1. Dolazak germanskih osvajaa u Britaniju prema knjievnim izvorima Gilde, Bida i Nenija; pricipi i metodi pokrtavanja AnglosaksonacaGermani na Ostrvo dolaze otprilike sredinom 5. veka. O ovome piu Gildas Mudri, Preasni Bid i Nenije.Gildas Mudri De Excidio et Conquesto Britanie (O propasti i osvajanju Britanije) 6. vek. Delo je pisano kao propoved tadanjim oblasnim gospodarima u kojoj ih Gildas prekorava zbog nemorala i nesloge. Delo je podeljeno na uvod, istoriju i epistolu. Ovo je jedini dokument o dolasku germana koji je napisao savremenik dogaaja i, iako nije preterano verodostojan, veoma je znaajan. Gildas govori o tome kako je jedan vladar pozvao Germane u pomo u borbi protiv plemena sa severa, ali se Germani nakon pobede osiljavaju i otimaju teritoriju od starosedelaca.Preasni Bid Historia Eclesiastica gentis Anglorum (Crkvena istorija naroda Angla) 8. vek. Uglavnom se poklapa sa onime to Gildas govori, ali navodi vie detalja, kao i istorijske izvore (ovo je prvo pravo istorijsko delo). Germani dolaze na poziv kralja Vortigerna. Nakon pobede nad Piktima zovu pojaanje koje Vortigern prima. Poznate germanske voe su Hengist i Horsa. Germani sklapaju savez sa Piktima i pokoravaju Britaniju.Nenije Historia Britonum (Istorija Brita) 9. vek. Poklapa se dosta sa prethodna dva. Kada su se Germani prosirili, Vortigern nalae Hengistu da se povuku nazad na kontinent, ali ga Hengist ubeuje da umesto toga doe jo Germana. Meu njima dolazi i Hengistova erka, kojom se Vortigern eni, te za uzvrat Kelti dobijaju teritorije.Principi i metodi pokrtavanja Anglosaksonaca: 597. godine papa Grgur I alje biskupa Avgustina da pokrsti germane. On to ini mirnom metodom. Ne rui mnogoboake hramove, ve ih pretvara u crkve (osvetava ih i donosi moti). Ne menja datume proslava, ve samo svrhu na mesto paganskih dolaze hrianski praznici. Ne izbacuje paganske bogove iz verovanja, ve ih samo pretvara u demone. Ova politika pokrtavanja najbolje se ogleda u pismu pape Grgura I opatu Melitu.

2. Herojski kodeks u istoriji i knjievnosti (dunosti ratnika prema gospodaru i porodici, sukob lojalnosti kao knjievni motiv)Herojski kodeks se prvi put pominje u Tacitovoj Germaniji (1. vek p. n. e.). Kraljevi se biraju po poreklu, a ratnike voe po uspesima. Oko voa se okupljaju comitatusi ratnike druine. esto komitatusu pristupaju i ratnici iz drugih plemena. Crkva odobrava vei deo herojskog kodeksa, ali najvie se protivi krvnoj osveti i umesto nje uvodi wergyld (novana/usluna nadoknada za ubijenog).Dunosti ratnika prema gospodaru: ratnik ne sme nadmaiti gospodara, ali mora teiti da mu bude ravan. Najvea je sramota iv se vratiti iz bitke u kojoj je gospodar poginuo. Najvea je dunost osvetiti gospodara. Sve svoje zasluge ratnik pripisuje gospodaru. Sav plen iz pohoda ratnik mora dati gospodaru, a ovaj ga kasnije deli svima. Gospodar pred vladarem odgovara za svoje ratnike, ak i za njihova dela pre nego to su dospeli u komitatus. Gospodar znai sigurnost i srea.Dunosti ratnika prema porodici: Svi porodini prijatelji i neprijatelji se nasleuju. Osveta za ubijenog lana porodice/plemena je i ovde od velike vanosti. ene su uglavnom imale ulogu tkalja mira udavane su kako bi se osigurao mir izmeu plemena.Sukob lojalnosti: Sukob onoga to ratniku nalae herojski kodeks i njegovih linih oseanja. Lina oseanja moraju biti na drugom mestu. Ovakva situacija nabijena je tenzijom i uvek ima tragian kraj, te je koristila kao neiscrpan izvor inspiracije za mnoga knjievna dela.

3. Rukopisne zbirke staroengleske poezijeThe Exeter Book Nalazi se u Eksiteru. U njemu se nalaze elegije, zagonetke, gnomski stihovi, hrianska poezija. Tu su dva verovatno najstarija primera anglosaksonske poezije: Vidsit i Deor. Ovde su jo i Julijana i trodelni spev Hrist I, II i III.Cotton Vitelius A.XV Poznatiji kao Beowulf MS. Nalazi se u Narodnoj biblioteci u Londonu. Ovde se nalaze Beowulf i Judita.Junius Manuscript Poznatiji kao Caedmon MS. Ovde se nalazi najvei deo Kedmonovog opusa. Tu su Postanje A i B, Izlazak, Danilo, Hrist i Sotona.The Vercelli Book Jedini rukopis koji nije u Britaniji, ve u Vereliju. Tu su Andreja, Jelena, Sudbine apostola, San o raspeu, uglavnom poezija Kinevulfove kole.Pesme naene zasebno: Judgement Day 1 i 2, Bitka kod Brunamburga, Bitka kod Finzburga, Valder, Bitka kod Malburna.

4. Jezik i stil staroengleske poezije (versifikacija, poetski jezik, formule, stilske figure)Staroengleska poezija nastala je usmeno, a tek kasnije je zapisana. Bila je pevana, recitovana, izvoena uz pratnju harfe. Priroda jezika, potreba da se ritmiki uklopi u pratnju kao i potreba da se to lake zapamte dugaki tekstovi bili su glavni faktori koji su uticali na oblikovanje anglosaksonske poezije.Tipian stih u kojem je ispevana ova poezija naziva se akcenatsko-aliterativni stih.Akcenatska distinktivna obeleja: broje se samo slogovi koji su akcentovani (broj nenaglaenih slogova je nebitan). Tipian staroengleski stih ima etiri, a ree tri akcentovana sloga i cezuru.Aliterativna distinktivna obeleja: naglaeni slogovi meusobno aliteriraju. To jest, trei naglaeni slog aliterira najee sa prvim, ree sa drugim, a gotovo nikad sa etvrtim naglaenim slogom. (Aliteracija je pojava u kojoj se ponavljaju suglasnici ili suglasnike grupe na poetku rei). Strofe uglavnom ne postoje (izuzeci su retki). Refren takoe. Rima se javlja samo u obliku leoninske rime (rima u okviru jednog stiha). Stih je pogodan za opkoraenje, koje se esto javlja. Poezija je bila vrlo ritualna. Izvodili su je profesionalni pevai, skopi, uglavnom na gozbama na dvoru.Vokabular i stilske figure izuzetno su specifini. Kening je stilska figura u kojoj se spajaju dve imenice koje, kao takve, imaju novo znaenje. Tako emo umesto sea rei wale path (ee path of the wales), umesto lord gold friend ili gold giver, a umesto secred soul treasure. Varijacija je takoe esta stilska figura i predstavlja viestruko ponavljanje pojma kroz navoenje njegovih osobina.Poetske formule su grupe rei koje se kao takve redovno ponavljaju: ingear dagum (in the days of old), lange huile (for a long time), ubi sunt (gde su), sum...sum (neki...neki), bereft of joy (lien radosti)...

5. Najstariji primeri anglosaksonske usmene poezije Vidsit i Deor; anglosaksonske elegije Vulf i Edvaser, enina tugovanka, Muevljeva poruka, RuevineVidsit i Deor su najstarije sauvane pesme. Zbog likova i legendi vie pripadaju skandinavskoj tradiciji (Danskoj i Donjonemakoj). Ovo su jedini sauvani primeri tzv. tula poetskih kataloga legendarnih i istorijskih linosti i dogaaja.Vidsit je pesma o izmiljenom putujuem pevau Vidsitu. Pisana je u prvom licu i sastoji se iz prologa, monologa i epiloga. Monolog je podeljen na tri celine od kojih se sve tri sastoje od po jedne tule i komentara. Prva tula ima formulu A je vladao nad B i u njoj se nabrajaju znaajni vladari. Nakon ove tule sledi pohvalni komentar Vidsitu. Druga tula ima formulu bio sam kod naroda/kralja C govori o vladarima i poklonima koje je od njih dobijao. Hvali svoje pesniko umee. Trea tula ima formulu potraio sam D. Govori o znaajnim ljudima sa kojima se sretao. Epilog je moralna pouka o ivotu i znaaju skopa. Ova pesma nije od velike estetske ili umetnike vrednosti, ali kao najstariji sauvani primerak staroengleske poezije ima veliku vanost.Deor takoe govori o izmiljenom skopu i takoe je primer tule. Deor, meutim, nije putujui peva, ve slui svom gospodaru na dvoru. Razlikuje se po vrsti tule, strukturi i tonu od Vidsita. Tule nabrajaju razne ivotne patnje, a zakljuak povezuje ove patnje sa Deorovom sudbinom (vladar je Deora zamenio drugim pevaem). U Deoru se javljaju stihovi koji su naizgled podeljeni na strofe, kao i refren That passed away, so may this. Jedina strofa koja nema refren je esta, koja je na taj nain spojena sa poslednjom, sedmom strofom.Elegije su svoja imena dobila tek kasnije, kada su zapisivane. Imaju dva stalna motiva: izgnanstvo i seanje na prolu sreu.Vulf i Edvaser je kratka elegija od samo 18 stihova. Ovo je jedna od dve enske pesme. Likovi (ena, Vulf i Edvaser) su tada bili poznati publici, pa nisu temeljno objanjeni, to ini pesmu teom za tumaenje. Pretpostavlja se da je Edvaser ovek ije dete ena nosi i za kog je udata, a Vulf mukarac kog ona potajno voli.enina tugovanka je druga enska pesma. ena peva o muu koji je morao da otputuje preko mora i njegovim roacima koji pokuavaju da ih rastave, te je teraju od kue (motiv izgnanstva). Ona je sama, ivi u peini, prisea se lepih vremena, pati zbog mua koji je moda negde isto tako sam i naputen. Priroda je u skladu s njenim raspoloenjem. Ona ne tei sebe nadom u bolju budunost. Ovde nema hrianskih motiva. Muevljeva poruka je diskutabilno elegija, jer ima vedar i optimistian ton. Protagonist je mu koji iz izgnanstva pie eni. On je u novom domu uspeo da se proslavi i obogati i poziva je da doe kod njega da nastave zajedniki ivot. Podsea je na nekada data obeanja jedno drugom. Ova poruka je runama urezana na drvenoj ploi. Ono to pesmu ini elegijom su motivi razdvojenosti i enje. Ruevine je elegija koja se razlikuje od ostalih po tome to ne govori o konkretnoj, linoj patnji ljudi ve o ali za izgubljenom nekadanjom slavom grada Batha. Predstavlja primer svetskog bola. Puna je razmiljanja o prolaznosti ovozemaljskih vrednosti. Nema eksplicitne hrianske poezije, vie govori o sudbini kao takvoj.

6. Potuka i Moreplovac kao reprezentativni primeri staroengleskih elegijaPotuka je elegija od 115 stihova kojoj su prolog i epilog sa jakom hrianskom porukom kasnije dodati (hrianske interpolacije). Sredinji deo moe se podeliti u dve celine. Prva celina je u prvom licu potuka govori o svojoj sudbini, ali za svojim gospodarom i prijateljima ratnicima. Druga celina je pisana u treem licu i u njoj se uglavnom iznose uoptena razmiljanja o prolaznosti. Moreplovac je elegija od 142 stiha. Podeljena je u dve celine. Prva celina posveena je ivotu na moru, opasnostima istog ali i moreplovevoj udnji za morem. Drugi deo svodi se na hrianska razmiljanja o ivotu i smrti. Pesma se moe tumaiti (mada retko) i kao dijalog starog i mladog moreplovca, mada je uglavnom shvaena kao monolog jednog rastrzanog oveka. Obe ove elegije se, zbog hrianskih elemenata, mogu shvatiti kao metafore ivota hriana na zemlji.

7. Beovulf uticaji, vreme nastanka, autorstvo, struktura epaBeovulf je veoma heterogeni ep, u kome se mogu razaznati uticaji razliitih kultura: hrianske, germanske, keltske i starogrke. Sam ep nastao je u 8. veku, zapisan je u 10., ali govori o dogaajima iz 6. veka. Autor se ne moe jasno odrediti, jer je ep nastao usmenim putem i vremenom se sigurno menjao. Ipak, istoriari knjievnosti autorom Beovulfa smatraju onog hrianskog pisara koji je ep zaokruio i zapisao.Ep se grubo moe podeliti u dva dela. Prvi deo govori o Beovulfu kao mladom ratniku i njegovom pruanju pomoi starom Danskom kralju Hrotgaru. U drugom delu epa vidimo Beovulfa kao starog kralja, a radnja je fokusirana na zmaja koji pustoi zemlju. Ep je zaokruen scenom sahrane kojom poinje (sahrana ilda) i zavrava se (Beovulfova sahrana).

8. Beovulf gradacije, kontrasti, paralelizmi; epizode i digresijeGradacije U Beovulfu se javljaju i rastue i opadajue gradacije. Najreprezentativniji primeri bili bi sukobi protv udovita. Opasnost i snaga rastu iz borbe u brobu, kao i zahtevnost za orujem. S druge strane, Beovulf je iz borbe u borbu sve usamljeniji. Kada se bori sa Grendelom, okruen je svojim ljudima. U borbi sa Grendelovom majkom, njegovi ratnici ekaju ga na obali jezera, dok ga Hrotgarovi ratnici naputaju. U poslednjoj borbi, onoj sa zmajem, on je, izuzevi njegovog sestria Viglafa, potpuno sam. Kontrasti Beovulf je pun kontrasta. Na primer: mladi Beovulf stari Hrotgar, mladi Beovulf stari Beovulf, uspeh u borbi neuspeh u borbi, uspon i pad Geata, optimizam u prvom delu eleginost u drugom, Heorot Grendelova peina...Paralelizmi Epizode i digresije obezbeuju odreene paralelizme, kako u samoj prii, tako i izmeu dva dela epa. Aluzije na poar koji e progutati Heorot, na Hrotvulfovo izdajstvo u govoru kraljice Velteov, na Hidelakovu smrt, bespomonost Hrotgara pred grendelom imaju zloslutan prizvuk. Tragedija polako narasta od poetka kako bi na samom kraju kulminirala. Epizode i digresije ine gotovo jednu evrtinu epa. Epizode su zasebne prie direktno povezane sa glavnim tokom radnje (npr. Epizoda o Finu). Digresije su prie koje nemaju direktne veze sa glavnim tokom radnje (npr. Pria o udaji kraljice Trit).Izdvojmo epizodu o Finu. Rat izmeu Danaca i Friana privremeno je okonan mirom koji je osiguran udajom princeze Hildeburh za frizijskog kralja Fina. Mnogo godina kasnije, kada su njihovi sinovi ve odrasli, njen mlai brat, Hnef, dolazi sa svojom vojskom da je poseti. Nakon to su gosti pospali, Finovi ljudi ih napadaju i izbija krvava borba u kojojginu i Hnef i Finovi sinovi. Hnefa nasleuje Hengist koji uspeva da se zabarikadira tako da Fin i njegovi ljudi ne mogu da im priu. Fin Hengistu nudi pomirenje i mesto u vlastitoj ratnikoj druini, podseajui ga da ne moe nikako da pobegne. Hengist, suprotno kodeksu, prihvata. Hengist se, meutim, predomilja kada stigne pojaanje i sukob je obnovljen. Fin je ubijen i kraljica Hildebruh, sada bez ikoga, odlazi nazad u pleme iz kog je dola. 9. Beovulf tumaenja glavnog lika i likova udovitaBeovulf idealan ratnik po herojskom kodeksu, ali ne i idealan vladar.Grendel Antipod idealnom ratniku. Otelotvorenje kainovskog zla. Mrzi ljude, zavidan je i ubija ih iz iste elje. On je najslabiji neprijatelj s kojim se Beovulf sree.Grendelova majka Antipod idealne ene tkalje mira. Ona seje rat i razdor. Ipak, diskutabilno je koliko je zapravo negativan lik, s obzirom da je njen napad bio izazvan smru njenog sina.Zmaj Antipod idealnog vladara. Najopasniji Beovulfov protivnik, takoe i najzagonetniji. Mogua personifikacija prirodnih katastrofa. On svoje blago ne deli, ve ga ljubomorno uva.10. Staroengleske herojske pesme Valder, Bitka kod Finsburga, Bitka kod Brunanburga, Bitka kod MoldonaValder Ima svega 60 stihova. Glavni likovi su Hildegunda (burgundska princeza), Valter (princ od Akvitanije) i Hagen (franaki plemi). Njih troje zajedno odrastaju kao taoci na Atilinom dvoru. Valter i Hildegunda postaju ljubavnici, a Valter i Hagen pobratimi. Hagen se vraa svom gospodaru Gunteru, a Valter i Hildegunda bee, ponevi sa sobom ogromno blago. To blago Gunter eli i polazi u pohod za njima, zajedno sa dvanaest ratnika meu kojima je i Hagen. Sreu se u klancu i Valter ubija sve osim Hagena i Guntera. Hagen je tada odbijao da se bori. Sutradan, kao jedini preiveli ratnik, u dunosti je da zatiti gospodara, te se bori protiv Valtera (sukob lojalnosti). Svi bivaju povreeni, sklapa se primirje i Valter i Hildegunda odlaze sa blagom. Hildegunda se ovde znatno razlikuje od tipine anglosaksonske ene jer nije tkalja mira, ve podstreka na junatvo.Bitka kod Finsburga tretira istu temu kao i epizoda o Finu u Beovulfu, ali samo do momenta kada se bore gosti i Finovi ljudi prvi put i kada ginu Hnef i Hildeburhini sinovi.Bitka kod Brunanburga Pesma slavi pobedu kralja Etelstana nad vojskom kota, Velana i Vikinga. Opisa same bitke gotovo i da nema, mnogo vei akcenat baen je proganjanje poraenog neprijatelja. Nakon toga pobednici naputaju bojno polje, koje sada poseuju leinari. Pesma je statina, opisuje pobedu i divi se borbi.Bitka kod Moldona Pesma u herojskom ali traginom tonu opisuje poraz erla Birtnota u borbi protiv vikinke vojske. Sama bitka jako je detaljno opisana, a nakon toga sledi opis herojske smrti vojskovoe i junatva preostalih ratnika koji ostaju na bojnom polju, a koji su u kontrastu s kukavicama koje sa njega bee.

11. Anglosaksonska hrianska poezija Kedmon i poezija Kedmonove kole (Postanje A i Postanje B, Izlazak, Danilo, Judita)Kedmona upoznajemo u Bidvoj Crkvenoj istoriji naroda Angla. Prema Bidu, Kedmon je bio pastir pri manastiru, neuk i netalentovan. Nakon to je u snu video Hrista (oko 680. godine), ispevao je Kedmonovu himnu o postanju sveta (koju Bid ne prevodi, ve parafrazira). Nakon ovog uda Kedmon se zamonai i obrazuje.Kedmonov repertoar sastoji se od starozavetne, novozavetne i didaktike poezije, koja se moe nai u Junijusovom rukopisu. Ovaj rukopis obrauje ovekovu istoriju od Postanja do Poslednjeg suda. Starozavetni materijal koji se tu nalazi obuhvata Postanje A i B, Izlazak, Danila. Detaljnija istraivanja su meutim pokazala da ta dela nije napisao isti autor, jer se razlikuju i od Kedmonove himne i meusobno.Postanje A i B Postanje je parafraza prve Mojsijeve knjige, od postanja do Avramove rtve. Preplie herojske i hrianske motive. Postanje A nije umetniki vredno delo. Najuspenije su opisane scene borbi. Postanje B predstavlja interpolaciju i drugu verziju Postanja A. Izlazak parafraza druge knjige Mojsijeve, govori o prolasku Jevreja kroz pustinju, razdvajanju Crvenog mora... Naracija i deskripcija su umetniki vrlo veto isprepletane.Danilo Parafraza prvih pet poglavlja knjige proroka Danila. Glavni lik je asirski tiranin Navuhodonosor (Nabukodonosor) koji je tri deaka bacio u uarenu pe iz koje ih je spasao aneo. Danilo se pojavljuje tek pred kraj, kada tumai Nabukodonosorov san o udesnom drvetu, nakon ega car poludi, biva izgnan, a zatim se vraa. Njegov presto nasleuje Valtazar. Delo se zavrava gozbom na kojoj nevidljiva ruka na zidu ispisuje zloslutne rei.Judita pesma kasnijeg datuma. Iz starozavetne prie o Juditi pesnik je izabrao samo najdramatinije scene. Judita, starozavetna jevrejka, odlazi u logor asirskog vojskovoe Holoferna. Delo se zavrava njenim povratkom odatle sa Holofernovom glavom u korpi i prikazom borbe u kojoj Jevreji pobeuju pod njenim vostvom. Pesma obiluje rimom i produenim stihovima.

12. Anglosaksonska hrianska poezija Kinevulf i njegova dela (Jelena, Julijana, Hristos, Sudbine apostola)Kinevulfovo ime moe se nai ispisano na kraju etiri pesme iz rukopisa u Egziteru i Vereliju, uz molbu itaocima da se pomole za spas njegove due, to je opte mesto manastirske knjievnosti. Te pesme su Jelena, Julijana, Hristos II i Sudbine apostola, mada se ranije smatralo da je njegov opus vei. Kinevulf je inspirisan Novim Zavetom, apokrifima i martirologijama.Jelena Ovo je Kinevulfovo najznaajnije delo. Jelena je majka cara Konstantina. Konstantin sanja krst, nakon ega naruuje da se isti takav krst napravi i nosi ga umesto zastave u borbu protiv Huna. Pobeuje, preobraa se i alje Jelenu u Jerusalim da pronae krst na kom je Isus bio razapet. Ona ga nalazi na Golgoti i odnosi u Rim. Konstantin je ovaj krst na Golgoti zamenio krstom optoenim zlatom i dijamantima (o ovom krstu govori se u pesmi San o raspeu). Julijana ovo je pesma od oko 700 stihova. Govori o muenici Julijani iz ugledne rimske porodice. Julijana je kriom primila hrianstvo, to je primorana da prizna ocu, jer on namerava da je uda za senatora. Ona mu govori da eli da bude Hristova verenica, ili da se uda za hrianina. Otac je se odrie i daje na milost i nemilost senatoru. Senator je stavlja na strane muke pred kojima ona ne poklekne. Na kraju biva obezglavljena. Julijanina pobeda je moralna i duhovna. Ona biva kanonizovana postaje svetica (ovo je pandan blagu koje dobija ratnik nakon pobede u borbi).Hristos Hristos je trodelna pesma u kojoj svaki od tri dela opisuje razliite etape Hristovog ivota. Kinevulfu se sa sigurnou moe pripisati samo Hristos II.Hristos I sastoji se iz 12 crkvenih pesama. Govori o boanskoh prirodi Hrista, bezgrenom zaeu, Bogorodiinoj istoti, prolaznosti ivota... Ovo je zaetak liturgijske drame prvog dramskog obilika u engleskoj knjievnosti.Hristos II poznat i kao Vaznesenje. Govori o pet stupnjeva Hristovog ivota i dodaje jo jedan, esti:- ovaploenje- roenje- raspee-skidanje sa krsta i polaganje u grob- vaznesenje- silazak u Had i epilog o Stranom sudu.Hristos III abecedna pesma, pisana tako da svaki stih poinje sledeim slovom abecede. Teme su Strani sud, ustajanje mrtvih iz grobova, pustoenje sveta, apokalipsa, etiri anela...Sudbine apostola pesma ima oko 122 stiha i daje nam najosnovnije podatke o ivotima i smrtima apostola.

13. Poezija Kinevulfove kole Andreja, Gatlak A, Gatlak B; San o raspeu kao reprezentativni primer anglosaksonske hrianske poezije

Andreja Apostol Andreja je svetac-zatitnik kotske. U prii o Andreji (koja inae stilom i jezikom podsea na Beovulfa, centralno mesto zauzima opis alegorijskog putovanja morem. Die se oluja, ali druina odbija da napusti Andreju. Tada se pojavljuje Hrist u vidu krmara i spasava lau. Za to vreme krmar i Andreja vode spokojan razgovor o Hristovom ivotu iz jevanelja. U drugom delu speva opisuje se Andrejino zatoenitvo i muenje. Pria se razreava udom kada iz velikog stupa paganskog hrama ponu da izlaze ogromne koliine vode, a preiveli prihvataju hrianstvo. Gatlak Gatlak je svetac domaeg porekla koji je umro kao pustinjak 714. godine. Ratnik koji se zakalueri i zavri ivot u isposnitvu nije retkost u istoriji tog doba. Gatlak simbolizuje odricanje od ovozemaljske slave, ali i neposredan sukob dobra i zla, sveca i demona. Osnovna tema Gatlaka A pretstavlja ba te sukobe, odnosno Gatlakovo odolevanje napadima i iskuenjima avola i pobesnelih demona iz movara (iji je opstanak ugroen Gatlakovim doseljenjem i molitvama). Oni pokuavaju da ga oteraju na sve mogue naine, a pre svega time to u njemu pokuavaju da izazovu sumnju i oaj umesto vere i nade. Pesma je puna naglaenih kontrasta, to je njen najbitniji umetniki detalj (u tom duhu u pesmi postoje i Dobri i Zli aneo). Gatlak B samo ukratko govori o sveevom ivotu i delima, a usredsreuje se na njegovu smrt i posveenje. On umire dugo, iznuren boleu, ali ne pomiljajui na sebe, ve teei svog slugu i pouavajui ga bogougodnim delima.San o raspeu Snovienje nije nikakva novina u anglosaksonskoj knjievnosti. Ipak, snovienje u kombinaciji sa prozopopejom (personifikacija u kojoj predmet govori o sebi i svojoj istoriji) je ovde prvi put korieno. U uvodu pesnik daje svoj ton delu to su samo tri stiha, koja poinju sa Poujte!. Sledi opis vizije ukraenog krsta, simbola pobede hrianstva. Sledi monolog samog krsta (raspea). Postoje odstupanja od Biblije (npr., ovde krst nose Rimljani, a ne sam Hrist). Postoje vrlo oigledni ostaci herojskog kodeksa u odnosu krsta prema Hristu.

14. Anglosaksonska proza na latinskom jeziku kenterberijska i nortambrijska kola

Staroengleska proza na latinskom jeziku razvija se u dve arhiepiskopije.Kenterberijska kola nastaje u arhiepiskopiji u Kenterberiju. Pod velikim je uticajem Grke i tei ranohrianskom misticizmu. Najznaajniji predstavnik ove kole je Aldhelm (c. 640 709.). Aldhelm je moda i najstariji prozni pisac. Njegov opus nije sauvan u celini. Autor je epistola (poslanica) u kojima nam esto ostavlja podatke o sebi. Neke epistole su pisane u formi eseja, neke u formi propovedi. Napisao je Pohvalu devianstvu na narudbinu jednog enskog manastira. Traktat se zavrava opisima najgorih iskuenja i grehova za ljude u celibatu.Nortambrijska kola nastaje u arhiepiskopiji u Jorku. Ovu kolu karakterie jednostavnost, sistematinost i pounost, ali sa primesama lirike. Najvei predstavnici su Bid i Alkuin.Bidov kanon sadri traktate, naune (De temporibus, De temporum ratione, De phlebotomia prvi medicinski traktat u Engleskoj) i i knjievne (De arte metrica, De ortographia, De schematibus et tropis Sacrae Scripturae), pisma (veina napisana njegovom prijatelju, biskupu Aki), hagiografije (Vita sancti Cuthberti, Historia sancti abbatis) i crkvenu istoriju (Historia ecclesiastica gentis Anglorum).Alkuin je pisao traktate i egzegeze. Najznaajnija dela su mu De virtutibus et vitiis, De rhetorica et virtutibus, ivotopis svetog Vilibrorda, molitva Deus qui omne cor patet.

15. Bidova Crkvena istorija naroda Angla i njen znaaj za englesku istoriografiju i knjievnost

Bid pie Crkvenu istoriju naroda Angla 731. godine. Bid je ovo delo svesno napisao kao istorijsko. U predgovoru navodi sve svoje izvore, to govori o sistematinosti i ozbiljnosti dela. Istorija sadri relativno malo greaka i savremena istorijska istraivanja neprestano potvrdjuju mnoge navode iz njegovog dela. Bid se trudio da uporedi i proveri informacije kojima raspolae i da ih porea po hronolokom redosledu, kao i da, iako mu to nije bila osnovna namera, to tanije prikae verovanja, obiaje i ivot svoga doba. Zato bi se Bidova Crkvena istorija mogla smatrati prvim pravim istorijskim dokumentom napisanim u svesnoj nameri da to i bude. Ostajui u okvirima tradicionalnog nizanja dogaaja, uz komentare i primere (exemplum), Bid ipak uspeva da da kontinuiran istorijski prikaz i da, istovremeno, zapie i tradicionalne prie i predanja (rodoslov Hengista i Horse, detalj o tri broda, poreklo germanskih doseljenika, legenda o Vortigernu...) i da sve obogati ivou vlastitog knjievnog stila kada opisuje rat i patnje pokorenog naroda. Tako je Istorija, pored istorijskog i vredno knjievno delo, dostojno stilskog prouavanja.

16. Anglosaksonska proza na staroengleskom jeziku prosvetiteljska politika kralja Alfreda

Po ugledu na latinsku prozu i kroz prevoenje, proza na engleskom jeziku se tek u 9. i 10. veku razvila do te mere da je postigla i autentine knjievne vrednosti. Istie se prvenstveno stilom, dok istovremeno neguje latinske didaktike sadraje i namenu. U tom periodu (druga polovina 9. veka) kralj Alfred Veliki dolazi na presto u dravi Veseks, koja pod njegovom vlau postaje politiki i kulturni centar stare Engleske. Negde izmeu 890. i 896. godine, Alfred alje kraljevu naredbu (Royal Writ) Verfertu, tadanjem biskupu od Vustera. Ovo pismo su, u vidu predgovora, izdavai uneli u sva izdanja Alfredovog prevoda dela pape Grgura Cura Pastoralis. Ovaj Alfredov predgovor smatra se prekretnicom u istoriji engleske proze. Ovo je ne samo dragoceni izvor podataka, ve i redak primer neprevedene originalne anglosaksonske proze tog doba. (Ceo predgovor nalazi se u Kritikoj istoriji na strani 194.) Alfred nam predstavlja Englesku u kojoj je zlatno doba latinske uenosti 6. i 7. veka palo u zaborav. Vana je njegova tenja za otvaranjem kola. Njegova elja da mladiima iz plemikih porodica i bogatijih slojeva srednjeg stalea obezbedi obrazovanje na maternjem jeziku pokazuje da je nameravao da od njih stvori ljude koji bi odravali drutveno i politiko ustrojstvo zemlje. Ipak, latinski jezik je jo uvek smatrao obaveznim za sve one koji koji ele da se unaprede u crkveni stale. S obzirom na manjak uenih ljudi koji bi mogli biti predavai, Alfred je eleo da obezbedi najneophodnije knjige u prevodu na zapadno-saksonski dijalekat, koji od tada postaje standardan jezik staroengleske kulture. Alfred i sam poinje prevod sa grupom uenih ljudi, i to prevodei tzv. Pastirsku knjigu (Cura Pastoralis). Dalje nareuje prevod Bidove Crkvene istorije, a i on sam prevodi jo dela.

17. Anglosaksonska proza na staroengleskom jeziku Elfri i Vulfstan

Ubrzo nakon Alfredovog doba nastupa Elfriovo doba (10. i 11. vek). Elfri je bio najznaajnija linost anglosaksnoske knjievnosti izmeu Alfredove smrti i dolaska Normana. iveo je povuen monaki ivot. Bio je kolovani benediktanski intelektualac. Pisao je homilije, ivotopise svetaca, prevode, komentare Biblije... Prvo je napisao (iako on tvrdi da je samo preveo) dve velike zbirke propovedi Katolike homilije. Svaka od dve knjie sadri oko 40 propovedi i svaka propoved odgovara jednom prazniku u liturgijskoj godini. Prva knjiga bavi se tumaenjem osnovnih problema hrianske vere i doktrine o Bogu, Postanju, prvobitnom grehu... Druga knjiga vie se bavi crkvom kao organizacijom, objanjavanjem rituala... Zatim prevodi Bidov traktat De temporibus anni. Posle pie Gramatiku sa glosarom, prvu bilingvalnu gramatiku u Evropi. Za njom sledi Razgovor (Colloquium), pisan u vidu dijaloga, a sa namenom da bude prirunik u uenju latinskog jezika. Poslednje delo njegovog opusa je zbirka od 37 propovedi ivoti svetaca. Ovu zbirku pie na molbu prijatelja. Osim ovoga, Elfri je pisao epistole i prevodio i komentarisao delove Biblije. Meutim, ova dela su vie istorijskog nego knjievnog znaaja. Tu su Pastoralne poslanice, Pisma Vulfsiju, dva pisma arhiepiskopu Vulfstanu, Pismo Sijeverdu, koje se esto i naziva Elfriovim traktatom O Starom i Novom zavetu. Najpoznatiji su mu prevodi iz oblasti egzegeze. Tu su Heptateuh i Pitanja Sijevulfova, koji ine uvod u ivote svetaca. Pred kraj ivota napisao je i hagiografiju ivotopis sv. Etelvolda.Elfri je i kao pisac i kao prevodilac pokazao izuzetan smisao za jezik i stil.Vulfstan je bio Elfriov savremenik, takoe benediktanski svetenik. O njegovom ivotu se ne zna mnogo. Budui savremenik kralja Etelreda i kasnije Knuta, napisao je Osnove dravne zajednice (Institutes of Polity). U ovom delu, najstarijem tekstu te vrste u Zapadnoj evropi, govori o pravima, dunostima i osobinama svih stalea, osim robova, koji ne podleu zakonima. Ovaj dokument nije knjievno delo. Od knjievnih dela, napisao je 21 propoved, od kojih su sve poprilino kratke. Tematski se dosta razlikuju od Elfriovih. Vulfstan se trudio da obradi aktuelne i opte teme, one koje odgovaraju trenutnom interesovanju najire publike. Njegove propovedi mogu se klasifikovati u etiri celine: eshatoloka (gde se naglaava potreba za razmiljanjem o Poslednjem sudu), verska (gde se raspravlja o krtenju, hrianskom ivotu, darovima sv. Duha, opasnostima od lanih bogova), pastoralno-arhiepiskopska (koja se odnosi na posveivanje biskupa, novih crkvenih zgrada, pravila ponaanja redovnika, davanje oprotaja grehova) i moralno-didaktika (koja se bavi temom propasti sveta zbog grehova ljudi). U poslednju celinu spada i Vulfstanova najpoznatija Propoved Vuka engleskom narodu, u kojoj se narodu obraa pod pseudonimom Lupus. Spajanje sinonima i retorsko nabrajanje karakteristini su za Vulfstanov stil. Tu su i paralelizmi, kontrasti, emfatiki pridevi i prilozi.

18. Anglonormanska knjievnost opte odlike; anglonormanska knjievnost na latinskom i francuskom jeziku

Bitkom kod Hejstingsa 1066. godine na tlo britanskog ostrva dolaze Normani, a sa njima i nova epoha u knjievnosti. Knjievnost je negovana na tri jezika: latinskom, francuskom i engleskom, ali to obilje bilo je samo prividno ni na jednom jeziku nije nastalo nijedno delo vee knjievne vrednosti.Za potrebe crkve i pod njenim uticajem pisane su parafraze Biblije, ivotopisi svetaca i muenika, apokrifi, propovedi, tipici, himne i lirske pesme pobonog sadraja. Svetovna knjievnost uglavnom je stvarana u formi junakih spevova, vitekih romana, hronika, alegorinih spevova, fablioa, disputa, bestijara i satira. Knjievnost je bila namenjena uglavnom viim slojevima drutva. Knjievnost na latinskom je najobimnija, mada se mali broj tih dela smatra umetniki vrednim. ine je preteno hronike, filosofsko-teoloka i pravno-politika dela. U ovom periodu cveta srednjevekovni filosofski pravac sholastika, koji najplodnije tle nalazi meu pripadnicima franjevskog reda. Don Duns Skot, Vilijam Okamski i Roder Bekon su na Oksfordu razvijali sholastiku po ugledu na Tomu Akvinskog. Roder Bekon bavio se i gramatikom, logikom, matematikom i fizikom, a smatra se i zaetnikom engleske filosofije. Od bitnijih dela mogu se izdvojiti Polikratikus, Dona od Solzberija, u kome se kritikuje tatina dvorske sredine, i Dela engleskih kraljeva, Vilijama od Malmsberija, prva istorija posle Preasnog Bida, koja obrauje period od 449. do 1120. Poezija se uglavnom svodila na satirinu, tzv. Golijardsku poeziju koju su pisali (uglavnom anonimni) studenti teologije. Takva je, recimo, pesma Ogledalo budala autora Najdela Vajrekera. Knjievnost na francuskom sluila je za razonodu najuih krugova elite, i uglavnom je veliala viteke ideale donete iz Francuske. Na englesko tlo je tako donet viteki roman. To je pria u stihu ili prozi o podvizima junaka koji tee slavi i naklonosti svojih dama i koji brane hriansku veru. Svaki vitez ima tri slube: slui Bogu, gospodaru i dami. Tako su tri osnovna motiva vitekih romana upravo vitetvo, dvorska ljubav i hrianstvo (chivalry, courtly love, Christianity). U osnovi svakog vitekog romana je podvig, koji i pokree radnju. Protivnici viteza su uglavnom natprirodna bia, mada mogu biti i ljudi pagani, ljudi druge vere... Vitez prevazilazi sve prepreke i kao nagradu za uspeh dobija ruku voljene dame. Viteki roman javlja se u 4 ciklusa: rimski (antika tematika, npr. Trojanski rat i veliki junaci, kao to su Eneja i Aleksandar Veliki), francuski (prie inspirisane francuskom istorijom, najee sa Karlom Velikim ili Rolandom kao glavnim likom), britanski (Arturijanska legenda) i engleski (tipini meusobno nepovezani romani nastali na engleskom tlu).

19. Anglonormanska knjievnost na engleskom jeziku religiozna narativna i lirska poezija; svetovna poezija bestijar, debata, kratke lirske pesmeReligiozna knjievnost na engleskom jeziku sastoji se od malog broja dela. Prvo ovakvo delo jeste Moralna poema od oko 400 stihova. Ima pouan karakter, kao i sva knjievnost ovog tipa. Anonimni autor opominje vernike da se priklone hrianskim vrlinama, da napuste svetovna zadovoljstva i opisuje scene muenja u paklu koje eka nevernike i grenike. U ovom delu naputena je stara versifikacija akcenatsko-aliterativni stih zamenjen je silabikim. Cursor Mundi je drugo poetsko religiozno delo vredno pomena ovo je parafraza Biblije, vrsta istorije sveta koja obuhvata i stari i novi zavet, od postanja do stranog suda. Jo jedno vano delo jeste O grehovima, Roberta Maninga, koje predstavlja zbirku grehova, slikovito opisanih anegdotama ili priama iz ivota. Religiozna lirika posveena je najvie temi Hristovog roenja i devici Mariji, iji kult cveta u ovom periodu. esti su motivi misticizma, verske ekstaze... Ovo je verovatno najvredniji proizvod anglonormanske knjievnosti na engleskom jeziku.Svetovna knjievnost na engleskom jeziku takoe je pod jakim francuskim uticajem. Izdvajaju se razliiti anrovi:Bestijar je zbirka alegorijskih pria u kojima su glavni akteri ivotinje. Engleski bestijar iz 13. veka sadri 13 pria o razliitim ivotinjama. Na poetku su date karakteristike ivotinje, a zatim kree alegorijska pria. Uzmimo za primer priu o kitu. Na poetku autor daje opis kita, velike ivotinje koja gospodari morem. Pria o tome kako on privlai male ribe, dok ga se one vee klone. Pesnik na kraju zakljuuje da je kit alegorijski prikaz avola, dok su male ribe nevernici, a velike oni sa vrstom verom.Debata (ili disput) je stihovana rasprava u obliku dijaloga u kome se suprotstavljaju dva razliita stava/pogleda na svet. Tipini primer debate bilo bi delo Sova i slavuj nepoznatog autora. Ovo delo smatra se jednim od najvrednijih primera anglonormanske knjievnosti na engleskom jeziku. U delu pesnik slua raspravu izmeu dve ptice, koje priaju o svom pevanju, temama o kojima pevaju, putovanju u toplije krajeve... Ovaj disput deluje kao alegorijska rasprava hedonizma i asketicizma, umetnosti i filosofije, svetovnog i duhovnog. Na kraju disputa se ne zna ko je pobedio. Pesme 84 i 85, anonimnih autora, takoe pripadaju engleskoj svetovnoj poeziji. Versifikacija je vrlo razvijena, postoji rima, podela na strofe, refren. Obe govore o vitekoj zaljubljenosti u damu. Motivi ovih pesama se prepliu: tu su opisi prirode, prolea, oseanja, opisi lepote dame... Alison, dama iz pesme 85 je izuzetak u odnosu na ostale. Nasuprot tipinoj plavokosoj dami svetle puti, Alison ima tamnu kosu i tamnu kou. Ovo ukazuje da na to da je ona devojka iz obinog naroda, a ne plemikog porekla.

20. Poeci i rani razvoj arturijanske legende u delima Defrija od Monmuta, Vasa i Lajamona

U latinskoj hronici Defrija od Monmuta, Istorija britanskih kraljeva, prvi put se na engleskom tlu pominje legenda o kralju Arturu. Ovo delo obuhvata period od 19. vekova. Defri pria kako je Eneja, po zavretku Trojanskog rata pobegao u dananju Italiju, sa sinom Askanijem. Askanije je imao sina Silvija, a Silvije Bruta. Brut je prognan sa tla Italije, doseljava se u Britaniju, gde pobeuje divove-starosedeoce i osniva novu Troju, odnosno London. Od njega vode poreklo svi britanski kraljevi. Defrijevo delo nije verodostojno, jer je istoriju preplitao sa matom i legendom. On tvrdi da su se Arturovi roditelji upoznali na gozbi. Posle smrti vojvode od Kornvola, Uter se eni Igernom. Artur se raa kao zakonito dete, ali je zaet pod misterioznim okolnostima, posredstvom magije arobnjaka Merlina. Posle Uterove smrti, Artur je krunisan, uvruje vlast, eni se Gineverom. Prelazi Laman i u ratu s Francuskom odnosi pobedu. Nakon ovoga dolaze izaslanici cara Lucija koji mu postavljaju ultimatum. Artur ubija Lucija, ali pre nego to je ostvario svoju elju da umarira u Rim, dobija vesti o izdaji viteza Mordreda (Defri tvrdi da mu je on sestri). Artur se vraa i u borbi obojica ginu. U Defrijevoj verziji ne postoji ni pria o mau u kamenu, niti se pominju Lanselot, Kamelot, potraga za svetim Gralom. Nakon Defrijeve smrti, Vas pie priu o Arturu na francuskom, pod nazivom Roman de Brut, a po ugledu na Defrijevu istoriju. Delo je dugako, narativno i pesniko. Primetno modifikuje Dzefrijevu verziju. Dodaje legendu o okruglom stolu i detalje o Arturovoj smrti. S druge strane, mnoge detalje i izostavlja. Bitan dodatak u ovom delu je i tzv. Breton hope nada u povratak kralja Artura. Pesnik Lajamon priu o kralju Arturu pie na srednjeengleskom jeziku u delu Brut. Lajamon se svojom priom dosta odaljio od Vasa. On ovo delo ini vie staroengleskim, a manje francuskim. Dodaje detalje krvavih borbi i surovih prizora. Artur u ovoj verziji nije toliko idealizovan. I u ovoj verziji pominje se pria o okruglom stolu.

21. oserovi savremenici Don Gauer, Vilijam Langland i Pesnik Biserke

Don Gauer je bio visoko obrazovan autor iz imune porodice. Pie na sva tri jezika, od kojih se za engleski opredeljuje najkasnije. Tri najpoznatije Gauerove knjige su Ogledalo mislioca (francuski), Glas vapijueg (latinski) i Ispovest zaljubljenog (engleski). Glas vapijueg inspirisan je seljakim ratom. Kao vlasnik velikog imanja, Gauer je bio na strani gospodara, a protiv seljaka iju bunu predstavlja kao Boju kaznu. Ispovest zaljubljenog pisana je u vidu rasprave o ljubavi. Delo sadri i stotinak umetnutih pria. Glavni lik je personifikacija ljubavi, Ljubavnik, koji ostaje samo stereotipni predstavnik svih zaljubljenih.Vilijam Langland je ime koje se vezuje za spev Vilijamovo snovienje o Petru Orau. Sve to znamo o autoru je ono to on sam o sebi kae u svom delu. Pripadao je niim slojevima drutva, ali je bio kolovan i verovatno je imao neko nie crkveno zvanje. Njegovo delo u potpunosti odraava srednjevekovni pogled na svet, ali nas i upoznaje sa tadanjim nainom ivota jer je na sebi svojstven nain kritika drutva. Ima zbrkanu kompoziciju, razvueno je, obiluje alegorijom i i nema centralnu temu. Delo poinje kao tipino snovienje autor pria o tome kako kako je legao da spava i usnio san, kroz koji nam onda govori o najrazliitijim temama, od ljubavi do politike. Pesnik Biserke je pseudonim vezan za anonimnog pesnika za koga se smatra da je autor nekoliko dela. Napisao je Biserku, po kojoj je dobio nadimak, zatim Strpljenje i istotu, ali je verovatno najcenjeniji zbog dela Ser Gavejn i Zeleni vitez. Spev Biserka pisan je kao alegorina elegija. Pesnik pria o svojoj dvogodinjoj keri, Biserki (Pearl) koja je nestala dok se igrala u vrtu, propavi kroz travu u zemlju (eufemistiki izraz kojim nam pesnik govori da je umrla). Otac jednom prilikom legne na njen grob, zaspi i usni da se nalazi pored reke, preko puta koje stoji Biserka, sada odrasla devojka. Ona mu govori da je u raju, pria mu o putevima Spasenja, nakon ega se otac budi, uteen i sa uvrenom verom u Boga. Nakon nastanka Snovienja, Ser Gavejna i Biserke, akcenatsko-aliterativni stih potpuno iezava.

22. Ser Gavejn i Zeleni vitez versifikacija i struktura dela

Ovaj viteki roman, smatran jednim od najboljih te vrste, pisan je dijalektom sverozapadnog Midlenda. Delo je pisano akcenatsko-aliterativnim stihom, ali ne u potpunosti. Strofe su nejednake duine, sastoje se iz neodreenog broja akcenatsko-aliterativnih stihova, nakon ega sledi jedan polustih (tzv. Bob) i rimovani etvorostih kratkog metra (tzv. Wheel), koji podsea na refren. Radnjom je roman vezan za arturijansku legendu. 23. Ser Gavejn i Zeleni vitez likovi, zaplet i dvorska ljubavTokom proslave Boia, na Arturovu gozbu sa kraljicom i vitezovima ulazi nepoznati posetilac Zeleni vitez. On izaziva Artura na dvoboj, ali umesto njega, ser Gavejn prihvata izazov. Gavejn zadaje udarac, koji bi Zeleni vitez trebalo da vrati kroz tano godinu dana. Nakon to ga je Gavejn obezglavio, Zeleni vitez uzima svoju glavu i odlazi. Nakon godinu dana, Gavejn odlazi uz potragu za Vitezom, a usput nailazi na dvorac gde provodi tri noi. U dogovoru sa dvorskim kraljem, Gavejn svakog dana dobija deo kraljevog ulova, a zauzvrat mu daje ono to je on prethodnog dana dobio. Prvo jutro, dok je kralj u lovu, kraljica ulazi u Gavejnove odaje, budi ga i nidu mu ljubav. Gavejn je utivo odbija, ali iz obaveze prema kraljici, prihvata jedan poljubac. Kasnije od kralja dobija jelena, a za uzvrat ga jednom poljubi. Drugog jutra, Gavejn od kraljice dobija dva poljupca. Od kralja dobija glavu divljeg vepra, a za uzvrat ga dva puta poljubi. Treeg jutra, kraljica je Gavejnu dala magini svileni pojas s kojim e biti besmrtan. Od kralja na dar dobija lisicu, a za uzvrat ga poljubi tri puta, ali pojas preuti. Sutradan se susreo sa Zelenim vitezom. Vitez zamahnu jednom, Gavejn se tre i ostade nepovreen. Zamahnu drugi put i Gavejn se opet tre. Trei put vitez je uspeo da okrzne Gavejnov vrat. Tada mu govori da je on zapravo kralj kod koga je odseo. Govori mu i da svoj ivot smatra nagradom zbog toga to nije uinio preljubu, a posekotinu kaznom zbog preutanog pojasa. Gavejn dobija veliki plen koji odnosi Arturu.

24. Ser Gavejn i Zeleni vitez kao arturijansko delo

???

25. Engleski i kotski pesnici XV veka Don Lidgejt, Tomas Hokliv, kralj Dejms I, Robert Henrison, Vilijam Danbar

Don Lidgejt u svojim stihovima manirizam srednjevekovnog pesnitva izraava do kraja. Bio je monah i veoma plodan pesnik. Ima veoma nepravilan i neritmian stih, stil mu je jednolian i pretrpan stereotipnim figurama. Meu njegovim najpoznatijim delima, tu su Knjiga o Troji, koja je engleska parafraza popularnog romana, zatim Pad vladara, Pria o Tebi, Hram od stakla, Igra smrti.Tomas Hokliv bio je slubenik u kraljevoj kancelariji. Njegovo najpoznatije delo, O upravljanju vladara, namenjeno je prestolonasledniku Henriju V, kome autor pria o mudrosti vladanja uz istorijske primere. Njegovo autobiografsko delo, Loe vladanje T. Hokliva, otkriva nam mnogo o samom pesniku. Doznajemo da je u mladosti bio raspusan i dobro upoznat sa vestministerskim krmama.kotski kralj Dejms I bio je obdareni pesnik. Kao deak je uhapen i zadran u zatvoru u Engleskoj ak 19 godina. Iako je bio zatvoren, stekao je obrazovanje i pisao u zatvoru. Napisao je Kraljevu knjigu u kojoj govori o svojoj ljubavi prema neaki kralja Henrija IV, koji ga je zatvorio, a koja neodoljivo podsea na vitezovu priu iz oserovih Kenterberijskih pria. Pored ovoga, Henri je napisao jo stihova u kojima se osea oserov uticaj. Sa etrdeset godina, kao kralj, ubijen je u kotskoj.Robert Henrison je bio obrazovan ovek iz naroda, uitelj u jednom kotskom manastiru. Poto nije mogao da se pomiri sa oserovim zavretkom romana o Troilu i Kresidi, napisao je spev Kresidin testament u kom nam prikazuje ono to on smatra pogodnim zavretkom. U njegovoj verziji, Diomed je napustio Kresidu, a ona se odala bludnom ivotu. Kazna ju je sustigla u vidu bolesti. Troil nije poginuo, ve se proslavio u borbama. Jednom prilikom je, ne prepoznavi Kresidu, prosjakinji udelio novac, to je nju jako potreslo. Pre smrti, napisala je testament u kom je jedan prsten od rubina namenila Troilu. Od njegovih drugih dela, treba pomenuti zbirku basni, pisanih po uzoru na Ezopa.Vilijam Danbar je bio crkveno lice. Njegov spev, Zlatni tit spevan je po ugledu na osera. Spev je pisan u formi alegorijskog snovienja. Odlikuje se vrhunskom versifikacijom, ivim bojama i stalnim pokretom. Njegov spev Igra sedam smrtnih grehova prikazuje tradicionalne personifikacije smrtnih grehova u mahnitom kovitlacu igre. U delu Pla za pesnicima opevao je sudbine velikih pesnika.

26. Narodne balade

Narodna balada saeto pripoveda o nekom dramatinom dogaaju, a kazivanje je bezlino i uopteno. To je pesma za recitovanje ili pevanje, uglavnom u strofama od etiri stiha, od ega se samo dva rimuju. Pria uglavom poinje usred dogaaja, bez posebnog uvoda. Dijalog i monolog igraju vrlo vanu ulogu u baladi. Posebno je karakteristino retoriko ponavljanje u govoru. Veliki deo ovog opusa ine balade o Robinu Hudu.

27. Proza oserovog doba Pisma porodice Paston, Mandevilova putovanja, Vilijam Kakston, Ser Tomas Malori

Pisma porodice Paston predstavljaju znaajan spomenik iz oserovog doba. Ona potiu iz 15. veka i predstavljaju zbirku privatnih pisama jedne imune zemljoposednike porodice. Imaju veliki drutveno-istorijski znaaj. U njima itamo o porodici koja je u potpunosti usredsreena na sticanje materijalnih dobara i napredak na drutvenoj lestvici. U tom cilju sklapaju se brakovi, gde se za naklonost mladih ni ne pita. Ve odrasle devojke i mladii dobijaju batine od strogih roditelja. Iz pisama i saznajemo da je izraavanje proseno obrazovanog oveka u ovom periodu jako nerazgovetno, s obzirom na jo uvek nesavladanu sintaksu usled velikih promena u jeziku.Mandevilova putovanja dugo su smatrana originalnim engleskim tekstom. U stvari, to je prevod jednog francuskog dela. Ovo je tobonji putopis u kom se opisuju egzotine zemlje, ljudi sa ivotinjskim glavama, dinovske ivotinje i mnoga druga uda. Delo je bilo veoma popularno zbog elementa fantastike i nepoznatog. Vilijam Kakston je bio prvi engleski tampar. Njegov lini doprinos na knjievnom polju nije veliki, uglavnom je prevodio dela sa francuskog jezika. Mnogo veu zaslugu nosi injenicom da je objavio oko osamdeset knjiga u svojoj tampariji, meu kojima i Smrt Arturovu Tomasa Malorija, za koju je napisao predgovor. Tomas Malori roen je u uglednoj porodici nieg plemstva, bio je lan Parlamenta, uestvovao u Ratovima rua. U periodu ovog rata, Malori je optuen da je u zasedi saekao vojvodu od Bakingama, zatim provalio u riznicu jednog manastira i odneo novac i dragocenosti; dva puta je opljakao nekog graanina i zloupotrebio njegovu enu, a u dva maha je i beao iz zatvora. U zatvoru je napisao Knjigu o kralju Arturu i njegovim plemenitim vitezovima Okruglog stola, iji je naslov Kakston kasnije skratio u Smrt Arturova. U jednoj verziji ovog dela, Malori dosta govori o sebi kao zatvoreniku, ali Kakston je ove delove obazrivo izostavio, ostavljajuci jedinu aluziju na pisca na samom kraju knjige, gde je itaoc zamoljen da se moli za pievo osloboenje. Malori je tvrdio da je nevin. On je najznaajniji pisac 15. veka, zasluan za prvi prozni roman na engleskom jeziku.

28. Malorijeva Smrt Arturova

Malorijev roman o kralju Arturu sastoji se od osam pria, u kojima je radnja uglavom povezana. Te prie su:- pria o enidbi kralja Utera, zaeu Artura i poetku njegove vladavine;- pria o kralju Arturu i rimskom caru Lucijusu- pria o vitezu Lanselotu- pria o vitezu Garetu- pria o Tristamu- pria o svetom Gralu- pria o Lanselotu i kraljici Gvineveri- pria o Arturovoj smrti.U sadraju se izdvajaju dva glavna motiva: potraga za svetim Gralom, kojeg uspeva da vidi samo vitez Galahad, vanbrani sin Lanselota, i propast druine Okruglog stola. (Radnja na strani 103. i 104.) Ono to se izdvaja od tipinog, jeste injenica da Arturov svet u Malorijevom delu nije onaj idealizovani, herojski svet, ve realistiniji, svet u kome se ljudi ba ne pridravaju osnovnih moralnih naela. Feudalno nasilje naziva se junatvom, ljudi van plemikog stalea su prezreni, odnosi ena i mukaraca svode se na seks. Motivi preljube i nasilja su sveprisutni.

29. Srednjovekovna drama izvori, liturgijska i tjelovska drama, pozorniceSrednjovekovna drama nastala je kao proizvod gotovo svih podruja srednjovekovnog duhovnog ivota. Vaan izvor bile su narodne svetkovine i proslave koje su poticale jo iz paganskih vremena, a koje su bile rituali bogati plesom, pesmom, preruavanjem. Doprinos su dali i putujui pevai i zabavljai koji su na repertoaru imali i pesme sa dramskim elementima mimikom, gestikulacijom, plesom. Kao trei izvor javljaju se viteki turniri, koji su vremenom sve manje bili nadmetanja u borbenoj vetini, a sve vie spektakli s ciljem da razonode vie slojeve. Na dvorskim zabavama su takoe bila esta preruavanja, recitovanja i ples.Ipak, najraniji nagovetaj prave drame nastao je u crkvenim obredima u 10. veku. Za velike crkvene praznike liturgija je proirivana pevanim dijalozima na latinskom jeziku u kojima je dramatizovan Biblijski tekst. Uskoro se to dijaloko pevanje razvilo u male dramske komade. Vremenom su ove ceremonije proirivane i razvijane, pa su tako nastale sloene i i obimne predstave, tzv. liturgijske drame. Od 12. veka drame se izdvajaju iz crkve i poinju da se izvode na gradskim trgovima. Crkva je i dalje drala kontrolu nad tekstovima drame, ali na nju poinju uticati i elementi svetovnih zabava, a u latinskom tekstu poinju da se javljaju i odlomci na engleskom. Razvoj ovakve drame traje sve do 14. veka. Polovinom ovog veka ustanovljen je novi praznik Tjelovo. Nove drame su poele da se sve vie vezuju za njega, te tako nastaju tzv. tjelovske drame. One su bile sastavljene od niza biblijskih epizoda, ali su izvoene na engleskom jeziku. Izvodili su ih uglavnom lanovi esnafa, a neretko i plaeni profesionalni glumci. Drame se vremenom sve vie odvajaju od crkve, a obogauju svetovnim sadrajima. Pozornice na kojima su se izvodile predstave bile su podeljene u dva tipa: stacionirane i procesionalne. Na stacioniranim pozornicama izvodile su se epizoda po epizoda, uglavom na nekom trgu. Procesionalne pozornice bile su pokretne na svakoj se izvodila jedna epizoda. Nakon to bi glumci jedne pozornice zavrili svoju predstavu na jednom trgu, otili bi na drugi i izvodili istu epizodu, dok je na onaj trg dolazila nova pozornica sa novom epizodom. Ove pozornice bile su na tokovima, i osim kao pozorje, sluile su i kao svlaionice za glumce.

30. Srednjovekovna drama ciklusi mirakula, moraliteti

Pojedine epizode u dramskim ciklusima nazivaju se mirakule. U engleskoj su sauvana samo etiri cela ciklusa mirakula, koji su nazive dobili po gradu u kom su izvoeni. To su jorki (48 mirakula), esterski (25 mirakula), vekfildski (32 mirakule) i ciklus iz nepoznatog mesta, oznaenog kao grad N. Izvoenja ovih ciklusa trajala su po ceo dan, a esterski ciklus izvoen je ak puna tri dana.Otprilike u vreme nastanka tjelovskih drami nastaju i tzv. moraliteti. To su alegorijske drame sa likovima koji nisu biblijske linosti, ve personifikacije apstraktnih pojmova, vrlina, poroka. Centralna linost u moralitetima nije konkretna osoba, ve personifikacija itavog oveanstva, esto imenovana kao Svako (Everyman), oveanstvo (Mankind), Ljudski rod (Humanum genus). Veruje se da su moraliteti postojali jo u 14. veku, ali prvi sauvani primerci potiu iz 15. veka. Najstariji moralitet sauvan u celosti je Zamak istrajnosti u kojoj je glavna linost Ljudski rod, koji prvo potpada pod uticaj Zlog anela i povodi se za Uivanjem, Ludou, Sedam smrtnih grehova. Najzad Ispovest i Pokajanje uspevaju da smeste Ljudski rod u Zamak istrajnosti. Ljudski rod se kasnije odaje Pohlepi, ali se pred smrt kaje, tako da Milosre, Mir, Istina i Pravinost ipak odluuju da njegova dua bude izbavljena. oveanstvo je takoe moralitet pisan u 15. veku u kom oveanstvo prolazi kroz tri stadijuma: iskuenje, pad i iskupljenje. Uprkos tematici, ove drame odiu i blagim humorom koji se najvie vidi u likovima poroka. Za razliku od veine moraliteta, drama Svako govori samo o zavrnom stupnju ovekovog ivota, kada Smrt dolazi da ga pozove na poloi raun o svom ivotu. Svako moli Prijateljstvo, Roake i Imanje da ga prate, ali oni odbijaju. Lepota, Sloga i Pet ula ga takoe naputaju, a jedino Dobra dela polaze s njim u grob.