KWIGA SVESKA 2/2006.

Autopoetika: Miodrag Pavlovi, Nastanak i nestanak pesme. Auto-poetiki zapisi 7 / Studije i lanci: Mr Saa Radoji, Da li jepesnik Davorja hrianski pesnik? 19 / Dr Goran Maksimovi, Pu-topisna Makedonija Spire Kalika i Branislava Nuia 33 / Dr Jele-na Novakovi, Andrievi kwievnokritiki sudovi o francuskim pi-scima 51 / Mr Predrag Petrovi, Roman pripoveda o sebi (Qudi go-vore Rastka Petrovia) 63 / Dr Jovan Deli, Jedanaest kqunih ri-jei razlikovawa. O izuzetnosti Vladana Desnice u svom vremenu 89/ Dr Renate Lahman, Faktografija i tanatografija u Grobnici zaBorisa Davidovia, Psalmu 44 i Peaniku Danila Kia 99 / DrDavor Beganovi, Jugoslavenska varijanta staqinizma: Goli otok iGoli ivot 115 / Dr Vladislava Gordi Petkovi, Glasovi obeanezemqe: Put u Birobixan Judite algo 139 / Mr Marko udi, Po-sledwa faza Kiovog tumaewa maarske lirike: susret sa poezijomera Petrija 145 / Mr Slavko Stanoji, O pristupu diskursu pro-znog dela 155 / Istraivawa: Dr Miodrag Loma, Slika Hrista u Hel-derlinovom pesnitvu 161 / Dr Biqana Dojinovi-Nei, Pripo-vedni postupci u romanima Xona Apdajka 171 / Dr Davor Beganovi,O kulturalnom pamewu u djelu Danila Kia 187 / Dr Slobodan Pa-vlovi, Sintaksike odlike starosrpske poslovnopravne pismenosti(teorijsko-metodoloki pristup) 201 / Prilozi i graa: Dr eqkouri, (Branko) i Zmaj futuristi 207 / Ocene i prikazi: Dr MarijaKleut, Laza Kosti, Prepiska 231 / Dr Stania Tutwevi, Poeti-ka Sime Pandurovia 232 / Mr Nenad Nikoli, Potpuna slika srp-ske pripovetke 235 / Dr Gorana Raievi, Intuitivne slike Mio-draga Pavlovia 242 / Mr Lidija Mustedanagi, Istraivawe Kia:istraga kao poetiko naelo 245 / Aleksandar Stevi, Ideologija,poetika i koherentnost 250 / Dr Gorana Raievi, Izazovi suoava-wa 253 / In memoriam: Dr Dalibor Soldati, Prof. dr Qiqana Pa-vlovi-Samurovi (19352006) 257 / Uputstvo za pripremu rukopisa

za tampu 261

ZBORNI

KM

ATI

CE

SRPSKE

ZA

KW

I

EVNOST

IJE

ZI

K

/2

MSYU ISSN 0543-1220 | UDK 82 (05)

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA KWIEVNOST I JEZIKPokrenut 1953.

Glavni urednici

Akademik MLADEN LESKOVAC (19531978)

Dr DRAGIA IVKOVI (19791994)

Dr TOMISLAV BEKI (19951998)

Dr JOVAN DELI (1999 )

YU ISSN 0543-1220 | UDC 82(05)

Ureivaki odbor

Dr TOMISLAV BEKI, dr JOVAN DELI, dr BOJAN OREVI,

dr MARIJA KLEUT, dr SLOBODAN PAVLOVI, dr NOVICA PETKOVI,

dr IVO TARTAQA, dr ROBERT HODEL

Glavni i odgovorni urednik

Dr JOVAN DELI

KWIGA PEDESET ETVRTA (2006), SVESKA 2

S A D R A J

Autopoetika

Miodrag Pavlovi, Nastanak i nestanak pesme. Autopoetiki zapisi . 7

Studije i lanci

Mr Saa Radoji, Da li je pesnik Davorja hrianski pesnik? . . . . 19

Dr Goran Maksimovi, Putopisna Makedonija Spire Kalika i BranislavaNuia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Dr Jelena Novakovi, Andrievi kwievnokritiki sudovi o francuskimpiscima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Mr Predrag Petrovi, Roman pripoveda o sebi (Qudi govore Rastka Pe-trovia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Dr Jovan Deli, Jedanaest kqunih rijei razlikovawa. O izuzetnostiVladana Desnice u svom vremenu . . . . . . . . . . . . . . 89

Dr Renate Lahman, Faktografija i tanatografija u Grobnici za BorisaDavidovia, Psalmu 44 i Peaniku Danila Kia . . . . . . . 99

Dr Davor Beganovi, Jugoslavenska varijanta staqinizma: Goli otok i Go-li ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

Dr Vladislava Gordi Petkovi, Glasovi obeane zemqe: Put u BirobixanJudite algo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

Mr Marko udi, Posledwa faza Kiovog tumaewa maarske lirike: su-sret sa poezijom era Petrija . . . . . . . . . . . . . . . 145

Mr Slavko Stanoji, O pristupu diskursu proznog dela . . . . . . . 155

Istraivawa

Dr Miodrag Loma, Slika Hrista u Helderlinovom pesnitvu . . . . . 161

Dr Biqana Dojinovi-Nei, Pripovedni postupci u romanima XonaApdajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

Dr Davor Beganovi, O kulturalnom pamewu u djelu Danila Kia . . . 187

Dr Slobodan Pavlovi, Sintaksike odlike starosrpske poslovnopravnepismenosti (teorijsko-metodoloki pristup) . . . . . . . . . . 201

Prilozi i graa

Dr eqko uri, (Branko) i Zmaj futuristi . . . . . . . . . . . 207

Ocene i prikazi

Dr Marija Kleut, Laza Kosti, Prepiska . . . . . . . . . . . . 231

Dr Stania Tutwevi, Poetika Sime Pandurovia . . . . . . . . . 232

Mr Nenad Nikoli, Potpuna slika srpske pripovetke . . . . . . . . 235

Dr Gorana Raievi, Intuitivne slike Miodraga Pavlovia . . . . . 242

Mr Lidija Mustedanagi, Istraivawe Kia: istraga kao poetiko na-elo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

Aleksandar Stevi, Ideologija, poetika i koherentnost . . . . . . . 250

Dr Gorana Raievi, Izazovi suoavawa . . . . . . . . . . . . . . 253

In memoriam

Dr Dalibor Soldati, Prof. dr Qiqana Pavlovi-Samurovi (19352006) 257

Uputstvo za pripremu rukopisa za tampu . . . . . . . . . . . . . 261

Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik izlazi triput godiwe,

u tri sveske, koje ine jednu kwigu.

Redakcija 2. sv. kwige Zbornika Matice srpske za kwievnost i jezik

zakquena je 16. oktobra 2006.

tampawe zavreno decembra 2006.

Izdaje Matica srpska, Novi Sad

www.maticasrpska.org.yu

e-mail: zmskj@maticasrpska.org.yu

Struni saradnik Odeqewa: Julkica uki

Sekretar Urednitva: Slobodan Pavlovi

Lektor i korektor: Vera Vasili

Tehniki urednik: Vukica Tucakov

Slova za korice izradio: Dragan Viekruna

Kompjuterski slog

Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad

tampawe ovog Zbornika omoguilo je

Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije

tampa: IDEAL, Novi Sad

A U T O P O E T I K A

UDC 821.163.41-14.09 Pavlovi

NASTANAK I NESTANAK PESME

Autopoetiki zapisi

Miodrag Pavlovi

Sreni su oni koji nalaze da nam istinu o naem duevnom ivo-tu nudi psihologija, odnosno wena primewena, leilina varijanta:psihijatrija. Sreni su oni koji veruju da o drutvenom biu oveko-vom najvie i najboqe govori istorijska nauka ili u primewenom ob-liku: nauka o drutvu i wena delatna komponenta: politika. Blaenisu oni koji istine o duhovnom biu ovekovom vide kodifikovane udogmama postojeih religioznih predawa i verskih organizacija. U momduevnom i umnom razvoju, od ranog detiwstva nadaqe, izostale su mo-gue fiksacije za odreene sisteme objawavawa, duevnog otkrivawa,ili spasonosnih politikih programa. Ali rano su se javili doivqa-ji kojima je bila potrebna artikulacija u jeziku, u obredu, u grupnimdrutvenim delovawima. Ti rani ili neto pozniji doivqaji imalisu teinu sudbinske nereivosti, bili su tajna koja nas pritiska, a dane ometa umni i duevni razvoj. Naprotiv, rekao bih, to su due tetri tajne bile nereive, to je sa vie elana mogao da traje umni i du-evni razvoj, utoliko je osnovna ivotna briga mogla biti delotvor-nija.

Rano sam ugledao tajnu nebeske visine; znao sam da je ona mawe ilivie nereiva. uvao sam to rano u detiwstvu ugledano nebo uvaosam u rezervi. Dovodio sam ga povremeno u vezu sa vizijama to su mo-gle da poslue kao objawewe dalekih realnosti ili kao slutwa su-tine koju su vizije mogle u sebi poneti. Otkrie drutvene uslovqe-nosti naeg bia javilo se takoe rano, preko mree qudskih zavisno-sti u porodinom ivotu, zatim u postojawu kolskih okvira qudskemeuzavisnosti. Tu je svakako spadalo i iskuavawe ivota u gradskojetvrti, sagledawe zagonetnih panorama pojedinih ulica. Najzad i neo-bini impulsi javqali su se iz nae unutrawosti i navodili su sva-koga da upravi svoj pogled ka duevnim pokretima kojima se najeenije moglo vladati. esto je qudska brutalnost bila najopipqiviji do-kaz da nosimo u sebi tajanstvo due. Ali gledajui unutra, u sebe same,uglavnom nismo mogli videti drugo do li slike koje nismo prizivali,

rei pozajmqene odnekud spoqa, i najzad posvemawu prazninu kao do-kaz da sami sebi najlake izmiemo, umesto da sebi budemo najpouzda-niji svedoci i najvri jemci.

Od malih nogu ini mi se da sam bio svestan da li nebo lebdi ilihodi nada mnom. Opasnost da naiem na neki ponor, da se nadnesem nadprovaliju, ukazivala mi se kasnije, povremeno. Morska dubina je bilanajdvosmisleniji od svih ponora: zatvorena svojom nesagledivou, otvo-rena mogunou da u wu potonemo do potpunog nepovrata, bez ikakvogobeawa o iskupqewu, morska dubina je bila prava suprotnost nebu, go-tovo monija od wega i kao svaka prava sablazan, isto toliko lepa kaoi nebo samo. Ali ja lepotu morske dubine, pa ni puine same, nisamvoleo. Izlagao sam se wenom pogledu, ali nisam udeo da se otisnempreko morske povrine u Odisejeva preduzea. Ako sam iskren premasebi, onda treba da kaem da sam voleo ravnice, bregove i planine. Tuse mogao naslutiti beskraj i bez primamqivih ari plovidbe po moru.Planina je bila obeawe velikih i dalekih vidika i zalog istih va-zdunih sfera to su vodile ka mitskom, ili optikom eteru. U ete-rinosti su se saimala zraewa razliitih elemenata, u woj zaiwalase mogunost jednog drugog opredeqewa.

Ako nisam u sebi otkrivao pravu equ da prihvatim jezik zakono-davca ili politiara, ako u zbirci mojih religijskih kwiga nema Dog-matike, ako nisam smatrao da se psihika kompleksnost moe storni-rati doktrinama dubinske psihologije, poverovao sam da me najbliejezgru istine dovodi ona vrsta delatnosti koja u sebi spaja najveu mo-guu koliinu heterogenih partikula, ono to je u najveoj qudskoj me-ri sposobno da skupi u sebe i iskae svojim oblikom kompleksnost re-lacija koje je qudski um-duh sposoban da shvati, sazna. To su tvorevineu kojima se ukrtaju istovremeno razliite verzije smisla, modauvek u osnovi istog. Umetniki oblik me je oslobaao metodske zavi-snosti kojom nas okruuju mogunosti istog uma. Umetnik i wegovodelo ne saznaju: oni su ve saznali. Oni su saznali da je ovekova po-zvanost ne u saznavawu predmeta, nego u nainu kako da se elementistvarnosti dovedu u meusobnu smislenu vezu, u sliku koja e najvieliiti na poriv, pogon ivota u ijoj se matici ovek naao, da sagra-di tvorevinu najvee mogue kompleksnosti: umetniko delo. Tako na-staje pesma. Tako i opstaje pesma.

* * *

Moje putovawe ka poeziji ini se zapoelo je rano, po nekoj potre-bi za jezikom formom. Na koje sve naine jezik u nama zahteva svojaprava na otelovqewe u naraciji, lirskim sazvujima, dramskim peripe-tijama, nije sasvim dostupno objawewu. Jezika se u svakom sluaju ni-smo mogli odrei. Ali prvo i glavno odricawe je bilo odricawe pravada neko govori u nae ime. Svaki pesnik govori jezikom koji je optasvojina, ali on odrie pravo da neko govori u wegovo ime. Nema potre-be da se jedna pesma javi ako ona nije jedinstvena. Pesnik mora imatiuverewe da to to on kae ne bi rekao neko drugi. Ni jedan lekar, ni

8

jedan politiar, ni jedan zastupnik veroispovesti ne govori ono saime pesnik zapoiwe svoju novu pesmu. Pesnik je vrsto usaen u ma-tricu svog jezika, u ivot zajednice kojoj pripada, u psihiku supstan-cu koja takoe nije samo wegova. Ali negacija prvobitnih zavisnostijezike i psiholoke jeste inicijalna snaga u stvarawu umetnikog dela.

* * *

Niko ne moe govoriti u moje ime, podrazumeva pesnik dok sa-stavqa i izrie svoju pesmu. Ali ako naelo jedinstvenosti zastupa vi-e pesnika, onda postaje horska pesma. Horska pesma donosi zvuk tri-jumfa koji nije svojstven prvom pesnikom stvaralakom impulsu. Na-lazimo se na pragu jedne nadmoi u izricawu koja preti monumental-nom nepokretnou. Iz horske pesme nazire se i uje topot prvih jaha-a Apokalipse. Vrednosni nivo pesnikog iskaza se mewa, u prvobitnuprozodiju uplie se novo slogomerje koje lako moe da se pretvori uslogomerje posmrtnog mara. Zavrni akordi su glasni kao tresak: ru-i se kua, planina pokazuje svoju utrobu, iz pustiwskog peska izniuglave sa kojima nema dogovora.

Na nama ostaje da verujemo: ako smo se udaqili od poetka pesme",nismo se pribliili wenom zavretku. Pesnika slika se sastoji odsamih iznenaewa. Pesmu ne moe niko da preduhitri. Moda je celaistina za kojom pesnik udi toliko, koliko i duhovni uiteq, ba uusredsreenosti kroz koju se stie do onoga emu smo teili na poet-ku i onoga to smo hteli da izbegnemo na kraju. Ako se poezija na po-etku uzdala u odricawe, ako je na kraju doekala poricawe, ne znai danije obavila svoj glavni posao: izricawe.

* * *

U seawu mi je ostalo da su prve pesme nastajale u potpunoj ano-nimnosti: u polumraku, pred spavawe, pisao sam po papiru koji je vi-sio na zidu, ne znajui za koga piem. Da li je neko stajao iza mene?Preda mnom, po svoj prilici, nije bilo nikoga. Ali sam oseao potre-bu za osvedoavawem, za opipavawem stvarnosti iz blizine; trebalo jeda ponovo dotaknem ranu koju sam ve nosio. Nisam li bio slian ne-vernom Tomi, koji je hteo da dotakne ranu svoga Uiteqa? I on je toinio da bi drugima dao potvrdu o postojawu rane od kopqa na Hristo-vom telu, nije se osvedoavao samo za sebe i zbog sebe. Ali neposred-na blizina stvarnosti o kojoj sam beleio stihove, bila je moje zauzi-mawe poloaja: u malom meuprostoru izmeu mene i pesme nije bilamogua misao, pa ni poetak razmiqawa. Inicijalno nisam bio inte-lektualni pesnik, bio sam bezimeni tvorac pesama bez naslova. Ta-kav u, verujem, izgledati sam sebi i kada budem pisao svoje posledwepesme. Svako pisawe pesme je ve na poetku neka vrsta agonije.

Jezik pesme u prvi mah radi samo za mene, onda se ini da se pro-stor pesme proirio i da u wega ulazi svest o linosti, sagledavaweokolnosti u kojima nastaje pesma, zatim i vreme izvan pesme i u woj.

9

Razmak izmeu pesnika i pesme se uveavao: u wega se useqavala potre-ba za formom u kojoj e pesma hodati i ulazio je udan sused svakog pe-snika: istorija. Na drugoj strani prostora nudilo se neto lagodno,ukazivala se priroda: poetak pesme je bio poetak sagledawa prirod-nih lepota. U roku od nekoliko godina bio je preen dugaak put od 87pesama (1952) do Oktava (1957), od pribeleenih utisaka i konciznihstihova, do razvijene, strofine pesnike forme nadahnute otkriemprirodnih lepota.

Posle dueg predaha, stavqen u okvir epskih, narativnih vizija,pesniki predmet se naao na velikoj distanci od pesnika kojem jeomogueno razmiqawe o nastanku kulture i wenoj rawivosti u toko-vima istorije. Kroz sumu istorije iskazanu slikama epskog raspona pe-snika vibracija se dogaa na presecima savremenosti, na mestima gdese aktualizuju osnovni modeli istorijskog dogaawa (Mleko iskoni, 1963,Velika Skitija, 1969, Nova Skitija, 1970). Sva iskustva razdobqa kojeje u svom vrtlogu zateklo pesnika u godinama wegovog sazrevawa rezi-mirala su se u kulturnoj krizi savremenog sveta.

Helenski mit (Mleko iskoni, 1963) je posluio kao paradigma zaproces nastajawa kulture uopte; on se ukrta sa evokacijom kqunihdogaaja Novoga zaveta i wihove tragike i uliva u esto nepodnoqiveprizore savremenog sveta, ratovi, prevrati, masakri, istrebqewa:Svetli i tamni praznici (1971). Na istorijski motiv uvene kwigeOsvalda penglera Propast Zapada nastavqa se motiv zamirue civi-lizovanosti, zamirawe koje se u prvim decenijama posle Drugog svet-skog rata inilo nezadrivim. Zatim se posveujem itawu Studijaistorije engleskog istoriara Arnolda Tojnbija. Wegov optimistikipogled na razvoj osnovnih civilizacija, kao i uverewe da takozvana Za-padna civilizacija ne mora da se blii svom neminovnom gaewu, iz-disaju, dao je podstreka mom proivqavawu ranijih, mawih civiliza-cijskih jedinica, kao to su civilizacija Lepenskog Vira (Pevawa naViru, 1977) i neolitska civilizacija na Balkanskom poluostrvu (Kari-ke, 1977). Moe se primetiti i jedna formalna regresija u pesmama ovearheoloke inspiracije: posle epskog raspona pesama iz Hododarja (1971)nametnula se sasvim kratka, epigramatska forma u koju se saimaju po-kuaji razumevawa antropolokih konstanti u ovim vrlo davnim vre-menima.

Razmatrawe ovih pesama na temu prvih obreda, i prvih hramnihkonstrukcija, navela su me da o sebi kao autoru takoe ovde govorim saprilino velike udaqenosti, i u treem licu. ak mi to nije izgle-dalo izvetaenim. Ali o duhovnim iwenicama koje proistiu iz sa-znavawa istorije progovaram u vidu u kojem se piu poslanice: u pr-vom licu. Ma koliko bile vremenski udaqene situacije qudi koje sameleo da rekonstruiem, one su za mene imale vrednost duhovnog sa-znawa pod uslovom da se bliskost sa drevnim qudima i obiajima si-mulira, garantuje ulagawem sopstvene psihike supstance. Podrazumevase da je vrilac obreda oko ogwita na Lepenskom Viru kao i pesnik

10

tadaweg nama nepoznatog jezika delovao gotovo u istim duhovnim koor-dinatama i antropolokim uslovqenostima kao ovek danawe civi-lizacije. To ne mora odgovarati istini, ali moe biti hipoteza plod-na za pisawe pesama i za proirivawe antropolokih vidika ka dale-koj prolosti.

* * *

Iskustvo istorijskih zbivawa meutim proimalo me je vie noto sam hteo da podnesem i saznam. U pesnikom delawu, dakle u tek-stovima koje sam pisao, nalazilo se vie iskustva istorije, vie oce-na o istorijskim datostima, no to sam eleo. U svakoj mojoj pesnikojkwizi koliko ima rvawa sa demonom pesnikog dostojanstva, i naporada se osvojeni stepeni duhovnog saznavawa zadre, da se tek formulisa-ne duhovne izreke utvrde u svojoj reqefnosti, nadolazila je i plimastihova koji su govorili o sudbonosnim potezima istorije, o preokre-tima i naletima istorijske stvarnosti latentnim za ono to je mogloiz riznice duhovnosti da bude iskupqeno, stavqeno u obrednu stvar-nost i u skromnu duhovnu praksu danaweg oveka.

* * *

Nesvesno ili nehotimino pesnik izbira prostor u kojem se wego-ve pesme raaju i deavaju i u kojem treba italac da ih sagleda. Neho-tian i kao sam po sebi razumqiv je izbor prostora gde pesnik smetasvoju pesmu ili je, da kaem, zatie kao obelodawewe jednog lirskogstawa. Vremenski nivo pesme se lake sagleda, prema mom iskustvu,nego prostorni, a prostor mi je, i u linom i u pesnikom bivstvova-wu oduvek bio pre-vaan. Prostor je snaan motiv moje orijentacije,odluujua koordinata samosvesti, oaravajua odrednica, osnova za sva-ku radwu klasifikacije i rasporeivawa pojava prema wihovim tipo-vima. Prostor pesama iz prve dve zbirke bio je svakako gradski, gradske raskrsnice su prvo ogwite moje poezije. Neka duboka nostal-gija pak vukla me je u svet prirode, u wena podnebqa gde su vrata u svimpravcima bila otvorena. Bio je to zaetak spontanog panteizma u kojemsam se, moram da kaem, dobro oseao (Oktave).

Taj prirodoslovni" panteizam sam ponovo pronalazio i iskazao ukasnijim kwigama, kao to je bilo Sledstvo (1985) i Kwiga Horizonta(1993). Boravak u velikim prostorima prirode nudio je preko svojihvidika pravo sladostrae. Da priznam, i vie od toga: velike odaje uprostoru eterinih nebesa spojene sa zalelujanim zemaqskim povri-nama, imale su za mene, moda jo od detiwstva, neto sakralno. Pri-roda je bila predvorje visokih posveewa. U okvire to ih je nudiloWeno Velianstvo Priroda smetale su se i mitske slike koje samevocirao i koje su me pohodile poev od ranih ezdesetih godina. Jood Mleka iskoni (1963) helenski mit se s lakoom smetao u pejza ko-ji je bio i helenski i pripadao danawoj Grkoj, esto poseivanoj.

11

* * *

Za mene je pravo udo koliko je malo bilo govora o pogledima naistoriju koje je lako uoiti u mojoj poeziji, gotovo u svim periodima. Isklonost ka satiri i politikim invektivama, pomiwana je ovla, kaoda je re o neemu od drugorazredne vanosti, kad se tumaila moja poe-zija. Da li je to bila ustaqena navika u naoj kwievnoj javnoj delat-nosti, da se o pogledima autora na savremeni trenutak ili na politi-ke projekcije koje bi se mogle putati u mawe ili vie blisku dru-tvenu prolost, to mawe govori? Moda je pesnik trebalo da budepoteen od eventualne javne denuncijacije, koja bi bila posledica iz-noewa na videlo wegovih svesnih ili nehotinih ocena politikihzbivawa? Ili se pogledi na istoriju jednog pesnika smatraju unaprednevaeim? Ili se oni koji su pisali o mojoj poeziji nisu hteli samiizloiti riziku definisawa svojih politikih stavova? Osim kriti-ara Pavla Zoria, ije javno prisustvo je bilo tako dragoceno, gotovoda se niko nije bavio mojim pogledima na istoriju, bivu i buduu.

Tako sam danas doveden u situaciju da samog sebe denunciram.Kwiga koja je bila za svaku preporuku uvarima javnih zakona o usteza-wu, zvala se Novo ime kletve (1996). O woj je jedini pisao Vladeta Jero-ti, sa wemu svojstvenom bezazlenom tanou. Pa ipak, da li treba dase alim? Reenice koje bih rado navodio iz pesama u prozi itavogciklusa Novo ime kletve", ili iz Istonih vrata", Jeroti je i samcitirao. Vaqda se treba poaliti na one koji nisu hteli da ih zapaze,ili nisu hteli da ih uzmu ozbiqno. Verujem ipak da je kwiga Novo imekletve bila jedna od jaih pesnikih akcija suprotstavqawa, u decenijikoja je itekako potrebovala suprotstavqawe.

Toj kwizi je neposredno prethodila kwiga pesama u prozi Bitniqudi (1995). U formi antropolokih idila", da tako kaem, suoiosam se sa antropolokim konstantama koje su stalno u igri, pre svega ukonstituisawu negativiteta qudske istorije, najvie one koja nam jepred oima, dakle danawe.

U pesmama u prozi kwige Novo ime kletve govorim glasom hronia-ra, dakle svedoka istorijskih dogaaja koji se blie svom raspletu,prevrednovawu u krizi, ili ak u potirawu svega istorijski postojeeg.Glas hroniara progovarao je u meni vie puta i s lakoom, i apoka-liptina svest koja je povremeno preovladavala u mojim pesnikim is-kazima moe se uzeti i kao kazivawe hroniara koji opisuje posledwetrenutke istorijskog vremena, kad on pie svoje posledwe skazawe"(Pukin, Boris Godunov). Nastanak letopisa tematizovan je i u treemdelu moje posledwe objavqene kwige pesama S Hristom netremice (2001).

* * *

Do jedne take umetnika, verska i sekularna istorija stupaju zajed-no kroz vreme, sakralizujui prostor po kojem ostavqaju svoje tragove.No tewa ka jednoj obuhvatnoj sintezi inila je da sam napustio tajprostor sveevropske istorije. Hteo sam da odjeke drevnih, istonih re-

12

ligija pridruim onome to je kao impozantno zavetawe do danas sa-uvala evropska, pre svega hrianska, tradicija.

Osamdesetih godina inilo mi se da oseam u sebi jeziki i umnizamah dovoqan da ostvarim neku vrstu religiofonije" (kako bi rekaona veliki kompozitor prolog veka Josip Slavenski). Takav zadatakkoji sam sebi nametnuo, neminovno je osloio pitawe prostora u kojembi se jedna svepesma mogla locirati. Nekom gotovo kapricioznom odlu-kom izabrao sam planinu Rtaw u Istonoj Srbiji za sredite gde sesustiu religiozne tradicije balkanskog paganstva, azijskog muhamedan-stva, indijskih vedskih himni, i svega onoga to evropski religio-fonski prostor jo uvek sadri. Gotovo mi je enantno nabrajati mno-tvo mitskih bia koja su se susretala na jednoj, uslovno nazvanoj Gozbi vekova na Rtwu. inilo mi se da je planina Rtaw piramida ijamagnetna sila deluje zrakasto do Samarkanda u Sredwoj Aziji, do vi-sinskih prostora gde jo odjekuju nae pastirske pesme, i do uzvie-nih, danas jedva ujnih, slogova upaniadskih mitskih zakliwawa.

Ponekad se jedan pesniki zadatak ponudi kao neminovan i ondakada je teret wegovog izvrewa prevelik. Ipak, jeziki zamah kojisam oseao piui spev Divno udo (1982) ostao mi je u seawu kao ne-to jedinstveno. Jedinstvena je za mene bila i lakoa sa kojom sam me-wao prostorne nivoe, od realnih do natulnih, od strastveno oseaj-nih do sveteniki strogih. Elegija i ditiramb koraali su predamnom naporedo po balkanskim poqima u okolini velikog planinskogsredita Rtwa. inilo mi se da se u eteru balkanskih nebesa ostva-ruje gradwa Vavilonske kule sazdane od mitskog naslea razliitihvremenskih preseka i od jezika koji su se dotada meusobno jedva pozna-vali. Tako se mirno pevawe Slovenskog pevaa" iz Velike Skitijepretoilo u jeziko-mitsku ekstazu. Mogao je to biti i zavrni horskiklik i pokli jednog viedecenijskog hoda po pesnikim mukama i is-kuewima.

Ipak, seawe na ranije i davnawe stvaralake trenutke potisku-jem u svojoj svesti: obavqen posao ini se da oslobaa memoriju praveodgovornosti, i verujem da se to zaboravqawe dogaa ne samo meni. Pe-snik nije najboqi svedok svoje stvaralake prolosti. Ono to je pe-snik hteo i to je nekad inio ostaje zabeleeno u wegovom slovqewu,no i u onome to su wegovi svedoci u duelirawu sa stvarima poezije zabeleili drugi. Kroz Divno udo prola je minucioznom analizompojedinanih simbola pesnikiwa Zlata Koci u kwizi, meni dragoce-noj, Rtawska svetila (Ni 1996). Prola je u svom pogovoru za dru-go izdawe speva i kritiar Qiqana op (1989) i verni pratilac mogpesnikog rada Bogdan A. Popovi u monografiji Epski rasponi Mio-draga Pavlovia (1985). Pisali su sasvim precizno i didaktiki pre-gledno Slavko Leovac (Tri znamenita pesnika, 2000) i aslav oreviu kwizi Pesnikovo svevidee oko (1997). Moda je preostao i za meneneki razlog da na svoj nain samem mitsku priu speva.

Osnovnom mitskom radwom u svekolikom folklornom predawu sma-trao sam Svadbu, i toj centralnoj radwi posveeni su prvi i drugi deo

13

pesnikih nizova Divnog uda, pri emu prvi deo vie govori o en-skom (svadbenom) naelu u modernom svetu, a drugi deo je prikaz prola-za kroz razne vidove svadbenog dogaawa kojim se proimaju ne samoakteri iz qudske zajednice, nego je wime dotaknuta i sama priroda, ne-minovni sauesnik svakog svadbenog rituala. Trei deo doarava dale-ki ishod zbivawa koji se zaeo u venavawu dva naela, mukog ienskog, a ishod je obred prelaska, prelaska koji se dogaa u spoju oplo-avawa i u raspletu kojim se sve to se jednom ovaploti, rastae usmrti i nestaje u visokim transcendentnim stawima Duha. Svadbeni,orgijastini zamah prvog i drugog dela speva uzdiu se i zaustavqaju narubu neizrecivosti. Sasvim na kraju se zauju prizvuci himnike tra-dicije iz velikih indijskih upaniadskih spevova.

* * *

Ima pesama koje nose u sebi priu i koje se mogu ispriati. Imadrugih koje se mogu prepriati iako ne nose priu. Orgijastini obredse moe ispriati, doarati, bilo da je re o obrednoj igri koja je uvodu posveewe, ili o igri koja je uvod u oploewe. To je razlika izmeuOrgia sacra i Orgia profana (obe objavqene 1996). Isti redosled kontra-sta otkrivam u poemi Device mudre i lude, objavqenoj mnogo ranije(1979). I tu se profani aspekt erotskog zanosa u prvom delu poeme sme-wuje opisom onoga to pruaju device mudre", i to je polazna iwe-nica jednog isto duhovnog sagledawa to nam donosi vizija device ko-ja se spoznaje samo umom", odnosno duhovnim ulom.

* * *

Duhovnim iskustvima pesnik krunie svoju poeziju. Ali sledeiwih pesnik ostavqa iza sebe epsku magistralu kao i lirsku idilu. Du-hovno iskustvo se ne prepriava, ono se zastupa i ponovo doivqava.Duhovnost ostaje u onom mediju u kojem se javila, otkrovewe duhovnostipripada sebi i poto je wegova pojava zagrmela i poto je dijalog sasvetou ostao s one strane barijere do koje mogu da dopru rei. Epskaistorijska pria (Velika Skitija) kao i autobiografska sekvenca (Pe-sme o detiwstvu i ratovima, 1992) dobro se oseaju u narativnom pe-snikom ruhu.

Prava duhovnost u poeziji je retkost; woj kao da je dovoqan zapisverskog vizionara, ili skruenog molitvenika. Pejza se pred trenu-cima duhovnog uzviavawa povlai u materinska nedra prirode i ekada se ostvari wegovo pravo na panteistiku himnu koja ima irok obu-hvat, ali ne dopire daleko. Onome ko je zadivqen prirodnim lepotamanije potrebna slutwa beskrajnosti, niti neizmernost vremenskih di-menzija. Prilaewe svetogorskim svetilitima (Hododarje, Svetogor-ski dani i noi, 1987) niti svedoi o oaranosti vidqivim lepotamahramova i vizurama u kojima se spajaju plavet mora i zamagqena lepotaplaninskog vrha, niti se gubi u obrednim pokretima i slovima. Onoostaje u sakralnom prostoru omeenom predawima, dejstvom neeg nedo-

14

kuivog to tek poiwe da vrvi, da odjekuje i da se pretvara u preobra-enu, dotada nepoznatu, materiju.

Duhovnost je slobodan izbor pesnika, i jedna duboka unutrawaneminovnost. Pre no to duhovnost postane sklapawe jednog sistemavrednosti, ona deluje u pesniku kao plemenita radoznalost. Hodoasti-ti se moe na vie nivoa i mislim da sam vie tih nivoa iskuavao:obilaewem hramova (Svetogorski dani i noi, Hododarje), itawem iparafrazirawem svetih kwiga (Svetli i tamni praznici), usamqeni-kim meditacijama na granici filosofije (Vidovnica, To Slovo, Kwigastaroslovna, S Hristom netremice).

* * *

I filosofija tumai jedan svet koji se ne moe sasvim razumeti,i slui se jezikom koji za takva tumaewa nije dovoqan. Ali to nisamznao prilikom prvih itawa Kantove Kritike istog uma, Hegelove Lo-gike, elinga ili Vitgentajna. Smatrao sam da kritika istog umazaista izvrava kritikovawe, dakle osporavawe istog uma" i u tomkquu sam je itao. Verovao sam da slavna Nieova kwiga predstavqakompendijum verskog uewa persijskog mistagoga Zaratustre i misliosam da je veliki mislilac kasnog sredweg veka Nikolaus de Kues napi-sao svoju uvenu kwigu O uenom neznawu pre no to bi napisao sledeukwigu O uenom znawu.

Ja sam za svoj raun rasporedio meni potrebno ueno znawe u dvapravca. Na jednom pravcu je bio pokuaj da se doe do tanijih koordi-nata u razumevawu obreda u drevnim, arheolokim epohama, kao to jeperiod danas slavnog nalazita Lepenski Vir u erdapskoj klisuri.Iz tog udubqivawa u jedan davni period nikli su jedan esej (O skulptu-ri i mitu Lepenskog Vira) i jedna zbirka pesama Pevawa na Viru, nadrugoj strani snalazio sam se sve boqe u tradiciji mistinog hri-anstva i ezoternih uewa, koja su nastajala na raznim stranama sve-ta. Nisam se nadao definitivnom poznavawu ezoternih disciplina, isad sam u tom pogledu beznadniji nego ikada. Ali sam na tim izukrta-nim putevima doivqavao povremeno iznenaewe: da su mi se istofilosofske refleksije javqale same od sebe dok su se u svesti smewi-vale ezoterne vizije i antropoloke intuicije. Tako su mi usred sveto-gorskih sekvenci padali na um silogizmi, logike antinomije, kojihnisam imao razloga da se odriem. Potisnuti filosof u meni povre-meno se javqao za re i uveravao me da izmeu ezoterije i obrednihobiaja, u sreditu klackalice postoji jedna stabilna taka iste um-nosti" (Svetogorski dani i noi).

* * *

Prelistavam Pesme o detiwstvu i ratovima sa izvesnim uewem;pesme su se promenile. Dobile su drugo mesto u mojoj vremenskoj per-spektivi. Za petnaest godina koje me dele od wihovog nastanka i obja-vqivawa, izmeu wih i mene naslagali su se dogaaji. Neke emocije su

15

se smawile, neke otile u drugom pravcu. Ako sam u tim pesmama pe-sniki zabeleio jednu prolost, vreme Drugog svetskog rata i onogato mu je neposredno sledilo, dakle preko pesama vratio u ivot jednuprolost, sada su i te pesme postale prolost, jedna drugost koju vre-menski tok dejstvom preinaavawa, uslovqava. Nisam li u pesmama evo-cirao trenutke prolosti da bi one kroz svoju novu, pesniku egzi-stenciju jo jednom otile u prolost, u prolost po kratkom po-stupku? Sve to sam stihom dotakao: ratna stradawa, poratna iznenae-wa, nalo se da klizi po jednoj nizbrdici prolaznosti, i na toj niz-brdici pesnik nema nikakvu mo, on ne moe ni jedan pravac prolae-wa da promeni, ni jedan davnawi utisak da vrati na mesto na kojem jebio kad se utvrivao pisawem pesme.

Brzo li se stvari same otiskuju u prolost; nad stvarima koje sunam bliske prolaznost ima najveu mo. No i pesme koje sam pisaoprizivajui iz nekog potmulog seawa scene nae sredwevekovne isto-rije, napisane u razdobqu od 1965. do 1970 (Velika i Nova Skitija),nisu ostale nepomerqive. I s wima se neto desilo: neke slutwe supostale istorijska oiglednost, odgonetke su zauzele mesto bivih za-gonetawa. Istorija je neumorno uspevala da prevrednuje samu sebe, aprolost oiviena pesmama jo jednom se, u sklopu novih dogaawa,pomerila, udvostruila. Tek ona daleka prolost, arheoloka ili an-tika, davala je utisak stabilnog opstajawa na vremenskim skalama. Navelikoj udaqenosti tek ini se da stvari traju u vidu u kojem su bileostavqene. Mi nismo vie gospodari wihove prolaznosti, i one za nasdobijaju sjaj mita i upornost mitskog trajawa.

* * *

Na mestu raskoraka izmeu mitskog vremena i prolaznosti koja seu umetnikom delu udvostruuje s podjednakom snagom iz zemqe i sa ne-ba izbijaju ponekad kao gejziri katastrofina prikazawa. Orgija samou-nitavawa zapoiwe ples, a da li e se taj ples zavriti i kada, osta-je u neizvesnosti. Pesma o sveunitavawu se zavrava, ali wome se neobeleava istorijski kraj, pa ni iscrpqenost slika koje su nastupilesa genetskom grekom. Nakaznost apokaliptinih slika ne garantujewihovo brzo umirawe. Ko pie o Apokalipsi ne treba da se boji da edoi sa zakawewem. Iako nije u savezu sa venou, jasno je da jeApokalipsa dugog veka.

inilo mi se u jednom trenutku da je Apokalipsa trijumf profa-nosti (Apokalipsa ili Ua Srbija, 1972) i da e sa wenog drveta prviplodovi biti uzbrani ba kod nas, na Balkanu. Pred prizorom Apoka-lipse uurbano se izriu molitve; one se upuuju i onima za koje ni-smo verovali da e im naa molitva biti potrebna. Upuivao sam teksroenu molitvu, onima od ije molitve, svi mi, moemo da zavisimo uasu kada su ka nama krenuli ambisi to plove kao izvrnute lae. Mo-lio sam se za svetogorske monahe (Kwiga staroslovna, 1989). I wima je,video sam, potrebno da se neko za wih moli, da bi se u asu kada se ot-kquavaju vrata pakla, oni molili za nas.

16

ta je potom bilo? Da li je ostao izvan Apokalipse prostor u ko-jem bi mogla da se kree pesma, duhovna, ezoterna, ili pesma koja je jem-stvo stvarnosti to opstaje mimo unitavawa, potirawa, obezliava-wa? Samoniklost i samosvojnost pesme postaje poruka koja se ispisujepoput pisma, ali mnoge adrese nedostaju. Mogu li pesme o prazniniistorije da se poaqu u prazno? Ima li mesta u nekoj poti za pismabez adrese, iji sadraj tek treba deifrovati? Od nepreuzetih pisamasam sainio kwigu Meustepenik (1994). Ne elim te pesme da tuma-im, niti da ih aqem majstorima-tumaima. Moda bi ih rado tuma-io moj blagonakloni prijateq Hans-Georg Gadamer, da je meu ivima.Tako kao to je odgonetao poeziju proslavqenog pesnika Paula Celana.Nisam naroito uveren da je iko bio u stawu da zaista protumai Ce-lana; ja ga nisam dobro razumeo, ali svejedno: dovoqno je pesnike done-kle razumeti. I tumaiti ih do neke granice razumevawa. Zar bi sampesnik eleo neto vie? Hermeneutiari su pokazali da ne treba be-ati od pesnika koje ne moemo razumeti do kraja. Za wihovo tumaeweni jedna ifra nije dovoqna, a i ifranti motre na pesme sa rukamau xepovima.

Moda je trebalo i ja da studiram filosofiju; vrlo rano sam i-tao Kanta, majstora Ekharta, Platona i presokratiare, zatim tumaevedskih himni i one koji su verovali da su rastolkovali egipatske hi-jeroglife. No da se vratim ve postavqenom pitawu: ta bi daqe bilo?Da sam kao mlad ovek studirao filosofiju umesto medicine, posle iz-vesnog vremena bih preao na studije prirodnih nauka. I wih bih na-pustio za qubav istorije, a istoriju bih zamenio lingvistikom. Lin-gvistika bi me prirodno odvela do teoloke egzegeze, ili do teorijekwievnosti. No i to bih napustio da bih video ta jezik stvarnoznai, ta filosofski um stvarno moe, ta nam donose antropolo-ka istraivawa. I moe li se sve to saeti u jednu celinu, u jedanamblem, ma koliko komplikovana bila wegova intimna graa? Pomi-slio sam kako se sve to sklapa u celinu koju tvori naa jezika svest.I poeo sam da piem pesme.

17

S T U D I J E I L A N C I

UDC 821.163.41-14.09 Popovi J. S.821.163.41-95

DA LI JE PESNIK DAVORJA HRIANSKI PESNIK?

Saa Radoji

SAETAK: U radu se analizira odnos poezije Jovana Ste-rije Popovia prema filozofskim i etikim idejama hrian-stva i stoicizma. Argumentie se u prilog tezi da je pesnikDavorja mnogo blii antikim (stoikim) nego hrianskimidejama.

KQUNE REI: Jovan Sterija Popovi, Davorje, stoici-zam, hrianstvo, prosvetiteqska kwievnost, Edvard Jang,moralizam, bestrae

Pitawe koje elimo da postavimo ne bi trebalo razumeti u smislu da li je Sterija bio pravoslavni hrianin, da li je pripadao cr-kvi, da li je bio vernik ili ga je, posebno na samom kraju ivotnog pu-ta, obuzela i savladala sumwa. O tome se moe razmiqati, i to veomaozbiqno,1 i sigurno je da izmeu odgovora na to pitawe i odgovora napitawe koje u stvari elimo da postavimo, postoje veze koje se ne smejuzanemariti. Ali nas ovde ne zanima Sterijin religiozno-psiholokiprofil, niti wegova konfesionalna ispravnost, nego pitawe druge vr-ste: da li su filozofske i etike koncepcije koje deluju u pozadini"Sterijine poezije, hrianskog porekla i karaktera.

Ovo je jedno od pitawa za koja nam dragocen podsticaj nudi isto-rija recepcije Sterijinog pesnitva. Qubomir Stojanovi u predgovo-ru izdawu Davorja Srpske kwievne zadruge iz 1892. upotrebqava nizizraza kojima karakterie Sterijinu poeziju, i koji u sebi sadre pri-dev hrianski"2 (hrianski moral, hrianski pesimizam, hri-anski fatalizam). Stojanovi tom prilikom ne objawava zbog egakoristi ovakve izraze, i u emu se tano sastoji ono specifino hri-ansko" u moralu, pesimizmu i fatalizmu Sterijine poezije. Posebnoje pitawe koje u ovom trenutku ne elimo da otvaramo, kako se uop-te moe opravdati dodavawe prideva hrianski" uz pesimizam" ifatalizam". Brzina s kojom Stojanovi izrie ove ocene i odsustvo

1 Up. V. Jeroti, Psiholoki osvrt na Jovana Steriju Popovia; Zbornik Maticesrpske za kwievnost i jezik HHH/2, Novi Sad 1981, str. 361373.

2 Q. Stojanovi, J. St. Popovi; u: Jovan Sterija Popovi, Davorje, Beograd 1892,str. H.

ire argumentacije navode nas na zakquak da on nije imao na umu slo-ene filozofske argumente koji bi se ticali recimo pesimistikihimplikacija hrianskog uewa o praroditeqskom grehu, po kojem jeovek a priori grean, ili wihovu korekciju u uewu o spasewu, koje sadruge strane poseduje fatalistiku implikaciju da je, bez obzira na in-dividualno delo grenika, spasewe sigurno za qudski rod. Ta pitawanisu pripadala krugu pitawa kojima se Stojanovi bavio u svom pred-govoru; miqewa smo da je upotreba prideva hriansko" ovde bilavie u skladu sa konvencionalnim oekivawima, a da sama poezija Da-vorja prua, dodue, dovoqno razloga da je razumemo kao moralistiku,pesimistiku i fatalistiku, ali ne i kao hriansku. U daqem tekstuemo ponuditi nekoliko indirektnih dokaza.

Neuporedivo iru argumentaciju od Stojanovieve prua Dragiaivkovi u svom komparatistikom ukazivawu na mogui uticaj bri-tanskog pisca Edvarda Janga na Sterijinu poeziju.3 Jangov spev alo-pojka ili None misli (iz 17421745) bio je veoma popularan iromEvrope, naroito u Nemakoj, gde je prevoen u vie navrata, kao i uFrancuskoj i Rusiji; deo Nonih misli, speva od nekoliko hiqada sti-hova, preveden je i na srpski jezik, i objavqen 1839. godine u Golubi-ci"; uticaj tog speva je, po ivkoviu, u srpsku kulturu ipak najvero-vatnije dolazio preko nemakih i ruskih prevoda, na jezicima kojimasu obrazovani Srbi boqe vladali od engleskog jezika originala. Tiprevodi su mogli biti dostupni i Steriji. Jang, protestantski pastor,pie svoje delo posle smrti voqene ene i u wemu, po ivkovievojoceni, dolazi do izraza oseawe duboke rezignacije zbog efemernostii traginosti qudskog ivota i patetian otpor protiv optimistinefilozofije prosveenosti i deistike ravnodunosti prema veri".4

Kod Janga se takoe istie ewa za onostranim ivotom, a motiv gro-bqa i smrti dat je sa tolikim obiqem poetskih slika i sa toliko po-etske evokativnosti da je na Steriju i na ostale srpske pesnike tride-setih i etrdesetih godina mogao inspirativno da deluje."5 U kojimSterijinim pesmama ivkovi veruje da se mogu prepoznati refleksina Jangove None misli, i u emu bi se konkretno oni sastojali? Bilebi to Sterijine grobqanske" pesme, u kojima bi se srodnost sa Jangomogledala u slikawu egzistencijalne nitavnosti ovekova ivota i uevokaciji smrti kao osloboditeqke ovekove od nemira i patwi ivo-ta",6 odnosno u sumornom i patetinom tonu kojim Sterija peva o i-votu i smrti. Treba naglasiti i to da je ivkovi svestan izvesnihrazlika izmeu Janga i Sterije i wih vidi u izostanku misti-

20

3 D. ivkovi, Evropski okviri srpske kwievnosti H i HH veka; u: D. ivko-vi, Evropski okviri srpske kwievnosti, Beograd 1994, str. 57108; Odjeci Nonih mi-sli" Edvarda Janga kod Sterije i u srpskoj poeziji prve polovine HH veka, u: D. ivkovi,Evropski okviri srpske kwievnosti , Beograd 1994, str. 7190.

4 D. ivkovi, Odjeci Nonih misli Edvarda Janga kod Sterije i u srpskoj poezijiprve polovine HH veka, str. 72.

5 Isto, str. 82.6 Isto, str. 84.

no-zagrobnog elementa" koji Jangov spev poseduje, a Sterijina poezijane; Sterija je, osim toga, kae ivkovi, sklon da Jangove mistinezanose onostranim ivotom zameni utilitarno-prosvetiteqskim sa-vetima o duhovnim vrednostima ovozemaqskog moralnog ivota, kojiobezbeuje idealnu venost 'dobrih dela' ".7

Dok itamo ivkovieve argumente o moguoj vezi izmeu Janga iSterije, neprestano imamo utisak da ti argumenti u najboqem sluajudopiru samo do isto spoqawe slinosti aktiviranih motiva i izra-enih raspoloewa, do iwenice da je Jangova popularnost u evrop-skim razmerama mogla u nekom trenutku okrznuti i Steriju ali da seova dva pesnika u stvari temeqno razlikuju po svojim ishoditima iprincipima. Nesporno je da je Sterija mogao itati Janga, i da je ovajprema tome svojim spevom mogao uticati na Steriju; takoe je mogu iposredan uticaj, preko pisaca koje je Sterija poznavao, a na koje je de-lovala Jangova mistika poezija sa svojim prizivawem smrti i ewomza onostranim (to bi dodue moglo da se odnosi na znatan deo evrop-skog romantizma); ali sasvim je drugo pitawe, ak i ako uzmemo da jeSterija uopte itao Janga, da li je on zaista uticao na Steriju. Veru-jemo da se moe pokazati da to nije verovatno, odnosno da srodna ras-poloewa i tematski okviri pojedinih pesama, naizgled slini moti-vi i poetske pojedinosti kod Janga i Sterije deluju u okvirima temeq-no razliitih optih filozofskih i etikih koncepcija.

Inspiracija dvojice pesnika je korenito drugaija: Janga na medi-tacije navodi smrt voqene osobe, dok Sterija svoju misao o sveoptojprolaznosti kuje zagledan u istoriju i wene preobraaje. Sterija je mo-ralist posveen nacionalnoj ideji, a Jang mistik; prvi je prosveti-teqski moralist, a drugi hrianski mistik. Izmeu ova dva stanovi-ta postoji velika i principijelna, smatramo nepremostiva razlika.Ta razlika se ne sastoji samo u onome to uoava i istie ivkovi, utome to se Sterija zaustavqa na smrti kao prestanku svih ivotnihfunkcija, pa i ivotnih nemira i patwi, ne sagledavajui smrt kaopoetak nekog pravog, veitog onostranog ivota, ve samo kao presta-nak ivota i kao 'mir u mirnoj zemqi' ".8 Kada bi bilo tako, onda bise radilo samo o razliitim zakqucima do kojih se dolo polazei odistih pretpostavki. Ali re je o tome da wihove polazine pretpo-stavke nisu iste.

Jang, hrianski mistik, polazi od pesimistike pretpostavke ogrenoj ovekovoj prirodi, da bi okonao u nadi i veri u pobedu ivo-ta nad smru. Sterija, prosvetiteqski moralist, polazi od optimi-stikog stava o popravqivoj ovekovoj prirodi, a pesimistiki zakqu-ak se kod wega javqa kao plod empirijskog uvida u neostvarenost (ineostvarivost?) prosvetiteqskog projekta. Za prvog, smrt je samo uvod unovi, veni ivot; za drugog, ona je konani izlaz iz ivota kao izvo-ra svake patwe, a veno je jedino nitavilo koje uokviruje ivot.

21

7 Isto, str. 88.8 Isto, str. 84.

Osmotrimo tri glavna svedoanstva na koja bi mogla da se osloni iv-kovieva teza o vezama izmeu Janga i Sterije; to su Sterijine pesmeNa smrt jednog s uma siaveg", Grobqe" i Despot ura Branko-vi ". To su pesme koje i sam ivkovi smatra podesnim da opravdasvoju tezu; u obzir bi se mogla uzeti i tri Sterijina prigodna Nad-grobija" (Jedne dobronaravne devojke, Pavla Ars. Popovia i StefanaPopovia, vladike vrakog), koja ne poseduju poetsku snagu i izraaj-nost triju pesama koje u kontekstu razmatrawa mogueg Jangovog uticajasmatramo kqunima. U pesmi Na smrt jednog s uma siaveg" Sterijagovori, obraajui se nekom konkretnom pokojniku (I ti ve svriAleksa bedni / Teki ivota put), kojem je, kao psihiki poremeenom,bio uskraen svaki vii dar ivota:

Ti nisi uma poznavao silu,oveka vispreni dar;to krasi srce, nadima prsi,Stran ti bi uvstva ar.Sladosti braka uivao nisi,Video dece radost,Nit' lepu s veselom ti si drubomProveo leteu mladost.

Sa druge strane, ba zato to je bio s uma siavi", pokojniknije trpeo ni ivotne nedae odnosno, nije ih bio svestan. Steriji-ne slike zala koja pogaaju oveka u ivotu, iz drugog, neto obimnijegdela pesme, snanije su i upeatqivije od slika sladosti", uostalom izato to slike zla i nesree naa imaginacija i inae ivqe izgrau-je i prima nego slike sree i dobrobiti. Paralelno prikazivawe, naj-pre ivotnih darova i dobara, a potom nedaa i zala koje sa sobom noseivot meu qudima, istorijski ivot i usud konanosti, pripremaprostor za Sterijin zakquak:

U venom sveta nemiru, ti siJedan uivao mir;O, srean ti si! sad te u grobuVeiti obima mir.

Sterija je kako u prikazu darova i nedaa ivota, tako i u morali-stikom zakquku pesme, veoma precizan. Tu nigde nema vere u zagrobniivot, a uteha nije u tome to bi se Sterijin Aleksa jednom ponovo ro-dio ist i nevin, nego, sasvim sa ove strane ivota, u tome to je ovajU venom sveta nemiru / Jedan uivao mir". Tajna tog mira sastoji seu pokojnikovoj beslovesnosti, u odsustvu svesti o zlu (ba kao i odsu-stvu svesti o dobrima ivota). I ne slika Sterija ovde samo konkret-nog pokojnika, beslovesnog, s uma siaveg nesrenika, nego i itavuovekovu ontoloku i egzistencijalnu dramu; u ovoj pesmi on, kao nakakvim duhovnim terazijama, odmerava dobra i zla u ovekovom ivotu.Da li je ovaj metafiziki kantar bio tako od poetka udeen, da li je

22

neki nevidqivi prst snano potegao na jednu stranu, tek egzistenci-jalni raun pokazao je ispod crte veliku pasivu. Sterija je odmerio dasu zla u ivotu tea" od ivotnih dobara, i wegov pesimistiki za-kquak o veitom miru koji ovek postie tek u grobu, deluje oeki-vano.

Pesma Grobqe", po mnogo emu srodna pesmi Na smrt jednog suma siaveg", pored toga to pokazuje veu snagu nesree i bede uivotu, baca pogled na ovekovu motivaciju, i u woj pronalazi korenete nesree i bede. Iako se u jednom stihu optuuju sudbe igra, puna gor-ka jeda", a u drugom sluaj preki il' bolesti razne", dakle uslovi i zbi-vawa na koja ovek nema, ili ima vrlo malo uticaja, mnogo ee se zarave ishode optuuju ovekove slabosti, strasti i moralna iskvare-nost. Sterija daje itavu listu zala ove vrste: zloba, zavist, i klevetaniska", strasti slepoa i nesitost eqa", lakomo srce", zlost i po-rok", sila zlobna" i otrov gweva". Posebno je zanimqivo kako je u pe-smu ugradio slogane Francuske revolucije slobodu, jednakost, brat-stvo". Razoaran ishodima revolucionarnih tewi, kojima je bio no-en i talas deavawa 184849, Sterija ove ideale, s krajwe pesimi-stikom oporou, u sjajnim slikama povezuje sa grobom.

Oe slobodu? nai e u grobu,Grob skida lance dugosunom robu,uti nasilnik, nit' oruje zvei

Prava da gwei.

Trai jednakost? ta pod zemqom vlada,Tu svako ina preimustvo pada;Kraqa il' roba, nitetna il' slavna

Sudba je ravna.

Trai li bratstvo? u grobu ga trai,Korist il' glupost gde na boj ne drai.Tako je pravi pokoj tek u zemqi,

Beda na zemqi.

Nain na koji se u ovim strofama Sterija razraunava sa idealimasvoga vremena, sa prosvetiteqskim i humanistikim vrednostima koji-ma je i sam u odreenom periodu poklawao poverewe, ostavqa izvanred-no snaan utisak. Gorki su wegovi stihovi, i ne ostavqaju prostora zautehu. Sloboda, jednakost i bratstvo vide se dostini tek poto smrtponiti sve ovozemaqske razlike, podlonost oveka drugom oveku inemir na koji navodi predstava koristi ili glupost" ovekova.

Najzad, i u treoj pesmi koja se izriito pomiwe kao indikatormogueg uticaja Jangovih Nonih misli na Sterijino pesnitvo, u pe-smi Despot ura Brankovi ", u slikama smirewa u smrti i poni-tewu svih ovozemaqskih napora i tewi, na delu je veoma sliansklop osnovnih pesnikovih predstava, samo jo opirnije razvijen, iiskazan sa stanovita onoga kome se blii smrt i koji pri posled-wem asu"

23

Sad vidi, da sve je sujeta, senka i dim.Ostavi blago i prestol, ostavi dvorove gorde,

Sam go, nag, ladan sprati se mali u grob.

ta je ostalo od vladarske gordosti? Plaena je skupa cena vlastii slave, ali ta se dobilo zauzvrat? Najvie to se moglo: nita, mi-sli Sterija:

Posle oveka crv, posle crva smrade i trule,Posle trulea pra, to ti je slava naa!

U smrti su izjednaeni vlasnik i car", prostak" i bogatir",jednake su im kosti, jednak je prah po kojem gaze stope potowih. Onoto zaista izdvaja qude, ono po emu qudi jedino mogu da zaslue ve-nost nedomanu", jesu dobra dela:

Koj' je oteestvu, koj' bliwemu mnoio polzu,uvao, spasavao, veno tog spomiwe svet.

Koga po putu ivota ne tite sovesti bodqe,Taj preko groba nosi due spokojstva sladost.

U ovoj pesmi nalazimo, meutim, varijaciju teme ve odavno dobropoznate srpskom pesnitvu, teme za koju nemamo razloga da pretposta-vimo da je do Sterije morala dolaziti posrednim putem preko prevodaJanga ili nekih drugih pesnika na koje je Jang direktnije uticao. Napoetku H veka, Gavril Stefanovi Venclovi pie svoju etwupo grobqu":

I moete li po kostiju proznatitko je bio car, kraq, princ?Vrlo razgledajte grozqivi zgled,telesnoga stasa zglavke, te kaite,koji je bio koji junak, vojak, vojvoda li,prosjak, il mu na glasu kmet,i vrli boqarin bogat?Nije li sve jedno zemqa i prah!Koine ka kamewe vaqaju se9

Slinost motiva, slinost slika, slinost ak i pojedinanih iz-raza u ovom odlomku iz Venclovia i Sterijine pesme, toliko su veli-ke, da je opravdano pretpostaviti neku wihovu bliu vezu, u svakomsluaju bliu nego vezu sa Jangom. Prilika je da se ovde ukratko skici-ra jedan s tim povezan problem. Kako su pokazala istraivawa eliceMilovanovi,10 Venclovi se u najmawu ruku u svojim besedama snano

24

9 Nav. prema: M. Pavi, Istorija srpske kwievnosti. Barok, Beograd 1991, str.4546.

10 . Milovanovi, O izvorima i kwievnom postupku Gavrila Stefanovia Ven-clovia, Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik, kw. HHH, 1/1981, str. 2742. ikw. HHH, 1/1982, str. 517.

oslawao na izvore iz pre svega crkvene literature koje je prevodio nasrpski. Nije iskqueno da neto slino vai i kada je re o wegovimstihovima, i da u tom sluaju poreklo analiziranih slika u Sterijinojpesmi Despot ura Brankovi " treba da pomerimo daqe u pro-lost. Ovo je veoma zanimqivo pitawe; istraivawa uticaja starijesrpske kwievnosti bi verovatno dala i druge korisne nalaze za ana-lizu Sterijinog pesnitva.

Za razliku od pesama Na smrt jednog s uma siaveg" i Gro-bqe", u pesmi Despot ura Brankovi ", pesimistiki zakquak sekoriguje jednim obratom u kojem bismo mogli da vidimo odseve hri-anskih uverewa. Slavu i sjajnost" mogue je postii dobrim delima,i jedino ona oveku pruaju izglede na venost:

Jedna dobra dela iz blatnoga diu se groba;I u anelskom stvoru k prestolu venog lete;

Primaju nagrade tu, i sjajno vraaju s' dole,Da i na zemqi jot spomenom ive dugim.

Prestol venog" i aneoska oblija u kojima se tom prestolu upu-uju dobra dela, predstava nagrade za dobroinstvo, sve to bi u izvesnojmeri moglo da se razume kao inspirisano, ako ne i kao pripadno kruguhrianskih predstava. Ali ne bi trebalo prenaglaavati hrianskudimenziju smisla ovih stihova. Ono to se uspiwe ka venom prestoluviweg, nije dua ovekova, nego wegova dobra dela; veni ivot, re-ena nagrada" dobrom delu, nije prikazano kao nastavqawe egzistenci-je pod okriqem boanstva, nego kao dug spomen" na dobra dela na ze-mqi", dakle trajawe u mediju seawa, trajawe u uspomenama buduih ge-neracija. U krajwoj liniji, venost koju naveuju ovi Sterijini sti-hovi, venost dobrih dela, ovozemaqska je venost, venost do koje do-pire moralno vaqan in i uinak, pre nego akteri tog ina. Konano,ne smemo da previdimo jednu vanu nijansu u znaewu: venost u ovompogledu je limitirana venost, venost samo u smislu dugog trajawa. Totrajawe, dodue, see neuporedivo preko granica individualnog ivo-ta, i postaje ona venost koja nas neminovno vraa na zavrni stih pe-sme Spomen putovawa po doqnim predelima Dunava":

Kratak je ivot ko san, dela su veita tek.

Jednu varijaciju tog stava nalazimo i u prigodici pisanoj povodomsmrti Sterijinog prijateqa Antonija Arnota. Slinost predstava uovoj pesmi i predstava pesama Na smrt jednog s uma siaveg" iGrobqe" prua jo neke sugestije. Poto je prva verzija pesme posve-ene Arnotu objavqena 1841. godine, dakle vie od jedne decenije preprvih verzija dveju analiziranih Sterijinih grobqanskih pesama" (obesu objavqene 1852), smemo da zakquimo o dugom razvijawu prvobitnih,isprva samo naznaenih motiva. U pesmi Antoniju Arnotu" nalaze sesledei stihovi (navodimo prema verziji u Davorju, koja se unekolikorazlikuje od verzije iz 1841):

25

U grobnici nema patwe,Nema crne boqe,

Al' ni uvstva onde nema,Ni slobodne voqe.

Pesma se okonava stihovima:

Jedan venac dobri delaS kitni svoji klasi,

Due neg' stolp MavzolejaGrob vrsnoga krasi.

Opaska da u grobu nema ni patwe ni uvstva razvie se kasnije udugi niz paralelnih stihova o ivotnim darovima i nedaama iz pesmeNa smrt jednog s uma siaveg", dok e stihovi o dugom trajawu do-brih dela pronai odjek u zavrnim stihovima pesme Grobqe". Uistom kquu treba razumeti i stihove iz Nadgrobija" Pavla Ars. Po-povia: Vrat' se natrag, u poqe / Srpska kwitva hvalna. / Tu e wegaviditi / Besamrtno iva.

Pripadaju li ove predstave krugu predstava hrianskog porekla?ini nam se da nije tako. Izrazi prestol venog" i anelski stvor"iz pesme Grobqe" samo su jezike forme koje asociraju na hrianskepredstave; ali prestol venog" se moe pojaviti i u okviru paganskogpogleda na svet (recimo stoikog panteizma), a pogotovu aneoska for-ma u kojima se dobra dela uspiwu ka nebu, teko moe da se razume kaohrianski inspirisana. Besamrtni" ivot isto tako se vidi samona simbolikom planu, na poqu srpska kwitva hvalna".

Kod Sterije je uopte relativno malo stihova i slika koje bismomogli pouzdano da poveemo sa biblijskim podtekstom, a i tada u obzirdolaze preteno starozavetni tekstovi. Tako, na primer, parafrazaslike iz 39. Psalma Davidovog je stih iz pesme ovek": S pedi ivotamerom, tewom od sebe vei. U pesmi Turci", iz korpusa pesama kojesu ule u drugu ast" Davorja, na samom kraju, nalazi se stih kojipredstavqa biblijski citat (Serce sozidi isto, i duh prav v utrobje,tvore; Psalmi Davidovi, 50, 12), iji odjek se uje i u stihovima iz pe-sme Davorje na poqu Kosovu":

Hoe vene zadubine?U prsima crkvu zidaj,I sa eqa pohot skidaj,I utvrdi srce isto.

Moda na neku novozavetnu epizodu aludira ono

Neka odstupe 'jelici neverni',

iz jedne od pesama koje Sterija prevodi iz Horacija, utoliko pre tose oni neverni" pomiwu unutar citata.

26

Predstave o nestalnosti i prolaznosti ovekovog ivota u mnogimSterijinim pesmama takoe bi se mogle povezati sa biblijskim podtek-stom, mada se za wih mogu nai i uporediva mesta kod antikih pisaca.U tom kquu je Miron Flaar analizirao upravo pesme Na smrt jed-nog s uma siaveg" i Grobqe",11 pokazavi duboku srodnost predsta-va aktiviranih u tim pesmama sa idejama filozofije stoika, posebnorimskog stoiara Seneke. Wegovi nalazi zasluuju da im posvetimo vi-e pawe.

Seneka je, u spisu O gnevu (spisu za koji sasvim pouzdano znamo daga je Sterija poznavao, jer ga u ironijskom kquu pomiwe u predgovoruRomanu bez romana) i drugim delima, zastupao stoiku teoriju odvraa-wa od afekata, od strasti (bestrae, beuvstvije", gr. pveia).Po stoicima, afekti (pvh) su veoma burni pokreti u ovekovoj dui;poto je po stoikom shvatawu ovek odreen svojom racionalnom pri-rodom, ovi afekti predstavqaju iracionalno kretawe protivno qudskojprirodi i stoga ih treba iskorewivati.12 U pesmama Na smrt jednog suma siaveg" i Grobqe", ali i u mnogim drugim Sterijinim pesma-ma, strastima (afektima) pripisuje se negativna moralna vrednost,strasti se optuuju za rav ishod ovekovih nastojawa, a u pesmi Nasmrt jednog s uma siaveg" uvodi se slika mudraca, koji ostaje spoko-jan i u trenucima kada druge qude neumitno savladavaju afekti, t. j.uvstva":

Pri skorbnom tvoje pogrebu majke,Gdi srodnika tuae glas,

Ti si bez suza, spokojan ostao,Svakom mudracu obraz.

Posledwi stih je zagonetan i zahteva interpretativni napor. Kakoto jedan slaboumnik moe da bude svakom mudracu obraz"? Sterija naovom mestu barata predstavom stoikog mudraca koji je uspeo da savladasvoje afekte i sauva spokojstvo due. Istina, to se za s uma siavegiz pesme ne moe rei, jer on ne savladava afekte, nego ih naprostonema, ali Sterija ga uostalom i ne naziva mudracem, nego samo kae daodaje sliku (obraz") mudraca. Taj odnos bi bio u saglasju sa onim togovori Seneka uporeujui stoiki ideal mudraca sa idealom oblikova-nim u okviru kinike kole: stoiki mudrac pobeuje svaku tegobu, aonaj drugi je ak i ne osea.13 I u analizi pesme Grobqe" Flaar po-kazuje da Sterijini stihovi izraavaju ideje upadqivo sline Seneki-nima; to se odnosi na nabrajawe vrsta nedaa koje pogaaju oveka iizazivaju u wemu strah, kao jedan posebno negativan i tetan afekat.Po Seneki, strahuje se, na prvom mestu, od oskudice i nematine, za-tim od bolesti, i na kraju i najvie, strahuje se od onoga to nam na-silno ine qudi moniji od nas.14

27

11 M. Flaar, Studije o Steriji, Beograd 1988, str. 419455.12 F. Koplston, Istorija filozofije. Grka i Rim, Beograd 1988, str. 437438; 466469; M.

Flaar, Studije o Steriji, str. 429431.13 M. Flaar, Studije o Steriji, str. 432.14 Isto, str. 4367.

U Sterijinoj pesmi, na ovekovu sreu pogubno deluju bolesti ra-zne", strasti slepoa", nesitost eqa", lakomo srce", ali i me-te i buna" u kojima vrli se gaze, zlost i porok vlada". Stoiki in-ventar stawa i zbivawa koji u qudima izaziva strah ponovqen je u ovojpesmi itavim nizom pesnikih figura. Da izmeu Senekine (t. j. sto-ike) filozofije morala, wenog optuivawa afekata i zahteva za wi-hovim suzbijawem, i ideala mudraca koji postie stawe bestraa sajedne, i Sterijine poezije sa druge strane, postoji vie nego sluajnopodudarawe motiva i termina, vidimo po tome to i u drugoj analizi-ranoj pesmi (Na smrt jednog s uma siaveg") pronalazimo, u pone-to izmewenim slikama, isti inventar izazivaa straha: quta streladumana silni", lakomost gladna", alost, patwa, bolest razna",eqa k slavi", tavnice tuga i zled"

Strasti se vie puta optuuju i u pesmi koja bi i naslovom i sa-drajem trebalo da je meu najvanijima za Sterijino poimawe oveko-ve prirode, u pesmi ovek" (Vrtlogom strasti ovek nema stanitanigdi; Strastima nadvikan ne uje s' razuma glas, Odbi zalaz i strast,ukazae s' anela lice). Tvrdwa o odjecima stoike etike koncepcijeodvraawa od afekata u Sterijinim pesmama dobija na uverqivosti, akoobratimo pawu na to da je Sterija, mewajui za izdawe Davorja u poje-dinim detaqima tekstove pesama objavqenih ranije u periodici, na ne-koliko mesta unosio pojmove strast", uvstvo" i srodne pojmove kojise odnose na afekte, pripisujui im znaajnu motivacionu ulogu, aliih istovremeno negativno vrednujui kao motive koji ovekovo delawedovode do ravih ishoda. Tako su, recimo, u baladi Milan i Bojana"45. i 46. stih glasili, u verziji koja je bila objavqena 1843. u Podu-navki" Tugom svladan me' valove / Me' svirepe baca se,15 dok u Davor-ju stoji uvstvom svladan me' valove / Me' svirepe baca se. U pesmiSpomen Vidova dana", objavqenoj u Golubici" 1841. i Srbskom na-rodnom listu" 1842, 18. stih glasi Silno tutwi groma zvuk, dok je u Da-vorju to Kotrqa se strasti smet; u istoj pesmi, 35. stih je glasio Sveporui sudbe vlast, a u Davorju Sterija stih prepravqa u Sve razdorasrui vlast; 118. stih glasio je Gdi s' neznawa rui splet, a u Davorjuglasi Gdi s' gluposti rui splet. Sterijino postupawe ovde oiglednonije bilo sluajno i proizvoqno, nego sistematsko. On svesno bira iz-raze koji e moralistiki napon wegovih pesama uskladiti sa stoikometikom koncepcijom.

Ove izmene, kao i redovno pridavawe negativne vrednosti stra-stima i uvstvima u pesmama Davorja, svedoe o sistematskom Steriji-nom nastojawu da se u najoptijim pitawima morala i ovekove priro-de dri uewa formulisanog kod grkih i rimskih stoiara. Glavniautoritet Davorja, Horacije, sam je bio eklektik koji se u formulisawu

28

15 Podatke o razlikama u verzijama pesama uzimamo iz komentara M. Matickog uzwegovo izdawe Davorja (Vrac 1993), str. 154180, a naznake o izmewenim pesmama i tu-maewe po kojem su izmewene verzije upadqivo sline stoikom uewu o strastima preu-zimamo od Flaara (Studije o Steriji, str. 367. i d.)

moralnih saveta oslawao delimino na stoiku, a delimino na epiku-rejsku kolu, unutar koje je razvijen jedan pojam slian stoikoj pve-ia, ali ne identian woj; to je pojam taraza, nepomuenost due, ko-ja je ve sama po sebi shvaena kao vrlina, a wena vrednost je utolikovea, ukoliko vie izaziva prijatnost i (pre svega intelektualno) za-dovoqstvo.

Kojem od ova dva nalaza o moguim uticajima na krug ideja Steriji-nih pesama Na smrt jednog s uma siaveg" i Grobqe" (i Sterijinepoezije u celini) treba da poklonimo vee poverewe? Flaarevom uka-zivawu na srodnost sa idejama stoike filozofije, za koje su kao po-srednik posluili spisi rimskog filozofa Seneke, ili ivkovievojsugestiji o motivskoj i izraajnoj srodnosti sa spevom protestantskogpastora Edvarda Janga? Jasno je da ne mogu biti prihvaene obe sugesti-je u isti mah, ak i kada bi srodnost etikih ishodita stoicizma ihrianstva bila vea nego to u stvari jeste. S obzirom na celinuiznetih argumenata, kao i na ono to znamo o Sterijinim klasici-stikim poetikim opredeqewima i odreenim slinim pojedinostimakoje Steriju veu sa starijom srpskom kwievnou, smatramo da je upravu Flaar, koji svoju tezu potkrepquje, osim tematsko-motivskimslinostima, i filolokim dokazima u uem smislu, dok nam ivko-vievo nastojawe da na osnovu tematsko-motivske slinosti i srodnihraspoloewa koje izraavaju Jang u svom spevu a Sterija u grobqan-skim" pesmama, kao i popularnosti britanskog pisca u irim evrop-skim okvirima, zakqui o wegovom moguem uticaju na srpskog pesnika,izgleda slabije utemeqeno. Znamo da je Sterija itao Seneku, i da sepozivao na wegovo glavno delo o suzbijawu afekata (spis O gnevu), a neznamo pouzdano da li je itao Janga.16 U tekstu nekoliko vanih Steri-jinih pesama i to, vano je naglasiti, upravo onih pesama na koje sekao mogua svedoanstva o Jangovom uticaju na Steriju pozivao ivko-vi nali smo, sledei u mnogim detaqima Flaareve podrobneanalize, znaajne potvrde o srodnosti ideja izraenih u pesmama saidejama stoike filozofije morala.

Smatramo, osim toga, da postoje korenite razlike u osnovnim kon-cepcijama hrianskog pogleda na ovekov ivot, wegovu nestalnost ikratkou, i pogleda koje izraavaju Sterijine pesme. Slinost sa Jan-gom je samo povrinska i sporedna (tie se slinih motiva i izrae-nih raspoloewa), dok je srodnost sa Senekom izrazitija i tie se za-stupanih osnovnih ideja o ovekovoj prirodi i moralistikih sugesti-

29

16 O Sterijinoj lektiri inae znamo mawe nego to bismo eleli. Sterija u neko-liko navrata, najee u programskim i polemikim tekstovima, nabraja imena stranihpisaca koje ceni i preporuuje kao uzore onovremenim srpskim piscima i koje je sigurnopoznavao. Sterijina, navodno veoma bogata, privatna biblioteka ubrzo posle wegove smr-ti 1856. je rasparana (M. Jovanovi, Neto o linoj biblioteci Jovana Sterije Popovi-a, Bibliotekar 4/, str. 406407). M. Tokin (Kwiniar 1718/1956) i M. ivanov(Sterija i bibliotekarstvo, u: Sterija i kwiga; Novi Sad Beograd 1981, str. 3352)uspevaju da rekonstruiu spisak od 17 kwiga za koje su ustanovili da ih je Sterija pose-dovao. Najvei deo biblioteke je odnet kwiaru Vetlu u Temivaru, koji je kwige prodao.

ja, to je, posebno u vrsti pesnitva kojoj pripada i Sterijino Davor-je, od mnogo veeg znaaja. Kada bi se problem veza i moguih uticajapostavio neto ire, i kada bi se povela re o tragovima predroman-tiarskih stremqewa kod Sterije, oni bi se, pre nego u grobqanskimpesmama, mogli pronai u Sterijinoj jedinoj baladi Milan i Bojana",ili u ditirambinoj odi Na prirodu (1830)" u pesmama u kojimaSterija veoma ivo slika prirodu, odnosno prirodne pojave.

Zakquci koje smo izneli reflektuju se i na negativan odgovor napitawe kojim smo otvorili svoja razmatrawa: da li je pesnik Davorjahrianski pesnik. Zanimqivo je da naa analiza teksta Sterijinihpesama s obzirom na dve konkurentne sugestije o moguim izvorimauticaja (Jang, odnosno stoici), dolazi do rezultata veoma srodnih oni-ma do kojih se dolo u pomenutom Jerotievom religiozno-psiholo-kom portretisawu Sterije: dok Edvard Jang pronalazi izlaz iz su-mornosti ivota verom u onostrano, Sterija ovakvu isceliteqsku movere nije nikada upoznao".17 Po Jerotiu, Sterija je umesto vere iza-brao razum, umesto nade sumwu i umesto qubavi usamqenost".18

Sterija nam se u poeziji Davorja ukazuje kao prosvetiteqski mora-list, koji se u krugu svojih predstava inspirie i oslawa na shvatawaantikih autora, klasicist koji iz antike literature ne prima samonaela o formi, niti samo tematsko-motivski i simboliki materijali stilska sredstva, koji ga osposobqavaju da uestvuje u internacional-noj simbolikoj razmeni svoga vremena, nego i neto mnogo vie odtoga: ideje i predstave klasine antike, antiki duh.

Dodatno potkrepqewe tog zakquka potraiemo u analizi nekihdrugih Sterijinih pesama. U pesmi Spomen Vidova dana", u kojoj, kakoje primeeno, Sterija mewa nekoliko izraza, a tako promeweni izrazivie odgovaraju koncepcijama stoike filozofije, pojavquju se perso-nifikovana sudbina (ak: sudba mati") i Genij, duh naroda, kao wenglasnik. Na viezemnom prestolu" stoluje sudba, i mada se viwi unekoliko stihova pomiwe i priziva, Srbqi dodir imaju samo sa sudbi-nom i svojim Genijem. Odjek klasicistikih konvencija, verovatno, teki ova pesma, u kojoj je Sterija uspeo da viestruko mewa ritam stihova,da ponudi upeatqive slike kola sree", kao i da u pesmu koja temati-zuje prekretniku taku srpske istorije, utka i opte ideje o oveku,blia je antikom nego hrianskom duhu. U pesmi emo nai odjekeomiqenih Sterijinih tema, a vredi se osvrnuti na varijacije nekihwegovih posebno uspelih slika. Tako, recimo, stihovi U prsima svakinosi / Svoje sudbe gorki klas iz ove pesme, ija je prva verzija objavqena1841, postaju u pesmi Spomen putovawa po doqnim predelima Duna-va", objavqenoj prvi put 1845. Al' u prsima svak' trulea usev nosi.Za propast Srba optuuju se vrada" i nevera", razdor i nesloga", asudba svoje obraawe okonava koji kao da pripada nekom prosvetiteq-

30

17 V. Jeroti, nav. delo, str. 372.18 Isto, str. 373.

skom programu: Svet razuma poitujte, / Da poznate sree cvet, / Tek jeonde prava srea / Gdi s' gluposti rui splet (u prvoj verziji, podseti-mo se, umesto gluposti" stajalo je neznawa"). Personifikovana sudbi-na (sudba mati") pojavquje se i u pesmi Srpski narod i wegova sud-bina", a ovde je i Srbija personifikovana ko bogiwa sveta". Strast,nesloga, razdor, takoe se redom nabrajaju kao uzroci srpske propasti,a posebno se, i to vie puta u pesmi, optuuje strast kao izvor zabludei greha, i kao uzronik propasti. I ovde je na delu krug predstava sto-ike filozofije, sa wenim shvatawem sudbine kao neumitnog prirod-nog toka kojem se ovek mora prilagoditi (ideal da se ivi u skladu saprirodom, kao najvaniji stoiki moralni imperativ, tie se racio-nalnog sagledavawa nunog kretawa u svetu i mudrog prilagoavawatom kretawu), kao i zahtevom za postizawem bestraa. Izriito tajzahtev Sterija iskazuje u pesmi Spomenak" (namewenoj drugoj kwiziDavorja):

Molite, strasti, to kao vetri silniGluposti preke razmeete pra.

Strasti da zamuknu, a do rei da dou razbor i um, zahteva Steri-jina moralistiko-prosvetiteqska tendencija. Iz empirijskog uvida dato nije ostvareno, kombinovanog sa uverewem da se istorija ponavqa, ida je zato verovatno neostvarivo, rodila se Sterijina rezignacija, awegova pesimistika shvatawa ovekove prirode sve vie su dobijalana snazi.

Taj ishod je najdubqe povezan sa Sterijinim duhovnim polazitem.Kada bi se, u nekoj zamiqenoj logikoj utakmici, poredile razliiteopte koncepcije o oveku i wegovom mestu u svetu i istoriji, ispo-stavilo bi se da hrianska koncepcija poseduje jedno veliko formal-no preimustvo. Naime, za razliku od isto etikih koncepcija, kojeak ni u svojim najstroim oblicima ne mogu da dou do pouzdanog ute-meqewa, ili moraju da ga trae, u krajwoj liniji, u neem onostranom,da bi hrianin potvrdio istinitost svog osnovnog stava, dovoqno jeda pokae jedan jedini sluaj, jedan jedini primer pobede ivota nadsmru. I on e bez okoliawa pokazati Hristov primer. Poenta je utome to je istinitost tog primera neto to je za hrianina samopo sebi izvan sumwe: to je osnovni sadraj wegove vere. Hrianin je,prema tome, u formalnom pogledu uvek u pravu, od samog poetka je upravu. To wegovo pravo trai odricawe od racionalnih argumenata iskok u veru. Oni neverni" e se odati i propasti. Meutim, za onogako ima previe poverewa u racionalno, kao to je to bio sluaj saSterijom, takva vera nije mogua. Isuvie esto se kod Sterije glavnomoralno pitawe svodi na dilemu Da li i kako da budem dobar", i natako formulisano pitawe mogua su oba odgovora, i potvrdan i odre-an, odnosno, u sluaju potvrdnog odgovora, mogu se dati putokazi u vi-du niza praktinih saveta. To to u istoriji ovekovog miqewa imaveoma malo primera odrenog odgovora na ovo pitawe znai samo da je

31

qudima veoma stalo do toga da sami sebe shvate i prikau kao dobre, dote mere da e biti spremni da na najrazliitije naine mewaju pred-stave o sadraju onoga biti dobar". Ali, ako promenimo formulacijupitawa, i postavimo ga kao Zato da budem dobar", pred nama se otva-raju dubine i visine ovekovog miqewa o sebi samome. Sterija je kat-kad bio dorastao tim dimenzijama.

Saa Radoji

IS THE POET OF DAVORJE A CHRISTIAN POET?

S u m m a r y

In this paper the author analyses relation of Jovan Sterija Popovic's poetry to-wards philosophical and ethical ideas of Christianity and stoicism. About that, the inter-pretation of Dragia ivkovi's about possible influence of British writer E. Young onpoetry of Sterija's Davorje is examinating especially on his gravely" poems.

There are facts about that the poet of Davorje is much closer to antique (stoical)then Christian ideas. Sterija appears as enlightening moralist, who inspires and relieshimself in a circle of his meanings on the understandings of antique authors, classicistwho from antique literature doesn't receive only principles about form, nor only thema-tic-motivical and symbolical material and stylish means, then much more: ideas andmeanings of classical antique, antique spirit.

32

UDC 821.163.41-992.09 Kalik S.821.163.41-992.09 Nui B.821.163.41-95

PUTOPISNA MAKEDONIJASPIRE KALIKA I BRANISLAVA NUIA

Goran Maksimovi

SAETAK: U prvom dijelu ogleda analiziran je putopi-sni postupak Spire Kalika u kwizi Iz Beograda u Solun i Sko-pqe s Beogradskim pevakim drutvom (1894). Ukazano je na tridominantna narativna obiqeja wegove proze: putnike bi-qeke u formi izvjetaja o sedmodnevnoj turneji Beogradskogpevakog drutva u Solunu i Skopqu u qeto 1894. godine, monoloke lirske digresije i meditacije, podstaknute prirod-nim qepotama i graevinama, koje je pisac posmatrao prili-kom putovawa, putopisne opservacije o qudima, podnebqimai gradovima, istorijske reminiscencije, predawa o mjestima,dokumentovane studije o stanovnitvu, koje su propraene ifotografijama prirodnih qepota i znamenitih graevina.

U drugom dijelu ogleda analizirane su osobenosti Nui-evog umjetnikog postupka u kwizi Kraj obala Ohridskog jezera(1894). Ukazano je na putnike opservacije, utiske i zapaawa,na istorijske i arheoloke reminiscencije, etnografska i ge-ografska istraivawa, te na ispisivawe privredno-ekonomskestudije ovoga podnebqa. U kwigu su ukquene i mnogobrojne le-gende, narodna vjerovawa i predawa, a cijelo zavrno poglavqeposveeno je traginoj prii iz neposredne prolosti o hri-anki Tauli i Turinu Xeladin-begu. U radu su uporeeneumjetnike bliskosti i razlike ovoga zapisa i kasnije Nui-eve umjetnike pripovijetke Taula (1902).

KQUNE RIJEI: Spira Kalik, Beogradsko pevako dru-tvo, putnike beleke", putopis, naracija, monolog, deskrip-cija, Makedonija, Vardar, Solun, Skopqe, Vrawe, BranislavNui, Ohridsko jezero, Ohrid, Pelagonija, legenda, predawe,anrovski sinkretizam, etnografija, istorija, geografija, pri-vreda, Taula pria iz prolosti

Obnovqena interesovawa srpskih putopisaca za prostore Makedo-nije naroito postaju intenzivna poslije Srpsko-turskih ratova 187677. godine i Berlinskog kongresa odranog sredinom naredne, 1878. go-dine. Poslije osloboewa od Turaka i prisajediwewa srpskoj maticijunog Pomoravqa i velikih gradova june Srbije, kao to su Ni,

Leskovac i Vrawe, na Makedoniju se i na Povardarje, kao i na Kosovoi cijelu Staru Srbiju, u tadawem nacionalnom i patriotskom zanosugledalo kao na dijelove porobqenog i neosloboenog Srpstva. Zahvaqu-jui tome ovi prostori su postali pravi izazov za putovawa i putnikezapise srpskih pisaca i wihova svjedoewa o zemqi, qudima, podnebqui jeziku, sve do poetka Balkanskih ratova 1912. godine. Dva takva puto-pisa izdvajamo kao veoma znaajna i dragocjena za oblikovawe umjetni-ke, putopisne slike makedonskog podnebqa: kwigu Spire Kalika Iz Be-ograda u Solun i Skopqe s Beogradskim pevakim drutvom (1894) i Bra-nislava Nuia Kraj obala Ohridskog jezera (1894).

1. Sve to danas moemo rei o uenom Dubrovaninu Spiri Ka-liku nalazi se na poutjelim i prawavim stranicama kwiga i aso-pisa HH vijeka, a zapretano je dubokim zaboravom i nemarom savreme-nog doba prema znamenitim i vrijednim qudima iz nae prolosti.Rodio se u srpskoj graanskoj porodici u Dubrovniku sredinom 1858.godine. U rodnom gradu je zavrio osnovnu kolu i gimnaziju, a od1876. godine studirao je klasinu filologiju u Beu (187678) i Gracu(187879). Po zavretku studija radio je najprije kao uiteq u Graan-skoj koli u Dubrovniku (187982), da bi potom preao u Srbiju islubovao kao nastavnik gimnazije u Niu (188289), gdje je zajedno saStevanom Sremcem i ivanom ivanoviem prosvetno i kulturno uz-dizao ovaj tek osloboeni grad. Od naroitog znaaja bila je wegovauloga u osnivawu Narodnog pozorita u Niu 1887. godine. Srpsko dr-avqanstvo Spira Kalik je dobio 1887. godine. Potom je radio kaoprofesor gimnazije u Kragujevcu (188990) i Kruevcu (189192), dabi od 1892. godine, istovremeno kad i Stevan Sremac iz Nia, preaou Beograd i postao profesor Prve beogradske gimnazije, sve do oboqe-wa od izofrenije i prerane smrti u duevnoj bolnici u Trstu 1909.godine.

Za Kalika slobodno moemo rei da je bio poliglota i odlianznalac jezika, jer je govorio grki, latinski, wemaki, francuski iitalijanski, a prevodio je s latinskog i italijanskog jezika. Zahvaquju-i tome, honorarno je predavao francuski jezik u Vojnoj akademiji uBeogradu (18951909), a preveo je i tri znamenite i rado itane kwigeonoga vremena, jednu istoriografsku raspravu, jedan uxbenik i jednoprozno beletristiko ostvarewe. Sa latinskog: ivot slavnih vojskovo-a od Kornelija Nepota (Beograd 1897), te sa italijanskog jezika: Srpskusintaksu Petra Budmana (Ni 1887, Beograd 1892, 1897, 1901) i Srce odEdmonda de Amiisa (Beograd 1895, 1901, 1911, 1922). Pored svega toga,izgleda da je posebna i najvea strast Spire Kalika bila muzika, po-sebno horsko pjevawe. Odmah po dolasku u Beograd ukquuje se u rad Be-ogradskog pevakog drutva, iji je tada poznati dirigent bio StevanStojanovi Mokrawac. Bio je najprije wegov potpredsednik (189396),a potom i predsednik (18971909). Naroito su bila poznata dva gosto-vawa toga drutva: jedno na proslavu godiwice Ivana Gundulia uDubrovniku 1893. godine, a drugo u Solunu i Skopqu 1894. godine.Upravo sa tog drugog putovawa su i nastale putnike beleke" Spire

34

Kalika Iz Beograda u Solun i Skopqe s Beogradskim pevakim drutvom,objavqene iste godine u Beogradu, u tampariji Petra K. Tanaskovia do Delijske esme".

U polemikom predgovoru, kojim nas Kalik uvodi u putnike be-leke" od Beograda do Soluna i Skopqa, iskazana je osnovna namjerapieva da u kwizi ukae na umjetniku i nacionalnu misiju Beograd-skog pevakog drutva, te da odgovori na besmislene palanake predra-sude o wegovom radu i prezriva ismijavawa i tobowe saaqewe, koji-ma su esto bili izloeni lanovi hora. Spira Kalik posveuje kwiguenskim lanicama Beogradskog pevakog drutva koje retkom istraj-nou i neobinom revnou pripomau napretku drutva i izvoewuwegovih rodoqubivih zamisli".1 Poslije toga ukazuje na aktivnostidrutva i dugorone ciqeve. Vjerno svojoj programskoj devizi Pesmomza Srpstvo" ovo drutvo je za nekoliko godina prelo unakrst cijeluSrbiju irei srpske pesme i izvodei ih u divnim i harmoninimkompozicijama naih najomiqenijih umetnika: Mokrawca, Marinkovi-a, Topalovia, Jenka, Havlasa itd." (). Docnije je pronijelo iste pje-sme u srpske krajeve izvan Srbije: u Mitrovicu i Novi Sad, u Dubrov-nik, na Cetiwe, u Solun i Skopqe. Da bi se, ohrabreno tim uspjenimgostovawima, odvailo i na pohode u Petu i Be da tamo pred obra-zovanom publikom dveju velikih svetskih metropola iznese srpske kom-pozicije i pokae, da Srbija i u toj grani umetnosti zauzima znatnomesto" ().

Spira Kalik ne eli daqe da ulazi u raspravu (jer to nije ciq we-gove kwige), o palanakom mentalitetu, o pogubnom crvu razdora", ko-ji podgriza sve srpske ustanove i kao demon ometa Srpstvo da smelo ireitelno koraa" putem umjetnikog napretka, koji svi kulturni na-rodi potuju i s najveom zainteresovanou prate i potpomau" ().To je osnovni razlog to u najveim varoima u unutrawosti ne op-staju pjevake druine, te se usled toga po naim selima ne uju lepootpevane srpske pesme, ni po naim crkvama skladno crkveno pevawe,koje zagreva duu pobonou i privlai poboni svet Bogu na moli-tvu" (). ta je tome krivo pita se autor putnikih beleaka" da meu naom inteligencijom ima vie qudi od rauna, nego qudi odsrca?" I ta je to to ih tjera da u sujetnom precewivawu svoga zna-wa i zanimawa potcewuju znawe i zanimawe drugih?" () Izbjegavaju-i daqu polemiku o navedenom problemu, Kalik mogui odgovor nudi uobliku pitawa: Da ne lei tome uzrok u naem pravcu obrazovawa inastave?" ().

Mada naznaka iz podnaslova kwige Iz Beograda u Solun i Skopqe sBeogradskim pevakim drutvom, da se radi o putnikim belekama",ukazuje na autorovu kwievnu nepretencioznost i skromnost, jasno jeda se radi o uspjeno osmiqenom putopisu, u kojem su zanimqivo

35

1 Spira Kalik, Iz Beograda u Solun i Skopqe s Beogradskim pevakim drutvom,Putnike beleke, tamparija Petra K. Tanaskovia do Delijske esme, Beograd 1894,str. 4. (Svi kasniji navodi uzeti su iz istog izdawa. Broj u zagradi nakon citiranog tek-sta oznaava preuzetu stranu).

opisani dogaaji sa pjevake turneje Beogradskog pevakog drutva, za-tim prostori June Srbije, Makedonije i Povardarja, te naroito zna-menitosti i qudi dva velika grada ovoga podnebqa, Soluna i Skopqa.Otuda je u kwievnom, putopisnom kazivawu Spire Kalika, mogue iz-dvojiti sqedee narativne postupke: prikazivawe sedmodnevnog pu-tovawa i turneje Beogradskog pevakog drutva u Solunu i Skopqu, toje i bila poetna namjera i ciq ove kwige, meditativne digresije uformi unutraweg monologa o prirodi, o graevinama, o istoriji, kojesu slike s putovawa budile u pievoj mati i svijesti, opis pod-nebqa i qudi sa uspjenim opservacijama prirode, sa legendama o mje-stima, sa panoramskim prikazima gradova, sa dokumentovanim popisi-ma wihovih iteqa, sa fotografijama znamenitih graevina i prirod-nih qepota.

U okviru prvog narativnog segmenta, posveenog prikazu sedmo-dnevnog putovawa Beogradskog pevakog drutva u Solun i Skopqe uqeto 1894. godine, dolazi do izraaja Kalikova umjenost voewa di-namine naracije i saete a efikasne opservacije horskih nastupa pje-vakog drutva u Solunu, Skopqu i Vrawu, a zatim i prikaza prostorai qudi na eqeznikom putu od Beograda do Vrawa i Skopqa, zatim do-linom Vardara preko Velesa i Demir-kapije, do Soluna, a potom i po-vratak od Soluna do Skopqa i Vrawa, preko Leskovca i Nia, do Beo-grada. Kalik, pri tome, naroito usmjerava pawu na prikaz qudi, kojisu ih doekivali, pratili i ugoavali na tome putovawu. Poput srp-skog konzula u Skopqu Todora Stankovia i vicekonzula Milojka Vese-linovia, zatim srpskih industrijalaca iz Soluna brae Alatini, srp-skog konzula u Solunu, Vasiqevia, trgovca Antonija Jaku, solunskogsrpskog uiteqa Vuka Ivania i slino.

Putovawe vozom kroz prostore neosloboenog Srpstva, kako se tadau jo uvijek ivom patriotskom zanosu poslije 1878. godine govoriloza Makedoniju, podstie autora putnikih beleaka" na raznovrsnereminiscencije o istoriji, o savremenim danima i sudbini srpskognaroda u Povardarju, o pogubnom politikom stranarewu u Srbiji inedovoqnoj prosvetnoj brizi za podizawe srpskih kola na prostorimatadawe Turske. U tim putopisnim segmentima dominira izlagawe uformi unutraweg monologa, a dijelovi u kojima Kalik u vedroj noimeditira o nebu i zvijezdama, o moru u Egejskom zalivu u Solunu islino, prerastaju u lirsku prozu i uspjenu poetizaciju prostora, ko-ji upuuju na nesumwivi a potisnuti piev pjesniki talenat.

Trei narativni postupak, u kojem su izloene putopisne opserva-cije June Srbije sa Vrawem, Makedonije sa Skopqem i egejskog Povar-darja sa Solunom, sa izlagawem legendi o pojedinim lokalitetima (kaoto je predawe o Mominom kamenu u Grdelikoj klisuri, koje Kalik ka-zuje znatieqnim saputnicama iz pjevakog drutva), sa odlinim opi-sima vardarske kotline, meu kojima dominira prikaz Velesa i De-mir-kapije, sa panoramskim opisima Soluna, a potom i Skopqa, to jepropraeno i odabranim fotografijama koje znaajno obogauju putopi-sni doivqaj (Demir kapija na Vardaru, Trijumfalna kapija u Solunu,

36

solunska arija), sa nenametqivim podacima o broju stanovnika, na-cionalnom sastavu, kolama i zanimawu naroda, najblii je putopi-snom postupku u uem smislu i najizrazitije pokazuje piev kwiev-ni talenat.

Putovawe vozom budi u piscu putnikih beleaka" razliite uspo-mene i razmiqawa. Podsjea ga na predjele Dalmacije, u kojoj je pje-vako drutvo prethodne godine boravilo, a ozvezdano nebo koje posma-tra sa prozora kupea podstie u wemu pjesniku egzaltaciju i nacio-nalni zanos: Oh! lepo li si, srpsko nebo, bilo da si nad Srbijom, bi-lo da si nad Dalmacijom ili Maedonijom, bilo da si nad Bosnom, bi-lo da te sunce obasjava, bilo da te mesec rasvetquje, ti si doista bo-anstveno delo!" (34). Patriotska osjeawa, nacionalna i kulturnamisija Beogradskog pevakog drutva u neosloboenim srpskim krajevi-ma, neminovno nameu razmiqawa i o srpskoj neslozi, o partijskimrazmiricama i netrpeqivosti, koja daje neprijateqima snage da nas sa-vladaju i potiskuju i tamo gdje su neuporedivo slabiji od srpskog naro-da. Spira Kalik se zato u svojim putnikim meditacijama i pita zatocio srpski narod nije opijen ovom vrstom arkog rodoqubqa koje krasilanove Beogradskog pevakog drutva, a Srbiju vidi kao luu Srpstva,koja mora da bdi, da se ne utuli plam rodoqubqa u srcima neosloboe-ne brae tvoje, ti si Vestalka Srpstva, i kao to je Vestalkama smrtpretila, ako se vatra ugasi, tako smrt i tebi preti, ako srpska srcaprestanu biti za tobom" (5).

Iz takvog uzvienog raspoloewa pisca beleaka" je razbudiodolazak u Ni i prvo razoarawe. Na eqeznikoj stanici, u gradu gdjeje godinama radio kao profesor gimnazije, putnike su doekali lanoviJevrejskog pevakog drutva, ali nikoga nije bilo iz nikog pjevakogdrutva Branko". Spiru Kalika to zbuwuje i u nevjerici se prisjeakako su ih na velianstven nain u toku prologodiweg putovawa uDubrovnik, du pruge od Zemuna do Rijeke, doekivala pjevaka drutvada im sa svojim zastavama i pjesmama poele srean put, a ovdje u Sr-biji vladale su apatija i nezainteresovanost.

Nastavak putovawa i prolazak kroz predjele romantine Grdeli-ke klisure", susret sa Mominim kamenom", kao velianstvenim spo-menikom prirode, koji podsjea pisca i na predawe o postanku tog lo-kaliteta koje je itao u Milievievoj Kraqevini Srbiji, a zatim i li-jep doek u Vrawu i ugovarawe horskog nastupa u ovom gradu, poslijepovratka iz Soluna i Skopqa, znatno popravqaju prethodne sumorneutiske putnika koje su ponijeli iz Nia.

Poslije uspjeno prebroenih nesporazuma sa turskim carinici-ma na granici u Zibevu, zbog nepovjerewa i podozrewa prema notnimkwigama koje je pjevako drutvo nosilo, ili prema kwigama koje su ra-di zabave nosili pojedini putnici (Kalik pomiwe pjesme MilutinaIlia koje su bile u lijepom povezu i time dodatno podstakle sumwucarinika), ulazak u Makedoniju i prvo veliko naseqe Kumanovo, puto-pisac saeto opisuje u formi izvjetaja o broju stanovnika, nacional-noj i vjerskoj zastupqenosti, te stawu srpskih osnovnih kola, to ja-

37

sno upuuje da se prethodno dobro informisao i pripremio neophodnugrau za pisawe putnikih beleaka".

Mada je u Skopqu doek Beogradskog pevakog drutva bio izuzetnoprisan, zahvaqujui trudu generalnog srpskog konzula Todora Stanko-via i vicekonzula Milojka Veselinovia, Kalik hotimino odlaeopirnije pisawe o ovom gradu za kasnije, kada se poslije povratka izSoluna budu smjestili u wemu i odrali ugovoreni koncert. Daqe put-nike zapise i pawu pisac posveuje Vardaru, kao najveoj prirodnojznamenitosti Makedonije i najqepoj rijeci Balkanskog poluostrva:Jedan moj drug uporedio je Vardar sa enom, primetivi da je udqivkao i ena, sad miran i tih, sad opet bujan i silovit, ali uvek lep iponosit" (19). Za najqepu varo na pruzi SkopqeSolun putopisacproglaava Veles, a poto se ukratko osvrnuo na wegovo vizantijskoporijeklo (zvao se nekada Vilasora), detaqno opisuje divni poloaj, ka-kav se rijetko via: Lei na stranama dva velika gola brda, kroz kojeprotie Vardar i deli varo na dva dela, spojena meu sobom mostovi-ma. Kue dopiru do polovine ovih golih brda i sve su sazidane u tur-skom stilu i veim delom iarane. Voz prolazi sredinom varoi krozsame ulice, stanica je udaqena od Velesa jedno po asa" (20). Na eqe-znikoj stanici u Velesu, kroz razgovor sa djeakom od kojeg je kupiotestiju vode, Kalik se suoava sa posqedicama tada naglaene i upornevelikobugarske propagande u Makedoniji, koja je provoena kroz dobroorganizovanu mreu bugarskih kola. Kad je zapitao djeaka da li jeSrbin, ovaj mu je odgovorio da je Bugarin. Na dodatno pievo pitaweotkuda to kad govori srpski kao i on, odgovorio mu je: Takoj mi kazajauitel, da sum Blgarin, a tatko mi kae da sum Srbin, kak i on" (21).Prirodne qepote u dolini Vardara potpuno su okupile pawu putnika,da bi poslije nekoliko asova putovawa naili na jo veu prirodnuznamenitost, na velianstvenu Demir-kapiju", iji prosjek od stijena,koje su se savile nad Vardarom u obliku vrata", podsjea pisca na Si-evaku klisuru i na erdap. Izlazak iz klisure ukazuje i na klimatskeblagodeti june Makedonije, na mediteransko rastiwe, na smokve, namnogobrojna stabla dudova koji se weguju radi svilarstva i slino.

Dolazak u Solun, u prijepodnevnim asovima, poslije 25 sati na-pornog qetweg putovawa, oraspoloio je lanove Beogradskog pevakogdrutva, kako zbog lijepog doeka koji su im priredili otpravnik srp-skog konzulata Vasiqevi, a zatim i bogati srpski trgovci iz ovog gra-da (meu kojima pisac naroito izdvaja etvoricu brae Alatini, kojisu bili vlasnici pivare i fabrike leda u Solunu), tako i zbog udobnogsmjetaja u hotelu Imperijal", koji se nalazio na najqepem mjestu ugradu na samoj obali morskoj sa divnim izgledom na Solunski zaliv ina Olimp, koji lei na zapadu pomenutog zaliva" (28).

Susret Dubrovanina Spire Kalika sa morem budi u wemu uzvie-ne emocije, uspomene i oduevqewe, a zatim ga inspirie da oslikapovrinu zaliva u poslijepononim asovima: Popeh se u sobu iotvorih prozor, da se nadiem istoga morskoga vazduha, pre nego tolegnem. Mojim oima prui se impozantan prizor. Kia bee presta-

38

la a meseina rasteravi oblake sijae nad tihom povrinom morskomi obasjavae svojim srebrnim zracima iroki Solunski zaliv. Mrtvatiina vladae u prostoru, nikakvoga glasa sem potmuloga zujawa zri-kavaca i nonoga daha; nad uspavanom prirodom spustilo se bilo nekotajanstveno velianstvo. A more nikada mi se nije ono uinilo ve-lianstvenije od te veeri, ne znam da li je to bilo usled moga dobrogduevnoga raspoloewa ili usled toga, to ga davno nisam gledao, pasada sam tim vema uivao, kao to ovek uiva, kada se posle dugogarastanka nae opet sa svojim starim dobrim prijateqem. Sada se onoodmarae lavovskim odmorom; ni jedan vetri nije uznemiravao wegovuplavu povrinu, nije se uo ni jedan val, da se razbija o okolno stewe;izgledae kao ogledalo, u koje nebeski svod s uivawem ogleda svoju le-potu" (3233).

Sutrawi dan pisac i lanovi pjevakog drutva iskoristili suza upoznavawe znamenitosti Soluna. Najprije posjeuju Srpski konzu-lat, na kraju Marine, u najqepem dijelu Solunskog zaliva, a zatim suobili tursku ariju na ijem su se poetku i kraju nalazile dobroouvane antike trijumfalne kapije. Ona na jugozapadnoj strani je pri-padala caru Hadrijanu, a ona na sjeveroistonoj strani, ili na Var-dar-kapiji, bila je djelo dvojice konzula, Oktavijana i Antonija. CrkvaSvetog ora, koja je bila sazidana za vrijeme cara Konstantina, a ar-hitektonski znamenita zbog svog okrugloga oblika, bila je pretvorena uxamiju. Isto tako su bile pretvorene u xamije i starodrevne crkveSvete Paraskeve, crkva Dvanaest apostola i crkva Svetog Dimitrija,koje potiu iz devetog vijeka. Posebnu qepotu Soluna inila je morskaobala ili kej, poznata pod imenom Marina, koja se protee sve do dije-la varoi Paradiza ili Kalamarije, gdje su se nalazile najqepe boga-take kue i vile u Solunu. Kalik paqivo opisuje i divne kafane utom dijelu grada, meu kojima je bila najqepa Alhambra, a zatim izgradu Pozorita u k