GODINA 2006 BROJ 65-66 / CENA 40 SEK

KOSOVO: Balkansko bure baruta

KKOO ĆĆEE SSAAČČUUVVAATTII GGRRAAČČAANNIICCUU- UUSSTTAAVV IILLII PPOOLLIITTIIČČAARRII??KKOO ĆĆEE SSAAČČUUVVAATTII GGRRAAČČAANNIICCUU- UUSSTTAAVV IILLII PPOOLLIITTIIČČAARRII??

Nastavak razjedinjavanja i marginalizovanja dijaspore

destruktivan za Srbiju

novembar 2006. 2

SADRŽAJ

Poštanska adresa: Serbiska Folkets Röst, "Koreni", Box 145, 139 24 Värmdö, Sverige

Fax: +46 8 570 20 440; Telefon: +46 70 29 20 100E-mail redakcije: koreni@telia.comE-mail odgovornog urednika: janic@telia.comwww.koreni.net

LIST SRBA U RASEJANJUOsnivač i odgovorni urednik: Nikola JaniæGlavni urednik: Branimir DokiæPriprema za štampu: Vesna BoškovFotografija: Rade Preliæ

www.koreni.netPoštovani čitaoci, vaše komentare, mišljenja, pisma i stavove možete poslati

na e-mail adresu urednik@koreni.net

Nikola Janić: Samostalna ii nnedefinitivna SSrbija 3

Tanja Janković: Kratak ffitilj nna bbalkanskom bburetu bbaruta 5

Danijela Isailović: Koliko jje nnovi uustav ppromenio SSrbiju 10

Srđa Trifković: Ko kkontroliše HHaški ttribunal 12

Mirjana Milosavljević: Bitka zza ZZoranovo nnasleđe 14

Života Matić: Čovek kkoji jje llično ppoznavao RRatka MMladića 18

Marko Lopušina: Srbija ii NNATO - ood nneprijatelja ddo ssaveznika 19

Dimitri Sajms: Zaštita KKosova nna šštetu NNjujorka 23

Ivan Ninić: Sveti rratnici ii ttajne sslužbe 31

Goran Nikolić: Istine ii zzablude oo nnaseljavanju KKosova 32

Miroljub Javtić: Ko nna BBalkanu žželi uuništenje AAmerike 41

novembar 2006.3

Piše:Nikola Janić

Fond reči srpskih političara sveose maltene na ponavljanja da jeSrbija “slobodna demokratskadržava i da niko nema prava dase meša u njene unutrašnje

stvari“. Za mnoga važna pitanja po ze-mlju zakorače tri koraka napred, a zaneka, po državu egzistencijalna, tapka-ju u mestu. Primarna obaveza im je danam sačuvaju Kosovo, a stiče se utisakda na Kosmet ponekad gledaju kao naneku stvar izvan Srbije? Za razliku odnjih crnogorski premijer Milo Đukano-vić ovu srpsku pokrajinu izgleda da većsmatra samostalnom državom. Dolas-kom Čekua u zvaničnu posetu samosta-lnoj Crnoj Gori dijučerašnji „brat“ Đu-kanović jasno i glasno se deklarisao daje Kosovo država sa kojom njegova no-vonastala državica treba da ima dobresusetske odnose. Čak i bolje nego sa sta-rom i dugo godina od mnogih pomalosilovanom i dosta izakanom Srbijom.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koš-tunica rekao je pre desetak dana dve is-tine. Prva je da: „Ahtisari nije uspeo danapravi nijedan značajniji pomak kadaje reč o traženju održivog rešenja za Ko-sovo i Metohiju. Da je bilo mnogo sasta-naka u Beču i da nijedan od tih razgo-vora nije dao rezultate“, a druga da„Predstavnici međunarodne zajedniceznaju da je definitivan stav Srbije, kojiniko ne može promeniti, da je Kosovouvek bilo i zauvek ostaje sastavni i neo-tuđivi deo Srbije, jer je tako zapisano uPovelji UN i Ustavu Srbije“. Čudno dase konstantno zaboravlja da u Povelji is-tih UN nije bilo zapisano ni da se bivšaJugoslavija sme bombardovati, a narodu Srbiji danas i dalje umire od posledicatog višemsečnog bombardovanja. Za-strašujuće je i da se u matici ne prestajesa vređanjem inteligancije građana Sr-

bije i srpskog naroda koji već skoro de-ceniju ubeđuju da je za sve što se deša-valo na prostorima bivše Jugoslavijekriv samo jedan jedini čovek. Oni kojise javno raduju smrti onih koje ne sim-patišu zaboravili su izreku da „tri putaBog pomaže“, pa nam možda zbog togauvek nedostaje “treće“ i ponekad naj-važnije parče istine. Naprimer da li je išta je Srbija za vreme (ne)dešavanja uBeču, za koje tek novembra 2006. objav-ljuju da “ni jedan od tih razgovora nijedao bilo kakav rezultat?“, radila mimoBeča? To što “predstavnici međunarod-ne zajednice znaju definitivan stav Srbi-je“ sigurno ne znači da će granice sutra-šnje Srbije biti zasnovane na osnovu togstava. Još manje je verovatno i istinitoda poznavanje stava Srbije ima tolikuvažnost koliko premijer Koštunica kaže,ili misli, da ima značaja. Neshvatljivo jeda politička elita Srbije godinama nijeshvatila koliko je važan i koristan, ali dosada nenapravljen korak, da se među-narodna javnost i njihovi političari (i nalokalnim nivoima) od srpskog rasejanjaupoznaju sa mnogim njima nepozna-tim činjenicama o Kosmetu. Još gore jeako su to shvatali i znali vrednost in-formisanja a da mi, građani i državljaniSrbije, ne znamo zašto je baš taj deo an-

gažovanja zapostavljen, slabljen i igno-risan? Kada se ta karika u lancu neop-hodnog angažovanja ostvari i ojača, akoveć nije kasno, predstavnici međuna-rodne zajednice će imati potrebu i inte-res da se obaziru i na stav naše zemlje ina povelju UN. Vreme koje nam je pre-ostalo za nadoknadu neučinjenog je og-raničeno. Uslovi za kretanje ka cilju Sr-bije, umesto da se i dalje stoji u mestu ilida idemo samo jednim uzanim kolose-kom, povoljniji su danas nego što su bi-li predhodnih godina. Tim pre što seposle završenih izbora u Americi ravno-teža u američkom Kongresu i Senatu umnogome promenila.

U izjavama onih koji su pobedili naizborima čujemo najavu potrebe zasmanjenjem američke neobazrivosti iarogantnosti prema svetu. Prisutna jeblaga samokritika i povećano prihva-tanje zahteva američke javnosti da nji-hova zemlja ne treba sama da odlučujeo svemu i svuda u svetu. Do nedavnozapušeni slušni kanali se otvaraju da bise čuli stav i mišljenje članica Evropskeunije o budućem Balkanu i Evropi i, na-ravno, do određenih granica takođe dase čuje i stav Rusije i Kine.

Milionsko srpsko rasejanje istovreme-no je legitimni svedok da se i pored sve-ga toga šaputavi glas srpske Vlade i da-lje slabo čuje. Možda iz razloga što ma-tica nastavlja da ignoriše masovnost na-šeg rasejanja i što su dijasporu ograničilina nekolicinu poznanika odrerđenihpolitičara i novinara i na praktično sa-mo jednu organizaciju. Suprotno toj re-alnosti Vlada Srbije donosi deklaraciju oodnosu između otadžbine i rasejanja ukojoj se ti „odnosi“ proglašavaju „odno-som od najvećeg državnog i nacional-nog interesa“. U tekstu deklaraciji se iz-među ostalog naglašava da će se u ma-

Veliku krivicu za po Srbiju tragičan (ne)razvojodnosa matice i dijaspore prvenstveno snosiMinistarstvo za dijasporu ali i oni mediji koji su iz bilo kog razloga nekritički prenosili njihovanekorektna saopštenja, pa čak i smišljeneprevare. Činjenica je da ovakvo, kakvo je danas, to ministarsvo treba ukinuti

STAV

Kome je u interesu negiranje uticaja dijaspore na nacionalna pitanja

Samostalnainedefinitivna Srbija

Srbija već šest godina govori o važnosti njenog ulaska u

Evropu, a istovremeno marginaliziuje činjenicu da jebroj nas koji smo u toj Evropiveć decenijama, skoro iden-tičan sa brojem trećine sveu-kupnog stanovništva Srbije.

novembar 2006. 4

tici posvetiti velika pažnja „potrebama iinteresu ljudi iz rasejanja“. I pored ova-ko „važne“ deklaracije Ministarstvo zadijasporu već godinu dana ne haje zainteresovanje organizacija srpske dija-spore o delatnostima američko-srpskog„Kongres Srpskog Ujedinjenja“ u Srbiji.Ne interesuje ih da dijaspora njihovekonstantno neadekvatne i neodgovor-ne izjave date neodgovornim novinari-ma i TV reporterima, koje se objavljujuu neodgovornim medijima i emisija-ma RTS-a, ne prihvata kao zadovol-javajući odgovor. Od nacionalnoginteresa je da ministarstvo što preodgovori činjenicama, konkretnimprimerima i dokumentuje rad i na-mere ove organizacije. Ukoliko se tone učini dijaspora će nastaviti dašpekuliše o razlozima zašto MzD ipojedini mediji jednoj tako bezna-čajnoj organizaciji, sa tako malimčlanstvom, godinama stvaraju su-protan imidž? Tim pre što nikada ni-je objašnjeno uselenje KSU u zgraduMinistarstva za dijasporu i zaštoprostor od 260 kvadrata koji koristeu toj zgradi, u stogom centru Beo-grada, plaćaju samo sa oko 100 evramesečne kirije (osam hiljada dinara)što nije ni malo smešno, već tragič-no. Ignorišući takvu sramotu ova or-ganizacija na svojoj nedavnoj kon-venciji u Čikagu i u prisustvu ministraVlade Srbije, gospodina Vojislava Vuk-čevića, opet najavljuje otvaranje još jed-ne njihove kancelarije u Srbiji. I ovogputa ce to biti pri jednom ministarstvuVlade Republike Srbije, pri Ministarstvuza razvoj i nauku?! Suprotno responsukoji je prisutan u nekim državnim insti-tucijama i u medijima u Srbiji, internaprepiska između čelnih ljudi KSU dajenam sasvim suprotnu sliku.

Tako se može pročitati tvrdnja da seKSU koristi za lični politički rad pojedi-naca (ne piše da li je u pitanju političkirad u Srbiji ili Americi?) da bi se domo-gli položaja u vladi Srbije?! Da je onošto se dešava na štetu dobronamernihkoji hoće da pomognu Srpstvu i da sene sme dozvoliti „dalje korišćenje orga-nizacije za lične interese, bogaćenje iliobezbedjenje budućih položaja u vladiSrbije i uništenje postojanja i saradnjesa članstvom koje više ne postoji“. Ima-jući ovo u vidu, kao i uporno odbijanjeMinistarstva za dijasporu da rasejanjudostavi činjeničan odgovor o aktivnos-tima američkog Kongrsa srpskog ujedi-njenja u matici, sve bliže smo zaključkuda marginalizovanje ostale srpske dija-

spore nije ni malo naivno. Ono je najve-rovatnije namensko i sigurno je izuzet-no štetno za državni i nacionalni interesSrbije i njenih građana.

Možda je baš ćutnja zvanične poli-tičke Srbije i nekorektno (ne)informisan-je medija o stvarnim mogućnostima srp-skog rasejanja razlog što se dijasporamalo angažuje i u matici Srbiji i u svetu.A treba i moglo bi sigurno da budeobratno, kada bi se pitalo rasejanje. Srbi-

ja već šest godina govori o važnosti nje-nog ulaska u Evropu a istovremenomarginalizuje i ignoriše činjenicu da jebroj nas koji smo u toj Evropi već dece-nijama, skoro identičan sa brojem treći-ne sveukupnog stanovništva Srbije. Ve-liku krivicu za po Srbiju tako tragičan(ne)razvoj odnosa matice i dijaspore pr-venstveno snosi Ministarstvo za dija-sporu ali i oni mediji koji su iz bilo kograzloga nekritički prenosili njihova ne-

korektna saopštenja, pa čak i smišlje-ne prevare. Činjenica je da ovakvo,kakvo je danas, to ministarsvo trebaukinuti. Ovo ministarstvo državukošta nepotrebno mnogo, a prenatr-pani smo dokazima da umesto dabude konstruktivno u radu na una-pređenju odnosa između rasejanja imatice, kako je bilo osmišljeno, onodoprinosi razbijanju dijaspore i de-struktivno je za Srbiju.

Verovanje da iza prevaranata stojemoćni zaštitnici doprinelo je ubeđen-ju da je izostanak dijaloga izmeđumatice i njene dijaspore prećutnoprihvaćen i u Srbiji i, delimično u ra-sejsnju, ma da to ne bi smelo da sedozvoli. Demokratska Srbija ima za-kone kojima se arogantni činovniciinstitucija i ministarstava sprečavajuda državljanima Srbije uskraćuju od-govar na od njih postavljena pitanja.

Urednicima medija istim zakonima nijedozvoljeno da iz bilo kakvog i bilo čijeginteresa oni izmišljaju ko koga predstav-lja i gde.

Rasejanje i matica pred sobom imajusamo dve mogućnosti. Ili ćemo se „ćera-ti“, kako reče jedna crnogorka u Bečunekim prevarantima iz Pariza, ili ćemose međusobno dogovoriti. Ova drugamogućnost u ovim za maticu važnimdanima koji su pred nama, identična jesa stavom većinskog poštenog rasejanja.Ako ni zbog čega drugog onda zarad su-trašnjice preostalog srpskog življa naKosmetu i zbog konačnog statusa ovesrpske pokrajine moramo hitno da zna-mo ko šta radi i za koga radi.

Kosmet je za srpstvo toliko važan dadanas bilo kakvi nesporazumi među na-ma ne bi smeli da budu prepreka da sva-ko od nas učini onoliko koliko može igde može. Srpska dijaspora su oni kojitraže iznošenje istine o dijspori i o ljudi-ma koji za sitan ćar godinama lažu o di-jaspori. Predstavljanje javnosti da nepo-stojeće postoji ili da je nemoguće ono štoje uistinu moguće, najčešće je plaćenoprolongiranom patnjom i krvlju pojedi-naca, Srba koji žive na Kosmetu.

STAV

Neobjašnjenouseljenje KSU:

Table na zgradiMinistarstva za

dijasporu

Ovo ministarstvo državu košta nepotrebno mnogo a

prenatrpani smo dokazima daumesto da bude konstruktivnou radu na unapređenju odnosa

između rasejanja i matice,kako je bilo osmišljeno, ono

doprinosi razbijanju dijasporei destruktivno je za Srbiju.

Imajući u vidu uporno odbi-janje Ministarstva za dijaspo-ru da rasejanju dostavi činje-ničan odgovor o aktivnostimaameričkog Kongresa srpskogujedinjenja u matici, sve bližesmo zaključku da marginalizo-vanje ostale srpske dijasporenije ni malo naivno. Ono jenajverovatnije namensko i

izuzetno je štetno za državni inacionalni interes Srbije i

njenih građana.

novembar 2006.

Piše: Tanja Janković

Mesec novembar u Srbiji pro-tiče u iščekivanju. Prvo smočekali skupštinu da usvojipredlog ustava. Zatim se če-kalo raspisivanje referendu-

ma i njegova potvrda među biračima.Onda su političari sa strahom iščekivalida Republička izborna komisija (RIK)„zvoni za kraj“ i posle dva dana glasan-ja saopšti da je referendum uspeo iustav izglasan. Međutim ni tu nije kraj.I dalje čitava Srbija čeka na dve stvarikoje moraju da se dogode u ovom me-secu, a to je postizanje konsenzusa šefo-va najvećih stranaka oko izglasavanjaustavnog zakona i datuma održavanjaizbora. Takođe valjalo je sačekati i daMarti Ahtisari, koga su UN imenovaleza glavnog medijatora u pregovorimaalbanske i srpske strane za rešavanjestatusa Kosova i Metohije, predstaviKontakt grupi i Generalnom sekretaruUN svoj predlog konačnog rešenja sta-tusa južne srpske pokrajine.

Nedavno su agencije objavile, pozi-vajući se na „izvore iz Ahtisarijevog ti-ma“, da je dokument kojim će on usko-ro „tresnuti“ o sto Generanog Sekretaraiako obiluje „diplomatskim frazama“svojstvenim finskom diplomati, (pozna-tom kao zagovorniku teorije „da su Srbikrivi kao narod za sve što im se dešava ida će cena za njihovu krivicu biti upra-vo to što će im biti oduzet deo teritori-je“) zapravo neka vrsta „preambule“nezavisnosti Kosova i Metohije.

Ako je verovati gore navedenim age-ncijskim izvorima, pregovori koji suvođeni u Beču bili su samo još jedandeo dobro osmišljenog scenarija među-narodne zajednice, ili njenog većeg de-la i put kojim bi se lakše i bezbolnijedošlo do krajnjeg cilja, a to je nezavis-nost Kosova. Albancima je obećana ne-zavisnost još u Rambujeu, kaže službe-nik UN, koji insistira na anonimnosti.Amerikancima i njihovim evropskim sa-veznicima potreban je alibi za najgru-blje kršenje povelje UN o ljudskim pra-vima, koje su počinili prilikom vazdu-

šne intervencije NATO na Srbiju 1999. Jasno je kao dan da je Kosovo svih

ovih godina išlo u pravcu nezavisnosti ida je kucnuo čas da se to i ozvaniči. Me-đutim, oni nisu računali da sa tom odlu-kom neće ići baš „glatko“ i da zvaničniBeograd niti bilo ko u Srbiji neće pri-hvatiti otcepljenje Kosova. Iako priličnonestabilna i razjedinjena politička scenau Srbiji pokazala je da je u jednom ipak

jedinstvena, a to je pitanje Kosova.Džejms Lajon, jedan od vodećih zago-

varača „nezavisnosti“ nedavno je i sampriznao da bi „brzopleto“ davanje neza-visnosti Kosovu moglo da izazove erup-ciju balkanskog vulkana u kome je iona-ko previše uzavrelih strasti. On potpisi-vanje specijalnog sporazuma o saradnjiRepublike Srbije i Republike Srpske tu-mači kao podršku Vlade Srbije liderima

KOSOVO

5

U isčekivanju sudbine južne srpske pokrajine, akteri sve nervozniji

KRATAK FITILJ NA BALKANSKOMBURETU BARUTA

Džejms Lajon, jedan od vodećih zagovarača„nezavisnosti“ nedavno je i sam priznao da bi„brzopleto“ davanje nezavisnosti Kosovu mogloda izazove erupciju balkanskog vulkana u komeje ionako previše uzavrelih strasti. Nedavnaposeta kosovskog premijera Agima Čekua CrnojGori dug koji je premijer Milo Đukanović moraoda vrati Albancima koji su glasali za njenunezavisnost na crnogorskom referendumu

novembar 2006. 6

RS u nastojanju da omoguće raspisivan-je referenduma na kome bi se otcepili odjoš uvek veoma krhke BiH federacije.Lajon koji sebe smatra dobrim poznava-ocem balkanskih prilika, a u Beograduvaži za jednog od glavnih lobista za ne-zavisnost Kosova, upozorava da bi uslučaju proglašenja nezavisnosti do kra-ja godine, srpski severni deo pokrajinemogao da zahteva otcepljenje i proglasisvoju sopstvenu nezavisnost. Odnosnoda se automatski stavi pod ingerencijeBeograda, što ni u kom slučaju ne bi od-govaralo planovima Amerike i njenihevropskih prijatelja.

Srpski lideri sa severa Kosova ne pri-daju mnogo važnosti Lajonovim izjava-ma. Po njima on nema nikakav kredibi-litet i smatraju ga samo članom jednenevladine organizacije, pa ono što go-vori može biti uzeto u razmatranje sa-mo kao njegov lični stav.

- Kosovo će biti nezavisno ili SevernoKosovo će se otcepiti i pripojiti Srbiji,može da kaže bilo ko od nas - rekli sunam neki od članova srpskog nacional-nog veća Kosova, ali po njima to ne zna-či ništa.

Neki analitičari smatraju da će dono-šenje novog ustava Srbije i raspisivanjeizbora uticati na tok pregovora. Takođe,da ukoliko se izbori raspišu do kraja go-dine, Beograd će ako ništa drugo „kupi-ti“ vreme i omogućiti dodatni prostor zamanevre i time olakšati nezavidnu situ-aciju u kojoj se srpska strana u pregovo-rima nalazi.

Pojedini srpski lideri sa Kosova i Me-

tohije misle da će status južne srpskepokrajine biti određen u zavisnosti oddešavanja na globalnoj političkoj sceni.

Oliver Ivanović, nosilac Srpske listeza Kosovo, kaže da Amerikanci gube in-teresovanje za Kosovo i dinamiku pre-govora, jer je Bušu ta priča trebala da bimu pomogla oko izbora za Kongres. Iz-bori su završeni, republikanci su izgubi-li upravo zbog loše vođene spoljne poli-tike i sada im Kosovo ne znači ništa.Imaju preča posla. Irak, Koreju, Izrael...

- Nesporno je da će što hitnije raspi-sivanje izbora pozitivno uticati na is-hod pregovora - tvrdi Ivanović, koji

smatra da je ova Vlada još u junu 2005.trebala da raspiše vanredne parlamen-talne izbore jer nije imala većinu i op-stala je zahvaljujući podršci SPS-a, štoje kod većeg dela međunarodne zajed-nice umanjivalo njen značaj i kredibili-tet.

- Kako stvari sada stoje mislim da ćesledeću vladu formirati demokratskesnage. Kad kažem demokratske snagemislim na DS, DSS, manjinske stranke ineke od ovih manjih partija koje su sa-da u vladajućoj koaliciji. Najvažnije jeformirati Vladu u kojoj neće biti SPS-a iradikala. Zapad tome pridaje veliki zna-čaj i to će u mnogome promeniti poli-tičku poziciju Srbije, kada je Kosovo upitanju - misli Ivanović.Član srpskog pregovaračkog tima i

doskorašnji zamenik predsednika Ko-ordnacionog centra za Kosovo i Metohi-ju Milorad Todorović, za razliku od Iva-novića, mišljenja je da će dešavanja naunutrašnjoj političkoj sceni Srbije odi-grati ključnu ulogu i da će se rezultatiizbora u Srbiji odraziti i na konačni sta-tus Kosmeta. On ističe činjenicu da jesrpska unutrašnja politika nepredvidi-va, a politčka scena podeljena, puna ne-trpeljivosti i otvorenog neprijateljstvameđu strankama i liderima, ali dodaje ida kada je Kosovo u pitanju jedinstvo jenesporno, što se pokazali na delu na ne-davnom referendumu.

Kao član srpske pregovaračke delega-cije na tehničkim pregovorima o decen-tralizaciji u Beču, Todorović je jedan odsrpskih lidera sa Kosova koji je imaoprilike da se sreće i razgovara sa Ahtisa-rijem češće od ostalih. Njegovi utisci suda Ahtisari pokušava da ostvari tri cilja.Prvi je da bez ikakve prethodne najaveutiče na ukidanje Rezolucije 1244, drugije da provuče mogućnost pojedinačnogpriznavanja nezavisnosti Kosova i trećida proglasi Srbiju za krivca za sve što sena Kosovu događalo, događa i što će sedogađati.

- A sva ova tri cilja zapravo vode kaostvarenju onog glavnog, a to je davan-je nezavisnosti Kosovu. Time bi Ameri-ka konačno dobila opravdanje za bom-bardovanje i „oprala ruke“ od kršenjapovelje UN, tačnije glave sedam - zak-ljučuje Todorović.

On dodaje i kako je jasno da su pre-govori u Beču sve vreme bili samo„Show for public“.

- Malo je verovatno da će pregovoriuopšte biti nastavljeni. Izgleda da smomi igrali utakmicu kojoj je neko drugiveć postavio „rezultat“ - kaže Todorović

KOSOVO

novembar 2006.

KOSOVO

i dodaje da su za neuspeh pregovorakrivi isključivo Ahtisari, koji je trebao dautiče na postizanje kompromisa dvepregovaračke strane, a ne da „duva uleđa albanskoj delegaciji“.

Da je postojanje multietničkog druš-tva i multietničke države na Kosovukoncept na koji Albanci nikada nećepristati pokazuju njihovi postupci i po-našanje prema manjinskom stanovniš-tvu. Dok Agim Čeku u izjavama za stra-ne medije poziva Srbe da se vrate i inte-grišu u samostalno albansko Kosovo, ustvarnosti oni nemaju elementarna pra-va za život i opstanak na svojim og-njištima. To najbolje pokazuje niz inci-denata koji su se dogodili u poslednjihnekoliko meseci, od bombe na kuće pr-vih srpskih povratnika u Klini, do one-mogućavanja porodicama i rodbini daposete groblja svojih najbližih uoči mi-trovdanskih zadušnica.

Bez obzira na Čekuove „demokratskei proevropske“ izjave i ohrabrujuće po-ruke Srbima nesporno je da će mnogiod njih krenuti put Srbije onoga trenut-ka kada i ako Kosovo bude priznato kaonezavisna država. Srbi teško i neradopričaju o tome, što je razumljivo. Čak iljuti politički protivnici, kao što su Iva-nović i Todorović, suprotstavljenih miš-ljenja po mnogim pitanjima, kada sepomene nezavisnost kao moguće rešen-je za statusa, slažu se da je to hipote-tičko pitanje i tvrde da je rano pričati otome i prejudicirati bilo kakvu vrstu ne-zavisnosti.

Todorović objašnjava i da je nedavnaposeta kosovskog premijera Agima Če-

kua Crnoj Gori dug koji je premijer Mi-lo Đukanović morao da vrati Albancimakoji su glasali za njenu nezavisnost nacrnogorskom referendumu.

- Samo naivni su mogli da poverujukako je on to uradio samoinicijativno ibez odobrenja i zelenog svetla Međuna-rodne zajednice – tvrdi Todorović.

Svi iole upućeni dobro znaju da pre-mijer i predsednik Kosova nemaju pra-vo da nastupaju kao zvanični državniciniti da organizuju i odlaze u zvaničneposete drugim državama kao zvaničnipredstavnici Kosova, dodaje Todorović.U prilog ovoj tezi on navodi da je SavetBezbednosti upravo iz tog razloga od-bacio predlog nekadašnjeg šefa UN-MIK-a Mihajla Štajnera da predstavnicikosovskih institucija prisustvuju sedniciovog tela UN.

Podsetimo da je presedan napravljenpojavljivanjem predsednika Kosova nasednici Saveta Bezbednosti, mada jemeđunarodna zajednica kao objašnjen-je tada navela da se Fatmir Sejdiu nijepojavio sam, već je bio u pratnji šefaUNMIK-a, što je apsolutno u zakon-skim okvirima i legitimno.

- Čekuova poseta Crnoj Gori i najavaposeta drugim državama u regionu,njegova je ogromna želja da pokaže svi-ma kako je on zapravo mirotvorac i ka-ko dobijanje nezavisnosti Kosova nećebiti nikakva opasnost po region ili iza-zvati nestabilnost u regionu - mišljenjaje i Ivanović.

On navodi da ni Čeku, ni bilo komdrugom funkcioneru kosovskih privre-

menih institucija, nije dozvoljeno da de-luju u domenu spoljne politike. Tako bitrebalo da bude, kada bi se poštovao za-kon. Međutim, odvajkada je nepisanopravilo da zakoni postoje da bi se kršili,pa zašto bi to na Kosovu bio izuzetak.

„Dvostruku aršini“, „pristrasnost me-đunarodnih arbitara“, „proalbanski na-strojeni šefovi UNMIK-a“, čuli smo mili-on puta do sada, a sve bi moglo da sesublimira u narodnoj izreci „Kadija tetuži, kadija ti sudi“. Pokazali su to i Ha-kerup i Štajner i Petersen, pa zašto bi Ri-ker bio izuzetak. Naprotiv on kao da jepožurio da pokaže da i on „konja za tr-ku ima“. Blagoslovio je Čekuov zahtevza zvaničnu posetu Moskvi i ne samoto, već se ponudio da premijera privre-mene vlade Kosova otprati do ruskeDume, kako se ne bi prekršili zakoni iovlašćenja data privremenim instituci-jama od strane UNMIK-a.

U međuvremenu će zakone sprovo-diti i pravičnost na delu dokazivati ski-danjem reptitora srpskih mobilnih ope-ratera i time pokazati kako međunarod-na zajednica radi svoj posao korektno i„ni po babu ni po stričevima“.

- Slažem se da oni imaju zakonskiosnov za to što rade sa repetitorima, aliisto tako tvrdim da to što ukidaju mobil-nu telefoniju 064 i 065 mreže baš sadanije nimalo slučajno. Mnogo što šta naKosovu nije po zakonu, i za mnogokrupnije stvari se „žmuri“, da bi bašovim činom morali da dokazuju kakopoštuju zakone - tvrdi Ivanović i doda-je da bi ovih dana trebao da se sastanesa Rikerom, kada će šefu UNMIK-a pre-neti poruku naroda da Srbi ovaj činsmatraju dodatnim vidom pritiska predfinalizaciju pregovora.

O navodnim tvrdnjama o postojanjudokumenta u kome je sadržan Ahtisari-jev predlog za konačno rešenje statusaPokrajine, lider Srba sa severa Kosovagovori kao o špekulacijama.

- Siguran sam da Ahtisari nije ni na-pravio dokument. On je iskusan diplo-mata koji zna da bi mogućnost posto-janja bilo kakvog dokumenta dovela upitanje i njegovo pojavljivaje u javno-sti, što bi samo nanelo štetu kako celompregovaračkom toku, tako i njemu kaoovlašćenom pregovaraču – kaže Iva-nović, dodajući da se iz Ahtisarijevihstavova može zaključiti da on naginjeka nezavisnosti Kosova kao rešenju, alida je Kontakt grupa ta koja treba dakaže svoje mišljenje i da se izjasni odaljem toku pregovora na sledećem sa-stanku.

7

novembar 2006. 8

Piše: Branimir Đokić

Početak suđenja švedskom drža-vljaninu Jaki Arklovu za zlo-čine protiv čovečnosti počinje-ne tokom rata u Bosni i Herce-govini, pokazuje još mračniju

stranu ovog konflikta, u kome suučestvovali razni belosvetski avanturi-sti, čiji je cilj bilo mučenje i iživljavanjenad zarobljenicima. S druge strane,suđenje pokazuje i činjenicu da zločinne zastareva, pa posle više od deceniježrtve mogu da dobiju satisfakciju za ra-ne koje su im nanete. Arkovljeva pričakao „psa rata“ počinje 1992. godine, ka-da je završio vojnu obuku u švedskojarmiji, gde je služio u specijalnoj, pado-branskoj jedinici. Po izlasku iz armiježeleo je da učestvuje u pravoj „akciji“,zbog čega je odlučio da se priduži fran-cuskoj Legiji stranaca.

Kada je stigao u Marsej, gde je glavnaregrutna baza za buduće legionare, Ar-klov saznaje da njihov način rada više

nije kao nekada i da vojnici Legije stra-naca ne idu odmah u zone konflikta.Tada se zaputio u Bosnu i Hercegovinugde se pridužio Hrvatskom vijeću od-brane (HVO) u borbi protiv musliman-skih snaga.

Objašnjavajući svoje motive, Arkov jenekoliko godina kasnije izajavio kako je„imao veliku potrebu da učestvuje u ra-tu“. Razloge da se priduži hrvatskoj voj-

sci treba tražiti i u njegovoj tvrdnji da jeto želeo kako bi se oslobodio svojihunutrašnjih konflikata i problema sagresijom. On očigledno nije bio jedinaosoba s ovakvim motivima da učestvujeu ratnim sukobima, pošto je pored nje-ga, u Bosni i Hercegovini boravilo jošdosta stranih plaćenika iz Francuske iNemačke.

Međutim, kakvi su stvarni uzroci nje-

RATNI ZLOČINI

Plaćenik iz Švedske optužen za ratne zločine u Bosni i Hercegovini

UBILAČKI INSTINKT VEŽBAONA ZAROBLJENICIMA

Hrvatskoj vojsci se pridružio jer želeo da seoslobodio svojih unutrašnjih konflikata i problema s agresijom. Trudnoj ženi gurao jepušku u usta, govoreći da će joj iseći dete izstomaka. Koristio je crevo od protivpožarnogaparata, kojim je tukao zarobljenike, a kada bipali u nesvest, prskao ih je vodom da se probude, kako bi nastavio torturu. Jednu žrtvu je udario pištoljem po glavi i skakao po ruci dok je nije polomio

govog odlaska na ratne prostore Balka-na, videlo se ubrzo pošto je stigao tamo.Nekoliko svedoka koji su ga kasnijepropoznali, dali su izjave o načinu nakoji ih je maltretirao. Jednoj trudnojženi gurao je pušku u usta, govoreći daće joj iseći dete iz stomaka.

Maltretirao je zatvorenike tako što ihje terao da rade nepotrebne poslove,dok ih je sunce pržilo, bez vode i hrane,a pošto ni to nije bilo dovoljno i ostalivojnici su ih usput maltretirali. Koristioje crevo od protivpožarnog aparata, ko-jim je tukao zarobljenike, a kada bi paliu nesvest, prskao ih je vodom da se pro-bude, kako bi nastavio torturu. Terao jezarobljenike da bez rukavica čupajužbunje s trnjem.

Međutim, sreća mu je okrenu-la leđa juna 1994. godine,kada su ga muslimaniuhapsili u Mostaru. U fe-bruaru sledeće godine posle

suđenja u Bosni dobio je osam godinazatvora, ali se posle nekoliko mesecinašao na slobodi posle razmene zatvo-renika.Čim je pušten, Arklov je prebačen u

Švedsku gde je pritvoren upravo zbogratnih zločina koje je počinio. Poštotužilaštvo tada nije imalo dovoljno jakedokaze protiv njega, pustili su ga na slo-bodu nakon nekoliko meseci. Tako jezaradio reputaciju crnog naciste, koji jeučestvovao u bosanskom građanskomratu. To mu je bila ulaznica za kontaktsa Toni Ulsonom, kriminalcem koji je uto vreme bio poznati nacista u Švedskoj.Zajedno su opljačkali nekoliko banaka,da bi u gradiću Maleksandru, 28. maja1999. godine posle pljačke ubili policaj-ca. Ubrzo su svi umešani u zločinuhapšeni, i osuđeni na doživotnu robi-ju.

Nakon presude, činilo se da su goto-vo svi zaboravili na Arklova i njegovezločine. Međutim, 2004. godine ponovoje aktuelizovana priča o njegovoj ume-šanosti u zločine, dok je kao pripadnikjedinice Ludvig Pavlović boravio ukampu Dretelj. Jedan od zarobljenikakoje je maltretirao preselio se u Švedskui prijavio ga vlastima. Posle toga klupkonjegovih zločina počelo je nepovratnoda se odmotava, a do sada se prijavilo11 osoba koje žele da svedoče o njego-voj umešanosti u ratne zločine. Međunjima je i jedna žena. Nju je Arklov te-rao da viče „alahu ekbar“ (slava Alahu),a kad bi odbila, gurao joj je mitraljez uusta, dok su je ostali vojnici šutirali.

Među svedocima, troje se nalazi uŠvedskoj, dok će ostali izjave dati pu-tem video linka. Arklov inače priznajeda je počinio većinu zločina za koje gaoptužuju. Njegov advokat kaže da je toza njega veoma pozitivno, jer tim pri-znanjem želi da se očisti i ostavi ono štoje iza njega.

Već na samom početku suđenjačuli su se mnogi detalji o Ar-klovljevim zločinima, koji dotada nisu bili poznati. Jedansvedok je ispričao kako ga je

Arkov s drugim vojnicima opkolio ukoncentracionom logoru. Udario ga jepištoljem po glavi i skakao mu po rucidok je nije polomio. Svedok kaže da jeto bila tako strašna bol, da je pao u ne-svest. Druga žrtva je počela da plačeprilikom svedočenja, jer nije mogao dagleda u Arklova dok govori. Sudija jezbog toga odlučio da bivšeg plaćenikahrvatske vojske premesti u drugu sobu,kako bi nesrećni čovek mogao da nasta-vi. Taj svedok je zatim objasnio da suArklova i njegove „prijatelje“ zvali crno-košuljaši, pošto su imali takve uniform-e, kao ustaše za vreme Ante Pavelića iNDH. U kakvim su užasnim uslovimaboravili, opisao je kasnije jedan od sve-doka. On je naveo da u logoru Dretelj,gde je bio zarobljen, nije dobijao vodu,već je morao da pije sopstvenu mo-kraću. Svaki put kad bi Hrvati izgubilineku bitku, na njima bi iskalili bes. Onje naveo i da su hrvatski vojnici nosiliskijaške kape na glavi prilikom maltreti-ranja, a da je Arklov nosio crnu uni-formu na kojoj je pisalo Anti-terori-stička grupa. Jednog zarobljenika je te-rao da hoda preko minskog polja, gde jemorao da prelazi preko leševa. Drugomje otkinuo deo kose i tukao ga dok nijeizgubio svest.

Švedsko tužilaštvo između osta-log Arlova optužuje i za kršenjeŽenevske konvencije i običajarata. Ako ga sud proglasi kri-vim, može biti osuđen na naj-

manje deset godina zatvora, do do-životne robije. To praktično znači da ćeodslužiti samo 14 godina, pošto je uŠvedskoj takva praksa za osuđenike nanajduži zatvorsku kaznu. Međutim, onveć ima jednu presudu doživotne robi-je, zbog čega ako ga ponovo osude naistu kaznu, neće moći da mu se produživreme u zatvoru. Tužilac ipak insistirana presudi, jer želi da sud u Stokhomu,ako Arklov bude tražio od vlade da gapomiluju, uzme u obzir i ove zločine. Sdruge strane neke od žrtava ga tuže zanaknadu štete, jer zbog torture kojoj subili podvrgnuti i danas osećaju posledi-ce.

Ovo suđenje je prvo ove vrste uŠvedskoj istoriji, pošto nikad niko nijebio optužen za najteži stepen zločinaprotiv čovečnosti.

novembar 2006.9

RATNI ZLOČINI

Dnevnik „psa rata“Arklovljev advokat kaže da je nje-

gov klijent vodio dnevnik, koji za sa-da ne želi da pokazuje, jer neće daoptuži nekog svojih bivših ratnih sa-borac. Međutim, advokat je dobiodve stranice dnevnika, koje je poka-zao javnosti, i iz kojih se vidi šta sesve dešavalo tokom rata u Bosni.

Tako je za 28 juni 1993. godine, Ar-klov napisao da su ih muslimanskesnage u crnim uniformama skorookružile. Među hrvatskim vojnicimazavladala je prava panika, ali je napoložajima trebalo ostati preko noći,jer je padala kiša. U dnevniku za 13.juli opisao je osvetu nad muslimani-ma, kojima su spalili celo celo.

novembar 2006. 10

USTAV

zajednica u Srbiji, kao i brojne uglednejavne ličnosti.

Postavlja se pitanje šta je Srbiji i nje-nim građanima doneo novousvojeniUstav.

Prema tvrdnjama najviših državnihfunkcionera, predsednika Borisa Tadićai premijera Vojislava Koštunice, kao ipredstavnika najvećih političkih strana-ka, novim Ustavom Srbija je još potvrdi-la sebi, a pre svega čitavoj međunarod-noj zajednici, da su Kosovo i Metohijasastavni i neotuđivi deo njene teritorije.Takvo nedvosmisleno opredeljenje daje Kosmet neotuđivi deo Srbije definisa-no je u preambuli Ustava, dok se u čla-nu 114. koji definiše zakletvu predsed-nika Republike, piše da će on sve svojesnage posvetiti očuvanju suverenosti iceline teritorije Srbije, koja naravnopodrazumeva Kosovo i Metohiju, kaonjen sastavni deo.

-Nema građanina ove zemlje kome jeSrbija na srcu, a koji neće izaći 28. i 29.oktobra na referendum da svojim gla-som potvrdi da su Kosovo i Metohijasastavni deo Srbije koji nam niko nemože oteti – rekao je tokom referen-dumske kampanje zamenik predsedni-ka Srpske radikalne stranke TomislavNikolić. Nakon što je bilo jasno da je do-voljan broj građana ipak potvrdio Ustavna referendumu, premijer Koštunicaporučio je da sa novim najvišim prav-nim aktom Srbija postaje jača država,jer doneti akt potvrđuje da je Srbija de-mokratska i pravna država čiji je, u skla-du sa međunarodnim pravom i aktima,Kosmet sastavni deo.

Novi Ustav doneo je i novu definicijuSrbije koja je prema tekstu člana 1. drža-va srpskog naroda i svih ostalih građa-na koji u njoj žive, za razliku od pret-hodnog ustava koji je Srbiju definisaokao demokratsku državu svih građanazasnovanu na slobodama i pravima čo-veka, kao i na socijalnoj pravdi. Uz temanje više iste odredbe vezane za vla-davinu prava na kojima se zasnivadržava Srbija u oba ustava, novousvoje-ni Ustava zasniva državu Srbiju i na pri-padnostima evropskim principima ivrednostima. Takvo ustavno opredel-jenje posebno je apostrofirao predsed-nik Tadić koji je nakon usvajanja Usta-va izjavio da su građani dali podrškuevropskoj Srbiji.

- Naš konačan cilj nije samo ustav,već evropski, bolji život građana Srbije ikonačno članstvo u Evropskoj uniji –smatra predsednik Tadić.

Najvažniji zakon odredio je Srbiju

Piše: Danijela Isailović

Posle šest godina obećavanja nosilacapetoktobarskih promena, nakon 16 go-dina otkako je jednostranačka Skupšti-na 1990. godine usvojila donedavnovažeći Ustav Srbije, kao i posle mnogodecenija lutanja po različitim državnimzajednicama, Srbija je konačno dobilanajviši pravni akt, kao samostalna suve-rena država. Usvojila ga je Narodnaskupština 30. oktobra, glasovima 242poslanika. Potvrdili su ga građani nadvodnevnom referendumu ne baš ube-dljivom većinom kao što se očekivala.Prema konačnim podacima Republičkeizborne komisije, od 6.639.385 upisanih

birača, na referendum je izašlo svega 54,91 odsto građana, odnosno 3. 645. 517birača. Za donošenje novog Ustava gla-salo je 3. 521. 724 birača, što je bilo do-voljno za uspeh referenduma. NoviUstav stupio je na snagu na Mitrovdan8. novembra, proglašenjem u DomuNarodne skupštine, na svečanoj sednicikojoj je osim kompletnog državnog vr-ha, prisustvovao i patrijarh Srpske pra-voslavne crkve patrijarh Pavle. Kolika jevažnost donošenja Ustava, upravo jepokazao patrijarh koji je svoje biračkopravo prvi put iskoristio u 92. godini iizašao na referendum. Osim patrijarha,svačanom proglašenju Ustava prisu-stvovali su i poglavari ostalih verskih

Zna šta hoće: Marti Ahtisari

Poslednji relikt komunizma otišao u istoriju

Koliko je novi ustavpromenio SrbijuU mitrovdanskoj nedelji u Srbiji je svečanoproglašen Ustav u Skupštini, Zakon o sprovođenju Ustava i predsednik Boris Tadićodlučio je da raspiše parlamentarne izbore za 21. januar 2007. godine

novembar 2006.

kao samostalnu nezavisnu državu i po-slao u istoriju sve veze sa SFRJ koje subile definisane Ustavom iz 1990. godine.U istoriju je otišao i srpskohrvatski jezikkoji je do Mitrovdana bio zvanični jeziku Srbiji. Osim srpskog jezika, prema čla-nu 10, službeno pismo je ćirilica, a upo-treba ostalih jezika i pisama definiše sezakonima.

Takvo isticanje srpskog naroda, jezi-ka i ćirilice kao ustavnih kategorija iza-zvalo je buđenje nacionalnog identitetakod mnogih birača, ali i gnev pripadni-ka nacionalnih manjina, koji su javnoizražavale nezadovoljstvo zbog ovakvihodredbi. Zbog toga, bez obzira na širokoi nedvosmislen izražavanje ustavnezaštite ljudskih i manjinskih prava kojaje definisana u drugom delu Ustava,manjine su u veoma malom procentupodržale novi Ustav.

Za razliku od prethodnog, novi Ustavjasno definiše državne simbole – zasta-vu trobojku, grb koji se koristi kao MaliI Veliki grb i himnu „Bože pravde“ kojaje intonirana prilikom svečanog pro-glašenja Ustava.

Novi ustav poslao je u istorijske arhi-ve i društvenu svojinu, a treći deo u ne-koliko članova definiše ekonomskouređenje Srbije koje počiva na tržišnojprivredi, samostalnosti privrednih su-bjekata i ravnopravnosti privatne i dru-gih oblika svojine. Četvrto i peto poglavlje Ustava defi-

niše nadležnosti Srbije i uređenje vlasti,i te oblasti su u odnosu na prethodniUstav pretrpele delimične promene.Skupština i dalje ima 250 poslanika kojise biraju neposredno na izborima. Onai dalje ima zakonodavnu funkciju, od-lučuje o ratu i miru, promeni granica,usvaja budžet, prostorni plan i plan raz-voja… Naravno, Skupština bira i raz-rešava predsednika i članove Vlade, za-tim sudije Ustavnog suda, predsednikaVrhovnog kasacionog suda, predsedni-ke sudova, javne tužioce i njihove za-menike, guvernera NBS, Zaštitnika gra-đana ostale funkcionere kako već propi-suju zakoni. Poslanik i dalje uživa imu-nitet koji ga štiti od gonjenja za krivičnadela za koja nisu zaprećene veće kazneod pet godina zatvora. Ipak, novi Ustav,kako potvrđuje većina šefova posla-ničkih grupa, zabranjuje trgovinu po-slaničkim mandatima koja je obeležilarad aktuelnog saziva Skupštine Srbije,te da stranke nemaju više razloga zastrah da će poslanici preletači prekrojitivolju naroda izraženu na izborima.

- Tačno je da nigde u Ustavu ekspli-

citno ne piše da mandati pripadajustrankama, ali u članu 102. stoji da jeposlanik slobodan da pod uslovima od-ređenim zakonom neopozivo stavi naraspolaganje mandat političkoj strancisa čije listi je izabran. Time je praktičnoustavno regulisan institut takozvanihblanko ostavki. Dakle, to znači da stran-ka može da ponudi svojim poslanicimana početku mandata da potpišu blankoostavke koje se više ne mogu povući.

Potencijalni poslanik može da odbije dapotpiše takav ugovor, ali i stranka možeda odluči da mu ne dodeli mandat. Nataj način stranke ipak postaju vlasnicimandata i sprečavaju kupoprodajumandata – navodi potpredsednik Soci-jalističke partije Srbije Milorad Vučelić,koji je sa Dragorom Hiberom iz Demo-kratske stranke i ministrom za državnuupravu i lokalnu samoupravu ZoranomLončarom učestvovao u usaglašavanjuspornih odredbi Ustava.

Novi ustav doneo je i veća ovlašćenjapredsedniku Republike koga i dalje bi-raju građani, na pet godina. Osim što,kao i u doskorašnjem Ustavu, predstav-lja Srbiju u zemlji i inostranstvu, uka-zom proglašava zakone, predlaže Skup-štini mandatara za sastav Vlade, dajepomilovanja i odlikovanje, predsednikSrbije komanduje Vojskom, postavlja irazrešava oficire Vojske Srbije. Predsed-nik je novim Ustavom dobio i veća di-plomatska ovlašćenja, pa je tako on tajkoji postavlja i ukazom opoziva amba-sadore Srbije, ali i prima akreditivna i

diplomatska pisma stranih predstavni-ka u Srbiji. Upravo zbog toga neophod-no je doneti novi zakon o predsednikuRepublike Srbije, ali i održavanje pred-sedničkih izbora, za šta se najviše za-ložio predsednik Tadić.

Novi državni organ je, po Ustavu izaštitnik građana koji treba da štiti nji-hova prava i kontroliše rad državnih or-gana, ali ne i Skupštine, predsednika,Vlade, sudova i javnih tužilaštva.

Vrhovni kasacioni sud je takođe novaustavna kategorija čijeg predsednika bi-ra Skupština na pet godina. Nova kate-gorija je i Državno veće tužilaca kojeima 11 članova čiji mandat traje pet go-dina i koje je nadležno za izbor zameni-ka tužilaca. Sudije i tužioci, po Ustavusu nezavisni u svom radu.

Mitrovdanski Ustav doneo je i još dvepromene koje je bitno spomenuti. Prva jeekonomska samostalnost Vojvodine ko-jom se Ustavom garantuje budžet u kojiiznosi sedam odsto budžeta Srbije, čimeje izrazito zadovoljan vojvođanski pre-mijer Bojan Pajtić, dok su pojedine stran-ke nezadovolje jer severna pokrajina nijedobila zakonodavnu i sudsku vlast. Ko-načno, novi Ustav više nije zabetonirankao prethodni i sve odredbe osim onihkoje se odnose na Preambulu, osnovnanačela, uređenje vlasti, ljudska i manjin-ska prava, ratno i vanredno stanje, moguse menjati u Skupštini dvotrećinskomvećinom, bez obaveze da te promene bu-du potvrđene na referendumu.

I na kraju, očigledno je da Ustav do-nosi samo privremeno primirje i pro-vidni konsenzus političkih stranaka ko-je su front otvorile već prilikom do-nošenja Zakona o sprovođenju ustava.Taj akt, koji uvodi u život ustav i od-ređuje kada će koji izbori biti održani,praktično je otvorio predizbornu kam-panju i na zaraćene pozicije stavio poli-tičke aktere. Posle nekoliko dana svađi iburne skupštinske rasprave, usvojen jeustavni zakon. Predsednik Tadić iskori-stio je svoje novo ustavno ovlašćenje iraspisao parlamentarne izbore za 21. ja-nuar 2007. godine. Njegovoj želji iustavnoj potrebi da se što pre održe ipredsednički izbori usprotivili su se sviostali politički akteri, mada ustavni za-kon kaže da oni moraju biti raspisani dokraja 2007. godine,baš kao pokrajinski ilokalni.

Referendumsko-ustavna, koliko, toli-ko složna kampanja polako pada u za-borav, sledi nemilosrdna borba stranakaza što više stolica u parlamentu da biformirale novu vladu.

USTAV

11

Zaštititi Srbe u svetuNovi Ustav Srbije definiše i zaštitu svo-

jih državljana van granica Srbije, i to u pr-vom delu Ustava, u članu 13.

Republika Srbija štiti prava i interesesvojih državljana u inostranstvu. Republi-ka Srbija razvija i unapređuje odnose Sr-ba koji žive u inostranstvu sa matičnomdržavom - piše u novom Ustavu.

Međutim, ni do danas nije jasno zaštoje vrlo mali procenat Srba u dijaspori (prema nezvaničnim procenama svegaoko 16 odsto) glasalo na referendumu.Takođe, još je nejasno zašto mnogi gra-đani Srbije koji su na prethodnim izbori-ma ostvarivali svoje biračko pravo u di-plomatsko-konzularnim predstavništvi-ma, ovoga puta nisu mogli da glasaju zanajviši pravni akt zemlje čiji su državljani.

novembar 2006.

DRUŠTVO

Piše: Srđa Trifković

Aleksandar Solženjicin svojevre-meno je opisao Čeku kao jedi-nu kaznenu instituciju u istorijiljudskog roda koja je u istim ru-kama spojila istragu, optužbu,

hapšenje, saslušavanje, suđenje i izvrše-nje kazne.

Feliksovi operativci imali su na raspo-laganju ničim sputane instrumente pri-nude, od zatvora neograničenog trajan-ja (bez suda, naravno) do metka u potil-jak. Njihove optužbe bile su vazda ideo-loški motivisane, inicirane i vođene. Re-zultati istrage i presuda bili su unapredzacrtani u zavisnosti od političkog profi-la optuženog, a ne od njegovih stvarnihpostupaka. U poređenju sa Đeržinskim,Torkvemada deluje kao trapavi amater:za puna tri veka svog postojanja, Inkvi-zicija je obradila dvadesetostruko manjeslučajeva nego Čeka za samo tri godine(1918.-1921.).

Solženjicinov citat datira iz vremenakada još nije bio stvoren Međunarodnisud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.Danas bi najveći ruski pisac našeg dobanesumnjivo konstatovao da u istorijiimamo ne jednu već dve institucije sanavedenim atributima. Posle kraha krva-vog cinizma u ime dijalektički determini-sanog progresa čovečanstva, dobili smoorgiju liberalnog cinizma u ime univer-zalnih ljudskih prava. U Hagu se pevaposthumna oda Novog svetskog poretkacrveno-crnim totalitaristima 20 veka.

Naslednici Čeke odenuli su postmo-derno liberalno ruho. Oni čine sve onošta čine ne snagom zakona već topuza,pa su im i tragovi shodno tome obe-leženi. Tokom napada zapadne alijansena Srbiju 1999, kada su se čuli usamljeniali ipak nezanemarivi zahtevi da Haškitribunal povede istragu protiv lidera ze-malja članica NATO saveza zbog ilegal-nog otpočinjanja rata, potparol Sever-noatlanskog saveza Džejmi Šej odbacioje takve sugestije otvorenim stavom dasam Tribunal postoji političkom voljomNATO sila:

“Kada tužiteljka Arbur, započne svo-ju istragu, to će biti zato što joj mi toomogućavamo. Zemlje NATO obez-beđuju finansijska sredstava za Tribu-nal. Mi takođe želimo da ratni zločinci

budu dovedeni pred lice pravde. Sigu-ran sam da kada tužiteljka Arbur ode naKosovo i ispita činjenice, ona će podićioptužnice protiv jugoslovenskih držav-ljana; ali ne očekujem da će to učinitiprotiv ma koga drugog.”

Tako smo dobili prilično direktno pri-znanje zvaničnog predstavnika NATOsaveza da postoji organska veza izmeđunosilaca globalne moći i Tribunala, vezakako finansijska tako i politička. To jedošlo do izražaja još 9. maja 1996. kadaje između NATO i Tribunala potpisan“Memorandum o razumevanju” kojimje NATO ovlašćen da preuzme ulogupolicije Haškog tribunala sa svim posle-dicama koje to nosi.

Tačka 16. Povelje Tribunala kaže da ćetužilac postupati nezavisno i bez uput-stava ma koje Vlade. Međutim, samitvorci Tribunala ne pretvaraju se da tainstitucija može biti išta drugo negooruđe političke volje severnoatlanskihsila. Autor Nacrta povelje TribunalaMajkl Sarf tako je istakao da, “u očimamnogih unutar američke administracije,Tribunal je korisno oruđe politike i jakopropagandno sredstvo”: Optužnice ćeimati za svrhu da izoluju nepoželjne li-

dere diplomatski, veli on, i da učvrstemeđunarodnu političku volju da seupotrebe ekonomske sankcije ili sila.

U istom duhu “Njujork tajms” je jula1999. javio da “Vašington preti gospodi-nu Draškoviću podizanjem tužbe odstrane Haškog tribunala zbog aktivnostisrpske garde, paravojne formacije, u Hr-vatskoj 1991”. Gospodin Drašković je umeđuvremenu postao, ne po prvi put,moralno-politički podoban ucenjivačima,pa je i optužba do daljnjeg kovertirana.

Kada sami pobornici haške institucijetako otvoreno govore o njenoj svrsi i ka-rakteru kao oruđu političkih interesa, nijeza čudo što čitav niz pravnih stručnjakakoji nemaju ličnog, emotivnog ili et-ničkog interesa na Balkanu njega naziva-ju kvazi-sudskom farsom (ambasadorDžejms Biset), političkim sudom (EdvardGrinspen), bespravnim instrumentomvolje razularenih moćnika (ser AlfredŠerman), sudom čije su optužnice čistopolitičke (Hans Kehler), sredstvom spro-vođenja politike (Kristofer Blek), pravo-sudnim ogrankom NATO saveza (KirstenSelars), ili pak propagandnim oruđem se-vernoatlanske alijanse (Majkl Mandel).

Da su ovi zapadni analitičari u pravu

12

Međunarodni sud za zločine u bivšoj SFRJ – kaznena institucija bez presedana

Ko kontroliše Haški tribunal?

Institucija sa sopstvenom istragom, tužilaštvom,hapšenjem, saslušanjima, suđenjem i izvršenjemkazne

novembar 2006.

proizilazi iz činjenice da je Haški tribu-nal počeo da se bavi Kosovom i Metohi-jom upravo u vreme priprema bombar-dovanja, a optužnice u vezi sa Kosovompodudarale su se sa ratom NATO protivSrbije. Tadašnja tužiteljka Luiz Arburpodigla je optužnicu protiv Miloševića ičetvorice njegovih najbližih saradnika ujeku bombardovanja, da bi potparolameričkog Stejt dipertmenta DžejmsRubin brže-bolje iskoristio tu optužnicukao postfestum opravdanje za samobombardovanje.

Posle njega čitav niz zapadnih poli-tičkih lidera i medijskih kuća upotrebioje isti argument, koristeći činjenicu da jeSlobodan Milošević optužen od straneTribunala kao opravdanje za početak ra-ta - i kao argument za njegovo nastavlja-nje do pobedonosnog završetka. Povrhsvega, tužiteljka Arbur je nagovestila dani mirovni sporazum ne treba zaključi-vati sa tadašnjim rukovodstvom Srbije,jer optužnice protiv vodećih ličnosti togrukovodstva “bude ozbiljnu sumnju unjihovu podobnost da budu garanti makakvog sporazuma, a kamo li mirov-nog”. Time je tadašnja glavna tužiteljkaHaškog tribunala prekršila jedan odosnovnih pravnih principa, da op-tuženog treba smatrati nevinim sve dokse ne dokaze njegova krivica. Interven-cija tužiteljke sa stavom da tadašnje ru-kovodstvo Srbije ne može biti sagovor-nik u pregovorima nagoveštavao je, štaviše, potrebu vođenja rata sve dok samopolitičko rukovodstvo ne bude izmenje-

no - što je, u najmanju ruku, inpliciralopotrebu okupacije samog Beograda.

Beograd je u međuvremenu de faktookupiran, pri čemu (ne po prvi put) sa-mi Srbi obavljaju posao okupatora zastrane nalogodavce. Nameće se sumo-ran zaključak da nema legitimnog srp-skog glasa koji bi haškom Levijatanumogao da se suprodstavi; ali on ipak ni-je tačan. Nade ima, ako se problemupriđe ne sa balkanske, već sa jedne da-leko šire i politički smelije tačke gle-dišta. Institucionalna kultura i modusoperandi haškog tribunala zasniva sena negaciji vekovima negovanog kon-cepta pravde i prava, bilo u rimskoj ilianglosaksonskoj varijanti. Ova činjeni-ca jeste - i vazda treba da bude – kamentemeljac svake kritike te monstruozneinstitucije. To što je on osnovan da biverifikovao već prethodno zacrtanu po-litiku težnje briselsko-vašingtonske oso-vine ka vojno-političkom porazu Srba(ističemo: ne Miloševića ili njegovogrežima, već Srba kao celine) predstavljaza mnoge žrtve tog scenarija, tj. sameSrbe, glavni argument protiv valjanostihaškog koncepta transnacionalnog pra-vosuđa. Takva reakcija je ljudski savr-šeno razumljiva i empirijski bogato pot-krepljena. Sa stanovišta političkog i me-dijskog delovanja u zapadnom svetu ucilju gašenja haške farse, međutim, ta-kav je pristup pogrešan.

Rušenje kredibiliteta haškog tribunalapred određenim segmentima zapadnogjavnog i političkog mnenja jeste moguće,

ali ono treba da bude zasnovano na po-zivanju na interese onih zemalja čije vla-de ga finansijski i politički podržavaju, ane na prepoznatljivo srpskim argumen-tima. Konkretno, potrebno je predočitikonzervativnim krugovima SAD - dubo-ko protivnim Međunarodnom kri-vičnom sudu ali za sada nedovoljno sve-snim paralele te institucije sa Hagom - dahaška tvorevina utire put rimskoj.

U Americi Srbi imaju mnogo potenci-jalnih sagovornika na temu opasnostida podrškom tribunalu u Hagu StejtDepartment i Bela kuća legitimizujukoncept MKS-a. Kažemo potencijalnih,jer im se u ovom trenutku sa srpskestrane niko ne obraća. . . A argumenataima u izobilju, počev od izjave sameKarle del Ponte, od pre šest godina, dase prihvata haškog posla jer veruje dase u Tribunalu utire put globalnom si-stemu transnacionalnog pravosuđa ko-je će biti iznad svih nacionalnih suvere-niteta ili zakonodavstava. Takve su rečisu prava anatema za američke republi-kance, da o južnjačkim protestantimane govorimo. Oni neće reagovati na ar-gumente o nepravdi prema Srbima, aliće se i te kako osetiti pobuđenim da de-luju kada im se predoče potencijalneposledice usvajanja haškog koncepta zasamu Ameriku.

Budimo načisto: kada se Izrael prekosvoje moćne i bogate lobističke mašine uVašingtonu uporno zalaže za američkobombardovanje iranskih nuklearnih po-strojenja, on to čini u ime navodno ame-ričkih strateških i geopolitičkih interesa,a ne u ime svoje nesumnjive želje daAmeriku što dublje uvuče u bliskoistočniglib iz koga je izlaz daleko teži nego izVijetnama. Kada Kina lobira za bestarifnirežim u trgovinskoj razmeni sa SAD, onato ne čini u ime svoje nesumnjive željeda ima otvoren pritup američkom tržištukoji joj daje trgovinske suficite merljivenezamislivim stotinama milijardi dolaratokom protekle decenije, već u ime staremantre pobornika kapitalističke utakmi-ce o slobodnim tržištima i nevidljivoj ru-ci Adama Smita.

Haška konstrukcija počiva na labavimnogama. Njihova neizvesna čvrstina dosada nije testirana samo zato što na Za-padu nije bilo političke nužde, a u Beo-gradu smelosti i pameti, da se to učini napravi način. Kasno ipak nije. Bez obzirana ishod bitke, treba je voditi ako jevođena za Lepo, Dobro i Istinito. Haškitzv. tribunal je ružan, zao i lažan.

Srpska politika

DRUŠTVO

13

novembar 2006. 14

Piše: Marijana Milosavljević

Kako sada stvari stoje, priča oĐinđićevom nasleđu i nasledni-cima obeležiće i predstojeće iz-bore. To ne treba da čudi – vid-no je da svaka godina za nama

učvršćuje Zorana Đinđića “kao simbolnade u bolje sutra”, reći će Vladimir Vu-letić, profesor sociologije na Filozof-skom fakultetu u Beogradu. Kao tran-sfuzija ovakvom verovanju služe aktu-elni političari čiji ugled svakodnevnosrozava tranzicijsko blato po kojem za-jedno gacamo. Armija političkih apsti-nenata dovoljno govori o poverenju ko-je uživaju.

Kako ugled pokojnog premijera vre-menom samo raste, logično je da će DS-u i LDP-u posao biti donekle olakšan jerje tu Đinđićeva vizija na koju polažupravo. S tim što ni najmanje nisu voljnida je dele.

Nedavni slučaj Nebojše Krstića, sa-vetnika za medije predsednika BorisaTadića, najbolje ilustruje prethodno iz-nesenu bojazan. On je pisao blog zaB92. Početkom oktobra meseca napisaoje sledeće: “Ovih dana pristalice LDP-apresreću predsednika Tadića i prekida-ju skupove uzvikujući parolu ‘izdali steZorana’. LDP-ovci se nisu izjasnili (jošuvek) kako planiraju da se obračunajusa izdajnicima... Ko je izdao Zorana?Možda bismo mogli da popričamo na tutemu”...

Nebojša Krstić kaže da nijeočekivao da će se provesti kaobos po trnju, da će se na njegasrušiti lavina besnih i razgoro-pađenih ljudi nimalo spremnih

da saslušaju drugačije mislećeg.Saopšteno mu je da je prostak, neose-

tljiv, neotesan i još “najobičniji folirant:bio si folirant u muzici (pojma nemaš samuzikom), folirant si u marketinškomsvetu. Jedino ti priznajem da si lekar, alipostoji opasnost da si i to zaboravio”...Pljuštali su komplimenti da je bes-kičmenjak, isfrustriran, iskompleksiran,i totalno ljigav bolesnik. Visokomoralnigrađanski čistunci nisu se libili od pe-tljanja u privatni život: “Ja nemam kaoporodičan čovek švalerku koju šetam

STRANKE

Ko će nastaviti politiku pokojnog premijera Srbije

BITKA ZA ZORANOVO NASLEĐE

Iza medijskog obračuna sa Tadićevim savetni-kom Nebojšom Krstićem stoji sukob oko pravana političku baštinu Zorana Đinđića, koju LDPhoće da preotme od Demokratske stranke

novembar 2006.

dorćolskim kafićima”... Lepši, čistiji, pa-metniji predstavnici Druge Srbije naj-veći dokaz za izdaju Demokratskestranke vide u Tadićevoj kohabitaciji sapremijerom Koštunicom: “Nebojša, dali pored funkcije savetnika najboljegdruga Koštuničinog obavljate i posaodrvenog advokata najboljeg drugaKoštuničinog.” “Baš je lepo što gospo-din Nebojša Krstić (imenjak pokojnogpredsednika Obraza) brani mister Ta-dića, to mu je posao, za to je plaćen”...

Ova agresivna družina razapelaje Krstića na stub srama zatošto je zajedno sa SrđanomŠaperom radio kampanju DSS-u i Vojislavu Koštunici “Zna

Srbija”: “I šta mislite, da li je on moždapolitički odgovoran za ubistvo premije-ra”... Nebojša Krstić odgovorio je takoda se i inače zategnuta atmosfera opa-sno približila eksploziji: “Ne znam da lije on politički odgovoran ali znam da jesam Đinđić pred atentat u kome je stra-dao naredio da se Jovanoviću i Bebi Po-poviću zabrani ulazak u zgradu vla-de”...

Evo jedne od mnogobrojnih reakcijakoja možda najbolje odslikava sve dru-ge reakcije: “Znači, Čeda je pucao u Zo-rana a Beba stvorio atmosferu?! To po-kušavate da kažete? Znači, Koštunica jenevin... Sada ti javno kažem da ću gla-sati uvek za suprotnu stranu DS-a, paako treba i za radikale. Ostala sam bezteksta Krstiću, pa ti i vi uopšte nistenormalni”...

STRANKE

15

NEBOJŠA KRSTIĆ, SAVETNIK BORISA TADIĆA

Gnušam se nasiljaNikome nije zabranjeno da poštuje ili prihvata njegova načela i ideje, ali niko nema

pravo ni da sebe predstavlja za licenciranog tumača tih idejaBlogovanje je drugo ime za razgovor. Komentatori blogova na B92 sebe vide kao “de-

mokratsku elitu”. Zašto se, ipak, nije otvorio prostor za demokratski društveni dijalog iozbiljnu raspravu?

- U stvari, to je neka vrsta dnevnika. I u pravu ste što ste “demokratsku elitu” stavi-li pod navodnike. “Demokratska” je samo u društvu istomišljenika a “elita” je na bazisamoproglašenja. Međutim, nisu tu samo oni koji se lažno predstavljaju, ima tu i ljudiiz dijaspore koji ovlaš prate društvenu scenu, ima i onih koji su s pravom besni zbogizneverenih očekivanja, i blog je način da izraze svoje nezadovoljstvo i da označe oneza koje misle da su ih prevarili. S njima sam želeo da razgovaram i da ukrstimo mišljen-ja i argumente. Međutim, nadjačali su oni koji samo obavljaju svoj “posao”.

Internet blog se širom sveta nametnuo kao jedan od najdemokratičnijih medija. Ka-ko objašnjavate činjenicu da kod nas na tom mestu preovlađuju istomišljenici, kojiosuđuju svakog koji nije spreman da se s njima složi?

- Teško je odgovoriti na ovo pitanje. Zašto su naši navijači zaboravili na sportsku ivitešku stranu igre i misle da je stadion projektovan za izražavanje mržnje i besa?Zašto se kod nas vodi rasprava da li posle novog ustava treba imati izbore? Zašto nakraju 2006. godine na zidu kuće u Kuli piše “rasizam = patriotizam”? Zašto u 21. ve-ku, u najbogatijem regionu Srbije dvoje ljudi umre od gladi? Zašto 30 posto glasača uSrbiji još uvek daje svoj glas onima koji zemlju ponovo žele da gurnu u izolaciju i ne-sreću? Budimo realni i priznajmo da je u poređenju sa navedenim to što vi pitate sitni-ca na koju ne vredi obraćati pažnju.

Isprovocirani aktuelnim političkim događajima (u proizvodnji LDP-a), postavili ste pi-tanje: ko je izdao Zorana? Rezultat – kao da ste dirnuli u osinjak. Šta je komentatorevašeg bloga najviše naljutilo, čak razbesnelo?

- Kada bi me neko pitao da ukratko kažem šta je najvažnija politička zaostavština Zo-rana Đinđića, bez razmišljanja bih odgovorio da je to trasiranje evropskog puta Srbije.Interes je građana Srbije da što veći broj političkih činilaca društva prihvati ovaj cilj ina njemu radi. Na ovu ideju niko nema tapiju i niko nije ovlašćeni tumač Zoranove po-litičke misli. A svako ko prihvata ovu ideju ima obavezu da radi na njenom ostvarenju.Ako želi po Zoranovom receptu, onda brzo, efikasno i pragmatično, jer tako bi on. Nerazumem zašto su se ljutili oni koji su umesto “Srbiji se žuri” odjednom promenili stavu “Srbiji se koči”.

Ponovo se pred izbore aktuelizuje novo-staro pitanje: ko je pravi nosilac političkognasleđa Zorana Đinđića. Postoji li odgovarajući odgovor na to pitanje?

- Zoran Đinđić je tragično izgubio život u momentu kada je bio srpski premijer i pred-sednik Demokratske stranke. Nosilac njegovog nasleđa kada je u pitanju vizija zemljejesu svi građani Srbije. Kada je u pitanju njegova politička filozofija, nju svakako bašti-ni Demokratska stranka. Nikome nije zabranjeno da poštuje ili prihvata njegovanačela i ideje, ali niko nema prava ni da sebe predstavlja za licenciranog tumača tihideja. Iskreno se nadam da će osnovna pristojnost i mera poštovanja preovladati i daizbori neće biti razlog zloupotreba.

Zašto ste odustali, zbog čega ste prestali da blogujete, mnogi su u tome videli pre-daju?

- Prestao sam kada sam jednog jutra pročitao u novinama da je neko demolirao pro-storije LDP-a u Novom Sadu. Na blogu su se neki svojski trudili da “demoliraju” me-ne, telefon mi se usijao od poziva začinjenih psovkama i pretnjama. Gnušam se nasil-ja i nasilnika, pa sam sve to prekinuo jer nije imalo nikakvog smisla.

novembar 2006. 16

STRANKE

Nešto kasnije Krstić je na blogu ustvr-dio da stižu anonimne pretnje, “lakoćemo se složiti da je Đinđić bio personi-fikacija moderne Srbije, no to nećemoako mi kažete da su to i smučari iz fran-cuskih Alpa i onaj proslavljeni borac zademokratiju s viškom ulja u kosi... Tajme je upravo zvao na telefon i pretio damu ne pominjem ovde ime. Pošto smoljubazno razmenili par rafala psovki,razgovor se okončao”.

Nešto kasnije pojavio se tekst u ko-jem se tvrdi da je snimak pomenutekonverzacije prosleđen Jukomu te da ćeKrstić dobiti priliku da popriča sa pra-vosudnim organima. Sutradan (8. okto-bar) Krstić se oprostio sa posetiocimasvog bloga: “Gnušam se nasilja i nasilni-ka... Optužba za izdajstvo je nasilje.Kad vas blate ljudi potpisani pseudoni-mom to je nasilje. Kad vam prete uslušalicu nasilje je. Kad neko demoliraprostoriju LDP-a u Novom Sadu, to jeodvratno nasilje. Mnogo je nasilja okonas. Valjda ćemo jednom dočekati i tajdan da barabe i siledžije budu iza brave.Do tada pozdrav svima koje sam upo-znao, neću više uzimati učešće na bloguB92.” Komentari su stizali i posle Kr-stićevog zvaničnog povlačenja. Stvar suu svoje ruke uzeli LDP-ovci jer je “jednaod najvažnijih obaveza LDP-a utvrđi-vanje istine o ubistvu Zorana Đinđića”.Zbog toga su istakli da Krstićeve op-tužbe imaju istu težinu kao i optužbegeneralnog sekretara vlade Dejana Mi-hajlova. Zato bi odnos suda prema istu-pu Krstića trebalo da bude isti kao i uslučaju Mihajlova.

Bilo je to valjda zeleno svetlo dase aktiviraju advokati Jukomapredvođeni Biljanom Ko-vačević – Vučo i zatraže odpredsednika Srbije Borisa Ta-

dića da se izjasni o tekstovima svog sa-vetnika na blogu B92 o bivšem šefu vla-dinog Biroa za komunikacije VladimiruPopoviću Bebi. U međuvremenu advo-kati su poslali tužbu Četvrtom opštin-skom sudu protiv Krstića zbog njegovihtekstova kao i pretnji koje je navodnouputio Popoviću u ranije opisanom te-lefonskom razgovoru. Biljana Ko-vačević – Vučo ne krije zabrinutost zasvog klijenta koji tužbama zastrašujegrađane koji vole da ga pomenu. Tvrdida ovoga puta hajka ima institucional-nu dimenziju jer se na njenog klijentane obrušava bilo ko nego savetnik pred-sednika republike. Boris Tadić ljubaznoje otpisao Biljani Kovačević – Vučo ob-

BLOG B92Mračna ulica

Posle Sergeja Trifunovića, druženja preko Interneta na poznatom sajtu prekinuo je iNebojša Krstić, a zatim i Goran Svilanović

Sergeja Trifunovića više nema na blogu sajta B92. Razlog je, kako su objasnili u ured-ništvu sajta, uvreda upućena jednoj koleginici “blogerki”, i nema ama baš nikakve veze sanjegovim pisanjem o Miloradu Ulemeku Legiji i Čedomiru Jovanoviću. Sergej je među ko-mentarima bloga Nebojše Krstića, savetnika predsednika republike, između ostalog pisaokako ga je još 1998. godine Legija pripremao za ulogu opasnog momka- legionara, a dasu u to vreme u celoj Srbiji za Legiju znali samo on i Čedomir Jovanović, danas predsed-nik Liberalno-demokratske partije. Pomenuo je i njihova narkotična druženja, “o kojima biJovanović mogao mnogo više da ispriča”.

“Na LSD-u, heroinu, ili kokainu, tu bi verovatno bilo zanimljivih, istorijski i politički za-nimljivih svjedožbi koje bi se dale iščačkati iz memorije, te koje ove supstance nisu sigur-no mogle izbrisati”, pisao je Trifunović.

Direktor sajta Dejan Restak potvrdio je za NIN da je Sergej sam izbrisao svoj blog, na-kon što je u nekoliko navrata u svojim tekstovima ispoljio govor mržnje. Po direktoru saj-ta, Sergej je najpre obećao da to više neće činiti, a nakon što jeste, moderatoru je odo-breno da ga privremeno “banuje” (zabrani). Posle ovoga, Sergej je odlučio da se povuče.Sam Sergej, međutim, o svemu i dalje ćuti.

Kao jedan od autora bloga se pojavljuje i “Queeria”, organizacija koja se bori za pravahomoseksualaca. Bili su za bojkot referenduma, i sada se osećaju poraženom stranom. Akrivac im je patrijarh. Blog pod naslovom “Zašto treba pljuvati po naciji” ilustrovali su sli-kom ženskog tela (reč je o Kajli Minog) na koje je fotomontažom “nakačen” lik patrijarhaPavla.

U tekstu autor piše o “svojoj nacionalnoj svesti koja još nije ustala sa noše, ali osećada i to malo govno nacionalnog ponosa koji ponekad oseti neverovatno smrdi”.

“...Onda vidim domaćeg superstara – patrijarha Pavla. Izvukli jadnog čoveka na gla-sanje, ko zna kakvo mu je zdravstveno stanje ovih dana, bio je to težak fizički napor zanjega. Koliko pratim, vidim da političari, ratni zločinci i bogougodne nacionalne službeni-ce uglavnom idu Paji na noge. Hm, sada je On izašao van. Naciji na noge!”, stoji izmeđuostalog u tekstu.

Dejan Restak je objasnio da se radi o karikaturi, što je sasvim legitimni vid kritike, a štose samog teksta tiče, to je stvar autora.

“Gospodin Gojko Stojčević jednako je izložen kritici kao i svi mi. Karikatura, ili fotomon-taža u nedostatku crtačkih sposobnosti, često može biti i uvredljiva.”

Sergeja Trifunovića branio je na svom blogu i Goran Svilanović, zbog čega ga je iskriti-kovao sam direktor sajta na svojoj stranici. Iako mu je Restak poručio da ne brine za svo-je mesto na blogu, jer kod njega ima još dosta kredita, ako ništa onda bar zato što je od“devedesetih do sada bio na pravoj strani”, poslednja Svilanovićeva poruka je: “DirektorBloga B92, blogom je obavestio i mene i sve čitaoce da ima problem sa mnom. Smatramda je minimum pristojnosti s moje strane da se zahvalim B92 na prilici koju sam imao dapišem za blog i da se povučem.”

Da je blog na sajtu B92 u stvari jedna “mračna ulica gde jednog napadne stotinak ma-skiranih, koji ga šutiraju ispod pojasa”, nedavno je izjavio upravo Nebojša Krstić, još jed-na “žrtva” bloga. Wegovo ime se više ne nalazi na popisu autora (navodno, mogući je raz-log njegov napad na Vladimira Popovića Bebu), a do Krstićevih tekstova možete doći uko-liko u njeb adresu precizno ukucate broj njegovog bloga, ako ga znate.

Blog je zamišljen kao neka vrsta dnevnika na Internetu, u kojem bi manje ili više pozna-te ličnosti mogle da iznesu svoje stavove i razmišljanja elektronskoj javnosti. Kao takav,blog isključuje cenzuru. Međutim, na njemu izgleda da ima mesta samo za one koji su “napravoj strani”. “Ostali” su neutralni, ili se povlače.

NIN

novembar 2006.17

STRANKE

jasnivši joj da je saradnike pažljivo oda-brao i lično imenovao te da stoji iza sve-ga što su njegovi saradnici uradili obav-ljajući svoj posao.

Zašto je ovaj primer interesantan,osim što su glavni likovi nekadašnji šefBiroa za komunikacije u vladi ZoranaĐinđića i sadašnji savetnik za medijeBorisa Tadića? Zbog sudara dve kon-cepcije odnosno dve velike priče koje suna neki način podelile Srbiju. Junak sa-moproglašene Druge Srbije nesumnjivoje Beba Popović kao i LDP predvođenČedomirom Jovanovićem, kojih se od-rekla Demokratska, u stvari Đinđićevastranka i njegova porodica ali se oni ni-kako ne odriču Đinđića. Posle smrti pre-mijer je stekao neverovatan broj prija-telja iako za života nije važio za naročitodruštvenog čoveka. Ime ubijenog pre-mijera još uvek je najčešće pominjanona srpskoj političkoj sceni, što samo po-tvrđuje priču o borbi za nasleđe koja ćetek početi.

Analize javnog mnjenja pokazuju daLDP zaista oduzima Demokratskojstranci jedan deo birača, ali je pitanje štabi DS u vezi s tim mogao i trebao dauradi. Naime, pristalice Čede Jovano-vića se od početka a sada sve više i višelegitimišu kao ogorčeni, frustrirani i po-litički isključivi ljudi koji smisao svogpolitičkog postojanja zasnivaju na pot-punom negiranju Vojislava Koštunice.“Čedisti” čak nastupaju kao antiinstitu-cionalna stranka koja svojim ultimativ-nim zahtevima za sprovođenje “šestog

oktobra”, zatim lustracije onako kako jeoni vide i tome slično, preti da poreme-ti ionako nežni društveni konsenzus uSrbiji. Pred izbore, to joj može privućijedan deo najnezadovoljnijih birača, aliako uđe u parlament, kao što se pred-viđa (naročito ako napravi koaliciju saLSV Nenada Čanka), moraće ipak daprihvati neka pravile igre pa će mladi ignevni Čeda ipak morati da žrtvujenešto od svoje oštrine pošto će u tojSkupštini morati da sedi sa bar 150 ljudiza koje sada tvrdi da su Đinđićeve ubi-ce.

Sve je to sasvim različito od situ-acije u kojoj se nalazi Demokrat-ska stranka, koja je de fakto upoziciji stranke na vlasti, a poli-tički planovi su vezani za sarad-

nju sa strankom Vojislava Koštunice. Toznači da čak i ako bi uspeo pokušaj dase eventualno privuku/vrate birači kojise sada priklanjaju LDP-u, to bi biloplaćeno uništenjem strateškog savezasa DSS-om, a da se ne govori kako bi, sadruge strane, ono što bi na toj strani DSdobio, isto toliko i još više bi izgubio nadrugoj strani, jer bi bilo mnogo nezado-voljnika koji bi prešli u susedni tabor,kod Vojislava Koštunice. Među simpati-zerima DSS-a, prema analizama, veomaje veliki broj onih koji DS doživljavajukao drugu omiljenu partiju. Ako bi pošliu rat za Čedine birače, to bi se promeni-lo.

Tokom proteklih izbora stranke sunaginjale mekšoj priči i sve su se guraleu centar. Sada je drugačije, političkascena se radikalizuje. “Zahvaljujući me-

dijima (koji su uglavnom provladine iLDP-ovske orijentacije) stvorio se po-grešan utisak da je stvarna alternativavladajućim strankama LDP a da to nijeDS. Zato LDP kritikuje sve što predloži,uradi ili ne uradi DS. Odmah su protiv,kao i radikali. Najbitnije je da DS počneda učvršćuje svoju medijsku poziciju.Skoro su jednako u medijima zastuplje-ni Tadić i Jovanović, baš kao da prvi ne-ma veću težinu. Birači mogu da steknuutisak da su ravnopravni takmaci i daimaju podjednako pravo na nasleđe Zo-rana Đinđića”, ističe Vladimir Vuletić.

Naš sagovornik tvrdi da LDP nenudi ama baš ništa kvalitativnonovo. Po njemu, to dokazujepolitički program stranke kojise gotovo ne razlikuje od pro-

grama DS-a ili DSS-a. Razlikuju se jedi-no po tome što potenciraju brzinu pro-mena: “Mi nemamo nijednu novu poli-tičku opciju. LDP se bori za deo već po-stojećeg, inače sve manjeg i manjeg ko-lača. Kada bi LDP uspeo da se nametnekao stvarna alternativa DS-u, ništa novose ne bi dogodilo na političkoj sceni.Značajni deo javnosti to oseća.”

U svakom slučaju, dobro je postojan-je širokog spektra najrazličitijih pogledana političkoj sceni. Kod nas to znači dabi oni kojima se žuri mogli da pogurajuone kojima se baš nigde ne ide. Među-tim, iako LDP sebe smatra nastavljačemĐinđićeve ideje u svakom smislu, yokerje ipak u rukama demokrata. Na našojpolitičkoj sceni jedino Ružici Đinđić ra-ste popularnost i skoro je jedina neuprl-jana na toj istoj političkoj sceni.

Piše: Života Matić

Nikako ne mogu da prihvatim, kaobivši vojnik i starešina koji dobro po-znaje Ratka Mladića, notornu laž kojase plasira u javnosti da se sa njime pre-govora oko predaje koja je uslovljenanovcem, jer ono što je monah u verskojzajednici to je Mladić u vojsci, naglaša-va u razgovoru za Agenciju VranjePress, general u penziji i potpresednikKoordinacionog tela za jug Srbije Nino-slav Krstić. Po Krstićevom mišljenju“Mladić je čestit i častan čovek koji jenovac mogao da zaradi, te priče o neka-kvim nagodbama ne dolaze u obzir”

Gospodine Krstiću, ali Mladić je op-tužen za genocid?

- Te optužbe koje idu uz njegovo po-stupanje prema zarobljenicima su neo-snovane, pa on je molim vas javno predsvetom pokazao kako lično postupa safrancuskim pilotima, gde ih je mimo pro-pisa svoje Vlade Republike srpske pu-stio na slobodu iako su oni učestvovali ubombardovanju. Tim činom on je predsvetom demonstrirao lični odnos premazarobljenicima i to javno. Čudi me i pi-tam se, a javno pitam i našeg premijera ipredsednika Srbije zašto ne pozovu pre-mijera i predsednika Francuske, pozovuoslobođene pilote zašto se sada neoglašavaju kada je Mladić pritisnut sasvih strana i kažu glasno i jasno kako subili tretirani od vojske RS i Mladića lično

Vi kao da ga amnestirate od odgovor-nosti, za Srebrnicu?

- Ne bih želeo da neko shvati da se za-lažem da Ratko Mladić pobegne od od-govornosti, ako je ima po komandnoj li-niji, ali želim da naglasim da je Mla-dićev lični odnos prema pilotima bio ja-ko korektan

Kako ocenjujete stav ministra odbraneZorana Stankovića, ko njegovog an-gažovanja u hvatanju generala Mla-dića?

- Zameram gospodinu Stankoviću štoje napravio grešku, i na sebe preuzeoobavezu, ko zna iz kojih razloga, da selično angažuje oko hvatanja Ratka Mla-dića, iako se pritom zna da Ministrastvoodbrane nema nikakve nadležnosti, nizakonskih ovlašćenja da se angažujekada je u pitanju ovaj slučaj. Tu mogupre svega da se angažuje određene slu-žbe iz vojske, ali ministar odbrane preu-zima na sebe i tu odgovornost tovari navojsku. Stankoviću strašno zameram ito što je kako su preneli neki mediji, dasavetuje Mladića da se ubije, što je pro-tiv zakona

Šta u tom slučaju treba da urade nad-ležni državni organi?

- Pozivam državne organe da premalicima koja pozivaju čoveka da izvrši sa-moubistvo preduzmu odgovarajuće za-konske mere jer to predstavlja podstre-kavanje. Ovom prilikom želim da uka-žem i na činjenicu da je smešno to što seobjavljuje da se Mladić na VMA, lečiopod različitim imenima. To bi trebalo dasugeriše da je on čovek kriminalac. Za-što bi to radio, pa njega poznaje i mojačetvorogodišnja unuka

Kakav je cilj tih priča, ako su one nei-stinite kako Vi tvrdite?

- Sve što se dešava po medijima je psi-hološka operacija koja ima za cilj da seometu veoma ozbiljne istrage koju vodiVlada Srbije, da se natera i javnostdaveruje u Mladićevu krivicu i pre nego seona u istrazi utvrdi

Kakav rasplet očekujete u ovom sluča-ju i kakvu bi odluku mogao da doneseMladić, iz Vašeg ugla, pošto kako sterekli lično ga poznajete?

- Koliko poznajem Mladića, kada bu-de donosio bilo kakvu odluku, a veru-jem da će je lično doneti, ta odluka ćebiti u interesu srpskog naroda ! “ - za-ključio je u intervjuu za Agenciju Vran-je Press, general u penziji Ninoslav Kr-stić.

(Krstić obavlja funkciju predsednikaForuma za bezbednost i demokratiju)

Agencija Vranje Press

SRBIJA

General u penziji Ninoslav Krstić govori o slučaju najtraženijeg Haškog begunca

Čovek koji je lično poznavaogenerala Ratka Mladića

Doneće odluku u skladu sa interesima srpskognaroda. Nikako ne mogu da prihvatim, kao bivšivojnik i starešina koji dobro poznaje RatkaMladića, notornu laž koja se plasira u javnosti da se sa njime pregovora oko predaje koja jeuslovljena novcem, jer ono što je monah u ver-skoj zajednici to je Mladić u vojsci

18novembar 2006.

novembar 2006.

Piše: Marko Lopušina

- Uniforme oficira SAD su postale čestprizor u Srbiji. Mi bismo želeli da ih bu-de još više – rekao je prošle nedelje uDomu garde u Topčideru američki am-basador Majkl Polt prilikom potpisivan-ja novog, trećeg po redu, vojnog spora-zuma o saradnji Vojske Srbije i Evrop-ske komande američkih oružanih sna-ga.

Diplomatski predstavnik SAD niježeleo ovim rečima da najavi okupacijuSrbije od strane Amerike, kako su u šalikomentarisali pojedini vojni izveštači,već da izrazi želju da Vojska Srbije uđeu NATO i ojača saradnju sa američkom

armijom. To je delimično i učinjeno, jernam je posle potpisivanja novog vojnogsporazuma, američki general VilijamVord, zamenik komandanta Evropskekomande američkih oružanih snaga izŠtutgarta otkrio da je sa Vojskom Srbijedogovorena izrada Programa združe-nog kontakt tima za 2007. koji predviđaukupno 35 zajedničkih vojnih vežbi.Od toga 24 u Srbiji i 11 u SAD i regional-nim komandama.

- Odnosi sa NATO su u ovom trenut-ku vrlo sadržajni, sa velikim potencija-lom da se dodatno razvijaju. Imamo Pri-lagođeni program saradnje preko kogčlanice saveza bilateralno sarađuju sanama, imamo prostora za školovanje u

19

VOJSKA

Približavanje severnoatlantskom vojnom savezu sve aktuelnije

SRBIJA i NATO - od neprijatelja do saveznikaKako teče približavanjenaše zemlje severnoa-tlanskoj vojnoj alijansi.Vojni analitičar MilanPetković, smatra daAlijansa toliko dominirareorganizacijom našegsistema odbrane da semože zaključiti da:NATO potpuno kontroliše Vojsku Srbije

novembar 2006.

Oberamergau, posmatranje vojnih vež-bi NATO-PZM od inicijalnog procesaplaniranja do analize na kraju. Taj jeodnos sadržajni i aktivniji nego u sluča-ju mnogih zemalja koje već jesu članicePartnerstva za mir– rekla nam je po-moćnik ministra odbrane Snežana Sa-mardžić-Marković i predsedavajućiGrupe Srbija-NATO koja tokom ove go-dine vodi proces prilagođavaja sistemnaše odbrane standardima Partnerstvaza mir i NATO.

Vojni analitičar Milan Petković, inače,nekadašnji pukovnik bezbednosti,međutim, smatra da su današnji odnosiNATO i Srbije prerasli u proces domina-cije Alijanse nad Ministarstvom odbra-ne i našom armijom:

- NATO potpuno kontroliše VojskuSrbije – kaže Petković i dodaje - Tu kon-trolu naših oružanih snaga NATO da-nas vrši preko američkog ambasadoraMajkla Polta, preko pojedinih državaSAD i njihove Nacionalne garde, prekoraznih vojnih savetnika iz zemalja čla-nica Alijanse, i preko naših visokih poli-tičara i oficira “zaljubljenika” u NATO.

Uostalom, zagovornici teze o kontrolinaše armije od strane NATO tvrde da je“Alijanska preko Karla del Ponte insisti-rala da general Zoran Stanković postaviza ministra odbrane”, a da je generalZdravko Ponoš, zastupnik načelnikaGeneralštaba “strani đak”.

- NATO danas u Vojsci Srbije svekontroliše, sem vojnih tajnih službi, ko-je su još naklonjene nacionalnim snaga-ma – rekao nam je jedan od visokih ofi-cira Vojno-bezbednosne agencije.

Od neprijatelja do saveznika

Kada je marta 1999. zbog rata na Ko-sovu, 19 članica NATO započelo opera-ciju Allied Force, u kojoj je bombardo-vanjem Srbiji naneta šteta od 100 mili-jardi dolara, malo ko je mogao da pred-vidi da će u roku od samo dve godineBeograd i Brisel na tu epizodu gledatisamo kao na neprijatnost iz prošlosti.Politički analitičari u Vašingtonu su ta-da, naime, očekivali da će se posle padaSlobodana Miloševića naša zemlja oslo-niti na tradicionalne saveznike poputRusije, Grčke ili Francuske, ali su ih li-deri DOS-a razuverili, jer su insistiralina razvoju odnosa sa Evropskom zajed-nicom. Na početku vladavine DOS-a,međutim, sam NATO je zbog trauma-tičnog bombarodvanja Srbije 1999. spo-minjan vrlo malo.

U svojoj političkoj kampanji pred-

stavnici EU i SAD ubeđivali su srpskojavno mnjenje da NATO nije neprija-teljski raspoložen prema Srbiji. Kao ar-gument za to, predstavnici NATO nudi-li su činjenicu da članice Alijanse želi daizgade veze sa Srbijom.

- Za to je, međutim, potrebno da u Sr-biji doći do potpune evolucije stavova oNATO-u, kao što se već dogodilo u os-talim zemljama u regionu. Pre 20 godi-na ko bi mogao da zamisli da će Bugar-ska, jedna od najpokornijih i najlojalni-jih članica Varšavskog pakta, pristupitiAlijansi. Da će izolovana Albanija za-početi kampanju na svim nivoima kakobi se pridružila NATO – rekao je jed-nom prilikom američki otpravnika po-slova Roderik Mur.

Samo dve godinw posle napada usrpskom društvu je došlo do konsenzu-sa da je NATO deo budućnosti Srbije.

- Najviše zasluga za približavanje SRJi NATO imao je potpredsednik srpskevlade Nebojša Čović. Suočen s potre-bom da reši krizu sa albanskim teroristi-ma na jugu Srbije, Čović je još u decem-bru 2000. započeo intezivnu saradnju saKFOR i NATO. Ta saradnja Beograda iBrisela je rezultirala okončanjem krizesredinom 2001. Saradnja SRJ i NATOrazvijala se dalje kako na političkom, ta-ko i vojnom planu, ulaskom naših snagabezbednosti u selo Oraovica, odnosno ukopnenu zonu bezbednosti na jugu Sr-bije, u junu 2001. To je, ujedno, bila prvavojna operacija u istoriji Jugoslavije, ukojoj su snage bezbednosti bile pod vr-hovnom komandom oficira NATO i

KFOR. Tada su srpski i NATO oficiri za-jedno planirali i izveli akciju ulaska usve sektore kopnene zone bezbednosti.Ti potezi su udarili temelje vojne sarad-nje sa Alijansom – tvrdi Danijel Šunter,urednik u časopisu NATO u Beogradu.

Tiha okupacija- Koliku pažnju je NATO poklonio

razvoju odnosa sa SRJ najbolje pokazu-je podatak da je delegacija, koju supredvodili Nebojša Čović, savezni mini-star inostranih poslova Goran Svilano-vić i komandanti jugoslovenskih snagabezbednosti, tri puta 2001. boravila ukomandi NATO u Briselu, gde su je pri-mili najviši zvaničnici Alijanse. Tada jedonesena politička odluka da našdržavni neprijatelj treba da postane našglavni saveznik. Sredinom 2001. i vojnivrh SRJ je prihvatio ovaj politički stav ipokazao interesovanje za ulazak u NA-TO program Partnerstvo za mir, jer jetada procenjeno da bi time Srbija dobilamogućnost da modernizuje svojeoružane snage i prilagodi ih zapadnimstandardima, ali i da poveća svoj politic-ki rejting na međunarodnom nivou ipostane potencijalni kandidat za ulazaku NATO, i poboljša šanse za pristupan-je EU – kaže Danijel Šunter.

Kritičari bliske saradnje sa NATO da-nas tvrde da je Srbija prosto okupiranaod Alijanse i da članice ovog vojnog sa-veza svojim prisutvom na našoj teritori-ji, a i u vojnim krugovima, direktno uti-ču na reorganizaciju sitema odbrane ioružanih snaga. Jer time NATO želi da

VOJSKA

20

Kako smo saznali u ovom trenutkupredviđene su još dve vojne vežbe Voj-ske Srbije sa snagama NATO u Bugar-skoj i Mađarskoj, a u planu je krajem no-vembra i zajednička vežba naše armijesa Nacionalnom gardom Ohajo u Srbiji.

Tihi bojkot vlastiZvanično NATO u Srbiji danas kao

svoju instituciju ima samo Ambasaduza kontakt sa Srbijom. Taj zadatak je uranijem periodu obavljala ambasadaVelike Britanije, a sada Ambasada kral-jevine Norveške u Beogradu. Intereso-vanje za ovu vrstu saradnje je veliko, jersu i Češka i Italija želele da budu tzv.Ambasada NATO za kontakt sa Srbi-jom.

- Na predlog Kraljevine Norveške odfebruara 2006. počela je sa radom i Gru-pa Srbija-NATO za reformu odbrane, sanamerom da se reforme sistema odbra-ne usmeri i ubrza. U okviru ovog telapostoji 15 radnih stolova, čiji su učesni-ci predstavnici Ministarstva odbrane Sr-bije, NATO i drugih organizacija – reklanam je Snežana Samardžić-Marković.

Na taj način je NATO izvršio direktanuticaj na reorganizaciju Vojske SRJ, presvega na projektovanje naših oružanihsnaga, koje su svedene sa 75.000 na25.000 vojnika.

Govoreći na jednom predavanju o to-me šta Srbija dobija ulaskom u NATO,

američki diplomata Roderik Mur je ja-sno naglasio:

- Ako se Srbija uključi u NATO, u pot-punosti je sigurno da vi nikada višenećete biti suočeni sa regionalnim kon-fliktima koji su oblikovali istoriju Balka-na kroz vekove. Kada se pridružite NA-TO-u, postaćete formalno ujedinjeni saskoro svim svojim susedima - i bićete nesamo susedi, već i saveznici.

Proces zbližavanja sa NATO u Beo-gradu je, međutim, ima i danas svojeprotivnike. U njih se ubrajaju pojedineproruske frakcije unutar vojske i poli-tičke partije desnice. Uostalom, kako jeNT saznao od jednog pukovnika VojskeSrbije, danas se saradnji sa NATO javnosuprostavljala samo SRS.

- Vladi Srbije ulazak u NATO u ovomtrenutku nije prioritet. Zato nije poslatanaša vojna misija u Avganisatan, a nijeučinjen ni veći pomak u realizaciji Akci-onog plana. Sve to usporava i odlažeprijem Srbije u NATO – objasnio nam jejedan pukovnik Vojske Srbije, kog smosreli na sastanku Grupe Srbija-NATO uDomu narodne skupštine.

Vojni komentator Aleksandar Radićtakvo ponašanje tumači kao političko li-cemerje:

- Postoji veliki raskorak između na-mera, koje političke vođe predstavljajuBriselu i stavova koje ti ljudi ljudi izno-se pred domaću javnost. Naši političari

realizuje neke svoje vojne ciljeve.- Srbija ima visok rejting u NATO, jer

ima važan strateški položaj u regionu,velike vojne rezerve u naoružanju i ljud-stvu, odlične vojne škole i vojne kadro-ve, jaku vojnu industriju i narod sa viso-kim borbenim moralom. Posle ulaska uBugarsku i Rumuniju, da bi izašla na Cr-no more i bila blizu arapskoj i ruskoj sfe-ri uticaja, Amerika želi da osvoji Srbijune bi li time zaokružila svoju zonu domi-nacije na Starom kontinentu - tvrdi GregElič, vojni analitičar iz SAD, autor knjigeČudni oslobodioci, u kojoj analizira 50američkih vojnih intervencija u svetu.

Njegov beogradski kolega Aleksan-dar Radić se sa ovom tvrdnjom deli-mično slaže:

- NATO na Balkanu želi da zaokružiovaj region, jer Balkan sa Srbijom, Bo-snom i Hercegovinom i Crnom Gorom,koje su izvan programa Parnterstvo zamir, predstavlja zonu potencijalne ne-stabilnosti. Zato NATO pokušava da štopre proširi svoj uticaj i na te države. NA-TO kao bezbednosna organziacija u sve-tu politike i odbrane traži črvste osloncesaradnje da bi afirmisao svoja strateškaočekivanja. Ne radi se tu o tome da NA-TO kontroliše Ministarstvo odbrane Sr-bije, Vojsku Srbije, Generalštab VS ilivojne tajne službe. Niti je tačno, kao štose priča, da je Karla del Ponte “namesti-la” generala Zorana Stankovića za mini-stra odbrane. Mislim da izraz “kontrola”u odnosima NATO i Srbije pripada vo-kabularu tereticara zavere, jer u bezbed-nosnim integracijama sudeluju države,koje žele da kroz NATO afirmišu i svojestrarteške planove i programe.Članice NATO su na teritoriju Srbije

ušle 24. marta 1999. godine i postavile13 baza Kfora na Kosmetu. Najveće odnjih su baza Komande Kfor u Prištini ibaze američke vojske u Gnjilanu iUroševcu. Od oružanih snaga Ameri-kanci u Srbiji imaju od 2002. i Kancelari-ju Evropske komande oružanih snaga idve čete marinaca u Beogradu, koje sustacionirane u Ambasadi SAD.

Od 2000. godine do danas Ministar-stvo odbrane Srbije i naša vojska imalinekoliko direktnih bliskih mirovnih su-sreta sa snagama NATO. Posle zajed-ničkog ulaska u Kopnenu zonu bezbed-nosti 2001. godine, naša vojska je 2004.zajedno sa armijom Rumunije u Đerda-pu izvela vojnu vežbu Plavi put postandardima NATO. U međuvremenu,jedinice NATO su u tranzitu u nekolikonavrata prošle kroz Srbiju do svojih ba-za na Kosmetu i u Bugarskoj.

CRNA

novembar 2006.

VOJSKA

21

novembar 2006. 22

javno vode državu ka povezivanju saNATO, a istvoremeno u medijima stva-raju sliku o distanci prema bivšim pro-tivnicima. Politička elita u Srbije se time“udvara” javnom mnjenju, jer ne želi daproizvede negativne poene posebnokod glasača patriotske provenijencije.Primetan je poslednjih nedelja velikipritisak na naš vojni vrh putem glasinada su vojni profesionalci zapravo pred-stavnici stranih interesa. Radi se o delo-vanju antireformista, koji se protive ra-dikalnim promenama u oružanim sna-gama. Takav odnos političara stvaralošu sliku o Srbima kao narodu, koji ne-ma jasan stav o budućnosti. Jer, ako seveć ne želi u NATO zašto se onda tražičlanstvo u Parnterstvu za mir.

Vlada je, doduše, usvojila zaključak oslanju pripadnika našeg vojnog sanitetau Avganistan i po hitnom postupkuuputila predlog odluke Narodnoj skup-štini na odobrenje, ali parlament se oovom predlogu još nije izjasnio.

Zato pomoćnik ministra odbrane kri-tički primećuje:

- Mnogo je važnih prilika propušteno,mnogo vremena izgubljeno. Mi u Mini-starstvu odbrane aktivno radimo u goto-vo nemogućim uslovima, ali radimo.

Prijem u NATO 2007.Gospođa Snežana Samardžić-Marko-

vić nam je rekla da su MOD i VS sprem-

ni da uđu u Partnerstvo za mir onogtrenutka kad nam bude upućen poziv.

- Odredili svoje prioritete – šta od po-nuđenih mehanizama partnerstva saNATO želimo da iskoristimo, a šta daod naših kapaciteta ponudimo. Zajednosa Ministarastvom spoljnih poslova iz-radili smo koncept Prezentacionog do-kumenta, na osnovu koga ćemo formi-rati sastav naše buduće Misije NATO uBriselu. Trenutno pravimo dinamičkiplan šta koji sektor sistema treba čini odtrenutka kada poziv za članstvo u NA-TO stigne i biramo ljude, koji će promo-visati nove vrednosti.

Američki ambasador Majkl Polt sma-tra da su Srbija, SAD i NATO došli dojednog zrelog trenutka za ostvarenjevojne integracije, koja je uslovljena po-litičkim problemima sa Hagom i sa Ko-smetom. Majkl Polt veruje da će ti pro-blemi biti rešeni u 2007. godini i da ćeSrbija tada biti primljena u NATO.

I ministar odbrane Zoran Stankovićnam je priznao da je ovo ključni trenu-tak za integraciju sa Sverno-atlanskomvojnom alijansom i da Ministarstvo od-brane nastavlja da radi na ulasku u NA-TO kao da opstrukcije nema:

- Proces evropsko-atlanske integarcijeima za Vojsku Srbije i međunarodnu za-jednicu isti cilj – stvaranje moderne voj-ske i integraciju u NATO. Naš stav je ja-san, mi želimo što pre da budemo član

programa NATO Partnertsvo za mir, jerje to naš državni zacrtani spoljno-poli-tički cilj, koji određuje budućnost Srbije.

Šef NATO govori srpskiFrancuski general Janike Ase, koji je

od strane NATO već postavljen na me-sto šefa Kancelarije NATO u Beogradu,je, kako nam je lično rekao, bivši vojniataše Francuske u Srbiji.

- Bio sam već dva puta na dužnostivojnog atašea u Beogradu i ovde u Srbi-ji sam naučio srpski jezik. Prvi put samdošao u Srbiju pre desetak godina kadasam imao čin potpukovnika. Kancelari-ja NATO u Beogradu bi trebalo da budeotvorena krajem novembra. Potrebno jeda se urede još neki tehnički detalji. Za-datak NATO kancelarije će biti da dapomaže u primeni aranžmana oko tran-zita formacija NATO. Očekujemo daova kancelarije doprinese i efikasnostirada Grupe Srbija-NATO za reformuodbrane na stručnom nivou i sprovo-đenju Prilagođenog programa saradnje.To je vojna kancelarija za vezu i nemapolitičku funkciju. Njen sastav je odre-đen, tako da se može reći da smo mispremni za rad – priznao nam je gene-ral Janike Ase, koji je tog dana otputo-vao u Brisel na dodatne konsultacije uKomandi NATO.

Tenički problemi koji još treba da serazjasne oko Kancelarije NATO u Beo-gradu, jesu zapravo bilatelarna pismakoja razmenjuju Komanda NATO u Bri-selu i Vlada Srbije. NATO, naime,očekuje da Vlada Srbije donese zva-ničnu odluku i odobrenje za otvaranjeovog predstavništva Alijanse.

Srbija ne radi dovoljnoU radu sedmog sastanka Grupe Srbija-

NATO za reformu odbrane u Beogradupre desetak dana učestvovao je i FrankBoland, direktor Direkcije NATO za pla-niranje sa trojicom svojih saradnika, kojisu došli iz Komante Alijanse u Briselu.Kada smo gospodina Bolanda upitali ka-da će Srbija ući u NATO, rekao nam je:

- Trenutna presuda NATO je da Srbi-ja ne radi dovoljno na saradnji sa Ha-gom. Da li će se to promeniti do samitau Rigi, ja ne znam. Zato mislim d aće sekonačna odluka doneti nakon samita uRigi. Mi ćemo u Briselu raspravljatičitav niz tema, uključujući i jedan brojonih tema u vezi sa Partnerstvom i ve-zama NATO sa zemljama zapadnogBalkana i sa Srbijom.

Serbianna

VOJSKA

novembar 2006.23

Ako je na Kosmetu biogenocid, tada bi Izraelciu Libanu - i, jasno, tru-pe SAD u Iraku - moglebiti predmet sličnih op-tužbi. Posle bombaškihnapada Al Kaide na am-basade SAD u Keniji iTanzaniji avgusta 1998,Klintonov tim se fokusi-rao na obuzdavanje Ru-sije, a ne na saradnjusa Moskvom protiv AlKaide i Talibana.

Piše: Dimitri Sajms

Tokom nedavnog intervjua saKrisom Valasom sa FOX Njuza,Predsednik Bil Klinton je izgu-bio ne samo kontrolu nad so-bom, već i određene činjenice o

nacionalnoj bezbednosti Amerike. Bivši predsednik je imao pravo da

kritikuje Bušovu administraciju zbogpoklanjanja prevelike pažnje Iraku naračun Avganistana i rata sa Al Kaidom,Talibanima i drugim teorističkim grupa-ma. Ipak, gospodin Klinton nije imaopravo da tvrdi da je borbi protiv Al Kai-de i Talibana dat zadovoljavajući priori-tet tokom njegovog mandata.

Jedna od Klintonovih najčudnijihtvrdnji samo se indirektno odnosila na“rat protiv terora”, u komentaru u ko-jem je napravio razliku između “svojihgodina” u Beloj Kući i svoje aktuelneuloge. Objašnjavajući razlike, naveo jeda je, kao predsednik, mogao “simulta-no da pokušava da zaustavi genocid naKosovu, da kreira mir na Bliskom Istokui da odobrava budžet.” Što se Bliskog Is-toka tiče, Klinton je zaista učinio smeo,mada neuspešan, napor da postignesuštinski izraelsko-palestinski spora-zum. Ali tu se, naravno, radilo o diplo-matiji, a ne o vođenju rata. A u pogleduborbe sa Talibanima i Al Kaidom, sada

je jasno da se Kosovo pokazalo kao oz-biljna, a možda i fatalna distrakcija.

Kao prvo, Klinton ne bi trebalo da po-kušava da ponovo piše istoriju. Na Ko-sovu nije bilo genocida u vreme kada jenjegova administracija orkestrirala NA-TO napade protiv Jugoslavije. Postojalaje pobuna kosovskih Albanaca, koji su bi-li jasno inspirisani intervencijom NATOu Bosni protiv Srba. Na terenu je UČK(KLA-Kosovo Liberation Army) redovnonapadala jugoslovenske policijske jedini-ce i civilne zvaničnike. Ne iznenađuje štoje Miloševićev režim odgovorio nemilo-srdno, često ne prezajući da redom napa-da sela u kojima su se borci UČK krili iimali značajnu lokalnu podršku.

Mnogo toga se sa pravom može kriti-kovati u vezi sa Miloševićevim odgovo-rom na albanski ustanak na Kosovu. Ali,ako je to bio genocid, tada bi Izraelci uLibanu - i, jasno, trupe SAD u Iraku -mogle biti predmet sličnih optužbi. Ju-goslovenske snage su počele tzv. “et-ničko čišćenje” tek pošto je NATO od-lučio da napadne Jugoslaviju. Ali ipak,bez obzira na to šta Klinton kaže, nijebilo moralnog imperativa da SAD idu urat, kada su čak i neki od glavnih krea-tora operacije, uključujući i RičardaHolbruka, kasnije priznali da je to, “teh-

nički” gledano, bilo kršenje međuna-rodnog prava. Kosovo je bio jasan “ratpo izboru”, i to više nego Irak, pošto Ju-goslavija nije bila neprijatelj SAD, nijebila optužena da je utočište međuna-rodnih terorista i nije bila (o)sumnjičenada razvija oružje za masovno uništenje.

Tako isto kao što je Bušova admini-stracija preokupirana Irakom, tako je iodluka Klintonove administracije da sefokusira na Jugoslaviju imala “tešku”cenu za nacionalnu bezbednost SAD.

U intervjuu sa Valasom, Klinton jepravdao nesposobnost svoje admini-stracije da izvede velike operacije protivAl Kaide i Talibana, objašnjavajući da jeAmerici bilo potrebno da “dobije pravona baze u Uzbekistanu, koje smo dobiliposle 9/11.” Ovo implicira da ne bi bilomoguće dobiti pristup bazama pre negošto su napadi od 11. septembra pridobi-li globalno saosećanje i otvorili “novavrata” za SAD. Ali Amerika je i mnogoranije imala realne šanse da dobije bazeu Uzbekistanu, ili bar vojno prisustvo.

Kao što sam pisao u “NacionalnomInteresu,” tadašnji ruski premijer Vladi-mir Putin je još 1999. godine predložiosaradnju SAD-Rusija protiv Talibana iAl Kaide. Frustrirani zbog protivljenjaMoskve napadima NATO na Jugoslavi-

SVET I MI

Bivši američki predsednik tokom mandata zamenio prioritete

Zaštita Kosova na štetu Njujorka

ju početkom te godine i, uopšte uzev,dodatno zabrinuti novom odlučnošćuruske spoljne politike - Klintonova ad-ministracija je odbila Putinovu ponuduiz straha da bi saradnja sa Kremljom da-la legitimitet ruskom prisustvu u Cen-tralnoj Aziji. Tako, čak i posle bom-baških napada Al Kaide na ambasadeSAD u Keniji i Tanzaniji avgusta 1998,Klintonov tim se fokusirao na obuzda-vanje Rusije, a ne na saradnju sa Mo-skvom protiv Al Kaide i Talibana. Čak i bombaški napad Al Kaide 2000.

na “U.S.S. Cole” nije ubedio Klintona ilinjegove savetnike da je zajednički rad saRusijon radi poražavanja zajedničkepretnje značajniji od “držanja na uzdi”ruskog uticaja u Centralnoj Aziji. Rusijaje već tada otvoreno predlagala da svojeveze sa “Severnom Alijansom” upotrebida bi se porazili Talibani. Kasnije, pred-sednik Putin je obznanio u intervjuu saBarbarom Volters da nije “znao da li je bi-lo moguće sprečiti ove terorističke napa-de na SAD,” ali je dodao da “u to vreme,mi smo svakako računali na mnogo ak-tivniju saradnju u borbi protiv međuna-rodnog terorizma.” I američki i ruski iz-vori potvrđuju da je Klintonova admini-stracija uveliko ignorisala ruske pokušajepribližavanja SAD po pitanju zajedničkeanti-terorističke akcije u Avganistanu.

Saradnja sa Kinom takođe je bila žrtvanapada na Jugoslaviju koji su SAD predvo-dile. Milošević je predvodio poslednji sa-moproklamovani socijalistički režim uEvropi i nije se moglo očekivati da će kine-sko rukovodstvo odobriti napad na Jugo-slaviju ništa više nego što bi se očekivalo daSAD podrži kineski napad na neku demo-kratsku državu, čak i onu koja bi počinilakršenja ljudskih prava tokom građanskograta. Slučajno bombardovanje kineske am-basade u Beogradu takođe nije pomoglo,pošto je Peking zauzeo stav da, sve i da jebilo slučajno, desilo se tokom kampanjebombardovanja koja ne samo da je pred-stavljala lošu politiku, već je predstavljala ikršenje međunarodnog prava, budući danije bila odobrena u SB UN. Kina je bilajoš jedan ključni igrač u centralnoj i južnojAziji i imala je značajan uticaj nad Avgani-stanovim susedom, Pakistanom.

Da su Rusija i Kina bile na američkojstrani 1999. i 2000., SAD su mogle predu-zeti akciju protiv Talibana i skinuti ih savlasti, ili bar oslabiti njihove veze sa AlKaidom. Ovo bi zasigurno znatnootežalo organizaciju napada na Njujork11. septembra.

Nova srpska politièka misao

Piše: Nikolas Vud

Usledećih nekoliko meseci, Ko-sovo će verovatno dobiti neza-visnost od Srbije, zaključujućititansku borbu Ujedinjenih na-cija i Zapadnih vlada da zatvo-

re poglavlje koje je tamo počelo sa et-ničkim ratom.

Ali to verovatno neće biti zaključakkome su se zapadne Vlade nadale, na-kon što su uložile sedam godina nad-gledanja pokrajine i procenjenu vred-nost od 1.3 biliona dolara godišnje.Očito je da će međunarodne vlasti mo-rati da zadrže mnogo veću odgovornostna Kosovu nego što su želele.

Albanci sa Kosova, većinsko stanov-ništvo pokrajine, koji traže nezavisnost iVlada Srbije nisu uspeli da postignu do-govor tokom devet meseci pregovora.Srbi su odbili da priznaju vladine insti-tucije dominirane od strane Albanaca nateritoriji koja je draga srpskim vernicimai kulturno nasleđe. Pregovori se raz-

vlače, povećavajući verovatnoću da ćerešenje biti nametnuto, završavajućiproces koji je počeo pre 15 godina sa ras-padom Jugoslavije, što je vodilo ratovi-ma u Hrvatskoj, Bosni i najzad Kosovu.

Sukob na Kosovu je počeo kada su sedugogodišnje tenzije između Albanacai srpsko-dominatnih lokalnih vlasti pre-tvorile u nasilje sa početkom albanskepobune. Jugoslavija, u kojoj je tada Srbi-

SVET I MI

novembar 2006. 24

Kosovo uskoro može biti slobodno od Srbije, ali ne i od nadgledanja

UN ostaju starateljEU kaže da ne želi da duplira najvažnije polugemoći i glomaznu birokratiju koju je misija UNimala na Kosovu, što je u jednom stadiju iznosilo11.000 ljudi, uključujući međunarodne policijskečinovnike

SAD i zapadna Evropa su senadali da će dogovor o Kosovu zaustaviti rizik

nasilnih svađa preko granica iolakšati potrebu za teškimmeđunarodnim civilnim i

vojnim pristupom. EvropskaUnija treba da preuzme misijuod UN nakon što je odlučena

budućnost Kosova.

novembar 2006.25

ja bila dominantan deo, poslala je trupekoje su počinile zverstva protiv civila iprouzrokovale da hiljade ljudi napustisvoje domove.

SAD i zapadna Evropa su se nadali daće dogovor o Kosovu zaustaviti rizik na-silnih svađa preko granica i olakšati po-trebu za teškim međunarodnim civil-nim i vojnim pristupom. Evropska Uni-ja treba da preuzme misiju od UN na-kon što je odlučena budućnost Kosova.

“Svi su nestrpljivi da ovo reše,” rekaoje Joachim Rucker iz Nemačke, šef misi-je UN na Kosovu. “To je poslednji delićbalkanske zagonetke.”

Amerikanci čeznu da zaključe ovo pi-tanje, ali akcija može biti odložena.Pošto bi Vlada Srbije htela da pregledabilo koji dogovor, UN možda žele dasačekaju do posle izbora koji se tamoočekuju sledeće godine.

Amerikanci vojno nisu više teško in-vestirani na Kosovu - SAD su povuklepreko 1.000 trupa Nacionalne Garde ta-mo stacionirane – ali se od njih očekujeda plate neke od troškova utemeljivanjanezavisnije države i imale bi ulogu umisiji vođenoj od strane Evrope.

Kad god bilo vreme, izgleda da ćestrani zvaničnici zadržati produženumoć i nastaviti da deluju kao arbitarizmeđu Albanaca i srpske manjine u po-krajini za neko sledeće vreme, kažuzvaničnici UN i EU.

Sa kosovskih dva miliona ljudi najsi-romašnijih u bivšoj Jugoslaviji, finansij-ski troškovi mogu nastaviti da buduznačajni. Prihod po glavi stanovnika jepreko 1 000 dolara godišnje, premaRazvojnom programu UN-a. UlogaMeđunarodnog monetarnog fondapredstavlja samo kap u bruto nacional-nom dohotku, zbog opšteg ekonom-skog pogoršanja i gubitka po ekonomi-ju kada se široka misija UN-a povuče.

“Mislim da će EU biti malo u šoku,”rekao je Anthony C. Welch iz VelikeBritanije, koordinator pregleda kosov-skih budućih bezbednosnih potreba

opunomoćen od strane UN-a. “Mislimda će njihova uloga morati da bude dase malo vise uključe. I to će mnogokoštati.”

Kosovo je ostalo pod kontrolom UN-a od kada je iznuđeno od jugosloven-skih snaga sigurnosti juna 1999. Dok jejoš uvek formalno deo Srbije, šest nacijakoje nadgledaju pregovore o njegovojbudućnosti kažu da ne može da se vratipod srpsku upravu.

Izaslanik UN-a za pregovore, MarttiAhtisaari iz Finske, spremao je nacrt do-govora, ali je on čuvan u tajnosti. Prvoće biti predat obema stranama u razgo-vorima i onda dat Savetu Bezbednostina debatu.

Parametri nametnutog dogovora supravično jasni, mada, kažu zvanicniciUN-a i EU odgovorni za planiranjeevropskog naslednika za misiju UN-a.

Rusija se protivi nezavisnosti Kosova,tvrdeći da bi to stvorilo presedan zadruge raspadajuće države. Tako da,kažu zvaničnici, malo je verovatno daće rezolucija Saveta Bezbednosti odo-briti pokrajini punu samostalnost.

“Savet Bezbednosti bi izdao mandat zamisiju vođenu od strane EU i pozvao in-dividualne zemlje da priznaju Kosovo,”rekao je Welch. Kosovo ne bi automatskiimalo stolicu u Generalnoj SkupštiniUN-a. Srbija se snažno suprotstavlja, a idve trećine članova Skupštine bi moraloda prizna Kosovo pre nego što bi moglodobiti stolicu.

EU kaže da ne želi da duplira naj-važnije poluge moći i glomaznu biro-kratiju koju je misija UN imala na Koso-vu, što je u jednom stadiju iznosilo 11000 ljudi, uključujući međunarodne po-licijske činovnike. Spoljno prisustvo jebilo izvor tenzija sa albanskim stanov-

ništvom, neki od njih to vide kao kolo-nijalnu okupaciju. Sve dok tamo posto-ji značajan međunarodni nadzor, to ne-slaganje će verovatno ostati.

Nova kancelarija, vođena od strane“međunarodnog civilnog predstavnika,”imaće ograničeniju moć, kažu evropskizvaničnici, da vrši godišnji pregled. Nje-na glavna uloga bi bila da sprovede mi-rovni dogovor, posebno u odnosu nazaštitu manjina. Bila bi u mogućnosti daraspusti lokalne političare i da poništi za-kone, ako se za njih smatra da se mešajuu mirovni sporazum.

“Bićemo ograničeni na polju delova-nja i u moći, zato što verujemo da filo-zofija mora biti filozofija posedovanja iodgovornosti,” rekao je Torbjorn Sohl-strom, švedski diplomata koji vodi ma-li tim evropskih zvaničnika koji usta-novljavaju misiju.

Decentralizacija bi odobrila srpskimopštinskim vlastima na Kosovu značaj-no mišljenje o njihovim sopstvenim po-slovima. Ali opozicija kosovskih Srbaprema međunarodnim planovima mo-že da zahteva teži pristup, možda čakda natera evropsku misiju da imenujepredstavnike ako Srbi odbiju da izaberusvoje u vladi dominiranoj Albancima,rekao je Sohlstrom. UN i evropski zva-ničnici takođe kažu da bi rezolucija Sa-veta Bezbednosti mogla da primenimnogo strožije nadzorne mere od onihkoje se trenutno razmatraju.

“Mislim da postoje duboke bojazni,”rekao je Judy Batt iz Velike Britanije,istraživač na Institutu Evropske unije zaBezbednosne Studije u Parizu. “Mislimda su verovarno preplašeni, ali znaju dane postoji alternativa.”

Plan veće evropske odgovornosti naKosovu verovatno neće biti pozdravljenod strane članova EU, već nezadovol-jnim troškovima procesa proširivanjaUnije, pogotovu od kada postoji mo-gućnost da oni podnesu udarac bitnihekonomskih potreba Kosova.

“Nesumnjivo promena u statusu Ko-sova nije magični štapić za rešavanje so-cijalno-ekonomskih problema,” rekao jeFrode Mauring iz Norveske, direktorRazvojnog Programa UN za Kosovo. “Sasmanjivanjem međunarodne zajednicetamo postoji rizik recesije(povlačenja).” Iekonomske poteškoće mogu da izazovudruštveni nemir, dodao je.

Rucker, šef misije UN-a, je rekao:“Mislim da je veoma jasno: ako očekuje-te stabilnost, to ima etiketu sa cenom.”

The New York Times

KOSMET

Decentralizacija bi odobrilasrpskim opštinskim vlastimana Kosovu značajno mišljenje

o njihovim sopstvenim poslovima. Ali opozicijakosovskih Srba prema

međunarodnim planovimamože da zahteva teži pristup,

možda čak da natera evropsku misiju da imenuje

predstavnike ako Srbi odbiju da izaberu svoje uvladi dominiranoj Albancima,

rekao je Sohlstrom.

Amerikanci čeznu da zaključeovo pitanje, ali akcija može

biti odložena. Pošto bi VladaSrbije htela da pregleda bilokoji dogovor, UN možda želeda sačekaju do posle izborakoji se tamo očekuju sledeće

godine.

novembar 2006. 26

EKSTREMI

Piše: Milena Miletić

Izet Fijuljanin iz Novog Pazara je izsukoba sa vehabijama, pred Arab-džamijom u petak oko pola pet po-podne, izašao sa razbijenim auto-mobilom, prijavom za pokušaj ubi-

stva i pritvorom od trideset dana. Zatošto je pucao na Ismaila Gicića, Erhana iJasmina Smailovića, narečene vehabijepazarske, koji su ga prethodno napali imotkama olupali auto. Sukob je za-počeo oko dva popodne, kada je, to-kom molitve, tridesetak vehabija nasr-nulo na imama i mujezina, koje su nekiod vernika pokušali da zaštite. Tada jeHabib Fijuljanin, brat docnije uhapše-nog Izeta, ispalio nekoliko metaka uplafon hrama. Oružje je, navodno,uneo u džamiju povučen iskustvom ra-nijih napada vehabija. Napadači su do-bili prekršajne prijave. Tako se pokaza-lo da država do sada nije uspela da

nađe rešenje za gusto zamršeni sandža-čki čvor u kome su vehabije dodušejedna, ali sve važnija nit, snažno ukr-štena sa trvenjima unutar lokalne poli-tičke elite i kriminalnim klanovima.

“Svakako da se pozadina događajamože tražiti u pokušajima samih veha-bista da nametnu svoju interpretacijuislama. Ipak, ovo što se sada desilo ko-incidira sa napadima na Islamsku za-jednicu Sandžaka”, objašnjava pozadi-nu događaja Rasim Ljajić, predsednikSandžačke demokratske partije i ljutirival Sulejmana Ugljanina, predsedni-ka SDA.

Nije prvi put da se vehabije sukoblja-

vaju sa tradicionalnim vernicima i uovoj džamiji, i šire. Već mesecima su usukobu sa bosanskim reisom MustafomCerićem. Spolja, reč je o razlikama u ve-rovanjima, načinu manifestovanja ver-skih opredeljenja. Iznutra, sandžačkastvarnost pokazuje i elemente krimina-la. U svakom slučaju, njihova revnost iekstremnost u upražnjavanju vere nečude.

“Mahom su u pitanju tzv. povratnici,bivši kriminalci, narkomani, dakle ljudikoji nisu poneli veru iz porodice i kojisamim tim idu iz jednog u drugi eks-trem”, kaže Muamer Zukorlić, muftijasandžački.

Fundamentalizam sve prisutniji u Srbiji

RAT ZA MOĆ“Vehabije treba tretirati kao kriminalnu grupu,jer je sa porastom broja članova ovog pokreta,poslednjih godina, rastao i broj krivičnih delakoja su oni vršili”, kaže Darko Trifunović

novembar 2006.

Uistinu, u Sandžaku ima 6.000 regi-strovanih narkomana. Ali, sada međuvehabijama ima i ljudi koji nikada nisuimali probleme sa zakonom, asistenatana lokalnom univerzitetu. Da li se onirazlikuju i u ponašanju prema drugimvernicima, nije poznato. Stvar je u tomeda je, kao i kod svakog drugog ekstre-mizma, ovde reč o psihološki izuzetnoosetljivoj grupi, veoma pogodnoj zamanipulacije svake vrste. Darko Trifu-nović, stručnjak za bezbednost, ističe daje ovde nesumnjivo na delu zloupotre-ba religije u političke svrhe i ne negirada su oni sada najopasniji po sopstvenuzajednicu, ali smatra da najveća opa-snost leži u vezama vehabija sa terori-zmom. Svojevremeno je Rašid Apizo-vić, profesor Islamskog univerziteta uSarajevu, povezao pojavu vehabija naovim prostorima sa delovanjem britan-ske tajne službe Mi-6.

Ništa u ovom slučaju nije crno-belo,što pokazuju reakcije na sajtovima elek-tronskih medija. Neki stanovnici NovogPazara su podsetili svoje verske i poli-tičke lidere da su mnogi, prema potrebi,koristili pomenutu grupu ljudi. Usandžačkoj atmosferi teško je odvojitikriminalnu od političke afere. Još ako setome doda i slaba ponuda mladima, azatim i svima jasna okolnost da vlast uBeogradu sedi na klackalici između dveopcije, onda je jasno zašto je ovde fitiljveoma kratak. Ipak...

“Neka vrsta zloupotrebe svakako po-stoji ali ne mislim da se može govoriti oklasičnoj partijskoj zloupotrebi. Pa oni i

ne učestvuju na izborima i stalno ističuda će glasati tek kada bude uvedenošerijatsko pravo”, kaže Rasim Ljajić.

“Kako to da se za jedan ovakav napadpiše prekršajna prijava?” pita se muftijaZukorlić. “Osim toga, oni koji se izdajuza vehabije deluju kao organizovanagrupa ali formalno-pravno oni to nisu.Nigde nisu registrovani!”.

Na svaki ekstremizam i svako nasilje,država mora da ima adekvatan odgo-vor. Prvi takav incident, prekid pozo-rišne predstave o životu Svetog Save Si-niše Kovačevića pre sedamnaest godinau JDP-u, može se posmatrati kao izolo-van slučaj. Ali od ranih devedesetihmnogo toga se promenilo. Ispadi u Voj-vodini, ubistva sa još uvek nerazjašnje-nom pozadinom, separatističke organi-zacije, “Nacionalni stroj”... Zajednica se

sa svim tim nekako nosi. Kako se ondaćerati sa vehabijama?

Prava odbrana traži normalne demo-kratske uslove i političku kulturu, a to-ga ovde nema, reći će Žarko Trebješa-nin. Muhamed Jusufspahić je na konfe-renciji za štampu ovim povodom kazaoda je reč o nezadovoljnim ljudima koji-ma treba dati posla. Muftija Zukorlićveć govori o konkretnim potezima:

“Vlast mora konačno ovom prostoruprići ozbiljno, otvoriti dijalog, napravitistrategiju razvoja. Ovde je potrebnojedno natpolitičko telo koje će obuhva-titi sve verske zajednice, sve segmentedruštva, biti direktan partner Beograda.Treba primeniti koncept regionalnogekonomskog razvoja, država mora dakonačno započne borbu protiv organi-zovanog kriminala, da natera institucijeda rade svoj posao. Ali za to treba poli-tička volja.”

S druge strane, za Darka Trifunovićaje stvar veoma jasna:

“Treba ih tretirati kao kriminalnu gru-pu, jer je sa porastom broja članovaovog pokreta, poslednjih godina, rastaoi broj krivičnih dela koja su oni vršili. Se-tite se samo ubistva porodice Anđelić uBosni.” Anđelići su katolička porodicakoja je ubijena na Božić pre nekoliko go-dina kao žrtva vehabija. Ipak, ovo značii mogućnost promene propisa. Ali, dokRasim Ljajić podseća na rastegljivost ne-kih naših kaznenih formulacija a Mua-mer Zukorlić tvrdi da je dovoljno do-sledno promeniti zakon, Muhamed Ju-sufspahić misli da će zajednica islamskihvernika, kroz propovedi i pravo vaspi-tanje samoj sebi najbolje pomoći. Ali, tuje već reč o celom sistemu rešavanja pi-tanja islamskih vernika u Srbiji.

NIN

27

EKSTREMI

novembar 2006.

Uspeli ste da sklonite Mi-loševića, a kako nisteuspeli da svrgnete Kastrasa njegove pozicije?

- To je bilo još jedno po-grešno mesto na kom smobili. Napravili smo velikegreške. Onog dana kada suRusi napustili Kubu, kad smotrebali reći doviđenja, re-kli smo “okej, idi s Bogom, ti uništavašsvoju ekonomiju. Nećemo da ti po-mažemo, nećemo ni da ti odmažemo.” Itrebali smo da čekamo da se prirodnoodvijaju stvari. Dovoljno o svemu tomegovori da Kubanci iz Majamija ne želeda se vrate. Što se Fidela tiče, želim musve najbolje prvenstveno zbog kuban-skog naroda, a malo i zbog toga što je

Piše: Dejan Baić

Bivši šef CIA-e Ričard Štolc je naAkedemiji za diplomatiju i bez-bednost u Beogradu održaopredavanje studentima o radutajnih službi. Dobar povod da

Sina napravi kraći intervju sa čovekomiz sveta dubokih tajni tajnih službi...

Gospodine Štolc, koji je metod radaCIA izvan Amerike?

- Radimo sa našim savezničkimslužbama, jer oni imaju lokalno znanje.Za vreme hladnog rata, jedinstveno ijedno od najvažnijih oružja bila je faksmašina. Sposobnost da se prenose in-formacije. Danas je to Internet. Ni Ku-ba, a ni Kina ne mogu da izbegnu inter-net. Mogu da ga uspore, ali niko nemože da ga zaustavi.

Koliko mislite da je CIA upoznata saorganizovanim kriminalom u Srbiji išta mislite da trenutni šef CIA Hejdenmože da učini po tom pitanju?

- Direktor Hejden je dobar čovek.Moral se popravio od njegovog postav-ljanja. CIA se ne bavi organizovanimkriminalom ni u ekonomiji, ni u politici,a svi aspekti kriminalnih radnji kojomse CIA bavi moraju da imaju veze sadrogom. Mada to nije u osnovi posaoCIA. Postoje druge agencije koje se timebave. Ako se priča o vezama sa stranimobaveštajnim službama, sa našim save-zničkim službama, ima vrlo malo ze-malja koje ne sarađuju. I druge zemljepored Amerike imaju interes u toj sa-radnji. Moram da naglasim da se ne ba-vimo kriminalitetom drugih zemalja.

Zašto je raskinuta saradnja CIA-e saSlobodanom Miloševićem posle Dejto-na?

- Dugo sam van Vlade, ali mislim daje Milošević prilično zabrljao. Nije čo-vek od reči. Imao je pogrešna ubeđenja.

godinu dana mlađi odmene, ha, ha, ha...

Kako to da se nistemešali u Kastrovu eko-nomiju, a ekonomija

Srbije vam je bila inte-resantna, što je možda i

jedan od razloga zašto jeSrbija bombardovana?

- Neću da ulazim u priču o bombar-dovanju. Imam svoje gledište o tome,ali ne bih ništa drugo rekao. ( pr. aut:Štolc sada više nije bio nasmejan, većmrtav ozbiljan!)

Posle pitanja ko ima premoć nad Bal-kanom, CIA ili britanski MI6, gospodinŠtolc se samo nasmejao i rekao da nemanikakav komentar o tome, osim toga dasu američka i britanska služba u od-ličnoj saradnji.

Kako će se po vašem mišljenju rešiti pi-tanje Kosova i Metohije,odnosno, kojeje najbolje rešenje?

- Ne znam šta će se desiti. Nadam seda će doći do rešenja, makar i teritorijal-nog, kao u slučaju Trsta. Ne bih da semešam u srpsku politiku.

Utisak je, da je i ovo što je rekao bilopreviše za čoveka čiji se život sveo samona jedno: na rad u Službi i za potrebeiste te Službe, koja se u svetskim okviri-ma meri kao broj 1: CIA.

Zbog toga je zasigurno njegovo izla-ganje svih aspekata bezbednosti, njenomeđunarodno suočavanje sa savreme-nim izazovima - bilo više nego intere-santno studentima Akademije za diplo-matiju i bezbednost.

Agencija SINA

28

OBAVEŠTAJAC

Intervju bivšeg šefa CIA Ričarda Štolca tokom posete Beogradu

Milošević je prilično zabrljao, a nije ni čovek od reči!?

Što se tiče Kosova, ne znam šta će se desiti. Na-dam se da će doći do rešenja, makar i teritorijal-nog, kao u slučaju Trsta. Ne bih da se mešam usrpsku politiku

Rusija je uvek podržavala Srbiju. Ni-je, međutim, daleko period kada ni sebinije mogla da pomogne. Egocentrizammale države nije našim političarima do-zvolio da 1999. vide da je Rusija na ko-lenima, da ministar inostranih poslovaKozirjev prima naređenja od Amerike, ane od tada već ne sasvim uračunljivogJeljcina. Da smo tada realno posmatralisituaciju u svetu, znali bismo da nemani najmanje mogućnosti da od Rusijedobijemo ništa što Amerika ne odobri.Jeljcinovo treskanje pesnicom o sto išetnje ruskih brodova po Sredozem-nom moru bile su samo efektne slikenamenjene ruskoj javnosti koja jeuglavnom bila za odbranu Srbije i oni-ma koji su danima protestovali ispredameričke ambasade u Moskvi. U nedav-nom razgovoru s jednim ruskim piscemnovinar NIN-a je čuo jednu zanimljivurečenicu – Rusija je samo dva puta u

postsovjetskom periodu bila kompakt-na i imala jedno mišljenje – to je za vre-me pokušaja retrogradnih snaga dasvrgnu Gorbačova i vrate točak istorijeunazad, i za vreme bombardovanja Ju-goslavije.

Ništa se, dakle, nije promenilo u stavuRusije prema Srbiji, ali se promenila si-tuacija u Rusiji na šta mnogi još ne mo-gu da se naviknu. Od momenta kad jevratila dugove Zapadu, Rusija svimastavlja do znanja da se na njeno mišljen-je i te kako mora računati. PredsednikPutin takoreći svakodnevno vodi dijalo-ge sa zapadnim političarima, novinari-ma, politikolozima... s jedinim ciljem –da im objasni da su prošla vemena kadje rusko ćutanje u Savetu bezbednosti isvuda gde se odlučuje, moglo da se ku-pi kreditom za nabavku hleba da bi senahranio bukvalno gladan narod. I to saogromnim kamatama. Danas Rusija ne

novembar 2006.

SVET I MI

Piše: Ljubinka Milinčić

Ako predložena rešenja budu zanas neprihvatljiva, mi ne isklju-čujemo mogućnost korišćenjaprava veta. Ono ne postoji da biležalo u sanduku i skupljalo

prašinu. To je realni instrument politi-ke, krajnja mera, ali mi je ne isključuje-mo ako se donose odluke koje protivu-reče našim predstavama o principimaizgradnje međunarodnih odnosa inašim interesima.”

Ove reči kojima je Vladimir Putin od-govorio bivšem češkom premijeru Čar-nogurskom na pitanje da li će Rusijastaviti veto ukoliko Savet bezbednostiUN predloži rezoluciju o otcepljenjuKosova, obradovale su zvanični Beo-grad a srpskom narodu na Kosovupružile bar neku nadu.

Putin je svoju odlučnost objasnio sle-dećim rečima:

“U slučaju Kosova moramo da mislimoi na to šta će biti dalje ako bude priznatai pravno zasnovana nezavisnost Kosova.Šta će biti dalje u tom regionu? Šta će bitidalje? Da li je neko razmislio šta će biti uEvropi? Nije niko? A trebalo bi.”

Njegov stav je teško osporiti jer se za-sniva na međunarodnom pravu:

“Postoji Rezolucija 1244 i nju niko ni-je ukinuo. Ne sme se manipulisati jav-nim mnjenjem i prenebregavati odlukeSaveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.Štaviše, naše delovanje mora da budekoordinirano i da uvažava interese svihučesnika procesa. Ne mogu se u odnosuprema Kosovu primenjivati jedna pra-vila, a u odnosu prema Abhaziji i JužnojOsetiji druga. Po čemu se kosovska situ-acija razlikuje od abhaske ili južnoose-tinske? Ne razlikuje se ni po čemu. I svivi koji sedite za ovim stolom, odlično toznate.”

Iako je novinar NIN-a imao prilike dau više navrata razgovara o problemustatusa Kosova sa najvišim ruskimdržavnim funkcionerima, nikad do sadnije dobio tako decidiran i konkretanodgovor. Znači li to da je Rusija prome-nila svoj stav prema Srbiji?

Ako ne računamo vreme neposrednoposle 5. oktobra kada je nova vlast jasnoi otvoreno stavila do znanja Rusiji da neračuna na nju već na Zapad, i periodkada u zemlji nije bilo jasnog stava o to-me šta hoćemo, pa je dolazilo do ko-mičnih situacija u kojima smo tražili po-dršku, a na pitanje kakvu, nismo znalida objasnimo, odgovor na to pitanje jenegativan.

29

Dugovi Zapadu više ne sputavaju politiku najvećedržave sveta

GLAS NOVE RUSIJE

Možda se neće svi baš složiti s tezom da je tajtrenutak došao, ali ako se ozbiljno analizira, sva-ko se može zapitati čime Zapad može da odgo-vori Rusiji na njen eventualni veto. Može li biločime da joj se revanšira? I treba li Srbija da veru-je u ruski veto?

samo da daje kredite siromašnima, negoim i oprašta dugove. I ne namerava ni-kome da konkuriše, ni da se takmiči unaoružanju sa Amerikom čiji visokdruštveni standard dozvoljava mnogoveća ulaganja u naoružanje, ni da na-meće svoje mišljenje, ali ni da daje bla-goslov drskosti nekih velikih sila koje li-cemerno, pod firmom širenja demokra-tije, pokušavaju da pokore svet.

Ne jednom su analitičari koji jako do-bro poznaju situaciju na Balkanu save-tovali srpskoj vlasti strpljenje i odlagan-je rešavanja problema Kosova. Princip“standardi pa status” (teško je bilo po-verovati da se pod okupacijom možegovoriti o standardima) dobro je došaoda se rešenje problema odloži – ne bes-konačno, već dok Rusija ojača, dok nje-na reč ponovo ne dobije težinu koju jenekad imala.

Možda se neće svi baš složiti s tezomda je taj trenutak došao, ali ako se ozbil-jno analizira, svako se može zapitati:čime Zapad može da odgovori Rusiji nanjen eventualni veto? Može li bilo čimeda joj se revanšira? Odgovor je – nemože. Bar ne ničim što bi je ugrozilo. Ito je dovoljno.

Nažalost, svesni su toga i oni koji sesvim silama trude da omoguće stvaran-je još jedne albanske države na Balka-nu. Zato Putinovo obećanje da će stavi-ti veto ne smemo doživeti kao rešenjeproblema – Zapad neće, kao ni u sluča-ju Iraka, uopšte staviti na glasanje pred-log za koji zna da će ga Rusija zaustavi-ti. (Veto je najefikasniji onda kad se neupotrebi, rekao je nedavno ruski mini-star inostranih poslova Sergej Lavrov.)

Ali neće ni odustati. U nedavnom in-tervju NIN-u Natalija Naročnicka jeupozorila: – Pazite, pošto Putin insistirana univerzalnom rešenju, Zapad će sadpočeti da vam zavrće ruke i traži da sa-mi pristanete na rešenja koja se na-meću. A ako pristanete, niko, pa ni Ru-sija, više neće moći da vam pomogne...Posle toga učestali su pozivi našim poli-tičarima za razgovore u Vašingtonu,Londonu, Briselu...

Da ne bi doveo Rusiju u situaciju dastavlja veto, Zapad će radije, smatraKonstantin Nikiforov, direktor Balkano-loškog instituta RANU, ponuditi sledećiscenario – predložiće neku oštru rezolu-ciju. Rusija će se boriti protiv nje, najgo-re delove će uspeti da izbaci i moći ćečista obraza da kaže: evo, mi smo se bo-rili, izbacili smo to i to, i rezolucija će seprihvatiti. U suštini, u njoj već postoji ne-ki pomak ka nezavisnosti, samo još nije

konačan. Posle nekog vremena situacijase ponavlja, ide se korak dalje i gotovoneprimetno kvantitet prerasta u kvalitet,a Kosovo “de facto” postaje nezavisno.Mogućnosti postojanja takvog scenarijasvestan je i ruski predsednik, pa kaže:

“Ja danas ne znam hoće li biti nekanova rezolucija, kako će ona izgledati.Ali mogu vam reći samo jedno – daćemo težiti tome da pravila međunarod-nih odnosa, kao što sam već govorio, bu-du univerzalna za sve regione sveta.”

Srbiji predstoji teška borba da ne pri-stane na prividno povoljne rezolucije ivelika je stvar da u tome ima podrškuRusije i Kine. Samo ne treba da očekujeda oni budu veći Srbi od Srba – da opetcitiramo Lavrova.

U svakom slučaju, na sastanak Savetabezbednosti planiran za 18. septembar

na kome bi Ahtisari trebalo da referiše ostatusu Kosova, Putin šalje najjačegčoveka, ministra inostranih poslova Ser-geja Lavrova. Ukoliko se sastanak održi(ima indicija da će biti odložen jer “Kon-takt grupa ne može da se složi”), Lavrovće zastupati stav svoje zemlje da se mo-raju izgraditi principi koji će važiti zasve, za Pridnjestrovlje, Abhaziju, JužnuOsetiju i Nagorni-Karabah, takozvanezone “zamrznutih konflikata”.

Po čemu se one razlikuju od Kosova?Abhazija i Južna Osetija su u trenutku

proglašenja nezavisnosti Gruzije, 1991.godine, imale status autonomne republi-ke i autonomne pokrajine u okviru Gru-zije. Treba imati u vidu da je, svojevre-meno, Staljin Osetiju jednim potezom

olovke podelio na severnu, koju je “dao”Sovjetskoj Republici Rusiji i južnu – kojaje pripala Gruziji. Do tada one nikad ni-su bile podeljene. Abhazija nikad nije bi-la u Gruziji, ona je početkom 19. vekakao kneževina, na sopstveni zahtev, ka-ko bi izbegla tursko osvajanje, pripojenaRusiji. Kad se SSSR raspao, i Južna Ose-tija i Abhazija su zatražile da izađu iz sa-stava nove, samostalne Gruzije i pripojese Rusiji. Gruzija to nije dopustila pa jedošlo do krvavog rata. Rusija je po-državala obe autonomije, a Gruzija je iz-gubila ratove i ni dan-danas ne kontro-liše nijednu od “samoproglašenih repu-blika” koje joj samo formalno pripadaju.

Situacija u Pridnjestrovlju je sličnaprethodnoj. Žitelji leve obale Dnjestranisu želeli da ostanu u nezavisnoj Mol-daviji posle raspada SSSR-a i tražili suda se pripoje Ruskoj Federaciji. Rezultattoga bio je kratak ali veoma krvav ratkoji je zaustavila ruska vojska. Od tadase ne ratuje, ali ni pregovori ne napre-duju. Stav Rusije je ovde malo drugačijijer nema zajedničku granicu s Pridnje-strovljem, između njih je Ukrajina.

Autonomna oblast Nagorni-Karabahu sastavu Sovjetske Republike Azer-bejdžan bila je naseljena uglavnomJermenima. Krajem osamdesetih godi-na prošlog veka oni su počeli da tražeda se pripoje Jermeniji. Prvi međuet-nički konflikti desili su se još za vremeSSSR-a, a do najvećeg krvoprolića došloje 1992-93. godine. Jermeni Karabaha,koje je podržala Jermenija, dobili su rati zauzeli ne samo sporne rejone nego ideo azerbejdžanskih. Od tada je kon-flikt “zamrznut” a Nagorni-Karabah jefaktički 15 godina u blokadi.

Ako se, dakle, dozvoli otcepljenje Ko-sova, pomenute teritorije imaće punopravo da traže da urade to isto. Reklo bise – Rusiji to odgovara. Ali nije tako –pre svega zato što iskustvo govori da seto ne bi moglo završiti bez novih ratova,a Rusiji danas treba mir da nastavi darešava svoje unutrašnje probleme. Novihaos na tom području ne odgovara ni-kome, i to bi trebalo da bude naš velikiadut u borbi za očuvanje Kosova u gra-nicama Srbije.

A argumenti nekih “kritičara” koji supožurili da uporede Rusiju danas sa Jel-jcinovom, i slavodobitno izjave da onabraneći Kosovo brani svoje interese, nebi trebalo nikoga da brinu. Odavno jetrebalo da naučimo da ljubavi u politicinema. I da ne treba da je tražimo.

NIN

novembar 2006. 30

SVET I MI

Ako se, dakle, dozvoli otce-pljenje Kosova, pomenute

teritorije imaće puno pravo datraže da urade to isto. Reklobi se – Rusiji to odgovara. Alinije tako – pre svega zato štoiskustvo govori da se to ne bi

moglo završiti bez novihratova, a Rusiji danas treba

mir da nastavi da rešava svojeunutrašnje probleme. Novi

haos na tom području ne od-govara nikome, i to bi trebalo

da bude naš veliki adut uborbi za očuvanje Kosova u

granicama Srbije.

Piše: Ivan Ninić

Knjige o džihadu su danas sveaktuelnije. Islamski radikalizamse širi svetom. Istoričari, novi-nari, bivši pripadnici tajnihslužbi imaju potrebu da napišu

svoje viđenje ovog fenomena današnji-ce. Sociolozi će uskoro da sumiraju ka-kav to impakt ima na nas svakodnevniživot. Svako ulaženje u gradski prevoz,odlazak na godišnji odmor ili bilo kakvoputovanje postaje opasno po život. Doksmo do nedavna o putovanju razmišlja-li kao na ugodnost, danas smo suočenisa izazivačima haosa koji svesno žele dastvore pakao u našim životima.

Ono što bi moglo da bude zanimljivoza istraživače je činjenica da mnogi ljudiimaju razumevanja za trovače ljudskesvakodnevnice u ime blistave budućno-sti na onom svetu. Nekadašnja parolaanarhista “Živela smrt” deluje kao histe-ricna reakcija nesnalažljivih marginala-ca u društvu. Međutim, globalni terori-zam je uvod u pakao naše budučnosti.

Ljudi u Izraelu žive sa tom sumornomčinjenicom od nastanka ove države, asvet se trgao, mada ne i osvestio, tek po-sle 11. septembra 2001. Do tada je onajko je lagodno živeo, mislio da je rat tamonegde drugde. Samo su režiseri filmovao kastastrofama mogli da zamisle da seneki avion, namerno, po nečijem dikta-tu, žarije u najviši oblakoder Menhetna!

Knjiga nemačkog pisca Jirgena Elze-sera, koju je objavio izdavač “Jasen” izBeograda (2006. godine), bavi se feno-menom savremenog džihada u svetluglobalne mreže Al Kaide i njenog infil-triranja u balkanske prostore tokom de-vedesetih godina prošlog veka. Autorkoristi bogatu literaturu, pronalazećidugu nit koja povezuje uticaje naci-stičke Nemačke na islamski svet balkan-skih zemalja sa današnjim kretanjimamuhamedanstva i njegovu isprepleta-nost sa tajnim službama i moćnim vla-dama naših dana. Elzeser dobro uočavaova kretanja, ali su mu zaključci dostapojednostavljeni i jednostrani. Pažnjamu je usmerena na one delove Balkanau kojima je muslimanski živalj brojniji.

Infiltracija islamske misli, koja svakakonije uvek fundamentalistička, širi se pu-tem kulturnih ustanova. Ranih osamde-

setih godina u Sarajevu je cvetala bogataizdavačka delatvost oko časopisa Islam-ska misao. Prevođene su i objavljivaneznačajne knjige islama, recimo Filozofijaislama Mahmuda Ebul Fajda El-Menufi-ja. U zaglavlju knjige stoji: “Alahu je pra-va vjera jedino- islam” (Ali Imran:19). Uzemlji u kojoj se decenijama govorilo obratstvu i jedinstvu ovaj poznati Alahovstav deluje čudno. Tih godina je o islamuobjavljivano na desetine knjiga u Jugo-slaviji. Vredna dela islamske kulture.Uvek se postavlja isto pitanje: da li seknjige objavljuju u nameri da se ljudiobrazuju ili indoktriniraju. Pomenutaknjiga je izašla iz štampe 1983, a za desetgodina znamo kakvo je stanje u Bosni bi-lo. U svom pogovoru A. Smajlović piše:

“Profesor El-Menufi poznat je kao za-govornik približavanja vjere, filozofije inauke koje po njegovom shvatanjuimaju isti zadatak, cilj i svrhu. U tomsmislu pokrenuo je i enciklopediju zaspomenuta tri naučna područja, tražećinajlepše niti njihovog zbližavanja, razu-mevanja i međusobnog dopunjavanja.Autor to uspjeva ostvariti na jednosta-van, koncizan i pristupačan način”.

Namere autora su očigleno humane.On se posebno bavio problemom uzro-ka i posledice. Dvadeset godina kasnijeu Beogradu izlazi zanimljiv časopis Nur– staza svetlosti. Okuplja širok krug in-telektualaca koji pišu o prožimanju isla-ma i hrišćanstva. Pored časopisa, Iran-ski kulturni centar u Beogradu objavlju-je i čitav niz značajnih knjiga. Da li imanečeg humanijeg od napora da se kul-ture zbližavaju?

Ipak, u Elzeserovoj knjizi nema huma-nizma. Govori se o velikim silama, intere-sima, špijunima, oružju, nafti –o svetimratnicima. Oni nisu raja, sirotinja, većobrazovani i bogati. Da li su čitali OmeraHajama? Ili ih interesuju samo tehničkenauke, toksikologija i pilotiranje?

Jirgen Elzeser je zaronio u arheologijusavremene međunarodne politike, ali sečini da nije dovoljno duboko zašao u tki-vo, pa su mu zaključci ponešto jedno-strani. Za fudbal, pa i fudbal ljudskimglavama, potrebne su dve strane. AutorDžihada na Balkanu uspeo je da ukažesamo na jednu od njih.

Apis grup

novembar 2006.

ISLAM

31

Jirgen Elzeser: Kako je Džihad stigao na balkansko poluostrvo

Sveti ratnici i tajne službe

Infiltracija islamske misli, koja svakako nije uvek fun-damentalistička, širi se putem kulturnih ustanova. Ra-nih osamdesetih godina u Sarajevu je cvetala bogataizdavačka delatnost oko časopisa Islamska misao.Prevođene su i objavljivane značajne knjige islama

novembar 2006. 32

Piše: Goran Nikolić

Pogleda li se albanska, zapadna idelom srpska (prokomunisti-čka i promondijalistička) litera-tura koja se bavi stanovništvomi prilikama na Kosovu i Metohi-

ji između dva svetska rata zapaža se danjome preovladavaju stereotipi i neka„opšta mesta“. Ove predstave su izrasleiz nastojanja da se „podrži naša stvar“(kod albanskih autora) ili nađe „pravdaza Albance“ (kod većine zapadnih i srp-skih autora gorepomenutog usmeren-ja). Nošeni duhom vremena, resentima-nom i konkretnim interesima (geostra-teškim, nacionalnim, materijalnim…)autori ove provenijencije neprestanoponavljaju klišee o „velikosrpskoj hege-moniji“, „represiji“, „otimanju zemlje

DOKUMENTI

Kretanje Stanovništva Kosova i Metohije između dva svetska rata

ISTINE I ZABLUDE O NASELJAVANJU KOSMETA

Kretanje Stanovništva Kosova i Metohije između dva svetska rata

ISTINE I ZABLUDE O NASELJAVANJU KOSMETASa teritorije cele države (Kraljevine Jugoslavije)iseljeno je u periodu 1928-1937. u Tursku ukupno17.084, a u Albaniju 3.902 stanovnika. Albanski izvorinavode da se od završetka balkanskih ratova (1913)do početka Drugog svetskog rata (1941) iselilo uTursku preko 100.000, a u Albaniju nekoliko hiljadastanovnika današnje južne srpske pokrajne. Premarezultatima ovog popisa na teritoriji današnjegKosova i Metohije je pomenutog dana (31.03.1931)evidentirano 552.064 stanovnika. Najviše je bilo onihkoji su izjavili da za svoj maternji jezik smatrajualbanski – 331.549 ili 60,01% od ukupnog stanov-ništva. Odmah iza njih dolazili su oni koji su svojimmaternjim jezikom smatrali srpskohrvatski – 179.524 ili 32,05%

novembar 2006.

u balkanskom ratu 1912. godine. Pokra-jine su u Kraljevini Jugoslaviji bile po-deljene na niže administrativne jedinice- okruge, srezove i opštine. Teritorijadanašnjeg Kosova i Metohije ulazila jeu sastav nekoliko okruga: Prizren(opština Prizren i srezovi Gora, Podgo-ra, Podrina, Has i Šarplanina), Metohija(opština Peć i srezovi Đakovica, Istok iPeć), Zvečan (opština Kosovska Mitro-vica i srezovi Vučitrn, Drenica i Mitrovi-ca) i deo okruga Skoplje (srez Kačanik).Na osnovu ovog prvog popisa nije,međutim, moguće utvrditi preciznu na-cionalnu strukturu stanovništva Kosovai Metohije. Popis nije sadržavao pitanjao nacionalnoj pripadnosti ispitanika, patako do podataka o nacionalnoj struktu-ri stanovništva južne srpske pokrajnemožemo doći samo indirektno - prekopodataka o maternjem jeziku i veroi-spovesti ispitanika. Na ovoj teritorijievidentirano je na dan pomenutog po-pisa ukupno 439.010 stanovnika. Od togbroja najviše njih je izjavilo da za svojmaternji jezik smatra albanski - 288.907ili 65,08%. Odmah iza njih su došli oni,koji su srpsko-hrvatski smatrali svojimmaternjim jezikom (Srbi, Crnogorci, Hr-vati, Muslimani i delimično Romi) -114.095, ili 26%.

Od tog broja, smatramo, na osnovupodataka o veroispovesti ispitanika daje bilo 92.490 ili 21.01% Srba i Crnogora-ca, 13.630 ili 3,01% Muslimana, 11.000 ili2,05% Roma i 2.700 ili 0,6% Hrvata. Za

turski kao maternji jezik se opredelilo27.920 ili 6,4% stanovnika . Ostalih je bi-lo 2.360 ili 0,5% (vidi tabelu 1).Međutim, ove podatke treba uzetiuslovno. Bilo zbog metodologije popisa,bilo zbog nekonstituisanosti nekih naci-ja nije moguće dati precizan, vec samopribližan broj pripadnika pojedinih et-ničkih zajednica.

Nekoliko teškoća nam onemogućavatačno izračunavanje. Prva poteškoćaleži u samoj metodologiji popisa i u ob-javljivanju njegovih rezultata. Evidenti-rano je, naime, samo prisutno stanov-ništvo, što znači da time nije obuhvaćenonaj deo populacije koji je u vreme po-pisa bio odsutan iz mesta prebivališta.Dalje, rubrika “srpskohrvatski jezik” jeostala neraščlanjena, a prilikom publi-kovanja rezultata popisa podaci o vero-ispovesti nisu ukršteni sa podacima omaternjem jeziku ispitanika, što znatnootežava identifikaciju pojedinih nacio-nalnosti. Na Kosovu je egzistiralo višeetničkih grupa koje su srpskohrvatskijezik smatrale maternjim (Srbi, Crno-gorci, Hrvati, Muslimani i delom Romi).Sa druge strane, linija verskog se nijepoklapala sa linijom etničkog razgra-ničenja. Srbi, Crnogorci, Rusi i Rumunibili su pravoslavne veroispovesti, Turci,Muslimani (u smislu etničke pripadno-sti) i većim delom Albanci i Romi - bilisu muslimani, dok su Hrvati i manjimdelom Albanci bili - katolici. Jedan odproblema leži i u tome sto prilikom

33

Albancima“, „proterivanju“, „etničkomčišćenju“ itd.

Uvid u istorijsku građu daje, među-tim, nešto drugačiju sliku pa ćemo sto-ga tu temu razmotriti još jednom. Poja-ve i procese ćemo pokušati da razume-mo i objasnimo, trudeći se da to učini-mo, što je više moguće, sa stanovišta„nezainteresovanog posmatrača“.

Jugoslovenski popisi stanovništva obavljeni između dva svetska rata U periodu između dva svetska rata

na teritoriji Kraljevine Srba, Hrvata iSlovenaca, odnosno Kraljevine Jugosla-vije (od 1929. godine), u čijem okviru senalazila i teritorija današnje južne srp-ske pokrajine, obavljena su dva opšta iviše regionalnih i lokalnih popisa sta-novništva. Prvi opšti popis stanovništvaurađen je 1921, a drugi 1931. godine.Zbog neposredne ratne opasnosti ipočetka rata, 1941. godine nije obavljenpopis stanovništva. Za temu ovog član-ka je interesantan i regionalni popis sta-novništva sproveden 1939. godine nateritoriji tadašnjih pokrajina Južna i Sta-ra Srbija, a u čiji sastav je ulazila i terito-rija današnjeg Kosova i Metohije.

U redovima koji slede biće reči o po-menutim popisima, a dacemo i našuprocenu učešća pojedinih etničkih gru-pa u strukturi stanovništva kod onihpopisa gde za određene strukture ne-dostaju egzaktni podaci.

Popis stanovništva od 31.01. 1921. godine Prvi popis stanovništva na teritoriji

novonastale južnoslovenske države –Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca(SHS) izvršen je 31.01.1921. godine. Utrenutku njegovog obavljanja spoljnjegranice države još nisu bile definitivnoodređene, a zemlja je bila podeljena napokrajne zatečene nakon stvaranja no-ve države.

Današnja teritorija Kosova i Metohijenalazila se te godine u sastavu pokrajneSeverna i Južna Srbija. Ova pokrajna jeobuhvatala teritoriju Kraljevine Srbije ugranicama utvrđenim ugovorom u Bu-kureštu 1913. godine. Nakon Prvogsvetskog rata ovim teritorijama je Nejin-skim ugovorom o miru sa Bugarskom iz1919. godine pridodato još 40 novihopština u Istočnoj Srbiji i Makedoniji.

Prilikom stvaranja Kraljevine SHSdelovima severne i južne Srbije su pri-dodati i oni delovi Raške oblasti i Meto-hije koje je Crna Gora dobila od Turske

DOKUMENTI

Savetodavni skup o KosovuU kratkom istorijskom periodu u kome se rešava status KiM, preosvećeni vladika

Artemije je tokom svojih skorašnjih putovanja u SAD, EU i Rusiju, konstatovao pove-ćano interesovanje u ovim zemljama za mnoga bitna pitanja vezana za KiM. Svakičovek i svaki glas, koji može doprineti da se donese što pravičnija odluka o konačnomstatusu KiM, od velike je vrednosti. Povodom toga, na inicijativu vladike Artemija i Ni-kole Janića, predsednika Srpskog saveza, održaće se radno-savetodavni sastanak oneiskorišćenim mogućnostima potencijala srpskog rasejanja. Glavna tema diskusije jekako će pojedinci i organizacije srpske dijaspore, u mesecima koji su pred nama i upolitičkim centrima i mestima gde one do sada nisu bile dostupne, implementirativažne informacije i činjenice.

Pitanje opstanka ove srpske pokrajine unutar Srbije nije isključivo pitanje Vlade Re-publike Srbije, političkih stranaka ili crkve, već i sveukupnog srpskog i hrišćanskog na-roda, kao i svih građana Srbije. Savetovanje je od velikog značaja i na njemu će uče-stvovati i priznati stučnjaci, poznavaoci unutrašnjih i spoljašnjih dešavanja, koja su odvažnosti za Srbiju i Kosmet. Znanje, savet i odluka svakog od učesnika skupa biće iz-uzetan doprinos i bitan činilac pri donošenju završnih i konstruktivnih zaključaka.

Savetovanje će se održati u nedelju 26. novembra, u banketnoj sali na prvom spra-tu hotela “Moskva”, u Beogradu sa početkom u 10 sati. Posle završenog radnog delasastanka, na konferenciji za štampu, preosvećeni vladika Artemije i predsednik Srp-skog saveza iz Švedske, Nikola Janić, upoznaće javnost sa donesenim odlukama.

novembar 2006. 34

stali u toku nemačkog bombardovanjaBeograda 06.04.1941. godine. No i poredtoga na osnovu pomenutog materijalanije moguće napraviti preciznu slikunacinalne strukture Kosova i Metohijete godine. Razlog tome leži u činjenicida se granice tadašnjih srezova i bano-vina ne poklapaju sa granicom da-našnje južne srpske pokrajne. Zato iz-nete podatke treba, baš kao i one iz1921. godine, uzeti kao približne, ali nei kao sasvim precizne.

Prema rezultatima ovog popisa na te-ritoriji današnjeg Kosova i Metohije jepomenutog dana (31.03.1931) evidenti-rano 552.064 stanovnika. Kao i prilikomprethodnog popisa, najviše je bilo onihkoji su izjavili da za svoj maternji jeziksmatraju albanski – 331.549 ili 60,01%od ukupnog stanovništva. Odmah izanjih dolazili su oni koji su svojim ma-ternjim jezikom smatrali srpskohrvatski– 179.524 ili 32,05%. Od toga broja pret-postavljamo da je bilo 133.800 odnosno24,02% Srba, 15.000 ili 2,7% Crnogoraca,zatim 24.760 Muslimana, 5.500 ili 1,0%Hrvata i 400 ili 0,1% Makedonaca. Tura-ka je bilo 23.698 ili 4,3%, Roma 14.014 ili2,5% i ostalih 3.279 ili 0,7%.

Uporede li se rezultati ovog popisa saonim iz 1921. godine, vidi se da se u to-ku ove decenije stanovništvo Kosova iMetohije povećalo za 26%. Uvećao setakođe broj pripadnika svih etničkihgrupa, sem Turaka, ali je većina njihpromenila stepen svog učešća u struk-turi stanovništva Kosova i Metohije. Po-većano je učešća Srba i Crnogoraca (sa21,1% na 26,9%), Muslimana (sa 3,1%na4,55) i Hrvata (sa 0,6% na 1,0%). UčešćeRoma je ostalo isto (2,5%) dok se učešćeAlbanaca i Turaka smanjilo (sa 65,8%na60,1% kod prvih i od 6,3% na 4,3% koddrugih). O uzrocima ovih promena bićereči u kasnijem delu teksta.

Popis stanovništva Kosova i Metohije iz 1939. Krajem 1939. godine na područiju

tzv. Stare Srbije, pod kojom su u to vre-me podrazumevane teritorije današ-njeg Kosova i Metohije, Južne Srbije iMakedonije, a koja su se nalazila u sa-stavu Vardarske, Zetske i Moravske ba-novine, obavljen je popis stanovništva.Podatke su prikupljala sreska načelstva,a prema njihovim rezultatima na terito-riji današnje južne srpske pokrajne biloje na dan popisa prisutno ukupno645.017 stanovnika. Od toga je neslo-venskog življa bilo 422.827 ili 65,6%. Slo-vena je bilo 162.826 ili 25,2%, a međurat-

Prilikom ovog popisa evidentirani suveroispovest, maternji jezik i nacional-no osećanje ispitanika. Prema uputstvi-ma za sprovođenje ovog popisa bilo jepredviđeno da se Srbi, Hrvati, Slovenci,Makedonci, Crnogorci i Muslimani po-pisuju kao Jugosloveni po narodnosti,dok su pripadnici nacionalnih manjinanavodili svoju narodnost. Zbog takvognačina davanja odgovora na pitanje onarodnosti nije ni na osnovu ovog popi-sa moguće direktno odrediti nacionalnustrukturu Kosova i Metohije. Da stvarbude teža, nekoliko godina nakon ovogpopisa (1938) publikovani su podaci overskoj pripadnosti, ali ne i oni o ma-ternjem jeziku i nacionalnom opredel-jenju ispitanika. U međuvremenu se,naime, bilo odustalo od politike inte-gralnog jugoslovenstva, pa više nije bilooportuno publikovati podatke dobijenepo zahtevima te politike. Zvanična ju-goslovenska statistika podatke o nacio-nalnoj pripadnosti i maternjem jezikuispitanika prema ovom popisu nije pu-blikovala do današnjeg dana. To među-tim ne znači da nema podataka naosnovu kojih se može odrediti nacional-na pripadnost ispitanika.

Neposredno nakon ulaska u Beograd1941. godine, nemačke okupacione tru-pe su zaplenile dokumentacioni materi-al popisa stanovništva iz 1931. godine.Podaci su sređeni i dve godine kasnije(1943) publikovani u Beču pod naslo-vom: Die Gliederung der Bevoelkerungdes ehemaligen Jugoslawiens nach Mu-ttersprache und Konfession nach denunveröffentlichten Angaben der Zae-hlung von 1931. U toj publikaciji podacio maternjem jeziku su ukrštani sa poda-cima o veroispovesti ispitanika i tabelar-no prikazani po srezovimai banovina-ma. Podaci o nacionalnom osećanju is-pitanika verovatno su nepovratno ne-

ovog popisa drzavna statistika nije evi-dentirala pojedine etničke grupe, jerone u ovom periodu nisu bile konstitui-sane kao nacije (Crnogorci, Muslimani).Imajući sve to u vidu, jasno je da iznetepodatke treba uzeti kao približne, ali nei kao sasvim precizne.

U periodu između dva popisa stanov-ništva (1921 i 1931) izvršene su i dve ad-ministrativne podele Kraljevine SHS.Prvo je u skupstini Kraljevine SHS26.04.1922. izglasan Zakon o ustanov-ljenju oblasti čime je dotadašnja teritori-jalna organizacija na pokrajine prestalada važi, dok je država podeljena na 33oblasti. Teritorija današnjeg Kosova iMetohije je ušla u sastav Kosovske, Raš-ke, Skopske i Zetske oblasti. Ova admi-nistrativna podela je ostala na snazi do1929. godine, kada je nakon zavođenjašestojanuarske diktature kralja Aleksan-dra zemlja podeljena na devet banovi-na. Današnja južna srpska pokrajna senalazila u sastavu Zetske, Moravske iVardarske banovine. Ta teritorijalna or-ganizacija je ostala na snazi sve do ne-stanka Kraljevine Jugoslavije 1941. go-dine, i prema njoj je izvršen popis sta-novništva 1931. godine.

Popis stanovništva od 31.03. 1931. godine Drugi popis stanovništva, u zemlji

koja je od 1929. godine nosila nazivKraljevina Jugoslavija, obavljen je 31.03.1931.godine. Kako je prethodno većrečeno, teritorija današnjeg Kosova iMetohije se nalazila u sastav tri banovi-ne. Najveći deo se nalazio u okviru Var-darske (srezovi Gnjilane, Gora, Gračani-ca, Kamenik, Nerodimlje, Podgora i Šarplanina), a manji u sastavu Zetske (sre-zovi Drenica, Đakovica, Istok, KosovskaMitrovica, Peć i Podrima) i Moravskebanovine (srezovi Lab i Vučitrn).

DOKUMENTI

Nacionalna struktura stanovništva Kosova i Metohije prema popisima iz 1921, 1931 i 1939. godine

novembar 2006.

nih naseljenika, koji su upisivani poseb-no, bilo je 52.294 ili 9,2%. Ovde je važnoistaći da su u neslovenski element osimAlbanaca i Turaka ubrajani i Muslimani(u smislu nacije). U slovenski elementsu računati starosedeoci koji su se naKosovu i Metohiji nalazili 1918. godine,kao i svi oni koji su se nakon 1918. nase-lili po gradovima ili sami kupili zemlju.Kao „naseljenici“ iskazani su svi koloni-sti prispeli ovamo između Dva svetskarata, a koji su zemlju dobili od agrarnihvlasti. Iako se za ovaj popis može reći daje nepotpun i delimično nejasan, naosnovu njega se ipak može odrediti pri-bližno tačna struktura stanovništva Ko-sova i Metohije. Prema našoj proceni,napravljenoj na osnovu podataka o pri-rodnom (stopa rađanja i stopa smrtno-sti) i mehaničkom (doseljavanja i odsel-javanja) kretanju stanovništva, u južnojsrpskoj pokrajni je prilikom pomenutogpopisa bilo 350.946 ili 54,4 Albanaca,192.194 ili 29,8% Srba, 26.215 ili 4,0%Muslimana, 24.946 ili 3,8% Turaka,21.552 ili 3,3% Crnogoraca, 15.221 ili2,3% Roma, 7.998 ili 1,2% Hrvata i 5.940ili 0,9 ostalih (vidi tabelu 1).

Uporede li se podaci ovog popisa saonim iz 1931. godine, uočava se da jeukupno stanovništvo Kosova i Metohijepovećano za 17%. Povećao se broj pri-padnika svih etničkih grupa ali se pritome izmenio stepen učešća pojedinihetničkih grupa u strukturi stanovništva.Dok se broj jednih povećao (Srbi, Crno-gorci, Hrvati, Romi i grupa „ostali“),broj drugih se smanjio (Albanci, Turci,Muslimani). Razlozi ovih pomeranja ustrukturi stanovništva leže kako u pri-rodnom (veći čisti prirodni priraštajhrišćanskog u odnosu na muhamedan-ski živalj) tako i u mehaničkom kretan-ju stanovništva (iseljavanje Albanaca,Turaka i Muslimana i doseljavanje Srba,Crnogoraca i Hrvata). U poglavljimakoja slede biće reči o svakom od ovihčinilaca.

Prirodno kretanje stanovništva Od početka 30-tih godina, statistika

Krajevine Jugoslavije počela je da evi-dentira i vitane podatke o prirodnomkretanju stanovništva. Ovi podaci su uperiodu 1931-1940. godine redovno pu-blikovani tako da raspolažemo podaci-ma o nataitetu, mortaitetu i smrtnostiodojčadi, na nivou države i banovinapo veroispovestima.

Na osnovu ovih podataka jasno se vi-di da prirodno kretanje stanovništva na

Kosovu i Metohiji ima sve karakteristiketradicionalnog društva koje ne poznajekontrolu rađanja – visoke stope nataite-ta, mortaliteta i smrtnosti odojčadi.

Natalitet je u toku ovog perioda vi-sok, ali ima tendenciju pada. Njegovosmanjivanje je uzrokovano doseljavan-jem stanovništva koje ima niži prirodnipriraštaj, ali i početkom procesa moder-nizacije. Stopa nataliteta je pala sa37,5‰ u 1931. na 31,5‰ u 1939. godini.

Smrtnost odraslih i odojčadi takođe jeimala tendenciju pada. Stopa mortalite-ta kod odraslih se smanjila sa 24,6‰ u1931 na 17,6‰ u 1939. godini, a kododojčadi sa 196,5‰ u 1931. na 161,7‰u periodu 1934-1937 (vidi tabelu br. 2).

Ovo smanjenje je postignuto pre sve-ga poboljšanjem zdravstvene zaštite,podizanjem životnog standarda, bol-jom ishranom širenjem obrazovanja iprosvećivanja itd.

Pad nataliteta, mortaliteta i smrtnostiodojčadi nije, međutim, bio tipičan zasve etničke grupe u južnoj srpskoj po-krajni. On je karakterističan pre svegaza pravoslavni deo kosovsko-metohij-ske populacije, dok su muslimani (Al-banci, Turci i Muslimani u smislu na-rodnosti) i katolici (Albanci i Hrvati-Jan-jevci) tek dodirnuti ovim kretanjem. Todolazi odatle što su Srbi i Crnogorci, i topre svega doseljenici, daleko više za-hvaćeni procesom modernizacije negoostali. Oni, u ovom periodu, imaju višiživotni standard, više se školuju, boljese hrane i imaju daleko veći procenatnepoljoprivrednog stanovništva. Proce-si raspadanja tradicionalnog društva,emancipacije žena i promene tradicio-nalnih pogleda na kontrolu rađanja sumeđu Srbima i Crnogorcima tekli dale-ko brže nego kod ostalih etničkih gru-pa, pa se sve to odrazilo i na prirodnokretanje stanovništva.

Na osnovu porasta stanovništvaizmeđu dva poratna popisa (1921-1931.), realno je pretpostaviti da je pri-rodno kretanje stanovništva u perioduod završetka Prvog svetskog rata do1931. godine imao isti smer kao i ono,pomenuto, 30-tih godina. Izuzetak čininekoiko posleratnih godina, kada je naprirodni priraštaj znatno uticao feno-men tzv. Posleratnog demografskogskoka. Tih godina, kada je stanovništvojoš bilo pod snažnim utiskom proteklekatastrofe (Prvi svetski rat), na rađanjesu pored nekih “objektivnih” (povratakratnika, ženidbe i udaje onih koje je ratu tome sprečio itd.) uticali i iracionalnifaktori, pre svega nagonska reakcija lju-

DOKUMENTI

di da se rađanjem odupru katastrofi inestajanju.

Mehaničko kretanje stanovništva Promene u nacionalnoj strukturi sta-

novništva Kosova i Metohije u perio-du između dva svetska rata nisu rezul-tat samo prirodnog, već i mehaničkogkretanja stanovništva – doseljavanjana ovo područje i iseljavanja s njega.Kada su ove seobe u pitanju, dva sva-kako najznačajnija procesa su iselja-vanje stanovništva musimanske veroi-spovesti (Albanaca, Turaka i Muslima-na) u Tursku i Albaniju i naseljavanjejužnoslovenskog življa na Kosovo iMetohiju. Pogedajmo kako je tekaosvaki od ovih procesa.

Iseljavanje stanovništvamusimanske vere Odseljavanja stanovništva musli-

manske veroispovesti (Albanci, Musli-mani, Turci, Čerkezi itd.) s Kosova iMetohije u Tursku počinje odmah pozavršetku Prvog balkanskog rata (1912)i spontanog je karaktera. Deo stanov-ništva se iseljava tokom povlačenja tur-ske vojske ili neposredno posle njega,što je bilo u skladu s tadašnjim turskimobičajem, da se u slučaju poraza carskevojske, muslimanski živalj poziva daskupa s vojskom napusti izgubljenu te-ritoriju. Turska država je to učinila i po-sle ovog izgubljenog rata. Što otvoreno,što posredno ona je podsticala (apeli-ma, emisarima itd.) stanovništvo musli-manske veroispovesti s Kosova i Meto-hije, Makedonije, Grčke, Bugarske i Ru-munije da se doseljava u Tursku. Cilj jebio da se prostrani, a slabo naseljeni iliispražnjeni krajevi Turske nasele živ-ljem koji je po mentalitetu i veri bizakTurcima.

U toku Prvog svetskog rata ovo isel-javanje se zaustavlja, da bi se posle nje-govog završetka nastavilo i trajalo svedo početka Drugog svetskog rata. Uovom periodu trajao je i proces iselja-vanja u Albaniju, ali je broj iseljenikabio znatno manji u odnosu na broj onihkoji su otišli za Tursku. O obimu ovihiseljavanja nema, nažalost, potpunopreciznih podataka.

Jugoslovenska statistika je uspostav-ljena odmah nakon završetka Prvogsvetskog rata, ali je iseljavanje u Turskui druge zemlje počela da prati tek odsredine 20-tih godina, kada je najvećideo iseljenika već otišao. Iz tih podata-ka se vidi da je iz tadašnje Stare i Južne

35

novembar 2006. 36

Srbije (u čiji sastav je ulazila i teritorijadanašnjeg Kosova i Metohije) u toku1929. godine iseljeno u Tursku 426 nje-nih stanovnika. Sa teritorije cele države(Kraljevine Jugoslavije) iseljeno je u pe-riodu 1928-1937. u Tursku ukupno17.084, a u Albaniju 3.902 stanovnika.

Albanski izvori navode da se od za-vršetka balkanskih ratova (1913) dopočetka Drugog svetskog rata (1941)iselilo u Tursku preko 100.000, a u Alba-niju nekoliko hiljada stanovnika da-našnje južne srpske pokrajne.

Srpski autori navode da je iseljenihbilo oko 45.000, ali kako oni uzimaju pe-riod od završetka Prvog do početkaDrugog svetskog rata može se reći da suneslaganja među njima minimalna.

Tvrdnje Ali Hadrija da su samo u pe-riodu 1910-1920 Kosovo i Metohija izgu-bili, uglavnom zbog iseljavanja, 150.000stanovnika smatramo neutemeljenim.On, tačno, navodi da je na teritoriji da-našnjeg Kosova i Metohije 1910. godineevidentirano 475.000 stanovnika, a jeda-naest godina kasnije (1921) 439.000. Topraktično znači da je apsolutni gubitakstanovništva iznosio 36.000. Doda li seovome prirodni priraštaj dolazi se dogubitka od 150.000 stanovnika u ovomperiodu. Ovo izračunavanje smatramou osnovi tačnim, ali ne i tezu da je ovajgubitak stanovništva prvenstvenouslovljen iseljavanjem muslimanskogživlja. U periodu između 1910-1921. go-dine Kosovo i Metohija su bili poprištedva rata i više manjih i većih pobuna. Utoku prvog svetskog rata harala je epi-demija pegavog tifusa, a nakon njego-vog završetka epidemija španske gro-znice. Uz to, i ovaj rat su pratili demo-grafski gubici pa tako pored poginulihu obzir treba uzeti nerođene, izbegleitd. Sve ovo je odnelo na Kosovu i Me-tohiji kao i u drugim delovima Kraljevi-ne Srbije veliki broj ljudskih života, pastoga gore pmenute tvrdnje Ali hadrijasmatramo preteranim.

Koji su glavni razlozi ovih iseljavan-ja? Stanje na teritoriji današnjeg Kosovai Metohije je bilo, nakon proterivanjaTuraka iz ovih krajeva (1912), dostateško. Državne vlasti i institucija u za-padno-evropskom smislu gotovo i danije bilo. Zemljom je haralo bezvlašće.Pljačke, ucene, otimačine I ubistva odstrane mnogobrojnih bandi bile su sva-kodnevna pojava. Albansko stanov-ništvo, naviklo u dotadašnjem perioduna privilegije, nezadiranje državnih vla-sti u njihove običaje i život uopšte, odbi-jalo je da plaća porez, daje regrute za

vojsku, poštuje autoritet i arbitražudržavnih organa.

Privreda aktivnost je bila na priličnoniskim granama. Uprkos velikim pri-rodnim predispozicijama za brz pri-vredni razvoj (plodno zemljište, rudnobogatstvo, vodeni tokovi, pogodan geo-grafski položaj itd.) bilo nerazvijenopodručije. Tržišna privreda je tek poče-la da prodire, a poljoprivreda kao glav-na privredna grana je bila autarhična.Zemlja se obrađivala na primitivan na-čin, uz minimum navodnjavanja, takoda je stanovništvo jedva uspevalo da seprehrani. Rudna blaga Novog Brda,Kišnice, Trepče, Zvečana i ostalih rudni-ka eksplatisanih u toku srednjeg veka,sada su bila potpuno neiskorišćena. In-dustrija, ako se izuzme nekoliko manu-faktura, ciglana i pilana, nije postojala.Razvoj trgovine i zanatstva je bio veo-ma spor i umnogome sputan pravnomnesigurnošću i nerazvijenošću novčaneprivrede i tržišta. Suočene sa ovakvomsituacijom, srpske vlasti su želele da ovekrajeve modernizuju po zapadno-evropskim uzorima. Zato se odmah pooslobođenju ovih krajeva od turske vla-sti počelo sa uvođenjem poreza, sud-stva, administracije, regrutovanjem zavojsku i drugim merama. Uporedo sesprovodila i agrarna reforma koja je tre-balo da razgradi ostatke feudalnih od-nosa na Kosovu i Metohiji. Ove mere suzadirale u običaje i ugrožavale neke,tradicionalne, privilegije Albanaca, kojisu se i inače teško mirili sa činjenicomda su potpali pod vlast “nevernika”, paje njihova reakcija bila vrlo burna.

Odmah nakon završetka Prvog svet-skog rata i pokušaja da se sredi posto-jeće stanje uklanjanjem reciditiva rata(oduzimanje oružija, likvidacija ratnogprofiterstva i bezvlašća) počele su da iz-bijaju pobune Albanaca. Najžilaviji deotih ustanaka činile su manje i veće gru-pe kačaka (hajduka), koje su kod alba-naca imale dugu tradiciju. Taj pokret jebio dosta šarolik i u njemu je bilo odrazbojnika, preko begunaca od krvneosvete i regrutacije do nezadovoljnihplemenskih i feudalnih poglavara. Go-dine 1919. u Metohiji je izbio veliki usta-nak i broj pobunjenika se u jednom tre-nutku popeo na 10.000. Sledeće godinedošlo je do pobune Albanaca u Dre-ničkoj i Lapskoj oblasti. Ustanici pred-viđeni Azemom Bejtom zauzimaju teri-toriju koju nazivaju “Dreničkom repu-blikom”. Bili su to samo naj krupniji do-gađaji tih nemirnih godina na Kosovu iMetohiji.

Za ove sukobe, u kojima su se Alban-ci i Srbi našli na suprotnim stranama,teško se može reći da su imali karaktermeđunacionalnog konflikta. U čitavommeđuratnom periodu (1918-1941) Al-banci još nisu bili nacija u modernomsmislu te reči. Oni nisu “imali oformlje-nu nacionalnu svest niti su, izuzev ma-log broja prosvećenih plemenskih prva-ka, shvatali svoja pitanja kao nacional-na, van uskih plemenskih i konfesional-nih okvira” .Tu treba dodati i malobroj-ne intelektualce, čija su uverenja čestobila mešavina komunizma I nacional-nog romantizma. U suštini bio je to su-kob tradicionalnog društva sa počecimamoderne države, odnosno otpor po-kušajima da se ovi krajevi preurede pozapadno-evropskim uzorima. To ni ukom slučaju nije bilo karakteristično sa-mo za ovaj period. Tokom čitavog XIX,i prve decenije XX veka, Kosovo i Meto-hija su područije na kome izbija čitavniz većih i manjih pobuna. One nastajune samo kao rezultat sve očiglednijegslabljenja otomanskog carstva, već pr-venstveno kao reakcija na pokušaje dase ono modernizuje. Pokušaji turskihsultana Selima III, Mahmuda II, AbdulaMedžida i Mladoturaka da reformišu imodernizuju upravni sistem, uvedu po-reze, ukinu anarhiju i izjednače musli-mane i nemuslimane nailazili su nažestok otpor konzervativaca širom Oto-manske imperije. Među onima koji supružali najveći otpor bili su Albanci, ko-ji su želeli da sačuvaju postojeće privile-gije, dobiju više samostalnosti, a po mo-gućstvu i nekakav stepen autonomije.Te pobune predvodile su manje ili većegrupe albanskih velikaša, koje su kori-stili svoj uticaj među stanovništvom.Oni su nezadovoljstvo Albanaca, po-gođenih zadiranjem države u njihovetradicionalne običaje, artikulišu i usme-ravaju, vodeći pri tom strogo računa osvojim statusnim (plemenskim i feudal-nim) interesima.

Državne vlasti Kraljevine SHS su ovopodručije pacifikovale sa dosta muke.Pobune su ugušivane u krvi i uz velikežrtve na obe strane. I jedni i drugi su pritom pokazali dosta surovosti. Pobunje-nici su ubijali žandare i vojnike, uništa-vali urede, napadali sudove i vozove,pljačkali stoku i palili srpska sela. Žan-darmerija i vojska su odgovarali odma-zdama, represalijama, plenidbom od-metničke imovine i paljenjem pobunje-ničkih uporišta.

Pacifikacija Kosova i Metohije jeostvarena tek 20-tih godina, kada je

DOKUMENTI

novembar 2006.

režim shvatio da se situacija može stabi-lizovati samo kompromisima i sarad-njom sa albanskim plemenskim i feu-dalnim prvacima. Data je široka amne-stija za pobunjenike, a likvidaciji feu-dalnih odnosa na kosovskom selu sepristupilo opreznije, postupnije i uz do-sta velikodušnosti (pre svega u novcu)prema “oštećenim” feudalcima.

Ovaj nemirni period svakako je uti-cao da jedan broj Albanaca, Turaka iMuslimana izlaz iz postojeće situacijepotraži u iseljavanju u Tursku. Manjibroj intelektualaca, plemenskih i feu-dalnih uglednika i begunaca (od krvneosvete, regrutacije, kazne itd.) odlučiose za iseljavanje u Albaniju.

Na iseljavanje stanovništva musliman-ske veroispovesti sa Kosova i Metohije, uperiodu između dva svetska rata uticalaje i privlačna snaga Turske. Ona je za ov-dašnje muhamedansko stanovništvo,tradicionalno, bila “zvezda na nebu isla-ma”. Mnogi, a naročito neobrazovani iverski fanatizovaniji stanovnici musli-manske veroispovesti, su predstavljaliTursku kao obećanu zemlju sa velikimmogućnostima, obiljem oranica, pašnja-ka, a bez vlasti “nevernika”. Tamo se, ve-rovali su oni, živelo po šerijatskom pra-vu, dok su “nevernici” (hrišćani) imali sa-mo status “raje”. Taj mit je bio široko ras-prostranjen, pa su mnogi izlaz iz teškoća(prenaseljenost, nedostatak plodnogzemljišta i zaposlenja, sukob sa vlastimaitd.) tražili u iseljavanju u Tursku.

Privlačna snaga Albanije je bila uživotu sa sunarodnicima, mogućnošćuškolovanja na maternjem jeziku i dobi-janju azila.

Kako je već napomenuto, Turskadržava je doseljenike muslimanske ve-roispovesti rado primala. Godine 1936.Ataturkova vlada je zaključila spora-zum sa vladom Kraljevine Jugoslavije oiseljavanju 200.000 Albanaca sa Kosova,Metohije i drugih krajeva zemlje u Tur-sku. Ovaj sporazum nije realizovan presvega zbog nedostatka finansijskihsredstava.

Pri tome Turska nije bila motivisanasamo unutrašnjim, već i spoljno poli-tičkim razlozima.

Njeni interesi na ovom delu Balkanadirektno su se sudarali sa interesima Ita-lije. Iseljavanje Albanaca sa Kosova, Me-tohije i Makedonije bi tako smanjivalomogućnost italijanskog uplitanja u unu-trašnje odnose Kraljevine Jugoslavije sakojom je Turska u to vreme imala pri-sne odnose. U krajnjoj liniji, to je znači-lo jačanje jednog saveznika (Jugoslavi-

je) i samim tim slabljenje pozicije supar-nika (Italije).

Agrarna reforma i doseljavanje slovena Jedan od važnih uzroka promena na-

cionalne strukture stanovništva Kosovai Metohije u periodu između dva svet-ska rata bio je proces agrarne reforme ikolonizacije. Naseljavanje ovih krajevaje počelo odmah nakon njihovog oslo-bođenja od Turaka i priključenja Srbiji iCrnoj Gori (1914). Kraljevina Srbija jedonela 20.02.1914. Uredbu o naseljavan-ju u novooslobođenim i prisjedinjenimoblastima, a Kraljevina Crna Gora 27.02.1914. Zakon o naseljavanju novooslo-bođenih predela.

U jesen 1914 naseljavanje je zaustav-ljeno da bi odmah nakon završetka Pr-vog svetskog rata bilo nastavljeno. Već27.02. 1919. godine donesene su pret-hodne odredbe za pripremu agrarne re-forme, a ubrzo zatim i uredbe o naselja-vanju južnih krajeva. Time je počela iz-mena agrarnih odnosa i kolonizacija,koja je trajala sve do početka Drugogsvetskog rata (1941).

Naseljavanje Kosova i Metohije tekloje u tri faze. U prvoj fazi koja je trajalaod 1919 do 1921. godine, naseljavanje jebilo slabog intenziteta. U toku 1919. go-dine naseljeno je ukupno 25 porodica.Sledeće, 1920. godine, došla je 321 poro-dica i to pretežno u pećki, lapski i istoč-ki srez. U drugoj fazi, koja je trajala uperiodu između 1921-1931. godine,zemlju je dobilo 5.795 porodica iz dru-gih krajeva Jugoslavije i inostranstva,kao i mesni agrarni interesenti (i Srbi iAlbanci) – bezzemljaši, čime su feudalniodnosi u potpunosti likvidirani. Utrećoj fazi, sprovedenoj nakon do-nošenja Zakona o naseljavanju (1931) uperiodu između 1931 i 1941. godine, na-seljeno je 5588 porodica iz drugih kraje-va zemlje i inostranstva. Njima su do-deljene utrine, šume, pašnjaci i šikare.Od sredine 30-tih godina jugoslovenskevlasti su počele, zbog sve većeg uplitan-ja Italije u unutrašnje stvari KraljevineJugoslavije (u cilju njene destabilizaci-je), da naseljavaju koloniste duž alban-ske granice. Manjim delom oni su dobi-li zemlju albanskih seljaka, koje jedržava obeštećivala u novcu ili im dava-la u zamenu zemlju istog kvaliteta udrugim krajevima Kosova i Metohije,dalje od državne granice. Takvih alban-skih porodica je bilo 112 i one su u za-menu dobile 388 ha zemlje.

Rezultati agrarne reforme i koloniza-

cije, u današnjoj južnoj srpskoj pokrajni,između dva svetska rata bili su impo-zantni. Na Kosovu i Metohiji i drugimdelovima tadašnje Južne Srbije (južnideo današnje Republike Srbije i bivša ju-goslovenska republika Makedonija) sudo po početka Drugog svetskog rata fe-udalni odnosi u potpunosti ukinuti.

Seljaci – kmetovi su oslobođeni feu-dalnih obaveza pa su skupa sa naselje-nicima, kao i mesnim i agrarnim intere-sentima dobili zemlju (ukupno 32.314porodica).

Begovi i ostali feudalni velikaši su ta-kođe dobro prošli, jer im je država odu-zetu zemlju dobro platila (više odtržišne cene). U istom periodu na Koso-vo i Metohiju je naseljeno 11.383 poro-dica sa 53.884 člana, najvećim delom izkrševitih i neplodnih krajeva Kraljevi-ne. Najviše porodica je stiglo iz CrneGore – 6.513, zatim iz Srbije – 4.387, Bo-sne i Hercegovine – 1.943, Hrvatske –554, Vojvodine – 172, Makedonije – 16 iKosova i Metohije – 172. Iz inostranstva(Albanija, Italija itd.) je, koristeći pravoopcije, na područije Kosova i Metohijestiglo 255 porodica.

Što se nacionalne strukture doseljeni-ka tiče, najviše je bilo Srba i Crnogoraca– 49.244, zatim Hrvata – 5.148, Slovana-ca – 162, kao i pripadnika ostalih et-ničkih grupa koje su živele na teritorijiKraljevine Jugoslavije, a koje statistikanaseljavanja nije registrovala (Albanaca– katolika, Muslimana Nemaca,Slovakaitd.). Treba reći da u ovaj broj (53.884)nisu uračunate one porodice koje su seu međuratnom periodu naselile po gra-dovima, kao i one koje su zemlju kupilena slobodnom tržištu. Stoga pretpostav-ljamo da su na Kosovo i Metohiju u pe-riodu između dva svetska rata naseliloukupno preko 60.000 osoba.

U toku ovog procesa podeljeno jeukupno 192.212 ha zemlje. Od toga je100.346 ha bilo vlasništvo turske države.Opštinskom zemljištu je pripadalo75.502 ha. Od crkvi i manastira je nacio-nalizovano, i podeljeno agrarnim inte-resentima, 246 ha. Od feudalaca su od-uzeta 4.253 ha, a 4.530 ha je konfiskova-no od albanskih odmetnika. Feudalci-ma je, kako je već rečeno, oduzeta zem-lja dobro plaćena ili im je data drugaistog kvaliteta. Kolonisti su dobili 35%zemljišta (65% su dobili lokalni intere-senti Albanci, Srbi i ostali) ili im je nadnjim bilo priznato svojinsko pravo. Naj-veći deo te zemlje pokrivale su šume,pašnjaci i utrine (95%), a tek manjim de-lom obradivo zemljište (5%). Svaka na-

DOKUMENTI

37

novembar 2006. 38

seljenička porodica dobila je prosečno8,47 ha zemljišta.

Naseljavanje je imalo značajnog uti-caja na privredni i kulturni razvitak Ko-sova i Metohije. Dolazak kolonista izrazličitih krajeva Kraljevine Jugoslavije,kao i iz susednih zemalja značio je me-šanje različitih običaja i navika, što jestvaralo pretpostavke za modernizacijuprema zapadno-evropskim uzorima ismanjenje uticaja orijentalne letargije iautarhije. Svako je donosio sa sobomnešto svoje, što je u spoju sa sredinom isusedima davalo novi kvalitet. Kolonistiiz Vojvodine i Slavonije donosili suznanje i umešnost pri obradi zemlje i iz-gradnji kuća. Naseljenici iz Srbije,vičnost vinogradarstvu i voćarstvu. Svioni su se od starosedelaca (i Srba i Alba-naca) učili primeni navodnjavanja. Do-seljenici su sa sobom doneli i pozitivnijiodnos prema školastvu. Oni se nisu opi-rali, već su insistirali na školovanju de-ce, što kod starosedelaca, naročito kassu ženska deca u pitanju, nije bio slučaj.Posledica svega toga bila je promenaduhovne klime, koja se posebno ogle-dala u stavovima prema privređivanju,

školstvu, uslovima stanovanja i higijeni.Konzervativizam i zatvorenost su ustu-pali mesto spremnosti za prihvatanjenoviteta, što je rezurtiralo bržim pri-vrednim I kulturnim razvojem.

Razlozi i ciljevi agrarnereforme i kolonizacije Koji su razlozi za sprovođenje agrar-

ne reforme i kolonizacije na Kosovu iMetohiji u periodu između dva svetskarata i šta se njome htelo postići?

Sprovođenjem ovih mera državnevlasti su želele da ostvare nekoliko cilje-va. Na prvom mestu bila je namera dase ukinu feudalni odnosi i zemlja pode-li bezemljašima. Dodela zemlje lokal-nim interesentima i doseljenicima tre-balo je da smanji posleratnu socijalnutenziju i da stvaranjem društveno-eko-nomskih uslova za slobodnu kapitali-stičku poljoprivredu bude podsticaj nje-nom bržem razvitku. Jedan od važnihciljeva bilo je nastojanje da se naselja-vanjem slovenskog življa uspostavi et-nička ravnoteža i tako otkloni ili baremumanji opasnost od destabilizacije ovihkrajeva od strane albanskog življa. Tre-

balo je da doseljenici da budu faktor ko-ji će ubrzati integraciju ove oblasti u no-vu državu, odnosno da budu protivtežaAlbancima, koji su, sa stanovišta držav-nih interesa, bili nepouzdan elementkoji je bilo teško integrisati u južnoslo-venski nacionalni korpus. Ovakva poli-tika jugoslovenskih vlasti prema Alban-cima imala je uporište u stvarnosti.

Od samog formiranja (01.12.1918),Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je bi-la predmet teritorijalnih pretenzija su-sednih naroda. To je nagonilo državneorgane da, logikom samoodržanja, po-tencijalne ili stvarne prevratničke ele-mente drže pod stalnom kontrolom. Pro-blem je bio naročito izražen na Kosovu iMetohiji, gde se većinski albanski živaljponašao nelojalno, što je stvaralo prostorza mešanje drugih država u unutrašnjestvari Kraljevine. Najveća opasnost je do-lazila od strane Italije: „samo dva danapo proglašenju države SHS, zameniknačelnika italijanske vrhovne komande,general Pietro Badoljo, podneo je svojojvladi memorandum o njenom razbijan-ju. Badoljo je u uvodnom delu naglasiokako su uslovi za potencijalni unutrašnjisukob izvanredni, samo ih treba podsti-cati. Ukazao je na potrebu da se svim si-lama radi na rasplamsavanju regionalnihpartikulizama…Vlada je prihvatila me-morandum, koji je dugo godina činioosnovu italijanske politike prema! Jugo-slaviji“. U konkretnom slučaju, na Koso-vu i Metohiji, to je značilo da će italijan-ska propaganda i tajne službe podržava-ti i podsticati separatističke tendencije Al-banaca. Na sve ovo nadovezivala se i de-latnost albanskih emigranata s Kosova iMetohije. Oni su već u jesen 1918. u Ska-dru osnovali Komitet za odbranu Kosova– popularno nazvan „Kosovski komitet”.Njegovi članovi su krijumčarili oružje ipodsticali antijugoslovensku delatnost ukrajevima naseljenim Albancima. „Ko-sovski komitet” je vremenom uspostaviovezu s italijanskom obaveštajnomslužbom i ostalim separatističkim pokre-tima na tlu Kraljevine Jugoslavije (s ma-kedonskim VMRO-om i više skupina hr-vatskih separatista od kojih su najznačaj-niji bili Frankovci, a kasnije ustaški po-kret Ante Pavelića).

Jugoslovenska država je reagovalakao i svaki drugi organizam suočen sopasnošću. (Pro)radio je instikt za sa-moodržanjem, pa je telo na sve načinenastojalo da strani element drži podkontrolom.

Nova srpska politièka misao

DOKUMENTI

Većinsko srpsko stanovništvopre bombardovanja

Novi Ustav Srbije je prvi ustav iz-glasan u višestranačkoj skupšti-ni, a sedmi koji je Srbija dobilakao nezavisna država, posle 88godina. Prvi srpski ustav, koji je

označio i početak savremene srpskedržavnosti, bio je Sretenjski ustav, donet2. februara 1835. godine, na Velikoj na-rodnoj skupštini u Kragujevcu. Šest sa-mostalnih ustava, donetih 1835. godine,1838. godine,1869. godine, 1888. godine,1901. i 1903. godine, Srbija je imala kaokneževina, a zatim kao kraljevina.

Sretenjski ustav prvi put je u sistemvlasti uveo Narodnu skupštinu, sa ogra-ničenim pravima, ali nikada nije stupiona snagu, jer ga nisu prihvatile ni Tur-ska, ni Rusija, ni Austrija. Srbija je 1838.godine dobila Turski ustav po kome jeknez Miloš Obrenović vlast morao dadeli sa Savetom, a taj akt nije predvideopostojanje narodne skupštine. One su, ipored toga, održavane da bi turska Por-ta naredne godine posebnim amand-manom dopustila rad skupštine u skla-du sa običajima zemlje. Turski ustavvažio je čak 30 godina.

Velika narodna skupština izabrala je1868. godine Milana Obrenovića za no-vog srpskog kneza, ali do njegovog pu-noletstva vlast je bila poverena Name-sništvu koje je pokrenulo rad na do-nošenju novog ustava. Pripremao ga jeOdbor u kome je bilo 70 članova, pri-padnika tadašnje duhovne i političkeelite u Srbiji.

Na Duhove, 1869. godine Velika usta-votvorna skupština u Kragujevcu done-la je treći, takozvani Namesnički ustav,kojim je Narodna skupština prvi putpodignuta na stepen zakonodavnog te-la. Ovaj ustav je Srbiju prvi put učinio

parlamentarnom državom i uspostavioizvesnu ravnotežu između sudske, za-konodavne i izvršne vlasti.

U Srbiji od 1881. godine počinju dadeluju tri stranke - Radikalna, Napred-na i Liberalna - i tada je ponovo pokre-nuto ustavno pitanje, jer se Namesničkiustav pokazao nedovoljno demokrat-skim. Naprednjaci i radikali su prve na-crte ustava sačinili 1883. godine.

Novi ustav Srbije, 22. decembra 1888.godine, donela je Velika ustavotvornaskupština koju su činili, mahom, radika-li, a kralj Milan Obrenović ga je odmahzatim i potpisao. Taj akt smatra se naj-naprednijim među svim ustavimaKneževine, odnosno Kraljevine Srbije.Prema njegovim odredbama, Narodnaskupština dobila je pravo zakonodavneinicijative, budžetsko pravo i puno pra-vo optužbe ministara, čime su stvoreniuslovi za uvođenje parlamentarne vla-de u Srbiji, odnosno vlade koja je navlasti dok uživa poverenje skupštinskevećine. Ipak, zakonodavnu vlast su za-jednički obavljali kralj i Skupština, a po-slanike je birao narod.

Kralj Aleksandar Obrenović doneo jepeti ustav Srbije 1901. godine, poznatpod imenom Aprilski ustav, odnosnoOktroisani ustav, jer ga je kralj “daro-vao zemlji i narodu”, zaobišavši Velikuustavotvornu skupštinu. UvođenjemSenata, pored Narodne skupštine,predstavnički sistem postao je dvodom-ni, a prava monarha u zakonodavnomsmislu su sužena.

Šesti ustav Srbije usledio je 1903. go-dine, posle promene dinastije i dolaskaPetra Karađorđevića na presto. Ovajustav uspostavio je puni parlamentari-zam u Srbiji, a najvećim delom preuzeo

odredbe Ustava iz 1888. godine. Usta-vom iz 1903. godine Srbija je postalamoderna parlamentana država, a ovajustav smatra se jednim od najliberalni-jih u Evropi tog vremena. Model pre-vlasti kralja nad Skupštinom je na-pušten, a kralj se držao po strani od po-litičke borbe stranaka. Ustav iz 1903. go-dine trajao je sve do stvaranja jugoslo-venske države.

Posle Drugog svetskog rata, 1945. go-dine došlo je do promena koje su dove-le do toga da socijalistička Jugoslavijaima tri, a Republika Srbija četiri ustava.Do razbijanja i raspada velike Jugoslavi-je 1992. godine desilo se više ustavnihpromena. Svoj prvi ustav FederativnaNarodna Republika Jugoslavija dobija31. januara 1946. godine. Rađen podznatnim sovjetskim uticajem, ustav jeisključivao bilo kakav oblik pluralizma.Donošenje saveznog ustava redovno jebilo praćeno usvajanjem republičkihustava. Tako je i Narodna Republika Sr-bija prvi socijalistički ustav dobila 17. ja-nuara 1947. godine.

Posle usvajanja novog programa Sa-veza Komunista Jugoslavije 1958. godi-ne, promene u državnoj, društvenoj ipolitičkoj strukturi učinile su da krajem1960. bude obrazovana Komisija zaustavna pitanja. Posle godinu i po dana,7. aprila 1963. godine, usvojen je noviustav - Povelja samoupravljanja. U nje-mu su sintetisane dotadašnje promene,što je izraženo i u novom nazivu državeSocijalistička Federativna Republika Ju-goslavija, a samo dva dana kasnije do-net je i Ustav SR Srbije.

Posle Osmog kongresa SKJ 1964. go-dine, otvoreno je nacionalno pitanje uJugoslaviji, dotadašnja nedodirljiva ta-bu tema, a posle teških socijalnih i poli-tičkih lomova [studentske demonstraci-je 1968, ‘Masovni pokret’ u Hrvatskoj1971. i ‘Anarholiberalizam’ u Srbiji1972.], formulisana je ideja o reformi fe-deracije ‘na načelima udruženog rada’.Novi savezni Ustav usvojen je 21. febru-ara 1974. godine, posle čega je usledilo iusvajanje Ustava SR Srbije.

Svoj referendumski, takozvani Žabl-jački ustav, Savezna Republika Jugosla-vija dobija 27. aprila 1992, dok je Srbijasvoj najviši pravni akt donela, takođereferendumom, dve godine ranije, useptembru 1990. Žabljački ustav važio jedo usvajanja Ustavne povelje državnezajednice Srbija i Crna Gora, 4. marta2003, a Ustavna povelja do razdru-živanja Crne Gore od Srbije u maju ovegodine.

novembar 2006.39

Šest samostalnih ustava, donetih 1835. godine,1838. godine,1869. godine, 1888. godine, 1901. i1903. godine, Srbija je imala kao kneževina, azatim kao kraljevina

Duga tradicija najznačajnijeg državnog akta u Srbiji

SVI NAŠI USTAVI

ISTORIJA

novembar 2006.

Piše: Brian Adeba

Poslednji kanadski ambasador uJugoslaviji kaže da nova državaKosovo neće poštovati pravamanjina, ali analitičari kažu da jeprošlonedeljno glasanje čisto sim-

bolično. Dok su se glasači u Srbiji pripre-mali da glasaju o novom Ustavu prošlenedelje, bivši kanadski ambasasor u neka-dašnjoj Jugoslaviji i episkop Srpske Pravo-slavne Crkve su pozvali Kanadu da ne po-drži poteze koji bi odobrili nezavisnostKosovu. Obuhvaćen od strane VladikeArtemija Radosavljevića sa Kosova, JamesBissett, koji je bio poslednji kanadski am-basador u zemlji ranije znanoj kao Jugo-slavija, rekao je na novinarskoj konferen-ciji u Parliament Hill-u da je etničko alban-sko vođstvo na Kosovu nesposobno dazaštiti prava ne-Albanaca u bivšoj jugoslo-venskoj pokrajini.

“Ako postoji bilo koja grupa ljudi usvetu koja najmanje zaslužuje nezavi-snost, to su Albanci na Kosovu, koji sudokazali svojim terorom i svojim bar-barskim tretiranjem ne-Albanaca u po-slednjih sedam godina da ne ispunjava-ju nijedan standard koji bi ih kvalifiko-vao za pridruživanje demokratskim na-cijama UN-a,” rekao je gospodin Bissett.

Kosovo je pod zaštitom UN-a od 1999.godine kada je NATO pokrenuo va-zdušnu kampanju da bi isterao srpskesnage ne bi li prekinuli masovno ubijan-je lokalnog albanskog stanovništva. Re-gion je bio centar srpskog Carstva do1389, kada su otomanski Turci pobediliSrbe. Srbi su povratili Kosovo od Turaka1913. godine, posle čega su ga proglasilisrpskom pokrajinom. Postoji 1.5 milionaetničkih Albanaca na Kosovu i 200.000Srba. Kada su počele borbe između et-ničkih albanskih gerilaca Oslobodilačkevojske Kosova (OVK) kasnih ’90-ih, oko100.000 Srba je bilo prinuđeno da napu-sti svoje domove u pokrajini. OVK ak-tivnosti su izazvale brutalni odgovorsrpskih snaga, vodeći NATO do interv-encije u cilju sprečavanja onoga što je utom trenutku viđeno kao etničko čišćen-je Albanaca. Srbi smatraju Kosovo kaokolevku svog carstva i opirali su se po-kušajima da mu odobre nezavisnost, ia-ko je ovom teritorijom vladaju etničkiAlbanci pod UN zaštitom.

Vladika Artemije je optužio etničkoalbansko vođstvo da su dopustili uniš-tavanje 150 crkava i podstakli isteriva-nje Srba iz regiona.

“Nezavisnost znači uništenje mog na-roda i iskorenjivanje iz mog rodnog me-sta,” rekao je. Iako Kanada nije učestvo-vala u NATO bombardovanju, njena jedužnost, kao članu međunarodne za-jednice, da spreči nametnutu nezavi-snost Kosova, rekao je gospodin Bissett.

Od UN-a, pod bivšim finskim predsed-nikom Marti Ahtisarijem se očekuje daobjavi presudu o statusu Kosova do kra-ja godine. Diplomate i analitičari pred-viđaju da će gospodin Ahtisari predložitinezavisnost za Kosovo pod nadzoromEU. Bissett je takođe pozvao Ahtisarija dase odrekne svoje dužnosti zbog iz-ražavanja pristrasnih izjava u javnosti.

“Parametri su pokrenuti na takavnačin da će odobriti jedno rešenje – ne-zavisnost. Ahtisaari je toliko rekao i sa-ma ta izjava bi trebalo da ga potpunodiskvalifikuje i trebalo bi ga zamoliti dase povuče,” rekao je gospodin Bissett.

Agim Hadri, predsednik kosovskog in-formativnog centra, neprofitabilne orga-nizacije smeštene u Torontu, čiji je cilj dainformiše Kanađane o Kosovu, porekaoje tvrdnje da albansko stanovništvo teraSrbe sa Kosova kao “čistu manipulaciju.”Takođe je rekao da regionalno albanskostanovništvo podržava nezavisnost iništa manje od toga ih neće zadovoljiti.

“To je sada skoro realnost, samo ostajeda se to stavi na papir,” rekao je. Hadri jetakođe porekao tvrdnje Vladike Artemijada se Srbi suočavaju sa proterivanjem saKosova, argumentujući da su mnogi na-pustili Kosovo svojom voljom. Hadri jetakođe rekao da Bissett ne bi trebao bitishvaćen za ozbiljno zato što je pristrasan.

“Uvek je bio pro-srpski orijentisan to-kom NATO humanitarne intervencije i

mislim da ne trebamo uzeti u obzir onošto je rekao.”

Prošle nedelje su Srbi izglasali tan-kom prednošću od 51% priznavanjeKosova kao integralnog dela Srbije.Edith Klein, programski savetnik zaprogram Evropskih studija na Univerzi-tetu u Torontu, rekla je da će glasanjeostati simboličan akt, kao što je nevero-vatno da će to zaustaviti vođenje ka ne-zavisnosti.

“To je način za srpsku Vladu da napra-vi buku, ali u tome nema suštinskogznačaja,” rekla je ona, dodajući da je ma-la većina jasna indikacija da neki Srbi želeda izađu iz kosovskog pitanja. “Umere-niji Srbi prihvataju da Kosovo nije deobudućnosti,” rekla je gospođa Klein.

Strahovi da će politička stabilnost os-tati nedostižna u scenariju gde Kosovopostaje nezavisno su nerealni, rekao jeRobert Austin iz Centra za evropske, ru-ske i evroazijske studije na Univerzitetuu Torontu.

“Mislim da je nezavisno Kosovo naj-bolja stvar za stabilnost u regionu, zatošto ga nema šanse vratiti natrag u staruJugoslaviju,” rekao je on, dodajući da ćeto normalizovati politički život i odvestido novog fokusa na ekonomiju. Gospo-din Austin je takođe rekao da su UN imeđunarodni medijatori svesni da pro-šlonedeljni referendum u Srbiji neće ima-ti uticaja na budućnost Kosova. EtničkiAlbanci, koji su bojkotovali prethodne iz-bore organizovane od strane Srbije,bili suprecrtani iz glasačkih spiskova.

Austin takođe veruje da će nezavi-snim Kosovovom postaviti mere koje biosigurale da su prava srpske manjinepoštovana, pošto će region i dalje bitipod ispitivačkim pogledom EU.

Canada’s Foreign Policy Newsweekly

40

POGLED SA STRANE

Bivši kanadski izaslanik u SFRJ apeluje na tamošnju javnost

Ne podržavajte nezavisnost KosovaAko postoji bilo koja grupa ljudi u svetu koja naj-manje zaslužuje nezavisnost, to su Albanci naKosovu, koji su dokazali svojim terorom i svojimbarbarskim tretiranjem ne-Albanaca u poslednjihsedam godina da ne ispunjavaju nijedan stan-dard koji bi ih kvalifikovao za pridruživanje de-mokratskim nacijama UN-a

Piše: Miroljub Jevtić, Ph. D.

Vest da je na granici Pakistana iAfganistana uhapšena grupamudžahedina koji su krenuli udžihad Osame Bin Ladena nebila nikakva novost da paki-

stanske vlasti nisu javile da je jedan odnjih albanski državljanin. Sada je sve ja-sno. Saradnja dela administracije SADsa pokretima koji žele uništenje SAD,okrenula se kao bumerang onima uAmerici koji su milsili da se sa tim ljudi-ma može manipulisati.

Posebno je važno da se sada pokaza-lo da oni sa kojima se kao kooperativ-nim muslimanima najviše računalo - Al-banci i bosanski muslimani - ne samo dato nisu, nego da između njih i Osamebin Ladena nema nikave razlike. Na-

protiv njihovi suštinski ciljevi su isti -uništenje SAD kao reprezenta jednogpolitičkog modela koji za Al Kaedupredstavlja smrtni greh.

Američki planeri su mislili da će sa Al-bancima i bosanskim muslimanimauspeti da postignu takav oblik saradnjegde će oni ostvarujući svoje ciljeve, ne-zavisnu BiH, i ujedinjenu Veliku Alba-niju, istovremeno ostati muslimani kojiće svoju religiju staviti u privatnu sferukakva je rimokatolička crkva u Francu-skoj npr. i kao takvi biti model islam-skom svetu kojim putem treba ići. Pritome nisu znali osnovnu stvar iz islam-ske teologije da bez islamske teokratijenema islama.

Poslednji događaji, kao kulu od kara-ta srušili su tu utopiju. Oni kojima suSAD pomogle da dobiju već skoro neza-vistan Kosmet, BiH u kojoj se Republika

TERORIZAM

novembar 2006.41

Priština na meti snajpera

Sve više mladih sa ovih prostora nalazi put do kampova Al Kaide

Ko na Balkanu želi uništenje Amerike?Poslednji slučaj iz Paki-

stana, gde je uhapšendržavljanin Albanije,koji je došao da se pri-ključi džihadu Osamebina Ladena jasno po-kazuje rezultate po-grešnih procena CIA,odnosno ‘Obaveštajnezajednice’ SAD. Oni nemogu da čekaju, jer nji-hov cilj nije i ne možebiti Velika Albanija, onižele uništenje SAD iIzraela, a zatim i svihostalih neislamskih po-litičkih sistema u svetu

TERORIZAM

Srpska sve više runi sa izgledima da ne-stane, Makedoniju gde su Šiptari pravigospodari situacije, umesto da se zado-volje time krenuli su, ne samo u islami-zaciju svojih teritorija, već i u akciju zauništenje Amerike.

Posebno je važno da se sada vidi koli-ko su SAD grešile, čak i kad su pokazi-vale da znaju da je izvesna radikalizaci-ja moguća. Tada su sve oči bile upereneka Bosni i povremena upozorenja izSAD i NATO upućivana su bosanskimliderima sa opomenom da malo pri-koče. Za to vreme su Albanci prolazilikao evropski i u krajnjoj instanci nacio-nalistički pokret, gde je islamizacija ne-moguća, jer su oni sastavljeni od pri-padnika triju konfesija.

A šta vidimo sada? Najmilitantnijiekstremisti nisu među Bosancima negomeđu Albancima, ne samo u Albaniji,Kosmetu i Makedoniji nego i u samojBosni. Kad god se ukaže na pojačanodelovanje potencijalnih verskih fanati-ka, vidi se da su tu Albanci istaknutipredvodnici.

Nije nepoznato da su među svim mu-slimanima koji se sada nazivaju Bošnja-cima, najprivrženiji islamu i najpo-dložniji ekstremizmu oni koji dolaze izRaške oblasti dakle: Tutina, Novog Pa-zara, Rožaja itd. Ali je ipak najviše reak-cija i optužbi za islamski ekstremizam iotvorene napade na SAD i EU u tojoblasti došlo posle nastupa imama, nerodom iz Pazara, ne rodom iz Sarajeva,već Šiptara iz Orahovca, koji je hodžaBijele džamije na Vratniku, najmusli-manskijem delu Sarajeva.

Dakle usred Bosne, gde postoji višeislamskih verskih škola najvišeg ranganije iznikao nijedan tako gorljivi pobor-nik džihada već je on došao sa Kosmeta,da Bosance usred Sarajeva podučava štaje pravi islam, pa je to ponovio i u “naj-bošnjačkijem gradu” Novom Pazaru.

A rekao je: “Govor sablje od pisma jeiskreniji. Oštrica njena između zbilje išale je međa. Belina sablje, a ne crninaslova, jer rđa sumnje ne poznaje njenaleđa’. Ne može se popraviti stanje mu-slimana papirima. To ne ide. Zna se či-

me se popravlja stanje muslimana usvetu. Čime se popravilo u prvo vreme?Prenošenjem islama u sva mesta. Uve-ravanjem ljudi da postoji samo Alahbog. Čišćenjem srca od svih idola, paposle, ako treba, i džihad. A trebao jedžihad i trebaće džihad! Nemojte misli-ti da ćemo drugačije opstati, osim sa ovetri stvari: vera, ekonomija i odazivati seAlahu kad dođe vreme džihada.”

Prenošenjem islama u sva mesta kažeon, dakle i u SAD.

Među onima koji su u Bosni stavljenipod prismotru vlasti i hapšeni zboglažnog humanitarnog rada, koji jeustvari skrivao logističku bazu potenci-jalnim teroristima se opet našao jedanAlbanac ovoga puta zove se Durguti, ida li to nešto govori, opet iz Orahovcana Kosmetu odakle je pomenuti Bugari.

Poslednji slučaj iz Pakistana, gde jeuhapšen državljanin Albanije, koji jedošao da se priključi džihadu Osame bi-na Ladena jasno pokazuje rezultate po-grešnih procena CIA, odnosno ‘Oba-veštajne zajednice’ SAD.

novembar 2006.

Oni koji bi trebalo da budu savezniciSAD, tako su pokazali zahvalnost. Sve toje čudno, čak i za autora ovoga teksta, ko-ji je stalno ukazivao na tu opasnost. Bilobi logično da Albanci tj albanski muslima-ni pokažu još malo strpljenja dok, za-hvaljujući parama američkih poreskihobveznika ne stvore Veliku Albaniju, pada tek onda pokažu svoje pravo lice. Aline, oni ne mogu da čekaju, jer njihov ciljnije i ne može biti Velika Albanija, onižele uništenje SAD i Izraela, a zatim i svihostalih neislamskih političkih sistema usvetu. Uostalom njima zadatke dajeALAH, a ne ljudske potrebe. Bugari sko-ro da je to otvoreno rekao da “Amerikan-ci caruju svetom, a i Jevreji takođe”. Uzpomoć Amerikanaca oni su opet poklo-pili čitav svet, pogotovo ekonomiju.

Kaže on: ‘’Mi svakodnevno trošimoameričko-jevrejske proizvode. Pijemonjihovu ‘koka-kolu’ i ‘pepsi’, služimo senjihovim bankama, kupujemo njihovonaoružanje, njihove ‘najke’ i razne dru-ge proizvode. Zamislite koliko milijarda ipo muslimana dnevno popije ‘koka-ko-la’. Prema jednom podatku, 700 miliona‘koka-kole’ dnevno, a dobro znate da odsvake ‘koka-kole’ 10 odsto ide u Izrael“.

Prevarili su se američki analitičari, ka-da su mislili da će im Bugari i slični bitizahvalni!

Amerikanci su za njih jos veći neprija-telji nego što je to Radovan Karadžić. ZaKaradžića misle da je pošteno i otvore-no rekao ono što misli, a za SAD smatra-ju da misle isto što i Karadžić, ali da izlukavštine skrivaju prave namere.

Zato su za njih Amerikanci opasniji,podmukliji i gori od Srba, i zato ih čak,pre nego Srbe, žele uništiti, ako me nedanas onda sutra, prekosutra ali ih oba-vezno treba uništiti. Ako se uz njihovupomoć savladaju trenutno slabiji Srbi,utoliko bolje, jer se hrišćani tamaneizmeđu sebe i ostavljaju slobodan pro-stor muslimanima. Tako misli Bugari,tako misli njegov zarobljeni sunarodniku Pakistanu i logističar Durguti.

Bugari je to i kazao “U ratu smo, isti-na je, od njih tražili pomoć, i počeli na-predovati. Srbi beže na sve strane, a migovorimo: dođite Amerikanci i pomozi-te nam. Zato nas Alah sada kažnjava.Sad će vam oni doći pa će oterati alžir-sku grupu na Kubu, pa će vam oteratiImada El-Misrija, pa će vam oteratiFiušanina nekoga...”

Kako vidimo pomoć koju su tražiliimala je za cilj da omogući da svi prote-rani ostanu u Bosni i da dovrše posaoislamizacije. Ali oni su učestvovali i u

stvari koje izgovara Bugari. Kako da sadSAD osudi za ekstremizam onoga kogaje samo pre nekoliko meseci nagradilazbog navodne borbe za mir. Tako reisuživa ugled mirotvorca, a Bugari u nje-govo ime poziva u džihad protiv onihkoji od Cerić prave mirotvorca.

Zašto se sve to desilo i dešava nijeteško zaključiti. Albansko muslimanskodruštvo je tradicionalno mnogo vezani-je za islam nego što su najislamizovaniji“Bošnjaci” to ikad bili. A samo tamo gdeima islama može biti islamskog ekstre-mizma. Zato Cerić pušta Bugarija dapropoveda sve to dok nemačka oba-veštajna služba BND na svome platnomspisku drži takođe Albanca, čoveka zavezu sa Al Kaedom Samedina Džezairi-ja, koji ima austrijsko državljanstvo.Skoro je nezapaženo prošla vest da jeusred civilizovane Nemačke jedan Alba-naca ubio, svojim sopstvenim rukamazadavio rođenu kćer samo zato što seona viđala sa jednim svojim vršnjakom.

Iako u Nemačkoj živi na stotine hilja-da islamiziranih Srba, koji hoće da bu-du Bošnjaci, među njima se nije desiotakav zločin, oni mnogo lakše prihvata-ju da im se kćeri vidaju sa momcima, danose mini suknje, piju i jedu svinjetinunego što to dozvoljavaju Albanci jer suAlbanci mnogo vezaniji za islam negoislamizovani Srbi. Zato analitičari kojigovore o sličnim zločinima, nazvanimzločinima iz časti, u najugroženije stav-ljaju devojke iz Turske, Pakistana i saKosmeta, tu nema pominjanja Bosana-ca. Albanci zbog islama takve stvari neopraštaju. I sada posle ubistva kćerižena ubice-Albanka živi u strahu odosvete muževljevih rođaka, usred civili-zovane Nemačke. Jer ne mogu da jojoproste, što sa ostale tri kćeri želi da živina neislamski način u Nemačkoj.

Možemo onda da zamislimo kakva jesituacija na Kosmetu? U takvoj atmosfe-tri rastao je Bugari, zatim Durguti i osta-li. A posebno je važno da je čovek koji jeuhapšen u Pakistanu rodom iz Albanije,a ne sa Kosmeta. Ako je posle četrdesetgodina surove komunističke i antireligi-ozne politike, neko uspeo da se na putuborbe za islam angažuje u okviru Al Ka-ede, onda to više nego sve ostalo poka-zuje koliko je islam jaki tamo, u toj doskoro ‘ateističkoj’ Albaniji. Ako to nijedovoljan dokaz gde će sve to da dovedei koliko će novih regruta Al Kaede da setamo rodi, onda neka je Bog na pomoćii SAD i čitavoj hrišćanskoj civilizaciji.

Serbianna

TERORIZAM

akcijama koje su dovele do 11.9. Njiho-vo proterivnje iz Bosne je bilo posledicatoga, a Bugari otvoreno žali za njima,osuđuje Amerikance što su ih stavili uGvantanamo. Pa šta bi on drugo? On inije hteo da pravi građansku republikuveć islamsku teokratiju, ali i u Vašingto-nu, ne samo u Bosni.

Američki analitičari koji eventualnopročitaju ovaj tekst će se ponašati kaočitava administracija, koja polazi odpretpostavke da je Bugari izuzetak, a dasu ostali albanski i bosanski muslimanidrugačiji. A kao dokaz podsetiće da jeBugari osuđen od strane rukovodstvaIslamske zajednice za Rašku oblast. Alito nije tačno, da jeste ne bi trebalo diza-ti nikakvu posebnu galamu.

Prema Statutu Islamske zajednice zaSandžak, kako se ona službeno zove, ovaZajednica je integralni deo Islamske za-jednice BiH. Prema tome Bugari i oni ko-ji ga osuđuju pod upravom su iste vlasti.Umesto ograđivanja u štampi, mnogoefikasnije bilo bi pozvati telefonom reisul ulemu Mustafu Cerića i tražiti od nje-ga da Bugarija “koji iskrivljuje musli-mansku poruku i islam” smeni sa mestaimama gde ‘neistinama’ truje omladinukoja hrli da ga sluša kad izgovara gorepomenute rečenice. Ali ne niko to nijezatražio. Bugari je verbalno osuđen iostavljen na istom radnom mestu gde uzblagoslov Mustafe Cerića širi istu priču.Širi je zato što to misle i svi ostali imami,samo što svi nisu dovoljno hrabri da toiskažu. Uostalom reis ul ulema koji je do-bio “UNESKO-nagradu za mir” je samizjavio da je i on “islamski fundamentali-sta” isto to za sebe kaže Bugari. Cerić jetaj koji svojim autoritetom odobrava tek-stove u službenim novinama Islamskezajednice gde se o džihadu pišu iste

43

novembar 2006. 44

Piše: prof. dr sci. Mehdi Hyseni

Otkako se Kosovo de facto i deiure otcepilo od genocidne Sr-bije (na osnovu Rezolucije 1244SB OUN) kao posledica uspo-stavljanja UNMIK-a i KFOR-a

na Kosovu, pa sve do sada (oktobar2006.), SPC na čelu sa njenim vladikomArtemijem Radosavljevićem nije presta-la da vodi propagandu i da iznosi kleve-te protiv Albanaca i OVK. Upravo zbogmešanja kao i zbog političko-propagan-dističke i religiozne infiltracije SPC u„pitanje“ srpske manjine na Kosovu

DRUGI O NAMA

Političko-državna „simfonija i kakofonija“ SPC protiv nezavisnosti Kosova

Za sve je kriva srpska crkvaBilo bi bolje da zvanični Vašington, OUN, EU idr., ne prihvate nikakav nivo „političkih razgovo-ra“ sa Artemijem u svojstvu „specijalnog držav-nog izaslanika“ Srbije, jer SPC (iako se de factodirektno i indirektno bavi politikom zbog navod-ne zaštite nacionalnih i državnih interesa) nemasvojstvo međunarodnog pravnog subjektivitetakoji priznaje međunarodna zajednica, a sa drugestrane, de iure, nije nikakav subjekt odnosno vla-dina politička institucija Srbije, već je samo ver-ska institucija

novembar 2006.45

(naravno uz direktive, uz pomoć i u sa-radnji sa Vladom u Beogradu), političkii pravno se kompromitovala i upravnaadministracija UNMIK-a jer je počev odprvog glavnog administratora, dr Ber-nara Kušnera, pa do pretposlednjeg, Se-rena Jesen-Petersena, koja je bez ika-kvog razloga davala koncesije na iracio-nalne i ultimativne zahteve SPC daotvori vrata međusobne saradnje sa Be-ogradom za „zajedničko rešenje“ insce-niranog i nepostojećeg problema pravasrpske manjine na Kosovu.

Koliko je saradnja UNMIK-a sa Srbi-jom bila međunarodno pravno „zasno-vana“ i u „skladu“ sa pravilima i dosa-dašnjom procedurom ovakvih mirov-nih misija OUN,to je potvrdila i prevre-mena „abdikacija“ glavnih administra-tora sa njihovih funkcija (Kušner, Heke-rup, Holker, Petersen), kao direktna po-sledica vršenja političkih, ucenjivačkih iprovokatorskih pritisaka SPC na čelu sanjenim „glavnim anđelom“ vladikomArtemijem koji je, kako tada tako i sada,instalisanje UNMIK-a i KFOR-a na Ko-sovu nazivao, a i dan danas ga naziva„piratskim činom otimanja Kosova odSrbije“. To znači da su UNMIK i KFORza Srbiju i Srbe „okupatori“.

Međutim, ova činjenica nimalo nečudi jer su takvu neodrživu, nehumanui nezakonitu kvalifikaciju, Srbija i svi Sr-bi iznosili upravo u onim trenucima ka-da je NATO bombardovao Srbiju zbognjene genocidne agresije na Kosovo(mart-jun 1999. godine). Jednom rečju(nezavisno od prikrivene politike i do-sađivanja Vlade i srpske crkve u nasto-janju da pridobije svoje neprirodne sa-

DRUGI O NAMA

veznike kao i kredite i inostrane inve-sticije kako bi se iz pepela obnoviodržavni i crkveni teror režima Sloboda-na Miloševića), Amerika, NATO,KFOR, UNMIK, Albanci i Albanija suza Srbiju i sve Srbe (kao i za srpski čet-ničko-fašistički lobi u Americi i svuda usvetu), ni manje ni više, „neprijatelji iokupatori“.

U tom kontekstu treba shvatiti i po-setu Vašingtonu vladike Artemijapočetkom oktobra ove godine.

Kako je velikosrpski „šefdiplomatije“ Artemije ubedioVašington da „zatvori usta“ o nezavisnosti Kosova (?!) – Kakva „isprazna“ laž (!)

Ovu velikosrpsku nacionalističkuantialbansku kampanju i kampanju Sr-bije protiv nezavisnosti Kosova, vladau Beogradu uz sve svoje državne me-hanizme vodi preko SPC, kao što je točinio i uoči stupanja na „Pijemont“svoje vlasti, zločinac Slobodan Mi-lošević (1989). Tu politiku Srbije „nožasa dve oštrice“ protiv nezavisnosti Ko-sova i OVK dokazuje i poslednja pose-ta vladike SPC, Artemija Radosavljevi-ća, Vašingtonu koja je aranžirana u sa-radnji sa srpskim četničko-fašističkimlobijem u Americi i vladajućim esta-blišmentom Beograda.

Naravno, to svakako nije prvi put aneće biti ni poslednji da Artemije po-sećuje Vašington, jer poznato je da, prenego što je Kosovo potpalo pod upravumeđunarodne jurisdikcije OUN (UN-MIK i KFOR), četnički nacional-šovini-stički „šef diplomatije“ Artemije je zaje-dno sa nekadašnjim i sadašnjim ratnimpotpaljivačima Kosova (1989-2006) naj-manje sedam puta posetio Vašington.Politički, to dokazuje ulogu i značajistorijskog kontinuiteta političke „sim-fonije“ i „kakofonije“ jer je SPC bila, ato još uvek jeste, glavna poluga srpskedržavne vlasti, kao i jedan od prioritet-nih političkih faktora na Kosovu.

Zašto vladika Artemije Radosavljevići SPC igraju ulogu Vlade za državljanei srpske političare iz Beograda, kada sezna da SPC nije organizacija, niti je srp-ski politički subjekt vlasti već je verskainstitucija koja nema nikakvo pravo dase bavi politikom i da se meša u politič-ka i državna pitanja? Ovaj pravno-poli-tički i religiozni državno-pravni para-doks je najilustrativniji argument daSrbiju, od njenog nastanka do danas,

vodi SPC. To je jedini paradoksalni slu-čaj u svetu, u pravno-političkom smi-slu, državnog međunarodnog sistema.

Do kog stadijuma se SPC mešala upolitičku i propagandističku „simfoni-ju“ i „kakofoniju“ države Srbije, to do-kazuje i istorijska koherentnost njenenegativne političko-propagandističke,ucenjivačke, saboterske i subverzivneuloge na Kosovu (ne samo tokom ovihsedam godina, otkako je Kosovo podmandatom međunarodno-pravne up-rave, dakle od 1999. do 2006. godine),već još od Osmanlijskog carstva pa dodanas.

Za svaki plus politike Srbije u njenimvelikosrpskim okupatorskim i koloni-jalističkim projektima za rasparčavanjeteritorijalne celovitosti i integralnostiEtničke Albanije kao i za istrebljenje Al-banaca, pojedinačno i kolektivno, sakrajnjim ciljem da se pred svetom obra-zloži “izvorno istorijsko-pravno pore-klo“ i titularno pravo nad albanskim et-ničkim teritorijama (samim tim i Koso-va), glavne zasluge u negativnom smi-slu pripadaju SPC i njenim genocidnimi fundamentalističkim slovensko-pra-voslavnim kliricima.

Zašto je Artemije izabrao upravoVašington da bi optužio Albance i Ko-sovo? Odgovor je veoma jednostavan iprovidan, jer je poznato da je Vašing-ton faktor koji ima glavnu političkutežinu u odlučivanju o sudbini bu-dućeg statusa Kosova.

novembar 2006. 46

DRUGI O NAMA

Cilj posete „diplomata“ SPCameričkom Državnom departmanu

Kako smatra Artemije, glavni cilj po-sete delegacije SPC Državnom depart-manu SAD bio je „traženje više vreme-na za rešavanje pitanja Kosova, jer umeđuvremenu stičemo sve veću po-dršku, dok ga islamski fašisti (aluzija naAlbance sa Kosova u provokativnom i usmislu uopštenog etiketiranja, ne samoKosova) sada gube. To dokazuje i redu-kovana lista sa imenima kongresmenakoji su podržavali nezavisnost Kosova“.(Glas javnosti, 4. 10. 2006.)

Iz sadržaja ove izjave vidi se da je Ar-temije decidno tražio da Amerika odu-stane od podržavanja nezavisnosti Ko-sova. Taj Artemijev zahtev upućenpredstavnicima Senata i Kongresa nijenikakva politička „novina“ ni za diplo-matiju SAD ni za Albance, već predstav-lja samo neprekidno papagajsko po-navljanje zahteva SPC i srpske Vlade uBeogradu, u nastojanju da „ubede“Ameriku da Kosovo nužno treba da os-tane „nekadašnje vlasništvo“, dakle ko-lonija Srbije. Ovaj zahtev nije nimalo iz-nenađujući već je to skandalozna kvali-fikacija Artemijeve antialbanske propa-gande bez ikakve etničke, političke ipravne zasnovanosti, kada kaže da „Sr-bi sada imaju sve veću podršku Ameri-ke, fašistički islamisti su je izgubili“?!

Zaista, Artemijeva arbitrarna i vulgar-na konstatujuća aluzija, etiketiranjem iintrigama u „stilu“ fašističke propagan-

de koju su vodili Gebels i Adolf Hitlerda su, navodno, Albanci sa Kosova„islamski fašisti“, za svaku je osudu itrebalo bi da je osude ne samo američkazvanična politika već i svealbanska poli-tika širom Etničke Albanije i čitave al-banske dijaspore, gde god da se nalazi usvetu, jer ih je prikriveno i indirektno,bez ikakvog prava i bez ijednog valid-nog argumenta nazvao „islamskimfašističkim gubitnicima“(!?)

Naprotiv, (ne treba trošiti mnogoreči), jer, velikosrpski kolonijalisti raz-umeju samo jezik sile, a ne i jezik raz-ložnosti. To je dokazala i herojska borbaOVK, kao i vojna intervencija NATO-a,slamanjem kičme genocidne četničko-fašističko-terorističke mašinerije srpskesoldateske glavnog zločinca na Balka-nu, Slobodana Miloševića, da su fašistič-ki agresori i teroristi u međunarodnimrazmerama Srbija, Srbi i SPC na čelu saglavnim fašistom, vladikom Artemijem,koji su tokom poslednje decenije XX ve-ka (1992-1999) projektovali i na terenuizvršili genocidne terorističke agresijeprotiv Hrvatske, Bosne i Kosova. To ve-oma dobro znaju i Amerika, i Evropa ičitav svet, jer se ovo atavističko srpsko-četničko varvarstvo ponovo dogodilo„nedavno“, a ne u vreme „nestalo u pe-pelu“, varvarstvo koje zvanična politikasrpske Vlade i velikosrpski klerici SPC,na čelu sa Artemijem, po svaku cenunastoje da eliminišu ne samo iz alban-skog sećanja, već i iz novije istorijemeđunarodnog terorizma krajem 20.veka.

Stoga, kako SPC, tako i zvanična poli-tika Beograda nemaju potrebe da odla-ze u Beč, u Brisel, u Njujork ili u Vašing-ton i da optužuju Albance za „islamskiterorizam“ jer, istorijski, ove izopačenepojave civilizovanog sveta ne poznajuni doktrine ni dosadašnja naučna prak-sa ni albanska politika. Ovu „pragma-tičnu vrednost“, koja je krajem 20. vekaizazvala na stotine, na hiljade alban-skih, hrvatskih i muslimanskih žrtavana Kosovu, u Hrvatskoj i u Bosni, vladi-ka Artemije treba da traži pre svega u„klubu“ osoblja SPC i u ostalim institu-cijama i državnim organima te vrste uSrbiji, koji su idejni tvorci, inicijatori, iz-vršioci i glavni nosioci genocidnog fašis-tičkog terorizma, nacional-socijalizma,fundamentalizma i pravoslavno-slo-venskog radikalizma, ne samo na Balka-nu, već i u Evropi.

U tom kontekstu dovoljno je da pod-setimo „izbrisano sećanje“ vladike Arte-mija da su koreni terorizma u Srbiji i ukolektivnoj srpskoj antisemitskoj para-noji, a ne na Kosovu ni u Albaniji nitipak kod Albanaca, jer su oni vekovima(1842-2006) žrtve genocidnog državnog

novembar 2006.47

i institucionalnog terorizma Srbije. Daje Srbija zaista „kolevka“ domaćeg regi-onalnog i međunarodnog terorizma,pomenućemo samo tri najdrastičnijaslučaja njene terorističke politike i prak-se.

Prvi slučaj srpske terorističke akcije uBosni bio je glavni uzrok izbijanja Pr-vog svetskog rata (1914. godine). Srbijaje zbog svog velikosrpskog „porno naci-onalizma“, njene ideologije usmereneka okupiranju hrvatskih, albanskih,mađarskih i ostalih teritorija, u ciljustvaranja Velike Srbije, od Prvog svet-skog rata naovamo tajno i javno organi-zovala terorističke atentate sa političkimkarakterom.

Prvi srpski teroristički akt je izvršioGavrilo Princip u Sarajevu 28.06.1914.godine i tom prilikom je ubio austrou-garskog prestolonaslednika Franca Fer-dinanda.

Zatim je teroristički akt izvršio PunišaRačić u Parlamentu Kraljevine SHS uBeogradu 25.05.1928. i tom prilikom jeubio hrvatskog političkog parlamentar-nog predstavnika Stjepana Radića.

Treći teroristički akt su izvršile speci-

jalne jedinice „crvene beretke“, tako-zvani „Zemunski klan“ koji su ubili pre-mijera Vlade Srbije dr Zorana Đinđića uBeogradu 12.03.2003. godine. Četvrti te-roristički akt je izvršio Mihajlo Mihajlo-vić tako što je nožem usmrtio ministar-ku inostranih poslova Švedske, AnuLind u Stokholmu 10. septembra 2003.godine.

Napokon Srbija i paranoidni Srbi za-jedno sa SPC, na čelu sa Artemijem injegovim sekretarom igumanom Sime-onom, sa njihovim predsednikom Bori-som Tadićem, sa njihovim premijeromVojislavom Koštunicom, sa ministrominostranih poslova Vukom Draškovi-ćem, pre svega treba da stave prst načelo i da pročiste sopstvene redove i Sr-biju od državnog i pojedinačnog terori-zma slovenskog velikosrpskog pravo-slavnog „džihada“, a zatim kad se pro-čiste od kolere sopstvenog genocidnogterorizma, mogu da odu u američkiStejt dipartment kako bi izložili lažnasvedočenja i falsifikovana dokumentada, ukoliko Amerika prizna nezavisnostKosova, ono će se zatim pretvoriti u„islamsku džihadsku državu“ (?!).

Eto, to je „prosvetljenje“ i „istorijsko,političko i pravno“ „opravdanje“ crnog„anđela“, vladike Artemija i političkeSPC povodom istine o Kosovu da ćeono, ukoliko sutra postane samostalnadržava, postati „islamska država“?!

U tu antialbansku propagandističkutezu može da poveruje samo recikliranašovinistička politika SPC (niko drugi koje normalan), koja je istovremeno i iz-mislila i kao intrigu prosledila ovu zlo-glasnu tezu kako ne bi išla u prilog ne-zavisnosti Kosova kojeg inače, kakoSPC tako i Vlada, i Parlament Srbije, jošuvek smatraju njihovim „kolevkom“ i„srcem“, iako ono ni de facto ni de iurenije, niti ikada više može da bude podkolonijalističkim suverenitetom VelikeSrbije.

U tom smislu, 1.10.2006. godine, Par-lament Srbije je usvojio i novi Ustav, alisa starom dispozicijom da je „Kosovointegralni deo Srbije“. Izrada novog srp-skog Ustava, izbacivanje iz dnevnog re-da nacrta Rezolucije o nezavisnosti Ko-sova koja je trebala da bude razmotrenau Parlamentarnoj skupštini Saveta Ev-rope (2. 10. 2006.), poseta delegacije SPCkoju je predvodio Artemije u Vašingto-nu, sabotiranje srpsko-albanskih razgo-vora o Kosovu u Beču, kao i zahtev ce-lokupnog političkog spektra (i pozicije iopozicije) i SPC i dr, da međunarodnispecijalni izaslanik SB OUN, Marti Ah-tisari bude smenjen i udaljen iz misijekoja ima zadatak da reši konačni statusKosova, dokazuju otvoreno u poslednjevreme da su histerična propaganda i di-plomatija Srbije podigle „političku tem-peraturu“ ne samo u zaleđu srpskogjavnog mnjenja, već i u međunarodnimrelacijama sa ciljem „kupovine vreme-na“ za odlaganje rešenja statusa Kosovaiduće godine, a ovo vremensko odla-ganje nimalo ne odgovara ni albanskojni američkoj politici.

Stoga, potrebno je da se maksimalnoangažuju da se rešenje statusa Kosovaokonča u okviru roka koji su odredileOUN, znači u okviru ove godine, neza-visno od proglašenja novog srpskogUstava, od održavanja referenduma iorganizovanja parlamentarnih izbora uSrbiji tokom ovog tromesečja 2006. go-dine, jer se nijedno od ovih pitanja neodnosi na Kosovo i na Albance, već sa-mo na Srbiju i na Srbe i ni na koga dru-gog. To je unutrašnje pitanje Srbije, anije ni pitanje Kosova, ni Amerike, niEvrope.

Lajmet

DRUGI O NAMA

novembar 2006. 48

Piše: Berislav Jelinić

Otkako se posljednjih tjedana ujavnosti ponovo otvorila temao velikoj pljački državnog nov-ca pod krinkom naoružavanjaHrvatske, novine su kao ključ-

nog svjedoka opet počele spominjatiTereziju Barbarić. Ona je 90-ih radila uPrivrednoj banci Zagreb, te kao šeficakabineta ministra financija Joze Marti-novića. Bila je i savjetnica Martinoviće-vih nasljednika na toj funkciji, a isto-dobno i neformalna šefica financija RHAlana u vrijeme kada je ta tvrtka imalamonopol na poslove naoružavanja Hr-vatske. Ona je bila glavna osoba prekokoje su se vršila plaćanja u inozemstvo,često prema posve nepoznatim tvrtka-ma i za netransparentne pošiljke. Pro-vodeći naredbe svojih nadređenih, pro-cjenjuje se da je ona u inozemstvo pla-sirala gotovo dvije milijarde dolara. Zanajveći dio tih transakcija ne postoji po-vratna dokumentacija koja bi danas po-kazala što je za taj novac kupljeno i ko-liko je točno plaćeno. Zato se s pravomgovori o pljački države nevjerojatnihrazmjera.

Terezija Barbarić je u ekskluzivnomrazgovoru za Nacional, inače njenomprvom intervjuu u životu, opisala kakoje dospjela na tu funkciju, koje je poslo-ve obavljala, kako je odobravala slanjenovca u inozemstvo, na kakve je pro-

bleme nailazila, te kako je postala svje-sna da se našla u središtu nevjerojatnepljačke u kojoj su glavnu ulogu najvje-rojatnije imali neki njeni tada na-dređeni državni dužnosnici.

Odabir bez protekcije

NACIONAL: Gdje su vas zatekli prvidemokratski izbori i kako ste došli upoziciju da isključivo vi vršite plaćan-ja enormnih sredstava u inozemstvo,radi naoružavanja i obrane Hrvatske?

- Tada sam radila u Privrednoj banciZagreb na poslovima deviznih plaćanja uinozemstvo. Kada je Jozo Martinović tre-bao postati direktor banke, tadašnji direk-tor Martin Katičić zamolio me da Marti-noviću postanem pomoćnica i savjetnica,jer je Martinović bio stručnjak za domaćeposlovanje, ali nije znao strane jezike nitije poznavao platni promet s inozem-stvom. Izabrali su me bez protekcije, jersam jako dobro poznavala devizno poslo-vanje i govorim tri strana jezika. Martino-vić je ubrzo postao ministar financija i pi-tao bih li ja htjela u ministarstvu nastavitiposao koji mi se nudio u PBZ-u. Bio ječlan partije, nikad nije htio biti član HDZ-a, a prihvatio je tu funkciju jer je to doživ-ljavao kao svoju dužnost da pomognedržavi. U Ministarstvu financija bila samšefica njegova kabineta. Prihvatila sam,ne znajući što me čeka. U PBZ-u sam ra-dila od 1985. i to je bilo moje prvo radno

mje-sto. Bu-dući da samzavršila smjer vanj-ske trgovine na eko-nomskom fakultetu, uvijeksam radila u deviznom sektoru,dijelom i zbog poznavanja stranih jezika,jer sam dugo živjela u Nizozemskoj. On-dje sam živjela od devete godine i vratilasam se u Zagreb kada sam imala 21 godi-nu. Moj otac je radio u tadašnjoj Jugo-montaži, pa smo se zato preselili u Nizo-zemsku. On je uvijek htio da se vratim uHrvatsku, tako da sam odustala od studi-ja medicine u Haarlemu, iako sam već bi-la primljena na fakultet. U PBZ-u samprešla put od pripravničkog staža do po-slova kreditnih odnosa s inozemstvom.

NACIONAL: Kako ste zapravo počeliraditi novi posao?

- Tih dana nisam ni znala koji je točnomoj posao. Radila sam ono što bi miMartinović rekao da napravim. Isprvasu to bile neke doznake u inozemstvo,ali ja uopće nisam bila svjesna što se do-gađa. Martinović mi je naređivao daplatim goleme iznose novca na računeu raznim inozemnim bankama. Svojebankarsko znanje trebala sam iskoristititako da sva plaćanja nesmetano prola-ze, te da izdvojeni novac u vrijeme em-barga na uvoz oružja ne završi u bloka-di. Račun u Villachu

REGION

Terezija Barbarić prvi put javno progovara otome kako je 90-ih kao savjetnica direktoraPBZ-a i šefica kabineta ministra financijauplaćivala astronomske svote po nalogudržavnog vrha na sumnjive inozemneračune

Kako je tokom rata iznošen novac za oružje iz Hrvatske

ŽENA KOJA JE UPLATILA DVE MILIJARDE DOLARA NA STRANE RAČUNE

novembar 2006.49

- Prva sredstva koja smo koristili zauspostavu i obranu suvereniteta Hrvat-ske bila su ona koja su bila označenašifrom EDP - evidencijski devizni pril-jev. U bivšoj Jugoslaviji tvrtke koje su iz-vozile imale su devizna sredstva, koja subile dužne prodati državi. Kako mi tadanismo imali devize, to je bio prvi novac,prve devize koje su se koristile za raznaplaćanja. To je bio početak - 20 posto izmase ukupno izvezenog novca trebalose prodati državi. Nakon toga otvorenisu prvi računi u inozemstvu, pa supočela pritjecati veća sredstva. Prvi ta-kav račun otvorio je Hrvoje Šarinić u

Švicarskoj 1990. Ne znam tko je sve biopotpisnik tog računa, ali on sigurnojest. Budući da se švicarska vlada nijesložila s time da mi tamo imamo ra-čun, jer se počelo svašta događati u

bivšoj Jugoslaviji, račun se moralo otvo-riti u drugoj banci. Potom se otvorioračun u Villachu, čiji su potpisnici biliGojko Šušak, Hrvoje Šarinić i Jozo Mar-tinović i nitko drugi, bar ne do 1998. Dotada potpisnik nije bio niti Vladimir Za-gorec. Šušak je nedugo po otvaranju togračuna poslao dopis iseljeništvu i zamo-lio ih da novac dostavljaju na račune ko-je smo imali otvorene u toj banci. U sva-kom trenutku se znalo koliko je novcana računu. Međutim, kako je to otvoriotada ministar useljeništva, a kasnije i mi-nistar obrane Gojko Šušak, sva je prepi-ska vezana uz te račune dolazila k nje-mu u Ministarstvo obrane, konkretnonjegovoj tadašnjoj tajnici Dunji Zloić.Ministarstvo financija nikad nije imalonikakve veze s tim računom.

NACIONAL: Bez obzira na rat, je linormalno da Ministarstvo financijanema pojma o takvim transakcijama?

- Normalno bi bilo da sve te posloveradi Ministarstvo financija, a da Mini-starstvo obrane eventualno naručuje odMinistarstva financija da plaća pojedinestavke. Nemojte mene pitati zašto se ta-ko radilo.

NACIONAL: Račun u Villachu je za-tvoren 1998. Ako tvrdite da se točnoznalo koliko je novca bilo na tomračunu, kako to da se zapravo ne znagdje je on sve završavao? Što je s dru-gim računima?

- Zadnja isplata s tog računa bila je 2milijuna maraka karmelićankama, i ostaloje još tri milijuna, koji su kasnije završilina računu Zaklade hrvatskog državnog

NACIONAL: Kako su izgledale te na-redbe? Je li vam ministar govorio štoplaćate?

- Nije. On je znao što se plaćalo, ali sepismeni tragovi o tomu što se plaćalo uarhivi Ministarstva financija ne mogupronaći. Ja sam kroz modele plaćanjapolako shvaćala o čemu se radi, pogoto-vo kad je počela isplata gotovine. Bilasam strašno naivna i ozbiljno sam prišlaposlu, a kad sam shvatila o čemu je za-pravo riječ, više se nisam mogla povući -Franjo Tuđman i Gojko Šušak osobno sumi zabranili da se povučem iz tog posla.

NACIONAL: Zašto mislite da u tomuniste trebali sudjelovati? Koliko stenovca tako isplatili prema inozem-stvu?

- Počele su zloporabe novca. Teško mije precizno govoriti koliko sam novcaosobno transferirala izvan Hrvatske poraznim osnovama. U svakom slučajumnogo više od 500 milijuna dolara.

NACIONAL: Na koje ste račune is-plaćivali novac? Kako su oni nastajalii tko je sve imao ovlasti s tih računapodizati ili uplaćivati novac?

zavjeta. Nisam bez razloga spomenulakamo su dolazila izlistanja i tko je imaouvid u to gdje je novac završavao. Ja to neznam, iako po mojim saznanjima nije bilotoliko ružno koliko se priča u medijima.Dunja Zloić bi sigurno mogla ispričati štozna o zbivanjima iz tog vremena. U mo-gućim kriminalističkim obradama koje bise bavile tom problematikom i neke našebanke mogle bi biti od velike koristi. Jasam koristila sredstva, ali nisam imalauvid u te račune, tko ih zapravo koristi ikoji su pravi razlozi isplata.

Zloporaba novca

NACIONAL: Za što su se sve koristilasredstva s tih računa?

- Za ono za što su ministar obrane idrugi dali direktivu. Ja nikad nisam ima-la fakture u rukama, niti sam ih htjelaimati. Ja sam samo vršila plaćanja. Pri-premila bih nalog, a potpisivao bi ga po-moćnik ministra ili ministar. Zatim bi tootišlo u Privrednu banku. Ondje bi to za-vršilo prvo kod Katičića, direktora ban-ke, on bi to pogledao, napisao “suglasan”i dao paraf, i onda bi to išlo u procedurudoznačivanja u inozemstvo. Ja nisamništa mogla improvizirati, jer su uvijekbile duple ili troduple provjere.

NACIONAL: Znači li to da je i Katičićbio kreativan u smišljanju razlogaplaćanja i doznačivanja? Kako se ban-ka osiguravala da doznaka ne padne?

- Trebalo je ispuniti obrazac br. 14 ionda bi swiftom novac odlazio na van-jske račune. On se u to nikada nije mi-ješao, nego je samo provjeravao treba lise nešto platiti ili ne. Nije se moglo na-pisati “uvoz tenkova”, nego je trebalonešto izmisliti. Katičić bi i sam mogaoobjasniti kako su se vršila plaćanja. Jamogu govoriti samo o stvarima za kojesam sigurna i imam točne spoznaje.

NACIONAL: Koliko vam je vremenatrebalo da shvatite da se radilo o zlo-porabama novca?

- Shvatila sam to dva do tri mjeseca na-kon što sam došla u Ministarstvo financi-ja, kada su se razni čudni poslovi počelinevjerojatno širiti. Počeli su se gomilatiračuni, sve veća plaćanja, gotovina semorala pribavljati, i meni je bilo očito danešto nije u redu. Martinović mi je samodavao pismene ili usmene naloge kolikonovca da prebacim u neku banku.

REGION

novembar 2006. 50

NACIONAL: Godinama se spominjuimena suspektnih ratnih profitera po-put Ferdinanda Jukića, Ivana Miku-lića, Marina Tomulića... Jeste li čuli zate ljude?

- Lagala bih kad bih rekla da nisamčula za njih. No s tim ljudima nisam su-rađivala. Najlakše je prebacivati odgo-vornost na ljude kojih više nema, ali onisu razgovarali isključivo s Martino-vićem. Ja im nisam davala novac. Para-van za državne račune

NACIONAL: Kakva je bila suradnjaizmeđu Martinovića i RH Alana u ko-jem ste također bili neformalna šeficafinancija?

- Kada je Jozo Martinović prestao bitiministar financija, nas dvoje smo se vra-tili u PBZ, gdje smo nastavili obavljatiiste poslove koje smo radili u Ministar-stvu, ali kao viši savjetnici direktorabanke. Tada je i osnovan RH Alan, u čijije upravni odbor po funkciji ušao mini-star financija, ministar obrane, ministarpolicije te Franjo Gregurić i Jozo Marti-nović, kao doživotni članovi, imenom iprezimenom. Oni su znali ili su trebaliznati sve što se tada događalo. U RHAlan ubacili su mene, bila je tu i Snje-žana Šiprak i još neki ljudi. Kad sam ra-dila za RH Alan, ništa se bitno nije pro-mijenilo, samo je nalogodavac postaoRH Alan, odnosno Vladimir Zagorec, ane više Ministarstvo financija, niti Obla-tio AVV Aruba.

NACIONAL: Što se zapravo krilo izanalogodavca označenog imenom Obla-tio AVV Aruba?

- Bio je to jedan od deviznih računapokojnog Stevena Dizdara otvoren uPrivrednoj banci. On je imao i brojnedruge račune svojih off-shore tvrtki, tesmo u dogovoru s njim koristili nazivetih tvrtki kao paravane za državneračune. Steven Dizdar bio je brat supru-ge Miomira Žuvele, poduzetnika čija jetvrtka tada imala sjedište u tadašnjemhotelu Esplanade. Dopustio nam je dakoristimo ime jedne njegove tvrtkeumjesto Ministarstva financija, kako bi-smo zameli tragove. Sredstva nisu išlapreko njegova računa, nego smo samokoristili naziv njegove tvrtke. Kakodržava nije imala sredstava, Martinovićje pronašao način da koristeći paravan-ski naziv te tvrtke dobijemo neki kredit -da bismo ga realizirali, deponirali smo 9

bilancu. Uredno bih napisala kamo suplaćanja išla, koji iznos, gotovinskaplaćanja sam navodila posebno, odaklesu sredstva došla, i te popise bih preda-la. Nikad nisam bila na sastancima tihodbora.

NACIONAL: Spomenuli se i neka go-tovinska plaćanja?

- Postoje dokumenti na kojima se vidida sam ja potpisana na nalozima da seZagorcu isplati novac u gotovini. Ja samsjedila kod Katičića, pa bih dala nalognašem trezoru da tom gospodinu ispla-te određeni iznos. Gotovinu mu je is-plaćivala direktorica poslovnice PBZ-au Ulici Račkoga 6. Što je učinio s timnovcem - ne zna se pouzdano. To znasamo Zagorec, a trebali bi znati i člano-vi Upravnog odbora. U nekim slučajevi-ma gotovinu su podizali i neki Za-gorčevi ljudi - primjerice, “sitniš” od500.000 eura podigao bi njegov čovjek iotišao.

NACIONAL: Jeste li kao šefica finan-cija RH Alana ikada dobili neke po-vratne dokumente? Je li se ikad Zago-rec vratio s nekim računom iz kojeg bise vidjelo na što je novac potrošen?

- Ne. Zanimljivo je što je sve bilo po-krivano oznakom državna tajna. Uslučaju poslovanja RH Alana nikada ni-sam vidjela da se nešto opravdalo ne-kim dokumentima. To ne mora nužnoznačiti da je novac ukraden, ali imovnastanja i poslovi nekih ljudi umiješanih ute transakcije pokazuju da postoji iteka-ko osnovana sumnja da se takvo što si-gurno u određenoj mjeri dogodilo.

NACIONAL: Koliko je novca na tajnačin otišlo tako da ga je preuzeo Za-gorec i da niste imali nikakav trag štose dogodilo s novcem?

- Jako mnogo - više od 500 milijunadolara. Za moje doznake se može svesaznati, mogli su se skidati faksovi kojesam slala, a i u Privrednoj banci sigurnopostoje moji nalozi na mikrofilmu.Znači da se na temelju tih dokumenataneke ljude može pitati na što su po-trošili taj novac. Sve banke bilježe na štose troši novac. RH Alan je imao otvorendevizni račun u Privrednoj banci, i zasve što se događalo banka mora imatidokumentaciju. Ondje moraju imati idokumentaciju Ministarstva financija iRH Alana.

milijuna USD u Londonu. Međutim,ništa od toga se nije dogodilo, jer su seodređene osobe počele involvirati u tetransakcije i onda sam ja rekla ministruda mi je to sumnjivo i da od toga neće bi-ti ništa.

NACIONAL: Tko se to počeo involvi-rati?

- Pokojni Dizdar, koji je počeo tvrditida su to njegova sredstva. On je promi-jenio ulogu. Kad sam htjela povući tanaša sredstva izvana, vidjela sam da sublokirana.

NACIONAL: Kakvi su bili odnosiizmeđu njega i Martinovića?

- Očito su bili jako dobri. Nakon što jeJozo Martinović umro, ja sam se potru-dila da dokažem da su to naša sredstva.Ja sam bila potpisnik na tom računu. Nakraju sam uspjela državi vratiti 12 i polmilijuna dolara, koji su se vratili u pro-račun. Utoliko nije točno da je samo Hr-voje Šarinić s nekih od računa u ino-zemstvu vratio novac u Hrvatsku. Bezsuvisle informacije o novcu

NACIONAL: Tko se u RH Alanu po-javljivao kao korisnik sredstava? Ko-me se plaćalo?

- Ništa se nije mnogo promijenilo ot-prije, promijenio se samo nalogodavac.Sredstva su išla po nalogu i uputamaVlade, a ministar je davao direktive.Dobila bih papirić, ili bi me nazvao Za-gorec ili Snježana Šiprak, njegova tajni-ca. Znali su mi i na pager poslati nalog.Ne znajući da će to jednog dana biti za-nimljivo, sebi sam 1997. zapisala, pri-mjerice: 2. siječnja 1997., poziv Snježanau 13.15 sati, 115 tisuća platiti Latham &Watkinsu. Mislim da je to bilo za suđen-je u Haagu. Telefonski poziv u 10.55,27.500 platiti u Blackstone. Delawareisto. Na pager sam dobila poruku da setreba u Virginiju platiti 61 tisuću dolara.

NACIONAL: Što je Virginia?

- To trebate pitati Zagorca.

NACIONAL: Kakva je u to vrijeme bi-la uloga Upravnog odbora RH Alana?Je li itko ikada postavio neka pitanjakomu se zapravo i što plaćalo?

- Kad su se održavale sjednice Uprav-nog odbora, ja sam trebala složiti neku

REGION

novembar 2006.51

kontaktu zbog posla koji sam obavljala.Najveći dio njih nikada nije dobio suvi-slu informaciju gdje je njihov novac za-vršio. Oni su samo dobivali upute gdje uinozemstvo da ga šalju. Možda bi ti ljudimogli danas dati dragocjene podatke ipomoći u rješavanju tog problema.

Crkvenčeva briga

NACIONAL: Jeste li imali neugodno-sti zbog poslova koje ste radili i kadasu one počele?

- Kada je Jozo Martinović umro, jasam se našla u jako ružnoj situaciji jer jenjegova soba već drugo jutro bila za-ključana. U njegovu sobu sam s jednestrane mogla ući samo ja, a s druge stra-ne direktor banke Martin Katičić. Pret-postavljam da je to napravio direktorbanke, da ne bi nestali Jozini papiri. Na-kon nekoliko dana bila sam pozvana najedan sastanak kojem su prisustvovaliVladimir Zagorec, Mate Laušić, Josip Fe-rek, Martin Katičić, Snježana Šiprak i ja.Tada su mi uzeli svu dokumentaciju otim tajnovitim isplatama. Čak su uzeli imoje privatne registratore, iako sam mo-lila Zagorca da mi ih vrati. Ubrzo se Za-gorec od mene distancirao, a nakon ne-koliko godina zamolio me da se po-vučem s poslova koje sam dotad obav-ljala.

NACIONAL: Zašto?

- Počeo se distancirati nakon što samse udala za Dubravka Barbarića, s kojimje Zagorec prije prijateljevao. Možda sebojao da ću ja povjerljive informacije oRH Alanu davati svom suprugu, što jebila glupost. Zagorec je očito shvatio damoj suprug neke stvari zna bolje od nje-ga, te da bi vrlo lako mogao rekonstrui-rati kako se novac pljačkao ako bi odmene doznao što se i kako plaćalo. Du-bravka sam upoznala kada je, kao nji-hov zastupnik, došao s nekim stranimprodavateljima oružja na sastanak saZagorcem, a Zagorec je pozvao meneda mu prevodim.

NACIONAL: Kako ste otad surađivalisa Zagorcem?

- Jednostavno sam prema njemu po-stavila jednu profesionalnu barijeru kojuje morao poštovati. Poslije su me u neko-liko navrata pokušali šikanirali, ali isto-dobno su me se neki ljudi bojali, jer su bi-li svjesni da znam neke stvari koje bi

REGION

NACIONAL: Nedavno su u novinamaobjavljeni faksimili s vašim potpisomiz kojih se vidi da je novac od prodajedržavnih stanova korišten za nabavuoružja. Koliko je tog novca potrošeno ikako se sve to radilo?

- O tim prihodima evidenciju ima Hr-vatska narodna banka. Radilo se poistom obrascu, kao i s drugim proračun-skim novcem, koji se u velikoj mjeri naj-vjerojatnije trošio bez pokrića.

NACIONAL: Znate li koliko je novcaiz dijaspore, te s kojih računa pristigloza potrebe uspostave i obrane suvereni-teta Hrvatske?

- Najviše tog novca odlazilo je naračune potpore u Villachu, o čemu samveć govorila. Gotovina se prikupljala ina raznim skupovima, turnejama isličnim zbivanjima. U Hrvatsku se čestodonosila gotovina u torbama i davalanekim ljudima, koji taj novac nisu niuredno brojili, niti izdavali potvrde oprimitku tako prikupljenih sredstava.Mislim da to s pravom otvara pitanjekako se taj novac trošio. Bilo je i nekoli-ko slučajeva da su iseljenici dizali kredi-

te i beskamatno posuđivali taj novacdržavi na određeni rok. U tim slučajevi-ma takav se novac na kraju vraćao, aliteškom mukom, upravo zbog toga što jedržavna uprava neuredno vodila doku-mentaciju. Pitanje je koliko još ima ta-kvih ljudi, koji su posudili novac državi,a nije im vraćen.

NACIONAL: Znate li nešto o nekimdrugim računima koji su korišteni, po-sebno onima koji su valjda trebali bitisvojevrsna međupostaja na putu novcaiz dijaspore prema državnom pro-računu?

- To se pitanje tek treba otvoriti. Klju-čno je locirati gdje se takvi računi po-tencijalno nalaze. Pouzdano znam da uinozemstvu postoji više neaktivnihračuna na kojima se nalazi novac iz di-jaspore namijenjen potpori Hrvatskoj,koji do danas nitko nije povukao. Vjero-jatno potpisnici tih računa čekaju da sena to zaboravi, kako bi taj novac otuđili.

NACIONAL: Kako to znate?

- Po reakcijama brojnih ljudi iz dija-spore s kojima sam tijekom godina bila u

valjda zauvijek trebale ostati tajnom. Is-prva se direktor Katičić prema meni ne-korektno ponašao, tek je kasnije shvatioda sam mu ja bila jedina podrška. Ponaj-više zbog takvog njegova odnosa 1. si-ječnja 1995. prešla sam raditi u Ministar-stvo financija, kamo me pozvao Božo Pr-ka. Ondje sam bila viši savjetnik, ali su setajnoviti poslovi nastavili.

NACIONAL: Zar je i 1995. postojalapotreba za kupnjom oružja?

- Da, sve se nastavilo, samo su iznosibivali sve veći. Činilo se kao da se pri-premamo za rat protiv svih zemalja uokruženju - samo mi nije jasno gdje sesve to oružje danas nalazi. U Ministar-stvu financija sam radila sve do trećesi-ječanjskih izbora. Tada su me prebaciliu poreznu upravu gdje i danas radim.Tamo su se prema meni ponijeli vrlokorektno, što mi je uvelike olakšalo pri-lagodbu na novi posao. Bila sam mak-nuta od svih i svačega, a vjerojatno jemnoge bilo strah da se ne sazna što sesve prije radilo. U RH Alanu sam pre-stala raditi 1998. Tada su mi opet došli uMinistarstvo pokupiti svu dokumenta-ciju. Došla su dva djelatnika Ministar-stva obrane i zatražili da im predam svepapire. Tom prilikom su mi uzeli i bijeliVW golf koji sam 1992. od Zagorca do-bila na korištenje. Bio je to ukradeni au-tomobil - jedan od mnogih s crnogtržišta koji je završio u MORH-u. Tosam doznala tek nakon što sam auto-mobil vozila nekoliko godina. Josip Fe-rek je svake godine dolazio mijenjatigume.

NACIONAL: Kako ste se nosili s priti-scima?

- Dana 15. srpnja 1999. završila sam ubolnici - imala sam teški infarkt, napuk-nuće aorte, plućnu i srčanu emboliju,upalu pluća… Jedva sam preživjela.Dok sam se još borila za život i primalainfuziju, jedan dan mi je na vrata došaoliječnik i rekao da su došla dva gospodi-na iz MUP-a i da za mene imaju nekoli-ko pitanja. Jedan od njih htio je da mukažem koja još saznanja imam o tran-sferima novca, imam li još kakvu doku-mentaciju, jesam li kakve papire ostavi-la svojoj djeci i slično. Odbila sam odgo-varati na pitanja, jer mi nisu znali obja-sniti zbog čega se zapravo o tome raspi-tuju. One koji su ih poslali valjda je bilostrah što sve znam, pa su se htjeli osigu-rati za slučaj da ne preživim.

novembar 2006. 52

NACIONAL: Nakon izlaska iz bolnicenastavili ste raditi u Ministarstvu fi-nancija.

- Da, ali su me prebacili u poreznuupravu, a ja sam otišla na bolovanje. Noveć drugi dan nakon smjene vlasti na-zvao me ministar Crkvenac i pitao kojije to način da ja u petak u 10 ujutro ni-sam na poslu. Rekla sam mu da imampravo na bolovanje. Nije mi baš jasnokako je ministar vodio računa baš o me-ni - nisam sigurna da mu je bila praksada se tako brine o svim svojim djelatni-cima.

Tko je kriminalac, a tko domoljub

NACIONAL: Je li vas itko iz policijesuvislo ispitivao o tajnim računima izbivanjima iz tog vremena?

- Tek nakon smjene vlasti 2000., ali ihje uglavnom zanimalo poslovanje RHAlana. Tada sam shvatila da je MartinKatičić potvrdio sve ono što sam ja go-vorila. Očito je tek tada shvatio da sammu ja bila zaštita, a ne protivnik. Posto-ji još mnogo tajnih računa u inozem-stvu za koje se ni danas ne zna. Po-državam predsjednika Mesića, premije-ra Sanadera i državnog odvjetnika Ba-jića i pomoći ću koliko mogu da se sveto istraži i utvrdi istina. Osobno nemam

ništa protiv Zagorca, samo želim da seutvrdi tko je što radio.

NACIONAL: Kako komentirate po-sljednja zbivanja vezana uz tu proble-matiku, kao i činjenicu da je ta temaotvorena tek na marginama suđenjaHrvoju Petraču?

- To se trebalo još davno prije napra-viti. Međutim, pitanje je koliko je ljudiuključeno u to i kako će sve završiti. UVečernjem listu se svojedobno moglopročitati kako policija, vjerojatno na te-melju razgovora sa Zagorcem, sumnja ida smo ja i moj suprug mogli biti poten-cijalni otimači djeteta Vladimira Zagor-ca. On očito ne može mirno spavati, jerne zna što ja sve znam. Vjerojatno ga jestrah da ću ja s time izići u javnost, ali jedegutantno mene sumnjičiti za otmicudjeteta. Zagorec nema razloga da memrzi. On mene čak tereti da sam gaucjenjivala, što je također netočno.

NACIONAL: U Feralu je prošli tjedanobjavljen tekst koji upućuje na to da bise vas trebalo pritvoriti kao suučesni-ka u kriminalnim radnjama. Kako tokomentirate?

- Treba se postaviti pitanje tko je tukriminalac, tko je domoljub, a tko seokoristio i obogatio tijekom rata. Nekase napokon sagleda tko je što imao pri-je rata, tko je radio za državu, a tko sa-mo za sebe. Mene su te teze uzdrmale.Imam obitelj, dvoje djece i muža i neželim da netko mojoj djeci kaže da immajka treba završiti iza brave. Do ovograzgovora s vama, nikada nisam ni ne-formalno kontaktirala s novinarima. Za-to me još više čude neka podmetanja dasam periodično puštala prema javnostidio dokumenata. To su mogli činiti sa-mo oni koji ih po prirodi posla kojiobavljaju trenutačno imaju.

NACIONAL: Kada se svojedobno umedijima počelo pisati o mogućojpljački državnog novca pod krinkomnaoružavanja zemlje, u nekim se kru-govima počela neformalno širiti pričada ste vi ludi i neuračunljivi. Kako tokomentirate?

- Ako je to točno, riječ je vjerojatno oglasinama koje namjerno šire oni kojizbog svojih aktivnosti iz tog vremenane mogu mirno spavati.

Nacional

REGION

Katičić i MartinovićTerezija Barbarić kaže da je početkom

devedesetih naloge za plaćanje primalaod ministra financija, kasnije višeg sa-vjetnika u PBZ-u, Joze Martinovića. Na-kon Martinovićeve smrti nadređen joj jebio direktor Privredne banke ZagrebMartin Katičić. Za Katičića kaže da je is-prva prema njoj bio nekorektan, ali ka-snije je promijenio ponašanje.

Dok Rusija ponovo utvr-đuje svoj status nasvetskoj pozornici, SADi Evropa se pitaju da liće i koju cenu predsed-nik Putin tražiti od Sa-veta bezbednosti UN uzamenu za pristanak nakosovsku nezavisnost,ili će jednostavno u pot-punosti blokirati proces

Piše: Gaj Dinmore

SAD su poslale specijalnog izaslanikana Kosovo i Srbiju, kako bi pritisao obestrane da zadrže mir, dok se međuna-rodna zajednica sprema da donese od-luku o statusu ove od Ujedinjenih naci-ja vođene pokrajine.

Diplomate i političari sa svih stranaočekuju neizvesan ishod bez jasnog re-zultata, plašeći se daljeg etničkog nasiljana Kosovu, u koje bi bile uvučene i mi-rovne trupe NATO-a.

Retki veruju da Marti Ahtisaari, bivšifinski predsednik i sadašnji posrednikUN, može isposlovati kompromis. Srp-ski glasači će verovatno na referendu-mu ovog vikenda potvrditi novi Ustav,koji potvrđuje da je Kosovo deo Srbije,dok na drugoj strani albanska većina upokrajini u najvećem broju želi i očeku-je da dobije punu nezavisnost.

Sudbina Kosova – vođene od Ujedi-njenih nacija i pod zaštitom NATO jošod vazdušne kampanje 1999. kojom jezaustavljeno etničko čišćenje Albanacaod strane Srbije – takođe je talac svelošijih odnosa SAD i Rusije. Te odnosezakomplikovalo je jačanje tenzija najužnom Kavkazu, kao i suprotstavljeniinteresi oko Irana i energetskih resursa.

Dok Rusija ponovo utvrđuje svoj sta-tus na svetskoj pozornici, SAD i Evropase pitaju da li će i koju cenu predsednikPutin tražiti od Saveta bezbednosti UNu zamenu za pristanak na kosovsku ne-zavisnost, ili će jednostavno u potpuno-sti blokirati proces.

Putin upozorava da bi nezavisnostKosova postavila presedan za Abhaziju

i Južnu Osetiju, separatističke enklave uGruziji koje podržava Rusija. SAD insi-stiraju da je Kosovo “jedinstven” slučaj,pokušavajući time da umire kineske bri-ge oko Tajvana i Tibeta.

Diplomate očekuju da Ahtisari prepo-ruči formu “vođene” ili uslovne nezavi-snosti, koja je manja od pune nezavi-snosti, gde bi Kosovo verovatno još na-redne tri godine ostalo pod međuna-rodnom upravom i zaštitom.

Ukoliko Rusija u Ujedinjenim nacija-ma ne bi Kosovu dala blagoslov za putka nezavisnosti, onda bi moglo da se de-si da SAD ohrabre kosovsko-albanskuvladu premijera Agima Čekua da raz-motri opciju jednostranog proglašenjanezavisnosti. Ovo uvećava rizik da srp-ska manjina na Kosovu, koja je uglav-nom koncentrisana u enklavama koještiti NATO, učini isto i proglasi sopstve-nu nezavisnost ili vernost Beogradu.

Očekuje se da Frank Vizner, specijal-ni predstavnik SAD, zatraži od Beogra-da da spreči svaki takav pokušaj odva-janja. Diplomate kažu da je njegova mi-sija da kaže Kosovu i Srbiji kako morajuprihvatiti Ahtisarijevo “kompromisnonametnuto rešenje”.

Dimitri Sajms, šef “think-tank”-a“Niksonov Centar” koji je u bliskim ve-zama sa Moskvom, kaže da ruska pozi-cija oko Kosova postaje čvršća ali da jemoguće da Moskva još nije odlučila ka-ko će glasati u UN.

- To će zavisiti od opšteg stanja odno-sa između SAD i Rusije, rezultata pre-govora u STO (WTO-World Trade Or-

ganisation) i predstojećih novembars-kih sastanaka predsednika Buša i Puti-na, prvo u Moskvi, a zatim u Hanoju -smatra Sajms.

Ali on i upozorava da bi za Putina bi-lo teško da popusti oko Kosova. - “Ru-sko rukovodstvo, uključujući i Putinalično, sve jasnije ukazuje Bušovoj ad-ministraciji da Gruzija postaje pitanjekoje će definisati odnose SAD i Rusije,dok američka strana smatra da su toIran i Severna Koreja.”

Glen Hauard, predsednik “think-tank”-a koji se bavi pitanjima bezbed-nosti, “Džejmstaun Fondacija”, kaže daje Putin “oslobodio duha iz boce nacio-nalizma” i upozorava na opasnost kojupredstavlja Rusija u pokušaju da po-vrati dominaciju koju je tokom sovjet-ske ere imala nad Kavkazom i tamoš-njim strateškim naftovodima i gasovo-dima.

Kondoliza Rajs, državni sekretarSAD, i čini ustupke Rusiji samo da bi“podigla uloge”, kaže Hauard i dodaje– “Moguće je da bi Bušova administra-cija odložila kosovski zahtev za nezavi-snošću i gruzijski zahtev za članstvomu NATO, a zarad očuvanja ruske koo-perativnosti u vezi sa pitanjima Irana iSeverne Koreje”.

Govoreći o kratkom roku sa kojim seAhtisari suočava, jedan albanski poli-tičar sa Kosova prokomentarisao je:“Mi čekamo da počnu pravi pregovori– između SAD i Rusije.”

The Financial Times

SVET I MI

novembar 2006.53

Očekuje se da počnu pravi pregovori o statusu, između SAD i Rusije

Kosovo talac rivaliteta velikih sila

novembar 2006. 54

SVET I MI

Uposlednje vreme, na nebu iz-nad mnogih evropskih državadešavaju se neobične pojave.Preleću avioni koji ostavljajuponešto drugačije tragove od

onih na koje smo navikli. Odnosno, tra-govi ne nestaju na uobičajni način, zadvadesetak minuta, nego traju i šire sepo nebu narednih sat vremena. Pretva-raju se u neobične oblake, a vremenomi u maglenu zavesu koja prekriva celonebo. Jarko sunce postane bledo i sveizleda drugačije. Zastrašujuće. Ne bisteverovali, ali reč je o tajnom planu zaspas Zemlje, rashlađenje atmosfere i po-kušaj obnove ozonskog omotača. Ali,“spasavanje“ je daleko od bezopasnog.

Raspršivanje hemikalija na ovaj načinje prvo započelo nad Kanadom i Ameri-kom, ali izvesno je da poslednjih godi-na ni Evropa nije pošteđena. Navodnoje tako “čišćen“ vazdušni prostor i iznadSrbije, za vrijeme ratnih operacija. Da lije to učinjeno za naše dobro?

Nekoliko sati nakon proleta ovih avi-ona, temperatura na tretiranom podru-čju se spušta za oko sedam stepeni uzprimetni pad vlage. Tada obično sledevišednevno zahlađenje i suša, a zatimsparina. Kiša izostaje, a nebo je neobič-no bledo. Vreme se normalizuje tek na-kon sedam dana, ako se postupak u me-đuvremenu ne ponovi.

Znamo da je uništavanje zemljinogvazdušnog omotača uzelo maha, a ta-kođe znamo da ni perspektiva nije bli-stava. O specifičnom načinu spašavanja,koje nam nudi naučna elita, vrlo malo segovori u javnosti. Biohemičari kineskogporekla Dejvid Čang i Fu Ših smislili supostupak za smanjenje globalnog zagre-vanja, pre petnaestak godina.

Ideja kineskih istraživača svodi se naraspršivanje metalnih oksida u atmos-feru. U avionsko gorivo dodaju se oksidialuminijuma u prahu i barijumove soli.Preletom ovih aviona sa spasonosnomhemijskom smesom preobrazili bi seomraženi izduvni gasovi i sprečio efekatstaklene bašte, pa bi se samim tim i zagre-vanje planete smanjilo za 85 posto. Što jejoš važnije, sagorevanje fosilnih goriva unarednom razdoblju bi se moglo i po-većati, a da posledice ne budu izražene.Zavidna genijalnost, makar u teoriji.Predstoji li legalizacija novog zagađenja?

Tajna operacija za spas planete ili nova teorija konspiratornih teoretičara

Hladni tuš iz bezazlenih oblaka

Poslednjih godina filigranski tragovi aviona sesve duže zadržavaju na nebu. Postoji sumnja dase radi o nadletanju specijalno modifikovanihaviona koje sa velikih visina raspršavaju određe-ne biološke agense, čiji je tačan hemijski sastavzasad nepoznat, kao i sama svrha ove operacije

novembar 2006.

SVET I MI

Projekt, koji se službeno zove TheShield (Štit), počeo se, u određenoj me-ri, primenjivati još pre desetak godina.Najprije su ga izvodili iznad Kanade iSAD, a kasnije i nad evropskim “prija-teljskim“ državama. U u ceo projekat suuključene Ujedinjene nacije i Svetskazdravstvena organizacija. Rekli bismo,visoki nivo, humanost i zdravstvena si-gurnost bi trebalo da budu osigurani.Možda malo sumnje izaziva tek konspi-rativnost cele akcije. Potezi očajnikauvek su visokorizični. Koliko je alumini-juma namenjeno svakome od nas? Koli-ko je odmakao ovaj proces?

Izgleda da je projekt Štit još uvek uzačetku, ali se predviđa njegovo inten-ziviranje sledećih 50 godina, a poslediceovih akcija će zahvatiti veliki deo popu-lacije. I to, ne bez bilo kakvih posledica.Prema procenama Centra za praćenjebolesti iz Marilenda, ovako raspršenehemikalije za smanjenje gobalnog zag-revanja će možda značiti i smrt za dese-tak miliona ljudi na planeti. Najugro-ženija je starija populacija, kao i osobe sbolestima organa za disanje - kojih je

sve više. Iskustva nakon raspršivanjahemikalija iznad SAD ne upućuju nadobro. Zdravstveni problemi “tušira-nog” stanovništva obuhvataju spontanakrvarenja iz nosa, teškoće s disanjem,glavobolje, smetnje s ravnotežom i krat-koročnim pamćenjem, kao i simptomhroničnog umora. Naglo se povećaobroj obolelih od gripa i astme. Sumnjase da postoji i veza sa povećanom zas-tupljenošću Alchajmerove bolesti. Kodinače bolesnih ljudi to je samo dodatniteret, pogotovo ako se “tuširanje” po-navlja u određenim vremenskim raz-macima.

Osim hemijskog zagađenja, moždasmo tako izloženi i utjecaju nanobakte-rija. O čemu se, zapravo, radi? Nano-bakterije je u našem planetarnom vaz-dušnom omotaču otkrio dr Robert Folk,koji kaže da je to najrašireniji oblik živo-ta na Zemlji. Ove bakterije su hiljaduputa manje od onih, na koje smo navi-kli. Interesantno, jedinjenja aluminiju-ma, koja su zastupljena u ovoj spaso-nosnoj hemijskoj smesi, su im najdražahrana. Kako se najčešće tretira atmos-

fera iznad gusto naseljenih područja(gde je hlađenje zemlje i najpotrebnije),možemo zaključiti da nanobakterije, alii virusi i gljivice, kojima do sada nismobili izloženi, lakše nalaze put do disaj-nog sistema bezbrižnih stanovnika. Oveživotne forme su nepoznate za naš imu-nološki sistem i, samim tim, nije razvi-jen ni odbrambeni mehanizam. Koje suposljedice toga, još nije sasvim jasno.Možda arsenal novih lekova? Citiramodeo zapažanja jedne Slovenke od prenekoliko meseci: “...Najmanje 15 avionaje preletalo iznad Štajerske. Prekrasnopurpurno-modro nebo prekrilo se tan-kom belom izmaglicom. Sunce se za-tamnilo. Počela me je boleti glava, ni-sam mogla da dišem kroz nos. Sve je iz-gledalo mrtvo. Kada sam pogledala ve-getaciju oko sebe, videla sam uvele mla-de listove. Kao da je bilo vruće i suvonajmanje sedam dana...”

Kada su NATO-jedinice bombardo-vale Kosovo (u proleće 1999.), događalose nešto vrlo neobično. Dok je nad ce-lom Evropom bilo vedro, jedno iznadSrbije je bilo oblačno, ali potpuno suvovreme. I tako nekoliko nedelja. Pluća su,očito, absorbirala štošta. Svaki rat pružaobilje mogućnosti za eksperimentisanje.Prema nekim zapažanjima, ispuštanjehemikalija odvija se u sedmodnevnomritmu, obično u ranim jutarnjim satima iisključivo kada je nebo vedro, kako bi seistovremeno smanjilo i ultraljubičastozračenje. Vlasnici patenta ističu da delo-vanje hemikalija na atmosferu možepotrajati i godinu dana, kada je postig-nut dovoljan novo zasićenja. Avioni uakciji su bez oznaka, obično sivi trans-porteri tipa Boing. Predviđeni trošakglobalnog hemijskog spasavanja se pro-cenjuje na oko milijardu dolara godiš-nje. Mali trošak u odnosu na prihodenekih kompanija. Da li smo na pragu to-talne kontrole vremenskih prilika? Reci-mo, mogle bi se dugotrajnom sušom ka-žnjavati one države u kojima vladajućastruktura nekome nije po volji. Nekismatraju da se to već i događa.

Moramo se zapitati da li je moguće dase, uz blagoslov nauke i politike, čininovi strašni zločin nad planetom? Da liće nasilje nad prirodom vremenom uni-štiti život na našoj planeti? Briga za oču-vanje okoline i opstanak ljudske raseočito se tumače na izvitoperen način, askrivanje informacija oduvek je bio naj-bolji lek za saniranje negativnih reakci-ja. Za sada je sigurno samo da se ovajproces nastavlja. Danas avioni bez oz-naka, a sutra... ko zna?

55

Hemijski sastav Već duže vremena jedna veća gru-pa ljudi prati ove aktivnosti, uzimauzorke iz hemo-mlaznica i, premanalazima iz privatnih laboratorija, unjima se nalaze različiti biološki ipatogeni agensi, od mikroorganiza-ma pa do određenih metala. Do sa-da su u tragovima hemijskih mlaz-nica pronađeni sledeći elementi: - Pseudomonas Aeruginosa – bak-terija koja napada respiratorni sis-tem - Pseudomonas fluorescens - koja izaziva infekcije krvi i respiratornog sistema - Serratia marcescens - utiče na upale pluća, mozga i srčanog mišića - Mycoplasma fermentes incognitus - vrsta patogenog mikroorganizma za koju se pret-postavlja da je produkt bioinženjeringa američkih vojnih laboratorija, a koja je pronađenakod 45% američkih vojnika koji boluju od golfskog sindroma. - Streptomyces i druge vrste gljivica - Soli barijuma - Aluminijum – čestice mikronskih dimenzija; (interesantno je da ljudi koji pate od Alchaj-merove bolesti imaju veću količinu aluminijuma u mozgu) - Ethylene dibromide (dibrometan) – kancerogeni dodatak iz goriva i insekticid mirisasličnog hloroformu; izaziva depresiju centralnog nervnog sistema, edem pluća i nadražujesluznicu respiratornog trakta; čini se da je on uzročnik i karakterističnog kašlja koji se jav-lja kod ljudi nakon zaprašivanja određenog područja - Dehidrirane ljudske crvene i bele krvne ćelije (eritrociti i leukociti) - Fibrozni filamenti (njihova uloga je, navodno, da omoguće određenim mikroorganizmimakoji se nalaze u ovoj hemijskoj smesi da živi stignu do zemlje, jer bi ih normalni atmos-ferski uslovi uništili. Tako se na područjima zaprašivanja mogu naći smeđe fibrizne nitislične paučini koje su veoma toksične.)

Balkanska 1, Beograd, SCG Tel: +381 11 2686-255Fax: +381 11 2688-389 www.hotelmoskva.co.yu

DOBRO DOŠLI U SRCE BALKANAVaš Hotel MOSKVA