U Velikoj seobi Srba 1690.zajedno sa ostalim srpskim zivljem,

bezeci od turske odmazde,u Austro-Ugarsku je izbeglo i mnogo kaludjera,

iz manastira sa teritorije Turske imperije. Medju njima,posebno mesto

imaju kaludjeri iz manastira Race,koji je bio ”najznacajniji rasadnik

nase stare pismenosti u periodu koji neposredno predhodi Velikoj

Seobi”* Medju njima najznacajniji su: Kiprijan Racanin,Jerotej

Racanin i Gavrilo Stefanovic Venclovic.

Jerotej Racanin (druga pol.17.v.-posle 1727)je po dolasku u Austro-

Ugarsku,ziveo na Fruskoj gori,umanastiru“Velika

Remeta”.U”Putesestviju k gradu Jerusalimu”, Jeroteja jeromonaha

racanskoga”,on opisuje svoje putovanje u Svete zemlje,na kojem je

bio izmedju jula 1704e do jula 1705e godine.

Putopis ove vrste,nastaje prvo u grckoj knjizevnosti,a onda se

siri dalje po recesivnim knjizevnostima.Nastale su dve vrste

putopisa,hodocasnicki,koji su predstavljali vodice po svetim

mestima,i drugi,proskinitarioni,,koji su naglasavali,gde se na tom

putu moze odmoriti i prenociti,tako da su davali iscrpan popis konaka

na putu,od mesta polaska hodocasnika do Svete zemlje i nazad.

njihova namena je uticala na jezik kojim su pisani,koji je blizak

narodnom ,jeziku neposrednog iskustva. Primer za prvu vrstu je

“Poklonik” pisan u Jerusalimu 1662. Gavrila Tadica,monaha iz

Sarajeva,a drugi je spis J.Racanina,koji se smatra prvim pravim

putopisom u srpskoj knjizevnosti..(njemu su prethodili kraci,u sklopu

vecih dela , opisi Savinih putovanja kod Domentijana I Teodosija

Ili samostalni,kod Nikona Jerusalimca.)

Spis “Putovanje po gradu Jerusalimu” sadrzi detaljan

opisputovanja,svih usputnih stanica,popis konaka,sto ukazuje na to

da je Jerotej vodio dnevnik tokom puta.Sacuvan je u nekoliko

prepisa.

Putopis je pisam u prvom licu mnozine I jednine.Od prvog konaka I

popisa hodocasnika,pa sve do povratka,smenjuju se ova dva lica.

Putopis na pocetku ima pripovedni ton,da bi se u toku putovanja on

menjao,i dobijao postepeno propovednicku nijansu.

Dok nabraja prve konace,koji su jos uvek u okvirima poznatog,on

opisuje cudnovato i lokalne price(starac od 120 god),pominje prenos

mostiju sv.Petke,pripoveda o Ovcem polju.Pominje okolnosti iz njima

bliske istorije, tursko-nemacki rat.U Solunu detaljno opisuje.Crkvu

Svetog Dimitrija ili Caus manastir,koji je dobra ilustracija za sudar i

ukrstaj kultura koji im predstoji :i idolsko prorociste(hram),i crkva,i

djamija,i sagradjen i unisten,i to sve,jedno do drugog.Dalje,on pise o

lokalnim legendama o Samsonu,o cuvenom Zevsu sa Rodosa,

svetskom cudu Starog sveta.

Posebno mesto zauzima epizoda o buri na moru,koja unosi

opasnost,neizvesnost I avanturu u putopis.Sa pticom koju su

putnici ugledali posle 3 dana i koja im je najavila kopno,sa

asocijacijom na pricu o potopu,pisac se vraca u religiozne

asocijativne sfere i u pravi smisao putesestvija.

Egipat,Nil,Josifovi bunari,Josifovi ambari,mesto gde se Hristos

skrivao,piramide,pustinja ,12 izvora,mesto gde je Mojsije razdelio

more.Dalje Sinaj,Sinajska gora,Sveti Vrh,crkva Panagija Presvete

Bogorodice,Visoka Gora,crkva svetih apostola . Posle poklonjenja `svetim meestima i crkvama` , crkve Sv. Dimitrija,stizu u Jerusalim,na

HRISTOV GROB,3. februara 1705. Detaljan opis Velike crkve

Vaznesenja Hristovog,Golgota.

Posle posete Hristovom grobu i Golgoti,Jerotej prvi put pominje

naziv hadzija,posle izvrsenog zadatka uvodi se ta

osnovnaideja,hadziluka,koja je pored svojih religijskih razloga

imala i svoje posebno znacenjejer po povratku u Srbiju, ljudi

su dodavali Hadzi- na svoja prezimena,sto je bilo potvrda i

njihove posete H.grobu,ali i potvrda njihovog statusa u

drustvu.Uskrs i opis bogosluzenja na najveci hriscanski

praznik.Dalje hodocasnici odlaze na Lazarev grob,obilaze grad

Jerihon,reku Jordan,mesto Hristovog raspeca,put do

Golgote,Pilatove dvorove,i dvorove Davida , I Solomona ,i

Avesaloma,i tako kroz Novi i Stari zavet.

U povratku,oni obilaze Kipar,grad Finikiju,zidine za koje se tada

verovalo da je Troja,Galipolje,mesto na moru iz kojeg izlazi

miro,Carigrad i Svetu Sofiju.Dalje,svracaju u Sofiju,u kojoj su mosti

kralja Milutina.Opet se navode konaci i konacno se stize kuci.

Poput danasnjih TV putopisa,I ovaj davni spis,objasnjava i

uporedjuje sa bliskijim,poznatijim,meri odnose nepoznatog,poznatim

merama.Navodi tacne datume,pokazuje interesovanje za svetovno i

istorijsko.Na jednom mestu,Jerotej kaze `I tu videsmo mnogo prica`,u

ovom se neobicnom iskazu oseca njegova teznja,da sve ono sto

je on video,prenese,da bude, OCI,citaocima. Iako se on nalazi u

delu,pod svojim imenom delo ne sadrzi mnogo autobiografskog,za

razliku,od `Zivota I prikljucenija` Dositeja Obradovica,koji takodje

prica o zemljama,koje su tadasnjem citaocu bile daleke i

nepoznate.

Slicnost sa kasnije pisanim putopisima u srpskoj

knjizevnosti,Milosa Crnjanskog,Isidore Sekulic,pa i sa stilizovanim

oblikom ovog zanra Rastka Petrovica je u tome ,stoi oni,kao i ovaj

stari putopis ,imaju veran opis predela i ljudi ,postignut na ovaj ili

onaj nacin,ali kroz upecatljiv i sugestivan dozivljaj onoga koji kroz te

predele prolazi.

LITERATURA

*Jovan Deretic ISTORIJA SRPSKE KNJIZEVNOSTI ,407.str. ,Prosveta,2004.Beograd