komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaze … · ldpe: low density polyethylene;...

KKOOMMEERRCCIIJJAALLIIZZAACCIIJJAA SSEEKKUUNNDDAARRNNIIHH SSIIRROOVVIINNAA

II RREECCIIKKLLAAZZEE OOTTPPAADDAA --u--

SSRRBBIIJJII 2009-2010

PPRRVVII DDEEOO

PPRROOCCEENNAA

OBJAVLJENO: FEBRUAR 2010

Autor: Craig Hempfling

Ova publikaciija je ostvarena uz podršku američkog naroda kroz Agenciju za međunarodni razvoj Sjedinjenih Država (USAID), i ne odražava konkretne stavove USAID-a, Vlade Sjedinjenih država ili Booz Allen Hamilton-a.

Ova publikacija obuhvata sadržaj koji je finansiran od strane USAID-ovog Projekta za razvoj konkurentnosti preduzeća i samofinansirane Treehouse Procene reciklaže u južno-centralnoj Srbiji u 2009.

Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpada u Srbiji Prvi deo: Procena

Sadržaj

Akronimi i definicije ............................................................................................................................ i

Uvod .................................................................................................................................................... 1

Vlada Republike Srbije ...................................................................................................................... 4

Akteri nacionalnog privatnog sektora ..................................................................................................... 7

Donatorske inicijative .................................................................................................................................. 8

JKP-i i Opštine ............................................................................................................................................... 9

Strateški partneri u upravljanju otpadom (PPP) .......................................................................... 12

Sakupljači ......................................................................................................................................... 14

Sekundarni sirovine (materijali) ..................................................................................................... 17

Plastika ...................................................................................................................................................... 17

Papir........................................................................................................................................................... 18

Staklo ......................................................................................................................................................... 20

Metal .......................................................................................................................................................... 21

Elektronski otpad i baterije ..................................................................................................................... 22

Drvo ........................................................................................................................................................... 23

Građevinski otpad .................................................................................................................................... 24

Industrija cementa i gume ...................................................................................................................... 25

Otpadno ulje ............................................................................................................................................. 27

Organski otpad (kompost) ...................................................................................................................... 28

Pravni okvir za upravljanje otpadom ............................................................................................. 29

Aneks 1: Intervjuisani akteri

Annex 2: Rezime opštinskih programa sakupljanja

Annex 3: Regionalni planovi za upravljanje otpadom

Annex 4: Rezime poređenja prerađivača plastike i reciklera

REDUKUJ: Koristi manje, bacaj manje i kupuj proizvode koji sadrže manje pakovanja kroz:

Smanjenje izvora: Smanji količinu otpada pre njegove kupovine, i kupuj prizvode koji nisu rasipnički u pogledu ambalaže ili korišćenja.

Očuvanje: Smanji količ. otpada kroz mudro korišćenje prirodnih resursa.

Reciklaža: Kupuj proizvode u reciklabilnoj ambalaži.

REUPOTREBI: Upotrebi materijal ponovo u njegovom izvornom obliku ili ga prosledi onome ko ga može ponovo upotrebiti, umesto da ga baciš.

RECIKLIRAJ: Odvajaj reciklabilne materijale i odnesi ih u centre za reciklažu gde mogu biti iskorišćeni za pravljenje istog ili drugog proizvoda. Recikliranje troši manje energije i resursa od proizvodnje od novog materijala.

KOMPOST: Kompostiraj organski i prehrambeni otpad kako bi proizveo koristan nus-proizvod i sačuvao deponijski prostor.

Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpada Prvi deo: Procena

i

Akronimi i definicije

AFR: Alternative Fuels & Raw Materials (Alternativna goriva i sirovine), termin koji se koristi u industiji cementa i spaljivanja.

CIM: Center for International Migration (Centar za međunarodne migracije).

Sakupljač: Izraz korišćen u ovom izveštaju, a može biti individua ili javna ili privatna kompanija koja sakuplja reciklabilne materiijale, i koja ponekad sprovodi dalju obradu kao što je sortiranje, pranje, i/ili proizvodnja granulata ili seckane plastike.

CRDA: Community Revitalization through Democratic Action (Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju), USAID-ov projekat vredan 200 milliona dolara, implementiran širom Srbije kroz pet partnera koji su radili u pet različitih regiona Srbije od 2001-2007.

CRT: Cathode Ray Tube (Cevi katodnih zraka), video monitori pre LCD-a.

DOO: Društvo sa ograničenom odgovornošću.

EC: European Commission (Evropska komisija), sada Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji.

EBRD: European Bank for Reconstruction and Development (Evropska Banka za rekonstrukciju i razvoj).

EPS: Elektroprivreda Srbije, Srpsko javno preduzeće za snabdevanje strujom.

GTZ: Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbeit (Nemačko internacionalno preduzeće za saradnju i razvoj).

HW: Hazardous Waste (Opasni otpad).

IFC: International Finance Corporation (Međunarodna finansijaska korporacija), članica grupe Svetske Banke. IFC obezbeđije investicione i savetodavne usluge za izgradnju privatnog sektora u zemljama u razvoju.

IPA: Instrument for Pre-Accession (Instrument za predpristupanje), jedini instrument EU za finansiranje korisnika i zemalja kanditdata.

IPPC: Integrated Pollution Prevention & Control (Integrisana prevencija i kontrola zagađenja), Direktiva o industrijskoj emisiji.

ISWA: International Solid Waste Association (Međunarodno Udruženje za čvrsti otpad).

JKP: Javno Komunalno Preduzeće (Public Communal Enterprise), Javno ili javno finansirano preduzeće u Srbiji koje radi na opštinskom ili regionalnom nivou, odgovorno za gradsko i opštinsko održavanje, uključujući i sakupljanje otpada.

LED: Local Economic Development (Lokalni ekonomski razvoj), razvojna strategija koja olakšava partnerima javnog, privatnog i civilnog društva koji rade zajedno na poboljšanju ekonomskih uslova.

LEDIB (Danska): Local Economic Development in the Balkans (Lokalni ekonomski razvoj na Balkanu), petogodišnji projekat koji finansira Danska a koji podržava razvoj LED, SME i stvaranje novih radnih mesta.

LLC: Limited Liability Company (Društvo sa ograničenom odgovornošću, DOO).

MEGA: Municipal Economic Growth Activity (Podsticaj ekonomskom razvoju opština), USAID-ov LED projekat vredan 24 milliona dolara, implementiran u ciljanim opštinama u Srbiji od 2005-2010.

MESP: Serbian Ministry of Environment & Spatial Planning (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u Srbiji).

MoU: Memorandum of Understanding (Memorandum o razumevanju).

MSME Development: Micro, Small and Medium Enterprise Development (Razvoj mikro, malih i srednih preduzeća), skup strategija razvoja koje teže jačanju postojećih i pokretanju novih preduzeća, njihovom efikasnijem poslovanju i bržem rastu.

MSW: Municipal Solid Waste (Opštinski čvrsti otpad).

NGO: Non-Government Organization (NVO- Ne vladine organizacije).

OEM: Original Equipment Manufacturer (Proizvođač originalne opreme), garancije.

PMU: Program Management Unit (Jedinica programskog upravljanja) u MESP.

PPI: Producer Price Index (Indeks proizvođačkih cena), meri prosečne promene prodajnih cena tokom vremena, dobijene od domaćih proizvođača za njihovu proizvodnju; u SAD, PPI se prikupljaju i prijavljuju od strane SAD Biroa statistike rada; PPI-i se sakupljaju i prijavljuju za skoro sve industrijske materijale i sektore, uključujući i reciklažne.

PPP: Public-Private Partnership (Javno-privatno partnerstvo), u kontekstu ovog izveštaja indicira partnerske sporazume između opština i privatnog strateškog partnera za upravljanje otpadom.

PRO-Europe: Packaging Recovery Organization Europe (Evropska organizacija za oporavak pakovanja).

Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpada Prvi deo: Procena

ii

PWW: Porr – Werner & Weber, strateški partner u upravljanju otpadom sa ugovorima o upravljanju otpadom u Jagodini i Leskovcu.

REAP: Recycling & Employment Alternatives Program (Program reciklaže i alternativnog zapošljavanja), implementiran od strane Mercy Corps-a u južnoj Srbiji u okviru USAID CRDA projekta; program je investirao u 23 opštine, sakupljače i reciklere privatnog sektora, u 2007.

Recycler: (Recikler), izraz korišćen u ovoj Proceni za kompaniju koja proizvodi potrošački proizvod od recikliranog materijala.

RSD: Republic of Serbia dinar (Dinar Republike Srbije), u vreme pisanja ove Procene: 1.00€ = 1.44$ = 96.3 RSD.

SDC: Swiss Development Cooperation (Švajcarska razvojna saradnja).

SEPA: Serbia Environmental Protection Agency (Agencija za zaštitu živone sredine u Srbiji).

SIDA: Swedish International Development Agency (Švedska agencija za međunarodni razvoj).

SIEPA: Serbia Import-Export Promotion Agency (Srpska agencija za promociju uvoza i izvoza).

SRF: Solid Recovery Fuels (Čvrsta goriva za oporavak), izraz korišćen u industriji cementa i spaljivanja.

SZR: Samostalna zanatska radnja.

TA: Technical Assistance (Tehnička asistencija).

TAM-BAS: Turn-Around Management and Business Advisory Services (Menadžment za preokret i servis savetodavnih usluga), program implementiran kroz EBRD, EAR i fondove Holandije. Cilj TAM-a je pružanje konsultanskih usluga srednjim i velikim preduzećima, dok su BAS-ov cilj mikro i srednja preduzeća.

TSR: Thermal Substitution Rate (stopa termalne supstitucije), izraz koji označava kalorijsku vrednost materijala u odnosu na konvencionalna goriva. 5% TSR znači da je 5% konvencijalnog goriva zamenjen nekim alternativnim gorivom.

UNDP: United Nations Development Program (Razvojni program Ujedinjenih Nacija).

USAID: United States Agency for International Development (Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj), Agencija Vlade SAD koja pruža ekonomsku i humanitarnu pomoć širom sveta.

Akronimi plastike

ABS: Acrylonitrile-Butadiene-Styrene; elastična, niske gustine, kruta, nepropustljiva plastika koja se koristi za cevi, auto branike, delove za golf palice; kada istorija materijala nije poznata pre recikliranja materijala, razmatra se korisnost materijala i originalne specifikacije se ne mogu primenjivati; tri komponente ABS-a smatraju se kanceogenim.

HDPE: High Density Polyethylene; polietilen visoke gustine, tvrda, neprozirna forma PE-a sa višljom temperaturom topljenja; obično se koristi za gajbe za flaše; takođe se koristi za oblaganje deponijskih jama; reciklažni simbol broj “2.”

LDPE: Low Density Polyethylene; polietilen niske gustine, obično se koristi za plastične kese i nosače za flaše; reciklažni simol broj “4.”

LLDPE: Linear Low Density Polyethylene, linearno molekularni oblik PE-a koji je povoljan jer omogućava manju debljinu proizvoda; najčešće se koristi za samolepljivu foliju i tanke plastične kese.

PE: Polyethylene; najčešće korišćena plastika, sa godišnjom proizvodnjom od 80 milliona tona; prvenstveno se koristi za ambalažne materijale, uključujući i kese za kupovinu; vidi opis za određene vrste PE.

PET: Polyethylene terephthalate; neravna lagana plastika koja služi kao odlična barijera za tečnost i gas; najčešće se koristi za flaše za pića; Mylar je tanak sloj PET-a; reciklažni simbol broj “1.”

PP: Polypropylene; neravna plastika, neobično otporna na većinu hemikalija; najčešće se koristi za poklopce za flaše i tegle (npr. PET flaše), kao i za većinu poklopaca za druge proizvode (kečap, Tic-Tac bonbone...) zbog svoje otpornosti na savijanje; reciklažni simbol broj “5.”

PS: Polystyrene; najčešće se koristi za pribor za jelo za jednokratnu upotrebu i za CD omote; foamed polystyrene (Stiropor) se koristi za šolje za kafu, izolaciju i stiropor u komadićima za pakovanje osetljive robe; reciklažni simbol broj “6.”

PVC: Polyvinyl chloride; treći najrasprostranjeniji termoplastični polimer posle PE i PP; najćešće se koristi u pravljenju aplikacija za građevinski materijal koji je jeftin, izdržljiv i lak za montažu; obično se ne reciklira zbog previsokih troškova obrade.


1

Uvod

Pregled Procene Pregled: Ova Procena je inicirana i finansirana od strane USAID-ovog Projekata za razvoj konkurentnosti preduzeća u Srbiji. Namera je bila napraviti pregled upravljanja otpadom i sektora reciklaže u Srbiji iz svih relevantnih perspektiva: Vlada Republike Srbije i ostali nacionalni akteri i inicijative; opštinske uprave i Javna komunalna preduzeća (JKP); akteri privatnog sektora koji rade sa 11 različitih vrsta materijala i/ili uloga u sektoru; relevantni razvojni programi i donatori. Ciljevi ove studije su:

Proceniti i prezentovati trenutno stanje reciklaže i njenih aktera u Srbiji, posebno onih u privatnom sektoru;

Ispitati tokove lanca snabdevanja za različite sekundarne sirovine (materijale) iz komunalnih i industrijskih izvora;

Identifikovati mogućnosti za potencijalno uključenje srpskih kompanija u javno-privatna partnerstva;

Obezbediti pregled politike/zakona u Srbiji i EU;

Identifikovati specifične oblasti u kojima USAID-ov Projekat za razvoj konkurentnosti preduzeća može da podrži i razvije privatni sektor.

Obim Procene: Ovaj izveštaj je prvi od tri postojeća dela Procene:

Prvi deo: Komercijalizacija sekundarnih sirovina (materijala) i reciklaže otpada u Srbiji: Procena (ovaj tj. Prvi deo)

Drugi deo: Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija

Treći deo: Predlozi i preporuke za programske aktivnosti Projekata za razvoj konkurentnosti preduzeća

USAID Projekat za razvoj konkurentnosti preduzeća: Ovaj petogodišnji USAID-ov projekat je orjentisan na generisanje brzog, održivog i rasprostranjenog ekonomskog rasta u Srbiji, i to ciljanih, specifičnih privrednih sektora sa velikim potencijalom. Cilj projekta je da obezbedi ekonomski rast i razvoj ciljanih sektora; poveća kapacitete privatnog sektora; unapredi poslovnu klimu i osposobi okruženje; uveća domaću, regionalnu i međunarodnu trgovinu i investicije; uveća mogućnost za zapošljavanjem.

Metodologija: Ova Procena je rezultat 77 održanih intervjua i sastanaka sa akterima reciklaže širom Srbije (vidi Aneks 1 za kompletnu listu). Intervjui i informacije dobijene iz nezavisno sprovedene Treehouse Procene reciklaže južne i centralne Srbije (2009) su takođe uključeni. Intervjui su sprovođeni na licu mesta, u firmama ili kancelarijama ispitanika, i obuhvatali su i obilazak objekata. Intervjui su strukturirani da obezbede: profil aktera; snabdevanje i sakupljanje; tržište i tražnju; finansije; izazove i mogućnosti sektora; i makro pitanja kao što su zakonodavstvo i asistencija donatora. U tabeli u nastavku su navedeni ispitanici; svaki ispitanik je detaljno profilisan u drugom delu ove Procene: Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija.

Baza podataka reciklaže: Na samom početku, akteri reciklaže su identifikovani kroz više izvora i baza podataka: IFC Recycling Linkages, US Community Connections- Studijsko putovanje za Upravljanje otpadom, MESP baza podataka, Ekapija-Servis poslovnih vesti, Žute strane Srbije, Ambalaža i pakovanje i putem privatnih kontakata širom Srbije.

Pregled čvrstog komunalnog otpada Čvrsti komunalni otpad: Dijagram u nastavku predstavlja rezime tokova čvrstog komunalnog otpada razdvajanjem ukupnog toka otpada na tri glavne klasifikacije: komunalni otpad, industrijski i komercijalni otpad i građevinski otpad.

Komunalni otpad: Komunalni otpad čini 63% ukupnog otpada. Generalno gledano, nije ekonomično sakupljati otpad radi reciklaže. Trenutno se sakupljanje komunalnog otpada uglavnom sprovodi od strane opštinskih JKP-a, a jedan broj opština već sprovodi programe reciklaže. Od skora postoji trend u opštinama i regionima u Srbiji koji podrazumeva potpisivanje ugovora i prepuštanje upravljanja deponijom i sakupljanja otpada nezavisnim međunarodnim operaterima, kroz javno- privatna partnerstva (PPP) u trajanju od 25 godina.

Pregled Procene Intervjuisani akteri

Sektor/Akteri BrojVlada Republike Srbije 5

Nacionalni Privatni Sektor 5

Donatorske inicijative 10

JKP i Opštine 15

Strateški partneri za upravljenje otpadom (PPP)

2

Sakupljači 8

Plastika 11

Papir 5

Staklo 2

Metal 2

Elektronski otpad i baterije 2

Drvo 4

Građevinski otpad 2

Cementna industiija i gume 3

Otpadna ulja 1

Ukupno 77


2

Širom sveta, u poslednjih 12 godina, došlo je do povećanja proizvodnje PET boca za 700%, a samo 5% porasta reciklaže.

Potrebno je 500 godina da bi se PET boca razgradila na deponiji.

Od 1978, proizvođači su smanjili težinu PET boce od 2 litra za 29%, sa 68 na 48 grama.

Reciklažom 1 tone PET-a, sačuva se 4.8m3 deponije.

PET boce prodate i reciklirane u svetu

Source: Enso Bottles LLC

Ovaj dijagram prikazuje organizaciono raščlanjivanje čvrstog komunalnog otpada, uključujući komunalni, industrijski i komercijalni I građevinski otpad. Obezbeđene su procenjene količine za svaku vrstu otpada, ukoliko su bile dostupne, i ključne činjenice koje se tiču tokova otpada. Postoje male razlike između ovog dijagrama i onih predstavljenih iz drugih izvora, ali ova Procena prati organizaciju koja je ovde prikazana.

Organizacioni rezime komunalnog čvrstog otpada Klasifikacija otpada

Komunalni otpad• 2.37M t/god. (318 t/osobi/god).• 60-70% sakupljenog MSW.• Domaćinstva generišu 63% MSW.

Opštinski čvrsti otpad

Plastika• 948K t/god.• 6-10 veliki učesnici.• Stotine malih prerađivača.• PET, LDPE, HDPE, PP, ABS.

Industr.i komercijalni otpad• Velika potražnja zbog kvaliteta,

konzistentnosti i čistoće.• Procenjeno 700K t/god. neopasnog otp.

Građevinski otpad• Beton i metal: minimalna reciklaža;

izvodljivo samo na velikim projektima.• Postoji zainteresovanost velikih

gradjevinskih i kompanija za demoliranje.• Mali-srednji projekti: materijali su često

“reciklirani” od strane vlasnika.Ambalažni otpad• Procenjeno 334K t/god.• 2011: 4% reciklirano,5% oporavak;

Seko-Pak, Green Dot sistem.

Papir• 397K t/god.• Relativno efikasna reciklaža.

Staklo• 405K t/god.• Nizak nivo reciklaže.• 2 biznis modela reciklaže.

Deponije• 164 zvanično registrovanih deponija.• 4,481 identifikovanih divljih deponija.• Do 29 novih deponija predviđenih za

izgradnju.• Trend strateškog partnera za upravljanje

otpadom (PPP); IFC i MEGA asistencije.

Elektronika• 85.6K t/god. novih

elektronskih uređaja prodato.• 3 licencirana reciklera.• Olovne baterije: 27K t./god;

FarmaKom reciklaža.

Metal• Prvenstveno industrijski izvori.• Efikasno prikupljanje i recikl.• Aluminijum: ReCan.

Gume• Procena 50K t/god.• Cementna industrija: 15K

t/god dozvoljeno.• 2010: 70% reciklir.; 30% AFR.

Drvo• Briketi i pelete za grejanje.• Mogućn. za ind.cementa AFR.• Nedostatak

organiz.sakupljanja

Organski (Kompost)• 3.70M t/god.(49.7% od

komunalnog otpada).• Nekoliko kompost operacija

(Čačak).

Otpadna ulja• Rastući trend u otpadnim

biljnim uljima za biodizel.

Napomene: • Svi statistički podaci su uzeti iz srpske

Nacionalne strategije o upravljanju otpadom (revidirana edicija), Jun 20, 2009.

• Neki tokovi otpada koji nisu relevantni za ovu Procenu su isključeni (npr. medicinski, životinjski, poljoprivredni, opasni).

Komunalni otpad• 2.37M t/god. (318 t/osobi/god).• 60-70% sakupljenog MSW.• Domaćinstva generišu 63% MSW.

Opštinski čvrsti otpad

Plastika• 948K t/god.• 6-10 veliki učesnici.• Stotine malih prerađivača.• PET, LDPE, HDPE, PP, ABS.

Industr.i komercijalni otpad• Velika potražnja zbog kvaliteta,

konzistentnosti i čistoće.• Procenjeno 700K t/god. neopasnog otp.

Građevinski otpad• Beton i metal: minimalna reciklaža;

izvodljivo samo na velikim projektima.• Postoji zainteresovanost velikih

gradjevinskih i kompanija za demoliranje.• Mali-srednji projekti: materijali su često

“reciklirani” od strane vlasnika.Ambalažni otpad• Procenjeno 334K t/god.• 2011: 4% reciklirano,5% oporavak;

Seko-Pak, Green Dot sistem.

Papir• 397K t/god.• Relativno efikasna reciklaža.

Staklo• 405K t/god.• Nizak nivo reciklaže.• 2 biznis modela reciklaže.

Deponije• 164 zvanično registrovanih deponija.• 4,481 identifikovanih divljih deponija.• Do 29 novih deponija predviđenih za

izgradnju.• Trend strateškog partnera za upravljanje

otpadom (PPP); IFC i MEGA asistencije.

Elektronika• 85.6K t/god. novih

elektronskih uređaja prodato.• 3 licencirana reciklera.• Olovne baterije: 27K t./god;

FarmaKom reciklaža.

Metal• Prvenstveno industrijski izvori.• Efikasno prikupljanje i recikl.• Aluminijum: ReCan.

Gume• Procena 50K t/god.• Cementna industrija: 15K

t/god dozvoljeno.• 2010: 70% reciklir.; 30% AFR.

Drvo• Briketi i pelete za grejanje.• Mogućn. za ind.cementa AFR.• Nedostatak

organiz.sakupljanja

Organski (Kompost)• 3.70M t/god.(49.7% od

komunalnog otpada).• Nekoliko kompost operacija

(Čačak).

Otpadna ulja• Rastući trend u otpadnim

biljnim uljima za biodizel.

Napomene: • Svi statistički podaci su uzeti iz srpske

Nacionalne strategije o upravljanju otpadom (revidirana edicija), Jun 20, 2009.

• Neki tokovi otpada koji nisu relevantni za ovu Procenu su isključeni (npr. medicinski, životinjski, poljoprivredni, opasni).

Industrijski i komercijalni otpad: Industrijski i komercijalni otpad (npr. fabrike, supermarketi, javne ustanove kao što su bolnice i skladišta) je najpoželjniji i najtraženiji otpad na tržištu. Slobodno se može reći da bez industrijskog i komercijalnog otpada operateri privatnog sektora ne mogu opstati; svi intervjuisani privatni sakupljači i recikleri u ovom istraživanju (Proceni) zavise u određenoj meri (u nekim slučajevima i isključivo) od industrijskog i komercijalnog otpada.

Ambalažni otpad: Procenjuje se da se u Srbiji godišnje generiše oko 334,000 tona ambalažnog odpada. Ambalažni otpad je regulisan zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu, i ima ciljane i utvrđene količine za naredne godine, počevši sa 4% za reciklažu i 5% za oporavak (upotreba u dr. svrhe) u 2010-toj, sa rastom na 25% za reciklažu i 30% za oporavak u 2012. PRO-Europe (Packaging Recovery Organization Europe) je matična Evropska organizacija za ambalažu i oporavak ambalažnog otpada (ponovnu upotrebu), reciklažu i reciklažne programe; Seko-Pak je jedini PRO-Europe operater u Srbiji. Nacionalne PRO-Europe organizacije kao što je Seko-Pak, će bitno olakšati industrijskim kompanijama i komercijalnim preduzećima u njihovim individualnim obavezama, i to preuzimanjem korišćene ambalaže kroz rad programa kojim se ispunjavaju obaveze na nacionalnom nivou, a u ime svojih kompanija članica. Cilj je obezbediti ponovnu


3

Ovaj dijagram ističe neke od aktuelnih inicijativa i interesa koji trenutno vladaju u upravljanju otpadom u Srbiji. Dijagram ispituje pojedine tačke iz perspektive reciklera, proizvođača energije iz otpada, sakupljača i operatera odlaganja otpada. Pregled uključenih aktera služi da istakne interes u sektoru upravljanja otpadom u budućnosti Mnoge odluke koje budu sada donešene će imati dugoročni uticaj na ovaj sektor i njegove aktere u Srbiji.

Ključne inicijative i interesi u Srbiji

PRO- Evropski Operateri• Ambalažni otpad- opštinski,

komercijalni, industrijski.• Green Dot sistem.• Seko-Pak trenutno jedini operater

u Srbiji.

Deponije• Između 22-29 novih deponija

najavljeno za izgradnju (eksperti se slažu da je to prevelik broj).

• Brojne nove sanitarne deponije su završene i rade.

Reciklažna dvorišta• Brzanplast-idejni koncept.• 27 “Reciklažnih dvorišta” i linija za

sortiranje podržavaju mrežu inicijativa sakupljanja.

• Finansiranje u okviru Fonda za zaštitu životne sredine.

Recikleri privatnog sektora• Privatni sektor: razvijeno

sakupljanje i tržište u svim sektorima.

• Aktivna trgovina među akterima.• Nabavka i ograničeno sakupljanje.

Cementna ko-obrada• Lafarge i Holcim.• Gume, usitnjeni čvrsti otpad,

biomasa. • Regionalno rešenje.• Generalno nije u konkurenciji sa

reciklažom.

Opštinsko/JKP sakupljanje• Nepoznat broj organizovanih

programa, ali je u porastu.• Brojni uspešni primeri.

Strateški partneri u.o.• Uspostaviti Multi-nacionalne

korporacije (Srpske ili PPP DOO-i).• 25-godišnji ugovori o upravljanju

otpadom. • Investiranje u novu opremu. • Od nedavno trend u Srbiji; brojni

konkurenti. • Mandatne deponijske takse.• Minimalne finansijske inicijative za

reciklažne operacije.

Sekundarno sortiranje• Linije za sekundarno sortiranje

locirane na deponijama. • Manje količine korisnih materijala

iz sekundarnog sortiranja.• Privatni operateri upravljaju

ulaznom deponijskom taksom.

Reciklažna primarna selekcija

Proizvodnja energije

Energija iz spaljivanja otpada

• Konfliktne informacije o primenljivosti u Srbiji; neophodnost visokog unosa ograničava primenu na velike gradove/tržišta.

• Mala peć za spaljivanje otpada planirana u blizini deponije Duboko(Užice).

Sakupljanje i odlaganje

PRO- Evropski Operateri• Ambalažni otpad- opštinski,

komercijalni, industrijski.• Green Dot sistem.• Seko-Pak trenutno jedini operater

u Srbiji.

Deponije• Između 22-29 novih deponija

najavljeno za izgradnju (eksperti se slažu da je to prevelik broj).

• Brojne nove sanitarne deponije su završene i rade.

Reciklažna dvorišta• Brzanplast-idejni koncept.• 27 “Reciklažnih dvorišta” i linija za

sortiranje podržavaju mrežu inicijativa sakupljanja.

• Finansiranje u okviru Fonda za zaštitu životne sredine.

Recikleri privatnog sektora• Privatni sektor: razvijeno

sakupljanje i tržište u svim sektorima.

• Aktivna trgovina među akterima.• Nabavka i ograničeno sakupljanje.

Cementna ko-obrada• Lafarge i Holcim.• Gume, usitnjeni čvrsti otpad,

biomasa. • Regionalno rešenje.• Generalno nije u konkurenciji sa

reciklažom.

Opštinsko/JKP sakupljanje• Nepoznat broj organizovanih

programa, ali je u porastu.• Brojni uspešni primeri.

Strateški partneri u.o.• Uspostaviti Multi-nacionalne

korporacije (Srpske ili PPP DOO-i).• 25-godišnji ugovori o upravljanju

otpadom. • Investiranje u novu opremu. • Od nedavno trend u Srbiji; brojni

konkurenti. • Mandatne deponijske takse.• Minimalne finansijske inicijative za

reciklažne operacije.

Sekundarno sortiranje• Linije za sekundarno sortiranje

locirane na deponijama. • Manje količine korisnih materijala

iz sekundarnog sortiranja.• Privatni operateri upravljaju

ulaznom deponijskom taksom.

Reciklažna primarna selekcija

Proizvodnja energije

Energija iz spaljivanja otpada

• Konfliktne informacije o primenljivosti u Srbiji; neophodnost visokog unosa ograničava primenu na velike gradove/tržišta.

• Mala peć za spaljivanje otpada planirana u blizini deponije Duboko(Užice).

Sakupljanje i odlaganje

upotrebu i reciklažu ambalažnog otpada na ekonomski najefikasniji način. Trgovačka marka ''Green Dot'' je simbol koji koriste kompanije koje su potpisale licencirani sporazum sa organizacijom za oporavak (ponovnu upotrebu) ambalaže.

Građevinski otpad: Reciklaža građevinskog otpada je podeljena u dve kategorije: i) reupotreba (spašavanje) građevinskog materijala; i ii) reciklaža betona i dr. materijala. Reupotreba (neoštećenih i iskoristivih materijala) je obično prepuštena vlasniku; ukoliko je prepuštena ugovorenoj građevinskoj kompaniji, materijal obično završi na deponiji. Reciklaža betonskog otpada, uključujući metalnu armaturu, cigle i kamenje, obično nije ekonomski isplativa, osim kada su u pitanju rušenja većih razmera. U tom slučaju materijali se drobe, često zajedno; metal se uklanja, a komadi se sortiraju po veličini i koriste kao baza za pošljunkavanje. Obično se ovi komadi ne mogu koristiti za novi beton.

Inicijative i interesovanja u Srbiji Inicijative i interesovanja: Ovo je interesantan i ključni period u Srbijii u pogledu upravljanja otpadom i reciklaže. Prisutne su velike i ponekad takmičarske aktivnosti koje će verovatno imati jak uticaj i dugotrajne efekte na način upravljanja otpadom u Srbiji u narednim godinama i decenijama. Najvažniji faktor je zakonodavstvo i izglasan zakon u Srbiji, koji je u skladu sa standardima EU. Neki od ključnih faktora sa kojima se Srbija danas suočava su ovde navedeni i prikazani u dijagramu.

Planovi za upravljanje otpadom: Opštine imaju rok do 23.05.2010. da razviju planove za upravljanje otpadom, grupišu se po regionima i razviju regionalne planove. Mnogi regioni, čak većina njih , će izabrati privatnog strateškog partnera za upravljanje otpadom. Jedan broj međunarodnih kompanija trenutno promoviše i takmiči se za 25-godišnje ugovore za upravljanje otpadom, deponijama i/ili pružanje usluga odnošenja smeća.

Eko-Taksa: Eko-taksa ''Proizvođač plaća'' će biti primenjena na robi plasiranoj i prodatoj u Srbiji, i koristiće se za finansiranje Eko-fonda koji će dalje ulagati u sakupljanje, transport, konsolidaciju, tretman i odlaganje.

PRO-Europe Operater: PRO-Europe operater u Srbiji, Seko-Pak, će se takmičiti za sporazume o upravljanju otpadom sa generatorima, sakupljačima i tretman-operaterima.

Registracija reciklera: Kompanije koje rade u oblasti reciklaže imaju rok do 23.05.2010. da se registruju po kriterijumima novog zakona, što će Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja (MESP) obezbediti prikaz kretanja otpada i uvid u količine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera. Ovaj podatak će pomoći u odlučivanju gde je potrebno usmeriti investicije Eko-fonda.

Reciklažna dvorišta: Koncept “Reciklažnih dvorišta” je u razmatranju za podršku od strane Eko-fonda. Projekat može dramatično uvećati i proširiti opštinski program reciklaže i rezultovati mrežom centara za sakupljanje i sortiranje u većim gradovima širom Srbije; projekat može uticati i na dinamiku i interesovanja.

IPA Fondovi: IPA sredstva za Srbiju pod komponentama 1 i 2 će se uvećati na 198.7 milliona € u 2010. Očekuje se da Srbija stekne pravo na sredstva za komponentu 3 (Regionalni razvoj) početkom 2011. god. (202.7 milliona € ukupno planiranih sredstava).

Sekundarne sirovine (materijali) Pregled: Srbija ima relativno dobar nivo aktivnosti u sektoru reciklaže, sa akterima koji rade sa skoro svim materijalima (vidi gornji dijagram). Sakupljači i recikleri dele jedan broj izazova, uključujući i nedostatak državnih subvencija i investicija, za razliku od EU zemalja; umanjene cene uzrokovane svetskom ekonomskom krizom; smanjene količine


4

Cene sekundarnih sirovina su bile teško pogođene svetskom krizom u 2008. Cene plastike i papira su pale za skoro 50% u odnosu na period od pre osam godina. Cene papira su se od tada oporavile i dostigle ''normalan'' nivo. Fe metali dostigli su cene iz perioda neposredno pre svetske krize; oni koji su u to vreme kupovali velike količine, su bili primorani da zadrže ili prodaju materijale sa gubitkom. Svi akteri su bili pogođeni, s obzirom da je lanac snabdevanja bio prekinut.

Indeks cena reciklažnih materijala SAD Indeks cena proizvođača (PPI)

materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja, niskih cena i ostalih faktora; kompleksne, spore i skupe administrativne procedure, ponekad kompleksnije od onih u zemljama EU.

Istorija cena: Prateći grafikoni prikazuju indeks cena proizvođača (SAD) za recikliranu plastiku, otpadni papir i gvožđe i obojene metale od Januara 2000. (PPI=100). Ovi podaci pedstavljaju sastav relevantnih materijala i tržišta. Cene svih materijala su lagano rasle od 2002-2008; cena Fe metala se skoro udvostručila u periodu od 7 meseci, od Decembra '07. do Jula '08. kada je dostigla 4,7 puta viši nivo nego u Januaru 2000. U jesen 2008, sa početkom svetske ekonomske krize, cena sekundarnih sirovina je dramatično pala, poremetila lanac snabdevanja i naglo smanjila sakupljanje. Individualni sakupljači su prestali sa radom, ili se fokusirali na druge materijale. Sakupljanje papira koje je inače bilo veoma efikasno, za posledicu je imalo romsku populaciju koja nije želela da sakuplja papir zbog niskih cena. Velike količine materijala su uskladištene kako bi se izbegla prodaja sa gubitkom, ali su na kraju njihovi vlasnici bili prinuđeni da prodaju. Potražnja je opala u lancu snabdevanja, primoravajući neke aktere da sprovode očajničke transakcije, dok neki nisu opstali.

Oporavak: Oporavak cena većine materijala je u toku. Akteri se slažu da se Fe metali prodaju po neodrživim cenama, a napori sakupljanja su na normalnom nivou; slično je i sa ostalim metalima. Romi još uvek nisu u potpunosti nastavili sakupljanje komunalnog kartona; sakupljači su prisutni, ali velike količine ostaju nesakupljene i kupci i dalje navode nizak nivo oporavka i količina. Oporavak cene plastike je sporiji, ali svi veliki akteri u Srbiji su opstali

u kriznom periodu, i nedavno je bilo i nekoliko značajnih investicija.

Sakupljači i Recikleri: Za potrebe ove Procene, napravljena je razlika između termina: sakupljač i recikler. Termin ''sakupljač'' se koristi za opisivanje kompanije ili pojedinca koji se ograničio na sakupljanje, sortiranje i nizak nivo tretiranja materijala kao što su pranje i mlevenje. Termin “recikler” se koristi za opisivanje kompanije koja proizvodi finalni proizvod (npr: creva za vodu, folije, gajbice) ili granulat i vlakna. Razlika između ove dve grupacije može biti suptilna, i ponekad je podela izvršena na osnovu njihove klasifikacije

Društvena svest: Interesantno zapažanje tokom sprovođenja ove Procene je nivo društvene svesti aktera privatnog sektora. Skoro svi praktikuju neku formu korporativne odgovornosti (npr. čišćenja, obrazovanje, kampanje, zastupanja) i izražavaju stepen uvida u perspektivnost pitanja zaštite životne sredine, i njihove uloge u zajednici.

Konverzija valuta: Relevantni valutni kurs koji se koristi u ovom izveštaju je 1.00 € = 1.44$ = 96.3 RSD.

Vlada Republike Srbije Rezime: Ovaj deo obezbeđuje pregled ključnih aktera u Vladi Srbije. Svi akteri su detaljnije profilisani u Drugom delu ove Procene: ''Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija''.

Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije (Eko-Fond) Profil: Fond za zaštitu životne sredine (Eko-Fond) je odgovoran za finansiranje prioritetnih projekata zaštite životne sredine na nivou Republike kroz prikupljanje taksi i poreza. U 2009. god. budžet Eko-fonda je iznosio 15 milliona € , a očekuje se da u 2010. bude preko 30 milliona € (Fond u Hrvatskoj iznosi više od 150 miliona € godišnje). Do sada su direktne investicije ka privatnom sektoru reciklaže bile ograničene, ipak Eko-fond je finansirao jedan broj inicijativa za


5

Eko-Taksa i Eko-Fond Finansijske i investicione šeme

Ovaj dijagram prikazuje kako bi trebali da funkcionišu Eko-Taksa i Eko-Fond. Proizvođači plaćaju Eko-taksu kada plasiraju proizvod na tržište; ovaj i drugi prilivi (vidi tekst) će se deponovati u Eko-Fond. U međuvremenu, registrovani recikleri dobijaju dozvole i počinje praćenje tokova i trensfera otpada. Na osnovu količine različitih materijala i njihove uloge u lancu snabdevanja, menadžment fonda će moći da proceni gde treba investirati, i u kom obliku: subvencije ili investicije. Registrovani recikleri će moći da konkurišu za pomoć preko Poziva za podnošenje predloga. Cilj MESP su veliki sakupljači i konsolidatori koji će izgraditi i održavati mrežu sakupljača, i obezbediti kvalitetne sekundarne sirovine sa dobrom cenom za kupce i tržište.

Sakupljač

Operater odlaganja

Operatertretmana

Transporter

Konsolidator

“Eko Fond”

Subvencije/ investicije

Ostale republičke struje prihoda

Eksterne struje prihoda (buduće)

Taksa“Proizvođač plaća”

Dokumentacija•Licence•Manifesti

Sakupljač

Operater odlaganja

Operatertretmana

Transporter

Konsolidator

“Eko Fond”

Subvencije/ investicije

Ostale republičke struje prihoda

Eksterne struje prihoda (buduće)

Taksa“Proizvođač plaća”

Dokumentacija•Licence•Manifesti

upravljanje otpadom. Strukturu prihoda Eko-fonda čine četiri izvora, kojima će se dodati i taksa za proizvođače koja će biti primenjena na robii plasiranoj i prodatoj u Srbiji - taksa ''Proizvođač plaća''.

1. Emisija Ox, SOx i čestica u vazduhu, plus taksa za odlaganje otpada; na osnovu podataka o emisiji;

2. Registracija motornih vozila; na osnovu zapremine motora;

3. Jedinjenja koja utiču na smanjenje ozona; u zavisnosti od količine korišćenja;

4. Upotreba i marketing divlje flore i faune; na osnovu dozvola za sakupljanje;

5. Taksa “Proizvodjač plaća”; primenjena na robi plasiranoj i prodatoj u Srbiji. Upotrebom ovog principa, proizvođač snosi troškove svojih aktivnosti, tako da su tretman i odlaganje otpada uračunati u cenu proizvoda. Taksa se plaća kada proizvođač plasira lokalno proizveden ili uvezen prizvod na tržište. (Proizvodi prizvedeni u Srbiji radi izvoza ne podležu Eko-taksi u Srbiji). Namera je koristiti taksu u cilju podrške upravljanja otpadom nakon isteka upotrebne vrednosti proizvoda. Nije jasno kako i da li će se Eko-taksa odnositi na ambalažu; različiti izvori tvrde da ovo još uvek nije rešeno, ali čini se da će proizvođači biti odgovorni za reciklažu svog ambalažnog otpada, ili će za alternativu imati finansiranje Seko-Pak-a ili drugog PRO-Europe operatera koji će reciklirati odredjene količine u njihovo ime.

Prioriteti: Do sada su osnovni prioriteti Fonda bili u sektoru otpada, i pre svega su se odnosili na zatvaranje i izgradnju novih deponija i transfernih stanica. Do proleća 2010. se ne očekuju izmene prioriteta. U vreme održanog intervjua (Dec. ‘09), Eko-Fond je razvijao strategijski plan za koji se očekuje da bude završen u Martu 2010.

Opštinski i republički Fondovi: Po zakonu o zaštiti životne sredine koji je usvojen u Maju 2009, sve opštine moraju uspostaviti opštinski fond za zaštitu životne sredine. Sve opštine su u obavezi da podnesu godišnji plan MESP-u radi odobrenja upotrebe sredstava Fonda. Opštinski fondovi nemaju veze sa Republičkim Eko-fondom, ali se finansiraju iz istih izvora. (Republički Fond 60%, Opštine 40%). Opštine mogu da apliciraju sa projektima za

sredstva iz republičkog Eko-fonda. Izgleda da je bilo nekih sporova oko toga koji fond bi trebao biti korišćen za određene projekte (npr. Problem Ambrozije i kanalizacije).

Agencija za zaštitu životne sredine u Srbiji (SEPA) Pregled: SEPA ima zadatak da prikuplja, analizira, dokumentuje i prijavi sve podatke i informacije u vezi sa životnom sredinom, zagađenjem i zagađivačima u Srbiji. SEPA poseduje veliku kolekciju publikacija i materijala o svim vrstama otpada, sakupljanju otpada, opštinske i nacionalne statistike, kao i izveštaje i dokumentaciju za EU. Oni upravljaju svim podacima o buci, vazduhu, kvalitetu i zagađenju vode i zemljišta. Poseduju 50 stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije, od kojih se jedna nalazi u njihovoj kancelariji u Beogradu. Jedna od njihovih glavnih publikacija je godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, koji je veoma pregledan izvor informacija i pokriva sve sektore životne sredine. Većina bivših radnika Agencije za reciklažu (vidi u nastavku) sada radi za SEPA-u.

Izdavanje dozvola i registracija: Prema novom zakonu o upravljanju otpadom, kompanije koje rade u sferi upravljanja otpadom, imaju rok do 23.05.2010. za registraciju svojih kompanija i podnošenje zahteva za radnu dozvolu. Proces

Kreditna linija Fonda za zaštitu životne sredine

2009 Kreditni kapital: 50 M RSD (smanjen sa planiranih 300 M)

2010 Kreditni kapital: 100 M RSD predviđen

Maksimum za pozajmice: 10 M RSD

Kamatna stopa: 3% godišnje

Trajanje: 3-5 godina

Grejs period: 6-12 meseci

Apliciranje: Dostupno na www.sepf.gov.rs Eko-Fond u saradnji sa republičkim Fondom za razvoj, je osnovao kreditnu liniju za finansiranje investicija za zaštitu životne sredine u tri segmenta: čvrsti otpad, emisija u vazduhu i obnovljivi izvori energije. Dve pozajmice su odobrene: jedna kompaniji koja proizvodi brikete za grejanje i druga kompaniji koja proizvodi biorazgradive plastične kese. Obe pozajmice su bile otprilike 7.5 milliona RSD. Treća pozajmica za kompaniju koja proizvodi palete za grejanje je na čekanju.


6

prijavljivanja će se iskoristiti za pravljenje nove baze podataka reciklera. Kompanije mogu podneti zahtev za dozvolu za jednu od pet klasifikacija: i) sakupljanje; ii) transport; iii) konsolidacija; iv) tretman; ili v) odlaganje. Kompanije koje rade u više od jednog područja, će biti pokrivene jednom dozvolom. (Situacija nije jasna za kompanije koje proizvode finalni proizvod od recikliranog materijala; po svedočenju nekoliko takvih kompanija, u prošlosti nisu bili uslovljeni da se registruju kao recikleri). Postoji 16 različitih klasifikacija sekundarnih materijala koje treba pokriti dozvolom. Prema novom zakonu, počevši od generatora, svi oni koji rade sa otpadom će biti u obavezi da dokumentuju sva kretanja i transfere; SEPA će koristiti te podatke za statistiku. U vreme intervjua (Dec. ‘09), nijedna kompanija nije bila registrovana po novom zakonu; očekuje se da će većina čekati krajnji rok za prijavu. Baza podataka će biti objavljena na SEPA website (www.sepa.gov.rs) kada bude završena.

Informacioni sistem menadžmenta: U Septembru 2009., SEPA je instalirala sistem za upravljanje informacijama koji će uskoro biti postavljen na njihov website. Trenutno je većina podataka koju poseduju ona dobijena sa terena i na ručno popunjenim tabelama, dok su same tabele analiza jednostavnih formata.

MESP-ova Jedinica za upravljanje programom (PMU) Pregled: Mandat MESP PMU je da pripremi projekte i dizajn za trenutne i buduće IPA, NIP, Eko-Fond i internacionalne donatore. PMU trenutno priprema projekat za IPA Komponentu 3 (vidi prilog) u oblasti otpada, vode i vazduha; ukupna vrednost trenutnog portfolija projekta je 100 million €. Neki od projekata uključuju Kalinić deponiju (otvoreni rudnik lignita kod Obrenovca); deponiju Halovo koja opslužuje Zaječar, Bor i ostale opštine; i deponiju Nova Varoš. PMU prisustvuje koordinacionim sastancima donatora, organizovanim dva puta godišnje, u kojima učestvuje i USAID.

Projekti: PMU je obezbedio pregled svojih trenutnih projektnih portfolija i inicijativa za različite tokove otpada, uključujući stare automobile, olovo, aluminijum, gume, otpadno ulje, papir, plastiku i komunalni otpad.

MESP PMU u odnosu na Eko-fond: Iako su neki od opisanih projekata Eko-fonda i MESP PMU slični, ipak postoji nekoliko bitnih razlika: i) PMU samo dizajnira projekte, dok ih Eko-fond dizajnira i implementira; ii) PMU se finansira iz državnog budžeta i ima znatno manja finansijska sredstva od Eko-fonda; iii) PMU se fokusira na spoljne izvore finansiranja, pre svega na IPA fond.

Privredna komora Srbije Pregled: Privredna komora Srbije ima Odbor za zaštitu životne sredine, koji se sastoji od 25 članova koji su predstavnici hemijskog, naftnog, papir, drvnog i drugih sektora; oni takođe sarađuju sa MESP i internacionalnim donatorima i organizacijama. Interes Komore je da pomogne poslovnom sektoru da razvije kapacitete za implementaciju i usvajanje ekoloških zakona. Aktivnosti vezane za reciklažu su ograničene, jer njhov delokrug rada nije vezan samo za reciklažu i upravljanje otpadom, mada prepoznaju potencijal u razvoju preduzeća za reciklažu. U oblasti upravljanja otpadom, organizovali su studijsko putovanje u Sloveniju u proleće 2009; sarađivali sa GTZ-om kako bi razvili on-line trgovinu sekundarnim sirovinama, gde prodavci i kupci mogu da pronađu materijale i trguju (kako saznajemo od GTZ-a, sklopljena je saradnja između Privredne Komore i Agencije za reciklažu, ali zbog konflikta koji je nastao između dve strane oko vlasništva, on-line trgovina nikada nije pokrenuta); sarađivali sa IFC-ovim Recycling Linkages projektom.

Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja (IPPC): Privredna komora trenutno radi sa kompanijama na integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (IPPC), direktivi o industrijskim emisijama, a u vreme naše posete su bili u procesu organizovanja događaja za odbor u Valjevu (Dec. ‘09). Fabrika Gorenje iz Valjeva je prva kompanija u Srbiji kojoj će biti izdata saglasnosti IPPC za dozvolu.

MESP Savetnik Ministra, bivša Agencija za reciklažu Pregled: Srpska Agencija za reciklažu, koja je postojala u sklopu MESP, je ukinuta na osnovu novog zakona o upravljanju otpadom, i prestala sa radom 23.05.2009. Nekadašnje odgovornosti Agencije su dodeljene novim entitetima unutar MESP. Jedan deo odgovornosti o reciklaži i vođenju baze podataka reciklera u Srbiji je dodeljen SEPA-i. Nekadašnja direktorka Agencije Gđa. Gordana Perović, a sada Savetnik Ministra MESP, je obezbedila informativni pregled trenutne politike i zakonodavstva, koji je korišćen za potrebe ovog izveštaja. Rezime procesa za dobijanje dozvola za rad i zahteva koji su u vezi sa kretanjem otpada, su sažeti u narednim paragrafima.

Instrument EU za pred-pristupanje (IPA) IPA Komponente

Komponenta 1: Tranziciona asistencija i izgradnja institucija

Komponenta 2: Prekogranična saradnja

Komponenta 3: Regionalni razvoj

Komponenta 4: Razvoj ljudskih resursa

Komponenta 5: Ruralni razvoj

IPA,ili evropski instrument za pred-pristupnu pomoć, trenutno je jedini instrument EU za period 2007-2013. IPA zamenjuje 4 prethodna Fonda: Phare, ISPA, SAPARD i CARDS. Finansiranje Komponenti 1 i 2 uključuje sve zemlje pa i Srbiju. Preostala treća komponenta je usmerena samo na zemlje kandidate; očekuje se da Srbija postane podobna za finansiranje Komponente 3 početkom 2011. MESP PMU trenutno priprema projekte ukupne vrednosti od 100 milliona € u tri oblasti IPA 3: otpad, voda i vazduh.


7

Akteri nacionalnog privatnog sektora

Seko-Pak (PRO-Europe) Pro-Europe Sistem: PRO-Europe (Packaging Recovery Organization Europe), osnovana 1995, je matična Evropska organizacija za ambalažu i oporavak ambalažnog otpada (ponovnu upotrebu), reciklažu i reciklažne programe, koja koristi trgovačku oznaku ''Green Dot'' (''Zelena tačka'') kao finansijski simbol. PRO-Europe deluje kao platforma zajedničke politike koja zastupa interese svih Organizacija za ponovnu upotrebu ambalaže i reciklažu, osnovanih i vodjenih od strane, ili u ime industrije. Ove nacionalne Organizacije u suštini oslobađaju industrijske kompanije i komercijalna preduzeća od njihove pojedinačne obaveze (da preuzmu nazad korišćenu ambalažu) kroz funkcionisanje programa, i na taj način ispunjavaju obaveze na nacionalnoj osnovi, a u ime svojih kompanija članica. Cilj je obezbediti povraćaj i reciklažu ambalažnog otpada na ekonomski najefikasniji i ekološki način. Pored koordinacije i usklađivanja članova pojedinačno, oni rade na očuvanju zajedničkih interesa i koherentnosti projekta, jedinstvene politike i pozitivnog imidža u okruženju. PRO-Europe je Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.) registrovano u Belgiji.

Seko-Pak: Seko-Pak je trenutno jedina Organizacija u Srbiji (većina zemalja ima po nekoliko provajdera; Austrija, sa kojom Seko-pak, kako izgleda, ima najbližu saradnju, ima samo jednog provajdera). S obzirom da je Seko-Pak tek započeo sa aktivnostima (Jan. ‘10), mnogi detalji koji se tiču njihovog poslovanja u Srbiji nisu definisani i objavljeni. Trenutno postoji 9 osnivača iz industrije u Seko-Paku (npr. Coca-Cola, Ball Metal, Tetrapak, Calsburg). Seko-Pak nije ograničen samo na sektor pića, već može predstavljati bilo koju kompaniju, nudeći rešenje za bilo koji ambalažni otpad. Namera Seko-Paka je da bude neprofitabilana kompanija koja će sav prihod koristiti za subvencionisanje i unapređenje sakupljanja (umanjeno za administrativne troškove); potencijalne zalihe sredstava će se koristiti za dalje reinvestiranje ili da bi se smanjila naknada za članarinu osnivačima/klijentima. Treba napomenuti da je Seko-Pak Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.) i da Seko-Pak neće biti vlasnik otpada.

Reciklažne investicije: Prihodi se ostvaruju kroz cenu po toni otpada plaćenog od strane osnivača i klijenata (specifični detalji još uvek nisu definisani). Pristupanje Seko-Paku radi navedenih usluga je na dobrovoljnoj osnovi. Postoje dva vida pristupanja Seko-Paku: kao klijent ili kao vlasnik akcija DOO-a (osnivač). Trenutni plan Seko-Paka je da uđe u 7-10 Opština i pomogne im da uspostave osnovne programe sakupljanja. Kako tvrde u Seko-Paku, njihov kratkoročni cilj je da stabilizuju sakupljanje kroz subvencionisanje i investiranje u sakupljanje. Pripremanje građana kroz edukativne kampanje je nezaobilazno, s obzirom da veliki procenat komunalnog otpada čini ambalažni otpad, ali nije potpuno jasno da li Seko-Pak planira da finansira javne edukativne kamanje.

Uticaj politike: Seko-Pak je učestvovao u formiranju Zakona o upravljanju otpadom i pravilnika o Ambalaži i ambalažnom otpadu, koji u suštini obavezuje generatore otpada da tretiraju svoj otpad. Seko-Pak je protiv sistema depozita s obrazloženjem da samo 5-12% otpada čine flaše/boce za napitke, i smatra da se sistemom depozita nanosi šteta potrošačima. Seko-Pak je takođe protiv pojedinačnih kvota za različite materijale (po zakonu: 5% za reupotrebu, 4% za reciklažu, za 2010-u), jer bi to za neke materijale bilo problematično. Smatraju da će biti efikasnije fokusirati se na teže ciljeve u kratkoročnom periodu, nakon uloženog rada na uvećanju sakupljanja materijala koji se trenutno recikliraju na visokom nivou. Planiraju da iskoriste period od prvih par godina za pravljenje plana, kako bi dostigli dosta ambicioznu kvotu za 2012. god: 30% reupotreba, 25% reciklaža.

Udruženje reciklera plastike u Srbiji Pregled: Srpsko Udruženje reciklera plastike (osnovano 2006. god.) je Udruženje građana čiji je cilj promovisanje reciklaže i preduzimanje inicijativa u saradnji sa privatnim sektorom, Vladom Srbije i Donatorima. Ciljevi Udruženja su: i) organizovati reciklere kako bi bolje sarađivali i imali priliku da rade na zajedničkim ciljevima; i ii) omogućiti neprofitne aktivnosti, kako bi imali pristup javnim i internacionalnim resursima. Vodeći osnivač je kompanija Brzanplast, od koje Udruženje dobija i finansijsku podršku (naknada za kancelarijski prostor i dr. troškovi). Gospodin Rade Simić, Direktor Brzanplasta, je Predsednik Udruženja; Gospodin Milan Ilić je Predsednik Odbora i vodi kancelariju Udruženja u Beogradu. Udruženje upošljava 5-10 volontera. Članovi, kojih ima oko 50, nisu u obavezi da plaćaju članarinu. Udruženje je član Evropskog Udruženja za reciklažu, i dobilo je tehničku pomoć i savete o metodama sakupljanja i planiranja.

Projekti: Udruženje reciklera je partner u kampanji ''Očistimo Srbiju!'', vrednoj 4 M RSD kojom se finansiraju javne kampanje i reciklažna oprema. Sarađivali su sa IFC Recycling Linkages projektom, i zajedno napravili poslovni plan reciklaže i studiju izvodljivosti za jednog člana, ''Eva'' iz Kladova. ACDI/VOCA, kroz USAID CRDA projekat, nabavila je jedan broj kontejnera, mlinova i presa od Udruženja ili Brzanplasta; Opštine/JKP-i su dali doprinos u reciklabilnim


8

materijalima i to količinom koja je ekvivalentna 30% od ukupne vrednosti projekta. Udruženje je takođe učestvovalo i u formiranju Zakona o upravljanju otpadom, i imalo je neke kontakte sa UN i Svetskom Bankom.

Reciklažna dvorišta: Koncept “Reciklažna dvorišta” ima za cilj da pokrije teritoriju Srbije sa reciklažnim kontejnerima i strateški lociranim linijama za sortiranje reciklabilnog otpada, oslanjajući se na postojeće srpske kompanije kao potencijalno tržište za sakupljene materijale. Tvorci koncepta promovišu ovu ideju Eko-Fondu i preporučuju MESP-u da nabavi oko 7,500-11,000 kontejnera i presa za opštine, i oko 27 linija za sortiranje u većim opštinama Srbije (vidi prilog). Prema procenama Brzanplasta, troškovi finansiranja koncepta bi iznosili 2 milliona € i investicija bi rezultirala sakupljanjem 20,000 t/god. balirane, reciklirane plastike, čime bi se dostigla kvota od 20-30% reciklirane plastike, plus drugi materijali. Trenutni koncept i prethodne verzije su prezentovane u seriji kratkih publikacija (pripremio Brzanplast).

Izazovi: Nedostatak asistencije Vlade Srbije, nedostatak definisane nacionalne strategije i suprotstavljeni interesi u upravljanju otpadom i reciklaži, su glavne identifikovane prepreke; Udruženje tvrdi da veliki deo problema trenutno rešava privatni sektor. Uz dužno poštovanje prema Udruženju, neki članovi, možda zbog nedovoljnog razumevanja, imaju prevelika očekivanja od Udruženja u smislu obezbeđivanja Donatorske pomoći; Udruženje bi trebalo da uveća svoj profil i vidljivost a članovi da daju veći doprinos kroz angažovanje.

KOMDEL, Udruženje JKP-a Pregled: KOMDEL je nacionalno Udruženje JKP-a, osnovano1998.god; članstvo je dobrovoljno, i trenutno ima 94 JKP/članova, što je odprilike polovina JKP-a od ukupnog broja. Interesovanje KOMDEL-a nije ograničeno na upravljanje otpadom, već uključuje groblja, vodovod i toplane, plus 24 člana predstavnika industrije. Udruženje ne dobija javna sredstva; postoji mala ''značajna'' godišnja članarina. Prema KOMDEL-u, manje od 20% Opština u Srbiji ima neki oblik reciklaže komunalnog otpada, iako postoje neki dobri primeri i građani postaju sve više svesni potrebe za recikažom.

KOMDEL i TTI Grupa: Obzirom da KOMDEL u suštini nije finansijski održiv, Udruženje je povezano sa privatnom konsultantskom grupom, TTI Group; rukovodstvo KOMDEL-a i konsultanti TTI Grupe su iste osobe. KOMDEL i TTI Grupa zajedno pružaju konsultantske usluge za komunalne infrastrukture i upravljanje otpadom; oni razmenjuju informacije i resurse, uključujući i website: http://ttigroup.co.rs. KOMDEL/TTI je proizveo veliki br. dokumenata i resursa koji se bave pitanjima o upravljanju otpadom, i zalaže se za planiranje i sprovođenje strategije o upravljanju otpadom na nacionalnom nivou.

Donatorske inicijative Kratak pregled: Intervjuisan je jedan broj Donatora i međunarodno finansiranih razvojnih inicijativa vezanih za reciklažu i upravljanje otpadom. U cilju eliminacije pogrešno prezentovanih informacija o njihovim programima i inicijativama, obezbeđeni su samo kratki rezimei nekih relevantnih programa; potpuni profili prezentovani su u Drugom delu ove Procene: ''Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija''

“Reciklažna dvorišta” Nacionalna strategija(Pezentovano od strane Brzanplasta i Udruženja reciklera plastike u Srbiji)

Sakupljanje Populacija u Srbiji 7,500,000 Kontejneri (1 kontejner/1000 građana) 7,500 kontejnera Sakupljanje po kontejneru 150 kg/mes. Ukupno sakupljanje u Srbiji 1,125 ton/mes.

SortiranjeLinije za sort.(1 linija/100,000 građana) 75 linija za sort. Izdvojeno PET-a za 1mesec 15,000 kg/mesec/linija

Pregled troškova Sakupljanje i odvoženje 38.9 M RSD/god. Sortiranje i presovanje 247.5 M RSD/god. Transport do reciklažnog centra 45.0 M RSD/god. Ukupni troškovi (godišnji) 381.4 M RSD/god.

Analiza koštanja Cena PET-a po kg 24.5 RSD/kg Cena po stanovniku 44.2 RSD/kg

Reciklirana količina po stanovniku 1.8 kg/građ.

(odprilike 47 2-L boca) Cena po boci (26 2-L boca/kg) 0.94 RSD/boci

Ovaj dijagram i podaci prikazuju koncept “Reciklažnih dvorišta” i finansijsku analizu; dijagram šematski prikazuje liniju za sortiranje. Namera je prikupiti i upravljati komunalnim reciklabilnim otpadom u regionalnim objektima, a zatim materijale prodavati kompanijama u Srbiji. Cifre su uzete iz originalne i malo starije verzije koncepta, a ne iz aktuelne, koja svejedno prikazuje glavne tačke predloga za razvoj i investicije. Takođe, predlog koncepta treba potkrepiti medijskom kampanjom o reciklaži i podrškom Vlade Srbije na nacionalnom i lokalnom nivou.


9

Recycling Linkages, International Finance Corporation (IFC): Cilj projekta ''Recycling Linkages'' je bio poboljšanje performansi industrije reciklaže u regionu, stvaranjem jakog ekonomskog, socijalnog i uticaja na životnu sredinu, rezultirajući značajnim povećanjem obima sakupljanja i reciklaže širom regiona. Projekat je podržao mala i srednja preduzeća, nacionalne i lokalne državne strukture, individualne sakupljače (uglavnom Rome) i poslovna udruženja. Aktivnosti su bile usmerene na: poboljšanje regulatornog okvira, jačanje operativnih kapaciteta privatnog sektora reciklaže i pristup finansijskim sredstvima, kao i na podizanje javne svesti o prednostima reciklaže. Projekat je radio u svim sektorima reciklaže i realizovan je u periodu od Jan. ‘06 do Dec. ‘08.

Integrated Solid Waste Management Project, International Finance Corporation (IFC): Projekat za integrisano upravljanje čvrstim otpadom je usledio nakon Recycling Linkages, i započet je 2009. Projekat je originalno dizajniran da pomogne u sprovođenju strategije o upravljanju otpadom u Srbiji, kroz javno- privatna partnerstva u upravljanju otpadom u nekim od 27 označenih geografskih regiona. Međutim, projekat je od tada evoluirao i ima širi fokus, tako da se pored upravljanja otpadom bavi i generalnom temom opštinske infrastrukture. Konkretno, projekat pomaže Opštinama da pripreme i organizuju tendere za privatne partnere u oblasti komunalnih usluga ( uključujući ali ne ograničavajući se na upravljanje otpadom). Opštine Subotica i Smederevo trenutno učestvuju u projektu.

MEGA, USAID: MEGA obezbeđuje konsultantske usluge o upravljanju otpadom opštinama i JKP-ima, pomažući ima da pripreme projekte o čvrstom odpadu u skladu sa nacionalnim zakonom i direktivama EU. Njihove usluge uključuju: tehničku pomoć u dizajnu deponije i odabiru lokacije; asistenciju u pravljenju opštinskih i regionalnih planova o upravljanju otpadom; i asistenciju u procesu planiranja i nabavke za angažovanje strateških partnera za upravljanje otpadom kroz PPP sporazume (slično IFC-ovom Projektu za integrisano upravljanje čvrstim otpadom). MEGA je organizovala 4 radionice na ovu temu u 2009., kao i sednice o projektnom finansiranju, javno- privatnim partnerstvima i reciklaži. MEGA zvanično radi u 32 opštine, ali sa svojim konsultantskim uslugama pokriva sve regione i opštine. U oblasti upravljanja otpadom, MEGA je trenutno fokusirana na Niš, Valjevo i Timočku Krajinu.

Socially Responsibile Waste Management, Holandija: Cilj ''Socijalno odgovornog upravljanja otpadom'' je da poboljša kapacitete svih nosilaca/aktera, da bi se osigurala održivost, efikasnost i pravičnost lokalne prakse u upravljanju otpadom i reciklaži, i nacionalne politike i zakonodavstva u Srbiji. Projekat je započet krajem 2009. i trajaće 30 meseci. Usmeren je na opštine Prokuplje i Pirot; implementira se od strane nekoliko lokalnih i holandskih organiyacija.

Plastic Recycling Project, USAID Makedonija: USAID-ov Projekt reciklaže plastike imao je cilj da uspostavi efikasan i ekonomski održiv program za reciklažu plastike u Makedoniji. Projekat vredan 1.3 milliona $, i realizovan u periodu od Sept. ’05 do Dec. ‘09, bio je sastavljen od 6 komponenti: i) razviti i sertifikovati kompanije za sakupljanje i reciklažu; ii) sprovesti program sakupljanja PET-a u opštinama; iii) sprovesti kampanje podizanja javne svesti na nacionalnom i lokalnom nivou; iv) ojačati opštinske kapacitete u upravljanju otpadom, uključujući apliciranje za IPA sredstva; v) osnovati Udruženje reciklera plastike PETRA; i vi) asistirati MESP-u u razvijanju i implementaciji zakona o ambalažnom otpadu koji će zakonski ustanoviti industriju reciklaže.

Strengthening of Local Self Government & Modernization of Communal Services, GTZ: GTZ je dobar tehnički resurs za pitanja koja se odnose na upravljanje otpadom, deponije i Strategiju o upravljanju otpadom u Srbiji. GTZ radi na primenjivanju nemačkih uspešnih iskustava u Srbiji. Oni veruju da Srbija treba da se fokusira na širenje reciklažnih inicijativa i da je broj planiranih deponija (27) previsok. Njihovo obrazloženje je da su troškovi deponije visoki, da se evropske deponije zatvaraju i sjedinjuju, dok Srbija planira da gradi još deponija, i da se PPP model za upravljanje otpadom može na kraju pokazati neisplativim. GTZ je zainteresovan za jačanje saradnje između međunarodnih i nacionalnih aktera, i veruje da bi postojeći komitet za gradove i opštine trebao da bude više zastupljen u koordinaciji Donatora. GTZ je na prethodnom projektu radio sa Agencijom za reciklažu i Privrednom komorom Srbije na razvoju sistema elektronske trgovine sekundarnim sirovinama u Srbiji. Sistem je završen pre izbijanja sukoba oko vlasništva nad sistemom i podacima, i iz tog razloga sistem nikada nije postao operativan; GTZ će možda ponovo pokušati sa uvođenjem sistema. Zaključci radne grupe upravljanja otpadom iz Juna 2009. su prezentovani u Drugom delu: Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija.

JKP-i i Opštine

Programi sakupljanja Opštinski programi sakupljanja: Za potrebe ove Procene intervjuisano je 13 Opština i JKP-a (uključujući i one iz Treehouse Procena reciklaže u južnoj i centralnoj Srbiji), od kojih je devet dobilo donaciju od USAID-a za pokretanje ili proširenje reciklažnog programa. Od navedenih devet, ukupno pet trenutno upravlja programom reciklaže, dve su započele a zatim prekinule sa aktivnostima (Ivanjica i Priboj), a dve nikada nisu ni započele sa korišćenjem donacije


10

Raška je rešila problem sa kontejnerima, postavljanjem velikih vreća unutar kontejnera. Kontejner se otvori, izvadi se vreća i isprazni u kamion, a zatim vrati u kontejner. Sadržaj kontejnera u Raški je odlično sortiran, i čini se da su kontejneri strateški i efikasno postavljeni po gradu.

JKP Kragujevac zapošljava privremene radnika za sortiranje, presovanje i baliranje plastike, preko socijalnog programa republičkog fonda. Kako u JKP-ima napominju, reciklaža PET-a nije profitabilna bez subvencija, osim ukoliko je sakupljanje velikog obima.

Inđija ima efikasan sistem sakupljanja sa visokom stopom učešća. Firme su u obavezi da nabave kontejnere za plastiku i papir; kuće i stanovi u gradu i u 11 sela dobijaju vreće. Na fotografiji se vidi da je JKP ostavio plavu vreću(za papir) ispred kuće nakon preuzimanja pune vreće. Kasnije u toku dana,JKP se vraća da pokupi žute vreće (plastika), i tada ostavlja nove prazne vreće.

Opštinski programi sakupljanja Podaci Procene

Ovaj dijagram prikazuje rezultate sakupljanja u 13 anketiranih opština. Devet opština, uključujući i četiri koje ne sakupljaju, dobile su donaciju za podršku reciklaže od USAID-a. Svaki program je jedinstven u jednom ili više aspekata kada govorimo o dizajnu, geografskom položaju ili akterima. Može se generalizovati i reći da iza svih aktivnih programa stoji jedna ili više osoba kojima se može pripisati uspeh. U većini slučajeva su preduzete neke izmene i poboljšanja radi unapređenja programa, a na osnovu naučenih lekcija.

(Nova Varoš i Tutin). Opštine se obično fokusiraju na sakupljanje plastike (PET), u manjoj meri papira i kartona, i veoma malo ostalih materijala; nekoliko sakuplja staklo. Prateći grafikon prikazuje prosečno mesečno sakupljanje plastike i papira u 13 anketiranih opština. Aneks 2 predstavlja osnovni pregled svake anketirane opštine, uključujući pregled materijala, metoda sakupljanja, sortiranja i odvajanja, i tržišta. Čitalac ovog izveštaja se upućuje na Drugu deo ove Procene za detaljan profil svakog programa.

Vrste programa sakupljanja: Svaki od opštinskih programa sakupljanja je na neki način jedinstven, ali se generalno pojavljuju tri vrste programa ili njihove kombinacije: i) kontejnersko sakupljanje, ii) sakupljanje vreća (domaćinstva), i iii) mokro-suvi model.

Kontejnersko sakupljanje: Tradicionalno kontejnersko sakupljanje, sa kontejnerima dizajniranim za specifične materijale je najzastupljenije, realizovano samostalno ili sa drugim inicijativama u osam od devet opština (Čačak koristi mokro-suvi model). Opštine najčešće odrede/obeleže kontejnere za plastiku i u manjoj meri za papir. U nekoliko slučajeva postavljeni su i kontejneri za druge materijale. U Inđiji sve firme moraju da obezbede dva kontejnera od 140 litara za plastiku i papir.

Skupljanje vreća (domaćinstva): Inđija i Čačak organizuju programe sakupljanja tako što za domaćinstva u ciljanim područjima obezbeđuju i dele kese za reciklažu. Za kuće, kese se ostavljaju ispred kuće na dan sakupljanja; za stambene zgrade, kese se sakupljaju od vrata do vrata. U obe varijante se na dan sakupljanja pune kese zamenjuju novim. Iako su ova dva programa rangirana visoko po količini sakupljenog materijala (mada ne i po glavni stanovnika), oni su takođe i naj intenzivniji u smislu upravljanja i verovatno najskuplji što se tiče cene koštanja upravljanja.

Mokro-suvi model: Od svih intervjuisanih opština, jedino Čačak koristi mokro-suvi model za sakupljanje rec. materijala. U ovom sistemu, mokar otpad se odlaže u jednu kesu ili kontejner, a suvi u drugu (različite boje). Mokri otpad se odlaže na deponiju (JKP Javno Zelenilo Čačak, takođe radi na pilot projektu kompostiranja, gde se šalje mala količina mokrog otpada); suvi otpad se šalje na sortiranje (u ovom slučaju je to privatno-upravljana linija na opštinskom kompleksu za upravljanje otpadom). Seko-Pak, čini se, podržava mokro-suvi model.

Prednosti i nedostaci: Ne može se generalno reći koji od ova tri modela je najbolji, to uglavnom zavisi od ljudskih i materijalnih resursa kojima su JKP-i, opštine i drugi akteri spremni da doprinesu. Treba napomenuti da nijedan od anketiranih programa ne pokriva svoje troškove.


11

Za opštine koje žele da započnu sa programom, ili za one kojima nedostaju sredstva, kontejneri su verovatno najbolje rešenje: to je relativno jednostavan, jeftin i lak za sprovođenje program, i može se lako uvećati povećanjem broja kontejnera.

Upotreba kesa rezultira boljim sortiranjem, jer građani sakupljaju u svojim domaćinstvima; građani samostalno odlažu svoj mokri otpad, dok se vreće za suvi otpad preuzimaju od njih, obično jednom nedeljno, tako da su oni dosledni u odlaganju samo suvog otpada u vreće. Sakupljanje vreća zahteva veće angažovanje radnika, s obzirom da se vreće preuzimaju po kućama i stanovima.

Mokro-suvi model je dizajniran da bude najjednostavniji za građane; omogućava najvišlji stepen sortiranja i povećanje broja materijala koji se mogu sortirati. Sa druge strane, zahteva najviše investiranja i radne snage od strane opštine ili drugih aktera. Kao prvo, mora postojati linija za sortiranje i postrojenje za razdvajanje, presa i skladište za materijale; drugo, otpad na liniji mora biti sortiran ručno, što znači da broj upošljenih radnika zavisi od kapaciteta sakupljanja; i na kraju, celokupni sistem zahteva upravljanje i superviziju na visokom nivou.

Lokalna javno-privatna partnerstva: S obzirom na veliki broj privatnih sakupljača i reciklera u Srbiji, i broja JKP-a koji započinju ili upravljaju programom reciklaže, postoji minimalna saradnja između javnog i privatnog sektora. Mnogi privatni sakupljači i recikleri tvrde da su imali bezuspešne pokušaje da dobiju odobrenje ili sporazum za upravljanje inicijativom sakupljanja ili plan za ciljane materijale ili oblasti. U međuvremenu , mnoge opštine potpisuju 25-godišnje ugovore sa međunarodnim kompanijama za upravljanje sakupljanjem otpada i/ili deponijom. U pogledu gore navedenog, Čačak je odličan primer jakog i efikasnog lokalnog javno-privatnog partnerstva, koji može biti uzet u obzir od strane većeg broja opština.

Finansijske performanse: Ni jedna od anketiranih opština/JKP-a nije u stanju da pokrije troškove reciklaže, ali benefit vide u smanjenju količine odloženog otpada na deponiji. Kompanija Brđa iz Trstenika je uspešno preuzela ulogu JKP-a kroz komunalno sakupljanje, bez subvencija ili asistencije lokalne samouprave. Brđin uspeh se zasniva na sakupljanju sekundarnih sirovina u javnim kontejnerima, a pored toga, on otkupljuje i komercijalni i industrijski otpad. Svoju profitabilnost Brđa objašnjava boljim sortiranjem otpada od strane njegovih radnika, nego od strane radnika JKP-a, kao i opšte boljom efikasnošću privatnog sektora u odnosu na javni.

Krađa materijala: Nekoliko intervjuisanih se suočava sa problemom krađe materijala iz kontejnera, uglavnom papira i kartona. Dok većina JKP-a ovo smatra problemom, ostali (kao npr. Žitorođa) ovo smatraju pozitivnim, jer na kraju materijal ipak bude recikliran, i predstavlja izvor prihoda nezaposlenim Romima. Blace JKP prodaje malu količinu papira i kartona romskoj firmi u Prokuplju, što predstavlja pozitivan primer lokalnog partnerstva.

Faktori uspeha Opšti uspeh: Bez obzira na model sakupljanja, intervjuisani često napominju da mnogi građani žele da učestvuju u reciklaži ukoliko im se obezbede adekvatni uslovi. Isto tako napominju da samo nekoliko građana može ometati program ne sortirajući pravilno. Identifikovani su neki od ključnih faktora uspeha:

Geografija: Udaljene opštine se suočavaju sa poteškoćama u nalaženju kupaca, transportu i ekonomičnošću reciklaže. Širenje mreže oko postojećih ''čvorova'' ili klastera reciklažnih programa, i uspostavljanje i podržavanje regionalnih linija za sortiranje, može pomoći prevazilaženju ovog izazova.

Volja i inicijativa: Volja i inicijativa opština i JKP-a direktno određuje uspeh javnog programa reciklaže. Akteri moraju biti dosledni u uvođenju i promociji inicijative u javnosti, istrajni u svojim naporima uprkos ranijim neuspesima, i posvećeni postizanju ciljeva.

Ponašanje građana: Na ponašanje građana može se uticati efikasnom medijskom kampanom o reciklaži, koja će podstaći građane da recikliraju, angažovati privatni sektor i obezbediti za javnost povratne informacije o programu. Medijska pokrivenost takođe može pomoći u eliminaciji pogrešnih impresija i mišljenja u javnosti, npr. da JKP-i ne recikliraju sakupljene sekundarne sirovine, već ih odvoze na deponiju zajedno sa otpadom.

Politika: Odnos i saradnja između Opštine i JKP-a se razlikuje od opštine do opštine. Generalno, manje opštine imaju bolju saradnju od većih; veće opštine mogu imati opozicionu partiju zaduženu za JKP, što stvara dodatni problem. Odnosi u politici imaju glavnu ulogu u sprovođenju uspešnih programa reciklaže.

Separacija na izvoru: U vezi sa selekcijom izvora, navedeni su najbolji primeri u praksi:

Separacija plastike je bolja u manjim gradovima, pa čak i u selima, nego u mnogim većim gradovima. Ovo se kosi sa očekivanim rezultatima, mada neki intervjuisani ovo objašnjavaju očiglednim problemom odlaganja otpada u selima, gde je prisutan veliki broj divljih deponija.

Žičani kontejneri (čiji se sadržaj može videti sa spoljne strane) imaju daleko bolje sortiran otpad od zatvorene vrste kontejnera. Čini se da postoji jasan psihološki efekat na građane kada su u mogućnosti da vide sadržaj kont.


12

Reciklažni kontejneri bi trebalo da budu u neposrednoj blizini običnih kontejnera. U suprotnom, reciklažni kontejneri neće biti pravilno korišćeni, jer će ih garđani smatrati prikladnim za bacnje običnog smeća. Zanimljivo je da mnogi reciklažni kontejneri za plastiku imaju odličan stepen separacije u malim gradovima i selima, čak i kada nisu u neposrednoj blizini običnih kontejnera.

Reciklažni kontejneri bi trebalo da budu planski postavljeni kako bi se postiglo maksimalno sakupljanje uz minimalne napore. Kontejnere treba postaviti na dostupnim mestima i u količini koja zadovoljava potrebe i zahteve građana (tako da se pune približno istom brzinom); moraju biti postavljeni tako da pruže građanima priliku da recikliraju uz minimalan napor; i postavljeni na javnim površinama: visoke vidljivosti, kolektivnog stanovanja, frekventnog saobraćaja i mestima gde je zastupljena velika konzumacija napitaka.

Strateški partneri u upravljanju otpadom (PPP)

Opštinski i regionalni planovi Opštinske i regionalne strategije za upravljanje otpadom: Nacionalna strategija za upravljanje otpadom iz 2003. predviđa zatvaranje i sanaciju postojećih deponija i izgradnju 29 regionalnih sanitarnih deponija, sa stanicama za transfer otpada i centrima za sekundarnu separaciju reciklabilnog otpada. Zakon o upravljanju otpadom nalaže da svaka opština razvije opštinski plan o upravljanju otpadom, nakon čega se opštine moraju organizovati u regione (koji mogu biti drugačiji od onih predviđenih strategijom iz 2003) i pripremiti regionalni plan o upravljanju otpadom na osnovu lokalnih planova. Cilj je omogućiti opštinama da planiraju kako će upravljati svojim otpadom u skladu sa zakonom. Opštinama je dozvoljen jedan broj opcija uključujući zadržavanje postojeće strukture, ugovaranje strategijskog partnera za upravljanje otpadom, osnivanje lokalnih javno-privatnih partnerstava, ili bilo koja kombinacija navedenih opcija. Rok za podnošenje regionalnih planova je 23.05.2010. Prema strategiji iz 2009. organizovano je 25 regiona (vidi Aneks 3). U trenutku objavljivanja stretegije (Jun 2009), preostale opštine još uvek nisu postigle dogovore.

Deponije: Evropski stručnjaci smatraju da je broj deponija planiranih za Srbiju prevelik, i da će sredstva biti bolje iskorišćena ulaganjem u inicjative sakupljanja i reciklaže. Oni tvrde da su deponije najskuplji oblik tretmana, zahtevaju velike kapitalne investicije, lokalno stanovništvo im se protivi i predstavljaju dugoročnu obavezu. U mnogim evropskim zemljama beleži se zatvaranje i konsolidovanje deponija, dok je Srbija na putu da izgradi prevelik broj, koje će dovesti do visokih opštinskih, građanskih i kompanijskih finansijskih obaveza. Neki veruju da će na kraju broj biti dosta manji, možda oko deset deponija. Prema SEPA-i samo šest deponija u Srbiji poseduje vagu za merenje (Nov. '09), što je rezultiralo velikom količinom "procenjenih" podataka; postoji 3200 divljih deponija u Srbiji. Kako saznajemo od MEGA-e,

Profil: Opština Čačak Opštinska organizaciona filozofija Socijalna filozofija: Čačak je jedna od naprednijih opština u Srbiji, iako ima 8000 nezaposlenih lica kojima opština pruža neki vid socijalne zaštite. Ukoliko opština obezbedi posao za jedan broj lica sa najnižim socijalnim statusom, ta lica bi u tom slučaju radila za iznos koji bi opština inače dala za socijalnu zaštitu; tako da umesto da plaćaju subvencije oni stvaraju radna mesta. Ova lica mogu biti zaposlena po niskoj ceni za aktivnosti reciklaže i upravljanja otpadom, a ukoliko su ove aktivnosti organizovane od strane strateškog partnera za upravljanje otpadom, cena bi bila višlja. Opština tvrdi da je najbolje rešenje za JKP da zadrži visoke cene i visoku stopu upošljenog sakupljanja.

Javno-privatna partnerstva: Čačak na otpad gleda kao na resurs, i ne odobrava davanje resursa međunarodnim operaterima, kada postojeće lokalne kompanije mogu njime upravljati efikasnije i ostvarivati profit. Na ovaj način lokalne kompanije obezbeđuju tržište i usluge za koje dobijaju nadoknadu, zadržavajući na taj način preduzeća i radna mesta u opštini. Ugovor Čačka sa Pimom je dobar primer. Čačak zastupa tezu uključivanja većeg broja lokalnih partnera, gde svaki od njih ima jasno definisane obaveze. Njihovo reciklažno postrojenje je neka vrsta ''poslovnog inkubatora'', s obzirom da opština obezbeđuje zgrade i prostor privatnim kompanijama za njihove reciklažne aktivnosti. Cela šema je deo šire opštinske prijateljski nastrojene poslovne strategije. Obaveze javnih partnera: Čačak zastupa mišljenje da sakupljanje otpada (i ostale neprofitabilne aktivnosti) treba da ostanu u nadležnosti opštine i JKP-a, zapošljavanjem nekvalifikovanih radnika na linijama za sortiranje i ostalim aktivnostima, kao i korišćenje opštinskog budžeta za njihove plate, koji bi inače bio potrošen na socijalnu zaštitu. S obzirom da ove aktivnosti zahtevaju intenzivno angažovanje radne snage i nisu profitabilne, onda ne bi bilo ni zarade. Iz tog razloga, privatni sektor ne bi trebalo da pruža usluge sakupljanja, obzirom da od svojih aktivnosti očekuje profit; sakupljanje treba obavljati sa najnižim mogućim troškovima i najmanjim poreskim opterećenjem na građane.

Čačak upravlja fondom za pokretanje biznisa i podršku inovativnih ideja, obezbeđujući do 60 grantova godišnje. Pored pokretačkih kapitala, oni pomažu menadžmentu kompanije prve 2-3 godine. Na ovoj fotografiji G. Velimir Mitrović pokazuje ukrasnu pločicu napravljenu od recikliranog stakla i dr. materijala. Mala grupa studenata ing. proizvela je ovaj i druge kompozitne proizvode od sekundarnih sirovina.


13

trenutni iznos naknade privatnom operateru deponije iznosi: ASA (Lapovo) 16€/ton i Porr-Werner & Weber 21€/ton. Opštine u kojima se nalaze deponije dobijaju popust od 1€/ton.

Sporazumi o partnerstvu (PPP) Strateška partnerstva za upravljanje otpadom: Kao što se može videti u tabeli regiona za upravljanje otpadom, mnoge opštine u Srbiji ulaze, ili će ući u dugoročna javno privatna partnerstva (PPP) sa strateškim partnerom za upravljanje otpadom (obično internacionalna kompanija). IFC i USAID programi pružaju tehničku podršku opštinama koje žele da potpišu sporazum sa strateškim partnerom. Vrste ugovora: Generalno, postoje dve vrste ovih sporazuma: i) prikupljanje otpada i odlaganje; i II) izgradnja deponije i upravljanje. Prvi uspostavlja zajedničku kompaniju između opštine i privatnog operatera (uglavnom u odnosu 20% opština i 80% privatnik). Opštinskih 20% predstavlja investiciju u vidu sredstava: zgrade, vozila i kontejneri i infrastruktura, koja su prenešena na novu kompaniju koja će obezbediti usluge sakupljanja. Privatni partner obezbeđuje preostalih 80% za novu opremu i sredstva. Većina postojećih JKP-ovih radnika biva angažovana od strane nove kompanije. Druga vrsta upravljanja deponijama, za sada se svodi na potpuno vlasništvo međunarodnih partnera nad deponijom (izuzimajući neke slučajeve u kojima su međunarodne kompanije angažovane samo za izgradnju).

Prednosti PPP: Postoje brojne prednosti zbog kojih bi opštine trebalo da angažuju partnera za strateško upravljanje otpadom.

Lokalna uprava je oslobođena troškova i odgovornosti za upravljanje komunalnim otpadom, ostavljajući odgovornost na velike kompanije sa iskustvom i finansijskim resursima.

Prenosi odgovornosti za upravljanje otpadom na privatni sektor, koji je verovatno efikasniji i ekonomičniji od JKP-a prepunih radnika.

Obezbeđuje stabilnost u rukovođenju i operacijama, eliminisanjem promena rukovodstva koje se javljaju u JKP-u nakon političkih promena.

Taksa za upravljanje otpadom se obračunava po članu domaćinstva, a ne po životnoj oblasti, što je sistem koji odgovara filozofiji "zagađivač plaća" i direktivama EU.

Loše strane PPP: Bez obzira na ove atraktivne prednosti, sa druge strane postoji niz drugih pitanja koje bi opštine trebalo da uzmu u obzir pre nego što na kraju odluče da potpišu sporazum:

Sporazumi se uglavnom potpisuju na 25 godina, što je dug period ugovornih obaveza, a za to vreme mnoge stvari mogu da se promene; operateri verovatno računaju na ovu činjenicu i imaju dobru predstavu o tome šta mogu da očekuju na osnovu svog iskustva i pristupa podacima i informacijama

Partneri-operateri su privatne kompanije sa ograničenom odgovornošću; svojim poslovanjem će zaraditi dobit za svoje osnivače. Njihov prihod potiče od sakupljanja i/ili prihoda od deponije, što znači da će biznisi i građani plaćati troškove, plus profit. Postoje klauzule u nekim ugovorima kojima opštine garantuju određene prihode. Zbog toga, opština Čačak tvrdi da bi sakupljanje trebalo da ostane javni servis.

Postoje finansijska obeshrabrenja za reciklažu, posebno za primarno sakupljanje (sa izvora). Stručnjaci se slažu da reciklažni programi moraju da obuhvate primarno sakupljanje, da bi se smanjili troškovi sortiranja i prikupili čistiji materijali sa visoko iskoristivim sadržajem. Međutim, prema PPP operaterima, njihove reciklažne operacije rade sa finansijskim gubitkom (ne razlikuje se od intervjuisanih JKP-a). Kao rezultat toga, oni imaju mali finansijski podsticaj za uspostavljanje reciklažnih programa. Od dva intervjuisana operatera, oba trenutno upravljaju programom reciklaže u vrlo ograničenim opsegu; mnoge opštine rade sa dosta naprednijim i efektivnijim šemama sakupljanja.

Operaterima deponija se plaća ulazna taksa za doveženi otpad; primarna selekcija će smanjiti ukupan iznos ulazne takse zarobljavanjem reciklažnog otpada pre nego što dođe do deponije. Iz tog razloga, neki privatni operateri favorizuju objekte za sekundarno sortiranje na deponiji, jer na taj način zadržavaju ulaznu taksu i na pomenuti otpad. Većina sporazuma uključuje liniju za sekundarno sortiranje koja će u jednom trenutku u budućnosti biti izgrađena na deponiji, iako se čini da postoji malo interesovanje od strane privatnih partnera da se aktivnosti ubrzaju. Treba naglasiti da ulazna taksa pripada 100% operateru, dok se prihodi od reciklaže dele sa opštinom. Separacija sa izvora će biti propisana zakonom, tako da bi trebalo da bude nekih prilježnosti od strane opština i posmatrača koji će pratiti tok dešavanja o gore navedenom.

Deoničarsko društvo za reciklažu otpada

Izvor: DanasTandem Financial Serbia Daily Report

Gradonačelnici u Novom Pazaru i Kraljevu, Meho Mahmutović i Ljubiša Simonović, potpisali su protokol sa nemačkom korporacijom Medsorga o izgradnji fabrike za reciklažu otpada u Kraljevu, kao i o sanitarnim ćelijama za odlaganje otpada na teritorijama oba grada. Novi Pazar, Kraljevo i Medsorga osnovali su akcionarsko društvo, u kome će dva grada imati 51% udela i većinu u Upravnom odboru. Aktivnosti uvršćene u protokol o saradnji se procenjuju na 300 miliona€. Medsorga je procenila da mogu dobiti 12-15 MW. energije od otpadaka na teritorijama u Novom Pazaru i Kraljevu.


14

Utakmica za industrijski otpad: Neki operateri upravljanja otpadom očekuju od opština da primoraju kompanije da predaju svoj industrijski otpad strateškom partneru, koji je po ugovoru vlasnik celokupnog neopasnog otpada generisanog u opštini. Ovo bi moglo biti kontraverzno pitanje, jer mnoge kompanije već imaju sporazume sa lokalnim generatorima za otkup njihovog otpada. Industrijski otpad ima veću vrednost od komunalnog otpada zbog homogenijeg sastava, veće količine, čistiji je i lakši za sortiranje. Operateri priznaju da je ovo oblik monopola, i do sada se nisu mešali u ove sporazume, ali to će se verovatno u budućnosti promeniti. Operateri tvrde da će svi kupci i dalje imati pristup materijalima, ali preko operatera. Jedini konflikt koji prepoznaju je između operatera i sakupljača, za koje priznaju da će biti pogođeni sporazumom. Ako operateri mogu da premoste sekundarne sirovine iz industrijskih i trgovačkih izvora, onda mogu efikasno da ograniče pristup materijalu ne samo za sakupljače, već i za krajnje korisnike i ostale kupce i konsolidatore.

Operateri Porr – Werner & Weber: PWW (jedan od dva intervjuisana operatera u ovoj Proceni) je austrijski konzorcijum za upravljanje otpadom i jedan od konkurentskih operatera u Srbiji. PWW je registrovan u Srbiji, sa sedištem u Nišu i ima dva ugovora u Srbiji za usluge deponije i upravljanja otpadom, i to u Jagodini i Leskovcu. U oba slučaja PWW je u partnerstvu za prikupljanje i prevoz komunalnog i industrijskog otpada, rehabilitaciju postojeće deponije i izgradnju reciklažnog centra, transferne stanice i nove regionalne sanitarne deponije. PWW planira da se takmiči za sporazum za objekat za razvrstavanje otpada u Nišu, i za slične ugovore u Smederevu i ostalim regionima.

PWW Reciklaža: PWW trenutno radi na veoma maloj simulaciji reciklaže u 8-10 ulica u Leskovcu, i poseduje malu prilagođenu halu za sortiranje LDPE, PET-a aluminijuma, papira i stakla. U maju i junu 2010. godine, PWW očekuje da će objekat za sortiranje biti završen. Kao što je slučaj sa JKP-ima, i PWW gubi novac na reciklaži. Oni predviđaju gubitak u iznosu od 100 €/ton za PET, ali očekuju da Seko-pak pokrije gubitke kroz subvencije u istom iznosu. Situacija je slična i za staklo i papir. PWW nema sakupljanje reciklažnog otpada po selima, ali planira da u budućnosti u selima postavi dve vrste reciklažnih kontejnera: za organski i neorganski otpad. PWW priznaje da trenutno ima malo potrebe za reciklažom, da sa trenutnim stepenom reciklaže posluje sa gubitkom, i da su plaćeni po toni otpada odloženog na deponiju. Ukoliko uvećanje obima bude pratio oporavak cena sekundarnih sirovina, oni se nadaju da ekonomičnim obimom mogu ostvariti profit.

ASA Internacionalne ekološke usluge: ASA kompanije su deo austijske FCC Grupe -30 kompanija koje su uključene u pružanje usluga na polju izgradnje, cementa, energije i zaštite životne sredine. ASA Grupa pruža usluge upravljanja otpadom u devet zemalja Evrope i u dva regiona u Srbiji: Lapovo i Kikinda. ASA usluge u upravljanju otpadom uključuju sakupljanje, transport, tretman, deponiju, komunalne usluge, sanaciju mesta, gasifikaciju deponije, proizvodnju bio-goriva i konsalting. U Srbiji postoje tri ASA kompanije: ASA Eko (matična kompanija), ASA Kikinda i ASA Vrbas (PPP kompanija). Obe deponije su izgrađene a ugovori o upravljanju otpadom potpisani na 25 godina; ASA upravlja samo komunalnim neopasnim čvrstim otpadom građana i kompanija, i investirala je u nove kamione i savremenu opremu.

ASA Reciklaža: Sekundarne sirovine se sakupljaju za reciklažu samo u gradovima Lapovo, Batočina i Despotovac: PET 1 ton/mesečno i papir 4-5 tons/mesečno. Za sada ne postoji sakupljanje po selima, ali postoje planovi za to u budućnosti. Postoji plan za sekundarnu separaciju na deponiji koji će se sprovesti u naredne 2-3 godine. Trenutno se na deponiji odvajaju jedino gume. Brzanplast otkupljuje PET, a papir se prodaje jednoj od dve lokalne kompanije. ASA trenutno reciklira sa gubitkom.

Sakupljači

Profili sakupljača Skupljači: Sakupljanje sekundarnih materijala je funkcija koja se sprovodi u izvesnoj meri u gotovo svim kompanija u sektoru reciklaže. U velikoj meri je koriste i fabrike za preradu. Sakupljanje može biti kategorizovano na dosta načina, i to po materijalima, količini, izvoru, poslovnoj formi, ili po industrijskom ili komunalnom otpadu. U ovom delu i Drugom delu (Akteri i profili) izraz ''sakupljač'' se koristi za kompanije čija je osnovna aktivnost sakupljanje i konsolidacija materijala bez dalje prerade istog, osim presovanja i baliranja (ukoliko poseduju opremu).

Količine: Grafikon prikazuje relativne količine plastike (i stakla) sakupljene od strane kompanija koje su u ovoj Proceni klasifikovane kao ''sakupljači''. Grafikon predstavlja skalu aktivnosti sakupljanja koja je zatečena u Srbiji (objašnjenje se nalazi ispod grafikona). Treba napomenuti da intervjuisani JKP Inđija beleži najveće sakupljanje plastike od 10.8 tona/mesečno.


15

Skupljači privatnog sektora Nalazi istraživanja

Ovaj dijagram prikazuje relativno poređenje intervjuisanih sakupljača na osnovu količine sakupljene plastike. Ovaj podatak je samo referenca i ne treba ga koristiti za pravo poređenje, jer prezentuje samo plastiku (i staklo), a neke od ovih kompanija su specijalizovane za druge materijale. Bar dve kompanije prave i granulat, što ih isključuje iz definicije''sakupljač'' u ovom delu. Takođe, dijagram ne uključuje tipove plastike, već uzima u obzir sve vrste plastike.

Povoljne prilike sakupljanja: Iako se većina sakupljača specijalizuje za jednu ili nekoliko grupa materijala, ponekad ukoliko im se ukaže povoljna prilika, izlaze iz ustaljene šeme i kupuju i trguju materijalima koji inače nisu njihova specijalnost. Ponekad to urade samo jednom, npr. ukoliko lociraju veliku količinu određenog otpada; ili menjaju svoj fokus ukoliko se cena materijala promeni, prilagođavajući sakupljanje kako bi zadovoljili potražnju. Neki sakupljači će kupiti bilo koji materijal ukoliko imaju potncijalnog kupca, ali će generalno ostati u granicama materijala za koje imaju razrađenu mrežu dobavljača i kupaca, i znanje.

Ne-monetarna trgovina: Sakupljanje i reciklaža privatnog sektora se karakteriše visokim nivoom razmene (trampe) materjala između aktera. Takva trgovina je omogućila akterima da razviju između sebe vrstu funkcionalne mreže koja im u većini slučajeva omogućava da:

Razmenjuju sirovine za gotove proizvode od plastike ili druge materijale;

Planiraju svoju prizvodnju, tako da nisu konkurencija jedni drugima sa sličnim proizvodima;

Udružuju proizvode i isporuke radi pokrivanja većih porudžbina.

Bave se brokerskom prodajom, gde jedna kompanija prodaje robu bez direktnog kontakta sa robom.

Finansiijska analiza Operativne margine: Prikazana tabela pruža grubu procenu operativnih margina individualnih reciklera i konsolidatora za neke od najviše sakupljanih materijala. Podaci su dobijeni na intervjuima Procene, i uključuju individualne i privatne sakupljače, JKP-e i krajnje korisnike i prerađivače. Množenjem ovih brojki sa tonom materijala po mesecu, dobija se približan nivo finansijske aktivnosti sakupljača i reciklera. Generalno gledano, konsolidatori prodaju materijale za dva puta veći iznos od plaćenog, ali oni takođe i presuju i baliraju materijale.

Komercijalno sakupljanje: Jedna zajednička osobina koja je svojstvena skoro svim sakupljačima je da jednim delom zavise od komercijalnog i industrijskog otpada, u nekim slučajevima gotovo isključivo. Kao što je pomenuto, komercijalni i industrijski otpad su najpoželjniji zbog njihovog kvaliteta, konzistentnosti i čistoće, zbog čega postoji velika utakmica za istim od strane sakupljača. Sakupljači intervjuisani za potrebe ove Procene imaju sporazume sa fabrikama za proizvodnju bilo koje vrste, supermarketima, distributerima, skladištima i ostalim velikim generatorima otpada. Najčešće sakupljani materijali su papir (karton) i LDPE, i naravno metal i ostali materijali visoke vrednosti, mada neki imaju sporazume kojima se obavezuju na preuzimanje ukupnog otpada. U svim intervjuisanim slučajevima (osim elektronskog otpada), sakupljač plaća izvoru dozvolu za sakupljanje, ili mu plaća po kvantitetu materijala.

Profitabilnost javnog i privatnog sektora: Kada se uporede napori u reciklaži javnog i privatnog sektora, može se postaviti pitanje: zašto JKP-i gube novac na reciklaži, dok privatni sakupljači radeći sličan posao profitiraju. Postoji nekoliko razloga, ali jedan od najistaknutijih je pitanje gore spomenutog komerc. i industr. otpada; teško je ili nemoguće poslovati profitabilno oslanjajući se samo na komunalni otpad. (Strategijski partneri za upravljanje otpadom takođe ne pokrivaju troškove reciklaže). Ostali faktori uključuju neefikasnost javnog sektora, sposobnost privatnog sektora da ciljano bira specifični otpad a isključi nepoželjni, i veće ulaganje truda privatnog sektora u pravilno sortiranje, čišćenje i pakovanje reciklabilnog materijala za kupce. Ovo pitanje bi trebalo da navede više opština da pribegnu lokalnim javno- privatnim partnerstvima, koja će im pomoći u smanjenju troškova i ojačati lokalne kompanije na svojoj teritoriji.

Operativne margine sakupljača (cene konvertovane u €/ton)

MaterijalIndividualni Konsolidator Beleške

(objašnjenje “N/A” unosa) Kup. Prod. Kup. Prod.Papir 0 10-20 10-20 40-50 LDPE N/A 40-50 40-50 100 Uglavnom sakupljena iz industrije HDPE 0 35-50 35-50 N/A Prodato procesorima plastike.

PP N/A 120-150 120-150 N/A PET zatvarači ili specijalizovano sakuplj.Prodato procesorima plastike.

PET N/A 80-150 80-150 N/A Komunalno sakuplj; prodaja procesorimaOva tabela daje grube operativne margine za sakupljače sekundarnih sirovina u Srbiji za papir i različitu plastiku. “0” u koloni za cenu prikazuje da je materijal sakupljen od str. pojedinaca (obično iz kontejnera). “N/A” označava da se sakupljanje ili trgovina najčešće ne vrše na tom nivou (vidi beleške). Za materijale sakupljene iz komercijalnih izvora (npr. Fabrike, supermarketi, distributeri) otkupne cene i aranžmani se značajno razlikuju. Cene rastu srazmerno oporavku globalne ekonomije.


16

Brđa posluje delom kao JKP (mada bez formalnog sporazuma) sakupljanjem kom. otpada u kontejn. u okolini Trstenika. Njihov objekat za sortiranje je tipičan za malog konsolidatora, sa nekoliko presa, granulatorom i ostalom opremom.

Ovaj dijagram prikazuje ulogu razmene u transakcijama za kompanije kao što je Kalimero Komerc iz Kruševca. Kalimero kupuje i sakuplja nerazbijene staklene flaše i tegle i HDPE gajbice za flaše. U saradnji sa mrežom sličnih kompanija, oni snabdevaju korisnike i reciklere sa sakupljenim materijalima. Ove kompanije često učestvuju zajednički u isporuci velikih narudžbina kako bi izašli u susret regionalnoj potražnji.

Pima je partner opštine Čačak, i posluje u objektu koji je

opštinsko vlasništvo i reciklažni kompleks na kome rade JKP i

ostali privatni partneri bez plaćanja kirije. Čačak sprovodi

program mokro-suvog komunalnog sakupljanja. Na

fotografiji, radnici Pime sortiraju ''suvi'' otpad, koji se zatim transportuje do obližnjeg

objekta, gde postaje vlasništvo Pime .

KalimeroKomerc

Sakupljači(Romi,

distributeripića)

HDPE otpadHDPE otpad

Novac/Trampa Nove HDPE gajbe

Kompanija za ubrizgavanje

HDPE ukalupe

Fla

še,n

ove

HD

PE

gaj

be

Fla

še,

po

lom

ljen

e g

ajb

e

Veleprodaja pića i

distributeri

No

vac

Fla

še

Proizvođači napitaka

KalimeroKomerc

Sakupljači(Romi,

distributeripića)

HDPE otpadHDPE otpadHDPE otpad

Novac/Trampa

HDPE otpadHDPE otpad

Novac/TrampaNovac/Trampa Nove HDPE gajbeNove HDPE gajbe

Kompanija za ubrizgavanje

HDPE ukalupe

Fla

še,n

ove

HD

PE

gaj

be

Fla

še,

po

lom

ljen

e g

ajb

eF

laše

, p

olo

mlj

ene

ga

jbe

Veleprodaja pića i

distributeri

No

vac

Fla

še

Proizvođači napitaka

Manjine/ Romi: Kao što se i moglo očekivati, sakupljanje komunalnog reciklabilnog materijala i dalje se u velikoj meri oslanja na romsku populaciju; tamo gde živi manji broj Roma, posao ponekad biva preuzet od stane drugih ugroženih pojedinaca. U nekim slučajevima, sakupljanjem skoro u potpunosti upravljaju Romi. Sakupljanje papira i kartona uglavnom sprovode Romi, a u nekim slučajevima su oni i konsolidatori. Što se plastike tiče, Romi su se generalno ograničili na HDPE (LDPE se često sakuplja iz komercijalnih i industrijskih izvora).

Izazovi: Sakupljači i recikleri se suočavaju sa velikim brojem izazova, uključujući:

Sakupljeni materijali nude nisku operativnu zaradu; ekonomija obima zahteva kapitalne investicije kako bi se obezbedilo uspešno poslovanje;

Privatne kompanije su u nepovoljnijem položaju od JKP-a koji dobijaju javne subvencije za rad i koji su pokazali nizak nivo interesovanja za razvoj lokalnih javno-privatnih partnerstava;

Sam posao je težak i prljav;

Proces sortiranja zahteva puno uloženog rada i radne snage (obično se obavlja ručno na liniji odakle radnici odvajaju materijale po boji i tipu);

Malo ljudi je zainteresovano da radi sa otpadom, i ukoliko nisu stalno direktno zaposleni, obično su nepouzdani;

Radnici i sakupljači su generalno nekvalifikovani i često neobrazovani;

Oni koji rade u sektoru su često u nepovoljnom položaju i suočeni su sa sopstvenim izazovima;

Kupci odlažu i kasne sa isplatama, dok su sakupljači prinuđeni da odmah plate individualnog sakupljača.

Mogućnosti: Uprkos ovim izazovima, postoje načini za sakupljače da posluju profitabilno. Neki zapravo tvrde, da uspevaju upravo zbog tih izazova. Na primer, nepoželjna priroda posla upravljanja otpadom rezultuje manjim brojem zainteresovanih preduzetnika, čime se otvaraju veće mogućnosti na tržištu za one koji su zainteresovani za ovu aktivnost. Nikolo je recikler plastike iz Kruševca, i tvrdi da je jedan od ključnih faktora uspeha minimalizacija i održavanje fiksnih mesečnih troškova niskim. On je takođe dodao da ukoliko kompanija ne može da priušti skupu, automatizovanu opremu za sortiranje, onda mora da angažuje veliki broj radnika za isti posao.

LDPE sakupljanje i finansijska analiza Sekundarno sakupljanje na deponiji

Opis Rezultat Osnova

Prihod sakupljača 160 RSD/dan 40 kg/osoba/dan 4 RSD/kg

Mesečno sakupljanje

4,400 kg 5 sakupljača 22 radna dana

Vreme za sakuplj. pune isporuke

2.73 meseca 12 ton kapacitet isporuke

Cena materijala za punu isporuku

48,000 RSD (€498)

4 RSD/kg LDPE 96.3 RSD/€

Prihodi za punu isporuku

120,000 RSD (€1,246)

10 RSD/kg LDPE 96.3 RSD/€

Margina (1 ispor., 2.7 meseca)

72,000 RSD (€750)

Nisu uračunati troškovi

Ova tebela pruža finansijsku analizu za sekundarno sakupljanje LDPE na deponiji, i ilustruje zbog čega nije ekonomično: sakupljač će zaraditi samo 160 RSD/dan; biće potrebno 5 sakupljača da za 2.7 meseca sakupe dovoljno LDPE i upotpune 12-ton za isporuku; a konsolidator koji organizuje isporuku (tokom 2.7 meseca) će zaraditi samo €750 nakon kupovine LDPE, što je iznos koji ne uključuje troškove skladišta, transporta ili organizacije. Pored toga, bila bi im potrebna dozvola za ulaz na deponiju, sakupljeni materijali bi bili prljavi i kontaminirani i još mnoštvo drugih neprijatnosti koje bi mogle da iskrsnu.


17

Prerađivači plastike u privatnom sektoruNalazi Procene

Ovaj dijagram prikazuje relativno poređenje prerađivača plastike, zasnovano na ukupnoj količini prerade. Kao i pethodni, i ovaj podatak je samo referenca i ne treba ga koristiti za pravo poređenje zbog prisustva različitih tipova materijala i korišćenih tehnologija. Korišćene su najnovije dostupne informacije, tako da su možda relativno umanjene količine, zbog uticaja globalne ekonomske krize.

Lanac snabdevanja za reciklažnu plastiku

Ovaj dijagram prikazuje osnovni lanac snabdevanja reciklažnom plastikom, počev od sakupljanja. Lanac snabdevanja se može sagledati u tri nivoa, definisanih ulogama u lancu: sakupljanje, separacija i sortiranje, i prerada. Reciklaža plastike se mora sagledati i u pogledu materijala, s obzirom da različiti materijali imaju različite lance snabdevanja i aktere. Reciklaža PET-a je isplativa samo u velikim skalama, tako da su i prerađivači PET-a velike kompanije. Postoje neke veće kompanije za ostalu plastiku, zajedno sa sigurno stotinama malih MSME-a, koja proizvode potrošačke, industrijske i poljoprivredne proizvode od plastike; većina koristi neki reciklirani granulat. Dijagram prikazuje separatere i prerađivače profilisane u ovoj Proceni.

Prerađivači PET-aLjuspice, Folija, Polyester Staple

vlakno, ‘’bocom-do-boce’’Greentech, Intercord, Deni Komerc,

Saniplast

Individualni sakupljačiRomi, siromašni, onesposobljeni

Ekološka čišćenja

Sakupljanje

Privatni sakupljačiSvi materijali/ ne PET

Industrijski i komercijalni otpad

Organizovano sakupljanjePET, PP, LDPE

Komunalni otpad, JKP i PPP

MSME prerađivači plastikePlastika koja nije PET

Posrednici i gotovi proizvodiNikolo, Vlada-Pak, Nima,

Maxi-Plast

Separacija i sortiranjeOpštinski i/ili privatni

Reciklažna dvorišta, Pima

Veliki prerađivači plastikeLDPE, HDPE, PP

Posrednici i gotovi proizvodiBrzanplast, Intercord,

Deni Komerc, Nives, Interprodukt

Separacija

PreradaPrerađivači PET-a

Ljuspice, Folija, Polyester Staplevlakno, ‘’bocom-do-boce’’

Greentech, Intercord, Deni Komerc, Saniplast

Individualni sakupljačiRomi, siromašni, onesposobljeni

Ekološka čišćenja

Sakupljanje

Privatni sakupljačiSvi materijali/ ne PET

Industrijski i komercijalni otpad

Organizovano sakupljanjePET, PP, LDPE

Komunalni otpad, JKP i PPP

MSME prerađivači plastikePlastika koja nije PET

Posrednici i gotovi proizvodiNikolo, Vlada-Pak, Nima,

Maxi-Plast

Separacija i sortiranjeOpštinski i/ili privatni

Reciklažna dvorišta, Pima

Veliki prerađivači plastikeLDPE, HDPE, PP

Posrednici i gotovi proizvodiBrzanplast, Intercord,

Deni Komerc, Nives, Interprodukt

Separacija

Prerada

Sekundarne sirovine (materijali)

Plastika Lanac snabdevanja: Pojednostavljen lanac snabdevanja za reciklažnu plastiku je prikazan desno u dijagramu. Čitaoci zainteresovani za reciklažu plastike se upućuju na Drugi deo ove Procene (Profili i akteri) za detaljniji opis aktivnosti i aktera. U ovom odeljku će biti predstavljen lanac snabdevanja i uporedni pregled velikih prerađivača koji su generalno krajnji kupci materijala. Može se reći da se lanac snabdevanja sastoji iz 3 osnovna nivoa: sakupljanje, separacija i sortiranje, i prerada.

Sakupljanje: Postoje tri generalna tipa sakupljača u sektoru plastike: individualni, organizovani i privatni.

Individualni sakupljači su Romi i drugi mali sakupljači, kao i pojedinci koji rade na višljem nivou organizovanog sakupljanja, koje često uključuje komercijalni i industrijski otpad (Kandić, Kraljevo). U individualne sakupljače se mogu uvrstiti i građani ili grupe koje sakupljaju otpad iz ekoloških razloga.

Organizovani sakupljači obuhvataju sakupljače komunalnog otpada: JKP-i, strategijski partneri za upravljane otpadom u PPP, i nekoliko primera privatnih operatera (Brdja,Trstenik).

Privatni sakupljači, kao oni opisani u prethodnom odeljku, često rade i na sortiranju. Ovi akteri su registrovane kompanije, i rade na sakupljanju, separaciji i konsolidaciji otpada za neograničen broj prerađivača i/ili korisnika.

Separacija i sortiranje: U ovom trenutku u Srbiji postoji nekoliko primera sprovođenja striktnog sortiranja. Jedan broj aktera upravlja linijama za sortiranje (Pima, Brzanplast) ali kao delom veće operacije. U stvari, skoro svi prerađivači, i mali i veliki, takođe sprovode proces sortiranja. Dobar primer separacije i sortiranja će biti koncept reciklažnih dvorišta, ukoliko bude realizovan.

Prerada: Postoji veliki broj prerađivača različitih tipova plastike u Srbiji, specijalizovanih ili koji samo koriste recikliranu plastiku. Na prvom mestu su prerađivači PET-a. To su veće kompanije koje prerađuju od 50 do nekoliko stotina tona mesečno. Zatim slede veliki prerađivači LDPE, koji proizvode foliju (Brzanplast), creva za navodnjavanje i

Cena plastike u Srbiji i svetu Internacionalne cene: Januar 2010

Plastičnimaterijal

Global. cena(€/ton)

Srbija Sakupljač Konsolidator

PET €940 --- €830-€1560 HDPE €980 €360-€520 --- LDPE €1,160 €420-€520 €1040 LLDPE €1,070 €420-€520 €1040

PS €1,140 --- --- PP €1,224 €1240-€1560 ---

Ova tabela prikazuje prosečne cene plastike na internacionalnom tržištu (January 2010) zajedno sa cenama u Srbiji dobijenih na intervjuima. PET generalno ima najnižu cenu; ostala plastika ima veću vrednost i reciklira se lokalno u Srbiji. Nepostojanje unosa u tabeli ukazuje da lanac snabdevanja nije uobičajen na tom nivou.

Izvor za globalne cene: IDES – The Plastic Web


18

Brzanplast je jedan od najvećih reciklera u Srbiji koji otkupljuje, sortira (fotografija gore) i prerađuje sve tipove plastike u granulat i foliju; PET se balira i prodaje. Brzanplast, zajedno sa Udruženjem reciklera plastike u Srbiji, je autor koncepta Reciklažnih dvorišta.

Intercord proizvodi kvalitetan granulat od PE, PP i PET u svojim linijama za preradu (3). Materijali se mogu zajedno iseckati, a zatim razdvojiti. Komanija takođe reciklira svoju otpadnu vodu, a filtrirani otpad koristi se kao aditiv za krovnu vodenu izolaciju.

Interprodukt reciklira tvrdu plastiku i koristi je za proizvodnju autobuskih sedišta i gajbi za voće. Sakupljanje je uglavnom organizovanao od strane krajnjih korisnika, npr. gajbe za pivo od distributera pića, ili dr. korisnika plastike; kompanija se ne oslanja na individualno sakupljanje.

Nives je veliki distributer plastičnih

materijala i posluje sa tri linije za

ekstrudiranje creva za vodu i cevi, i sa

dve linije za proizvodnju LDPE

folije

Deni Komerc je nedavno investirao u najsavremeniju liniju za reciklažu PET-a. Pored toga, kompanija proizvodi biorazgradivu oksidativnu LDPE foliju i proizvode od nje.

Vlada-Pak je pravi recikler. Kompanija sortira sve tipove

plastike, prerađuje i prodaje, i proizvodi asortiman kalup-

proizvoda. Najbitniji proizvod je LDPE plastična vreća i folija, uglavnom za poljoprivredu i

pakovanje voća.

cevi (Nives), ili granulat. I na kraju postoje stotine malih prerađivača širom Srbije koji proizvode foliju i proizvode dobijene ubrizgavanjem plastike u kalupe, od kojih većina prerađuje reciklirani materijal u manjoj ili većoj meri (Nikolo, Vlada-Pak, Interprodukt, Nima).

Nabavka i potražnja: Na tržištu postoji nedovoljno snabdevanje plastičnim sekundarnim sirovinama. To je dokazano velikim kapacitetima većine kupaca i prerađivača i konkurencijom za materijale, uključujući i PET. Greentech, Saniplast, Intercord i Deni Komerc prerađuju PET i svi imaju veći kapacitet i potražnju od proizvodnje. Greentech ovo smatra pozitivnim, jer stvara potražnju i pomaže prevazilaženje kriznog perioda, kao u vreme vrhunca ekonomske krize kada je Greentech bio jedini prerađivač koji je otkupljivao PET. Da bi se ilustovala skala, Greentech sakuplja 300 tona/mesečno PET-a u Srbiji; u njihova dva postrojenja u Rumuniji (proizvode se uglavnom poliester vlakna) preradi se 5000 ton/mesečno. Razvojne napore treba fokusirati na uvećanje sakupljanja kroz proširenje postojećih poslovanja i olakšanje pokretanja novih inicijativa.

Rezime prerade plastike: Većina, a možda i svi veći prerađivači plastike, uključujući sve glavne prerađivače PET-a, su intervjuisani u ovoj Proceni. Aneks 4 predstavlja pregled svih intervjuisanih prerađivača, uključujući materijale i količine, metode i domet sakupljanja, i proizvodnju. Čitalac se upućuje na Drugi deo ove Procene za detaljniji opis istih.

Papir Lanac snabdevanja: Papir, a posebno karton, se u Srbiji reciklira prilično efikasno. Zbog svoje vrednosti se sakuplja na različitim nivoima u skoro svakom gradu i po selima Srbije. Lanac snabdevanja reciklažnim papirom je predstavljen dijagramom koji sadrži ključne intervjuisane aktere. Svaki akter je detaljno profilisan u Drugom delu ove Procene. Lanac snabdevanja se sastoji iz sakupljanja, konsolidacije i prerade.

Sakupljanje: Papir se sakuplja na tri načina:

Individualni sakupljači (Romi i ostali) koji sakupljaju karton iz kontejnera i manjih maloprodajnih objekata.

Organizovano sakupljanje (JKP-i i strategijski partneri za upravljanje otpadom) i neki od većih privatnih operatera kao što su Kandić i Urvis.


19

Lanac snabdevanja reciklažnim papirom

Ovaj dijagram prikazuje lanac snabdevanja reciklažnim papirom. Pored Kappa Star kompanija (vidi uokvireni tekst) postoje još samo dve srpske kompanije papira: Boža Tomić u Čačku i Fopa u Vladičinom Hanu. Nemački Hamburger Group je završio izgradnju fabrike kapaciteta od 400,000 ton/god. u Mađarskoj koja je započela sa radom u Septembru 2009. Kada dostigne pun kapacitet, biće glavni regionalni otkupljivač i konkurent. Neki veliki konsolidatori takođe izvoze u druge zemlje u regionu, kao što Umka uvozi pojedine visokokvalitetne vrste papira.

Umka, Beograd(Kappa Star Group)

5000 ton/mes sakupljanje6700 ton/mes proizvodnja

Individualni sakupljačiRomi , siromašni, onesposobljeni

SakupljanjeOrganizovano sakupljanjeKomunalni otpad, JKP i PPP

1-20 ton/mesUrvis, Kandić

Boža Tomić, FopaPlastika koja nije PET

1700 ton/mes kombinovano

Srednji konsolidatori100-1000 ton/mes

M-Pak, Umka Niš, Dorado, Pima, Brđa, Novak, Papirus

Fabrika hartije Beograd(Kappa Star Group)

4000 ton/mes

Konsolidacija

Prerada

Veliki konsolidatori>1000 ton/mes

Inos Papir Servis, TechnoPapir

Komercijalni i industrijskiPo ugovoru sa sakupljačem

Sakupljač plaća

Hamburger GroupMađarska (Septembar 2009)

>30,000 ton/mes

Mali konsolidatori10-100 ton/mesPogodno lociraniČesto Romi

Umka, Beograd(Kappa Star Group)

5000 ton/mes sakupljanje6700 ton/mes proizvodnja

Individualni sakupljačiRomi , siromašni, onesposobljeni

SakupljanjeOrganizovano sakupljanjeKomunalni otpad, JKP i PPP

1-20 ton/mesUrvis, Kandić

Boža Tomić, FopaPlastika koja nije PET

1700 ton/mes kombinovano

Srednji konsolidatori100-1000 ton/mes

M-Pak, Umka Niš, Dorado, Pima, Brđa, Novak, Papirus

Fabrika hartije Beograd(Kappa Star Group)

4000 ton/mes

Konsolidacija

Prerada

Veliki konsolidatori>1000 ton/mes

Inos Papir Servis, TechnoPapir

Komercijalni i industrijskiPo ugovoru sa sakupljačem

Sakupljač plaća

Hamburger GroupMađarska (Septembar 2009)

>30,000 ton/mes

Mali konsolidatori10-100 ton/mesPogodno lociraniČesto Romi

Komercijalni i industrijski izvori otpadnog papira (kartonske kutije i štamparski otpad) prodaju svoj otpad konsolidatorima koji preuzimaju otpad sa izvora. Ovi aranžmani su uglavnom strukturirani tako da se od jednog operatera zahteva da preuzme sav otpad i plati izvoru ili kroz fiksnu dozvolu ili po količini (verovatno ne preuzimaju komunalni otpad generisan od strane radnika). U slučaju supermarketa, konsolidator obično poseduje kontejnere. Preuzimanje je uglavnom uslovljeno potrebom za istim.

Konsolidacija: Konsolidatori mogu biti svrstani na osnovu veličine u tri kategorije:

Mali konsolidatori, koji kupuju uglavnom ili jedino od individualnih sakupljača; u urbanim sredinama ovi akteri su uglavnom Romi. Većina malih gradova i sela u Srbiji takođe obično ima otkupljivača papira, metala i ostalih mat.; takvi konsolidatori mogu otkupiti od 10-100 t/mes. Mali konsolid. opslužuju srednje konsolidatore, i skoro nikada ne prodaju direktno prerađivaču.

Srednji konsolid. sakupe od 100-1000 tona/mes. od kojih je nekoliko intervjuisano i profilisano u ovoj Proceni. Ovi konsolidatori su obično kupci JKP-ovog sakupljenog kartona i imaju sporazume sa izvorima komercijalnog i industrijskog otpada.

Veliki konsolidatori kojih je veoma malo u Srbiji (Inos i Tehnopapir, koji nisu intervjuisani) sakupe više od 1000 ton/mes. Srednji konsolidatori po nekad prodaju svoj papir velikim konsolidatorima i postižu bolje cene zbog veće isporučene količine. U tim slučajevima veliki konsolidator ne dolazi u kontakt sa papirom, već jednostavno organizuje nabavku iz različitih izvora, a to mu obezbeđuje ugovor sa krajnjim kupcem. Čini se, i logično je da veliki konsolidatori opslužuju tržište izvoza.

Prerada: Većina proizvodnje papira i kartona u Srbiji se obavlja u kompanijama Kappa Star grupe (vidi prilog). Oni zajednički

proizvode preko 9000 ton/mes. papira i kartona. Pored ovih kompanija postoje još dve fabrike u Srbiji: Boža Tomić u Čačku i Fopa u Vladičinom Hanu, koje zajedno proizvedu oko 1700 ton/mes. U Septembru 2009, Nemačka Hamburger Grupa je otvorila veliku fabriku u Mađarskoj sa kapacitetom od preko 30,000 ton/mes. Fabrika još uvek ne radi punim kapacitetom, ali će postati glavni regionalni otkupljivač i konkurent za otpadni papir. Već postoji izvoz otpadnog papira iz Srbije (u Hrvatsku). U međuvremenu, Umka uvozi vrstu visokokvalitetnog otpadnog papira iz zemalja u regionu.

Politika i podrška: Umka i konsolidatori papira nisu dobili nikakvu finansijsku pomoć za reciklažu od Vlade Srbije, za razliku od EU zemalja koje su dobile subvencije za vreme ekonomske krize koja je obezbedila vrednost sakupljenog papira. Projekat predložen Vladi Srbije za subvencionisanje legalno registrovanih romskih sakupljača, nije podržan. Kako saznajemo od Umke, Hrvatska subvencioniše sakupljanje papira sa 30 €/ton; Umka podržava investiranje u sakupljanje i unapređenje efikasnosti i nada se da će novi zakon rezultirati efektivnim instrumentima podrške srpskog

Otkupne cene papira i operativne margine(cene konvertovane u €/ton)

Izvor papira Plaćena cena

Karton Beli papirIndividualni sakuplj. (nebal.) 10-20 €/ton 40-50 €/ton Industrijski i komercijalni (kontejneri i sakupljanje)

10-15 €/ton

Skupljeno (presov, baliran) 20-40 €/ton Veliki konsolidatori 40-42 €/ton Fabrika Umka 50 €/ton 90 €/ton Ova tabela prikazuje cene sakupljenog papira (karton i beli papir) koji kao materijal ima putanju kroz lanac snabdevanja. Margine se mogu izračunati za bilo kog aktera množenjem cene sa ton. sakupljenog materijala.

Kappastar Group www.kappastar.com

Umka, Beograd: karton

Avala Ada, Beograd: ambalažni materijal

Jaffa, Crvenka: keks i kolači

Pitkyaranta (Rusija): celuloza

Fabrika Hartije, Beograd: papir

Geomašina, Beograd: mehanički elementi


20

Umka je najveća fabrika papira u Srbiji i regionu. Po kvantitetu ona je najveći recikler u Srbiji sa 60,000 ton/god. recikliranog kartona. Umka ima 6000 radnika, posluje sa 35 kamiona i 20 presa za baliranje na svom kompleksu u blizini Beograda. Umka je 100% u privatnom vlasništvu. Preko 70% svoje proizvodnje izvozi u EU, Rusiju i Ukrainu, dok samo 30% plasira lokalno. Proizvodnja Umke premašuje ukupnu tražnju Srbije, uključujući i uvoz. Umka- Niš (fotografija gore) iznajmljuje objekat za sakupljanje u Nišu.

Urvis je mala firma koja upošljava uglavnom hendikepitrana lica, i interesantan primer koji prikazuje prirodu trgovine sekundarnim materijalima među srpskim sakupljačima i reciklerima. Firma sakuplja karton, karton daje Umka-Niš-u u zamenu za velike rolne toaletnog papira, a zatim proizvodi finalni proizvod od toaletnog papira. Što se tiče distribucije, oni trguju svojim proizvodima sa lokalnim veleprodajama, a u zamenu imaju dozvolu za sakupljanje ukupnog ambalažnog otpada koji se generiže u veleprodaji. Firma je locirana u Biznis- inkubator centru u Prokuplju, osnovanom u saradnji sa USAID-om.

UrvisProkuplje

UmkaFabrika papira

Toaletni papir(1 tona)

Karton(3 tone)

Distributeri na veliko

Toaletni proizvodi(maram,TP, ubrusi)

Karton i materijal za pakovanje

UrvisProkuplje

UmkaFabrika papira

Toaletni papir(1 tona)

Karton(3 tone)

Distributeri na veliko

Toaletni proizvodi(maram,TP, ubrusi)

Karton i materijal za pakovanje

Lanac snabdevanja reciklažnim staklom

Ovaj dijagram prikazuje dva lanca snabdevanja recklažnim staklom, i jedinu srpsku fabriku ambalažnog stakla u Paraćinu. Prvi lanac snabdevanja se bavi nerazbijenim staklenim flašama i teglama i on se sastoji od mreže malih sakupljača, često individua koje rade neformalno. Drugi lanac snabdevanja je upravljan od strane Srpske fabrike za reciklažu (Aleksinac), koja je, kako se čini jedini kupac sekundarnog ambalažnog stakla u Srbiji, a koja će u skoroj budućnosti dobiti partnera u Beogradu. U ovom lancu staklo je razbijeno, sortirano i izveženo.

Izvozna tržištaLomljeno, sortirano po veličini, boji

Nerazbijeno ambalažno stakloČesto neregistrovane individue

Trampa materijalimaKalimero Komerc

Srpska Fabrika StaklaParaćin

Reciklira samo svoj otpadNe postoji formalna reciklaža i

sakupljanjeZainteresovani da započnu

KonsolidatoriLomljeno staklo

Srpska Fabrika Reciklaže

Punionice i proizvođačiPunionice, proizvođači pića i hrane

Izvozna tržištaLomljeno, sortirano po veličini, boji

Nerazbijeno ambalažno stakloČesto neregistrovane individue

Trampa materijalimaKalimero Komerc

Srpska Fabrika StaklaParaćin

Reciklira samo svoj otpadNe postoji formalna reciklaža i

sakupljanjeZainteresovani da započnu

KonsolidatoriLomljeno staklo

Srpska Fabrika Reciklaže

Punionice i proizvođačiPunionice, proizvođači pića i hrane

reciklažnog sektora. Umka i mnogi drugi akteri veruj da su trenutne nacionalne kvote (5% oporavak, 4% reciklaža) suviše niske, delom zbog napora u lobiranju Seko-Paka. Oni razmatraju budući sporazum sa Seko-Pakom o podršci i investiranju u JKP-e i privatne sakupljače kako bi se postigla nacionalna kvota. Umka podržava filozofiju da će zelena

ekonomija kreirati radna mesta.

Staklo Lanac snabdevanja: Na početku treba napomenuti da je reciklaža stakla u Srbiji prilično neuobičajena: potražnja i cene su niski, velike je težine (troškovi transporta su visoki), i postoji malo sakupljača koji su spremni da rade na ivici margine. Postoje dva lanca snabdevanja za reciklažno staklo u Srbiji (vidi dijagram i Drugi deo Procene). Mnogi, verovatno većina gradova u Srbiji nema otkup, niti je deo jednog od ova dva lanca snabdevanja.

Nerazbijeno ambalažno staklo: Prvi lanac snabdevanja se bavi samo nerazbijenim staklenim flašama i teglama svih vrsta i veličina. Postoji mala mreža sakupljača, često pojedinaca koji rade neformalno i kupuju bilo koju vrstu nerazbijene staklene ambalaže, organizuju i konsoliduju tipove i veličine kroz međusobnu trampu, i prodaju ili trampe flaše i tegle svojoj mreži punionica pića i proizvođača hrane. Kalimero Komerc iz Kruševca je jedini primer ove vrste sakupljanja koji je intervjuisan u ovoj Proceni, iako je identifikovano još nekoliko (uglavnom pojedinaca) u drugim gradovima. Prosečna cena za standardnu staklenu flašu ili teglu je 3-5 RSD. Gospodin Popović, vlasnik Kalimero Komerca kaže da su 90% njegovih kupaca individue a ne kompanije.

Sve vrste ambalažnog stakla: Drugi lanac snabdevanja radi sa svim vrstama ambalažnog stakla, razbijenim i nerazbijenim. Srpska Fabrika Reciklaže (SFR) u blizini Aleksinca je, čini se, trenutno jedini kupac u Srbiji mada bi uskoro partner sakupljač Glass Rec, trebalo da počne sa radom u Beogradu. SFR je privatizovana i ima 13 zaposlenih radnika koji rade na lomljenju stakla i sortiranju po veličini i ponekad po boji. SFR ima kapacitet od 30,000 ton/god i svo lomljeno staklo se izvozi. Dedalji o sakupljanju su bili nejasni ali uključuju: broj kontejnera u Aleksincu koji su u vlasništvu SFR,


21

individualne sakupljače, punionice pića i jedan broj JKP-a i sakupljača komerc. i industrijskog otpada koji su u obavezi da sakupljaju staklo zajedno sa ostalim otpadom (Pima). Jedan JKP je izjavio da SFR plaća 0.75 RSD/kg za staklo.

Srpska fabrika stakla: Srpska Fabrika Stakla (SFS) je jedini srpski proizvođač staklene ambalaže; SFS je u vlasništvu Srbije gasa (63%), Bugarske fabrike stakla Pleven (25%), a ostatak je u vlasništvu kompanije. U ovom trenutku, SFS reciklira samo slomljeno staklo iz svoje fabrike (odbačeno), staklo klijenata (oštećeno), i mali deo od privatnih sakupljača (čisto). SFS plaća staklo privatnim sakupljačima 2 RSD/kg za belo, 1.5 RSD/kg za sortirano obojeno, i 1.0 RSD/kg za mešano. SFS je zainteresovana za reciklažu stakla u većem obimu.

Reciklažni kapaciteti: Nakon privatizacije, fabrika je imala 10,000 tona lomljenog stakla u skladištu, plus količine za povraćaj od strane klijenata. Pored toga oni redovno imaju količinu internog loma koji biva recikliran (razbijeno, škart, višak). Dakle, fabrika je neko vreme pokušavala da smanji inventar lomljenog stakla, i sada se čini da je spremna da preudzme ozbiljnije sakupljanje i reciklažu. Pored smanjenja inventara, preduzete su neke izmene u procesu kako bi se smanjile količine oštećenih i škart proizvoda.

Reciklažna ekonomija: SFS je izjavio da postoje dva interesa za započinjanje sa reciklažom: najpre zbog ekološke odgovornosti a zatim i zbog ekonomije. Jednostavno rečeno, jeftinije je topiti staklo nego kvarc, i samim tim reciklažom se ostvaruje ušteda energije i smanjuju troškovi proizvodnje. Energija je najveći trošak u proizvodnji stakla; za svakih 10% recikliranog stakla, ostvaruje se ušteda energije za 3%.

Zahtevi reciklaže: Fabrika stakla je zainteresovana za sakupljanje i recikliranje stakla svih boja. Da bi moglo da se reciklira, staklo mora biti potpuno čisto bez neorganske kontaminiranosti. Neki stepen organske prljavštine i prašine se može tolerisati, ali zato prisustvo keramike, metala, kamena ili drugih neorganskih supstanci može oštetiti peći; fabrika već poseduje magnetni separator za metale. Dakle, staklo mora biti očišćeno i sortirano da bi se recikliralo, a to se može obezbediti ili od strane sakupljača, posrednika ili u samoj fabrici. Automatska linija za pranje i sortiranje zahteva investiciju u iznosu od 3 million €, za koju bi bio potreban kredit ili drugi vid finansiranja. Ne postoji mreža sakupljanja na koju se mogu osloniti; transport je takođe bitan faktor, jer lomljeno staklo zahteva transportovanje u drugačijim kontejnerima i kamionima od onih u kojima se transportuje roba.

Tražnja i trendovi stakla: Godišnja potražnja za staklom u Srbiji je između 130-150K ton/god, od čega se u SFS proizvede otprilike 30%, a ostatak se uvozi. Uprkos globalnom trendu plastične ambalaže, SFS navodi da je zahtev za staklom u porastu, posebno za malim netransparentnim flašama, kao što su one korišćene za vino. Fabrika se nada da će povećeti proizvodnju na 100K ton/god. do 2011. povećanjem svog udela na srpskom tržištu.

Sakupljanje: Fabrika stakla nema razvijenu strategiju za sakupljanje reciklažnog stakla, iako prihvata povraćaj stakla iz nekih kompanija (npr. Knjaz Miloš). Svo staklo koje trenutno preuzima je čisto i ne predstavlja opasnost za peći. SFS je imala kontakata sa sakupljačima, ali takva saradnja bi zahtevala period asistencije i pomoć u razvijanju mreže sakupljanja.

Metal Lanac snabdevanja: Metali, kako Fe metali (koji sadrže gvožđe) tako i obojeni metali, se veoma efikasno recikliraju u Srbiji, kroz ogromnu mrežu sakupljača i kupaca koja pokriva gotovo svaki veći ili manji grad i selo. Individualni sakupljači, uglavnom Romi, sakupljaju metal iz kontejnera ili metodom ''od vrata do vrata''; mnogi građani olakšavaju proces odlaganjem metalnog otpada pored kontejnera, radije nego u kontejner. Industrijski i komercijalni metalni otpad se reciklira još efikasnije. Izgleda da svaki proizvođač metalnog otpada ima svog kupca sa kojim ima potpisan dugogodišnji sporazum, ili prodaje otpad periodično različitim kupcima u zavisnosti od ponuđene cene.

Konsolidacija: Postoji velika mreža kupaca metala širom Srbije. U staroj MESP bazi podataka reciklera, dominirao je broj reciklera metala i to 55 registrovanih; IFC Recycling Linkages Projekat je imao 65 reciklera metala

Nadoknada reciklažnim staklom Maximumi u recikliranju stakla (%)

Providno staklo Staklo: 30% maximum Kvarc: 70%

Braon staklo Staklo: 50% maximum Kvarc: 50%

Zeleno staklo Staklo: 90% Kvarc: 10%

Proizvodnja stakla omogućava različite nivoe reciklaže, u zavisnosti od boje. Sa osvrtom na gore navedene kvote i nivoe upotrebe u zavisnosti od boje stakla, fabrika stakla tvrdi da 50% njihove proizvodnje može biti pokriveno reciklažnim staklom; od tog broja otprilike polovina bi se pokrila iz internih izvora, što ostavlja 25-30% proizvodnje koja može obuhvatiti eksterne izvore sakupljanja. Očigledno je da je potražnja za providnim staklom najveća, jer se može koristiti za proizvodnju bilo koje boje stakla.

Scholz AG Group Recikler otpadnog metala

Scholz Group se sastoji od preko 80 kompanija koje su zajedno vodeći recikler otpadnog gvožđa i metala u Evropi, kupujući i sakupljajući više od 6 miliona tona godišnje; oni su zastupljeni u svakoj evropskoj i balkanskoj zemlji. U lancu snabdevanja otpadnim metalom, individualne količine su razvrstane na rezličitim sakupljačkim mestima, a zatim grupisane zajedno u ogromne količine sortiranog metala; zatim se industijski prerađuju i prodaju industrijskim kompanijama. Od 1990 Sholz kompanije su investirale preko 200 million € u sakupljanje metala i obradu. Scholz nije intervjuisan u ovoj Proceni.


22

Jugo Impex iz Niša sakuplja preko 5000 tona metala godišnje, uključujući i po preko 2000 tona bakra i čelika. On je najveći recikler metala u južnoj Srbiji i jedini ISO-licenciran recikler u Srbiji. Jugo Impex ima četiri objekta u Nišu: administrativne kancelarije i salu za prezentacije; objekat za sakupljanje metala i kablova; topionicu bakra; i novo industrijsko postrojenje od 10,000m2 za buduću upotrebu. Oni proizvode metalni granulat i oplatu, cevi i šipke i upošljavaju 40 radnika.

Tehničari demontiraju elektronsku opremu u podrumu, a zatim se sortirani materijal liftom transportuje na prizemlje u odeljke. BiS trenutno ima 46 tona sortiranih elektronskih komponenti spremnih za isporuku. Sav inventar se prati sistemom kontrole inventara.

BiS osposobljava elektronsku opremu i donira je neprofitnim i javnim institucijama

i školama, prodaje je po nižim cenama i nudi rezervne delove svojim klijentima.

BiS je ovlašćeni serviser Microsoft-a, tako da doniraju spremne kompjutere

(Windows XP i Office 2003 programi se mogu kupiti za $6.) Za ovaj trud su

nagrađeni 2008. nagradom za korporativnu odgovornost.

BiS upravlja odvojenim skladišnim jedinicama za elektronske ploče, opremu za napajanje, CRT, magnetne trake, metal, plastiku i ostale otpade. Metal i mlevena plastika se prodaju lokalno srpskim kompanijama. Elektronske ploče i CRT-i će najverovatnije biti izveženi. Sve zalihe se prate sistemom kontrole inventara. Kontejneri su zapečaćeni voskom i dostupni radnicima carinske kontrole.

Napajanje

Elektronske ploče

CRT‐i

Plastika

Metal

Hard drives

Žice/kablovi

Otpad•Rasklapanje i sortiranje

Servisiranje•Donacija i popust•Microsoft serviser

Ponovno korišćenje•Rezervni delovi za korporativne klijente

Napajanje

Elektronske ploče

CRT‐i

Plastika

Metal

Hard drives

Žice/kablovi

Otpad•Rasklapanje i sortiranje

Servisiranje•Donacija i popust•Microsoft serviser

Ponovno korišćenje•Rezervni delovi za korporativne klijente

u svojoj bazi podataka. Tipični konsolidator, Vet Prom iz Kruševca, je intervjuisan u ovoj Proceni; Vet Prom sakupi 150-200 ton/mes. metala, uglavnom od većih firmi i fabrika iz okoline Kruševca, i ima jednogodišnje ugovore sa većinom generatora. Vet Prom uzima sve od metala, uključujući mašine, motore, vozila, proizvodnu opremu i drugi otpad. Oprema se rastavlja, sortira i balira na placu Vet Prom-a, odakle se zatim prodaje različitim kupcima koji prerađuju metal ili ga pretapaju u šipke. Vet Prom takođe sakuplja i LDPE i PP iz istih komercijalnih i industrijskih izvora. U Kruševcu, čija je populacija oko 75,000, postoji pet sakupljača sličnih Vet Prom-u.

Tržišta: Većina sakupljenog čelika u Srbiji biva prodata US Steel fabrici, ili izvežena zajedno sa drugim metalima. Recan upravlja srpskim programom za sakupljanje aluminijumskih konzervi. Neki drugi metali se takođe prerađuju lokalno: olovo- Farma Kom fabrika baterija iz Sombora, bakar- Jugo Impex iz Niša, i drugi.

Recan: Recan, koji je u punom vlasništvu Ball Packaging Europe, upravlja reciklažnim centrom u Srbiji, gde se iskorišćene aluminijumske konzerve sortiraju, kompresuju i šalju na dalju reciklažu. Reciklažni centar sarađuje sa operaterima upravljanja otpadom, dilerima otpadnog metala, supermarketima, tržnim centrima, benzinskim pumpama i ostalim biznisima, obezbeđujući mrežu sakupljačkih tačaka kako bi konzumentima obezbedio pristupačno i jednostavno rešenje za povraćaj iskorišćenih konzervi. Recan takođe pruža konsultantske usluge vezane za logistiku i kvalitet, proveru kvaliteta, analize i dokumentaciju, i upravljanje isplatom. Recan nudi atraktivne cene za iskorišćene konzerve za piće koje zadovoljavaju Ball PE specifikacije kvaliteta.

Elektronski otpad i baterije Lanac snabdevanja: Postoje tri licencirana reciklera elektronike u Srbiji: Božić i sinovi u Pančevu (intervjuisani), Eko Metal u Vrdniku i CE Trade u Beogradu. Postoji samo jedan licencirani recikler olovnih baterija u Srbiji: Farma Kom (Galenit klaster, intervjuisan), proizvođač auto akomulatora u mestu Zaječa. Zbog specijalizovane/specifične prirode (u slučaju reciklaže elektronskog otpada) i jedinog izvora (u slučaju reciklaže baterija) dole navedene informacije su dobijene od samo dva intervjuisana izvora (izvedeno ukratko iz profila u Drugom delu ove Procene). U vezi sa reciklažom elektronike: postoji verovatnoća da se rad tri postojeća reciklera bitno razlikuje, i iz tog razloga se objašnjenje u nastavku odnosi samo na kompaniju Božić i sinovi (BiS).


23

Reciklaža akomulatora Farma Kom Sombor

Ovaj dijagram prikazuje kratak pregled reciklaže akomulatora. Primarni materijal, olovo, se ponovo upotrebljava za nove baterije ili se prodaje za proizvodnju municije. PP korišćen za kutiju se reciklira, kiselina se sakuplja i prodaje fabrici deterdženta, a ostatak se odlaže na odobrenim deponijama u Srbiji.

Olovo (Pb)•Nove baterije•Municija

Kućište (PP)•Novo kućište za bateriju•Ostali plastični proizvodi

Kiselina•Deterdženti i sapuni

Balans otpada•HW deponija Zaječa

Auto baterije

Olovo (Pb)•Nove baterije•Municija

Kućište (PP)•Novo kućište za bateriju•Ostali plastični proizvodi

Kiselina•Deterdženti i sapuni

Balans otpada•HW deponija Zaječa

Auto baterije

Auto baterije

BiS profil: BiS (Božić i Sinovi) ima dva jezgra kompanije: IT reciklaža i razvoj softvera. Oni recikliraju sav električni i elektronski otpad i opremu, plus magnetne trake i neonske svetiljke na drugom spratu objekta od 3000 m2 , u mestu Omoljica koje se nalazi na nekih 10 km od Pančeva. Kompanija za IT/software -''Gowi'', je nadavno odvojena od BiS-a; U 2009. Gowi je dobio nagradu od SIEPA-e za najveće povećanje izvoznog poslovanja. BiS takpođe služi Ministarstvu trgovine i usluga za uništavanje piratskih CD-ova i DVD-a, reciklirajući svu plastiku sa diskova i omota, a slične usluge pružaju i Microsoft-u. Takođe su započeli sa pružanjem usluge brisanja podataka sa hard-diskova klijenata sa osetljivim podacima, kao što su banke.

Sakupljanje: BiS je u 2009. sakupio 330 tona elektronskog otpada, što je ''veoma niska'' cifra po kriterijumu kompanije. Većina sakupljanja (97%) se vrši direktno iz kompanija (B2B) i vladinih kancelarija; i BiS i kompanije imaju benefit od saradnje; BiS sarađuje i sa NVO-ima. Telenor, Price-Waterhouse-Coopers i banke u Srbiji su ključni klijenti. Bez organizovanog sakupljanja je teško doći do građana i elektronskog otpada iz domaćinstava; potrebni su inicijativa, kontejneri i infrastruktura za sakupljanje. Kompanija je imala saradnju sa strateškim provajderima upravljanja otpadom: Brantner i PWW. BiS trenutno ima ogarničenu dobavljačku mrežu, i zato želi da razvije usluge sakupljanja i transporta kako bi započeo sa razvojem usluga sakupljanja od građana širom Srbije.

Klaster Galenit profil: Klaster Galenit obuhvata srpsku fabriku baterija Farma Kom i članove: distributere i trgovine baterijama, auto-servise, sakupljače, dva Udruženja građana, Institut Kirilo Savić i Fakultet elektronike u Nišu. Klaster upravlja sa osam centara za skladištenje baterija i 150 sakupljačkih punktova (prodavnice i servisi). Farma Kom je osnivač klastera. Galenit Klaster prihvata sve baterije: olovne-automobilske, industrijske i opšte namene. Olovne baterije se recikliraju u Zaječa postrojenju, a ostale baterije se trenutno skladište radi buduće prerade ili izvoza. Galenit je odgovoran za sakupljanje i reciklažu 15,000 tona baterija godišnje.

Sakupljanje: Galenit je uveren da sakupi 95% od svih automobilskih akomulatora u Srbiji, a da preostalih 5% ostaje negde izvan sistema. Oni imaju 3000 specijalnih licenciranih kontejnera u Srbiji: svaki servis ima po dva, a preostali su raspoređeni na javnim, privatnim, vojnim i transportnim punktovima. U Avgustu 2009 su dobili odobrenje da započnu sa uvozom otpadnih baterija; uvezli su relativno malu količinu od 5000-6000 tona, ali očekuju uvećanje obima uvoza jer Hrvatska, Crna Gora i Makedonija nemaju reciklažna postrojenja. Farma Kom plaća 30 RSD/kg za auto akomulatore, a deo iznosa se koristi za podršku Galenit Klastera. Oni preuzimaju baterije iz mobilnih telefona Telenorove inicijative. Takođe sortiraju CRT za buduću preradu ili izvoz, s obzirom da oni takođe sadrže olovo; priprema za velike količine CRT-a je strateški potez, s obzirom da korisnici zamenjuju svoje stare televizore i monitore LED i plazma ekranima.

Projekti: Galenit je registrovan kao fond (udruženje preduzeća) i implementira razvojne reciklažne projekte. U nedavno odobrenom ISC-finansiranom projektu, Gelenit i projektni partneri će pomoći u registraciji malih sakupljačkih firmi (uglavnom romskih) i obezbediti obuku i inicijative u tranziciji Roma u formalni sektor putem pružanja usluga u oblasti: bankarstva, registracije i zdravstvene zaštite. Razvoj Klastera je podržan od strane Ministarstva ekonomije i Holandske vlade. Pored navedenog, dodeljen im je EC prekogranični projekat sa Rumunijom, i redovno vode kampanje za sakupljanje baterija preko NVO-a i škola. Oni smatraju da svi predlozi projekata koji se tiču recikaže baterija bi trebalo da uključuju njihovo učešće i odobrenje, s obzirom da su oni jedini recikleri tog otpada.

Drvo Lanac snabdevanja: U Srbiji postoje različiti lanci snabdevanja za drvo i drveni otpad, u zavisnosti od porekla i vrste drveta, proizvoda i proizvedenih materijala, kao i forme drvenog otpada. U ovoj Proceni su intervjuisane tri firme za preradu drveta, i jedan sakupljač drvenog otpada. Firme za preradu drveta obično koriste deo svog otpada za loženje peći za sušenje sirovog drveta; uprkos tome, oni imaju višak kore i piljevine, otpad od sečenje, strugotinu i prašinu. Sve tri firme za preradu drveta se nalaze u južno-centralnoj Srbiji, i sve su dobile donacije (50-50 učešće) za mašine za briketiranje piljevine.


24

Grozd ima modernu opremu za spajanje i lepljenje drvenih tabli

stranično i kraj za kraj. Na ovoj fotografiji table15 cm x 15 cm se proizvode od manjih traka. Grozd loži

deo svog otpada za sušaru, a od ostatka pravi

brikete.

Marinković je prilično veliki prerađivač drveta koji proizvodi prefabrikovane brvnare, nameštaj, kuhinje i druge proizvode od sirove građe. Kompanija ima problem sa odlaganjem otpada i to: 2.5 tona otpada, plus 10m3

prašine na dan. Kompanija se nalazi u neposrednoj blizini Raške.

Odlaganje drvenog otpada: U regionu postoji dosta strugara i prerađivača drveta, i mnogi od njih jednostavno bacaju svoj otpad u reke. Neke kompanije izjavljuju da postoje transporteri koji isporučuju drvo do prerađivača, i uzimaju količinu otpada kada su u mogucnosti, verovatno za proizvodnju briketa i peleta. Uočeno je da neke strugare ostavljaju pored puta velike platnene vreće pune otpada, koje očigledno čekaju da budu odnete.

Strugara Marinković, Raška: Marinković je treća generacija porodičnog biznisa i proizvodi asortiman proizvoda od drveta uključujući i drvene montažne kuće, nameštaj, kuhinje, vrata i prozore i druge proizvode od drveta. Marinković prerađuje sirovo drvo i ima znatne količine kore i otpada od grubog rezanja (2.5 ton/dan). S obzirom da je u pitanju strugara, on je veliki generator strugotine i prašine (10m3 piljevine dnevno), što stvara problem odlaganja. Povremeno imaju kupca koji će preuzeti do 5 tona otpada svakog drugog dana, ali to je privremeno rešenje; otpad se prodaje po minimalnoj ceni, i rešava problem odlaganja kratkoročno. Kompanija bi želela da uloži 10-30,000 € u novu opremu za sušenje i novu mašinu za briketiranje, ali trenutno nije u situaciji za kapitalne investicije zbog smanjene proizvodnje i postojeće kreditne obaveze. Zbog ekonomske krize, proizvodnja kompanije je smanjena sa 11,000m3 u 2007 na manje od 3000m3 u 2009.

Grozd, Ivanjica Glavna proizvodnja Grozda su velike drvene table dobijene spajanjem i lepljenjem manjih, koje se koriste za dalju obradu za sopstvene ili potrebe drugih prerađivača. Pored ivičnog lepljenja, on ima i najnoviju tehnologiju za lepljenje kraj-za-kraj tehnikom. Kompanija ima modernu, kompijuterizovanu opremu i okruženje u objektima je čisto. Grozd koristi deo svog otpada kao gorivo za sušaru, a od ostatka proizvodi brikete koje prodaje po ceni od 120 €/ton, uključujući i nešto izvoza. Postojeća mašina za brikete (donacija/učešće USAID-a) je suviše mala za Grozd sa kapacitetom od 140 kg/h; Grozdu je potrebna obrada od 250 kg/h kako bi preradio sav svoj otpad, što iziskuje investiciju u vrednosti 40-45,000 €.

Brest Parket, Ivanjica: Brest je originalno započeo sa proizvodnjom drvenih vrata i prozora, i vremenom se preorjentisao na proizvodnju parketa, koji je sada njihov glavni proizvod. Brest preradi 40-50 m3 drveta mesečno i upravlja prodavnicom koja se nalazi u blizini fabrike. Kompanija upošljava deset radnika i želi da ostane približno iste veličine. Zbog ekonomske krize u 2009. kompanija je preradila samo 50% od nivoa postignutog u 2008. Brest je dobio sufinansiranu donaciju USAID-a i to mašinu za briketiranje kapaciteta 80 kg/h, ali koju trenutno ne koristi zbog pritužbi od strane suseda na prašinu koja se javlja prilikom pripreme otpada za briketiranje. Vlasnik se nada preseljenju kompanije na drugu lokaciju u 2010. gde će biti oslobođeni od pritužbi suseda. Nakon preseljenja planira da prerađuje 100% svog otpada. Brest trenutno koristi samo mali deo svog otpada za sušaru, a preostali otpad daje pojedincu koji nije imenovan, a koji je nedavno započeo proizvodnju peleta. Kompanija ima više od 2 ton/mes otpada koji može biti upotrebljen za proizvodnju peleta ili briketa. Ukoliko se preseli na novu lokaciju, kompanija će možda biti zainteresovana za uzimanje otpada od drugih kompanija, mada ne u velikoj meri.

Dorado, Kragujevac: Kompanija Dorado ima dve glavne aktivnosti: i) proizvodi brikete za grejanje od drvenog otpada (50 ton/mes); i ii) sakuplja i balira papir (150 ton/mes, uglavnom karton) i LDPE (10 ton/mes). Vlasnik, Gospodin Dejan Radovanović, je mlad i energičan preduzetnik koji uživa u sakupljačkom biznisu. Dorado je započeo sa sakupljanjem, a godinu dana kasnije se preorjentisao na drveni otpad, nakon dobijene ponude od strane Forma Ideal čiji su objekti locirani na samo nekoliko stotina metara od Dorada. U to vreme, Forma Ideal je odlagala svoj otpad na deponiju, tako da je G. Radovanović video dobru priliku u korišćenju otpada za proizvodnju briketa. U početku mu je bilo dozvoljeno da uzima otpad bez nadoknade, ali kada je Holcim, fabrika cementa, ponudila da otkupljuje otpad, bio je primoran da i sam počne da otkupljuje. Trenutno plaća oko 10 €/ton za otpad, a brikete prodaje za 80-90 €/ton.

Građevinski otpad

Građevinski otpad - Intervjui: Kada govorimo o građevinskom otpadu, intervjuisane su dve kompanije: Šuša, velika kompanija specijalizovana za rušenje, čišćenje i remedijaciju, zatvaranje deponija i remedijaciju, hidro-tehničke radove i transport prevelike i teške opreme. Šuša je demolira Lafarge-ovo postrojenje za proizvodnju cementa (vidi prilog), hotel Jugoslaviju, i brojne druge velike objekte. Većina rušenja se radi sa modernom opremom, iako su neke određene


25

Šuša koristi modernu mehanizaciju za rušenje sa varijabilnim dosežnim kapacitetima i hidrauličnom opremom dizajniranom za rušenje. Hidraulični čekići i procesori varijabilne veličine i snage razbijaju i lome čak i najtvrđi armirani beton. Reciklaža građevinskog otpada je generalno ekonomična samo na velikim projektima rušenja ili za kompanije koje rutinski upravljaju velikom količinom građevinskog otpada.

strukture, kao što su dimnjaci postrojenja Lafarge, morali biti srušeni sa eksplozivom. Stevanović Invest je jedna od većih građevinskih kompanija u južnoj Srbiji i rade na projektima širom Srbije. Stevanovic Invest upošljava 230 radnika.

''Spašavanje''(reupotreba) građevinskog materijala: Prema rečima G. Stevanovića, nekoliko materijala se spašava od strane građevinskih kompanija iz srušenih zgrada, kuća i drugih struktura. Mnogi građevinski materijali se reupotrebljavaju, ali izgleda da je odluka na vlasniku da li će se to i uraditi. U stvarnosti, ako niko drugi, radnici bi organizovali spašavanje radije nego da jednostavno sve pošalju na deponiju. Učešće kompanije je ograničeno na prodaju metala sakupljačima, i ponekad reupotrebu veoma malog procenta krovnih crepova. Postoji ''informacija'' o pojedinim radnjama koje prodaju uvežene polovne građevinske materijale iz Nemačke, ali ništa od toga nije potvrđeno.

Reciklaža betona: Građevinski otpad je druga po veličini struja otpada, odmah nakon čvrstog komunalnog otpada; prema procenama, betonski i nus-proizvod odpad zauzima 17% deponijskog prostora širom sveta. Većina zemalja nema usaglašeno rešenje za upravljanje i odlaganje, delom zbog napora broja građevinskih kompanija da spreči obavezno recikliranje. Reciklaža betona, međutim, postepeno postaje uobičajena zbog poboljšanja ekološke svesti, zakona i ekonomske koristi. Beton se reciklira odvajanjem mekših materijala, a zatim prolazi kroz postrojenje za drobljenje, obično zajedno sa asfaltom, ciglama i kamenjem. Armirani beton i metalna ojačanja se uklanjaju sa magnetima i recikliraju kroz tradicionalne reciklažne lance snabdevanja. Preostali komadi agregata se sortiraju po veličini, a veći komadi se ponekad ponovo prerađuju. Dobijeni komadi se koriste kao šljunkana podloga, sa svežim betonom ili asfaltom koji se postavlja preko njih. Lomljeni reciklirani beton se ponekad može koristiti kao suvi agregat za novi beton, ukoliko nije kontaminiran, ali to utiče na snagu i karakteristike betona i samim tim je zabranjeno u mnogim jurisdikcijama.

Šuša - rušenje: U slučaju najveće Lafarge fabrike, Šuša reciklira ili odlaže 30,000 m3 otpada na način sličan gore opisanom. Dobijeni komadi betona se ili koriste kao agregat na Šuša građevinskim lokacijama, ili se prodaju kao zamena za šljunak. Čelik se prodaje reciklerima metala. Lomljeni beton i cigle se prodaju po ceni koja je za 50% niža od cene standardnog šljunka:

0-30 mm: 9€/m2

31-60 mm: 8€/m2

61-80 mm: 7.5€/m2

>80 mm: 7€/m2.

Inicijative: Šuša je nedavno kupila plac veličine 2 hektara na kome želi da izgradi reciklažno dvorište. Kompanija je prepoznala potrebu za reciklažom na projektima rušenja velikih razmera, kako zbog ekonomske koristi, tako i radi smanjenja nepotrebnih zahteva za odlaganjem na deponiji ili drugim metodama. Susa želi da se pozicionira kao lider u rušenju i reciklaži građevinskog otpada. Stevanović Invest je zainteresovan za dva segmenta reciklaže građevinskog otpada. Prvi je tradicionalno razbijanje i drobljenje demoliranog betona; odvojeni metal se prodaje US Steel-u a beton se drobi na veličinu do 30mm i koristi kao zamena za šljunak. Drugi se zasniva na reciklaži viška betona i vode kojom je oprana oprema za mešanje betona i dr. oprema/vozila; sistem sakuplja vodu, cement i agregat u bazene i koristi ih za proizvodnju novog betona. Potrebna investicija se kreće između 250,000€ i 100,000€. Motivacija za ovom investicijom je pozicioniranje na tržištu i uspešnije takmičenje za sprovođenje velikih projekata rušenja.

Industrija cementa i gume

Proizvodnja cementa u Srbiji: U Srbiji postoje tri fabrike cementa sa ukupnom proizvodnjom od oko 2.7 milliona tona šljake godišnje. (Klinker je čvrsti materijal proizveden u cementnoj peći u fazi u kojoj se sinteruje u grumenje prečnika 3- 25 mm. Klinker je drobljen, obično sa dodatkom gipsa, kako bi postao Portland cement. Može biti kombinovan i sa drugim aktivnim sastojcima ili hemijskim mešavinama, za proizvodnju drugačijeg cementa). Tri fabrike cementa, njihovi kapaciteti i dozvoljena i primenjena alternativna goriva su sažeti u tabeli.


26

Cementna industrija – Alternativna goriva za oporavak

Ovaj dijagram predstavlja pregled alternativnih goriva, predstavljenih od strane Ecorec-a. Sadrži ključne informacije u vezi sa svakim primenljivim tokom alternativnog otpada, zajedno sa trenutnim i planiranim aktivnostima vezanim za ko-obradu. Lafarge ima malo drugačiju klasifikaciju otpada.

Gume• Za industriju trenutno odobrena samo ko-

obrada goriva; Holcim & Lafarge imaju dozvole.

• 25,000 t/god. generisano; procena industije cementa.

• U Srbiji zabranjen uvoz otpadnih guma.• Do 30% otpadnih guma u Srbiji u 2010.g.

je propisani limit ind. cementa; ostatak namenjen reciklaži (Eko-Reciklaži).

• “Kapilarno” sakupljanje kroz regionalne sakupljače služi generatorima(auto servisi).

• 27 GJ/tona (slično lignitu, TSR ~1:1).

Ecorec

Sortirani opštinski čvrsti otpad(MSW)

• Partner: Porr – Werner & Weber (Leskovac i Jagodina).

• Zasniva se na internacionalnom partneru koji garantuje za sadržaj.

• Podaci o kvalitativnom sastavu od Univerziteta iz Novog Sada.

Upotreba čvrstih goriva(SRF)

• Ecorec će početi u 2010.• Opštine plaćaju taksu za sanitarne

deponije• 14-18 GJ/ton.Kriterijumi:i. Ne-reciklabilni.ii. Ne-opasni.iii. Presortirani, u slučaju MSW.

Tečnaalternativna goriva

i sirovine (AFR)• Otpadna ulja i mulj.• Lafarge će pokušati sa uljem bez mulja.

250 malih bušilica u Vojvodini, u isto toliko malih laguna.

• Ulja interesantna za industriju nafte.• Mulj je primaran u lagunama; potrebna

obostrana ulaganja. U Srbiji, dve lagune, Beograd i Novi Sad, povezane sa rafinerijama.

Industrijski otpad• Nedostatak sadržaja i obima podataka;

IPPC baza podataka je možda najbolji resurs.

• Velika potražnja u konkurentskim interesovanjima za industrijskim otpadom zbog visokog kvaliteta i konzistentnosti.

• Treba utvrditi buduće kvote.• Ciljati na velike kompanije: Tetrapak,

punionice pića, duvanska ind.• SEPA ima podatke samo za 2007-2008.

Ambalažni otpad• Partner: Seko Pak.• Cilj za 2010: 4% reciklirano, 5%

upotrebljeno u druge svrhe(oporavak).

Gume• Za industriju trenutno odobrena samo ko-

obrada goriva; Holcim & Lafarge imaju dozvole.

• 25,000 t/god. generisano; procena industije cementa.

• U Srbiji zabranjen uvoz otpadnih guma.• Do 30% otpadnih guma u Srbiji u 2010.g.

je propisani limit ind. cementa; ostatak namenjen reciklaži (Eko-Reciklaži).

• “Kapilarno” sakupljanje kroz regionalne sakupljače služi generatorima(auto servisi).

• 27 GJ/tona (slično lignitu, TSR ~1:1).

Ecorec

Sortirani opštinski čvrsti otpad(MSW)

• Partner: Porr – Werner & Weber (Leskovac i Jagodina).

• Zasniva se na internacionalnom partneru koji garantuje za sadržaj.

• Podaci o kvalitativnom sastavu od Univerziteta iz Novog Sada.

Upotreba čvrstih goriva(SRF)

• Ecorec će početi u 2010.• Opštine plaćaju taksu za sanitarne

deponije• 14-18 GJ/ton.Kriterijumi:i. Ne-reciklabilni.ii. Ne-opasni.iii. Presortirani, u slučaju MSW.

Tečnaalternativna goriva

i sirovine (AFR)• Otpadna ulja i mulj.• Lafarge će pokušati sa uljem bez mulja.

250 malih bušilica u Vojvodini, u isto toliko malih laguna.

• Ulja interesantna za industriju nafte.• Mulj je primaran u lagunama; potrebna

obostrana ulaganja. U Srbiji, dve lagune, Beograd i Novi Sad, povezane sa rafinerijama.

Industrijski otpad• Nedostatak sadržaja i obima podataka;

IPPC baza podataka je možda najbolji resurs.

• Velika potražnja u konkurentskim interesovanjima za industrijskim otpadom zbog visokog kvaliteta i konzistentnosti.

• Treba utvrditi buduće kvote.• Ciljati na velike kompanije: Tetrapak,

punionice pića, duvanska ind.• SEPA ima podatke samo za 2007-2008.

Ambalažni otpad• Partner: Seko Pak.• Cilj za 2010: 4% reciklirano, 5%

upotrebljeno u druge svrhe(oporavak).

Prednosti ko-obrade: Ko-obrada otpada u cementnim pećima ima mnoštvo prednosti. Što se tiče kvaliteta cementa, studije su pokazale da se pepeo nastao spaljivanjem otpada zarobljava u cement, što ne prouzrokuje pojavu apsorpcione karakteristike cementa i betona. Emisija gasova je nepromenjena zbog visokih temperatura tretmana. U poređenju sa tradicionalnim spaljivanjem otpada, cementna industrija spaljuje otpad na temperaturi od 2000oC sa vremenom zadržavanja od 15 minuta, u odnosu na spaljivanje na temperaturi od 1000oC sa vremenom zadržavanja od 15 sekundi. Prednosti koobrade otpada u cementnim pećima uključuju:

1. zamenu i uštedu fosilnog goriva alternativnim gorivom.

2. smanjenje cene goriva;

3. smanjenje CO2 emisije;

4. ne utiče i ne proizvodi dodatni otpad ili pepeo (što je slučaj sa spaljivanjem);

5. brz i čist tretman otpada;

6. podržava upravljanje otpadom u zemlji sa generisanjem ''nula otpada''.

Ko-obrada otpada: Fabrike cementa su ograničene u kvantitetu ko-obrade, bilo propisima i dozvolama, ili pećima i procesom. Holcim i Lafarge trenutno jedini imaju dozvolu za ko-obradu guma; u 2009 kvantiteti nisu bili ograničeni, ali od početka 2010. cementna industrija će biti ograničena na samo 30% od ukupne količine otpadnih guma generisanih u Srbiji. Ecorec je u procesu apliciranja za započinjanje ko-obrade čvrstog goriva (oporavak); Lafarge je aplicirao za ko-obradu otpadnog ulja, usitnjenog čvrstog otpada i životinjskog mesa i kostiju. Podaci i napomene vezane za ko-obradu i alternativna goriva su sumirani u pratećem dijagramu.

Volumeni otpada i ko-obrade u Srbiji: Limit ko-obrade, za Holcim i Lafarge zajedno, u Srbiji je 120,000-150,000 ton/god. Ovo se upoređuje sa 2.2-2.5 milliona tona/god. ukupno generisanog otpada u Srbiji (prema procenama Univerziteta u Novom Sadu). Ko-obrada u Srbiji je trenutno ograničena zakonom i starošću i tenologijom (mogućnostima) peći; Ecorec bi bio zadovoljan da industrija cementa dostigne 35-40% TSR do 2013.

Regionalna rešenja: Kada govorimo o opštinskom i industrijskom otpadu (usitnjeni čvrsti otpad), cementna industrija nudi radije regionalno, nego nacionalno rešenje. S obzirom na relativno nisku kalorijsku vrednost otpada i visoke troškove transporta sa udaljenih lokacija, industrija cementa je jedino zainteresovana za ko-obradu otpada na regionalnom nivou, sa specifičnim transportnim radijusom. Neki posebni industrijski otpadi sa većom kalorijskom vrednošću i jedinstvenim sastavom, mogu biti isplativi za nacionalno, ili sakupljanje sa udaljenijih lokacija.

Drvene pelete i otpad: S obzirom da CompetitivenessProjekat trenutno radi na drvenim peletama, postavlja se pitanje da li bi cementna industrija bila zainteresovana za korišćenje drvenih peleta kao alternativnog goriva. Sa kalorijskom

Industrija cementa u Srbiji

Fabrika Većinski vlasnik

Kapacitet šljake

Dozvoljena alternativna goriva

Primenjena alternativna goriva

Beočin (Novi Sad) Lafarge 1.2 M tona Gume Otpadna ulja Usitnjeni čvrsti otpad Meso i kosti

Novi Popovac (Niš) Holcim 0.9 M tonaGume Usitnjeni čvrsti otpad

Meso i kosti Biomasa

Kostjerić (Užice) Titan 0.6 M tona Nula Nula Postoje tri fabrike cementa u Srbiji, i sve sa internacionalnim većinskim vlasnikom. Dve najveće, Lafarge i Holcim imaju dozvolu da koriste alternativna goriva, i aplicirale su za druge dozvole. Lafarge trenutno priprema preliminarni dizajn za usitnjeni čvrsti otpad i meso/kosti, koji je osnova za dobijanje dozvole. Planiraju da započnu sa test-fazom u Martu 2010., a sa dobijenom punom dozvolom, do kraja 2010.


27

Bio King sakuplja otpadno ulje u malim kontejnerima prikazanim na fot.levo, a zatim ga filtrira u četvrtastim kontejn. srednje veličine. Temp. mora biti dovoljno visoka za pumpanje ulja, tako da se filtriranje radi u zatvorenom prostoru. Filtrirano ulje se zatim ispumpava u spoljne skaldišne tankove za preuzimanje; u vreme intervjua G. Nešić je imao 16 t. u tankovima, spremnih za pruzimanje. Do sada je isporučio 4000 L ulja svojim kupcima. U Belgiji je G.Nešić posetio kompaniju koja ima samo 4 radnika i sakuplja 6000-8000 ton/god.

vrednošću peleta od 18 GJ/ton i cenom od 150€/ton, cementna industrija ne bi bila zainteresovana da ih primenjuje kao gorivo, s obzirom da za skoro upola cene mogu kupiti ugalj koji ima duplo veću kalorijsku vrednost. Oni su, međutim, u potrazi za ''tretiranim'' drvenim otpadom, kao što je nameštaj ili piljevina kontaminirana uljem, ili drugim izvorima drvenog otpada koji se može sakupljati po nižoj ceni.

Spaljivanje: Prema Ecorec-u, cement je samo deo rešenja za MSV; spaljivanje je takođe neophodno za velike gradove (Beograd, Novi Sad). Spaljivanje se suočava sa preprekama, uključujući i investiciju od 500-600 miliona € za postrojenje srednje veličine, komplikovan proces izdavanja dozvola, i potencijalne opozicije od strane lokalnih zajednica. EPS je imao poslovni plan za spaljivanje za 5 godina, ali Ecorec nije optimista da će oni dobiti 1.0-1.2 billion € potrebnih za izgradnju. Planirana je mala peć u Užicu pored deponije Duboko, i očekuje se da postane operativna za 3-5 godine.

Sakupljanje otpadnih guma: Intervjuisan je jedan licencirani sakupljač i registrovani recikler gume, Auto Mirko u Prokuplju. Auto Mirko je ugovoreni dobavljač za Ecorec (Holcim) koji pokriva južnu Srbiju. Auto Mirko sakuplja od 5-12 tona otpadnih guma nedeljno, i to od vulkanizerskih i auto- servisa; jednu količinu sakupljenih guma koristi za proizvodnju guma sa novom gazećom trakom (osnovna delatnost), a ostatak transportuje u Holcim. On obično organizuje jednu pošiljku nedeljno, putujući u jedan grad ili region, i sakupljajući sve dostupne gume. Mirko sakuplja gume besplatno; u prošlosti, fabrike guma su plaćale 30€/gumi za odlaganje, ali kada su cementare dobile dozvole da ko-obrađuju gume, prodavnice guma i auta su onda mogle da dostave gume cementarama i ne plaćaju sakupljaču. Mirko transportuje gume do Holcim-a, koji pokriva njegove troškove transporta. U zamenu, on je u mogućnosti da sortira gume u Holcim-u, i uzme neke od njih za svoju osnovnu delatnost.

Otpadno ulje

Lanac snabdevanja: Samo jedan sakupljač otpadnog ulja je intervjuisan u ovoj Proceni, Bio King u Popovcu, u blizini Niša. Bio King je navodno jedini licencirani sakupljač jestivog otpadnog ulja za bio dizel u južnoj Srbiji. Kompanija trenutno ima potpisana dva ugovora – jedan za sakupljanje i jedan za distribuciju.

Sakupljanje: Bio King ima sporazum sa Bio Oil Austria, za snabdevanje jestivim otpadnim uljem iz južne Srbije. Bio Oil je ustupio Bio King-u kamion za sakupljanje, obezbedio malu asistenciju u započinjanju poslovanja, i otkupljuje ulje po ceni od 0.30€/L. Bio King planira da proširi sakupljanje i pokrije otprilike

Alternativna goriva Kalorijska vrednost i nabavka u Srbiji

Alternativnogorivo

Izvor kalorijskavrednost

Procenjena nabavka u Srbiji

Potencijalna ind. upotreba

Gume --- 27 MJ/kg 30,000 tona 109%

Biomasa

Drvo Poljoprivredni otpadLjuske suncokreta Slama Životinjski nus-proizv

16-19 MJ/kg22,000 tons

(samo životinjski otpad) 150%

Usitnjeni čvrsti otpad

Opštinski otpad Industrijski otpad

19-24 MJ/kg 2.81 M tona 24% teoretski

7% realno-cena 50% regionalno

Otpadna ulja i rastvarači

Biljno ulje Industrijsko ulje Motorno ulje Rastvarači

35-42 MJ/kg25,000 tona

(trenutno sakupljanje niskog nivoa)

91%

Podaci za četiri glavne grupe alternativnog goriva su predstavljeni u tabeli. Cemantna industrija po nekad ko-obrađuje ili kategoriše ostale otpade uključujući kanalizaciju, otpadne vode, životinjski otpad i ostale tečnosti. Poslednje dve kolone prikazuju procenjenu nabavku otpada u Srbiji, i procenat otpada koji bi potencijalno mogao biti ko-obrađen od strane cementne industrije, imajući u vidu određene pretpostavke. Do sada, sve gume dostupne u Srbiji (10,000 ton/god, ili 400,000 guma) su se spaljivale u cementnim pećima, mada po novom zakonu, samo 30% od sakupljenih guma je namenjeno cementnoj industriji, sa ciljem da se preostalih 70% reciklira. Korišćene, otpadne gume se ne mogu uvoziti u Srbiju.

Reciklaža i ko-obrada guma u Srbiji Reciklaža i cementna industrija- beleške

Uvoz otpadnih guma je u Srbiji trenutno zabranjen.

Sa novom fabrikom za reciklažu guma (Eco-Recycling, Sirig/Novi Sad), potražnja za otpadnim gumama daleko premašuje ponudu.

Prema zakonu (24.Dec.2009) ko-obrada otpadnih guma je ograničena na 30% od ukupne količine, a 70% namenjeno reciklaži. .

Konfliktni i nedovoljni podaci po pitanju kvantiteta, čine procenjeni odnos 70-30% teškim za postizanje.

Nema konkurencije za Eco-Recycling u Srbiji.

Eco-Recycling proizvodi gumeni granulat za korišćenje na igralištima i za drumske aplikacije.

Tigar gume najavio da će uzeti kredit od EBRD za reciklažu; u tom slučaju potražnja će dodatno porasti, osim ukoliko se dozvoli uvoz.

Kalorijska vrednost: 27 GJ/ton (slična lignitu).


28

južni deo ili polovinu Srbije. Glavni izvori su studentske menze, bolnice, ketering kompanije i velike pekare. Takođe sakuplja i od OMV-a, i manje količine iz restorana i hotela. Po rečima Gospodina Mikana Nešića, srpski zakon obavezuje generatore da daju otpadno ulje licenciranim sakupljačima besplatno, tako da Bio King ne plaća otpadno ulje. Mnogi generatori jednostavno predaju ulje, ali postoji broj neregistrovanih sakupljača koji su spremni da ga plate (12-15 RSD/L), i time stvaraju nelegalnu konkurenciju Bio King-u. Ulje se sakuplja u buradima od 30 i 60 litara koje obezbeđuje Bio King, a preuzimaju se po potrebi. Bio King filtrira ulje pre isporuke za Austiju.

Distribucija: Bio King je prvobitno kupio deo opreme za preradu otpadnog ulja. Vremenom je oprema prebačena u kompaniju (nije precizirano ime) u Subotici, koja je koristi zajedno sa svojom opremom, a u zamenu isporučuje jednu količinu bio-dizela Bio Kingu za distribuciju. Bio King sarađuje sa opštinom Niš, i snabdeva JKP vozila sa 2 tone bio-dizela mesečno na probnoj bazi; bio-dizel se meša sa regularnim dizelom; partneri su u potrazi za finansijskom asistencijom kako bi instalirali tank od 3-4 tone i pumpu. Ukupan zahtev za gradska vozila je 4 ton/mes. Postoje i neki pregovori sa opštinom Niš za obezbeđenje prostora Bio Kingu za sakupljanje ulja u zamenu za bio-dizel.

Zakonsko okruženje: Po rečima G. Nešića, po zakonu EU zemlje moraju dodavati bio-dizel u sav dizel prodat na tržištu (10%); Srbija nema ovaj zahtev, s obzirom da obezbeđuje malo podsticaja za bio-dizel. G. Nešić je optimističan i smatra da će Ministar Oliver Dulić unaprediti situaciju, kako podrškom proizvodvodnje, tako i administrativnim procesima.

Organski otpad (kompost) Pregled: Kompostiranje nudi niske cene i ekonomski održiv tretman za veliki volumen komunalnog otpda. Kompostiranje je jednostavno i brzo, sa lako implementirajućim rešenjima. Pored toga, procesom se dobija proizvod visokog kvaliteta sa utvrđenim tržištem. Ovaj odeljak prikazuje kratak pregled rešenja za kompostiranje, baziranih na prezentaciji “Composting Strategies for Serbia,” održanoj 2009. na ISWA Beacon Conference u Novom Sadu.

Morfološki sastav otpada: Prema studijama o sastavu otpada u Srbiji, 50% trenutno odloženog komunalnog otpada u Srbiji je organskog porekla i biorazgradiv; ukoliko se uklone određene nerazgradive komponente, i dalje ostaje deo koji sadrži 30-40% otpada koji bi se lako mogao tretirati kompostiranjem; kanalizacioni otpad se takođe može koristiti za operacije kompostiranja.

Rešenja: Kompostna rešenja za gradove i stanovništvo zahtevaju tri strategije zasnovane na mestu (lokaciji) generisanja otpada: urbano, ruralno i kućno.

Urbano: Urbano kompostiranje zahteva sistem sakupljanja. Sakupljanje po principu ''od vrata do vrata'' zahteva veliki broj radnika, ali obezbeđuje 97-99% čistoće. Sakupljanje na ulici košta dosta manje, ali rezultira sadržajem manje čistoće i to između 85-96%. Autor prezentacije na ISWA konferenciji preporučuje za Srbiju sakupljanje ''od vrata do vrata'', sa malim biorazgradivim vrećama i malim kamionima za sakupljanje. Urbano rešenje takođe zahteva kapitalne investicije u postrojenja za kompostiranje, od kojih neka (10-12€/ton) mogu biti finansirana kroz Clean Development Mechanism (CDM, prev. Mehanizam čistog razvoja) Kyoto Protokola (vidi prilog). Ulazna deponijska taksa je 20-25€/ton, koja je u odnosu na taksu regularne deponije konkurentna.

Ruralno: Ruralno kompostiranje zahteva minimalne investicije. Decentralizovano je i oslanja se u upravljanju na odgovornost lokalnog stanovništva. Generalno, seoskom operacijom upravlja jedan ili više lokalnih stanovnika, koji nadgledaju sakupljanje i upravljanje operacijama kompostiranja, i podstiču učešće građana. Primer operacije u Austriji, gde se sakupi 2000 ton/god: investirano 150,000€ u 5000 m2 zemljišta i objekt.

Kućno: Iako kućno kompostiranje nije pogodno za mnoge grupe stanovništva, kao što su oni koji žive u gradovima, u slučajevima gde je moguće, to je naj isplativije rešenje. Kućno kompostiranje ne zahteva investiciju, transportne i sakupljačke sisteme i troškove. Tipičnom kućnom ili dvorišnom operacijom kompostiranja može se tretirati 0.6-1.0 tone otpada godišnje. Predstavljeni primer je urađen sa 2000 porodica, i bio je predvođen lokalnim gradonačelnikom koji je imao u dvorištu sopstvenu operaciju kompostiranja. Zajednica je na kraju pokazala veliku posvećenost i jedinstvo, i takođe učestvovala u veoma uspešnom programu za recikažu separacijom na izvoru. Implementacija programa kućnog kompostiranja zahteva znatno ulaganje u edukaciju, monitoring i podizanje svesti, kao i razvoj alternativnih rešenja za domaćinstva koja nisu zainteresovana za kompostiranje.

Mehanizam čistog razvoja (CDM) Kyoto Protokol sporazum

Mehanizam čistog razvoja (CDM) je aranžman pod Kyoto Protokolom, koji omogućava industrijski razvijenim zemljama sa obavezom smanjenja emisije gasova (Aneks 1 zemlje), da ulažu u poduhvate kojima se smanjuje emisija u zemljama u razvoju, i kao alternativa dosta skupljim sistemima za smanjenje emisije u svojim zemljama


29

Pravni okvir za upravljanje otpadom Rezime: Pregled nacionalne i EU politike je sumiran iz srpske Nacionalne strategije za upravljanje otpadom za period od 2009.-2018. (pregledana verzija iz 20.06.2009) i na osnovu razgovora sa radnicima MESP. Za detaljnije informacije čitalac se upućuje na Strategiju i njene dodatke, koja predstavlja ukupni legalni okvir upravljana otpadom. Ključni zakon u cilju usklađivanja Srbije sa EU u oblasti upravljanja otpadom i ambalažnog otpada, je usvojen 23.05.2009; usvajanje ovih zakona je vodilja opštinskim procesima strateškog planiranja u upravljanju otpadom. Zakon o upravljanju otpadom, pored ostalih zahteva, utvrđuje rok za opštine za završetak opštinskih i regionalnih planova za upravljanje otpadom, i navodi mnoge opštine da se opredele za međunarodne strateške partnere, o kojima je ranije bilo reči u ovoj Proceni.

Republičko zakonodavstvo Rezime: Upravljanje otpadom je regulisano zakonom donetim od strane Republike Srbije, a koji uključuje neke stavke donete u vreme federacije Srbije i Crne Gore. Kratak pegled osnovnih propisa koji regulišu upravljanje otpadom u Srbiji je naveden u nastavku, počevši od Zakona za upravljanje otpadom i Zakona o ambalaži, koji su doneti 23.05.2009. Ova dva zakona elementarno usmeravaju trenutne aktere u upravljanju otpadom, tj. opštine, operatere upravljanja otpadom i reciklere, i zahtevaju od njih prilagođavanje.

Zakon o upravljanu otpadom: Utvrđuje: klasifikaciju otpada; planiranje u upravljanju otpadom; zainteresovane nosioce; obaveze i odgovornosti; procedure dobijanja dozvola; prekogranična kretanja otpada; i izveštavanja, finansiranje, superviziju i druge aspekte upravljanja otpadom (Službeni glasnik RS, br. 36/09). Dok određena pod-zakonska akta ne budu razvijena, mnoštvo prethodnih propisa, koji ovde nisu spomenuti, ostaje na snazi (navedeni su u Strategiji). Zakon propisuje rokove za usklađivanje poslovanja, i to konkretno:

i) Kompanije koje rade u oblasti reciklaže će se registrovati (SEPA) do 23.05.2009; ove informacije će biti korišćene za izdavanje potrebnih dozvola.

ii) Generatori otpada koji su u skladu sa Zakonom u obavezi da pribave dozvole za postojeća postrojenja, do 23.05.2010. moraju razviti plan za upravljanje otpadom u postrojenjima, i akcioni plan za usklađivanje poslovanja u skladu sa zakonskim rokom do 31.12.2015. Ukoliko je postrojenje služilo za privremeno skladištenje otpada, generator mora ukloniti uskladišteni otpad u roku od 3 godine od datuma stupanja zakona na snagu.

iii) Operateri postojećih postrojenja za upravljanje otpadom je trebalo da do 23.11.2009. podnesu izveštaj o svom poslovanju autoritetu za izdavanje dozvola, i razviju akcioni plan za usklađivanje postrojenja do 31.12.2012.

iv) Lokalne vlasti su u obavezi da: sprovedu inventar nerazvijenih deponija koje ne zadovoljavaju predviđene uslove, u roku od godinu dana od stupanja zakona na snagu; razviju program sanacije i rekultivacije nelegalnih (divljih) deponija u roku od dve godine; i odrede lokaciju za izgradnju postrojenja skladišta, tretmana ili odlaganja otpada u saradnji sa jednom ili više lokalnih opština, do 23.05.2010.

v) Proizvođači i uvoznici električnih ili elektronskih proizvoda, moraju uskladiti sa zakonom svoje upravljanje električnim i elektronskim otpadom, do 31.12.2012.

vi) Odlaganje, dekontaminacija i uklanjanje PCB-a iz uređaja koji sadrže PCB, mora biti sprovedeno najkasnije do 2015, zajedno sa drugim obavezama koje će biti propisane specifičnim podzakonskim aktima.

Podzakonska akta Zakona o upravljanju otpadom: U proteklih nekoliko meseci i za vreme sprovođenja ove Procene, jedan broj podzakonskih akta (ukupno 20), je bio u različitim fazama pripreme i usvajanja. Očekuje se da svi budu pripremljeni i usvojeni u 2010. godini. Uopšteno govoreći, postojaće posebni podzakonski akti za svaku vrstu otpada, kao i podzakonski akti vezani za izveštavanje, monitoring, registar zagađivača, registraciju reciklera, i ostale administrativne oblasti. S osvrtom na specifične tokove otpada, podzakonski akti su usvojeni ili su u pripremi za gume, baterije, PCB, elektroniku, neonske svetiljke, otpadna ulja, i druge tipove otpada.

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu: Utvrđuje uslove pakovanja za dozvoljenu prodaju proizvoda, upravljane ambalažnim otpadom, izveštavanje, ekonomske instrumente i druga pitanja vezana za ambalažu i ambalažni otpad. (Službeni glasnik RS, br. 36/09). Zakon reguliše: uvoz ambalaže; ambalažni otpad generisan u Srbiji, bez obzira na poreklo i svrhu; i korišćeni materijal za ambalažu. Zakon propisuje rokove od 12-18 meseci za period usklađivanja:

i) Proizvođači, uvoznici, postrojenja za pakovanje/flaširanje i kompanije za isporuku, u smislu: organizovanja ambalažnog otpada, i obezbeđivanja prostora za sakupljanje, sortiranja i privremenog skladištenja; zaključivanje sporazuma sa opštinskim i ne-opštinskim operaterom otpada, ili dobijanje dozvole za samostalno upravljanje ambalažnim otpadom; uspostavljanje upravljanja ambalažnim otpadom; obeležavanje ambalaže etiketama sa


30

informacijama o mogućnosti ostavljanja ambalaže na mesta kupovine (u vreme kupovine), ili kasnijeg vraćanja ambalaže bez nadoknade.

ii) Krajnji korisnici koji uvoze ili kupuju ambalažu ili sirovine za ambalažu za potrebe sopstvenog poslovanja, (uključujući i one koji ne sarađuju sa isporučiocima), moraju obezbediti adekvatno upravljanje ne-opštinskim ambalažnim otpadom tako što će sklopiti sporazum sa operaterom, ili oslanjajući se na sopstvene izvore za re-upotrebu, reciklažu ili odlaganje ambalažnog otpada.

iii) Odlaganje u primeni zakona ugovoreno je za: proizvođače i uvoznike ambalaže koji usklade svoje poslovanje u odnosu na etiketiranje ambalaže u roku od 12 meseci od datuma donošenja zakona; i ambalažu koja je proizvedena pre stupanja zakona na snagu, i nije u skladu sa osnovnim preduslovima za marketing, koja može biti na tržištu ne duže od dve godine od dana kada je zakon stupio na snagu.

Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004, 2009: Uopšteni zakon koji osniva Agenciju za zaštitu životne sredine i sistema zaštite životne sredine (Službeni glasnik Republike Srbije br. 135/04 i 36/09). Zakon ističe uslove i instrumente koji se tiču: održivog upravljanja i očuvanja prirodnih resursa; biološke raznovrsnosti i kvaliteta životne sredine; prevencije, kontrole i smanjenja i sanacije svih oblika zagađenja; promocije i ustanovljenja korišćenja proizvoda, procesa tehnologija i prakse koji imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu; kodeksa u sprovođenju upravljanja otpadom od generisanja do odlaganja (prevencija, redukcija, reupotreba, separacija i reciklaža i otpadom-do-energije); uvoza, izvoza i tranzita otpada; planiranja akcija; podizanja svesti, dostupnosti informacija i učešća javnosti u procesu donošenja odluka. Nekoliko podzakonskih akta je usvojeno, sa posebnim aktima planiranim za individualne kategorije otpada. Oni koji su usvojeni su:

i) Podzakonski akt za entitete specijalizovane u ispitivanju otpada (Službeni glasnik, Republika Srbija, br. 53/06);

ii) Podzakonski akt za upravljanje otpadnim uljem (Službeni glasnik, Republika Srbija, br. 60/08);

iii) Podzakonski akt o metodama i procedurama za otpad koji sadrži azbest (Službeni glasnik, Republika Srbija, br. 60/08).

Zakon o integrisanom sprečavanju zagađenja i kontroli: Utvrđuje procedure za izdavanje integrisanih radnih dozvola za postrojenja i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na ljudsko zdravlje, životnu sredinu, resurse ili druge relevantne aspekte životne sredine (Službeni glasnik, RS, br. 135/04, 108/08). Do sada nije izdata ni jedna integrisana dozvola u Srbiji; aplikacioni periodi za specifične industrije su:

i) Rudarska industrija: 12/2009-9/2010;

ii) Industrije hrane, životinjskog otpada, postrojenja za upravljanje otpadom, svinjska i živinska, drvna i papirna, kožarska: 10/2010-9/2011. Stavke vezane konkretno za upravljanje otpadom, uključuju operacije zadužene za odlaganje životinjskih leševa i drugog životinjskog otpada u reciklažnom postrojenju sa kapacitetom većim od 10 ton/dan (10/2010-3/2011).

iii) Industrija metala: 10/2011-3/2010.

iv) Hemijska industrija: 4/2012-12/2012.

v) Upravljanje otpadom, energija: 1/2013-12/2013. Konkretno vezano za upravljanje otpadom koje obuhvata operatere zadužene za upravljanje otpadom, ponovnu upotrebu ili odlaganje opasnog otpada u postrojenjima kapaciteta većih od 10 ton/dan; postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada sa kapacitetom većeim od 3 ton/dan; objekti za skladištenje neopasnog otpada sa kapacitetom većim od 50 ton/dan, i deponije koje primaju više od 10 ton/dan ili ukupnog kapaciteta od 25,000 tona (osim inertnih deponija).

vi) Rudarska industrija, azbestni proizvodi: 1/2014-3/2014.

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, 2004: Ističe odnose između politike zaštite životne sredine i ostalih politika. (Službeni glasnik, RS, br. 135/04). Zakon opisuje planiranje i programiranje u prirodnom i urbanom planiranju, korišćenju zemljišta, poljoprivredi, industriji, vodama, otpadu, turizmu, prirodnim staništima, kao i okvira za usvajanje razvojnih projekata. Osim toga, reguliše procedure procene uticaja na životnu sredinu, izveštavanja i verifikacija i angažovanja javnosti. Zakon je u skladu sa odgovarajućim EU direktivama.

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, 2004, 2009: Utvrđuje procedure za procenu uticaja na životnu sredinu pojedinih projekata sprovedenih od strane javih i/ili privatnih preduzeća, procedure za izdavanje dozvola za razvoj ili rekonstrukciju objekata, promene tehnologije, ukidanja projekata sa štetnim uticajem na životnu sredinu, kao i učešća javnosti (Službeni glasnik, RS, br. 135/04, 36/09).


31

Zakon o usklađenosti sa Konvencije u Bazelu o prekograničnom kretanju i odlaganju opasnog otpada, 1999: Međunarodni niz mehanizama i instrumenata za kontrolu prekograničnog kretanja opasnog otpada (Službeni glasnik, Socijalistička Republika Jugoslavija, Međunarodne konvencije, br. 2/99).

Politika upravljanja otpadom u EU i zakonodavstvo Strategija i politika: Ova tematska EU strategija o otpadu ima za cilj da spreči generisanje otpada i da ga koristi kao resurs za nove materijale i energiju. Strategija nalaže da tržišta moraju olakšati reciklažu, moraju biti postavljeni visoki standardi, regulativni okviri moraju biti modernizovani, moraju biti sprovedene analize životnog ciklusa proizvoda u upravljačkoj politici, i zakonodavstvo o otpadu mora biti pojednostavljeno i razjašnjeno. Principi upravljanja nalažu da se sve aktivnosti planiraju i implementiraju tako da uzrokuju što manje uticaja na životnu sredinu, zdravlje ljudi, prostorno preopterećenje, i na potrošnju sirovina i energije u svakoj proizvodnji, građevinarstvu, distribuciji i drugim potrošnim procesima.

Principi upravljanja otpadom: Nekoliko relevantnih principa za upravljanje otpadom je zajedničko svim EU direktivama:

Prevencija: Očuvanje prirode i prirodnih resursa kroz smanjenje otpada.

Predostrožnost: Smanjiti uticaj otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi; smanjiti upotrebu opasnih materijala.

Zagađivač plaća: Zahteva od generatora i zagađivača životne sredine da snose troškove i odgovornosti za svoje postupke.

Blizina: Obezbediti infrastrukturu za sakupljanje, tretman i odlaganje otpada na osnovu blizine i odgovornosti sopstvenika otpada.

Regulativa, planiranje ciljeva i mera: Smanjenje izvora, reupotreba i reciklaža otpada su ključni ciljevi propisa i planova EU. Međutim, postoji značajna razlika u rezultatima među zemalja EU: reciklaža otpada kreće se od 10-65%, deponijsko odlaganje između 10-90%. Politika otpada EU uključuje i ističe mere: čistije proizvodnje i tehnologije; javne kampanje podizanja svesti; tretman otpada; smanjenje sadržaja opasnih materijala u proizvodima; ekonomski instrumenti; analiza životnog ciklusa proizvoda; i šeme eko obeležavanja.

Direktiva o otpadu: Generalna EU direktiva o otpadu 2008/98/ЕC) zamenjuje Generalnu direktivu 75/442/ЕЕC, i uspostavlja sistem koordinisanog upravljanja otpadom u EU sa ciljem ograničavanja proizvodnje otpada. Po ovoj direktivi države članice su u obavezi da razviju plan o upravljanju otpadom; Direktiva sadrži zahteve i revizije navedene u nastavku:

i) Nove definicije za bio-otpad, otpadna ulja, dilere, sakupljanje, sortirano sakupljanje, tretman, najbolje dostupne tehnike i druge uslove.

ii) Ciljevi/kvote za reciklažu i korišćenje ostaju nepromenjeni: 50% od ukupno sakupljenog komunalnog otpada i 70% preostalog neopasnog otpada do 2020.

iii) Korišćenje otpada u cilju generisanja energije je uključeno u Aneksu.

iv) Primenjeno je poštovanje principa hijerarhije u upravljanju otpadom: smanjiti, ponovo upotrebiti, reciklirati, oporaviti, odložiti.

v) Propisane su prihvatljive metode odlaganja.

vi) Navedeni su minimalni standardi za različite metode tretmana otpada.

Direktiva o deponijama: Generalna direktiva o deponijama (99/31/ЕC) ima za cilj da uvede stroge tehničke zahteve kako bi se smanjio negativan uticaj odlaganja otpada na životnu sredinu, i to posebno na zemljište, podzemne i rečne vodene tokove i zdravlje ljudi. Direktiva definiše: različite kategorije otpada i klase deponija (opasne, neopasne i inertne); mandate tretmana pre odlaganja; zabranjuje deponijsko odlaganje tečnog otpada, zapaljivog ili visoko zapaljivog otpada, eksplozivnog otpada, zaraznog medicinskog otpada, starih guma i drugog specifičnog otpada; propisuje smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada; i uspostavlja sistem za licenciranje deponija. Direktiva ima za cilj postavljanje standarda za smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, koje nastaje kao posledica spaljivanja ili kospaljivanja otpada, kako bi se smanjio negativan uticaj na zdravlje ljudi. Ova Direktiva zamenjuje Direktivu o smanjenju zagađenja vazduha iz postojećih opštinskih postrojenja za spaljivanje otpada (84/429/ЕC); Direktivu o smanjenju zagađenja vazduha iz novih opštinskih postrojenja za spaljivane otpada (89/369/ЕC); i Direktivu o spaljivanju opasnog otpada (94/67/ЕC).

Secondary Materials & Waste Recycling Commercialization in Serbia Part 1: Assessment

Annex 1: Actors Interviewed

Sector/Actors Number Actors Interviewed

Serbian Government 5

MESP Advisor to Minister (former Agency for Recycling) Serbia Environmental Protection Agency (SEPA) Republic of Serbia Environmental Protection Fund (Eco-Fund) MESP Program Management Unit (PMU) Serbia Chamber of Commerce

National Private Sector 5

Seko-Pak Recycling Backyards Concept Serbia Plastic Recycling Association KOMDEL (Association of JKPs) and consulting group partner TTI Zoran Cvijanovic

Donor Initiatives 10

IFC Recycling Linkages Project IFC Integrated Solid Waste Management Project USAID MEGA Project USAID Plastic Recycling Project, Macedonia Swedish International Development Agency (SIDA) GTZ Strengthening of Local Self-Government Project GTZ Modernization of Communal Services Project Swiss Development Cooperation (SDC) Delegation of the European Union to the Republic of Serbia (formerly EC) UNDP

JKPs & Municipalities 15

JKP & Municipality Cacak JKP Kragujevac JKP Indija JKP Krusevac JKP & Municipality Krusevac Municipality Nis JKP Kraljevo

JKP & Municipality Raska JKP Zitoradja JKP Blace Municipality Ivanjica JKP & Municipality Priboj JKP Nova Varos JKP & Municipality Tutin

Strategic Waste Management Partners (PPP)

2 Porr – Werner & Weber ASA International Environmental Services

Collectors 8

Brdja, Trstenik Pima, Cacak Kalimero Komerc, Krusevac Novak, Prijepolje Milovanovic, Ivanjica Kandic, Kraljevo D.A.S., Pancevo Eurosparta, Krusevac

Plastic 11

Greentech, Novi Sad Brzanplast, Batocina Intercord, Subotica Deni Komerc, Nis Saniplast, Gorni Milanovac Nives, Nis

Nikolo, Krusevac Vlada-Pak, Blace Interprodukt, Nova Varos Nima, Krusevac Maxi-Plast, Krusevac

Paper 5

Umka, Belgrade M-Pak, Krusevac Umka, Nis Urvis, Prokuplje Papirus, Krusevac

Glass 2 Serbian Glass Factory, Paracin Serbian Recycling Factory, Aleksinac

Metal 2 Jugo Impex, Nis Vet Prom, Krusevac

Electronic Waste & Batteries 2 BiS IT Recycling Center, Pancevo Galenit Cluster (Farma Kom), Belgrade & Sombor

Wood 4

Dorado, Kragujevac Marinkovic Mill, Raska Grozd, Ivanjica Brest Parket, Ivanjica

Construction Waste 2 Susa Demolition Company, Novi Sad Stevanovic Invest, Krusevac

Cement Industry & Tires 3 Ecorec (Holcim), Paracin Lafarge BFC Cement Company, Beocin Auto Mirko, Prokuplje

Waste Oil 1 Bio King, Nis

Total 77


Annex 2: Municipal Collection Programs Summary

Municipality Materials Collection Sorting/Separation Markets/Buyers

Cacak

Plastic (all types) Paper (all, including

Tetra Pak) Metal Tires Glass Compost

Wet-dry model; dry waste collection bag system.

32 ton/month useful dry collected; detailed records maintained all materials.

JKP & municipality manage and finance collection.

Participating citizens exempt from future landfill fees.

Pilot agreement with Seko-Pak to support non-profitable aspects of collection.

Municipal-owned “Waste Management Incubator” with five-year, rent-free agreements for private partners.

Local private partners: Pima (non-metal), Scholz (metal).

Pima-managed sorting line. JKP Javna Zelenila .manages

pilot compost operation. Secondary separation facility

planned at Duboko landfill.

Various buyers for different materials; private operators manage all sales and transactions.

“Symbolic” fee paid to JKP based on quantities of materials.

Kragujevac Plastic (PET, PP) Paper

2009: >100 tons plastic. Began with USAID assistance. 200 wire containers; 200 large canvas “bags.” Stable management (no political influence). Suburbs served (no villages). Public awareness campaigns.

PP caps separated from PET bottles; PET sorted by color and baled.

Temporary workers through a Republic-financed social employment program (subsidy).

PET: Saniplast, 12 RSD/kg clear; 8 colored.

PP: Various small plastic producers, 12 RSD/kg

Indija

Plastic (mainly PET, LDPE)

Paper Electronic Waste Tires (planned) Glass (none)

2009: 100 tons PET. Paper: 200-240 tons/year. Bag collection for households. Business obligated to buy two 140L containers. Public containers. Bag collection in 11 villages. Bag system nearly prohibitively expensive.

PET pressed and baled together with PP caps.

Sorting facility located 10 km from city.

Umka provided press for cardboard.

Paper: Umka. PET: Probably Greentech,

but not positive.

Krusevac Plastic (mixed) Paper/Cardboard Glass

2008: 50 tons total Plastic: 750 kg/month. Started in 2006; USAID supported expansion. JKP management changes with political party. Wire containers with few (early) closed

containers. Expanded to several villages.


Five workers collection and processing.

“Recycling Center” likely planned for future.

PET: Saniplast, €150/ton, 2008.

Paper: Umka, 4.8 RSD/kg, 2008; currently YuKarton in Nis.

Nis PET Metal

PET: 8 tons/month Preparing for PPP. 250 PET containers, plan to add 50. Plan to add 50 metal containers. Municipality buys scrap metal from local

industry. Planning recycling yard and “islands.”


PET, sorted by color, pressed and baled.

PET & PP: Greentech.

Kraljevo Plastic (mixed)

3 tons PET since 2008. Began in cooperation with Ministry of Economy

& Regional Development, Ministry of Tourism. 50 containers. Concede paper collection to Roma and private

collectors.


55 temporary workers under “Eko Brigad” social employment program.

PET: €85/ton PP caps: €150/ton

Raska PET Paper (started and

later stopped)

PET: 1.0-1.5 tons/month. Paper: 15 tons before stopping. Wire containers with canvas liners added later. Began with USAID donation of 60 wire

containers & press. Good example of collection efficiency and

source separation. 3-4 nearby villages served.

Pressing, baling & accumulating PET.

Until time of interview had only stockpiled material.

Zitoradja PET LDPE Cardboard

PET: 1 tons/month. Cardboard: 3 tons/month. Began with USAID assistance. 120 wire containers (50 from USAID). Villages served. Good source separation.


PET: Greentech, 16 RSD/kg, 2008.

Paper: Umka, 3 RSD/kg, 2008.

Blace Plastic (mixed) Cardboard

Plastic: 750 kg/month. Began with USAID assistance. 70 wire containers (50 from USAID). Media campaign. Good participation and source separation. Villages served.


Plastic: Greentech.

Ivanjica No current activities.

Received USAID donation, started, then later stopped activity.

Closed containers. Private communal collector, wire containers.

N/A N/A

Priboj No current activities.

Received USAID donation, started, then later stopped activity.

5m3 compartmentalized containers. Collected 20 tons before stopping. Private communal collector, wire containers.

N/A All collected materials sold

to Novak, €1000 total.

Nova Varos No current activities.

Received USAID donation; not utilized at time of interview.

20 5m3 compartmentalized containers. N/A N/A

Tutin No current activities.

Received USAID donation of 50 containers and press; not utilized at time of interview.

Privatized (contracted) JKP. N/A N/A


Annex 3: Regional Waste Management Plans

Regional Waste Management Plans National Waste Management Strategy (June 20, 2009), with input from this assessment

Municipalities Regional Plan Summary Municipalities Regional Plan Summary

Sombor, Apatin, Kula, Odžaci, Bač

Regional landfill constructed 11 km from Sombor, at location of Rančevo.

Zaječar, Bor, Negotin, Majdanpek, Kladovo, Boljevac, Sokobanja,

Knjaževac

Regional landfill in Zaječar, location of Halovo, 11 km east of Zaječar . Area: 15.5 ha. Strategic partner being sought.

Subotica, Bačka Topola, Čoka, Kanjiža, Mali Iđoš

Inter-municipal agreement signed. Micro-location decision made, to be adopted at Assembly. IFC assisted process. Regional enterprise for waste management established, “Regionalna Deponija” d.o.o. Subotica.

Užice, Bajina Bašta, Požega, Arilje, Ivanjica,

Čajetina, Kosjerić, Čačak, Lučani

Inter-municipal agreement signed. Landfill location of Duboko. Area = 15 ha. Eight transfer stations stipulated. Italian partner. EBRD finance secondary sorting facility.

Kikinda, Ada

Inter-municipal agreement signed. Strategic partner chosen (ASA); construction of first phase of sanitary landfill is finalized. Landfill is not currently considered “regional.”

Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica

Inter-municipal agreement signed. Landfill has been constructed on territory of Nova Varos.

Pančevo, Opovo Inter-municipal agreement signed in 2008. Landfill located on route to Dolovo, 12 km from Pančevo. Large capacity.

Novi Pazar, Raška, Tutin

New regional landfill to be located between Novi Pazar and Raška; tender for selection of strategic waste management expected to be announced.

Vršac, Bela Crkva, Alibunar, Plandište

Agreement on Joint Performance in Municipal Waste Management signed.

Prokuplje, Žitorađa, Kuršumlija, Blace

Landfill in Utrina, territory of Prokuplje. Sources indicate that this project may have been closed due to public opposition.

Inđija, Irig, Ruma, Sremski Karlovci, Pećinci, Šid, Stara

Pazova

Agreement to locate regional landfill on 35 ha in Inđija signed.

Pirot, Dimitrovgrad, Bela Palanka,

Babušnica

Construction works initiated in Muntina Padina, northwest of Pirot. Area = 15 ha.

Novi Sad, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran,

Temerin, Vrbas

Inter-municipal agreement on waste management in procedure of signing.

Leskovac, Lebane, Bojnik, Medveđa,

Vlasotince, Crna Trava, Vladičin Han

Agreement with strategic waste management partner signed for construction of landfill, sorting facility, composting center, and five transfer stations. Landfill location in Željkovac, 5-10 km south of Leskovac.

Zrenjanin, Sečanj, Kovačica, Titel

Landfill technical design underway. Location is near old landfill site in Zrenjanin.

Vinča, for 12 Belgrade municipalities

Landfill in Vinča needs rehabilitation and expansion. Selection of strategic waste management partner expected (maybe Brantner).

Sremska Mitrovica, Šabac

Agreement on construction of regional landfill signed. Plan for detailed regulation and main design underway.

Nis region, Doljevac Initiative begun for establishing waste management region.

Lapovo, Velika Plana, Rača, Batočina,

Svilajnac, Despotovac

Strategic waste management partner (ASA). Plan for detailed regulation and environmental impact assessment underway.

Jagodina, Cuprija, Paracin, Novi Becej

Landfill constructed (not yet regional but some municipalities may join). Strategic waste management partner (PWW). Paracin tendering collection.

Vranje, Preševo, Bujanovac, Trgovište and

Surdulica

First sanitary landfill in Vranje (not regional). Transfer stations in Presevo & Bujanovac. May become regional after constructing sorting facility and expanding landfill. Landfill is 50% full with remaining life 5-10 years.

Aleksinac Strategic waste management partner (PWW).

Smederevo, Požarevac, Kovin

Currently selecting strategic waste management partner.

Veliko Gradiste Strategic waste management partner (Spajder).

Valjevo, Osečina, Lajkovac, Mionica, Ub,

Ljig, Vladimirci, Obrenovac, Barajevo, Lazarevac, Koceljeva

Inter-municipal agreement signed. Selected landfill location at Kalenić, between Lajkovac and Ub, Area: 100 ha. Tender for selection of strategic partner under preparation. Expect IPA funding.


Annex 4: Plastic Processors & Recyclers

Plastic Processors & Recyclers Comparison Summary

Company, Municipality

Materials Quantities Collection Production

Greentech, Novi Sad PET

Serbia 300 ton/month input; 250 ton/month finished product.

Greenfiber Group: 5000 ton/month, 4000-4500 for Polyester Staple Fiber.

Possible future investment in PE and PP lines in Serbia.

70% of all PET in Serbia passes through Greentech.

Supply contracts & cooperation with all large operators.

100 containers in New Belgrade.

Serbia: PET flake. Polyester Staple

Fiber. Strapping band.

Brzanplast, Batocina

All plastic, sorted, cleaned, granulated

LDPE folio

2007: 3000 tons. 2008: 5000 tons. 2009: 3000 tons.

Private-sector collectors, some municipalities.

Operate sorting line for all inputs. Four main suppliers 50%:

Intercord, Saniplast, Pima, Nives.

LDPE folio. Granulate.

Intercord, Subotica

PET PE PP Non-Plastics

2009: 1000 tons plastic.

Commercial & industrial clients. Subotica JKP. 40% collection ultimately

provided by Roma (secondary sorting at landfill).

Granulates: PET, PE, PP

Deni Komerc, Nis

PET Biodegradable

& recycled LDPE

PP

PET: 600 kg/hour, 4000-5000 ton/year minimum.

Current demand: 200-400 ton/month.

Municipalities & JKPs. PET: flake, film,

bottle-to-bottle. LDPE folio.

Saniplast, Gorni

Milanovac PET 50-60 ton/month.

Municipalities & JKPs. 40 containers in Belgrade.

Pet flake.

Nives, Nis

LDPE, LLDPE, HDPE

PP PS

100 ton/month washing & processing.

1000 ton/month distribution.

Granulators & processors. Collectors.

LDPE folio. Hose & piping.

Nikolo, Krusevac

LDPE, HDPE PP

8 ton/month secondary material inputs.

Commercial & industrial waste. Granulation &

manufacture.

Vlada-Pak Beloljin, Blace

LDPE, HDPE PP PS, PVC, PA

10 ton/month average Recycles 50% into new

products & sells 50%.

60% commercial & industrial waste.

30% individual collection. 10% production excess.

Consumer, industrial & agricultural plastic products.

Nima, Krusevac LDPE 7-8 tons/year, seasonal. Agricultural producers.

Folio products for agricultural purposes.

Interprodukt, Nova Varos

LDPE, HDPE PP & other

plastics

350 ton/year total plastic. 250 ton/year recycled.

Commercial, industrial and agricultural waste.

Individual collectors (small).

Bus seats. Consumer &

industrial products. Maxi-Plast, Pepeljevac

HDPE PP (small)

2007: 47.2 tons. <10% recycled.

Opportunity buying. Injection-molded

containers.

komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaze … · ldpe: low density polyethylene;...

Documents