Kognitivno razvojne teorije Uvod u razvojnu psihologiju 2008/2009. godine Koreni kognitivno razvojnih teorija su u nativizmu an ak Rusoa - ljudski razvoj se odvija na predvidljiv nain bez znaajnog uticaja sredine Savremene kognitivno-razvojne teorije zauzimaju interakcionistiko stanovite u pogledu uticaja faktora na razvoj. Razumevanje naina na koji deca razmiljaju krucijalno za razumevanje razvoja, jer deija percepcija ivotnih dogaaja odreuje kakav de uticaj ti dogaaji imati na dete. Ove teorije su usmerene na istraivanje onoga ta deca znaju, kako je to znanje organizovano i kako se razvija i menja . TEORIJA KOGNITIVNOG RAZVOJA ANA PIJAEA (genetiki epistemolog) Dete se definie kao aktivni uenik to znai da je u stalnoj interakciji sa okolinom te se i razvoj definie kao proces adaptacije na tu okolinu. Detetov razvoj i adaptacija na okolinu se odvija kroz dva procesa Asimilacija prilagoavanje novih informacija svojim, ved postojedim kognitivnim strukturama Akomodacija prilagoavanje svojih kognitivnih struktura okolini u cilju razumevanja novih informacija

ovek uvek nastoji da odri ravnoteu - ekvilibraciju - izmeu asimilacije i akomodacije Ekvilibracija najvii stepen adaptacije i inteligencije i osnovni proces u kognitivnom razvoju Deekvilibracija kognitivni konflikt, kognitivni rast Za opisivanje kognitivnih struktura Pijae koristi termine shema i operacija. Shema je svaki organizovani obrazac ponaanja i razliite sheme postoje tokom itavog ivota (sheme sisanja, sheme sluanja, sheme itanja,...), a odigravaju se javno u fizikom svetu Operacije su internalizovane sheme Osnovni stadijumi kognitivnog razvoja

1. Senzomotorni stadijum (od roenja do 2. godine) 2. Preoperacioni stadijum

(od 2. do 6. godine) 3. Konkretno-operacioni stadijum (od 6. do 11. godine) 4. Formalno-operacioni stadijum (od 11. godine) Senzomotorni stadijum Dete upoznaje okolinu kroz vlastitu aktivnost - senzomotorne sheme 1. Uvebavanje refleksa - 1. mesec 2. Refleksi se pretvaraju u sheme -1.-4. meseca 3. Otkrivanje postupaka kojima moe ponavljati odreene dogaaje - 4.-8. meseca 4. Namerno ponaanje kojim dete moe da se usmeri ka odreenom cilju 8.-12. meseca 5. Nova sredstva i istraivanje za reavanje problema postupcima pokuaja i greaka 12.18. meseca 6. Mentalne predstave miljenja i delovanja 18.-24. meseca Osnovna obeleja senzomotorne inteligencije su: 1. Postojani objekat 2. Dete u periodu od 3-4 meseca ne razume da objekat postoji i kada je van domaaja njegovog delovanja moe da prati predmet pogledom ili da neko vreme posmatra mesto gde je objekat poslednji put bio, ali ga nede traiti 3. Izmeu 4 i 8 meseca dete de poeti da trai predmet uz izvesna ogranienja ako je predmet delimino sakriven, ako je manji deo predmeta sakriven ili ako je detetova aktivnost dovela do sakrivanja predmeta 4. U periodu 8-12 meseci dete poinje organizovano i inteligentno traganje za predmetom. 5. Mentalne predstave 6. od 18-24 meseca, dete postaje sposobno da predstavi neto 7. do tada prilagoavanje spoljanjem svetu se odvija iskljuivo kroz njegovu spoljanju aktivnost

8. Reenje za svaki problem se nalazi u razliitim ponaanjima, koja se menjaju dok se problem ne rei 9. Kada dete postaje sposobno da misli i planira aktivnost iznutra, a ne kroz spoljanje aktivnosti, znai da poinje da koristi SIMBOLE, te Pijae ovaj momenat oznaava kao kraj senzomotornog stadijuma i prelazak na preoperacioni stadijum. 10. Preoperacioni stadijum Sposobnost predstavljanja stvarnosti, odnosno simbolika funkcija je jedno od osnovnih obeleja ovog stadijuma Koreni imitacije - imitiranje modela koji nije prisutan, unutranja imitacija zvuka ili slike Govor kao simbolika funkcija omogudava saznajnim strukturama da se razvijaju ka nivou verbalnog reprezentovanja, zamenjivanja dogaaja i predmeta oznakama Pomodu rei dete uspeva da rekonstruie prolost i opisuje radnje koje jo nisu izvrene, pa se moe redi da pojava govora oznaava i poetak miljenja Razvoj deije igre:

1. Senzomotorna igra - najraniji oblik igre koja ukljuuje samo pokrete i opaaje, a javlja se pre govora. 2. Simbolika igra - osnovna orua su simboli kao individualni znakovi koji se odnose na intimna sedanja i doivljaje; simbolika igra se javlja u isto vreme kad i govor, ali nezavisno od njega. 3. Na drugom kraju razvoja, u periodu kolektivnog ivota (od 7. godine), deca obrazuju (KOLEKTIVNE) igre sa odreenim pravilima kojima se podreuju. Osnovne karakteristike preoperacione misli su:

1. Egocentrizam u miljenju i govoru - iskljuuje svaku objektivnost i posledica je nedovoljne socijalizacije malog deteta, a ispoljava se u simbolikoj igri; egocentrino miljenje se ostvaruje asimilacijom stvarnosti, odnosno menjanjem stvarnosti tako da se uklopi u ved postojede detetove sheme. 2. Centracija u miljenju usmeravanje miljenja na jedan aspekt problema intuitivno miljenje kao logika ranog detinjstva koju odlikuje ireverzibilnost; konzervacija saznanje o tome da se kvantitativna svojstva predmeta ne menjaju ako mu se promeni spoljanji izgled 3. Verbalno miljenje izmeu egocentrinog i intuitivnog miljenja - dete nema potrebu za dokazima i objanjenjima zasnovanim na injenicama i zato koristi prelogika objanjenja koja su posledica asimilacije stvarnosti u sopstvenu aktivnost i nerazlikovanja psihikog i fizikog :

Animizam sklonost da se neivim predmetima daju osobine ivih bida; ivi su svi predmeti koji vre neku aktivnost korisnu za oveka. Artificijelizam verovanje deteta da je sve to postoji (planine, jezera,...) stvorio ovek ili Bog. Finalizam odnosi se na znaenje detetovog pitanja Zato? - dete oekuje istovremeno odgovore o znaenju cilja ili znaenju uzroka, jer veruje da je svaka aktivnost nuno usmerena ka cilju, te da je svako ponaanje namerno i upravljano kao to je i njegovo Socijalizacijom, u odnosu sa drugim ljudima, prinueni smo da traimo dokaze.

Konkretno-operacioni stadijum Miljenje postaje racionalno i reverzibilno Javlja se decentracija misli to predstavlja sposobnost preuzimanja tuih uloga kao i gledanje na stvari sa stanovita drugog, te objektivno shvatanje stvarnosti. Deca su sposobna da shvate konzervaciju koliine i broja Deca su sposobna da formiraju koncepte vremena i prostora i da klasifikuju ili grupiu objekte koji su pred njim. Da bi se pojam operacije shvatio moraju se razumeti tri stvari : Operacije su akcije koje se odvijaju na mentalnom planu. Radnje kojima nastaju operacije su opte radnje kombinovanja, reanja, odvajanja i ponovnog spajanja stvari. Operacija ne moe postojati sama za sebe, nego unutar organizovanog sistema operacija koja uvek ima oblik grupe ili grupisanja. Ni operacije ni sheme, ne postoje izolovano nego su organizovane u vie sisteme meusobno povezanih kognitivnih struktura. Osnovna razlika izmeu senzo-motorne sheme i operacije lei u nainu izvoenja aktivnosti senzomotorne sheme su uvek vidljivi postupci, a operacije su unutranje, mentalne radnje. Operacije koje se javljaju u ovom periodu oznaene su kao konkretne u smislu u kome se one odnose na objekat za koji je nuno da je stvaran, opipljiv, konkretan i da je u tom momentu ispred deteta. Najbolji pokazatelj pojave operacija na stadijumu konkretnih operacija jeste obrazovanje pojmova konzervacije.

Razvija se osnovni sistem logikih operacija koji omogudava stvaranje optih pojmova ili klasa koji oznaava klasifikaciju. Mlae dete kao kriterijum klasifikacije prvo koristi oblik, potom boju, a na kraju kriterijum po kojem dobija figuru. Operaciona klasifikacija se javlja oko 8 godine kada dete poinje da shvata da ne moe biti vie zeeva nego ivotinja, odnosno da je logiki nemogude da podcelina bude veda od celine ili klase. Serijacija podrazumeva sreivanje elemenata po rastudim i opadajudim vrednostima to postaje mogude kada se razvije reverzibilno miljenje i deduktivno zakljuivanje. Sistematska metoda je operaciona metoda - operaciona serijacija, koja podrazumeva reverzibilnost misli "vedi od prethodnih i manji od slededih, a stie se oko 7 godine. Formalno-operacioni stadijum Miljenje je fleksibilno, reverzibilno, apstraktno i usmereno na hipotetiko-deduktivno zakljuivanje. Razlike izmeu konkretnih i formalnih operacija se mogu svesti na prelazak od stvarnosti ka mogudnosti. Taka od koje polazi dete na stadijumu konkretnih operacija jeste neposredna stvarnost odakle moe da uini samo ogranien korak ka hipotetikom. Dete na stadijumu formalnih operacija polazi od mogudnosti ta je to to bi bilo istinito pri emu uzima sve mogude kombinacije faktora i odnosa izmeu faktora koji mogu da utiu na reenje problema u obzir i svaku proverava dok ne doe do krajnjeg reenja. Dete na konkretno-operacionom stadijumu procenjuje pojedinane faktore u cilju reavanja problema, a dete na formalno-operacionalnom stadijumu de razmotriti sve mogudnosti. Implikacija teorije u nastavi Nije toliko vano dete nauiti specifinim znanjima, ved razviti sposobnost da misli, rasuuje, generalie. Ako se ispune ovi zahtevi, dete de biti spremno da prihvata nova znanja i nastavi da ui u koli i kasnije u ivotu. Ako se ne podri deija radoznalost, uenje u koli se moe shvatiti kao nametnuto i mukotrpno i iskljuivo u spoljanjim podsticajima nagrada, pohvala, ocena. Tako se priroda deteta otuuje i ono to bi trebalo da mu priinjava najvede zadovoljstvo postaje mu potpuno strano.

Teorija obrade informacija Zasnivaju se na slinostima izmeu ljudskog uma i kompjutera u pogledu brzine obrade informacija. Kognitivni rast se ogleda u postepenom usvajanju strategija za organizaciju informacija, reavanje problema, skladitenje (pamdenje) i ponovljeno koridenje znanja i vrednovanje reenja. Ljudsko znanje je sistem koji se sastoji od tri dela:

1. Informacija koja sistemu daje ulaz 2. Modani procesi menjaju informaciju na razliite naine kodiraju je u simbolike oblike, uporeuju je sa ranije primljenim informacijama, skladite je u pamdenje, kasnija ponovna upotreba iste informacije. 3. Izlaz nae ponaanje u socijalnim interakcijama, govor, pisanje, i sl. Mnogi razvojni psiholozi veruju da na socijalni razvoj utie priroda i stepen detetovih kognitivnih sposobnosti - socijalna kognicija. Osnovni problem istraivanja ove oblasti su razlike izmeu razumevanja socijalnog sveta i razumevanja fizikog sveta. Istraivanja deijeg razumevanja socijalnih pojava je vano za detetovu sliku o sebi, za detetovo zakljuvanje o moralnim pitanjima, i naina na koji razumeju pojam prijateljstva.. Kritika kognitivno razvojnih teorija Kognitivni teoretiari pruaju uvid u nain na koji deiji mentalni procesi prate razliite aspekte razvoja. Kritike se svode na Pijaeovo podcenjivanje kognitivnih sposobnosti male dece. Teoretiari obrade informacija su kritikovani zbog prikazivanja dece kao malih kompjutera umesto invetivnih i kreativnih mislilaca.