крупнијег са торбом да прода књиге Писца. Након

неславног наступа у Библиотеци почех да завршавам своју књигу : '' Заттворскаподморница''. ( 165 стр.). Када сам се вратио на посао чу '' шта се заправо десило у

библиотеци''. Постојало је више верзија. По једној, блажој, ја као налактио на сто

и држао ''банку'' 45 минута. По другој, правио сам НЕРЕД у библиотеци, јер нисамхтео, да седнем у публику, где му је место. Толико сам , кажу, био жустар у

наступу да су ме покушали да одвоје од стола за кога сам се грчевито ухватио и рипао ногама ко коњ. Требао сам да ћутим. Пошто то нисам урадио, директорка

библиотеке је позвала управника установе, где радим , дећ скоро две деценије.

Како смо разумели бивша директорка је јавила сада већ бившем упраникузатвора да је његов радник у библиотеци правио неред. Како смо разумели

директорка je помислила да сам , у свом трећем јављању читао свој неки

манифест, у коме је вређао неку Познату Личност из јавног и политичког живота.

Она је самтрала да је требало да седим у публици у задњем реду , и да ћутим.. Тошто сам прочитао две књиге то је, испаде, већ његов проблем. Поготово кад сам

још и написао књигу. Наиме , у мећувремену ја сам објавио монографију под

називом: ЗАТВОРСКА ПОДМОРНИЦА.1 Пошто сам је ''циповао'' у Народној

библиотеци Србије један примерак сам однео у градску Библиотеку и предаоРадмили Драгутиновић Леман, која је узела књигу почетком 2013 године.

Ипак нису одустајали од намере да ми изрекну казну. То се и деси.

Казнише ме на основу чл. 266 став 16 Закона о извршењу кривичних санкција сатридесет одсто од плате на један месец, због нарушавања Угледа установе.

Дисциплинска комисија не наведе прави разлог кажњавања, његов наступ у

библиотеци, већ смислише што баналнији. Тако и би новчано кажњен због разговора са псом- луталицом.

Занимљиво је навести шта се за ове три године десило са актерима ове

приче. Писац Слободан Тишма и даље живи повученим и мирним животом , како

је и живео пре добијања награде. Уредник Ласло Блашковић је најпре смењен саместа директора Културног ценгтра у Новом Саду. После појављивања у

Политикином културном додатку, са редовном колумном и својом сликом,

почетком године постао је В.Д. директора Народне библиотеке Србије у Београду.Директорка Библииотеке Зорица Милинковић је распоређена на Научно одељење

ваљевске Библиотеке. Бранко Лукић је из ваљевске Културне заједнице прешао у

Градску библиотеку. Упраник ваљевског Затвора Слободан Арсенијевић јеотишао дефинитвивно у пензију у марту месецу 2015. Након тзв. ''Циљаног

прегледа'', проглашен сам поново способним за посао затворског васпитача .

.

1 Zanimljivo je da sam svoju prvu verziju Zatvorske podmornice, pod radnim nazivom: odneo na ruke

bivšem direktoru Slobodanu Gavriloviću, sociologu iz Užičke republike. On je rukpos predao uredniku

dr. Iliji Vujačići aktuelnom dekanu FPN-a. Ubrzop sam e mailom dobio obavšetenje da moj rukopis neće

biti štampan. Jednog leta pred otvaranje knjižare Službenog glasnika u Valjevu imao sam priliku da

sretnem zajedno Ivana i Slobodana u dvorištu valjevske Biblioteke. Gospodin Gavrilović je bio prema

meni blagonaklon, dok sam do gospodina Ivana Vujačića, da li ima šanse da se odštampa moja knjiga,

odgovrio nepokolebljivo : NE, koje mi još uvek odzvanja u glavi. Nije mi jesno šta se krije iza te

izričitosti. Možda će mi se jednog dana , kazati i samo. Nedaavno je gospodin Vujačić imao neprijatnosti....


4/4

4

knjiŽevno veČe

Documents