KOMENTAR

16 PC PRESS MART 2012

Uku pna vre dnost srpskog in for ma tičkog trži šta u 2011. go di ni dos ti gla je 423

mi li ona ev ra, čime je os tva ren go di­šnji rast od 5 od sto. Re kor dna vre­dnost od 545 mi li ona ev ra iz 2008. go di ne os taće ne dos ti žna još ne ko­li ko go di na, iako je po la mi li jar de ev ra go di šnjeg IT trži šta dav no tre­ba lo da bu de za na ma. Pro ce ne po­ka zu ju da će IT trži šte i u 2012. go di ni naj ve ro va tni je os ta ti u vi­še go di šnjem ka na lu po vre dnos ti i zmeđu 400 i 450 mi li ona ev ra. Ipak, očeku je se la ga ni rast od 5 od­sto go di šnje u na re dne dve go di ne, što je do volj no za na du, ali ne do­

volj no za op ti mi zam. S dru ge stra ne, u slučaju sla be eko no mi je, bez eko nom skog ras ta ili sa pa dom BDP­a, srpsko IT tržište mo že da na za du je sko ro 10 od sto.

Po gled na sta tis tikuPre ma struk tu ri ula ga nja, do maće IT trži šte sa zre va, jer IT o pre ma nas tav lja da gu bi udeo – tem pom po je­

dan pro cen tni po en go di šnje, iako har dver i da lje ima naj veće učešće od 61,6 od sto. Sle de IT u slu ge sa 25,7 od sto uku pnog mar ke ta i pa­ke tni pro gra mi (12,6%). Sko ro svi se gmen ti be le že opo ra vak u 2011. go di ni. Go di šnji rast naj većeg se­

Do volj no za na dune do volj no za op ti mi zamKa ko i zgle da IT trži šte u Srbi ji na počet ku 2012. go di ne? Prošle go di ne je za be le žen rast od oko 5% i vrednost tržišta bila je 423 miliona evra. Ka ko da sti gne mo do 100 ev ra go di šnjeg ula ga nja u IT po sta nov ni ku?Mi lo van Ma ti je vić

Serveri

Netbook

Notebook

Desktop

U 2011. go di ni u Srbi ji je is po ručeno 413.094 per so nal na računa ra. Uku­pne PC is po ru ke u 2011. po ra sle su za 10% u o dno su na 2010. go di nu. Desktop računa ri sa 224.241 pro da tom je di ni com drže 54,3% uku pnog PC trži šta. Sle de notebook računa ri sa 159.627 pro da­

tih je di ni ca i 38,6% trži šta. Is po ručeno je 25.073 netbook računa ra (6,1% trži šta), a x86 ser ve ri sa 4.153 je di ni ce ima ju oko 1% trži šnog učešća. HP je i da lje na li der­skoj po zi ci ji i po ko ličini i po vre dnos ti is­po ručenih računa ra. Sle di ASUS ko ji se po prvi put pro bio na po zi ci ju broj dva. Pet vo dećih lo kal nih asem ble ra računa ra is po­ručilo je uku pno dve trećine svih „žu tih“ računa ra, dok pre os ta lu trećinu is po ru ka drži oko 200 ma njih lo kal nih asem ble ra. Na trži štu desktop brend računa ra vo deće tri po zi ci je drže HP, Dell i Lenovo sa za­je dničkim učešćem od sko ro tri če tvrti ne uku pnih is po ru ka. Na trži štu notebook računa ra, HP je na prvom mes tu mi ni­mal no o dma kao ASUS­u ko ji je dru gi, dok je na trećem mes tu Dell.

PC is po ru ke pred stav lja ju ra ni in di ka tor za uku pno IT trži šte. Vi tal nost PC is po ru ka se o dra ža va na vi tal nost ce lo ku pnog IT mar ke ta, ta ko da je vrlo va žno sa ka kvim po ka za te lji ma se ušlo u 2012. go di nu.

PC is po ru ke u 2011. go dini

Adacta Grupa

Informaciona rešenja, poslovno savetovanje i uvođenje promena

Efikasna, pouzdana i sigurna informaciona rešenja su važan temelj za dugoročnu poslovnu uspešnost preduzeća. U Adacti raspolažemo širokim spektrom poslovnih, informacionih i organizaconih znanja, koja su sticana tokom angažmana na preko 500 projekata, na kojima smo radili sa puno predanosti, sa neprestanom željom za učenjem i koncentrisani na konačan rezultat. Svi naši napori su oduvek bili usmereni ka tome da postanemo prva adresa za efikasno unapređenje poslovanja, sa ciljem da za naše klijente generišemo stvarne i merljive rezultate na obostrano zadovoljstvo. Adacta poseduje višedecenijsko iskustvo u konsaltingu, razvoju i uvođenju poslovno-informacionih rešenja:

• ERP rešenja - Microsoft Dynamics NAV i Microsoft Dynamics AX • Microsoft Dynamics CRM • Business Intelligence rešenje QlikView • Rešenja za osiguravajuće kuće

Slovenija

Adactaprogramska oprema, d.o.o. Leskoškova 9d1000 LjubljanaT: +386 1 548 38 00F: +386 1 548 39 00info@adacta.siwww.adacta.si

Slovenija

Adactaprogramska oprema, d.o.o. Slovenska ulica 42000 MariborT: +386 1 548 39 72F: +386 1 548 39 00info@adacta.siwww.adacta.si

Slovenija

Resolutia, d.o.o.Preduzeće za poslovno savetovanjeLeskoškova 9d1000 LjubljanaT: +386 1 548 39 09F: +386 1 548 39 00info@resolutia.siwww.resolutia.si

Preduzeća i predstavništva u Grupi

Srbija

Adactaprivredno društvo za pružanje informatičkih usluga, d.o.o.Kneza Mihaila 2-4/VII11000 BeogradT: +381 11 303 31 07F: +381 11 303 31 07info@adacta.rswww.adacta.rs

Italija

Adacta s.r.l.Via Trento, 1634132 TrstT: +39 040 9828100F: +39 040 0641954info@adactaitalia.itwww.adactaitalia.it

Hrvatska

Adactaprogramska oprema, d.o.o. Prve Pile 110000 ZagrebT: +385 1 611 63 30F: +385 1 611 60 11info@adacta.hrwww.adacta.hr

preduzeća ćerke Grupe Adactaizvedeni projekti Grupe Adacta

NAV AX CRM

Kon takt po da ci: Ada cta d.o.o. Kne za Mi ha ila 2‑4/VII, 11000 Be o grad, Srbi ja, T: +381 11 303 31 07o ffi ce@ada cta.rs, www.ada cta.rs, www.ada cta‑gro up.com

18 PC PRESS MART 2012

gmen ta, PC računa ra, i zno sio je 3,6 od sto, dok je rast se gmen ta a pli ka­tiv nih pro gra ma do se gao dvo ci fren ni vo (10,8%). U du bo kom pa du os­ta je in fras truk tur ni se gment mre žne o pre me (­9,8%), ko ji de li sud bi nu o dlo že nih IT pro je ka ta po slov nog sek to ra i drža ve.

Pa ra doks je da oko sni cu IT ula­ga nja u Srbi ji čine do maćin stva, pre­du ze tni ci i mi kropre du zeća, ko je sle de drža va i fi nan sij ski sek tor, U pre kom po no va nju ovog re do sle da le ži ve li ki po ten ci jal ras ta, ali za to će bi ti po tre bno vre me. Neće se pu­no pro me ni ti struk tu ra IT ula ga­nja ni u 2012. go di ni, jer ova go di na je i zbor na, što po pra vi lu po go du je po tro šnji, a za us tav lja in ves ti ci je ­ na ročito ka da je Vla da ko ali ci ona i mo ra da se drži po pu lis tičke agen de.

ICT adutiO hra bru je činje ni da su in for ma­ci ono­ko mu ni ka ci one te hno lo gi je pre po zna te kao stra te ške, ali uti sak je da ni su baš naj bo lje shvaćene nji ho ve pre dnos ti. Za bo lje ra zu­me va nje, ra zmo trićemo značaj IT sek to ra i eko nom ske do bro bi ti kroz ne ko li ko činje ni ca:

■ Rast glo bal ne IT eko no mi je je sko ro 60 od sto brži od ras ta os tat ka eko no mi je. U Srbi ji je to i mno go vi še – čak 200%! Ana li ze do maćeg IT trži šta

po ka zu ju da eko nom ski rast od 1 procenta ge ne­ri še IT rast veći od 3 procenta, što po ka zu je ra­zvoj ni ka rak ter IT sek to ra.

■ IT ula ga nja se o sla nja ju na po dršku pre ko 1.500 do maćih in for ma tičkih pre du zeća ko ja pro i zvo de ili dis tri bu ira ju har dver, so ftver ili IT u slu ge i te kom pa ni je za po šlja va ju oko 15.000 lju di.

■ Vi še od 20.000 do da tnih IT stručnja ka ra di u or­ga ni za ci ja ma i pre du zećima ko ja IT ko ris te kao deo svog po slo va nja. Vi še od 5.000 IT stručnja ka ra di u pre du ze tničkim for ma ma or ga ni zo va nja (agen ci ja ma i SZR).

■ Vrlo va žno za Srbi ju, ko ja ku bu ri sa ne za po sle­nošću, jeste očeki va nje da će IT ra dna sna ga ras ti ne ko li ko pu ta većom sto pom od uku pne ra dne sna ge. Ovo će do da ti sko ro 5.000 no vih, vi so kos­tručnih IT ra dnih mes ta do kra ja 2013.

■ Za je dno, IT kom pa ni je i nji ho vi za po sle ni u pla­ti li su pro šle go di ne u držav nu ka su oko 100 mi li­ona ev ra po re za, do pri no sa i ca ri na, a do 2013. taj i znos mo že značaj no da pre ma ši 100 mi li ona.

Har dver i(li) so ftverU vi še aka dem skih­naučnih ra do va po ka za no je ka ko IT po kreće eko nom ski rast. Na pri mer, Dale Jorgenson sa Uni ver zi te ta Har vard je u tvrdio da se učešće priv­re dnog ras ta ko je pri pa da IT­ju po većalo sa 11 od sto kra jem de ve de se tih na 15 od sto u ra nim dvehiljaditim. Do ka za no je i da se trećina no vog eko nom skog ras ta os tva ru je za hva lju jući ICT­u.

Baš kao što IT po kreće eko no­mi ju, so ftver po kreće IT. So ftver je slo že ni ji za pro da ju od har dve ra, jer ge ne ri še vi še pra tećih stručnih i eko nom skih ak tiv nos ti. Sva ki ev­ro pro da je pa ke tnog so ftve ra ge ne­ri še do da tnih 1,25 ev ra pri ho da za u slu žne IT fir me. Potom, pri ho di od pro da je so ftve ra i u slu ga po­većava ju i pri hod u dis tri bu tiv nom ka na lu IT har dve ra. Zbog efek ta mul ti pli ka ci je, 12 od sto uku pnih IT ula ga nja ko ja idu na so ftver ge­ne ri šu za je dno sa u slu ga ma oko tri če tvrti ne IT do da tne vre dnos ti.

Na rav no da ne i zne nađuje što so ftver ima ta kav uti caj na eko­no mi ju. Pos tao je ne za men ljiv pro duk ci oni alat pre du zećima i or­ga ni za ci ja ma u svim sek to ri ma. IT je ta kođe kri tična kom po nen ta u

In for ma tičko trži šte Srbi je 2007‑2012. i sto pe ras ta u pro cen tima

Ana li ze do maćeg IT trži šta po ka zu ju da eko nom ski rast od 1% ge ne ri še IT rast veći od 3% – iz to ga je očit ra zvoj ni ka rak ter IT sek tora

sve mu, od te le fo na do auto mo bi la, od za ba ve do na uke. Ali, bu dući rast so ftve ra u Srbi ji za vi siće od va lja ne za šti te in te lek tu al ne svo­ji ne, so ftver ske le gal nos ti i sva ka ko eko nom skog sta nja.

Ka ko do 100 ev ra po sta nov ni ku?Šta je po tre bno da bi Srbi ja dos­ti gla IT ula ga nja od 100 ev ra po sta nov ni ku, što sma tra mo ne op ho­dnim mi ni mu mom? To znači 70% veće IT trži šte (pro sečna go di šnja sto pa ras ta 12% za 2011­2015), 60% sa da šnjeg ni voa no vo prim lje nih čla ni ca EU (EU10) i eko nom ski rast veći od 4% go di šnje u pe ri odu od 2011 do 2015. go di ne.

Uko li ko IT ula ga nja po sta nov­ni ku po sma tra mo kao me ru dos ti­gnu tih ev rop skih stan dar da, Srbi ja sa 60 ev ra, što pred stav lja tek 11 od sto ev rop skog pro se ka (ili 37% EU10 pro se ka), va ži za ne uređeno in for ma ci ono dru švo. IT ula ga nja su sla bi ja od Hrvat ske i Mađar ske, a ako je za ute hu, ta kmiče se sa Bu gar skom i Ru mu ni jom. Glav ni ra zlog ve li kog za os ta ja nja za Ev­

KOMENTAR

PC PRESS MART 2012 19

ro pom le ži u sla boj sna zi srpske priv re de. Ni vo in dus trij ske pro­i zvo dnje u 2011. go di ni ni je dos­ti gao ni po lo vi nu ni voa iz 1990. Bru to do maći pro i zvod (BDP) sto ji ne što bo lje: oko 70 od sto onog iz 1990, što je 40 od sto pro­se ka BDP­a de set no vo prim lje nih čla ni ca EU. U slov svih u slo va da Srbi ja pređe 100 ev ra IT ula ga nja po sta nov ni ku je pro sečan go di šnji eko nom ski rast veći od 4 od sto u pe ri odu 2011­2015. Ova psi ho lo ška gra ni ca (100 ev ra) će do ves ti Srbi ju na skro man IT ni vo od 60 od sto no vo prim lje nih ze ma lja EU10.

Vi de li smo da so ftver po kreće IT. Da bi se pre šla gra ni ca 100 ev­ra IT ula ga nja po sta nov ni ku, fo­kus in for ma tičkih ula ga nja drža ve i priv re de tre ba da bu de na pa ke­

tnom so ftve ru, ko ji po kreće trži šte IT u slu ga, što sve za je dno po većava pro da ju o pre me. So ftver ska ula ga­nja po volj no de lu ju na ra zvoj spe ci ja lis tičkih IT u slu ga i stva ra nje am bi jen ta za značaj ni je in ves ti ci je, što će do pri ne ti bržem sa zre va nju srpske IT sce ne. Za po­tre bnu sto pu go di šnjeg ras ta IT trži šta od 12%, u slu ge i so ftver tre ba da ras tu na tro sečnom sto pom od 16% i 13%, res pek tiv no. Da nas i ubu duće or ga ni za ci je će bi ti us pe šne sa mo ako do volj no ula žu u in te lek tu al na do­bra, in for ma tička zna nja i nji ho ve pri me ne.

Re al ne pro jek ci je?Pro ce na ekonomskih ana li tičara je da će gu bi tak zbog snežnih nanosa bi ti veći od 500 miliona ev ra – oko 1,5% BDP­a, kao ce lo ku pno do maće IT trži šte. Najava no vog ta la sa kri ze ne os tavlja pu no prosto ra za am­bi ci o zne pla no ve, ali in for ma tičke te hno lo gi je ne za­hte va ju ka pi tal ne in ves ti ci je, a u slov su us pe šnos ti. Većina pre du zeća (i drža va) ima ju sla bo uređene i ne do volj no efi ka sne po slov ne pro ce se, za čije su uređenje po tre bni re in že nje ring i in for ma tička po­

drška. Do maće fir me ka rak te ri šu ma la IT i zdva ja nja, manja od 1% po slov nog pri ho da – najčešće je IT bu džet ma nji od 1% uku pnih tro­ško va! Uko li ko bi IT bu že ti priv­re de dos ti gli 1% po slov nih pri ho da, IT trži šte bi pre ma ši lo 700 mi li­ona ev ra. Ve li ki po ten ci jal za IT le­ži i u drža vi, jer bi „IT in ves ti ci ja u lju de i no ve te hno lo gi je“ od 10 ev­ra me sečno po za po sle nom bio naj­bo lje ulo žen no vac. Držav na u pra va i bu džet ske or ga ni za ci je go di šnje i zdva ja ju za pla te pre ko 100.000 za­po sle nih sko ro mi li jar du ev ra, dok za IT pro jek te ne ma ni 5 od sto ovih sred sta va. To mo ra da se pro me ni.

Milovan Matijević je direktor kompanije Mineco (www.mineco.rs), koja prati tržišna i tehnološka kretanja u IT sektoru. Prikazani podaci su izvod iz standardnih SITO analiza. Za 2011. korišćeni su statistički podaci prikupljeni do 31.januara 2012.

Pa ra doks je da oko sni cu IT ula ga nja u Srbi ji čine do maćin stva, pre du ze tni ci i ma la pre du zeća