KOLEKTIVNI UGOVOR �DDOR NOVI SAD� a.d.o. NOVI SAD

Novi Sad, jul 2005. godine

1

Na osnovu člana 1, 240. i 248. Zakona o radu (�Sl.glasnik RS� br. 24/05) poslodavac �DDOR Novi Sad� a.d.o. Novi Sad putem generalnog direktora Kuzmanović dr Bogdana ( u daljem tekstu: Poslodavac ), i Konferencije sindikalnih organizacija �DDOR Novi Sad� a.d.o. Novi Sad, kao reprezentativni sindikat kod poslodavca ( u daljem tekstu: Sindikat ) dana 05.07.2005. godine u Novom Sadu zaključuju

KOLEKTIVNI UGOVOR �DDOR NOVI SAD� a.d.o. NOVI SAD

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1. Ovim Kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) uređuje se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa odnosno po osnovu rada, međusobni odnosi Poslodavca i Sindikata, postupak zaključivanja, izmena i dopuna kolektivnog ugovora "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad i druga pitanja od značaja za zaposlenog i Poslodavca.

Član 2.

Odredbe ovog Ugovora primenjuju se na sve zaposlene u "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad.

Član 3.

Ovim Ugovorom uređuje se: - zasnivanje radnog odnosa, - radno vreme, - odmori i odsustva, - za�tita zaposlenih, - zarade, naknade i druga primanja, - zabrana konkurencije, - naknada �tete, - prestanak radnog odnosa, - ostvarivanje i za�tita prava zaposlenih, - posebne odredbe, - organizacije zaposlenih, - zaključivanje Kolektivnog ugovora i njegovih izmena i dopuna, - va�enje i otkaz Kolektivnog ugovora, - druga pitanja od značaja za zaposlene i Poslodavca, - prelazne i zavr�ne odredbe.

Član 4.

2

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim Ugovorom primenjuju se neposredno odredbe Zakona o radu i drugih propisa, koji reguli�u ovu materiju.

II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 5. Radni odnos sa Poslodavcem mo�e da zasnuje lice koje ispunjava zakonom propisane op�te uslove i posebne uslove utvrđene zakonom i Pravilnikom o unutra�njoj organizaciji i sistematizaciji poslova. Aktom iz stava 1. ovog člana utvrđuje se vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina �ivota mo�e da se zasnuje samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugro�ava njegovo zdravlje, moral, obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom. Lice mlađe od 18 godina �ivota mo�e da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadle�nog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu �tetni za njegovo zdravlje. Invalidna lica, strani dr�avljani ili lice bez dr�avljanstva zasnivaju radni odnos sa Poslodavcem pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o radu (u daljem tekstu: Zakon) ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.

Član 6. Kandidat je du�an da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, Poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih Pravilnikom o sistematizaciji poslova. Poslodavac ne mo�e od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos, niti mo�e uslovljavati zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje �ene i deteta utvrđen od strane nadle�nog zdravstvenog organa. Poslodavac ne mo�e da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata. U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, Poslodavac mo�e otkazati zaposlenom ugovor o radu.

3

Član 7. Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa i broju lica sa kojima će se zasnovati radni odnos donosi generalni direktor, odnosno lice koje on ovlasti. Poslodavac je du�an da slobodno radno mesto prijavi organizaciji nadle�noj za poslove zapo�ljavanja, a nema obavezu javnog ogla�avanja. Poslodavac je du�an da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i o obavezama zaposlenog po zaključenju ugovora o radu.

Član 8. O prijemu u radni odnos određenog lica odluku donosi generalni direktor.

2. Ugovor o radu

Član 9. Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koju u pismenom obliku i u skladu sa odredbama zakona zaključuju zaspoleni i Poslodavac i to pre stupanja na rad zaposlenog. Poslodavac je du�an da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom i dostavi fotokopiju izvr�ene prijave na obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad. Ugovor o radu mo�e da se zaključi na određeno ili neodređeno vreme. Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koji se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Član 10. Ugovor o radu sadr�i: 1. naziv i sedi�te Poslodavca; 2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivali�ta, odnosno boravi�te zaposlenog; 3. vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog 4. vrstu i opis poslova koji zaposleni treba da obavlja; 5. mesto rada; 6. način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme) 7. vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme; 8. dan početka rada; 9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno) 10. novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane

zarade i druga primanja zaposlenog; 11. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koje zaposlenih ima pravo; 12. vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena; 13. druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu, primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona, ovog Ugovora, op�tih i drugih akata Poslodavca.

4

3. Stupanje na rad

Član 11.

Zaposleni stupa na rad danom koji je utvrđen ugovorom o radu kao početak rada. Zaposleni ostvaruju prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

4. Probni rad

Član 12. Ugovorom o radu mo�e da se ugovori probni rad i du�ina trajanja probnog rada. Aktom iz člana 5. ovog Ugovora utvrđuju se ona radna mesta za koje je kao poseban uslov za rad predviđeno da zaposleni određeno vreme provede na probnom radu, ali ne du�e od �est meseci. Za vreme probnog rada Poslodavac i zaposleni mogu da otka�u ugovor o radu sa otkaznim rokom koji iznosi najmanje 5 radnih dana. Probni rad u smislu stava 1. ovog člana ne mo�e se utvrditi za pripravnika.

Član 13.

Obavljanje poslova na probnom radu prati neposredni rukovodilac i on daje mi�ljenje o rezultatima probnog rada. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos istekom roka određenog ugovorom o radu.

5. Prethodna provera radne sposobnosti

Član 14. Aktom iz člana 5. ovog Ugovora utvrđuju se poslovi za koje je kao poseban uslov za rad predviđena prethodna provera radnih sposobnosti kandidata.

Član 15. Prethodnu proveru radne sposobnosti kandidata vr�i rukovodilac organizacionog dela Poslodavca u smislu člana 7. Statuta Poslodavca (u daljem tekstu: organizacioni deo) koji vr�i prijem kandidata. Mi�ljenje o radnim sposobnostima kandidata rukovodilac iz stava 1. ovog člana dostavlja generalnom direktoru.

5

6. Radni odnos na određeno vreme

Član 16. Radni odnos na određeno vreme, Poslodavac mo�e da zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najdu�e dvanaest (12) meseci. Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana. Radni odnos na određeno vreme zasniva se pod uslovima i na način predviđen za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.

Član 17. Radni odnos na određeno vreme mo�e da se zasnuje: - za obavljanje poslova čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na

određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba;

- za poslove čije obavljanje zahteva da zaposleni radi neprekidno du�i vremenski period; - radi zamene zaposlenog koji je privremeno odsutan; - u svojstvu pripravnika radi osposobljavanja za samostalni rad. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos danom izvr�enja posla, istekom određenog roka ili danom povratka odsutnog zaposlenog. Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 (pet) radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

7. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Član 18. Radni odnos mo�e da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom na određeno ili neodređeno vreme. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom, ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije Zakonom, op�tim aktom ili ovim Ugovorom drugačije određeno. Zaposleni iz stava 2. ovog člana mo�e za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

6

8. Pripravnici

Član 19. Poslodavac mo�e da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno aktom iz člana 5. ovog Ugovora. Aktom iz člana 5. ovog Ugovora utvrđuju se poslovi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom.

Član 20. Radni odnos sa pripravnikom zasniva se zaključenjem ugovora o radu na neodređeno ili određeno vreme. Ugovorom o radu iz prethodnog stava utvrđuje se naročito: du�ina trajanja pripravničkog sta�a, mogućnost produ�avanja pripravničkog sta�a, obaveza polaganja stručnog ispita i druga pitanja u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 21. Pripravniku koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos nakon isteka roka određenog za pripravničku obuku. Pripravnik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme mo�e polagati pripravnički ispit mesec dana pre isteka roka određenog za pripravničku obuku.

Član 22. Poslodavac mo�e odlučiti da pripravnik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, po isteku pripravničkog sta�a ostane u radnom odnosu na neodređeno vreme.

Član 23. Pripravnik koji je zasnovao radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, ima sva prava i obaveze koje mu pripadaju po zakonu i po kolektivnim ugovorima, kao i drugi zaposleni kod Poslodavca. Pored obaveza utvrđenih Zakonom i Kolektivnim ugovorom, pripravnik je du�an da za vreme obuke vodi dnevnik rada.

Član 24. Pripravnički sta� traje 12 meseci za pripravnike sa visokom stručnom spremom, devet meseci za pripravnike sa vi�om stručnom spremom i �est meseci za pripravnike sa srednjom stručnom spremom. Pripravnički sta� se produ�ava za vreme za koje je pripravnik u skladu sa zakonom bio odsutan sa rada ako je to odsustvo trajalo du�e od 30 dana. U vreme odsustvovanja sa rada iz stava 2. ovog člana ne uračunava se vreme provedeno na godi�njem odmoru.

7

Član 25.

Stručna obuka pripravnika se organizuje i obavlja putem: - upoznavanja pripravnika sa poslovima koje obavlja Poslodavac kao i sa unutra�njom organizacijom

Poslodavca; - osposobljavanjem pripravnika za obavljanje poslova na kojima će raditi nakon pripravničkog sta�a i

polo�enog stručnog ispita; - upotpunjavanja znanja iz oblasti radnih odnosa i zakonskih propisa iz ove oblasti, kao i zakonskih

propisa o osiguranju i poslovima osiguranja u �DDOR Novi Sad� a.d.o.

Član 26. Pripravnik pola�e stručni ispit pred komisijom koju obrazuje generalni direktor. Članovi komisije moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao i pripravnik koji pola�e stručni ispit. Najmanje mesec dana pre isteka pripravničkog sta�a pripravnik je du�an da podnese prijavu za polaganje stručnog ispita. Prijava za polaganje stručnog ispita podnosi se komisiji koja utvrđuje datum polaganja stručnog ispita

Član 27.

Posebnim aktom o načinu organizovanja stručne obuke pripravnika i polaganja stručnog ispita, bli�e će se urediti uslovi za uspe�no osposobljavanje za samostalan rad pripravnika, obaveze stručnih slu�bi i odgovornih radnika, način polaganja stručnih ispita pripravnika, kao i druga pitanja od značaja za uspe�no okončanje pripravničke obuke.

9. Stručno usavr�avanje

Član 28. Poslodavac je du�an u skladu sa Planom i Pravilnikom o stručnom usavr�avanju i osposobljavanju zaposlenima oomogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavr�avanje kada to zahteva poteba procesa rada i uvođenja novog načina i organizacije rada. Svaki zaposleni ima pravo i obavezu da se uz rad i sam stručno usavr�ava.

8

III RADNO VREME

Član 29. Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Generalni direktor posebnom odlukom mo�e utvrditi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno ali ne kraće od 36 časova nedeljno, a u cilju smanjenja tro�kova poslovanja i bolje organizacije i kori�ćenja sredstava rada. Puno radno vreme za zaposlenog mlađeg od 18 godina ne mo�e da se utvrdi u trajanju du�em od 35 časova nedeljno, niti du�e od 8 časova dnevno.

Član 30. Radna nedelja traje pet radnih dana. Izuzetno u odnosu na stav 1. ovog člana, u organizacionim delovima Poslodavca u kojim to proces rada zahteva, radno vreme se raspoređuje u �estodnevnoj radnoj nedelji, saglasno odluci o rasporedu radnog vremena. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje generalni direktor. Radni dan po pravilu traje osam časova.

Član 31.

Radno vreme između 22,00 i 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava zaposlenih. Izuzetno od člana 30. ovog Ugovora ukoliko se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva, radna nedelja mo�e da se organizuje i na drugi način. Poslodavac je du�an da najmanje sedam dana ranije obavesti zasposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena.

Član 32.

Na zahtev Poslodavca, zaposleni je obavezan da radi du�e od punog radnog vremena u slučaju vi�e sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku zavr�i posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne mo�e da traje du�e od 8 časova nedeljno, niti du�e od 4 časa dnevno po zaposlenom.

Član 33. Raspored radnog vremena u okviru ukupnog godi�njeg radnog vremena utvrđuje svojom odlukom generalni direktor ili lice koje on ovlasti. Odluku o rasporedu i načinu kori�ćenja odmora u toku dnevnog rada donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.

9

Odluku o preraspodeli radnog vremena mo�e doneti generalni direktor u skladu sa Zakonom , kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje kori�ćenje sredstava rada i sl.

IV ODMOR I ODSUSTVA

1. Godi�nji odmori i drugi odmori

Član 34. Za svaku kalendarsku godinu Zaposleni ima pravo na godi�nji odmor u trajanju od 20 radnih dana. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa du�i od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godi�nji odmor posle �est meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Godi�nji odmor mo�e da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godi�nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje 15 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni se ne mo�e odreći prava na kori�ćenje godi�njeg odmora niti mu se to pravo mo�e uskratiti.

Član 35. Du�ina godi�njeg odmora utvrđuje se tako �to se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu sledećih kriterijuma: 1. po osnovu du�ine radnog sta�a:

- zaposlenima sa sta�om od 5 godina do 10 godina � 2 (dva) radna dana; - zaposlenima sa sta�om od 10 godina do 20 godina � 3 (tri) radna dana;

- zaposlenima sa sta�om od 20 godina do 30 godina � 4 (četiri) radna dana;

- zaposlenima sa sta�om preko 30 godina � 5 (pet) radnih dana;

2. po osnovu uslova rada

- zaposlenima na poslovima:

vozača, daktilografa, telefonskoj centrali, ofset ma�iniste, ma�inama za kopiranje i umno�avanje, poslovima brojača novca, poslovima lo�ača kotlarnice na čvrsto gorivo, konobara, spoljnog kurira, ostalih radnih mesta u �tampariji, radnicima koji rade stalno u smenama i dvokratno, �alterskim radnicima � 2 (dva) radna dana;

10

3. po osnovu slo�enosti posla:

- zaposlenima na poslovima gde je predviđen I-III stepen stručne spreme � 3 (tri) radna dana; - zaposlenima na poslovima gde je predviđen IV-V stepen stručne spreme � 4 (četiri) radna dana;

- zaposlenima na poslovima gde je predviđen VI-VII stepen stručne spreme - 5 (pet) radnih dana;

4. invalidu rada i vojnom invalidu � 3 (tri) radna dana; 5. samohranom roditelju sa detetom do 14 godina �ivota - 2 (dva) radna dana; 6. roditelju koji ima vi�e od troje dece do 14 godina �ivota - 2 (dva) radna dana.

Član 36. Du�ina godi�njeg odmora svakog zaposlenog utvrđuje se na taj način �to se na 20 radnih dana dodaje broj dana po osnovima i merilima iz prethodnog člana, stim da ukupan godi�nji odmor ne mo�e biti du�i od 30 radnih dana.

Član 37. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju se u dane godi�njeg odmora. Ako je zaposleni za vreme godi�njeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju ima pravo da po isteku bolovanja nastavi kori�ćenje godi�njeg odmora.

Član 38. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godi�njeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini: 1. ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema �est meseci neprekidnog

rada, 2. ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godi�nji odmor, zbog prekida radnog odnosa u smislu

člana 34. stav 2. ovog Ugovora.

Član 39. U zavisnosti od potreba posla, Poslodavac odlučuje o vremenu kori�ćenja godi�njeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Re�enje o kori�ćenju godi�njeg odmora dostavlja se zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak kori�ćenja godi�njeg odmora. Ako Poslodavac ne dostavi zaposlenom re�enje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godi�nji odmor.

11

Poslodavac mo�e da izmeni vreme za kori�ćenje godi�njeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za kori�ćenje godi�njeg odmora. Ako krivicom Poslodavca zaposleni ne koristi godi�nji odmor, ima pravo na naknadu �tete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene ugovorom o radu.

Član 40. Zaposleni ima pravo na: - odmor u toku dnevnog rada za zaposlenog koji radi puno radno vreme, u trajanju od 30 minuta, koji

se ne mo�e koristiti na početku i na kraju radnog vremena, - odmor u toku dnevnog rada za zaposlenog koji radi du�e od četiri, a kraće od �est časova dnevno u

trajanju od 15 minuta, koji se ne mo�e koristiti na početku i na kraju radnog vremena, - odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, - nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno koji se po pravilu koristi nedeljom, a ako

je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora mu se obezbediti jedan dan odmora u toku naredne nedelje za taj odmor.

Vreme odmora iz alineje 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.

2. Odsustvovanje sa rada

a) Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Član 41. Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine do sedam radnih dana u sledećim slučajevima: - stupanje zaposlenog u brak � do 7 radnih dana; - stupanje deteta zaposlenog u brak � do 2 radna dana; - porođaj supruge � do 7 radnih dana, a poređaj ćerke i snahe � do 2 radna dana; - smrt člana u�e porodice zaposlenog � do 7 radnih dana; - smrt roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog �do 2 radna dana; - smrt babe i dede zaposlenog � do 3 radna dana; - selidba domaćinstva na područje istog naseljnog mesta � do 2 radna dana, a selidba iz jedno u drugo

naseljeno mesto � do 4 radna dana; - za�tite i otklanjanje �tetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom � do

7 radnih dana;

12

- uče�će na radno � proizvodnim takmičenjima, izlo�bama i inovacijama i drugih vidova stvarala�tva,

stručnim i kulturno-sportskim aktivnostima koje organizuje sindikat ili Poslodavac, u du�ini trajanja aktivnosti, uvećano za najmanje po 1 radni dan u zavisnosti od udaljenosti mesta odr�avanja aktivnosti;

- pripreme za odslu�enje vojnog roka � do 3 radna dana; - regulisanje prava zaposlenog pred nadle�nim organima � do 3 radna dana; - nega bolesnog člana zajedničkog domaćinstva � do 7 radnih dana; - odlazak deteta zaposlenog na odslu�enje vojnog roka � 1 radni dan. Ako je zaposleni koristio plaćeno odsustvo po vi�e osnova iz stava 1. ovog člana, zbir radnih dana u toku kalendarske godine ne mo�e preći sedam radnih dana.

Član 42. Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godina na plaćeno odsustvo i za slučaj: - oporavka od te�e bolesti člana u�e porodice - do 3 radna dana; - oporavka zaposlenog dobrovoljnog davaoca krvi � do 2 radna dana po davanju Pravo na plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima i za slučaj da je iskoristio dane plaćenog odsustva po osnovu slučajeva predviđenih članom 41. ovog Ugovora. Zaposleni ima prvo na plaćeno odsustvo i u dane dr�avnih i verskih praznika u skladu sa zakonom.

Član 43.

Članovima u�e porodice zaposlenog, smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, usvojioci, usvojenici, staratelj i druga lica koja �ive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu zaposlenog. Članovi �ire porodice zaposlenog i bračnog druga zaposlenog su baba i deda zaposlenog i bračnog druga zaposlenog i njihovi potomci. Plaćeno odsustvo zaposleni ima pravo da koristi isključivo u vreme nastanka događaja koji predstavlja osnov za njegovo kori�ćenje.

Član 44. Uz zahtev za odsustvo zaposleni dostavlja odgovarajuće dokaze na osnovu kojih se mo�e utvrditi opravdanost odsustva. Izuzetno, dokaz o stupanju u brak i o smrtnom slučaju u porodici zaposleni dostavlja u roku od pet dana po isteku plaćenog odsustva. Zaposleni neopravdano odsustvuje sa posla ako u roku iz stava 2. ovog člana ne dostavi dokaze.

Član 45.

13

Plaćeno odsustvo mo�e se odobriti i u drugim slučajevima kada je to u interesu Poslodavca i kada se sa zaposlenim o tome zaključi poseban sporazum.

b) Odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo)

Član 46. Generalni direktor mo�e zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo) u sledećim slučajevima: nega bolesnog člana u�e porodice, pripreme i polaganje stručnog ispita, magistarskog rada, doktorske disertacije, otklanjanje većih posledica nastalih zbog uni�tenja ili o�tećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja i u drugim opravdanim slučajevima. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa ako za pojedina prava i obaveze zakonom i ovim Ugovorom nije drugačije određeno.

Član 47.

Poslodavac mo�e na zahtev zaposlenog, da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo i u du�em trajanju kada to ne remeti proces rada, a u sledećim slučajevima: - lečenje o sopstvenom tro�ku; - posete članu u�e porodice u inostranstvu. Neplaćeno odsustvo iz alineje 1 stava 1. ovog člana se odobrava i za zaposlenog koji u svojstvu pratioca bolesnog deteta, usvojenika, bračnog druga, brata, sestre ili roditelja ide na lečenje u inostranstvo. Neplaćeno odsustvo zaposleni iz stava 1. ovog člana mo�e da koristi uz saglasnost rukovodioca organizacionog dela. Prilikom utvrđivanja neplaćenog odsustva, dani odsustva se računaju kao kalendarski dani. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. i 2. ovog člana, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, aktom Poslodavca i ovim Ugovorom nije drugačije određeno.

c) Mirovanje radnog odnosa

Član 48. Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom i ovim Ugovorom, drugačije određeno ako odsustvuje sa rada zbog: - odlaska na odslu�enje, odnosno na doslu�enje vojnog roka; - upućivanje na rad u inostranstvo od strane Poslodavca ili u okviru međunarodne tehničke ili

prosvetno kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavni�tva; - izbora, odnosno imenovanja na određenu javnu ili drugu dru�tvenu funkciju u zemlji ili inostranstvu; - privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca; - izdr�avanje kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili za�titne mere u trajanju

do �est meseci.

14

Zaposleni kome miruju prava i obaveze u smislu prethodnog stava ima pravo da se javi na rad kod Poslodavca u roku od 15 dana od dana odslu�enja, odnosno doslu�enja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdr�avanje kazne zatvora, mere bezbednosti, vaspitne ili za�titne mere. Prava iz stava 1. i 2. ovog člana ima zaposleni čiji je bračni drug upućen na rad u inostranstvu u okviru međunarodno tehničke, kulturne prosvetne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavni�tva, kao i zaposleni koji koristi pravo iz člana 47. stav 1. alineja 2.

V ZA�TITA ZAPOSLENIH

1. Op�ta za�tita zaposlenih

Član 49. Zaposleni ima pravo na bezbednost i za�titu zdravlja na radu u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i drugim aktom Poslodavca. Poslodavac je du�an da organizuje rad kojim se obezbeđuje za�tita �ivota i zdravlja zaposlenih u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima, ovim Ugovorom i drugim aktima Poslodavca. Zaposleni je du�an da po�tuje propise o bezbednosti i za�titi �ivota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Zaposleni je du�an da obavesti Poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.

Član 50. Direktor organizacionog dela kao i zaposleni koji rukovodi procesom rada, odgovorni su za sprovođenje mera za�tite na radu. Direktor organizacionog dela, odnosno zaposleni iz stava 1. ovog člana du�an je da preduzme i druge propisane mere za�tite na radu u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom.

Član 51. Zaposleni ima prava da odbije da radi, pod uslovima utvrđenim zakonom, u slučajevima kada mu preti neposredna opasnost po �ivot i zdravlje zbog toga �to nisu sprovedene propisane mere za�tite na radu, dok se ne sprovedu odgovarajuće mere za�tite.

Član 52.

Zaposleni ne mo�e da radi prekovremeno, odnosno noću ako bi po nalazu nadle�nog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogor�a njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdrastvenim smetnjama utvrđenim od strane nadle�nog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom ne mo�e da obavlja poslove koji bi izazvali pogor�anje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po �ivot.

Član 53.

15

Sindikat ima pravo da se neposredno upozna sa preduzetim merama za�tite na radu i uslovima rada na svakom poslu i da nadle�nom organu kod Poslodavca predlo�i preduzimanje propisanih mera za�tite na radu. O preduzetim merama po predlogu iz stava 1. ovog člana nadle�ni organ Poslodavca du�an je da obavesti Sindikat najkasnije u roku od 30 dana.

2. Za�tita ličnih podataka

Član 54. Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadr�e lične podatke koji se čuvaju kod Poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koj nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka. Lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.

3. Osiguranje zaposlenih

Član 55. Poslodavac je du�an na svoj teret, da osigura sve zaposlene kolektivno od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) 24 časa dnevno za slučaj : - smrti usled nesrećnog slučaja; - dnevna naknada; - smrti usled bolesti; - tro�kovi lečenja; - trajnog invaliditeta � gubitka radne sposobnosti; - dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja; - dopunskog penzijskog osiguranja. Elemente osiguranja (uslovi, sume i način njihove revalorizacije) utvrđuju sporazumno učesnici ovog Ugovora.

16

4. �trajk

Član 56. Za vreme �trajka zaposleni ima sva prava u skladu sa zakonom.

5. Za�tita omladine

Član 57. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina �ivota u smislu sa članom 29. stav 3. ovog Ugovora.

6. Za�tita materinstva

Član 58. Zaposlena �ena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne mo�e da radi prekovremeno, odnosno noću. Jedan od roditelja sa detetom do tri godine �ivota mo�e da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina �ivota ili dete koje je te�ak invalid mo�e da radi prekovremeno ili noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti.

7. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

Član 59. Zaposlena �ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete i koja u prvom porođaju rodi troje ili vi�e dece, kao i zaposlena �ena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi jo� dvoje ili vi�e dece. Zaposlena �ena mo�e da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadle�nog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navr�enih tri meseca od dana porođaja. Zaposlena �ena, po isteku porodiljskog odsustva za prvo i drugo dete, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, odnosno dve godine za treće i četvrto dete i koja u prvom porođaju rodi troje ili vi�e dece, kao i zaposlena �ena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi jo� dvoje ili vi�e dece. Otac deteta mo�e da koristi prava iz stava 1. ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, ako umre, ili je iz drugih razloga sprečena da koristi ta prava (izdr�avanje kazne zatvora, te�a bolest). Otac deteta mo�e da koristi pravo iz stava 4. i 5. ovog člana. Pravo iz stava 3. ovog člana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena �ena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

Član 60.

17

Ako zaposlena �ena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 59. stav 1. - 3. ovog Ugovora.

8. Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe

Član 61. Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega kod te�kog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje s rada ili da radi sa polovinom radnog vremena, najdu�e do navr�enih pet godina �ivota deteta. Pravo u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje organ nadle�an za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o dru�tvenoj brizi o deci. Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o dru�tvenoj brizi o deci. Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena u smislu stava 1. ovog člana zaposleni ima prava na zaradu u skladu sa op�tim aktom i ovim Ugovorom, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade, u skladu sa propisima o dru�tvenoj brizi o deci.

Član 62. Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina �ivota ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana sme�taja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najdu�e do navr�enih pet godina �ivota deteta. Ako je sme�taj u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1. ovog člana nastupio pre navr�enih tri meseca �ivota detata, jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada do navr�enih 11 meseci �ivota deteta. Pravo iz stava 1. i 2. ovog člana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upućeno dete na prilagođavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja i jedan od usvojilaca. Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima prava na naknadu zarade u skladu sa propisima o dru�tvenoj brizi o deci.

Član 63.

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi o�tećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije, ili oboleloj od mi�ične distrofije ili ostalih te�kih obolenja, na osnovu mi�ljenja nadle�nog zdravstvanog organa mo�e, na svoj zahtev, da radi sa skraćenim radnim vremenom ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena. Zaposleni koji radi za skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu u skladu sa op�tim aktom i kolektivnim ugvorom.

18

Član 64. Pravo iz člana 62. ovog Ugovora ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.

Član 65. Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navr�i tri godine �ivota. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, odnosno ovim Ugovorom ili ugovorom o radu nije drugačije određeno.

Član 66. Pravo iz člana 62. stav 2. i člana 66. ovog Ugovora ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od tri godine.

9. Za�tita invalida

Član 67. Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, Poslodavac je du�an da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenom kod koga je u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, Poslodavac je du�an da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.

Član 68.

Poslodavac mo�e zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 67. ovog Ugovora da otka�e ugovor o radu.

10. Obave�tavanje o privremenoj sprečenosti za rad

Član 69. Zaposleni je du�an da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi Poslodavcu potvrdu lekara koja sadr�i i vreme očekivane sprečenosti za rad. U slučaju te�e bolesti, potvrdu iz stava 1. ovog člana umesto zaposlenog, Poslodavcu dostavljaju članovi u�e porodice ili druga lica sa kojima �ivi u porodičnom domaćinstvu. Ako zaposleni �ivi sam, potvrdu iz stava 1. ovog člana du�an je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. Ako Poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana mo�e da podnese zahtev nadle�nom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zakonom.

19

VI ZARADE, NAKNADE ZARADE I DRUGA PRIMANJA

Zarada

Član 70.

Zaposleni ima pravo na odgovorajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom, ovim Ugovorom i ugovorom o radu. Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod Poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad. Zarada zaposlenog sastoji se iz sledećih delova:

- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu; - zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu Poslodavca; - drugih primanja po osnovu radnog odnosa koja imaju karakter zarade.

Član 71.

Pod zaradom u smislu Zakona podrazumeva se zarada u bruto iznosu koja, pored neto iznosa koji se isplaćuje zaposlenom, sadr�i porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju iz zarade.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Član 72.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:

- osnovne zarade; - dela zarade za radni učinak (rezultata rada) i - uvećane zarade.

Osnovna zarada

Član 73.

Osnovna zarada predstavlja dinarski izra�enu vrednost poslova konkretnog radnog mesta za puno radno vreme i standardni učinak.

Član 74. Osnovna zarada ugovora se ugovorom o radu za puno radno vreme i standardni učinak i sadr�i slo�enost posla, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu koja je uslov za rad na određenim poslovima. Osnovna zarada za poslove koje zaposleni obavlja utvrđuje se u mesečnom novčanom iznosu.

Član 75.

Svi poslovi u "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad iskazani su u osnovnoj zaradi po radnom času u dinarima, odnosno u broju bodova.

20

Član 76.

Osnovna zarada iskazana je u Odluci o katalogu vrednovanja poslova "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad (u daljem tekstu: Katalog) po radnom času u dinarima i u direktnoj je zavisnosti od uspe�nosti poslovanja Poslodavca. Osnovna zarada po radnom času utvrđuje se tako �to se pomno�i broj bodova i vrednost boda, a zatim njihov proizvod podeli sa prosečnim mesečnim fondom od 174 časa.

Član 77.

Osnovna zarada po radnom času u Katalogu utvrđena je na osnovu broja bodova i vrednosti boda u "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad za mesec jun 2005.godine.

Član 78.

U slučaju promene vrednosti boda Aneksom ugovora o radu utvrdiće se novi novčani iznos osnovne zarade zaposlenog.

Zarada zaposlenog

Član 79.

Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se kao proizvod vrednosti osnovne zarade po radnom času utvrđene za svaki posao iz Kataloga i prosečnog mesečnog fonda od 174 radna časa, odnosno mno�enjem broja bodova i vrednosti boda. Osnovna zarada zaposlenog se ugovora ugovorom o radu, u iznosu koji ne mo�e biti ni�i od zarade na koju je zaposleni raspoređen, niti ni�i od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.

Član 80. Odluku o vrednosti boda donosi generalni direktor.

Član 81.

Generalni direktor i ovla�ćeni predstavnik reprezentativnog sindikata će, najmanje jednom u tri meseca pregovarati o visini vrednosti boda. Inicijativu za utvrđivanje vrednosti boda mo�e pokrenuti Poslodavac ili predstavnik reprezentativnog sindikata.

21

Član 82.

Osnovna zarada za karakteristične grupe poslova utvrđuje se u sledećim nominalnim iznosima po radnom času:

R. br. GRUPE POSLOVA ZAHTEV STRUČNOSTI

OSNOVNA ZARADA PO RADNOM ČASU

U DINARIMA

KOEFICIJENT

1. Najni�e vrednovan posao za koji se ne zahteva stručnost � fizički radnik

I i II stepen stručne spreme - ne zahteva se stručnost � NSO

61,1938 1,00

2.

Najni�e vredenovan posao sa zahtevanim srednjim stručnim obrazovanjem u trajanju od 2 do 3 godine

III stepen stručne spreme � KV 107,0891 1,75

3.

Najni�e vrednovan posao sa zahtevanim srednjim stručnim obrazovanjem u trajanju od 4 ili vi�e godina

IV stepen stručne spreme � SSS 116,2682 1,90

4.

Najni�e vrednovan posao sa zahtevanom specijalizacijom nakon srednjeg obrazovanja

V stepen stručne spreme � VKV 122,3876 2,00

5. Najni�e vrednovan posao sa zahtevanom vi�om stručnom spremom

VI stepen stručne spreme � V�S 152,9845 2,50

6.

Najni�e vrednovan posao sa zahtevanom visokom stručnom spremom, odnosno posao za koji se zahteva stručnost koja se stiče magistraturom ili specijalizacijom na osnovu visoke stručne spreme

VII1 i VII2 stepen stručne spreme � VSS 183,5814 3,00

Osnovna zarada po radnom času kao i broj bodova utvrđena je za sve poslove u "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad u Katalogu, osim za posao generalnog direktora. Kao najjednostavniji rad u �DDOR Novi Sad� a.d.o. utvrđuju se poslovi fizičkog radnika.

Radni učinak

Član 83.

Radni učinak zaposlenog utvrđuje se u zavisnosti od kvaliteta i kvantiteta obavljenog posla; po�tovanja radne discipline; zalaganja na radu; kreativnosti; izra�ene samoinicijativnosti i savesnosti u obavljanju poslova; blagovremenog izvr�avanja poslova i drugih kriterijuma. Zaposleni koji ostvari puno radno vreme i rezultate rada uobičajene za konkretan posao, ostvaruje zaradu u visini osnovne zarade za posao koji obavlja.

22

Član 84.

Rezultati rada utvrđuju se na osnovu ocene obavljenog rada zaposlenog. Ocena rezultata rada zaposlenog iskazuje se u procentima. Rezultati rada zaposlenog utvrđuju se mesečno.

Član 85.

Odluku o rezultatima rada, odnosno radnom učinku zaposlenog, odnosno uvećanju ili umanjenju zarade, donosi generalni direktor, na predlog direktora organizacionog dela "DDOR Novi Sad" a.d.o. u kome zaposleni radi. Ocenu rezultata rada za direktore organizacionih delova i direktore u "Centrali" utvrđuje generalni direktor. Predlog za uvećanje ili umanjenje zarade daje se u pisanom obliku sa obrazlo�enjem.

Član 86. Pojedinačni rezultata zaposlenog zavisi od ukupnog rezultata na nivou "DDOR Novi Sad" a.d.o. i od njegovog doprinosa ukupnom rezultatu. Za veći doprinos ukupnom rezultatu rada na nivou dela ili "DDOR Novi Sad" a.d.o. kao celine, zaposlenom se osnovna zarada mo�e uvećati:

- za posebne rezultate ostvarene u jednom mesecu � do 100 %; - za posebne rezultate ostvarene u tri meseca � do 300 %; - za posebne rezultate ostvarene u jednoj godini, nagradom u visini do �est prosečnih zarada

zaposlenog u toj godini. Član 87.

Zaposlenom koji ostvari u jednom mesecu slabije rezultate rada na poslovima koje obavlja, mesečna zarada mo�e se umanjiti do 40 %, s tim �to se zarada zaposlenog ne mo�e utvrditi u ni�em iznosu od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Ako zaposleni u kontinuitetu od tri meseca na osnovu slabijih rezultata ostvaruje umanjenu mesečnu zaradu mo�e da bude raspoređen na druge poslove koji su ni�e vrednovani. Ako zaposleni ne ostvaruje predviđene rezultate rada ni na ovim poslovima mo�e mu biti otkazan ugovor o radu, a u smislu odredba ovog Ugovora i Zakona o radu.

Zarada pripravnika

Član 88. Zarada pripravnika sa kojim je Poslodavac zasnovao radni odnos utvrđuje se najmanje u visini 80 % osnovne zarade za odgovorajuće poslove na koje je pripravnik primljen.

23

Minimalna zarada

Član 89.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, a u skladu sa zakonom.

Zarada iz dobiti

Član 90.

Poslodavac mo�e zaposlenom da obezbedi zaradu iz dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini. Zarada iz dobiti po zaposlenom utvrđuje se srazmenorno njegovom uče�ću u ostvarenoj dobiti. Zarada iz dobiti mo�e se isplatiti pre utvrđivanja rezultata poslovanja po Godi�njem računu po osnovu procenjene dobiti.

Isplata zarade

Član 91.

Mesečna zarada zaposlenog isplaćuje se po pravilu u dva dela. Akontacija zarade isplaćuje se najkasnije poslednjeg radnog dana u mesecu za taj mesec, a konačna zarada se isplaćuje najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Zarada zaposlenog isplaćuje se u novcu.

Obračun zarade i naknade zarade

Član 92.

Prilikom svake isplate zarade i naknade zarade Poslodavac je du�an da zaposlenom dostavi obračun zarade koji sadr�i iznos obračunate zarade, plaćenih poreza i doprinosa iz te zarade, kao i obustave zarade. Poslodavac je du�an da dostavi obračun zaposlenom i za mesec za koji nije izvr�io isplatu zarade, odnosno naknade zarade uz obave�tenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade nije izvr�ena i razloge zbog kojih nije izvr�ena isplata. Obračun zarade, odnosno naknade zarade, Poslodavac je du�an da zaposlenom dostavi najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.

Evidencija zarade i naknade zarade

Član 93.

Poslodavac je du�an da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija se vodi za svakog zaposlenog i sadr�i podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade. Evidenciju overava direktor ili lice koje on ovlasti, a potpisuje zaposleni kome je izvr�ena isplata zarade, odnosno naknade zarade.

24

Za�tita zarade i naknade zarade

Član 94.

Poslodavac mo�e novčano potra�ivanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosna�ne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Na osnovu pravnosna�ne odluke suda i u slučajevima utvrđenim zakonom, Poslodavac mo�e zaposlenom da obustavi od zarade najvi�e do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako Zakonom nije drukčije određeno.

Član 95.

Podaci o isplatama zarada zaposlenima, predstavljaju poslovnu tajnu. Ovi podaci mogu biti saop�teni jedino na zahtev suda ili drugog nadle�nog organa u skladu sa Zakonom. Postupanje koje je u suprotnosti sa odredbama iz stava 1. ovog člana smatra se povredom radne obaveze, osim za predsednika Konferencije sindikalnih organizacija "DDOR Novi Sad" a.d.o. kojima je omogućen uvid u odgovarajuću dokumentaciju u slučaju kada je naru�eno pravo zaposlenog, i za zaposlene koji obavljaju poslove u vezi sa obračunom i isplatom zarada.

Uvećana zarada

Član 96. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradni dan; za rad noću i rad u smenama i za prekovremeni rad. Pored slučajeva iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i za rad subotom i nedeljom.

Član 97. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za:

- rad na dan praznika koji je neradni dan � najmanje 110 %; - rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) i rad u smenama - najmanje 26 %; - prekovremeni rad (rad du�i od punog radnog vremena) � najmanje 26 %; - rad subotom i nedeljom � 26 %.

Ako je noćni rad uobičajen za određeni posao i vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade, neće se u tom slučaju vr�iti uvećanje zarade po osnovu noćnog rada. Uvećane zarade iz ovog člana utvrđuju se prema zaradi koju zaposleni ostvari na osnovu osnovne zarade, radnog učinka i vremena provedenog na radu. Ako su se istovremeno stekli uslovi po vi�e osnova utvrđenim u stavu 1. ovog člana, procenat uvećanja zarade ne mo�e biti ni�i od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

25

Član 98.

Zaposleni ima pravo za uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu u visini od 1 % od osnovne zarade za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu ("minuli rad").

Naknada zarade

Član 99.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visni 100 % prosečne zarade u prethodna tri meseca, koja prethode mesecu u kome je zaposleni započeo da koristi odsustvo sa rada:

- za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan; - godi�njeg odmora; - plaćenog odsustva; - vojne ve�be i - odazivanja na poziv dr�avnog organa.

Poslodavac ima pravo na refundaciju isplaćene naknade zarade u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne ve�be ili odazivanja na poziv dr�avnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao.

Član 100.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visni 100 % prosečne zarade u prethodna tri meseca i u slučaju: davanja krvi; prisustvovanja sednicama organa uprave i lokalne samouprave čiji je izabrani član, organa privredne komore čiji je izabrani član po predlogu ili uz saglasnost Poslodavca; organa upravljanja kod Poslodavca; organa Sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana; stručnog osposobljavanja i usavr�avanja radi potreba rada kod Poslodavca i uče�ća u sportskim i radno proizvodnim takmičenjima i izlo�bama inovacija i drugih vidova stvarala�tva, uz saglasnost Poslodavca.

Član 101. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju:

1. dobrovoljnog davanja tkiva i organa od prvog dana bolovanja � u visini 100 % zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio;

2. odr�avanja trudnoće preko 30 dana � u visini 100 % zarade koju bi zaposlena ostvarila da je radila, a ne manje od minimalne zarade utvrđene Zakonom;

3. nege bolesnog deteta mlađeg od 3 godine, od prvog dana bolovanja � u visini 65 % zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio;

4. povrede na radu ili profesionalne bolesti preko 30 dana � u visini 100 % zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio, a ne manje od minimalne zarade utvrđene Zakonom.

Član 102.

Pod zaradom koju bi zaposleni ostvario da je radio podrazumeva se osnovna zarada uvećana za "minuli rad".

Član 103.

Poslodavac je du�an da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad i to:

26

1. do 30 dana u visini od 65 % prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne mo�e biti ni�a od minimalne zarade utvrđene Zakonom, ako je ona prouzrokovana bole�ću ili povredom van rada;

2. preko 30 dana u visini od 80 % prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne mo�e biti ni�a od minimalne zarade utvrđene Zakonom, ako je ona prouzrokovana bole�ću ili povredom van rada;

3. u visini od 100 % prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, pri čemu ne mo�e biti ni�a od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole�ću;

4. u visini od 100 % prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meeeca u kojem je nastupila sprečenost sa rada, a ne manje od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana zbog odr�avanja trudnoće.

Član 104.

U slučaju privremene sprečenosti za rad, zaposleni je du�an da dostavi Poslodavcu potvrdu lekara, koja sadr�i i vreme trajanja očekivane sprečenosti za rad.

Član 105.

Zaposlena �ena za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa Zakonom o finansijskoj podr�ci porodici sa decom. Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta utvrđuje se u visini zarade za puno radno vreme i standardni učinak koju bi to lice ostvarilo da radi. Mesečni iznos naknade zarade ne mo�e da bude manji od minimalne zarade utvrđene Zakonom niti vi�i od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku.

Član 106.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od najmanje 80 % prosečne zarde u prethodna tri meseca, s tim da ne mo�e biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je do�lo bez krivice zaposlenog, najdu�e 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Pod prethodna tri meseca podrazumevaju se meseci koji prethode mesecu u kome je odsustvo započelo.

Član 107.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 100 % prosečne zarade u prethodna tri meseca za vreme prekida rada do koga je do�lo naredbom nadle�nog odr�avnog organa ili nadle�nog organa Poslodavca, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i za�tite �ivota i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugro�avanja �ivota i zdravlja zaposlenih, i u drugim slučajevima prekida rada, u skladu sa Zakonom. Pravo na naknadu zarade u visni utvrđenoj u stavu 1. ovog člana ima zaposleni za koga je utvrđeno da predstavlja vi�ak zaposlenih, za vreme čekanja na raspoređivanje na druge poslove, za vreme čekanja na rad kod drugog poslodavca, za vreme čekanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije i za vreme čekanja na raposređivanje na odgovarajuće poslove posle obavljene prekvalifikacije ili dokvalifikacije.

Član 108.

27

Pod zaradom ostvarenom u prethodna tri meseca podrazumeva se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu koja se sastoji od osnovne zarade, rezultata rada, uvećane zarade i drugih primanja koja imaju karakter zarade u skladu sa Zakonom.

Druga primanja

Član 109.

Poslodavac je du�an da zaposlenom isplati:

1. otpremninu zbog prestanka radnog odnosa radi odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti � u visini dve zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, odnosno dve prosečne mesečne zarade po zaposlenom isplaćene kod Poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vr�i isplata otpremnine, s tim �to tako isplaćena otpremnina ne mo�e biti ni�a od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadl�enog za poslove statistike, ako je to za zaposelnog povoljnije;

Pod zaradom u smislu tačke 1. ovog člana podrazumeva se bruto zarada.

2. naknadu �teta bog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Član 110.

Poslodavac je du�an da zaposlenom isplati naknadu tro�kova pogrebnih usluga, prema prilo�enom računu, u slučaju smrti člana u�e porodice, a članovima u�e porodice u slučaju smrti zaposelnog. Ova isplata mo�e se izvr�iti prema računima, odnosno fakturama ili u gotovom novcu. Pod tro�kovima pogrebnih usluga podrazumevaju se uobičajni tro�kovi (kovčeg, pokrov, grobno mesto, tro�kovi opela, ukup i sl.). Članovima u�e porodice u smislu ovog člana, smatraju se: bračni drug i deca zaposlenog, deca bračnog druga zaposlenog koji �ive u zajedničkom domaćinstvu i usvojenici.

Član 111.

Poslodavac mo�e da isplati: Deci zaposlenih poklon za Bo�ić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa. Poklon u smilsu prethodnog stavamo�e biti novogodi�nji paketić, novogodi�nja vrednosna poklon čestitka ili drugi prigodni novogodi�nji ili bo�ićni poklon. Pravo na poklon u smislu ovog člana imaju deca zaposlenih do 15 godina �ivota navr�enih u kalendarskog godini u kojoj se dobijaju pokloni. Vrednost i vrstu novogodi�njeg i bo�oćnog poklona, utvrđuje reprezentativni sindikat i generalni direktor.

Član 112.

Poslodavac je du�an zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu prema sledećim kriterijumima:

28

1. zaposlenom koji je navr�io 10 godina rada kod Polodavca � do visine od 100 % prosečne zarade na nivou organizacionog dela u kome zaposleni radi, ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu isplate;

2. zaposlenom koji je navr�io 20 godina rada kod Poslodavca � do visine od 1,5 prosečne mesečne zarade na nivou organizacionog dela u kome zaposleni radi, ostvarene u meesecu koji prethodi mesecu isplate;

3. zaposlenom koji je navr�io 30 godina rada kod Poslodavca � do visine od dve prosečne mesečne zarade na nivou organizacionog dela u kome zaposleni radi, ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu isplate.

Isplata jubilarne nagrade iz tačke 1. 2. i 3. ovog člana mo�e se izvr�iti povodom obele�avanja dana "DDOR Novi Sad" a.d.o. za sve zaposlene koji u toj godini ispunjavaju navedene uslove ili pojedinačno za svakog zaposlenog koji u određenom mesecu ispuni uslove iz ovog Ugovora o čemu odlučuje Poslodavac. Pod zaradom u smislu ovog člana podrazumeva se neto zarada. Odluku o visini jubilarne nagrade donosi generalni direktor. Jubilarna nagrada se po pravilu isplaćuje u novcu, a mo�e biti u vidu prigodnog poklona, čija će se vrednost utvrditi uva�avajući odredbe ovog člana. Odredbe ovog člana primenjuju se počev od 01.01.2006. godine.

Član 113.

Poslodavac mo�e zaposlenom da isplati solidarnu pomoć:

- u slučaju du�e ili te�e bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili nastupa te�e invalidnosti zaposlenog ili člana njegove u�e porodice;

- zbog uni�tenja ili o�tećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja (po�ar, poplava, oluja, zemljotres i sl.);

- za nabavku lekova, ortopedskih pomagala za zaposlenog ili člana njegove u�e porodice; - uče�ća u plaćanju te�ih operativnih zahvata zaposlenog ili člana njegove u�e porodice i - u drugim slučajevima.

Članovima u�e porodice u smislu ovog člana smatraju se: bračni drug i deca zaposelnog, deca bračnog druga zaposlenog koji �ive u zajedničkom domaćinstvu i usvojenici. Isplata solidarne pomoći mo�e se vr�iti u gotovom, prenosom sredstava na račun zaposlenog, uplatom (po računu, fakturi i sl.) odgovarajućoj organizaciji za nabavku lekova, ortopedskih pomagala i dr. Odluku o isplati solidarne pomoći i njenoj visini u svakom konkretnom slučaju donosi generalni direktor na osnovu prilo�ene dokumentacije podnosioca zahteva.

29

Član 114.

Poslodavac mo�e zaposlenom isplatiti tro�kove odobrenog kori�ćenja sopstvenog automobila za slu�beno putovanje ili druge slu�bene svrhe � do iznos 30 % cene jednog litra super benzina po pređenom kilometru, a najvi�e do neoporezivog iznosa. Tro�kovi kori�ćenja sopstvenog vozila u slu�bene svrhe u lokalu se ne priznaju.

Član 115.

Poslodavac mo�e zaposlenom odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i ud�benika � najvi�e do jedne prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku repubičkog organa nadle�nog za poslove statistike. Vraćanje zajma vr�i se iz zarade zaposlenog, najvi�e u �est mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je zajam isplaćen. Novi zajam se ne mmo�e odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.

Član 116. Zaposlenom se mo�e isplatiti dnevna naknada za povećanje tro�kova rad i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini 3 % prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod Poslodavca za mesec koji prethodi mesecu za koji se vr�i isplata terenskog dodatka. Radom i boravkom na terenu smagtra se rad zaposelnog van sedi�ta Poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela, u kome je radnik raspoređen, koji zahteva neprekidan boravak van tog sedi�ta od najmanje mesec dana. Odluku o radu na terenu donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.

Član 117.

Zaposlenom se mo�e isplatiti naknada tro�kova za odvojeni �ivot od porodice pod sledećim uslovima:

- da je od strane Poslodavca poslat na rad u drugo mesto, odnosno drugi organizacioni deo van stalnog prebivali�ta, koje je udaljeno vi�e od 100 km od mesta stanovanja;

- ako je upućen na stručno usavrđavanje za potrtebe Poslodavca, specijalizaciju, kurseve ili seminare i sl. koji traju neprekidno du�e od mesec dana;

- da �ivi odvojeno od u�e porodice; - da ne postoji mogućnost da se zaposlenom obezbedi odgovarajući stan; - da zbog udaljenosti mesta rada ne mo�e svakodnevno da se vraća u mesto stalnog boravka.

Odluku o visini naknade za odvojeni �ivot od porodice donosi generalni direktor. Naknadu za odvojeni �ivot od porodice i terenski dodatak međusobno se isključuju.

Član 118.

Poslodavac mo�e da obezbedi zaposlenim �enama poklon povodom Dana �ena � 8. marta. Poklon u smilsu prethodnog stava mo�e biti: vrednosna poklon čestitka, isplata u gotovini, turističko putovanje ili drugi prigodan poklon. Vrednost i vrstu osmomartovskog poklona, utvrđuje reprezentativni sindikat i generalni direktor.

30

Novčane naknade

Član 119.

Poslodavac je du�an da isplati sledeće novčane naknade i to: 1. zaposlenom kome je ugovor o radu otkazan zato �to ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili �to nema

potrebna znanja i sposobnosti, novčanu naknadu u visini utvrđenoj zakonom. 2. zaposlenom za čijim je radom prestala potreba zbog ekonomskih, organizacionih i tehnolo�kih

promena, otpremninu :

- do visine dinarske protivvrednosti 800 EUR-a po godini navr�enog radnog sta�a ; - do visine 60 prosečnih zarada u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku u

mesecu koji prethodi momentu početka isplate;

- do visine 23 prosečnih zarada kod Poslodavca u mesecu koji prethodi momentu početka isplate.

Član 120. Ukoliko Poslodavac ponudi zaposlenom otpremninu iz člana 119. stava 1. tačka 2. ovog Ugovara, zaposleni kome se otkazuje ugovor o radu ima mogućnost izbora najpovoljnije ponuđene opcije za otpremninu koja se mo�e isplatiti odjednom ili u tri mesečne rate, stim da se prva rata isplaćuje momentom otkaza ugovora o radu u visini zakonom utvrđenog iznosa otpemnine, a ostale dve rate do 15. u mesecu u naredna dva meseca.

Naknada tro�kova

Član 121. Zaposleni ima pravo na naknadu tro�kova za dolazak i odlazak sa rada � u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (gradskom, prigradskom, međugradskom). U slučaju da iznos naknade utvrđen u prethodnom stavu prelazi neoporezivi iznos prema Zakonu, zaposlenom se isplaćuje pun iznos naknade tro�kova uz plaćanje pripadajućeg poreza. Naknada tro�kova prevoza za dolazak i odlazak sa rada obezbeđuje se putem mesečne pretplatne karte u visini stvarnih tro�kova. Isplata naknade tro�kova mo�e se izvr�iti zaposlenom i u gotovini, a na osnovu potvrde i profakture javnog prevoznika, ukoliko se zaposleni za to opredeli. Zaposlenom pripada pravo na naknadu tro�kova prevoza samo za dane provedene na radu.

31

Član 122.

Zaposleni ima pravo na dnevnicu za slu�beno putovanje u zemlji. Pod slu�benim putovanjem u zemlji smatra se putovanje van mesta redovnog rada zaposlenog, radi izvr�avanja određenih poslova po nalogu ovla�ćenog lica, uče�ća na seminarima i potreba stručnog usavr�avanja.

Član 123.

Naknada za prevoz na slu�benom putovanju (tro�kovi prevoza) priznaje se zaposlenom u visini stvarnih tro�kova prevoza u javnom saobraćaju od mesta zaposlenja do mesta gde treba da se obavi slu�beni posao. Naknada tro�kova noćenja (sme�taja) na slu�benom putovanju priznaje se u visini stvarnih tro�kova prema prilo�enom računu.

Član 124.

Zaposleni ima pravo na dnevnicu zavisno od vremena provedenog na slu�benom putu, i to:

- na punu dnevnicu, u iznosu od 1.000, 00 dinara, za slu�beno putovanje u trajanju du�em od 12 časova;

- na pola dnevnice, u iznosu od 500,00 dinara , za slu�beno putovanje du�e od 8, a kraće od 12 časova;

- ako je slu�beni put trajao kraće od 8 časova, zaposleni nema pravo na dnevnicu; - ako je slu�beni put trajao du�e od 24 sata ili vi�e dana, zaposleni ima pravo na punu dnevnicu za

svakih 24 sata provedenih na putu i na pola dnevnice za svaki započeti dan, ako je u tom danu proveo vi�e od 8, a manje od 12 sati.

U slučaju da tro�kovi ishrane prelaze iznos pune dnevnice, zaposlenom će se priznati uvećani tro�kovi, uz prilo�eni račun, ali najvi�e do iznos od 2.400,00 dinara.

Član 125.

Zaposleni ima pravo na naknadu tro�kova za vreme provedeno na slu�benom putu u inostranstvu, najmanje u visni utvrđenoj posebnim propisima o izdacima za slu�beno putovanje u inostranstvo. Naknada tro�kova priznaje se najvi�e do iznosa propisanog od strane nadle�nog dr�avnog organa, a na ime tro�kova noćnja (sme�taja) prema prilo�enom računu.

Član 126.

Zaposleni ima pravo na naknadu tro�kova sme�taja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako Poslodavac nije zaposlenom obezbedio sme�taj i ishranu bez naknade, u visni stvarnih tro�kova.

Član 127.

Naknada tro�kova prevoza i naknada tro�kova za vreme provedeno na slu�benom putu (dnevnice), mo�e se isplatiti licu koje nije u radnom odnosu kod Poslodavca, a koje je anga�ovano radi obavljanja određenog posla za koji se ostvaruje ugovorena naknada.

Član 128.

32

Poslodavac mo�e da isplati i druge naknade, pomoći, nagrade, poklone zaposlenima, penzionerima, kao i drugim fizičkim licima koja nisu u radnom odnosu kod Poslodavca.

VII ZABRANA KONKURENCIJE

Član 129. Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne mo�e da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti Poslodavca (u daljem tekstu: zabrana konkurencije). Zabrana konkurencije mo�e da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod Poslodavca stekne nova, posebna va�na tehnolo�ka znanja, �irok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja va�nih poslovnih informacija i tajni. Aktom Poslodavca iz člana 5. ovog Ugovora i ugovorom o radu utvrđuju se poslovi za koje mo�e da se ugovori zabrana konkurencije, rok i teritorijalno va�enje zabrane za svaki od tih poslova. Zabrana konkurencije mo�e da se odnosi samo za poslove iz osnovne delatnosti Poslodavca. Ako zaposleni prekr�i zabranu konkurencije, Poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu �tete.

Član 130. Ugovorom o radu Poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu ovog Ugovora i naknadu �tete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne mo�e da bude du�i od dve godine po prestanku radnog odnosa. Postojanje �tete, njenu visinu, način i rokove naknade �tete po osnovu ovog člana, utvrđuje Poslodavac na osnovu predloga lica iz člana 132. ovog Ugovora. Odredba stava 1. ovog člana neće se primenjivati, ako Poslodavac zaposlenom otka�e ugovor o radu, a za to nije imao opravdani razlog u smislu ovog Ugovora.

VIII NAKNADA �TETE

Član 131.

Zaposleni je odgovoran za �tetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepa�njom, prouzrokovao Poslodavcu, u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom. Ako �tetu prouzrokuje vi�e zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo �tete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne mo�e utvrditi deo �tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i �tetu nadoknađuju u jednakim delovima. Ako je vi�e zaposlenih prouzrokovalo �tetu krivičnim delom sa umi�ljajem, za �tetu odgovaraju solidarno.

33

Član 132.

Postojanje �tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je �tetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje Poslodavac pismenim re�enjem, a na osnovu predloga koji će sačiniti rukovodilac organizacionog dela u kome radi zaposleni koji je �tetu prouzrokovao.

Član 133. Predlog iz člana 132. daje se u pismenom obliku i naročito sadr�i: ime i prezime zaposlenog koji je �tetu prouzrokovao, vreme, mesto i način izvr�enja �tetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao �tetu Poslodavcu. Predlog iz stava 1. ovog člana dostavlja se i zaposlenom u pismenom obliku.

Član 134. Lice iz člana 132. ovog Ugovora je obavezno da o pokretanju postupka za utvrđivanje �tete obavesti organizaciju sindikata čiji je član zaposleni koji je �tetu prouzrokovao.

Član 135. Po prijemu pismenog predloga Poslodavac će odrediti lice ili lica koja će voditi postupak utvrđivanja činjenica i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog i visinu �tete. U postupku utvrđivanja odgovornosti zaposlenog razmotriće se, ukoliko postoji, mi�ljenje Sindikata. Nakon utvrđivanja svih činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog pismeni predlog se dostavlja Poslodavcu koji donosi re�enje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi �tetu ili se oslobađa od odgovornosti.

Član 136.

Ako Poslodavac nađe da je zaposleni du�an da naknadi �tetu, određuje način i visinu, kao i rok u kome će zaposleni �tetu nadoknaditi. Poslodavac mo�e zaposlenog obavezati da �tetu naknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem o�tećene stvari u stanju u kome je postojalo pre nastupanja �tete. O tome da li pristaje ili ne pristaje da nadoknadi �tetu, zaposleni je du�an da da pismenu izjavu. Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi �tetu ili ne nadoknadi �tetu u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da �tetu nadoknadi, o �teti odlučuje nadle�ni sud.

34

Član 137. Poslodavac mo�e, u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade �tete koju je prouzrokovao, osim ako je �tetu prouzrokovao namerno. Predlog za oslobađanje od naknade �tete mo�e podneti zaposleni. Pri dono�enju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade �tete, Poslodavac će ceniti rad i pona�anje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom �tete bio doveden u te�ak materijalni polo�aj.

Član 138.

Zaposleni koji u radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepa�njom prouzrokuje �tetu trećem licu, a koju je naknadio Poslodavac, du�an je da Poslodavcu naknadi iznos isplaćene �tete.

Član 139. Ako zaposleni pretrpi povredu ili �tetu na radu ili u vezi sa radom, Poslodavac je du�an da mu nadoknadi �tetu u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom. Ako se, u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili �tete na radu ili u vezi sa radom, Poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi �tete, zaposleni ima pravo da naknadu �tete zahteva pred nadle�nim sudom.

IX IZMENA UGOVORA O RADU

Član 140.

Poslodavac mo�e zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada zaključivanjem Aneksa ugovora o radu u skladu sa Zakonom.

Član 141.

Poslodavac je obavezan da u pisanom obliku dostavi ponudu za zaključene Aneksa ugovora o radu koja u sebi sadr�i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni, a koji ne mo�e biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude ili ne izja�njavanjem u predviđenom roku.

Član 142.

Ako zaposleni prihvati ponudu za zaključivanje Aneksa ugovora o radu, zadr�ava pravo da pred nadle�nim sudom osporava zakonitost tog ugovora u roku koji je predviđen Zakonom.

35

X PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Prestanak radnog odnosa

Član 143. Radni odnos u skladu sa odredbama zakona prestaje: 1. istekom roka za koji je zasnovan; 2. kad zaposleni navr�i 65 godina �ivota i najmanje 15 godina sta�a osiguranja, ukoliko se zaposleni i

Poslodavac drugačije ne sporazumeju; 3. pismenim sporazumom između zaposlenog i Poslodavca; 4. otkazom ugovora o radu od strane Poslodavca ili zaposlenog; 5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina �ivota; 6. smrću zaposlenog; 7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Član 144.

Zaposlenom u skladu sa odredbama zakona radni odnos prestaje nezavisno od njegove volje i volje Poslodavca: 1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog do�lo do gubitka radne

sposobnosti � danom dostavljanja pravnosna�nog re�enja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti; 2. ako je zaposlenom po odredbama zakona, odnosno po pravnosna�noj odluci suda ili drugog organa

zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne mo�e da mu obezbedi obavljanje drugih poslova � danom dostavljanja pravnosna�ne odluke;

3. ako zaposleni zbog izdr�avanje kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju du�em od �est

meseci � danom stupanja na izdr�avanje kazne; 4. ako je zaposlenom izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili za�titna mera u trajanju du�em od �est

meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada � danom početka primenjivanja te mere; 5. usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada Poslodavca u skladu sa

zakonom.

Član 145.

Radni odnos mo�e prestati zaposlenom i na osnovu posebnog pismenog sporazuma kojim se Poslodavac i zaposleni sporazumevaju o uslovima i načinu prestanka radnog odnosa uz isplatu novčane naknade. Sporazum iz prethodnog stava sa zaposlenim zaključuje generalni direktor. Zaposleni koji �eli da koristi pravo iz stava 1. ovog člana, dobija novčanu naknadu u visini bruto zarade za mesec koji prethodi danu potpisivanja sporazuma, ako mu je do sticanja prvog od propisanih uslova za odlazak u penziju (40 godina sta�a i 53 godine �ivota � mu�karci i 35 godina sta�a i 53 godine �ivota

36

� �ene ili 63 godine �ivota i 20 godina sta�a � mu�karci i 58 godina �ivota i 20 godina sta�a � �ene), ostalo: - do 12 meseci - do 8 bruto zarada;

- do 24 meseca - do 16 bruto zarade; - do 36 meseci - do 24 bruto zarade; Zaposlenom koji ne ispunjava uslove iz prethodnog stava, Poslodavac mo�e ponuditi zaključenje pismenog sporazuma o prestanku radnog odnosa, uz isplatu novčane naknade u iznosu do 24 bruto zarade. Zaradom u smislu ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa Kolektivnim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos, odnosno prosečna zarada po zaposlenom isplaćena kod Poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos, odnosno prosečna zarada po zaposlenom isplaćena u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadle�nog za poslove statistike � ako je to za zaposlenog povoljnije. Isplata novčane naknade vr�i se u rokovima utvrđenim sporazumom. Poslodavac je du�an da pre potpisivanja sporazuma iz stava 1. ovog člana, pismenim putem obavesti zaposlenog o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Član 146.

Zaposleni ima pravo da otka�e ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni Poslodavcu mora da podnese u pismenom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je naveo kao dan prestanka radnog odnosa. U slučaju otkaza iz stava 1. ovog člana zbog povrede obaveza od strane Poslodavca utvrđenim zakonom ovim Ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

Član 147. Poslodavac mo�e zaposlenom da otka�e ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na: - radnu sposobnost zaposlenog; - pona�anje zaposlenog; - potrebe Poslodavca; i to u sledećim slučajevima: 1. ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i

sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; 2. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ovim Ugovorom ili ugovorom

ili ugovorom o radu; 3. ako zaposleni ne po�tuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo pona�anje takvo da ne mo�e da

nastavi rad kod Poslodavca;

37

4. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom; 5. ako se zaposleni ne vrati na rad kod Poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno

odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu zakona; 6. ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad; 7. ako zaposleni odbije ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu kojim se preme�ta na drugi

odgovorajući posao, preme�ta u drugo mesto rada, upućuje na rad kod drugog poslodavca, obezbeđuje zapo�ljavanje kao jedna od mera za re�avanje vi�ka zaposlenih, utvrđuje novčani iznos osnovne zarade i elementi za utvrđivanje zarade;

8. ako usled tehnolo�kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem

određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Radnu sposobnost zaposlenog procenjuje rukovodilac organizacionog dela za koju procenu treba da ima obrazlo�enje koje na zahtev prezentuje Sindikatu Radna sposobnost se obavezno utvrđuje za zaposlenog koji u periodu od tri meseca neprekidno ne ostvaruje rezultate rada.

Član 148.

Povredom radne obaveze i nepo�tovanjem radne discipline u smislu člana 147. stav 1. tačke 2. i 3. smatra se: - kr�enje Kodeksa pona�anja "DDOR Novi Sad" a.d.o. - neopravdano zaka�njavanje najmanje u �est radnih dana u toku tri meseca, - neopravdano napu�tanje rada pre zavr�etka radnog vremena najmanje �est radnih dana u toku tri

meseca, - nedolično pona�anje prema ostalim zaposlenima i strankama, - neopravdani izostanak sa posla od dva radna dana u toku jednog meseca, - neopravdano izostajanje sa rada najvi�e pet radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci, - dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili opojnih droga, - davanje netačnih podataka koji su od uticaja za dono�enje odluka nadle�nih organa, - nesavestan odnos prema poverenim sredstvima rada, ukoliko iz toga proistekne �teta za Poslodavca, - nezakonito raspolaganje sredstvima, - neostvarivanje predviđenih rezultata rada iz neopravdanih razloga u periodu od tri meseca

uzastopno, - povreda propisa o za�titi od po�ara, eksplozije, elementarnih nepogoda i �tetnog delovanja otrovnih i

drugih opasnih materija, kao i povreda propisa i nepreduzimanje mera za�tite zaposlenih, sredstava rada i �ivotne sredine,

38

- zloupotreba polo�aja i prekoračenje ovla�ćenja, - odavanje poslovne, slu�bene i druge tajne utvrđene zakonom, ovim Ugovorom ili aktom Poslodavca, - ako zaposleni zloupotrebi znanja iz struke osiguranja radi pribavljanja lične koristi ili u korist drugog

lica; - ometanje jednog ili vi�e zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito ote�ava izvr�avanje radnih

obaveza, - falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata, - povreda radne obaveze koja predstavlja krivično delo, - primanje mita i poklona veće vrednosti radi pribavljanja materijalne koristi, - povrede akata Poslodavca sa te�im posledicama po Poslodavca, - neovla�ćena posluga novcem, hartijama od vrednosti i drugim sredstvima poverenim zaposlenom u

izvr�avanju poslova, odnosno radnih zadataka, - prouzrokovanje veće �tete drugom zaposlenom ili Poslodavcu ili prikrivanje načinjene veće �tete, - sprečavanje organa unutra�nje kontrole kao i sindikata u vr�enju njihovih zadataka, - zloupotreba pečata ili �tambilja Poslodavca, ili omogućavanje neovla�ćenom licu da ih upotrebi, - obavljanje poslova u prostorijama Poslodavca koji se ne mogu podvesti u sistematizovane poslove

zaposlenog, a kojima se pribavlja ili mo�e pribaviti materijalna korist sebi ili drugima, - neprijavljivanje povrede radne obaveze.

Član 149. Poslodavac je du�an da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom u slučaju iz člana 147. stav 1. tačka 1. � 7, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. ovog člana Poslodavac je du�an da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Poslodavac mo�e ako postoje olak�avajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepo�tovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, da u upozorenju zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja. Poslodavac mo�e da otka�e ugovor o radu zaposlenom iz člana 147. stav 1. tačka 1. - 3., 6. u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od �est meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Član 150.

39

Postupak utvrđivanja činjenica na osnovu kojih Poslodavac mo�e da otka�e ugovor o radu vodi se po predlogu rukovodioca organizacionog dela u kome zaposleni radi, a postupak vodi lice ili lica ovla�ćena od strane generalnog direktora. Nakon �to izvr�i potrebne provere, pribavi i izvr�i uvid u pismene izjave svedoka i zaposlenog i obavi druge potrebne radnje za koje se zaključi da su neophodne radi pravilnog i zakonitog utvrđivanja činjenica i odlučivanja, lice koje vodi postupak sačiniće predlog u pismenoj formi i dostaviti ga generalnom direktoru.

Član 151. Poslodavac ne mo�e, u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz člana 147. stava 1. tačka 8. ovog Ugovora, da na istim poslovima zaposli drugo lice u roku od �est meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanje istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Član 152. Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu ne smatra se: 1. privremena sprečenost zaposlenog za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja; 2. kori�ćenje porodiljskog odsustva, odsustvovanje sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi

posebne nege deteta; 3. odslu�enje ili doslu�enje vojnog roka; 4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo,

veroispovest, političko ili drugo uverenje, ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog; 5. delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa Zakonom; 6. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima za za�titu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom,

ovim Ugovorom ili ugovorom o radu.

Član 153. Poslodavac je du�an da pismeno upozorenje iz člana 149. ovog Ugovora dostavi na mi�ljenje sindikatu čiji je zaposleni član. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, Poslodavac je du�an da obrazlo�i činjenice i razloge na kojima zasniva nameru otkaza ugovora o radu. Sindikat iz stava 1. ovog člana du�an je da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz stava 1. i 2. ovog člana Poslodavcu dostavi svoje obrazlo�eno pismeno mi�ljenje. Zahtev i mi�ljenje iz stava 1., 2 i 3. ovog člana istovremeno se dostavljaju i zaposlenom.

Član 154.

Otkaz ugovora o radu daje se re�enjem u pismenom obliku i obavezno sadr�i obrazlo�enje i pouku o pravnom leku i dostavlja se zaposlenom u skladu sa Zakonom.

40

Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja re�enja. Zaposleni je du�an da narednog dana od dana prijema re�enja u pisanom obliku obavesti Poslodavca ako �eli da spor re�ava pred arbitrom u smislu člana 170. ovog Ugovora.

Član 155.

Do dana prestanka radnog odnosa Poslodavac je du�an da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim Ugovorom, ugovorom o radu i drugim aktima Poslodavca. Poslodavac je du�an da isplatu iz stava 1. ovog člana izvr�i najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Posebna za�tita od otkaza ugovora o radu

Član 156.

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta Poslodavac ne mo�e zaposlenom da otka�e ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog člana koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme mo�e da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan.

Član 157. Poslodavac ne mo�e da otka�e ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan polo�aj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i ugovorom o radu, i to: 1. članu saveta zaposlenih i prestavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru "DDOR Novi

Sad" a.d.o. Novi Sad; 2. predsedniku sindikata kod poslodavca;

3. imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku (članu Koordinacionog odbora po

organizacionim delovima "DDOR Novi Sad" a.d.o. i članovima vi�ih organa Sindikata � pokrajinski, republički).

Ukoliko predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog člana ne postupa u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i ugovorom o radu, Poslodavac mo�e da mu otka�e ugovor o radu. Poslodavac mo�e uz saglasnost nadle�nog ministarstva da otka�e ugovor o radu predstavniku zaposlenih iz stava 1. ovog člana, ako Zaposleni odbije ponuđeni posao u smislu člana 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu.

Nezakonit otkaz

Član 158.

Ako sud donese pravnosna�nu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.

41

Pored vraćanja na rad, Poslodavac je du�an da zaposlenom isplati naknadu �tete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, ovom Ugovoru i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada �tete iz stava 2. ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koji je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa.

Udaljenje zaposlenog sa rada

Član 159. Zaposleni mo�e da bude privremeno udaljen sa rada: - ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa

radom; - ako je učinio povredu radne obaveze koja ugro�ava imovinu veće vrednosti; - ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kr�enja radne discipline, ili pona�anje zaposlenog

takvo da ne mo�e da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka predviđenog u članu 149. stav 1. i 153. stav 3.

Član 160. Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

Član 161.

Udaljenje iz člana 159. alineja 2. i 3. ovog Ugovora, mo�e da traje najdu�e tri meseca, a po isteku tog perioda Poslodavac du�an da zaposlenog vrati na rad, ili da mu, u skladu sa odredbama ovog Ugovora, otka�e ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 147. stav 1. tačka 1. - 3. i 6. ovog Ugovora.

Član 162. Za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 159. alineja 2. i 3. i člana 160. ovog Ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini 1/4, a ako izdr�ava porodicu u visini 1/3 mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 159. alineja 1. ovog Ugovora isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.

42

Član 163. Ako krivični postupak protiv zaposlenog bude obustavljen pravnosna�nom odlukom, ili ako pravnosna�nom odlukom bude oslobođen optu�be, ili je optu�ba protiv zaposlenog odbijena, ali ne zbog nenadle�nosti i ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 147. tačka 3. do 5. ovog Ugovora, zaposleni ima pravo da mu se isplati razlika naknade zarade iz člana 162. ovog Ugovora i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljanja, uvećanog za prosečan porast zarada zaposlenih kod Poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada.

Član 164.

Poslodavac mo�e zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepo�tovanje radne discipline u smislu člana 147. stav 1. tačke 2. i 3. ovog Ugovora da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olak�avajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos. Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog člana mo�e da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.

Vi�ak zaposlenih

Član 165. Ukoliko Poslodavac iska�e vi�ak zaposlenih zbog ekonomskih i tehnolo�kih promena du�an je da donese Program re�avanja vi�ka zaposlenih ako dođe do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana. Poslodavac je du�an da pre dono�enja Programa u saradnji sa reprezentativnim sindikatom "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad i republičkom organizacijom nadle�nom za zapo�ljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapo�ljavanje vi�ka zaposlenih . Program iz stava 1. ovog člana sadr�i razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih, ukupan broj zaposlenih u "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad, podatke o zaposlenima koji predstavljaju vi�ak, poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i sta� osiguranja, kriterijume za utvrđivanje vi�ka zaposlenih, mere za zapo�ljavanje, rok u kome će biti otkazan ugovor o radu i sredstva za re�avanje socijalno-ekonomskog polo�aja vi�ka zaposlenih. Program iz stava 1. ovog člana donosi Upravni odbor "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad. Poslodavac je du�an da Predlog programa dostavi reprezantitvnom sindikatu i republičkoj organizaciji nadle�noj za zapo�ljavanje, najkasnije osam dana od dana utvrđivanja predloga Programa, radi davanja mi�ljenja. Sindikat je du�an da dostavi svoje mi�ljenje u smislu prethodnog stava u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga Progarama. Poslodavac je du�an da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije za zapo�ljavanje i mi�ljenje reprezentativnog sindikata i da ih o svom stavu obavesti u roku od osam dana.

43

Član 166. Kriterijumi za utvrđivanja vi�ka zaposlenih iz člana 165. stav 3. su : - rezultati rada zaposlenog kao osnovni kriterijum, koji se utvrđuju na osnovu obrazlo�ene ocene

rukovodioca organizacionog dela u kome radi zaposleni, a na bazi elemenata za utvrđivanje dela zarade po osnovu radnog učinka;

- dopunski kriterijumi, koji se primenjuju ukoliko zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, koji će

biti definisani u Programu, uz dogovor Poslodavca i Sindikata. - odnos zaposlenog prema radnim obavezama. Kriterijum za utvrđivanje vi�ka zaposlenih ne mo�e da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

Član 167.

Program iz člana 165. ovog Ugovora sadr�i predlog mera kao �to su: preme�taj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, skraćeno radno vreme, a zaposlenima koji su vi�ak i kojima Poslodavac ne mo�e da obezbedi radno pravni status na drugi način. U slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom za čijim je radom prestala potreba zbog ekonomskih, organizacionih i tehnolo�kih promena, Poslodavac je du�an da isplati otpremninu u smislu člana 119. ovog Ugovora.

Član 168. Zaposleni kome Poslodavac otka�e ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu za�titu u skladu sa propisima o zapo�ljavanju.

XI OSTVARIVANJE I ZA�TITA POJEDINAČNIH PRAVA ZAPOSLENIH

Član 169.

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje generalni direktor ili zaposleni koga on pismeno ovlasti. Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja re�enje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazlo�enjem i poukom o pravnom leku.

Za�tita pojedinačnih prava

Član 170. Poslodavac i zaposleni mogu svako nastalo sporno pitanje da re�e sporazumno. Predlog za sprazumno re�avanje spornog pitanja mogu pismeno podneti i Poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od dana dostavljanja re�enja zaposlenom. Sporno pitanje u smislu stava 1. ovog člana re�ava arbitar kojeg određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.

44

Arbitar je du�an da donese odluku u roku od 10 dana od dana podno�enja zahteva za sporazumo re�avanje spornih pitanja. Za vreme trajanja postupka pred arbitroom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos. Ukoliko arbitar u tom roku ne donese odluku, re�enje o otkazu ugovora o radu postaje izvr�no. Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

Član 171. Ako se Poslodavac ili zaposleni ne izjasni o predlogu za sporazumno re�avanje spornog pitanja u roku od tri dana od dana podno�enja predloga ili ako zaposleni i Poslodavac ne mogu sporno pitanje da re�e sporazumom, ukoliko se radi o spornom pitanju koje nije na poseban način regulisano ovim ugovorom, zaposleni mo�e da se obrati: - Republičkoj agenciji za mirno re�avanje individualnog radnog spora, - nadle�nom sudu, - sindikatu, - inspekcijskim organima, - drugim organima u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 172. Protiv re�enja kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili predstavnik Sindikata čiji je zaposleni član , ako ga zaposleni ovlasti, mo�e da pokrene spor pred nadle�nim sudom. Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja re�enja kojom je povređeno pravo zaposlenog, odnosno od dana saznanja za povredu.

XII POSEBNE ODREDBE

Privremeni i povremeni poslovi

Član 173.

Poslodavac mo�e za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju du�e od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, sa nezaposlenim licem, licem koje je radi nepuno radno vreme � do punog radnog vremena i korisnikom starosne peznije. Ugovor iz stava 1. ovog člana se zaključuje u pisanoj formi. Lice sa kojim je zaključen ugovor iz stava 1. ovog člana ima pravo na penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom. Obveznik uplate doprinosa iz stava 2. ovog člana je Poslodavac.

Član 174. Poslodavac mo�e za obavljanje priprevemnih i povremenih poslova iz prethodnog člana, da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina. Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja, u skladu sa zakonom.

45

Ugovor o delu

Član 175.

Poslodavac mo�e, sa određenim licem, da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti Poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari ili samostalno izvr�enje određenog fizičkog ili intelektualnog rada. Ugovor iz stava 1. ovog člana mora biti u pisanoj formi.

Dopunski rad

Član 176.

Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod Poslodavca mo�e da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvi�e do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovor o dopunskom radu mora biti u pisanom obliku i njime se utvđuje pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.

Radna knji�ica

Član 177. Zaposleni ima radnu knji�icu, koja je javna isprava i koju izdaje nadle�ni organ op�tinske uprave. Prilikom zasnivanja radnog odnosa, zaposleni predaje radnu knji�icu Poslodavcu, koji je du�an da je vrati zaposlenom, uredno popunjenu, na dan prestanka radnog odnosa. U radnu knji�icu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.

XIII ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH

SAVET ZAPOSLENIH

Član 178. Savet zaposlenih daje mi�ljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, u skladu sa Zakonom i Statutom "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad.

SINDIKAT ZAPOSLENIH

Član 179. Zaposlenom kod Poslodavca jemči se sloboda sindikalnog udru�ivanja i delovanja. Sindikati se osnivaju radi za�tite prava i unapređivanja profesionalnih i ekonomskih interesa njihovih članova. Sindikat se osniva bez odobrenja, uz upis u registar sindika koje vodi ministarstvo nadle�no za poslove rada.

46

Sindikat se upisuje u registar u skladu sa zakonom i drugim propisima. Sindikat je du�an da dostavi Poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sinidkata.

Član 180. Poslodavac je du�an da Sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima. Nadle�ni organ Poslodavca du�an je: - da razmotri i zauzme stavove o pokrenutim inicijativima, zahtevima i predlozima sindikata, a

posebno po odlukama od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni polo�aj zaposlenih; - da obave�tava Sindikat o pitanjima koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni polo�aj

zaposlenih; - da nadle�nom organu Sindikata dostavlja pozive sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na

kojima se:

• razmatraju pitanja od bitnog značaja za materijalni, ekonomski i socijalni polo�aj zaposlenih, • razmatraju mi�ljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata,

• odlučuje o pojedinim pravima zaposlenih.

- da nadle�nom organu Sindikata, na primereni način i u primerenom roku dostavi osnovne

pokazatelje i informacije o poslovanju, o kretanju zarada, o izvr�enom prijemu zaposlenih, o vi�ku zaposlenih i druge relevantne pokazatelje i informacije utvrđene Kolektivnim ugovorom, zavisno od specifične konkretne delatnosti, procesa i načina rada, poslovne aktivnosti i problematike poslovanja Poslodavca, odnosno u zavisnosti od načina organizovanja sadr�aja aktivnosti, uslova i metoda rada sindikata, uva�avajući i aspekt ukupnog privrednog, pravnog i �ivotnog okru�enja i socijalnog stanja u datom vremenskom trenutku.

Član 181.

Poslodavac obezbeđuje organizaciji sindikata sledeće uslove za njeno delovanje: 1. kori�ćenje odgovarajuće prostorije za rad; 2. potrebne administrativno-tehničke usluge; 3. predsedniku i sekretaru Koordinacionog odbora konferencije sindikalnih organizacija �DDOR Novi

Sad� a.d.o., sporazumno utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njihovih funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje 60 plaćenih časova rada mesečno.

4. predsedniku organizacije sindikata, sporazumno utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje

njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne, najmanje 10 plaćenih časova rada mesečno.

Član 182.

47

Predsedniku Koordinacionog odbora Konferencije sindikalnih organizacija �DDOR Novi Sad� a.d.o. za vreme trajanja mandata, odnosno za vreme obavljanja funkcije predsednika mo�e se obezbediti rad na sindikalnim poslovima u punom radnom vremenu i zarada utvrđena odlukom o vrednovanju radnih mesta uvećanom za dodatak na zaradu od 25% od osnovne zarade koju bi imenovani ostvario na poslovima koje je obavljao do dana izbora, a za vreme provedeno na radu i sindikalnim aktivnostima. Ukoliko lice iz prethodnog stava ovoga člana nije profesionalno angar�ivano na predmetnim poslovima nego tu aktivnost obavlja uz redovan rad ima pravo na uvećanje osnovne zarade za 50%. Koeficijent uvećanja se ne primenjuje u mesecu kada mu je za redovan rad izrečena mera umanjenja zarade iz člana 87. ovog Ugovora. Sekretaru Konferencije i članovima koordinacionog odbora Konferencija sindiklanih organizacija �DDOR Novi Sad� a.d.o., obezbeđuje se za rad na sindikalnim poslovima dodatak na zaradu u visini od 30% osnovne zarade koju ostvari na poslovima, za vreme provedeno na radu u sindikalnim aktivnostima. Koeficijent uvećanja se ne primenjuje u mesecu kada mu je za redovan rad izrečena mera umanjenja zarade iz člana 87. ovog Ugovora. Po prestanku obavljanja funkcije iz stava 1. ovog člana zaposleni se raspoređuje na odgovarajuće poslove koji ne mogu biti manje vrednovani od poslova sa kojih je zaposleni izabran za predsednika organizacije sindikata.

Član 183. Predstavnicima organizacije sindikata mora se omogućiti, odnosno obezbediti: - odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sastancima sindikata, sastancima organizacije sindikata,

konferencijama, sednicama i kongresima � za period trajanja sastanka i potrebno vreme za odlazak i povratak sa ovih sastanaka;

- odsustvovanje sa posla radi osposobljavanja na tečajevima i seminarima � najmanje pet radnih dana

u toku kalendarske godine; - pristup svim poslovima kod Poslodavca kad je to potrebno u cilju za�tite prava zaposlenih utvrđenih

zakonom i Kolektivnim ugovorom (uvid u uslove rada i sl.); - da ističu obave�tenje organizacije Sindikata u prostorijama Poslodavca na mestima koja su

pristupačna i koja su za to određena; - pravo na izdavanje, �tampanje i dostavljanje zaposlenima informacija, biltena, publikacija, letaka,

op�tih i drugih akata i dokumenata organizacije sindikata � koja su u funkciji vr�enja sindikalne aktivnosti, a sve u skladu sa Zakonom o informisanju i Statutom, odnosno drugim op�tim aktom Poslodavca, �to se bli�e uređuje ovim Kolektivnim ugovorom.

U slučaju potrebe ubiranja sredstava solidarnosti, predstavnici zaposlenih, koje organizacija Sindikata ovlasti da to rade, imaju pravo da ovu aktivnosti obavljaju u odgovarajućim prostorijama Poslodavca. Poslodavac je du�an da sredstva sindikalne članarine, koja članovi sindikata izdvajaju iz zarade uplaćuje na odgovarajući račun organizacije sindikata, odnosno drugih oblika organizovanja i delovanja sindikata u skladu sa statutom i odlukom nadle�nog organa Sindikata.

Član 184.

Aktivnosti Sindikata vr�e se tako da ne idu na �tetu redovnog funkcionisanja Poslodavca i radne discipline.

48

Međusobni odnosi

Član 185.

Odnosi između Sindikata i Poslodavca u uspostavljaju se i re�avaju pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uva�avanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti, na principima pune ravnopravnosti i partnerstva. Sindikat i Poslodavac određuju svoje predstavnike u pregovarački odbor. Pregovarački odbor, pored ostalog, obavezan je da najmanje jednom tromesečno razmatra aktuelna pitanja vezana za poslovanje Poslodavca i materijalni i socijalni polo�aj zaposlenih, kao i međusobne odnose između organa Sindikata i Poslodavca i da o tome redovno obave�tava organe koje predstavlja. Uzajamna je obaveza redovnog, potpunog i blagovremenog međusobnog informisanja.

Član 186. Poslodavac je obavezan da odbor sindikalne organizacije obave�tava o: - poslovanju Poslodavca, razvojnim planovima i njihovom uticaju na ekonomski i socijalni polo�aj

zaposlenih; - kretanju i promenama zarada i njihovom uče�ću u tro�kovima poslovanja; - strukturi tro�kova poslovanja; - za�titi i bezbednosti na radu; - merama za pobolj�anje uslova rada; - raspodeli dobiti; - statusnim promenama; - promeni oblika organizovanja; - pripremama za utvrđivanje vi�ka zaposlenih i usvajanje programa; - pripremama za usvajanje programa privatizacije; - pitanjima koja se odnose na prava zaposlenih; - inicijativi i predlogu promena Statuta Poslodavca; Obave�tavanje organa sindikata vr�i se po pravilu, dostavljanjem materijala predsedniku sindikata za sednicu Upravnog odbora i Skup�tine, a za pitanja koja se ne razmatraju na sednicima organa Poslodavca dostavljaju se pismene informacije. Informacije o pitanjima iz alineje 1., 2. i 6. stav 1. ovog člana dostavljaju se najmanje po �estomesečnom i godi�njem obračunu, a o pitanjima iz alineje 3., 4. i 5. najmanje jednom u tri meseca.

49

Poslodavac je obavezan da informi�e Odbor sindikalne organizacije o svim pitanjima o kojima je u obavezi da informi�e zaposlene, najkasnije na tri dana pre obave�tavanja zasposlenih.

Član 187. Poslodavac je obavezan da: - obezbedi da se pozivi sa materijalima za sednice Skup�tine i drugih organa Poslodavca dostavljaju

predsedniku reprezentativne sindikalne organizacije; - obezbedi da se obave�tenja i izve�taji koji se daju zaposlenima dostavljaju Odboru organizacije

sindikata; - blagovremeno razmotri mi�ljenje, zahteve i predloge Odbora organizacije sindikata pre dono�enja

odluke od značaja za meterijalni, ekonomski i socijalni polo�aj zaposlenih i da obaveste Odbor organizacije sindikata o razlozima neprihvatanja datih mi�ljenja, zahteva i predloga;

- omogući prisustvo predstavnika Odbora organizacije sindikata na sednicama organa Poslodavca na

kojima se razmatraju njegova mi�ljenja, zahtevi i predlozi, odnosno odlučuje o pojedinim pravima zaposlenih;

- omogući uče�će Odbora organizacije sindikata kroz pregovaranje:

• pri utvrđivanju nacrta i predloga Statuta i njegovih izmena i dopuna u delu koji se odnosi na izbor i opoziv organa Poslodavca, a posebno predstavnika dru�tvenog kapitala i predstavnika zaposlenih u organe Poslodavca, ostvarivanje prava manjinskih vlasnika, način promene statusa i oblika Poslodavca, op�ta akta i njihovo dono�enje i druga pitanja značajna za ostvarivanje prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih kod Poslodavca;

• pri utvrđivanju predloga pravilnika o raspodeli sredstava za re�avanje stambenih pitanja;

• pri kori�ćenju i odlučivanju o objektima dru�tvenog standarda i sredstava za te namene,

klubovima za sportsko � rekreativne i kulturne aktivnosti zaposlenih; - omogući vr�enje drugih prava i du�nosti koja Odboru organizacije sindikata pripadaju po Zakonu,

Kolektivnim ugovorom, Statutu i op�tim aktima Poslodavca, kao i statutima reprezentativnih sindikata.

Član 188.

Odbor organizacije sindikata obavezan je da razmotri sve predloge, sugestije, zahteve i mi�ljenja, dostavljene od organa Poslodavca i da o zauzetim stavovima i razlozima eventualnog neprihvatanja obavesti Poslodavca.

XIV PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA

Član 189.

Ovaj Ugovor zaključuju reprezentativni sidnikat i generalni direktor. Ovaj Kolektivni ugovor se zaključuje na period od 3 (tri) godine.

Član 190.

50

Ako dođe do značajnijih promena uslova relevantnih za sadr�inu ovog Ugovora, svaki od učesnika mo�e otkazati ovaj Kolektivni ugovor delimično ili u celini. Otkaz se podnosi u pisanoj formi sa obrazlo�enjem i argumetnima. Otkazni rok je �est meseci stim da su učesnici du�ni da postupak pregovaranja započnu u roku od 15 dana od dana podno�enja otkaza radi zaključivanja izmena i dopuna, odnosno novog Kolektivnog ugovora. Predlog za izmenu i dopunu ovog Ugovora mo�e dati svaki od učesnika. Predlog se podnosi u pisanom obliku sa obrazlo�enjem. O podnetom predlogu učesnici ovog Ugovora su du�ni da otpočnu pregovore u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga.

Član 191.

Izmene i dopune ovog Ugovora vr�e se na način i po postupku po kome je zaključen.

Član 192.

Učesnici Ugovora će u roku od osam dana od dana stupanja na snagu Ugovora, obrazovati Odbor za praćenje primene Ugovora, na paritetnoj osnovi. Odbor iz stava 1. ovog člana daje mi�ljenje o primeni i autentična tumačenja odredaba Ugovora. Način rada i odlučivanje Odbora uređuju se Poslovnikom o radu odbora. Poslovnik o radu odbora za prećenje primene Ugovora donose učesnici ovog Ugovora.

Član 193. Kriterijumi i merila za obračun zarada po osnovu rada, naknade zarade i drugih primanja zaposlenima koji zaradu ostvaruju na osnovu individualnih normi ili učinaka, regulisaće se posebnom odlukom Poslodavca.

51

Način re�avanja kolektivnih radnih sporova

Član 194.

Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmene i dopune ugovora, spor se re�ava mirnim putem ili putem Republičke agencije za mirno re�avanje kolektivnih sporova u roku koji je predviđen u Zakonu o mirnom re�avanju kolektivnih sporova. Sporna pitanja u primeni Ugovora re�ava arbitra�a koju obrazuju učesnici Ugovora, u roku od 45 dana od dana nastanka spora. Arbitra�a, iz stava 2. ovog člana, sastoji se od pet članova od kojih po dva člana imenuju strane u sporu, dok se peti član imenuje sporazumno iz redova stručnja iz oblasti u kojem je spor nastao. Arbitra�a pribli�ava stavove strana u sporu radi postizanja sporazuma o spornim pitanjima.

Član 195. Arbitra�a radi u punom sastavu i ceni stavove strana u sporu neposrednim saslu�anjem. Odluku donosi većinom glasova. Odluka o spornom pitanju dostavlja se u pismenom obliku stranama u sporu, u roku od 15 dana od dana obrazovanja Arbitra�e. Odluka arbitra�e o spornom pitanju obavezuje učesnike pregovaranja.

Član 196.

Za rad članova arbitra�e mo�e se sporazumno odrediti naknada. Tro�kove naknade solidarno snose strane u sporu.

Član 197. Učesnici u zaključivanju Ugovora mogu pred nadle�nim sudom da ostvaruju za�titu prava utvrđenih Ugovorom.

Član 198.

Ugovorne strane du�ne su da u okviru svojih nadle�nosti i u skladu sa svojim ovla�ćenjima preduzmu sve mere u cilju dosledne primene odredaba ovog Ugovora.

Član 199. Poslodavac je du�an da ovla�ćenom predstavniku sindikata omogući kontrolu sporovođenja ovog Ugovora.

52

XV PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA

Član 200.

U slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od Poslodavca prethodnika ovaj Ugovor i sve ugovore o radu zaposlenih koji va�e na dan promene poslodavca.

Član 201.

Poslodavac prethodnik du�an je da o preno�enju ugovora o radu na Poslodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene čiji se ugovor o radu prenosi. Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od 5 (pet) dana od dana dostavljanja obave�tenja iz stava 1. ovog člana, Poslodavac prethodnik mo�e zaposlenom da otka�e ugovor o radu.

Član 202.

Poslodavac sledbenik je du�an da primenjuje ovaj Ugovor najmanje godinu dana od dana promene Poslodavca, osim ako pre isteka tog roka: - istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod Poslodavca prethodnika; - kod Poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.

Član 203.

Poslodavac prethodnik i Poslodavac sledbenik du�ni su da najmanje 15 dana pre promene Poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod Poslodavca o datumu ili predlo�enom datumu promene Poslodavca, razlozima za promenu poslodavca, pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene Poslodavca na polo�aj zaposlenih i meramam za njihovo ubla�avanje. Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik du�ni su da, najmanje 15 dana pre promene Poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju ubla�avanja socijalno-ekonomskih posledica na polo�aj zaposlenih.

Član 204.

Odredbe o pravima zaposlenih koje su predviđene ovim Ugovorom primenjuju se i u slučaju promene vlasni�tva nad kapitalom "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad.

XVI DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA ZAPOSLENE I POSLODAVCA

Član 205.

Poslodavac mo�e u zavisnosti od rezultata poslovanja izdvojiti sredstva za re�avanje stambenih potreba zaposlenih, na osnovu odluke Skup�tine akcionara. Posebnim aktom uređuje se način i kriterijumi za izdvajanje i kori�ćenje sredstava iz stava 1. ovog člana.