ko se boji nebeskog suda

5/12/2018 Ko se boji nebeskog Suda

1/66

K ' b " t,,,(J:se>o)'1S -- _ ----- '-1 . ..- -- -_UD

Roj Gejn

?

Radosna vest:0Hristovom delu u nebeskoj SvetlnjID

Uvod~Pregled ra00811e ves[i 0 sudu , ""o m .. o o " ",.+ . . ,. +.o" , ... . 'J1. Ve~:ik:i.at iI . Boiji kl l ' rak te r . . "" , ,, . ,, . .. . .. . .. ,, , , ,. " ' " .""". . ". .m .. , o 13: :t SuJ,e:nje: otk;r,j,'l'aBoi!:ji karakt~ r ,.." ,.,.,.. , .," ,,,,,. ,,,, ., , ,,,,, 2,1.:1 Zavet, karakteri i.stodja " '"" ,~.......... ,.. 17, . 1 , . SI ; ! ru ;n jevernimaI n e v e r n ima i(D~flf:lQ 7} , , " 00'.00 34S ,. Odl.m,mJi ' l i .B o i ! : j e : s ! ; e t : in j e iugleda (Danilo 8 ) , " " ". . " , . . 4 . 06 ", S, lJ!dbinO!.EIoi jeg h ram a, g rad a. inaroda ( D an :i ro 9 ,I -2 ,, ) .. .0 0 5 0'"/, KO!];1 i i S IJC l lO tpo .m~i 'eDje piiko lMes.i je (Dan~lQ9.24-21) ~ .".55

, K ad pocL n j; e :pITl:::advenlni. su d (Dan ilo 8; 9 ) 00.. " ' 63O d g I J Y Q ! r . c . nil. p r i g Q Y Q J i e : da wdpcc;injeE844 ..,.."', "" , 7 3D aU i o dg ov 'O r l : t ' I J a . pr j. : f l 'O 'vm~:R]m .i A l1t li o h. . . , ,, ,, , ,, , , , ,. . " " 84

QG.

9 ,.] 0 .1 1.. M aH t og : p ob ul 1D e [l ik iantihrist .." ".."" " " 931 . 2 . Sudi nam se jer smo pdhvatiliB og :a kO 'j i nanl dOPUS:(lI cia b i f : amo on ,"'O"'''.T,"","." .9913. .P 'ovezanos[ ]zmedu evall t!e l ja. iuds " " 10 914 " Ka l


2/66

Uvod:P regled radosne vesti 0

suduOva knjiga, sa naslovom Ko se b op sud ai, trebalo bi da postane

jednostavan uvod u duboko iverodostojno biblijsko ucenje na temu daBog potvrduje svoj karakter ljubavi preko suda u nebeskoj Svetinji, kojise odvija pre Hristovog drugog dolaska.'

Najveci deo hriscana zapostavlja cinjenicu da takav sud uopstepostoji. Mnogi od onih koji, doduse, uvazavaju stvarnost suda i vre-me njegovog odvijanja nisu shvatili njegovu svrhu, tako da ih taj doga-daj ispunjava uzasorn i podriva njihovo uverenje 0 spasenju u Hristu.Medutim, Knjiga proroka Danila, priblizavajuci nam duboke misli 0pomirenju iz 3. Mojsijeve ipripremajuci put za dalje razumevanje no-vozavetnih knjiga, [evrejima poslanice iOtkrivenja, pokazuje nam dapreadventni sud koristi Bozjem odanom narodu. Tekst u knjizi prorokaDanilo 7,22. kaze: 1d ad e se sud svecima Visnjega. (naglasio autor)

Bog u kontekstu velikog rata (ili velike borbe) izmedu dobra izlau kome se i sami nalazimo, poziva skrhana, pala ljudska bica na obno-vu preko zrtve svoga Sina. Umiruci konacnom smrcu koja, odvaja od

7


3/66

KO S E B OJI S UDA?Boga (Matei 27,46; uporediti: Otkrivenje 20) za ceo ljudski rod, Isus jeizvrsio nekoliko kljucnih poduhvata:

1. Zatrazio je da Mu se povrati Njegovo iskonsko pravo da vladaovirn svetom (videti: Danilo 7,13.14. tekst u kome je On prikazan kakozadobija vlast zahvaljujuci svojoj ulozi Sina covecijeg, videti, takode:Otkrivenje 5).

2. Prema tome, On moze da spasenim ljudskirn bicima vrati vlas tkoju je poverio Adamu, Evii njihovim potomcima pril ikom stvaranja(1. Mojsijeva 1,28), a koju je sotona uzurpirao (Jovan 12,31) obma-nuvsi nase praroditelje pogresnim predstavljanjem Bozjeg karaktera(1. Mojsijeva 3).

3. On je umro srnrcu koja je plata za greh da bi nam dao dar ...vecni zivot. (Rimljanima 6,23) Taj dar je zapanjujuce veliki paket po-nuda. On obuhvata oprostaj za nasa dela ucinjena u grehu (videti: I.Jovanova 1,9), otkupljujuci nas iz naseg gresnog zivljenja obnavljanjemnaseg duhovnog uma kroz Hristovo prisustvo koje nam donosi DuhSveti (Jovan 3,5-8; Rimljanima 5,5;Galatima 2,20; Titu 3,4-7) ipreobra-iavanjem naseg smrtnog tela prilikom Hristovog drugog dolaska (1.Korincanima 15,51-54).

4. Hristova zrtva omogucava Bogu da ponudi milost onirna kojiveruju, a da pri tome ne kompromituje svoju pravednost (Rimljanima3,26), sto je druga strana Njegovog karaktera ljubavi. Bog preko levan-delja leci svemir od opasne sumnje u vrednost sopstvenog karaktera,pruzajuci dokaz u prilog svojoj savrsenoj ljubavi.

Kada bi Bogu nedostajale ili pravda ili milost, On ne bi bio Bogsavrsene ljuhavi, sto jeste po biblijskom stavu (1. [ovanova 4,8). Kadane bi hila tacno da je Bog ljubav u konacnom smislu, On ne hi mo-gao ocekivati od svojih stvorenja da zive u Ijubavi. Prema tome, Onne bi mogao da cvrsto drzi svemir u svojoj ruci, zato sto bi oni kojeje stvorio hili pogodeni i zarazeni grehom (neljubavlju), koji bi ih nakraju doveo dotle da uniste jedan drugog. 1upravo je zbog izuzetnogznacaja ljuhavi plata za greh smrt. (Rimljanima 6,23) Iedino oni ko-ji zive u skladu sa moralnim nacelom ljubavi mogu nastaviti da ziveu Bozjern svemiru.

8

PREGLED RADO SN E VES TI 0 S UDUHristova smrt na krstu, jednom zasvagda (Ievrejirna 9,28), dovrsila

je temeljni dogadaj u istoriji spasenja (Jovan 19,30:Svrsi se.), odakleproistice svako pomirenje sa Bogom. Upravo, zahvaljujuci Hristovoj ir-tvi mozemo biti slobodni od osude i imati mir sa Bogom (Rirnljanima5,1;8,1). Hristova zrtva je toliko velika da pomirenje i dalje nezadrzivotece sa Goigote, skoro dye hiljade godina kasnije, jer Iagnie pronosi sasohom taj dogadaj krsta da hi trajno svezirn ocuvao preimucstva kojadonosi krst (Rimljanima 5,6).

Medutim, sama Hristova smrt ne bi nam mogla dati vecni zivot.Posto je najpre umro za nase grehe, On potom mora da ustane iz grohada bi pobedio smrt, koja je posledica greha (1. Korincanima 15,12-26).Buduci da je sada ziv,On sluzi kao Prvosvestenik u Bozjem neheskomhramu da hi dodelio silu svoje zrtve koja ociscava svakome ad nas,svakoga danakadnamona zatreba (Jevrejima 9,11-14). Bezovoga, spa-senje bi nam hilo na raspolaganju, ali nam ne bi koristilo. Bilobi to kaodeset miliona dolara dodeljenih fondu za stipendije, koji nikome nisuod pomoci zato sto stoje u band, i ne mogu da dospeju do siromasnihstudenata kojima su bili namenjeni.

Pored naseg saznanja 0 Hristovom vaskrsenju i prvosvestenickojsluzbi na Nebu, Otkrivenje u 14. poglavlju kazuje nam da [evandelje,iskupljeno Hristovom zrtvom, nastavlja svoj put do kraja vremena, ne-posredno pred Hristov ponovni dolazak na Zemlju: 1videh drugogaandela gde leti posred neba, koji imase v ee na [ e va nd el je da objavi onimakoji live na zemlji, isvakome plemenu i jeziku ikolenu i narodu. I go-vorase velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte mu slavu, jer dade c assuda njegova; i poklonite se onome koji je stvorio neho izernlju i moreiizvore vodene. (stihovi 6. i 7. naglasio autor)

Zapazite da andeo ima vecno jevandelje za ceo svet i da toobjavljivanje Ievandelia poziva svakoga da oda cast Bogu ida Muse pokloni kao Tvorcu jer dade cas suda njegova, Evo suda koji seodvija pre Hristovog drugog dolaska - nairne, rec je 0preadventnomsudu cija je pocetna tacka u vremenu posletka, a poziva ljude da po-kazu svoju odanost Hris tu. To je one isto sudenje na kraju vremenaproreceno u Knjizi proroka Danila 7. poglavlju, u korist Bozjeg potla-cenog svetog naroda, koji toplo pozdravlja sudenje na kome ce biti

9


4/66

KO S E B OJI S UDA?odbranjen, bas kao psalmista koji vapi: Ustani, Boze, sudi zernlji.(Psalam 82,8) Sud je radosna vest!'

Taj sud je ispunjenje ljudskih nada iceznji, U nasim mislima,on prenosi ideju 0 zlocinu i kazni ipobuduje strah i zebnju. Biblija,pak, posmatra sud sa stanovista ugnjetene, napacene zrtve, i tako gastavlja u kontekst spasenja i pobede nad tlaciteljem izlom. Izrailjskakultura vee je prepoznala tu cinjenicu na nacionalnom nivou. Sudijeu lzrailju bili su ratni heroji koji su pobedivali neprijatelja. Sveto pi-smo se, takode, poziva na njih kao na izbavitelje (Sudije 3,9.15; 6,36;12,3). Taj dvostruki vid Bozjeg suda posebno je jasno istaknut u psal-mima koji opisuju Boga koji sudi, ali i kao Spasitelja i kao Osvetni-ka (Psalam 18,47.48; 58,11; 94,1-6.22.23; 149,4.7.9; itd). Takav opisBoga moze da zapanji nasu savremenu osetljivost. Ipak, pokusaj dase lay privoli da jednostavno pusti jagnje nikako ne uspeva. Da bi sespaslo jagnje, mora Sesavladati lay . Otuda termin tsedaqa, koji zna-C i pravda, iako podrazumeva kaznjavanje tlacitelja, takode znaci iljubav, jer oslobada potlacene i vraca ih u ZiVOt,3

Predmet ove knjige je preadventni sud. Zasto je Bogu potreban tajsud? Na cemu su zasnovani rezultati tog suda? Kad on pocinje? Kakomi u tome ucestvujerno ipokazujemo da smo odani Bogu?

Ustanovicemo da je svrha suda da pred Bozjim stvorenim bicimau svemiru dokaze da je Bog pravedan i pravican, zato sto Hristovomirtvom opravdava one koji veruju (Rimljanima 3,26). Osnova tog Boz-jeg opravdanja u potpunosti je postavljena na krstu, ali jos nije bilojasno ko ce primiti dar vere u Isusa - to jest, zivu veru koja radi krozljubav (Galatima 5,6; [akov 2,26). Sud se vodi povodom pitanja ko jeprimio blagodat kroz veru (Efescima 2,8.9), ispoljenu u zivotu koji po-sle obracenja biva osnazen Bogom iNjegovim Svetim Duhom. Sud neutvrduje ko je sagresio, jer svako zna da su to ucinila sva ljudska bica(Rimljanima 3,23).

Saznacemo kada je preadventni sud otpoceo i zasto je toliko va-zno da savremeni hriscani to razumeju. Odredivanje vrernena pocetkasuda nije neka usamljena doktrina. Ono je znacajno zato sto je Bogotkrio kada treba da uskladimo svoju odanu sluzbu Njemu sa konac-

10

PREG LED RADO S NE VES TI 0 S UDUnom fazom Njegovog velikog procesa pomirenja, kao sto su to verniIzrailjci cinili u .malom na Dan ociscenja (videti: Otkrivenje 14,12; 3.Mojsijeva 16,29-31; 23,26-32). Posto su kljucni aspekti preadventnogsuda - narocito vreme njegovog odvijanja - napadnuti, mi cemo poku-sati da odgovorimo na neke primedbe da bisrno pokazali cvrstinu togbiblijskog ucenja.

Ova knjiga ima svoja ogranicenja u pogiedu svrhe i opsega. Zajos bolje obavestenje 0preadventnom sudu, proroku Danilu, Ievande-lju ipredmetima povezanim s tim, citaoca upucujerno na ostale izvo-re, od kojih je izvestan broj naveden u beleskama na kraju poglavlja.Takve knjige su: Vel ik a b o rb a od Elen Vajt; S er ii a b ib li js ki h k om e nt ar aadventistickih hriicana, Sveske iz serije Komiteta za Danilovu knjiguiOtkrivenje, izdanje Frank Holbrook (narocito sveske 1-3); WilliamShea, Daniel; Jacques Doukhan, S ec re ts o f D a ni el ; Gerhard Pfandl, Da-n ie l: T h e S ee r o f B a by lo n ; Mervyn Maxwell, God C a re s; Brempong Owu-su-Antwi, T he C hro no lo gy o f D an iel 9,24-27; Alberto Treiyer, T he D ayo f A to nem en t a nd th e H ea ven ly J ud gm en t; John Anderson, Invest igatingt h e Judgmen t; Clifford Goldstein, 1844Made S im pl e; Erwin Gane, JesusOnly ; i moje A lta r C al l i Le rv it ic u s, Number Commentary, da navedemsarno nekoliko.

Obratite paznju: Tosto citiram nekog autora kao korisnog u odno-su prema odredenom predmetu ne znaci da se slazern sa svim sto tajautor pise, uci i ii propoveda. Slicno vernicima iz Verije, potrebno jeda procenimo svaki iskaz, ito od slucaja do slucaja, svakog ljudskog(dakle, pogresivog) istrazivaca u svetlosti Pisma, a ne da automatski,nepromisljeno reagujemo oslanjajuci se na predrasude iii uproscenilakmus test,

S obzirom da je Sveto pismo autoritativan izvor za nase shvatanjesvih vidova spasenja, navodim mnoge biblijske odlomke. Posto Novaamericka standardna Biblija INASB/ pokusava da bude sto doslovnijai tacnija iostaje bliska originalu, koristio sam je kao svoj izabrani pre-vod, pozivajuci se na ostale prevode u vidu skracenica (NKJV, NRSV,The New JPS, itd). Medutim, svoje zakljucke izvodim iz original nihjevrejskih, aramejskih i grckih tekstova koji sacinjavaju Bibliju,

11


5/66

KO S E B O JI S UDA?

Sto se rice idcjc da je Ijubav Pravda, videti: Jacques Doukhan, Daniel: The visionof the End, dopunjeno izdanje (Berrien Springs, Mich.: Andrews University Press,1987),41.Richard M. Davidson, "The Good News of Yom Kippur , Journal of the Adven-tist Theological Society 2 (1996): 4-27. Dejvidson ist ice t ri glavna razloga zas tosudenje kao Dan pomirenja na kraju vremena predstavlja Radosnu vest: (1) Onvraca [evandelju mesto koje mu s pravom pripada, donoseci verniku sigurnost iopravdanje na sudu; (2) on cis ti nebesku Svetinju i n jen zemal jski pandan, hramduse svetih: i (3) on opravdava Bozji karakter (23).Jacques Doukhan, Secret s o f Daniel; Wisdom and Dreams of a Jewish Prince inExile (Hagerstown, Md.: Review and Herald, 2000),112.113.

12

Veliki rat i Bozj i karakter

Ljudi obicno Iicnorn odlukom ne zapadaju u krajnje mucne prilike.Takve prilike uglavnom nailaze nepozvane. Mnoge nesrece - kao cuna-mi, zemljotres i teroristicki napadi - pogadaju brzo, brutalnom i raza-rajucom silom, Ostale - kao sto su glad, epidemije (AIDS, na primer) iratovi - mogu trajati sedmicama iIi cak tokom zivota citavih narastaja,Engleska i Francuska su nekada imale niz sukoba poznatih pod zajed-nickim imenom Stogodisnji rat (1337-1453). Cak i danas, neki ljudiprozive citav zivot u ratnim oblastima.

Da budem tacniji: Sv i ljudi, ukljucujuci vas i sebe, prozive ceo svojzivot u ratnom okruzenju. Tajrat nije neki regionalni sukob na nekoli-ko stotina kvadratnih kilometara. To nije samo gradanski rat il i etnic-ko ciscenje, bez obzira na njihovu razornost. To nije cak ni svetskirat, od kojih je poslednji uvukao u sukobe narode sa vise kontinenatai odneo preko cetrdeset miliona Ijudskih zivota. Toje nesto mnogo ve-ceoNijedno Ijudsko bice na zemlji i ii moru nikada nije bilo u stanju daizbegne celicni zagrljaj tog velikog rata. On je ubio milijarde Ijudskihbica iniko ne zna koliko jos nebrojenih miliona ostalih stvorenja. U

13


6/66

K O S E B O JI S UD A?stvari, sarno su dva coveka izbegia smrt u tom ratu: Enoh (1. Mojsijeva5,24) i Ili ja (2. 0 carevima 2,11).

Taj veliki rat nije zahvatio sarno planetu Zemljul Sam Isus Hristos,Sin Bozji, postao je irtva tog sukoba. On je rekao Pilatu da Njegovo car-stvo nije od ovoga sveta (Jovan 18,36); On vlada u mnogo prostrani jojoblasti. Prema tome, taj rat se ne vodi sarno ovde, ion ne zahvata sarnonas, iako smo u samom njegovom sredistu,

Kada ste ceo svoj iivot proveli u nekoj ratnoj zani, onda yam neo-cekivane nesrece izgledaju normalne. Vi i ne znate za nesto drugacije.Prerna tome, mnogi Ijudi jednostavno prihvataju patnju, bol, tugu ismrt kao neizbezne - kao nacin na koji zivotne prilike verovatno trebada se odvi jaju. Stari Egipcani su glorifikovali i ovekovecavali smrt kaoprelaz u nastavljanje zivota u nekoj drugoj formi. Smrt je bila nesto do-bro isveto. Svaki grob pre dstavlj ao je hrarn. Bezbrojne druge grupe lju-di poricale su stvarno stanje, ne shvatajud iii ne priznajuci da bivarnopogodeni velikim ratom. Da nisu mozda dobro i zlo, kao istocnjackijin i jang, prvobitni, sastavni ineophodni deo zivota, koji se krece uciklusima reinkarnaci je? Iii, da li bi to znaci lo ponovno utamnicenje- neprestano dopadanje zatvora u kobnom st isku smrtnosti?

[edna savremena osoba koja pokusava da zivi idealnim zivotom,i sasvim dobro u tome uspeva, mozda ne oseca potrebu za istocnjac-kom filozofijorn da odstrani ideju 0 velikom ratu. Zivot je najcescebezbedan, udoban iprijatan. Sve je pod nadzorom. Jedva da se mozejaviti neki problem koji saradnici na poslu, lekar, broker, agent os i -guravajuceg drustva ili vlada ne mogu da rese. Medutim, iznenadaneka automobilska nesreca, ozbiljna bolest, razvod ili srnrt u porodi-ci poremeti dobar zivot i predoci nametljivu stvarnost da je nestodrasticno pogrdno.

Da li smo melanhol icni, morbidni ii i paranoicni ako razmisljamoosvojoj nedoumici? Na kraju, zivot sadrzi mnogo radosti; irna mnogotoga zbog cega bi trebalo da budemo zahvalni. Postoje zalasci sunca,postoje dragi clanovi porodice idragi prijatelji , zdravlje, dobra hrana,drvece, cvece, muzika i Ijubimci. Cak iusred rata, postoje ost rvca mira.Dakle, nailazimo na radikalne suprotnosti ir it iske izmedu dye osnov-ne kategori je iskustva: dobro i zIo, mucno i prijatno.

14

VEL IK I R AT I B O Z JI K AR AK TERPoreklo velikog rataOdakle poticu veliki rat i dye vrste iskustva? To ni je sarno neko isto-

rijsko pitanje - sukobi s kojima se suocavamo oblikuju nas zivot ista-vove. I upravo izvori tih sukoba uveliko odreduju njihovu prirodu. Po-smatrano iz uze perspektive, zivot i izgledi citave jedne generacije ljudibili su iskovani na nakovnju Drugog svetskog rata, koji su pokrenulemracne ambicije evropskih fasista iazijskih gospodara rata i(srecomuspesnog) pokusaja drugih sila da ih zaustave.' Dakle, ko je otpoceoveliki rat? Biblija 0 tome govori.

Prvobitno, svuda su vladali mir i savrsenstvo. Ruka Boga, Tvorca,sve je nacinila dobro. A onda se nesto dogodilo - jedan paradoks u sa-mom Raju. Bog je kasnije opisao taj dogadaj, dajuci krivcu knjizevnoime car tirski:

Bio si u Edemu, vrtu Bozjern ... Ti si bio heruvim, pomazan dazaklanjas, i ja te postavih: ti bese na svetoj gori Bozjoj, hodase posredkamenja ognjenoga. Savrsen bese na putovima svojim od dana kad serodi dokle se ne nade bezakonje na tebi. Od mnostva trgovine svojenapunio si se iznutra nasilja, i gresio si; zato cu te baciti kao necistotus gore Bozje, i zatrcu te izmedu kamenja ognjenoga, heruvime zakla-njacu! Srce se tvoje ponese lepotom tvojom, ti pokvari mudrost svojusvetloscu svojom; bacicu te na zemlju, pred careve cu te poloziti da tegledaju. (Iezekilj 28,13-17)

Tako je problem poceo, ni manje ni vise, nego zbog jednog moe-nog andela, heruvima pomazanog da zaklanja, koji je bio blizi Boguod bilo koga drugog! On se poneo zbog svoje lepote. Medutim, on nijesarno pogledao sebe u ogledalu ipostavio retoricko pitanje: Ogledal-ce, ogiedalce na zidu, ko je nailepsi od svih? Preko proroka Isaije, Bognam 0 tome vise govori. On se ovoga puta zacetniku zla obraca kaocaru vavilonskorn:

Kako pade s neba, zvezdo Danice, kceri zorina? Kako se obori nazemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom: izaci cu na nebo,vise zvezda Bozjih podignucu presto 5VOj, i 5eSCUna gori zbornoj nast rani severnoj. Izaci cu u visine nad oblake, izjednacicu se s Visnjim.(Isaija 14,12-14)

15 .


7/66

K O S E B O J I S U DA?Evomotiva za rat: sluga se drznuo da svrgne s prestola svog gospo-

dara, kao sto su to mnoge sluge cinile u kasnijoj ljudskoj istoriji. Medu-tim, u ovom slucaju u pitanju je bio Gospodar eelog svemira, tako da jeulog bio veliki pa je i rat bio veliki . Zaista, bio je to veliki rat , kao sto jeapostol Iovan video: I posta rat na nebu. Mihailo i andeli njegovi uda-rise na azdahu, i bi se azdaha i andeli njezini, I ne nadvladase, i vise imse ne nade mesta na nebu. I zbacena bi azdaha velika, stara zmija, kojase zove davo i sotona, koji vara say vasioni svet, izbacena bi na zernlju,i andeli njezini zbaceni bise s njom. (Otkrivenje 12,7-9)

Z ac etn lk v e lik og ra taPali andeo bio je onaj koga danas zovemo davo iii sotona (do-

slovno, satana sto znaci neprijatelj), On je voda grupe andela, danasih nazivamo dernonima, koje je on poveo u pobunu protiv Boga.

Za mnoge ljude iz nasih dana, davo iiisotona predstavlja sarno pro-izvod odredene kulture kao sto je Bozic bata ii iDeda mraz. U Ameriei ,uoci praznika Svi sveti, pojedini Ijudi oblace smesne upadljive kostimekoji podsecaju na davola, Sotona je postao predmet komedije. Filip ViI-son izazvao je silan smeh kada je rekao: Davo me je naterao da to uci-niml- Sale i karikature slikaju davola kao rogatog nadzornika u paklusa vilama, koji je na nasoj strani u tom srnislu sto uziva da muci naseneprijatelje na sve moguce slatko-strasne nacine,

Medutim, cak i nezdrava savremena zabava ukazuje da davo nijena nasoj strani. Kad pogledate sliku Merilin Mansona, rok zvezde, kojije zlokoban propovednik satanske crkve i koji prilicno ubedljivo olica-va svog davolskog gospodara, sticete utisak da se iza gotovo okultnogsjaja Diznijeve i Hari Poterove carolije krije neka mracnija realnost.Pitate se da li je slucajnost to sto je Manson bio miljenik Erika Harisai Dilana Klebolda, koji su izveli masakr u srednjoj skoli Kolombajn uLitltonu, u Koloradu.'

Upoznao sam jednog coveka koji se obratio zahvaljujuci koncer-tu Roling Stounsa. U svojoj mladosti nije verovao da sotona postoji ,Prema tome, nije osecao ni potrebu za Isusom Hristom. Njegov ju-nak bio je Mik Dzeger, vodeci pevac Roling Stounsa. Ali , na koncertu

16

VEL IK I R AT I B O Z JI K AR AK TERkome je prisustvovao, usred urnebesne, zaglusujuce muzike od kojese sve treslo, mladi covek cuo je glas koji je prepoznao kao sotonin.Glas je govorio: Ti si moj ia cu te ubiti! Prestrasen, nije bio u sta-nju da ostane na zabavi posle koncerta. Umesto toga, pronasao jebakin primerak Ve li ke bo rb e od Elen Vajt i procitao je. Predao je svojzivot Isusu Hristu i postao propovednik Njegovog jevandelja, Sotonaga je na srnrt preplasiol

Mnogi Ijudi danas poricu sotonino postojanje. Zbog takvog stavai ne prepoznaju prirodu velikog rata iii svoju potrebu da budu spa-seni od zla zahvaljujuci svom ljubljenorn Stvoritelju, koji je stvoriosarno dobro i dao svoj zivot da bi ih spasao. Medutim, oni koji su ubliskom dodiru sa sotonom znaju da je on stvaran i da se ogorcenosuproti Bogu.

U jednoj zastrasujucoj knjizi 0 oslobodenju od okultnih sila, podnaslovom On je d os ao d a o sl ob od i z ar ob lj en e, Rebeka Braun prica 0zivo-tu nekadasnje vestice, sotonske prvosvestenice koja je u jednom trenut-ku bila vrhunska sotonina nevesta u Sjedinjenim Drzavama, a oslo-bodila se uzasnog unizavanja kada je prihvatila Isusa Hrista. Brauno-voj je bivsa vestica vrlo slikovito opisala cudovisne, dzinovske demonekoji mogu da rastrgnu coveka, 0 ritualnim seksualnim orgijama, Crnojsuboti (ii i Crnoj misi) koja je ukljucivala raspece ccveka s ciljem da seismeje Hristovo raspece, i0pokusaju satanista da sprovedu sotonin na-log iubiju jednu hriscansku porodicu, koja je ometala sotonu time stoje neke od clanova njegovog kulta obratila i dovela Hristu.

Imanje tih hriscana bilo je okruzeno ogromnim prstenom Bozjihandela bez oruzja ioklopa. Satanisti su stalno pokusavali da probijutaj kordon, ali nisu uspevali. Oruzje se odbijalo od andela koji su sejednostavno smesili. A kada su andeli sarno promenili izraz lica, kojeje sada delovalo Ijutito, rnocni satanisti su bespornocni pali na zemlju.'Kao sto apostol Pavle kaze: Akoje Bog s nama, ko ce na nas! (Rimlja-nima 8,31)

17


8/66

KO S E B OJI S UDA?Ljudska uloga u velikom ratuPavle priznaje da smo mi, sami po sebi, bespomocni: Ier nas rat

nije s krvlju i s telom, nego s poglavarima ivlastima, i s upraviteljimatame ovoga sveta, s duhovima pakosti ispod neba. (Efescima 6,12)Medutim, ako smo sa Bogom, onda su sile zla bespomocne: Ier znamjamacno da ni smrt, ni zivot, ni andeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sa-dasnje, ni buduce, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar moze nasrazdvojiti od ljubavi Bozje koja je u Hristu Isusu Gospodu nasemu.(Rimljanima 8,38.39)

Ako je moe Boga i Njegovih andela toliko veca od neprijateljskihsnaga, zasto onda veliki rat tako dugo t raje? Zar izuzetna nadmocnostne bi trebalo da obezbedi brzu pobedu, kao blickrig 1939-40. ili opera-ci ja Pust injska oluja 1991? Cime je to usporeno?

Odgovor se nalazi u ulozi ljudskih bica u velikom ratu. Mi srno bilisotonini pioni. Bog ne moze da potpuno zbrise svo zlo, a da pri tom neistrebi i ljude koje prividno pokusava da izbavi. Da smo mi jednostav-no kidnapovani, Bog ne bi imao nikakvih problema. Njegovi andeli bimogli da upadnu u carstvo tame, onako kako su komandosi oslobodilitaoce iz mlaznog putnickog aviona Er Fransa u Entebeu, u Ugandi,1976. godine. Bog je, medutim suocen sa izazovom koji se zasniva nacinjenici da su se ljudska bica opredelila za sotonsko carstvo.

Bog je prema Prvoj knjizi Mojsijevoj, vladavinu nad ovim svetompoverio Adamu i Evi, prvim ljudskim bicima (1. Mojsijeva 1,28). Ali,slusajuci glas zlog neprijatelja u pobuni protiv Boga, oni su pali podsotoninu vlast, koji je postao knez ovoga sveta. (Jovan, 31) Ovo ob-jasnjava postupak u Knjizi 0 [ovu koja opisuje sotonu kako se pojaviomedu sinovirna Bozji rn da isam stane pred Gospoda (0[ovu 1,6).Posto su ga Adam iEva izabral i za svog predstavnika, sotona je mogaoda zahteva da umesto njih predstavlja planetu Zemlju,

Sotona je izgubio svoje mesto ipravo na pristup pred Gospoda,kada je Isus Hristos, potomak Adama i Eve, ponovo zadobio viast nadljudskim rodom. Hristos je kao Tvorac sveta, oduvek bio Vladar plane-te Zemlje. Bas zato Ga je sotona mamio da izbegne patnju jednostav-nom promenom hijerarhije autori teta, ustupajuci sotoni svoje prvo me-

18

VE LIK I R AT I B O lJI KAR AKTERsto. Ali , Hristos je znao da ce, ukoliko se On pokloni sotoni, sva Ijudskabica biti izgubljena, Kad bi Naivisi popustio pred onim koji je zauzeoNjegovo mesto, On vise ne bi bio Najvisi ine bi mogao da nas spase.Hristos je stoga, kao Tvorac, radi je odabrao da postane ljudsko bice i Zi -vi zivotom potpune odanosti Bogu, uspevsi tamo gde su Adam i Eva do-ziveli neuspeh, placajuci mucnu kaznu za neposlusnost ljudskog roda.Na taj nacin On sudi svetu u pozitivnom srnislu, zadobijanjem prav-de za planetu Zemlju, isterujuci sotonu, tlacitelja, uzurpatora (Jovan12,31; uporedi ti sa sudijama, i li oslobodiocima u Knj izi 0 sudijama)."

Ovde sepojavljuje nekoliko pitanja . Prvo, zasto Bog nije unistio ljud-ski rod, kada su Adam i Eva odlucili da slede sotonu umesto Njega?

Bog nije unistio Adama i Evu zato sto oni u potpunosti nisu razu-meli sta cine. Eva je bila prevarena, a Adam nije uspeo da sve to u celinisagleda. Bil i su poput dece bez iskustva, koja ne postuju upozorenje, jerne shvataju posledice. Da li mi ubijamo svoju decu, kada nas ne slusajuili zbog njih upadamo u vel ike nevolje?

Drugo, zasto se veliki rat nije zavrsio dye hil jade godina rani je kadaje Hristos na krstu isterao sotonu? Zar i [ovan Krstitelj i Isus nisu obja-vljivali: Pokajte se, jer se priblizi carstvo nebeskoj' (Matej 3,2; 4,17)

Hristova pobeda na krstu slicna je Danu D 1944. godine, kada susaveznici ucvrstili front na evropskom kontinentu, cime su Hitlerovidani prakticno bili izbrojani. U stvari, ishod velikog rata apsolutno jesiguran: Dobra ce neizostavno pobediti zIo. Medutim, borba se i daljenastavlja i cak postaje sve zeSea zato sto mnoga ljudska bica, ipak, visevole da im sotona bude gospodar. Oni se odlucuju za njega zato sto onnastavlja da ih svirepo obmanjuje, terajuci ih da misle da Bog ne zeli zanjih one najbolje ida Mu oni nisu odgovorni. Prema tome, ljudi misleda sami mogu obezbediti sopstvenu srecu, bolje nego sto to Bog mozeuciniti , tako sto ce postati siobodni da ispolje sebicnost isto ce oboza-vati sebe. To je izraz stare lazi. Zapravo, to je ono sto je sotonska zmijaobecala Evi u edemskom vrtu: Necete vi umreti: nego zna Bog da cevam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oci, pa cete postati kaobogovi iznat i sto je dobra sto Ii zlo. (1. Mojsijeva 3,4.5)

U teznji da zauzme Bozje mesto, sotona pokusava da nam prenesesan da cemo biti kao BoW( da bi od nas nacinio male sotone. Ako on

19


9/66

K O S E B O J I S UD A?nije uspeo da zauzme Bozje mesto, iako je bio mocni andeo zaklanjac,l itanas navodi na pomisao da cemo mi, smrtni Ijudi od krvi i mesa, bitiuspesniji u tom smislu?

Saznali smo, dakle, da postoji veliki rat izmedu Boga isotone zbogvladavine nad ovim svetom. Sporno pitanje je Bozji karakter, i da li bineko trebalo da zauzme Njegovo mesto. U preostalim poglavljima oveknjige, istrazicemo nacin na koji Bog pokazuje koliko je pravican dakad spasava iii osuduje ljudska bica, uvazava da lie oni odlucuju za iliprotiv Njega. Kad se to sudenje zavrsi , nece vise biti pitanja koja seodnose na Bczji karakter iniko od onih koji seinace mogu spasiti necebiti izgubljen. U tom trenutku, nece biti potrebno nikakvo odlaganje iBog ce se brzo latiti okoncanja velikog rata.

U vezi sasnaznirn uticajem Drugog svetskog rata na razne poglede na svet, videti:Margaret Mead, Family Sistem and Society u C ha ng in g S ex ua l V al ue s a nd th eFami ly , G. Pirozo Sholevar, izd. (Springfield, Ill.: Charles C. Thomas. 1977).33-35.Adam Cohen. ACurse of Cliques, Time. 3. maj 1999,45.Rebecca Brown, H e C am e t o S et t he C ap ti ve s F re e (New Kensington, Penn.: Whita-ker House, 1992),56.57.RoyGane, God s Faul ty H e ro e s (Hagerstown, Md.: Review and Herald, 1996),44

20

L J E

Suden je o tk rivaBoz]i karakter

Za vreme jednog putovanja avionom u drzavu Jordan u kojoj jetrebalo da ucestvujemo u nekom arheoloskorn iskopavanju, moja su-pruga ija sedeli smo iza jednog mladog coveka sa kojim smo ubrzopoceli da caskamo. Bio je vojnik iz eli tne vojne jedinice, na odsustvuod dye sedmice posle iscrpljujuceg vojnog zadatka u lraku. Strepeo jeod povratka; suze su mu navirale na oci, dok je s mukom pricao da muje prijatelj nedavno pogoden u vrat snajperom. Takvi ljudi ne mogu dabiraju da Iice ziveti ili umreti.Au velikom ratu, ko odlucuje da li cerno biti spaseni ili izgubljeni?Mi odlucujemo! U tom smislu mi sudimo sebi. Toje velika vest. Bog jevrhovni Sudija, ali On svima nama daje priliku da odaberemo ono stozelimo i onda prihvata nase odluke. Kada Mu kazemo: Da, gospodineSudijo, kad prihvatimo Ievandelje, Radosnu vest 0Njemu, to je kaoda odlucujemo u sopstvenu korist zato sto smo se povezali s Njim.

Upravo je tako bilo u vreme Nojevo. Bog je ljudima dao mnostvoprilika da razumeju iprihvate Radosnu vest da bi mogli da izbegnupredstojeci potop. Vrata kovcega bila su svakome otvorena. Bog ni jed-

21


10/66

K O S E B O J I S U DA?nu jedinu osobu nije prisiljavao da ude ili izade iz broda. Kad su sevrata na kovcegu zatvorila, sudbina Ijudi bila je odredena u skladu saodlukama koje su nacinili (1. Mojsijeva 6.7). Da li ce biti spaseni iii ne,zavisilo je od njih, ali morali su da odluce da budu spaseni preko onogasto je Bog obezbedio, Ko god je Bogu rekao NE, gubio je Njegovu zasti-tu u trenutku u kome je On usmerio svoje vodeno oruzje za masovnounistenje na sotoninu oblast i njegove sledbenike.

Sotona optuzuje Boga da ne postupa posteno, ali upravo Bog postu-je covekov slobodan izbor. Bozanski vaskrsli Hristos kaze: Evo stojimna vratima i kucam: ako ko cuje glas moj i otvori vrata, uci cu k njemui veceracu s njim, ion sa mnorn. (Otkrivenje 3,20) Ako iko ima pravada ude u nas zivot, onda je to Hristos - Onaj koji nas je stvorio iumroza nas. Medutim, On stoji pred vratima Ijudskog srca i trazi da ude, auci ce sarno ako se mi odazoverno.

Sotona je licemeran, jer upravo on ne postuje slobodan izbor, Bogje opomenuo ljubomornog Kaina, dok je smisl jao zlo protiv svog brata:A kad ne Cinis dobro, greh je na vratirna. (I. Mojsijeva 4,7) Greh isotona ne kucaju. Greh je na vratima, znaci da moralno zlo upravoceka priliku da navali poput zveri koja juri plen i cini sve da zauzmesrce. Reci greh je na vratirna ne znace da je greh kao umiljato macekoje hoce da yam se popne u krilo i pocne da prede. Te reci znace da jegreh slican tigru sa dugim ostrim ocnjacirna, koji vas voli u tom smislusto zeli da vas prozdere,

U Isusovo vreme, mnogi ljudi opsednuti zlim duhovima bili su du-boko zahvalni kada su ih lsus ii i Njegovi ucenici oslobodi li, OCigledno,sotona injegovi pal i andeli ne postuju zelje svojih zrtava, jer zli duhovidolaze nepozvani iupomo navaljuju da ih primimo,

Bogje, prema Bibliji, pravican u tom smislu sto dopusta da ljudi sa-mi biraju. On poziva, objasnjava iupozorava na pozitivne iii negativneposledice koje donosi put k zivotu iput k smrt i (Ieremi ja 21,8), aliOn nikoga ne prisiljava da bude spasen ii i izgubljen. Kada bi koristiosilu, zasto bi Mu bilo potrebno da se obraca srcu Ijudi?

Bog je isto tako potpuno pravican kad Ijude smatra odgovornimza njihov licni izbor, Biblija kaze: On ce suditi narodima pravo ... [er

22

SU 8ENJ E O T KRIV A BO Z JI K AR AK TERide, da sudi zemlji, Sudice vaseljenoj po pravdi, inarodima po istinisvojoj. (Psalam 96,10.13)

Na~uprot tome, ljudske sudije i sudovi mogu da naprave greske.Lindi Cembrlen, supruga jednog adventistickog pastora, bila je optu-zena da je ubila svoju bebu, dok su ona i njen suprug kampovali ne-gde usred Australije. Posle okoncanja sudskog pretresa, najpoznatijegu australij skoj pravnoj istoriji, Lindi je proglasena krivom izatvorena,Posle izvesnog vremena, prepunog strahovitog bola i za nju i njenu po-rodicu, pokazalo se da je istrazni postupak policije Severnih teritorijabio pogresan ida je zapravo dingo, divl ji australijski pas, ubio bebu.

Ljudski sudovi mogu pogresiti cak i kada pokusavaju da budu pra-vicni, cak i kad prikupe sve raspolozive dokaze i imaju nepristrasnu po-rotu. Medut im, Bog ima vrhunsku prednost: Sva srca ispituje Gospodi svaku pomisao zna. (1. Dnevnika 28,9)

Da bi se uverila da mi shvatamo da su Bozje presude pravedne,Biblija Ga u vise navrata opisuje kao Onog koji posmatra, istrazujei ocenjuje prilike pre nego sto odredi kaznu ili dopusti da coveka su-stigne pravda.' Tako, na primer, pre nego sto je svet unistio potopom,Gospod je video da je nevaljalstvo Ijudsko veliko na zemlji, i da susve misli srca njihova svagda sarno z l e , (1. Mojsijeva 6,5) U izvestajuo Vavilonskoj kuli, Gospod side da vidi grad i kulu , s to zidahu sinovicoveciji. (1. Mojsijeva 11,5) Pre nego sto je unistio Sodorn i Gomor,Gospod je rekao: Vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihovgrdan. Zato cu sici da vidim eda li sve Cine kao sto vika dode predame; ako li nije tako, da znam.. (1. Mojsijeva 18,20.21)

Potpuno upoznavanje BogaJedno je verovati Biblij i kad prikazuje Boga kao sasvim pravicnog,

al i je nesto sasvim drugo prihvatit i sa osecanjem mira rezultate Bozjegsudenja, pogotovo kad su oni tako radikalno razliciti: vecni iivot iiivecna smrt. Nigde u pravosudnom sisternu bilo koje zemlje nema takoekstremnih nagrada ili kazni. Ako volite neku dragu osobu iocekuieteda je vidite na Nebu, ali se on iii ona tame ne pojave, kako cete reago-vat i, narocito kad ustanovite da se tamo nalazi vas najgori neprijatelj?

23


11/66

K O S E B O JI S UDA?Uprkos svojoj snaznoj veri, mozda cete biti u iskusenju da posumnjateda lije Bog postupio savrseno pravedno.

Takve sumnje rnogle bi bit i opasne i dovesti do jos jedne pobune ubuducnosti. Da bi garantovao vecnu sigurnost, Bog treba da razresi svetakve sumnje da se greh ne bi pojavio idrugi put. On zeUda vee prviput dobro obavi posao (videti: Naum 1,9). Kako On to moze uCiniti?Ocigledno, za Njega bibilo resenje da dopusti svakome ko zeli da ida-lje ziviu Njegovom svemiru da ispita sve dokaze na kojima je zasnovaosvoje presude. To bi bio znatan nivo potpunog upoznavanja prilika,c ak i za zemaljskog vladara. Mozete Iizamisliti sva ministarstva u vladikako sve svoje izvestaje stavljaju na uvid eelokupnoj javnosti , pa c akskidaju oznaku poverljivosti i sa osetljivih materijala?

Bog prema Bibliji, zaista otvara svoje izvestaje pred bicima koja jestvorio, On to cini u dva razdoblja proeesa, koji se moze nazvati sude-nje, Prvo, izvestaji (Biblija ih naziva knjigama) otvaraju se na Nebupre nego sr o Hristos po drugi put dode na Zemlju. Gledah dokle sepo-stavise prestoli, i starae sede, na kom bese odele bela kao sneg, i kosana glavi kao cista vuna, presto mu bijase kao plamen ognjeni, tockovimu kao oganj razgorio. Reka ognjena izlazase iecijase ispred njega, ti-suca tisuca sluzase mu, i deset t isuca po deset tisuca stajahu pred njim;sud sede iknjige se otvorise. (Danilo 7,9.10)

U 4. poglavlju proucavacemo detaljnije taj odlomak, za sada je do-voljno da prepoznamo da taj dogadaj pruza obavestenje onim Bozjimstvorenim bicima koja se nalaze na Nebu. Toje poglavito ukljucivalorazne rodove bica koja nazivamo andeli (ukljucujuci heruvime i se-rafime). Medutirn, Hristos predstavlja ljudski rod na Nebu (pored Eno-ha, Mojsija i Ilije koje je Bog uzeo na Nebo - videti: Danilo 7,13, kaoSin coveciji, i videti 1. Mojsijeva 5,24; 2. 0 earevima 2,11; Matej 17,3;Iuda 9). Dvadeset cetiri staresine iz Otkrivenja 4,4. mogu, takode,biti otkupljena ljudska bica, koja su vaskrsla u vreme Hristove smrti(Matej 27,52.53).

Drugo, postoji jos jedno razdoblje sudenja na Nebu koje se odvijatokom hiljadu godina, posle Hristovog drugog dolaska:

Ivideh prestole, i sedahu na njima, i dade im sesud, iduse ise-cenih za svedocanstvo Isusovo i za rec Bozju, koji se ne poklonise

24

'1 1I SU >EN JEOTKR IVA BO I JI KARAKTER

zveri ni ikoni njezinoj, ine prirnise Zigana celima svojima i na rueisvojoj; i ozivese i carovase s Hristom hiljadu godina ... I videh velikibeli presto, i onoga sto sedase na njernu, od cijega liea bezase neboi zemlja, i mesta im se ne nade, I videh mrtvaee male i velike gdestoje pred Bogom, iknjige se otvorise: i druga se knjiga otvori, ~ojaje knjiga zivota; i sud primise mrtvaei kao sto je napisano u knjiga-rna, po delima svojirna. (Otkrivenje 20,4.11.12)Ovog puta proces podrazumeva veliku grup~ spas.en~hljudskih ~i~ca koja bivaju uzeta na Nebo prilikom vaskrsenja koje ee se dogoditi

kad Hristos ponovo dode (videti: 1. Solunjanima 4,16.17).Zasto moraju postojati dva sudska dva razdoblja? Oba razdoblja

odvijaju se na Nebu, na kome je Bozje glavno sediste i gde sevode Nje-govi izvestaji. Ogromna vecina spasenih Ijudskih bica ne moze da uce-stvuje u sudenju na Nebu pre Hristovog drugog dolaska zato sto se na~laze na Zemlji. Bog im zbog toga pruza mogucnost da ka~a budu ~osbna Nebo, pregledaju Njegove izvestaje u drugom razdoblju sudenja,

Danilo 7.i Otkrivenje 20. poglavlje upucuju na knjige koje seko-riste u prvom i drugom razdoblju sudenja, Mi ne znamo tacnl_lprirodute arhive. Mozda bi Danilo ili [ovan, kada bi pisali u danasnje vreme,pomenuli DVD iii bazu podat~ka({. Med.utim, u?~treba ta~vih zapis~jasno podrazumeva neku vrstu istrage. All, evo kljucne stvan: B og u z ai -s ta n ij e p ot re ba n j av n i istraini s ud d a b i s e o ba ve stio 0neiemu. K.aob~zan-ski Sudija, Bog vee sve zna (videti, na primer, Psalam 139) 1~~~e p~sopstvenom nahodenju odrediti sudbinu onih koji se spasavaJu 111kOFce biti izgubljeni, bez pomoci andela iii otkupljenih ljudski.h bica. C?tu-da, kad 0 dogadaju iz Knjige proroka Danila iz 7. poglavlja .govon~okao 0 istraznom sudu, mi podrazumevamo da Bog dopusta svoJ1mstvorenim bicima da istraze one sto On vee zna. lz Njegove perspekti-ve, to je sudenje kao uvid u sam postupak, zato sto se tom prilikompokazuju cinjenice u vezi sa svakim slucajern.

Postoji kljucna razlika izmedu upotrebe knjiga istraziva~ja, ko-je je Bog sproveo pre nego sto je delovao u vreme potopa, Vavllo.nskekule i Sodoma i Gomora (videti u prethodnom tekstu). Sveto pIsmoopisuje Boga kako proverava pomenute prilike s eiljem da danese od~u-ku pre nego sto primeni kaznu. Istini za volju, On stvarno zna sve sto

25


12/66

KO SE 80JI SUDA?se dogada, ali Ga Biblija slika kao da preduzima istragu da biIjudska bi-ca mogla da razumeju da je pravican. Upotreba knjiga iii izvestaia, sdruge strane, podrazumeva daje Bog vee ocenio prilike, sto dalje znacida je On vee sproveo svoje istrazivanje. Primenicerno jedno poredenje,ako nekome citate svoj dnevnik, vi s njim delite ideje 0 kojima ste veerazrnisljali ikoje ste vee izrazili.

Drugo razdoblje sudenja tokom hiljadu godina posle Hristovogdrugog dolaska, ne utvrduje bilo kakvu presudu u smislu odlucivanjada lice liudi biti spaseni ili izgubljeni. Hristos, prilikom svog dolaska,donosi konacnu platu (Otkrivenje 22,12; uporediti: Matej 25,31-46),sto znaci daposle tog trenutka nema odredivanja da liceneka osoba bi-t i spasena ili izgubljena. Proizilazi da spaseni, posto ih Bog odvede naNebo, sude u srnislu ukljucivanja u proces, utvrdivanja strogosti konac-nih kazni koje ce biti primenjene posle hiljadu godina na izgubljene(druga smrt u ognjenom jezeru). Zapazite da taj dogadaj, taj pakao,unistava sotonu, koji nema nikakvu vlast nad paklom. [asno je da ceotkupljeni imati puno saznanje 0Bozjim razlozima za one sto On cini,i biti uvereni u Njegovu pravednost.

Poslednja potvrda daje Bog u pravu usledice kada se u ime Isuso-vo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji; . ..isvaki jezik... prizna da je Gospod lsus Hristos na slavu Boga oca. (Filibljanima2,10.11) Nista toliko ne svedoci 0 opravdanosti osude kao saglasnostonih koji su kaznjeni (videti: Sudije 1,7).

John T . Anderson, I n ve st ig a ti n g t he J ud gm en t (Hagerstown, Md.: Review andHerald, 2003), 62-76.85-95.100-104; Gerhard Pfandl, D an ie l: T he S ee r o f B a by -lo n (Hagerstown, Md.: Review and Herald, 2004), 6971. 0 slicnim biblijskimnavodima u vezi sa istraznim sudom, videti: William H. Shea, Se lec ted Studies 011Prophet ic Interpre ta t ion, Daniel and Revelation Committee Series 1 . Frank, H.Holbrook, izd. (Silver Spring, Md.: Biblical Research Institute, 1992), 1-29.

26

L J E

Zavet, ka ra kte r i is to rija

Ko god je vise godina u braku, moze yarn reci da se bliski odnos iz-medu dva bica s vremenom menja. Brak moze potrajati citavih pola veka,ali on ne ostaje isti; odnos se razvija nabolje illnagore dok se partneri za-jednicki suocavaju sa odredenim prilikarna iuticu jedno na drugo. Njihovodnos moze biti produbljen, postati smisleniji i nezniji, al i moze potonuti unepoverenje, zloupotrebu i patnju, On moze gotovoneprimetno da sklizneu nesto drugo, iIida pretrpi iznenadni potres zbog nekih znacajnih dogada-nja kao sto su rodenje deteta, promena posla illboravista, udes illpreljuba.

Brak je zivotna prica ili privatna istorija koja obuhvata dva karakte-ra. Prica ima pocetak (vencanje) i kraj (smrt ili razvod), a izmedu te dyetacke krece se, od dana do dana i od godine do godine, zivot u zajednici .Sadasnjost seuvek pomera unapred, tako da one sto je buducnost posta-je sadasnjost a zatim proslost, lako se neki cinioci iz price ponavljaju,kao kada deca, koja pristizu jedno za drugim, prolaze kroz slicna razdo-blja, sveukupna prica predstavlja progresiju koja napreduje.

Zavetni odnos izmedu Eoga i Njegovog naroda je poput braka (vi-deti : Osija, [ezekilj 16) po tome sto se razvija kroz vreme, onako kako

27


13/66

KO S E B O JI S UDA?se ljudi kao partneri menjaju u svom stavu prema Njemu iu svomkarakteru. Bozji sveukupni karakter ljubavi ostaje isti, ali u smislu ne-govanja svog odnosa prema gresnim bicima da bi ih spasao, On pode-sava svoj pristup da se prilagodi njihovim potrebama. Tako, kada jeSolomon bio mlad i veran, Bog ga je blagoslovio svim moguCim neu-poredivim prednostima (1. 0 earevima 3-10). Ali , kada se okrenuo odGospoda zbog poligamije, koja ga je odvela u idolopoklonstvo, Bog jeucinio da njegovo cars tvo pocne da slabi ida se smanjuje (1. 0 earevi-rna 11). Slicno tome, kad bi Izrailjci u vreme sudija otisli u otpad, Bogje dopustao da se sami pomuce bez Njegove zasti te (videti : Sudije 10).Medutirn, kad bi Mu sevrati li , sazali mu se radi muke sinova Izrailje-vih (Sudije 10,16), i osetio bi potrebu da im pomogne.

Posto je Bog nadrnocniji, zreliji partner, koji treba da poucava svojnarod za njegovo dobro, taj zavet se isto tako moze uporediti sa odno-som roditelj-dete: Koga Ijubi Gospod, onoga i kara ... Kao sinovimapokazuje yam seBog:jer koji je sin kojega otae ne kara? ..A ovaj na ko-rist da dobijemo del od njegove svetinje. [er svako karanje kad biva, nedni se da je radost, nego zalost: ali posle date miran rod pravde onimakoji su nauceni njime. (Jevrejirna 12,6.7.10.11)

Solomun je bio naslednik ne sarno Gospodnjeg zaveta sa Izrailjernna Sinaju, vet i Njegovog earskog zaveta koji je ucinio sa Davidomi njegovim potomeirna. Povodom tog zaveta, Bog je obecao: Ako si-novi njegovi ostave zakon moj, ine uzidu u zapovestima mojim; akopogaze uredbe moje, i zapovesti mojih ne sacuvaju, onda cu ih pokara-ti prutom za nepokornost, i ranama za bezakonje njihovo; ali milostisvoje necu uzeti od njega, niti cu prevrnuti ist inom svojom. (Psalarn89,30-33)

Nagradujuti odanost i ispoliavajuci strogost u Ijubavi, kada je tobilo neophodno, Bog je nastojao da sacuva svoj narod i ojaca njihovodnos sa sobom, da bi mogli da prime blagoslove koje im je obecao,Da ih nije poucavao kad su skretali u rusilacke obrasee ponasanja, Onbi bio odgovoran sto ih je ohrabrio na putu silazne spirale koja bi po-vredila i njih idruge, kao sto se Iliju moglo zarneriti kada je propustioda ucini kraj nemarnom ponasanju svojih sinova, Ofnija i Finesa (1.Samuilova 2-4).

28

ZAVE T, K ARAK TER IIS T OR IJ APrilike za evangelizamBozja uzvisena uputstva i Njegove nagrade i kazne za postovanje

odnosno nepostovanje tih uputstava (uporediti blagoslove i proklet-stva u 3. Mojsijevoj 26. i 5. Mojsijevoj 28. glavi) nisu namenjeni sarnoNjegovom narodu. Njihova sira svrha ogleda se u pouci narnenjenoji drugoj grupi 0 tome kakav je On tako da bi i njeni pripadniei moglibiti privuceni Njemu. Mojsije je ovako zaduzio Izrail jee: Gle, uciosam :as uredbama i zakonima, kao sto mi zapovedi Gospod Bog moj,da biste tako tvorili u zemlji u koju idete da je nasledite. Drzite, da-kIe, i izvrsujte ih, jer je to mudrost vasa irazum vas pred narodima,koji ce kad cuju sve ove uredbe, reci: Sarno je ovaj veliki narod, narodmudar i razuman. [er koji je veliki narod kojemu je Bog blizu kao stoje Gospod Bog nas kad ga god zazovemo? I koji je narod veliki kojiima uredbe i zakone pravedne kao sto je say ovaj zakon koji iznosimdanas pred vas] (5. Mojsijeva 4,5-8)Ispunjavajuti ovoobecanje, Bogje pozvao earieu Savsku preko rnu-drosti i bogatstva koje je podario Solomonu (1.0earevima 10).Bog n is tato liko n e zeli koliko d a svo j n aro d da na s o bas pe svim m og ucim b la go slo vim atako da b i d ru gi mo gl i s ag le da ti N je go vu s il u i ljubav io ze le ti d a Mu i a ni p ri -padaniu. Ali,kad bi ih On blagosiljao i onda kada oni prkose Njegovomvodstvu, usmeravanju i uzrocno-posledicnim zakonima, On bi osujetiosopstveni eilji odbio druge saljuci im signal da On ne podrzava zlo.

Implikaeije i primene upravo iskazanih biblijskih principa zapanju-juce su znacajne. Preko Hrista, svi sma naslednici Gospodnjeg zavetasa Avramom (Galatima 3,29) kame je Bog obecao: Blagoslovicu te iirne tvoje proslavicu, i t i tes biti blagoslov. Blagoslovicu one koji tebeuzblagosiljaiu, i proklecu one koji tebe usproklinju; i u tebi ce biti bla-goslovena sva plemena na zernlji . O . Mojsijeva 12,2.3) Bog zeli danapredujerno, da ucini da na svaki nacin budemo glava, a ne rep (5.Majsijeva 28,13), ali to nije sarno radi nase koristi. Pre ce biti da je toradi toga sto Bog maze da nas iskoristi kao prenosioee blagoslova zasve narode, da bi injih privukao k sebi.

Na godiSnjem sastanku srednjozapadne regije Drustva za biblijskuliteraturu, dodeljuju se nagrade onim diplorniranim studentima, koji

29


14/66

KO S E B OJI S UDA?podnesu najbolje istrazivacke radove iz oblasti Starog iNovog zave-tao Godine 2005. abe nagrade otisle su doktorima filozofije i religije,studentima sa Adventistickog teoloskog seminara na Univerzitetu En-drus. Biblijski naucnici koji su odabrali pobednike kazali su rni da suprimetili tu slucajnost ibili pornalo zbunjeni, Ipak, odlucili su da tadva studenta treba da budu odlikovani, iako dolaze iz iste skole, jer jebilo potpuno jasno da su dali najbolje radove. Ti naucnici su, takode,zapazili da se na Endrusu dogada nesto zaista dobra. Kad sam saznaoko je dobio nagrade, bio sam veoma ponosan na nase studente i uzbu-den sto Bog blagosilja nase napore da postignemo uspehe Njega radioNajvecu radost, medutim, donosi saznanje da imamo preimucstvo dasaradujemo sa Bogom kad On k or is ti u tic a] u sp eh a s eb i n a s la vu .

Poseban uspeh je neophodan za evangelizam! Nas Iicni razvoj iaz-voj nase zajednice u skladu sa bozanskim nacelima bitan je za ispunje-nje Hristovog velikog naloga, naime da Njegovo jevandelje bude odne-seno celom svetu. Kad Ijudi uvide koliko smo zdravi, srecni inapredni,mi imamo zlatnu priliku (ili mozda od platine) da im kazerno da jenas Bog najveci. Kad smo izvrsni i uspesni u obrazovanja, mudrosti ivestini, mozemo ukazivati na bozanski izvor celokupnog znanja iazu-mevanja. Kad su nase porodice harmonicnije, nasa stopa razvoda niza,a nase jedinstvo u crkvi posebno snazno, mi ih mozemo dovesti Mesiji ,koji seovako molio za one kojiveruju u Njega: Da svijedno budu, kaoti, oce, sto si u meni ia u tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svetveruje da si me ti poslao. I slavu koju simi dao ja dadoh njima, da bu-du jedno kao mi sto smo jedno. [a u njima i ti u meni: da budu sasvimujedno, i da pozn a svet da si m e tiposlao i da si imao Ijubav k njima kao ik meni sto siljubav imao. (Iovan 17,21-23; naglasio autor)

S druge strane, kad smo nehatni, kad udovoljavamo sebi i kadsmo sebicni u pogledu svog zdravlja , odnosa, s tudija iposla takoda nase telo, nasi brakovi iostali odnosi, nasa dostignuca u skoli iprofesij i budu malo iii nimalo bolji od onih koje ostvaruju ostali lju-di, zasto bi se drugi uopste zainteresovali? Koga privlaci osrednjost?Ako nama nije stalo do izvrsnog uspeha, zasto bi se njima moralodopasti nesto manje vredno?

30

ZAVET , K ARAKTER IIS T OR IJ AUkoliko smo uspesni, ali propustimo da Bogu za to odamo cast,

mi izazivamo raspad u objavljivanju [evandelja , kao sto je to uciniocar Jezekija kad je vavilonskim poslanicima pokazao svoja blaga ne po-minjuci njihov Izvor. Slicno Iezekiji, i mi se mozemo naci u opasnostida ljudi pozele nase ovozemaljske prednosti umesto da traze Gospodakoji ihje dao (Isaija 39).

Kada je Apola 13bio onesposobljen eksplozijom na putu prema Me-seeu, sto je zivot tri astronauta dovelo u veliku opasnost, Dzin Krane,direktor Kontrolne misije u Hjustonu, bio je odlucan da ih bezbednovrati nazad. Prica se da je svom timu rekao: Neuspeh nije opcija! Zahriscane, osrednjost je neuspeh, a to nije opeija.

Sustina biblijske istorije je kazivanje 0 Bozjem odnosu prema pri-padnieima svog naroda, a one ukazuje na otkrivanje Njegovog karak-tera i razvoj njihovog karaktera na ovaj iiionaj nacin. Biblijska istorijaisto taka obuhvata hronologiju, arhivske liste, geografske podatke, iz-vestaje 0 vojnim i gradevinskim poduhvatima, i taka daije. Medutim,iako ovakvi poduhvati mogu biti od znatnog interesa za nas, njihovafunkcija je da obezbede pozadinu za glavnu povest koja nas uci kakavje Bog ikako bi trebalo da se odnosimo prema Njemu.

Zavetna istorija i Bozji karakter u Danilovoj knjiziPosebno snazan deo Bozje zavetne povesti nalazi se u Knjizi pro-

roka Danila. Tekst zapisan u Danilovoj knjizi 1,1.2.kaze da Go sp od ...d ade ... [oahima eara Iudina u ruke Navuhodonosoru, vavilonskomcaru (naglasio autor). Zatim je Navuhodonosor naredio da neki mla-dici iz carske porodice i judejski plemici budu dovedeni u Vavilon, daprodu obuku za sluzbu, Medu njima bili su Danilo i njegovi prijatelj i(stihovi 3-6). Tako se ispunilo Isaijino prorocanstvo upuceno [ezekiji,posle njegovog samohvalisanja pred vavilonskim poslanicima, umestoda cast pripise Bogu: 1sinove tvoje koji ce izaci od tebe, koje ces ro-diti , uzece da budu dvorani u dvoru cara vavilonskoga. (Isaija 39,7)Tako je izneveravanje zaveta od strane Bozjeg narada i njegovih vodadovelo do odlaska u ropstvo.

31


15/66

K O S E B O J I S U DA?Medutim, upadljivo suprotno, hrabrost i vernost zavetu ispoljena

u ponasanju Danila i njegovih prijatelja omogucila je Bogu da ih bla-goslovi na neocekivan i vrlo uspesan nacin, Cak i u ropstvu, oni su biliglava, a ne rep. i njihova izrazita i nadahnuta uspesnost evangelizira-laje careve (Danilo 1-6).Prorocanstva Danilove knjige pojacavaju poruku izvestaja, koja jesazeta u ponovljenom refrenu da Visnji vlada carstvom ljudskim, idaje ga kome hoce. (Danilo 4,17; videti i stihove: 25.32; 5,21) U Knjiziproroka Danila u 2. poglavlju prva od tih prorocanstava pojavljuju seu obliku bozanski pokrenutog sna datog Navuhodonosoru na pocetkunjegove vladavine, a koji mu je proturnacio prorok Danilo.

Tri zemaljska carstva usledice posle vavilonskog, predstavljenogzlatnom glavom na jednom kipu, koji je uIivao strahopostovanje, Tacarstva simbolizovana su u snu nizim delovima tela istog kipa, naci-njenim od metala sve manje vrednih, ali sve tvrdih: od srebra, bronzei gvozda. Gvozdena sila trajace do kraja, ali ce u svojoj zavrsnoj fazibiti izdeljena ioslabljena, kao sto to pokazuje pomesanost gvoZda saglinom (stihovi 31-33.36-43). Vrhunac prorocanstva je bozanski tinunistenja ljudskih carstava, sto je predstavljeno kamenom isklesanim ipokrenutim bez ruku, koji udara u podnozje lika. Bozje vecno carstvo,koje kamen predstavlja, zamenjuje zemaljska carstva i ispunjava celuZemlju (stihovi 34.35.44.45).

Zapazite odredujuca obelezja prorocanstva zapisanog u Knjizi pro-roka Danila 2. poglavlju koje postavlja program kasnijih prorocanstavau Knjizi proroka Danila (poglavlja 7-12):

1. Prorocanstvo u glavnim crtama daje istoriju planete Zemlje, ko-ja je iz Danilove perspektive pripadala buducnosti . Danilo je izricitoobjavio Navuhodonosoru da Bog veliki javi caru sto ce biti posle,(45. stih) Ta vest nije spiri tualizovana apstrakcija, nego prati stvarnenarode i njihove vladare, cija ce dostignuca i podvizi bit i zabelezeni ukasnijirn knjigama 0svetovnoj istoriji. Dakle, tacnost ili netacnost pro-rocanstva na kraju ce biti proverena.

2. Klasicna prorocanstva u drugim prorockim knjigama Starogzaveta objavljuju bozanske poruke (upozorenje, poziv, uteha, itd) po-jedinim grupama Ijudi koji zive u posebnirn vremenskim razdoblji-

32

ZAVET, KARAKTER I ISTOR I JArna. Za razliku od tih prorocanstava, ovo iz Knjige proroka Danila2. poglavlja pokriva ogromno istorijsko razdoblje koje se proteze odprorokovog vremena pe sve do opsteg kraja nama poznate Ijudskecivilizacije. Posto se kosrnicki kraj jos nije dogodio, prorocanstvo mo-ra da ide i dalje od naseg vremena. Ono nije potpuno u proslosti nipotpuno u buducnosti , nego je poput sadasnjosr], koja se neprestanokrece unapred.

3. Toistorijsko razdoblje prikazano je kao neprekidno. Ono ne po-cinje u drevnim vremenima, da bi zatim preskocilo stotine ili hiljadegodina, izavrsilo se dogadajima, koji neposredno prethode Bozjernukidanju zemaljske vlasti, i preuzimanjem carstva.

4. Postoji sarno jedno tumacenje. Iako je prorocanstvo krajnje sim-bolicno, dati simbol oznacava sarno jednu stvarnost. Na primer, zlatnaglava predstavlja sarno Navuhodonosora, to jest, Navuhodonosorovocarstvo (stihovi 37.38).

5. Glavna misao u prorocanstvu ista je kao i srediSnjatema Dani-love knjige u celini: Visnji vlada carstvom ljudskim, (videti: Danilo4,17. itd. i prethodno pomenute tekstove) Tako poruka otkriva ko jeBog ikakav je, sto se vidi iz toga kako se On odnosi prema Ijudskimbicima ikako deluje u njihovoj istoriji. On irna suverenu vlast nad pla-netom Zemljom, koju ce u potpunosti vrsiti, posto najpre dopusti dazemaljska carstva dovrse svoj tok.

Iz perspektive proroka Danila u izgnanstvu, ciji su sunarodnici Ie-vreji - zavetni narod - bili ugnjetavani od strane Vavilona, prvog odcetiri velika carstva, prorocanstvo predstavlja izuzetno radosnu vest.Bog ce na kraju ukinuti tiranske rezime izauvek preuzeti neposrednuvlast nad ovim svetom. To znaci da ce u buducnosti Njegov zavetninarod boraviti s Njim u vecnom miru ibezbednosti. Istorija njihovezajednice s Njim imace dobar zavrsetak: Bog cevladati mudro i dobro,a oni ce zauvek srecno ziveti .

33


16/66

J E

Sudenje vern im a ineverruma

(Danila 7)Mnogo godina posto je protumacio Navuhodonosorov san, prorok

Danilo dobio je jedan prorocki san, koji je obuhvatio istorijsko razdo-blje od njegovog vremena pa sve do kraja (Danilo 7). Ovoga puta, sim-boli uzastopnih carstava bili su pokretne zivotinje umesto nepokretnihdelova statue. To prorocanstvo, zajedno sa svojim tumacenjem, dodaloje neke bitne pojedinosti kojih nema u Navuhodonosorovom snu, ei-me doprinosi boljem razumevanju karaktera Visnjega: i nacina nakoji On vlada carstvom ljudskim.

Slicno Danilu 2. iDanilo 7. predskazuje cetiri velika cara/carstva(Danilo 7,17), koja ce biti okoncana i zamenjena Bozjim vecnirn car-stvom. U Knjizi proroka Danila u 7. poglavlju izricito je naglasena pred-nost Bozjeg naroda, koji ce primiti carstvo ovoga sveta (18. stih). Kaou Danilu 2. iDanilo 7. poglavlje slika preobrazaj cetvrtog zemaljskogcarstva, koje je inajjace. Medutim, dok je u Danil u 2. cetvrto carstvo sa-mo oslabljeno i izdeljeno (stihovi 41-43), u Danilu 7. jedna drugacijasila, prikazana rogom koji nastupa kao mali, pojavljuje se iz cetvrtogcarstva. Ta sila u vidu rnalog roga ima religiozni program: ona drsko

34

S U 8E NJE VE RN IM A I N EV ER NIM Anapada Boga govoreci protiv Njega, pokusavajuci da promeni Njegovavremena i zakon, i progoneci Njegov verni narod tokom oznacenograzdoblja, naime tri ipo vremena (stihovi 8.20.21.24.25).

Najuocljiviii novi element koji uvodi tekst izKnjige proroka Danila 7.pogIavlja jeste strasni bozanski sud koji prethodi unistenju ljudske viada-vine i prenosenju vlasti na Boga i Njegov narod (stihovi 9-14.22.26.27).U Novom zavetu vidimo da ce Gospod prilikom svog Drugog dolaskaporaziti oholu, bogohulnu silu koja se suproti Njegovom autoritetu i za-konu, a Njegovo osvajanje planete Zemlje dogada se prilikom Njegovogdrugog dolaska (2. Solunjanima 2,1-12; videti i Otkrivenje 13; 19,11-21).U tom svetlu, jasno je da Danilo 7. poglavlje prikazuje preadventni sud .

Slicno Danilu 2. i Danilo 7. poglavlje jasno tumaci taj simbol, ist icucii da on predstavlja stvarnu ljudsku istoriju, koja pocinje u vreme proro-ka Danila i usmerava se prema buducnosti : Ove cetiri vel ike zveri jesucetiri cara, koji ce nastati na zemlji. (17. stih) Buduci da je istorijskorazdoblje od Danilovog vremena pa sve do kraja neprekidno, ono morada obuhvati i nase vreme. To istoricisticko razumevanje prorocanstvaizvire iz nacina na koji bibli jski tekst prikazuje iumaci sam sebe. Ono jeu suprotnosti sa preteristickim- (koji seodnosi na proslost) i futuristic-kim (ukljucujuci i dispenzacionalisticki) pristupima koji namecu meto-doloske pretpostavke bibli jskom tekstu. Preterizam i futurizam ostavlja-ju praznine izbegavanjem primene prorocanstva na pojedine istorijskeere (posebno na srednji vek), vestacki pomerajuci ispunjenje u proslost(narocito u drugi vek pre Hrista, u vreme seleukidskog cara Antioha IVEpifana) ili u daleku buducnost (buduci antihrist, ltd).'

Odavno je priznato da su starozavetno prorostvo i teologija uglavnomukorenjeni u istoriju kao neprekinuti tok, za razliku od ciklicnog pristupastarih Egipcana inaroda iz Mesopotamije . Istoricisti , preteristi i futuristis lazu se da Knjiga proroka Danila sadrzi istoriju i eshatologiju (prorocan-stva 0poslednjem vremenu). Ostaje sarno pitanje gde seistorija zavrsava, agde pocinje ~roroeanstvo u odnosu na vreme autora proroka Danila.

Istoricisti shvataju tekst onako kako on glasi: Danilo prorice citav nizdogadaja od svog vremena u sestom veku pre Hrista do Drugog Hristo-vog dolaska. Preteristi, koji su skloni poricanju rnogucnosti bozanski napi-sanog, tacnog prorocanstva, gledaju na Danilova prorocanstva kao na

35


17/66

KO S E B O JI S UDA?kombinaciju tacnih istorijskih izvestaja iz drugog veka pre Hrista, nastalihposle opisanih dogadaj a (vrhunac bibilo progonstvo kojim je upravljao An-tioh IV Epifan), plus netacno predskazanje necega sto autor izdrugog veka(ane Danilo iz sestog veka pre Hrista koji je ziveo u doba Vavi lonskog car-stva) pretpostavlja da ce se dogoditi u buducnosti. Futurist i ostaju uz isto-riciste i/i li preteriste do izvesne tacke u toku prorecenih dogadaja, poslecega prave skok do vremena posletka. Futurist i cesto odvajaju poslednjusedmicu iz prorocanstva 0sedamdeset sedmica iz Ktljige proroka Danila9,2427. i njeno ispunjenje pomeraju unapred u neki pozniji period. '

Koliko je to vazno da li ste istoricista, preterista iii futurista? Prvo,taj izbor odreduje vase shvatanje nacina na koji se Danilova prorocan-stva ispunjavaju, a to oblikuje i vas licni odnos prema tim porukama.Ako ste preteri sta, nedostaje yam sigurnost da Upravl jac svemira mozeunapred da vidi kuda istorija ide, ali ne morate da se brinete povodomopasne sile prikazane malim rogom, niti je sudenje njemu pomenutou Danilu 7. poglavlju bitno za vas, zato sto se to ispunilo pre dvadesetdva veka u vreme Antioha IV Epifana. S druge strane, ako ste futurista,mozda cete se pitati ko ce biti buduci antihrist (ispunjenje prorocan-stva 0malom rogu), ali ga sada ne mozete stvarno prepoznati i srnatra-te da ce mu se suditi negde u buducnosti.

Nasuprot tome, ako ste istoricista, mozete ustanoviti da je prepoznatlji-va sila malog roga jos prisutna ida se Bofji preadventni sud odvija upravosada! Dakle, mozete se suociti sa izborom: za Boga ili za Njegovog neprija-telja, iaj izbor odredice vasu vecnu sudbinu, prema tome kako bude utvr-deno na sudu (uporediti : Otkrivenje 13; 14)! Ako to propustite, trazeci uproslosti ili u buducnosti ono sto je zapravo sadasnj ost , kao sto sam jednomsvuda t razio naocare koje su stajale na mom nosu, mozda cete pogresnorazumeti prirodu Bozjeg suda i karaktera, i rnozda necete biti pripremljenida se ispravno opredelite kad je On u pitanju, A rezultat ce biti da cete semozda suociti sa posledicama koje biste, najblaze receno radije izbegli.

Prepoznavanje sile predstavljene malim rogomKako prepoznajemo silu predstavljenu malim rogom? Za pocetak, tre-

ba da pratimo smenjivanje cetir i ranija carstva, koja odgovaraju carstvimaiz Knjige proroka Danila 2. glave. Prva Zivotinja u Danilu 7. jeste lay (4.

36

5U 8E NJE V ER NIM A I N EV ER NIM A

iIstih), koja odgovara zlatnoj glavi u Danilu 2. poglavl ju. Danilo je utvrdioda ta zivotinia prikazuje Navuhodonosorovo Novovavilonsko carstvo (sti-hovi 37.38). Zver broj dva u Danilu 7. poglavlju, koja odgovara srebrnimgrudirna i rukama u Danilu 2,32. je medved koji hrama (7,5), a predstavljacarstvo koje je smenilo Vavilon. U izvestajima iz Knjige proroka Danila 5.i 6. poglavl ju i u svetovnoj i storiji, bilo je to kombinovano carstvo Medo-Persija, koje je osvojilo Vavilon 539. godine pre Hrista.

Treca zivotinja je leopard Iris, u nasern prevodul (Danilo 7,6), kojaodgovara trbuhu i bedrima od bronze u Danilu 2,32. Ona mora da pred-stavlja Makedonsko-Grcko carstvo Aleksandra Velikog, koji je osvojioMedo-Persiiu pre svoje prerane smrti 323. godine pre Hrista, u svojojtrideset drugoj godini. U pri log ovakvom tumacenju govore cetir i krila iglave koje ima leopard, sto se slaze sa cinjenicom da je posle Aleksandro-ve smrti njegovo carstvo bilo podeljeno na cetiri helenisticka carstva: An-tigonidska Makedonija, Atalidski Pergam, Seleukidska Sirija i Ptoleme-jev Egipat. Dalja potvrda nalazi se u Knjizi proroka Danila 8. poglavl juu kome Grcko carstvo pod svojim prvim carem (Aleksandrorn) osvajaMedo- Persij sko carstvo. Te sile su izricito imenovane u 20. i21. stihu.

Do sada, smenjivanje carstava jasno je i provereno i kod Danila iusvetovnoj istorij i. Ostaje cetvrto carstvo, predstavljeno gvozdenim noga-rna u Danilu 2,33. imocnim, zastrasujucim cudovistem sa gvozdenim zu-bima ideset rogova u Danilu 7,7. Zapazite da gvozde kao zajednicka crtapovezuje ova dva prikaza. Znamo iz Novog zaveta iz svetovne istorijekoja je sila dosla posle cet iri grcka carstva: carski Rim, koji je bio naj jaci ,najvise je ugnjetavao i najduze trajao od sva cet iri carstva.

Ako cetiri krila iglava grckog leoparda (poglavlje 7,6) predstavljajuraspad Aleksandrovog carstva na cetiri dela, imalo bi srnisla smatrati dadeset rogova rimskog cudovista (7. stih) predstavljaju podelu tog carstvana deset delova. To je u skladu sa objasnjenjern u Knjizi proroka Dani-la 2,41. da stopala inozni prsti oznacavaju podeljeno carstvo. Svetovnaistorija opet svedoci 0 tacnosti prorostva: u petom veku n. e. Zapadnorimsko carstvo bilo je osvojeno od vise germanskih plemena.

U Knjizi proroka Danila 7,8.stoji: Gledah rogove, i gle , drugi mali rogizraste medu onima, ir i prva roga iscupase se pred njirn; igle, oci kao ocicovecije behu na tom rogu, iusta koja govorahu velike stvari . Prve reci

37


18/66

K O S E B O J I S U DA?ovog stiha, koje se odnose na Danilovo posmatranje deset rogova, podra-zumevaju da religiozno usmeren mali rog treba da se pojavi posle podelecarskog Rima. Koja se to sila, slicna ovoj, razvila iz Rima ubrzo peste seon razdelio? Postoji sarnojedan odrzivi odgovor: Rimska crkva,koja se po-javila na ustrb nekih germanskih plemenskih naroda koji su osvojili deoRimskogcarstva (videti:Danilo 7,8.20- tri roga iseupana pre pojave malogroga), ikojaje dominirala Evropom tokom srednjeg veka.'

Mali ra g protiv svetihPreadventni sud u Knjizi proroka Danila u 7.poglavlju ispunjava dye

stvari. Prvo, osuduje pobunjenicku silu mali rog (II. stih). Drugo, on deIu-je u korist Bozjih vernih sledbenika, nazvanih svecivisnjega, koji dobi-jaju carstvo ovoga sveta (22. stih) pod upravom nekoga kao sin coveciji(ilinekoga kojije kao ljudsko bice, stihovi 13.14). Dakle, slucaj na sudujeste mali rog protiv svetaca v isn iega , To su suprotstavljene strane,sto se vidi iz cinjenice da mali rog progoni svete (stihovi 21.25;uporediti:8,10.24.25). Pitanje na sudu glasi: Kome s pravom pripada v l as t nad ovimsvetom? Presuda: Ona pripada svetima. Mali rogje gubitnik.

Neki tumaci smatraju da se knjige izvestaja otvorene na sudu (Da-nilo 7,10) iskljucivo bave gresima malog roga. Prema drugima, te knji-ge Cinejedino zapisi 0 oprostenim gresima svetih. Oba gledista upolasu tacna zato sto se sudenje odnosi na obe grupe. Pokazano je da jeBog pravedan ikada opravdava one koji Ga istinski slede ikada osudu-je otpale pobunjenike. To sudenje je poput drevnog izrail jskog Danapomirenja, koji je cistio/opravdavao verne Bogu (3. Mojsijeva 16,30), aosudivao sve koji su se pokazali nevernim (23,29.30).U Knjizi proroka Danila 7,9.10. sud dolazi posle perioda prevlastimalog roga (uporediti 8. stih) i odvija se tamo gde se Starac, sto ja-sno upucuje na nebeskog Boga, nalazi, tojest na Nebu. Nema ni pome-na u tim stihovima 0Drugom Hristovom dolasku na Zemlju.

Ako se povezu tri prizora iz stihova 9-14. dobija se presuda kojaproistice iz istraznog postupka (stihovi 9. i 10), kojim sila malog roga(11. stih) biva uklonjena, a nekome koji je kao sin coveciji daje sevecno carstvo (stihovi 13.i 14).Onaj kao Sin covecijijeste nebesko bicepoput ljudskog, cije se krunisanje obavlja na Nebu. Uporedite stihove

38

SUDEN JE V ERN IMA I N E VERN IMA22.26. i 27.koji naglasavaju da se sud zavrsava unistenjem malog ragai Bozjim davanjem viasti svetima, a oni su u ovom kontekstu Ijudskabica koja su prihvatiia Bozju upravu iOnoga sto je kao sin coveciji.

Onaj kao Sin covecji mora biti Hristos, jer ima bozanske atribute ikontrolu u vecnorn carstvu prepoznatom kao Bozje u Danilu 2,44. a uzto Starac Mu daje svoju silu; dakle, On je nesto posebno u odnosu naBoga Oca. Isus je cesto sebe nazivao Sinom covecijim (Matej 8,20;9,6; 10,23. itd), cime se poistovecuje saMesijom, Onim koji se u Knjiziproroka Danila u 7. poglavlju pominje kao Sin coveciji.

Bilobicudno da obicno ljudsko bice 0sebi staino govori kao 0sinucovecijem, sto jednostavno znaci liudsko bice. Ovo je tako ocevidnoda se sarno po sebi razume. Medutim, ima smisla kada se Bog prarokuIezekilju obrati recima sin coveciji (Jezekilj 2,1.3.6.8. itd) da naglasinjegovu Ijudsku prirodu nasuprot sopstvenom bozanstvu, Kad je IsusHristos nazivao sebe Sino rn covecijim, On je naglasavao svoju Ijudskuprirodu nasuprot Gospodnjoj prirodi. To je kao da je Isus govorio da jenajneobicnija pojava u vezi sa Njim Cinjenica da se On pridruzio ljud-skom rodu, kornbinujuci ljudsku prirodu sa svojom prvobitnom i osnov-nom bozanskorn prirodom (uporediti: Mihej 5,2;[ovan 8,58).

Radi objasnjenja i poredenja izmedu istorkizma iostalih pristupa, videti, na primer.The Se ven th -Day Adven t is t B i bl e Commen ta r y, Francis D. Nichol, izd. (Hagerstown.Md.: Review and Herald, 1955).4:42; Gerhard F . Hasel, Interpretation of the Chro-nology of the Seventy Weeks , u The Se ven ty Week s,Le v i ti cu s , a n d Na tu r e o fP rophe c y,Daniel and Revelation Committee Series 3,Frank. H. Holbrook. izd. (Silver Spring.Md.: Biblical Research Institute. 1986), 13-63;William H.Shea, Daniel 7-12; Prophe-c ie s o f t h e E n d T ime . TheAbundant LifeBibleAmplifier (Nampa. Idaho: Pacific Press.(996).33-46; Jon Paulien, TheEnd ofHistoricism? Reflections on the Adventist Ap-proach toBiblicalApocalyptic - Part One, Jour na l o f t h e Adven t is t Th eo l og i ca l Soci et y14(2003): 15-43.Sto se tice futuristickogldispenzacionalist ickog pristupa ovorn odlomku, videtiBrempong Owusu -Antwi, Th e Ch ro n ol og y o f Da n ie l 9, 24-27, Adventist Theologi-cal Society Dissertation Series 2 (Berrien Springs, Mich. : Adventist TheologicalSociety, 1995).42-49-Videti: Roy Gane, A l ta r Ca ll (Berrien Springs, Mich. : Diadem. 1999),300.301.

39


19/66

L J E

OdbranaBoz]e svetln]e i u gleda

(Danilo 8)Dok Danilo 7. poglavlje prikazuje veliki preadventni sud kao re-

senje za problem malog roga, resenje dato u Knjizi proroka Danila 8.glavi drugacije je izrazeno, kao opravdanje/odbrana Bozje svet inje (14.stih), Ustanovicemo da je funkcionalna jednakost izmedu ta dva opisaistog dogadaja od sustinske vaznosti da bi bio shvacen nacin na kojiBog cuva ugled svog svetog karaktera punog ljubavi.

Tekst u Knjizi proroka Danila u osmom poglavlju slican je sa po-glavljima 2. i 7. po tome sto pokriva istorijsko razdoblje od Danilovogvremena do danas. Medutim, iako je prorok dobio viziju iz Danila 8.glave, trece godine vladavine vavilonskog cara Valtasara (koji je zajed-no vladao sa svojim ocem Nabonidom), ta vizija, kao da je slutila zlo,nije ukljucivala Vavilon Cija j e viast bila na izdisaju. Umesto toga, onapoCinje postupan pr ikaz od Medo-Persije do Makedonije/Grcke (izri-cito prepoznate u stihovima 20. i 21), sto je simbolicno predstavljenoovnom iza koga sledi jarac (st ihovi 3-8).

[arcev veliki rog (stihovi 5.8) oznacava prvog cara Grcke imperi-je (21. stih), koji je slomio moe Medo-Persijskog carstva. Uopste nije

40

OD BRANA BO Z JE S V ET IN JE I UG LEDAsporno da je to Aleksandar Veliki, cija se imperija kasnije raspala nacetir i helenisticka carstva, predstavljena sa cetiri roga prema ceti ri ve-t ra nebeska. (stihovi 8.22; videti iDanilo 7,6)

Danilo 8,9. na scenu zbivanja izvodi sledeceg igraca: }>Iiz jednoganjih izide jedan rog malen inaraste vr lo velik prema jugu i i stoku ipre-rna krasnoj zernlji. raj rog. koji je u pocetku bio malen pa je u tom smi-slu nazvan malim rogom, isti je simbol upotrebljen u Knjizi prorokaDanila u 7. glavi. Medutim, dok u Danilu 7. taj mali rog izbija iz jednecudovisne zveri, ovde u Danilu 8. glavi mali rog pojavljuje se kao je-dan od njih, sto znaci iz jednog od cetiri vetra nebeska. Cetiri vetrapredstavljaju cetiri pravca na kompasu (videti: Ieremi ja 49,36; Iezekilj37,9; Danilo 7,2; Zaharija 2,6; Matej 24,31; Otkrivenje 7,1) - sever, jug,istok i zapad - po kojima se razdelilo Aleksandrovo carstvo.

U pokusaju da Antioha IV Epifana, helenistickog i seleukidskogvladara, odrede kao mali rog, mnogi naucnici shvatili su da jedanod njih znaci da mali rog proizlazi iz jednog od helenistickih rago-va - na kraju rogovi ne dolaze iz vetrova. Rogovi ne proisticu ni izdrugih rogova, pa je to prorocanstvo simbolicno, u kome simboli nemoraju da budu u skladu sa onim sto nalazimo u stvarnom tivotu.Na primer, da li ste ikada videli leoparda Irisal sa ceti ri kri la icetiriglave (Danilo 7,6)?

Vise tacaka opravdava to sto odbacujemo tumacenje da Danilo 8,9.predskazuje uzdizanje i vladavinu Antioha:

I.Rec njih u izrazu jedan od njih na pocetku 9. stiha najpri-rodnije upucuje na najblizi pojam: na cetiri vetra nebeska pri kraju8. stiha. Dakle, mali rog nije moran uopste da se pojavi iz nekog heleni-st ickog carstva, vee jednostavno moze da nastane iz jednog od pravacaprema kojima se podelilo Aleksandrovo carstvo, Ovo je saglasno sanasim prethodnim zakljuckom da je mali rog iz Knjige proroka Danila7. poglavlja rimska sila.

2. U Danilu 8. poglavlju medo-persi jski ovan osi li (4. stih), Alek-sandrov, grcki jarac posta vrlo velik (8. stih), a mal i rog naraste vrlovelik (9, stih). Antioh nikada nije dostigao velicinu koja se moteuporedi ti sa vel icinom Aleksandra, pa cak ni Medo-Persije.

41


20/66

KO S E B O JI S UDA?3. Zemaljske sile u Danilu 8. glavi srnenjuju jedna drugu: Medo-

Persija ustupa mesto Aleksandrovom ujedinjenom Grckorn earstvukoje se, dalje, deli na cetiri grcka earstva, a ova se pokoravaju malomrogu, koji je prikazan kao odvojena imperija. Antioh nije smenio nekodrugo carstvo na ovaj nacin. Pre ce biti da je on deo jednog od cetirigrcka carstva,

Gde je carski Rim?U ovim tekstovima suocavamo se sa jednom dilemom. U Danilu

7. glavi, mali rog Rimske erkve pojavio se iz carskog rimskog cudo-vista, dok Danilo 8. neposredno polazi od cetiri helenisticka carstvaprema malom rogu. Gde je carski Rim u ovom poglavlju? Postoje dyeopcije. Mozda ova vizija jednostavno preskace earski Rim, ili malirog ukljucuje earski Rim. Ova poslednja opeija kao da deluje prihva-tljivije jer u 9. stihu stoji da se mali rog siri u tri horizontalna pravca,sto odgovara praveima pocetnog sirenja Rimske imperije. U 9. stihuistaknuto je da je mali rog u svojim osvajanjima stigao prema jugu iistoku i prema krasnoj zernlji. Ti pravci savrseno se uklapaju i slikuRima, dok osvaja glavne delove Grckog carstva - Makedoniju iPer-gam na istoku 168. i133. pre Hrista, Krasnu zernlju, Iudeju, 60. go-dine pre Hrista, i Egipat na jugu 33. pre Hrista.' Zatim, stihovi 10-12.opisuju vertikalni prodor ka Nebu iprotiv Neba, sto podrazumeva dase pretvorio u religioznu silu.'

Zasto Danilo 8.poglavlje spaja earski ipapski Rim u vidu istog sim-bola? Mozda s ciljem da naglasi da oni neposredno slede jedan za dru-gim, sto sejos vise zapaza u Danilu 7. glaviu kojoj mali rog (Rimska cr-kva), drugaciji od ranijih rogova, proizilazi iz cetvrte zveri (earski Rim)koja je drugacija od ranije pomenutih zveri (stihovi 7.23.24).3Uociteovde slicnost izmedu cetvrte zveri i malog roga: oboje su drugaciji,

Postoji jos jedna mogucnost zasto tekst u Knjizi proroka Danila8. poglavlje izbegava posebnu, trecu zivotinju za carski Rim - zelja dase vizija ogranici na dye zivotinje, na ovna i jarca, koji imaju izvesnoznacenje kao par. Za razliku od zveri mesojeda u Danilu 7. glavi ovo sudornace Zivotinje. U stvari, to su Zrtvene zivotinje.

42

rI O DB RAN A B O ZJE S VE TIN JE I U GLE DA

Da budemo odredeniji, tu kombinaciju zivotinja nalazimo jedinou kontekstu jednog drevnog izrailjskog obreda - kao dye zrtve izrail j-ske nesvestenicke zajedniee u svecanirn ceremonijama na Dan pomire-nja (3. Mojsijeva 16,5.15.24).4Redosled zivotinja u Danilu 8. poglavlju(ovan, a onda jarac) obrnut je u odnosu na onaj u 3. Mojsijevoj 16.glavi (jarac a potom ovan). Takvo preokretanje (koje se danas cesto na-ziva inverzijom) bio je uobicajeni postupak u jevrejskom jeziku radi ob-jedinjavanja neke literarne celine (na primer: 1.Mojsijeva 2,4: neba izemlje...zemlju i nebo) iii povezivanja jednog odlomka sa drugim. Topovezivanje putem obrtanja redosleda nalazimo cak i izrnedu elemena-ta koji prelaze iz Starog u Novi zavet. U 3.Mojsijevoj, u tekstu u komeje rec 0 zrtvama, Citamo 0krvi Zivotinje a zatim 0 telu, dok je na tajnojveceri Hristos ustanovio hleb ivino kao simbole najpre svog zrtvenogtela a onda i krvi (Matej 26, 26-28). Jos jedan primer u tom smislu jepojam praznik ... mladine ... subote (Kolosanima 2,16), sto je obrnutiredosled a upucuje na 4. Mojsijevu 28. i 29. poglavlje u kome redosledizgleda ovako: subota, mladine, i(godisnji) praznici.

Danilo 8. poglavlje sadrzi i druge upadljive veze sa izrailjskim ob-rednim sistemom u svetinjilhramu i Danom pomirenja:

1. U 11. stihu, mali rog ukida tamid, redovnu/neprestanu (tzv.svagdasnju), redovnu sluzbu Bogu. [evrejska rec tamid, redovnost/redovan, obelezava skup redovnih bogosluibenih aktivnosti koje suvrsene u izrailjskoj Svetinji, ukljucujuci sedmicno obnavljanje posta-vljenih hlebova (2. Mojsijeva 25,30; 3. Mojsijeva 24,8), svakodnevnoodrzavanje zizaka na svecnjaku, tako da su goreli i nocu (2. Mojsijeva27,20; 3. Mojsijeva 24,2-4), svakodnevno/stalno posredovanje prvo-svestenika, predstavljeno njegovim jedinstvenim haljinama (2. Mojsi-jeva 28,29.30.38), svakodnevna zrtva paljenica (2. Mojsijeva 29,38.42),svakodnevno paljenje tamjana (2. Mojsijeva 30,8), redovno/nepresta-no odrzavanje ognja na spoljasnjem oltaru (3. Mojsijeva 6,13), redovnaprvosvestenikova irtva u obliku zrnevlja (3. Mojsijeva 6,20) lu nasemprevodu: beloga brasna/.

2. U Knjizi proroka Danila 8,11. oboreno je mesto Bozje svetinje(videti i 13. stih).

43


21/66

K O S E B O JI S UD A?3. Tekst Danilo 8,12. upucuie na pobunu/prestup u vezi sa redov-

nom sluzborn Bogu, Rec upotrebljena ovde da oznaci pobunu je oblikod pesha, koja se pojavljuje u obrednom zakonu Petoknjizja jedino ukontekstu Dana pomirenja (3. Mojsijeva 16,16.21).

4. U Danilovoj knjizi 8,14. Bozia svetinja se obnavlja tako sto bivaopravdana/odbranjena.Postoji , dakle, progresija koja se sastoji od tri koraka: (1) redov-

ne sluzbe Bogu do (2) problema izazvanih pobunom protiv Njega,posle cega sledi (3) obnavljanje Njegove svetinje, koja predstavljaNjegov ugled i autoritet . Ova progresija odgovara progresiji verskegodine u zivotu starog Izrailja: (1) Redovne obredne sluzbe - uklju-cujuci zrtve, paljenje tamjana, i tako dalje - obavljane su tokomeele godine. (2) Oni koji su bili neverni Bogu mogii su oskvrnitiNjegovu svetinju zanernarujuci od Boga odredene mogucnosti daisprave ono sto je pogresno (4. Mojsijeva 19,13.20) ili upustajuci seu alternativne sisteme bogosluzenja suprotne Bozjern (3. Mojsijeva20,3). (3) Medutim, na kraju godine, na Dan pomirenja, Svetinja bise ocisti la, sto je znacilo da ce Bozji ugled biti opravdan/odbranjen(3. Mojsijeva 16).

Zar se Bozja svetinja opravdava na sudu?Sada stizerno do najvaznijeg pitanja koje se odnosi na tekst iz Knji-

ge proroka Danila 8. poglavlja: Kakva veza postoji izmedu mcenjalopravdanja Svetinje u ovom poglavlju i preadventnog suda u Danilu 7?Izteksta u Danilu 8,13. u pitanju na koje odgovara 14. stih, jasno je daopravdanje Svetinje resava religijske probleme, koje je izazvala sila ma-log roga, bas kao sto u 7. poglavlju sud razresava problem malog roga.Tako su, u izvesnom smislu, ta dva dogadaja - sudenje iopravdanje Sve-tinje - uistinu jedan dogadaj zato sto su funkcionalno iste vrednosti ,kao sto izrazi Christmas Noel iYuletide mogu isticati uglavnomrazlicite aspekte, ali imenuju jedan isti dogadaj,

Kako bi sudenje moglo opravdati Bozju svetinju?Bozja svetinja predstavlja Njegov ugled, karakter i autoritet. To je

sediste Njegove uprave, u kome On ima svoj presto (Jeremija 17,12).44

. 1

OD BR ANA BO Z JE S V ET IN JE 1 UG LEDAPrema tome, Svetinja je poput americke Bele kuce, koja moze upuci-vati i na predsednistvo SAD,a ne sarno na zgradu u Pensilvanijskoj ave-niji, Vasington D.C. Ideju da Bozja svetinja predstavlja Njegov ugledpotvrduje cinjenica da je Njegovo ime prisutno u Svetinji (5. Moj-sijeva 12,5.11), a Njegovo ime ima cvrste veze sa Njegovim ugledom(Iezekilj 20,9), bas kao sto se dobro iii lose ime u poslovnom svetu ilipolitiei odnosi na dobar ili los ugled.

Zajednicki imenilac sudenja i opravdanja Svetinje jeste Bozji ugled .Kao sto smo vee ustanovili , sudenje opravdava/brani Bozji ugled kojije prikazan Njegovom svetinjoml S obzirom na ideju 0 odbrani u 8,14.i cinjenici da Sin coveciji u prethodnom poglavlju, takode, predsta-vlja odbranu - obecanja 0 earstvu Bozjern izrazena u slikama novog(ociscenog, obnovljenog, opravdanog) Hrama - nije cudno sto su nekinaucnici shvatili da tekst u 8,14. simbolicno predstavlja onaj isti sudopisan u 7,9-13.5Veza sa Danom pornirenja potvrduje vezu izmeduSvetinje i suda: taj dan Ciscenja Svetinje bio je izrailjski dan suda,kada su verni bili prihvatani (3. Mojsijeva 16,30), a neverni osudiva-ni (3. Mojsijeva 23,29.30).6 Stoga se, u Danilu 7.i8. poglavlju nalaziresenje za problem malog raga, ukljucujuci njegovo delovanje u od-nosu na Boga i Njegov narod, dogadaj koji uliva strahopostovanjei deluje kao veliki Dan pomirenja na kraju vremena, pre nego stoIsus ponovo dode na Zemlju.

Neki imaju prigovor na ideju 0preadventnom istraznom sudu te-meljeci se na pretpostavki da bi takav dogadaj negirao oprostenje kojesmo vee primili u Hris tu. Ali, izrailjski Dan pomirenja nije se uvekiznova bavio oprostenjern, kao da je oprostenje dobijano preko rtavatokom godine odjednom postajalo nistavno. U stvari , nasuprot goto-vo opstern pogresnom shvatanju naucnika tokom dye hiljade godina,biblijski odlomei 0Danu pornirenja (3. Mojsijeva 16;23,26-32; 4.Moj-sijeva 29,7-11) uopste ne govore o oprostenju. 0pomirenju, da, ali nei0oprostenju.

Pornirenje na Dan pomirenja predstavlja moralno Ciscenje stoje faza koja sledi iza oprostenja (3. Mojsijeva 16,30). Ona se zasniva navee ostvarenom izmirenju sa Bogom, pa ide cak i dalje, bas kao sto se

45


22/66

K O S E B O JI S UD A?magistarska diploma ternelji na diplorni 0 zavrsenirn studijama, a toniposto ne znaci da se sve pokrece ispocetka.

Umesto da ponisti njihovu sigurnost, sud je ponovo utvrduje.U drevnoj Svetinji, kada biprvosvestenik oznacio pocetak Dana po-

mirenja, on nije cistio Svetinju uklanjajuci mrlje od krvi nanete zboggreha tokom cele godine. Ne, on je dodavao jos krvi na vise istih mesta(3. Mojsijeva 16,14-19; uporediti: 4,6.7.17.18.25.30.34), ponovo potvr-dujuci oprostenje koji je vee bilo dato.

Ciju je krv predstavljao ovaj akt? Hristovu krv! Hristova zrtva je ta-ko velika da obezbeduje ne sarno oprostenje nego placa i cenu milostiposle oprostenja, cime se potvrduje nase pomirenje, nase izmirenje saBogom. Cujmo ponovo sta je receno 0Hristovoj krvil

Hristova krv, primenjena na vas na sudu, govori: Varna je stvarnooprosteno ikonacno ste ocisceni od svakog poremecaja u svom zavet-nom odnosu sa Bogom. Vipripadate Bogu, a ne sotoni.'

Neki iskreni, predani i dobronamerni adventisticki hriscani uce daBozji sveti narod opravdava Boga na sudu ziveCiu poslusnosti Njego-vim zapovestima, tako da se sotonine optuzbe da se Bozji zakon nemoze odrzati pokazuju kao lazne, Ima tu nesto istine, ali je naglasakpomeren na ono sto Ijudska bica Cineza Boga. Biblijski je tacnije recida Bog sam sebe brani onim sto cini zaljude, u ljudima i preko ljudi ko-ji prihvataju darove kojima nas obasipa kroz Hrista. Svako pokajanje,oprostenje i sila za zivljenje svetim zivotom poticu od Njega, taka daNjemu pripadaju sva hvala islava!

Bas kao sto Danilo 7. poglavlje postavlja vremensko ogranicenjeproganjanju od strane malog roga (25. stih, vrerne, vremena i po vre-mena), Danilo 8. glava ogranicava vreme skrnavljenja Bozje svetinje.Posle 2.300 dana i noci svetinja ce biti opravdana lautorov prevod/.U jednom kasnijem pogJavlju ove knjige praticemo pojedinosti iz tihperioda, ali zasada bice dovoljno da razmotrimo sta oni podrazumeva-ju u opstim crtama: zlo koje se suproti Bogu i dati Njegov narod necevecito trajati, Bog vlada prilikama medu Ijudima, sve zna unapred iokvirno postavlja rokove. Njegovo spasenje nije sarno neka maglovita,duhovna apstrakcija, jer zadire u nasu istoriju, koja se meri istorijskimvremenom. On je Bog i vremena i vecnosti.

46

l1

OD BR ANA BO Z JE S V ET IN JE 1 UG LEDAParalelnl istorijski preglediDo sada smo proucili tekstove iz Knjige proroka Danila iz 2. 7. i

8. poglavlja i pronasli jasne paralele izrnedu istorijskih obrisa tih pro-rocanstava, koja se protezu ad Danilovog vremena do kraja sadasnjeere. Postoje, takode, paralele u vavilonskorn Dinastickom prorocan-stvu, koje pocinje od Asirije a ide preko Vavilona, zatim Persije (jed-no carstvo, a ne Midani i Persijanci) do Makedonaca/Grka." Stavise,novozavetni opisi 0 dolasku coveka bezakonja i 2. Solunjanima 2.glavi i zveri u knjizi Otkrivenja (posebno poglavlja 13. 19) ocigled-no odgovaraju opisima sile malog raga istaknutog u Knjizi prorokaDanila. Oba ova odlomka beleze suprotstavljanje tog entiteta Bogu iBozjem zakonu, ali i njegovo konacno unistenje prilikom Hristovogdrugog dolaska.

Otkrivenje u 11. poglavlju pominje sud/opravdanje Svetinje, ci-me objedinjuje dogadaje iz Danila 7 i 8: 1 sedmi andeo zatrubi ipostase veliki glasovi na nebesima govoreci: posta carstvo sveta Go-spoda nasega i Hrista njegova, i carovase vavek veka ... I neznaboscise prognjevise, idode gnev tvoj ivreme mrtvima da se sudi, i da se daplata s lugama tvojima, prorocima i svetima i onima koji se boje ime-na tvojega, malima i velikima, ida se pogube oni koji zemlju pogubi-se... I otvori se crkva Bozja na nebu, ipokaza se civet zaveta njegova ucrkvi njegovoj. (stihovi 15.18.19) Cinjenica da se pojavljuje Kovcegzaveta podrazumeva snaznu povezanost sa Danom pomirenja, sto jejedino vreme kada je nekome (tj. prvosvesteniku) bilo dopusteno daotvori Svetinju nad svetinjama u kojoj se nalazio Kovceg zaveta (3.Mojsijeva 16), i da u nju ude.

Mogli bismo ukratko dati paralelne prikaze redosleda dogadanjaod starozavetnih vremena do kraia ljudske vladavine na planeti Zemlji,kakve nalazimo u Knjizi proroka Danila, Dinastickom prorocanstvu,kao i u Novom zavetu u obliku sledece tabele (izricita prepoznavanjaovozemaljskih sila u raznim tekstovima prikazana su kosim slovima).

47


23/66

K O S E B O JI S U DA ?

Danilo 2 Danilo7 Danilo8 Dinasticko NovizavetprorocanstvoAsirija

Zlato Lav VavilonVavilonSrebro Medved Ovan PersijaMedo-PersijaBronza Leopard [arac Makedonija/ris/ Gtika (Grika)Gvozde Zver koje se Rog Car sk i R imtreba bojati (horizontalno)

Rog covekRog bezakonja(vertikalno) ili zverSud OpravdanjeSvetinje

Unistenje Unistenje Unistenje Unistenjezemalj- zemaljskih zemaljskih zemaljskihskih sila sila sila sila

Ove paralele ostavljaju snazan utisak da je istorijska progresija odVavilona do unistenia ovozemaljskih sila sigurna i znacajna, One, ta-kode, pokazuju da se sudenje i opravdanje Svetinje desavaju u istomvremenskom periodu, sto potvrduje da je to zacelo isti dogadaj.

Vreme zbivanja tog dogadaja pripada poznijoj l judskoj istorij i, postonajpre mali rog/Rimska crkva bude izvesno vreme radila svoje de l o , Sobzirom da Rimska crkva nije ni u kom slucaju uspostavljena pre negosto je Drugi (Irodov) hram bio unisten u Jerusalimu 70. godine n.e. Sve-t inja koja se opravdava iz Danila 8,14. ne rnoze bi ti ovozemal jski hram,jer on vise ni je postojao. To mora da bude nebeski Hram, koj i se pominjena raznim mestima u Bibliji (na primer: Psalam 11,4) i cija je funkcija

48

O D B RA NA B O IJE S VE TIN JE I U GL ED Aopisana u Poslanici [evrejima (posebno u poglavljima od 7-10). U vremeposletka, sveopsti sud tokom Dana pomirenja ne saziva se u nekom ze-maljskom hramu lokalnog znacaja . Naprotiv, sudenje se odvija u Boijemnebeskom hramu, kontrolnom centru celog svemira, u kome nikakveljudske sile ii i uticaji ne mogu ometati sudski postupak. To je radosnavest za Bozji narod, koji ce imati koristi od sudenja koje je potpuno pos-teno, jer ga vodi sam Bog (videt i: Psalam 96).

6

Willian H. Shea, Danilo 7-12: Pr oph ec ie s o f t h e E n d T im e , The Abundant Life BibleAmplifier (Nampa, Idaho: Pacific Press, 1996), 39.William H. Shea, "Spatial Dimensions in the Vision of Daniel 8, Symposiumo n D a ni el , Daniel and Revelation Committee Series 2 , Frank, H. Holbrook, izd ,(Silver Spring, Md.: Biblical Research Insti tute, 1986),507-526. Alberto Treiyerzakljucuje da je samo geografske mape tog roga, i li sile, trebalo jasnije odredltikod neznabockog Rimskog carstva (9. stih), da bismo lakse mogli utvrdit i presto ipolozaj hriscanske imperije koja ce zameniti bivse carstvo u istorngradu ina istojteritoriji (uporediti: Otkrivenje 13,2.3). T he D ay o f A to ne me nt a nd th e H ea ve nl yJ ud gme n t F r om t he P en ta te uc h t o R ev el at io n (Siloam Springs, Ark.: Creation En-terprises International, 1992),338.339.John T.Anderson, I n ve st iga t ing t he Judgmen t (Hagerstown, Md.: Review and Her-ald, 2003),37-39.Jacques Doukhan, Daniel: Th e Vision of th e E nd, izmenjeno izdanje

ko se boji nebeskog suda

Documents