Uvod

Centralna jedinica

Kuciste

Osnovna ploca

Procesor

Memorija

Kontrolni set cipova

Magistrala

Slotovi

Kontroleri

Portovi

Disk

Jedinice diketa

CD ROM diskovi

Predstavljanje slika

Graficka kartica

Zvucna kartica

Mrezna kartica

FM I TV kartica

FMV kartica Izvor napajanja

Monitori 1

Monitori 2

Ulazne jedinice

Stampaci Skeneri

Ploteri

Multimedijalni uredjaji

Citaci bar koda

Opticki citaci Magnetni citaci

Magnetne trake

Mrezna I komunikaciona o.

UVOD: Sa stanovista hardvera personalni racunar cine tri celine:

1. Centralna jedinica

2. Monitor

3. Tastatura

Pored ovih na racunar mogu biti prikljuceni i razni drugi

urdjaji:mis,graficki tablet,stampac,skener,ploter…

CENTRALNA JEDINICA

Centralna jedinica sastoji se od kućišta u kome se nalaze:

1. Osnovna(ili matična) ploča

2. Kontroleri

3. Portovi

4. Disk

5. Jedinice disketa

6. Grafička kartica

7. Izvor napajanja

Postoje tri tipa kućišta: desktop, mini tauer i tauer.

Desktop je kućište koje stoji na stolu i na njemu stoji monitor računara.

Kućišta mini tauer i tauer često stoje na podu.

U poslednje vreme pojavilo se i kućište miditauer koje je po veličini malo veće od minitauera i sve češće se koristi.

Sa spoljne strane kućišta su otvori za umetanje disketa u disketne jedinice.

OSNOVNA PLOCA Na osnovnoj ploči nalaze se priključna

mesta za procesor, memoriju,

magistrala, skup čipova koji kontroliše

rad računara i priključci (slotovi) za

dodatne kartice.

Pored toga, na osnovnoj ploči mogu se

nalaziti i osnovni kontroleri za diskove i

disketne jedinice i priključci za

povezivanje računara sa drugim

uređajima (portovi).

1.Procesor Procesor definiše tip PC računara.

U njemu se realizuju sve računarske i logičke operacije i izvršavaju komande koje

su zadate programom.

Karakteristike procesora su:

1. Brzina procesora

2. Dužina procesorske reči

3. Radni takt

4. Interni keš

Brzina procesora izražava se u milionima operacija koje procesor može da obradi

u jednoj sekundi – MIPS-ovima ili MFLOPS-ima.

Procesor nije sastavni deo osnovne ploče, nego se na osnovnoj ploči samo

nalaze konektori za njegovo priključenje.

Zbog velike brzine rada dolazi do velikog zagrejavanja procesora pa se na njih

montira dodatni ventilator koji ih hladi.

Radni takt je učestalost impulsa koje generiše sat – specijalno elektronsko kolo

kojima se iniciraju operacije procesora.

Meri se u GHz.

2.Memorija Memorija PC računara sastoji se od osmobitnih registara.

Na osnovnoj ploči nalaze se tri tipa memorije keš (cache), ROM i RAM .

RAM predstavlja najveći deo memorije i u nju korisnik može da upisuje sadržaj i da ga čita.

U njoj se za vreme rada računara nalaze program i podaci sa kojima računar radi.

Po isključenju računara sadržaj ove memorije se gubi.

Optimalno je da, za uobičajene potrebe, računar bar ima 1GB.

ROM predstavlja statični deo memorije koji može samo da se čita.

Njen sadržaj se ne gubi po isključenju računara.

Koristi se za uskladištavanje programa i podataka koji su često potrebni, npr. , za instrukcije za pokretanje računara pri uključivanju.

Keš memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru ili uz njega.

Ova memorija ima višestruko brže vreme pristupa od obične memorije.

Ako podaci više nisu u keš memoriji, moraju se ponovo u uzeti iz glavne memorije.

Trenutno, veličina ove memorije je 1 ili 2 MB.

Baferi su delovi RAM memorije koji neki programi alociraju za svoje potrebe.

Jedna od čestih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka.

Na primer, ako računar ne može da dovoljno brzo obrađuje podatke koji mu se dostavljaju, oni se privremeno deponuju u bafer dok ne stignu na obradu, da se ne bi prekidao proces unošenja.

Virtuelna memorija nije stvarna memorija, nego pojam koji se koristi u vezi sa operativnim sistemima pa je i tamo objašnjenje.

3.Kontrolni set cipova

Kontrolna jedinica upravlja celokupnim radom računara ona

određuje koja je naredba sledeća na redu za izvršenje, uzima je iz

memorije, interpretira, i izdaje odgovarajuće naredbe procesoru i

kontroliše njihovo izvršenje.

4.Magistrala Računar mora da ima električna kola pomoću kojih se razmenjuju

informacije među komponentama.

U računaru postoje tri ključne magistrale:

1. Magistrla podataka

2. Adresna magistrala

3. Kontrolna magistrala

Magistrala podataka koristi se za razmenu podataka između procesora i memorijskih lokacija.

Adresna magistrala prenosi adrese koje generiše procesor, kojima se specificiraju memorijske lokacije na koje se upisuju podaci ili sa kojih se čitaju podaci radi obrade.

Kontrolna magistrala služi za prenos upravljačkih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obrnuto.

5.Slotovi(prikljucci)

Za prikljucivanje dodatnih uredjaja postoje standardizovana

prikljucna mesta-slotovi,u koja se ovi dodatni uredjaji prikljucuju.

Prikljucci se sastoje od uticnica na koje se prikljucuju kontroleri

razlicitih jedinica ili same jedinice.

Najcesci su ISA.

Služe za priključenje bilo kojeg uređaja na racunar.

Uređaj se s jedne strane standardno ugrađuje u

računar, a s druge strane se uređaj priključuje u

priključak (kontroler).

Za povezivanje ostalih uredjaja koji imaju standardizovane prikljucke koriste se prikljucna mesta koja se nazivaju portovi.

Postoje 2 vrste portova:

1. Seriski

2. Paralelni

Kod serijskih portova bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan.

Kod paralelnih portova bitovi jednog bajta izlaze istovremeno paralelnim putem.

USB (Universal Serial Bus) port predstavlja serijski port namenjen za povezivanje

perifernih uređaja.

Habovi su USB razvodne kutije koje imaju vise USB prikljucaka.

PORTOVI

Kod diska se za uskladistenje podataka koriste magnetne ploce.

Diskovi se okrecu velikom brzinom

Upisno-citajuce glave diskova lebde iznad povrsine ploce na

vazdusnom jastuku

Hard diskovi služe za čuvanje podataka i programa kada računar

nije u upotrebi.

Današnji diskovi imaju vremenski pristup podacima od 8 do 10

ms. Trenutno se diskovi prave sa pločama, kapaciteta 160 GB-2TB

po ploči i brzinom rotacije 7200 obrtaja u minutu.

JEDINICE DISKETA

Diskete koje se koriste su diskete sa tvrdom plastikom.

Za koriscenje disketa ugradjene su u racunar odgovarajuce disketne

jedinice koje imaju sa spoljne strane otvor u koji se ubacuje disketa.

Kada de disketa unese u disketnu jedinicu,limeni deo se pomeri u stranu I

otvori prorez koji upisno-citajuce glave nalegnu na disketu,a otvor na

metalnoj ploci se uklopi na odgovarajuce mesto na mehanizmu za

okretanje.

CD ROM DISKOVI• Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije nanose zapisi na

metalnu povrsinu

• CD ROM diskovi služe za čuvanje podataka i programa. Kapacitet

CD diska je 700 MB.

• DVD – služe za snimanje velikih podataka i programa. Kapacitet im je

4,7 GB i 10 GB.

PREDSTAVLJANJE SLIKA

Slike na nekom grafičkom uređaju mogu da se dobiju na dva načina:

1. vektorski – pamte se linije od kojih je sastavljena slika i njihovi atributi

(debljina, boja, stil linije).

2. rasterski – površina slike je izdeljena ekvidistantnim linijama paralelnim sa

koordinatnim osama u mrežu pravougaonika. Osnovni element mreže je

piksel. Osnovni atributi piksela su: mesto, boja, intenzitet boje.

Broj podela po horizontali i vertikali izražava rezoluciju, kvalitet slike će biti

bolji što je rezolucija veća.

GRAFICKA KARTICA

Grafička kartica je uređaj koji podatke u računaru u digitalnom obliku pretvara u odgovarajuće analogne signale koji kontrolišu prikazivanje slike na ekranu. S obzirom na to da su ekrani koji se koriste za personalne računare rasterske jedinice, za prikazivanje slike na ekranu koristi se tehnika poznata pod imenom bitmapiranje (bit mapping).

Grafička kartica priključuje se u jedan od slotova na osnovnoj ploči i na sebi ima sopljni priključak na koji se priključuje monitor računara.

ZVUCNA KARTICAO Zvučna kartica ima zadatak da zvuk

uskladišten u digitalnom obliku u računaru

pretvori u analogni oblik tako da može da

se reprodukuje u zvučnicima.

MREZNA KARTICA Mrežna kartica omogućava povezivanje

računara na lokalnu računarsku mrežu.

Ova kartica moze da ima:

Eternet prikljucak

Utp prikljucak

Oba prikljucka

FM kartica jeste radioprijemnik koji omogućava prijem radio

programa za vreme rada računara.

TV kartica omogućava prijem TV programa pomoću računara.U

zavisnosti od modela ona moze da omogucava I koriscenje video-

rekordera

FMV (Fax Modem Voice) kartica omogućava slanje i prijem faksova pomoću računara, a može se koristiti i kao govorna mašina.

Ona omogucava povezivanje racunara sa drugim racunarima koriscenjem obicne telefonske linije.

On obezbeđuje električnu energiju za napajanje svih

komponenata unutar kućišta i zbog toga mora da

ima dovoljan kapacitet.

Na njemu se nalazi i ventilator koji pokreće

strujanje vazduha unutar kućišta i hlađenje

komponenata u njemu.

UPS je neprekidni izvor napajanja. Oni

omogućavaju u slučaju nestanka struje da računar

radi još neko vreme, što je dovoljno da se završi rad

sa nekim programima.

MONITORI

Pomocu monitora korisnik komunicira sa racunarom.On daje uvid korisniku sta racunar radi.

Monitori se mogu klasifikovati na vise nacina,koji su medjusobno nezavisni I ne iskljucuju jedan drugog

Jedna od podela je na:

Monitore sa katodnom cevi-CRT

Ravne monitore

CRT monitori-kod njih slika nastaje udarom elektronskog mlaza u fosforescentni zaslon ekrana tako da tacka koja je udarena zasvetli

Monitori sa ravnim ekranom su manji I imaju manju potrosnju el.energije.Tehnologije za kreiranje slike kod ovih monitora su:

LCD monitori –menja se refleksija svetlosti od povrsine na razlicitim delovima ekrana,tako da se svetlost u manjoj ili vecoj meri reflektuje ili apsorbuje.

LED monitori sastoje se od velikog broja malih led dioda poredjanih u obliku mreze na ekranu.

GPD monitori su monitori sa gasnom plazmom,sastoje se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom,poslaganih u mrezu izmedju 2 staklene ploce

Drugi nacin klasifikacije monitora je na:

Monohromatske monitore

Monitore u boji-kolor monitore

Kod monohromatskih monitora cela povrsina ekrana je jedne boje,a

slova,crtezi… su drugih boja.

Kod kolor monitora katodna cev se sastoji od 3 nezavisna elektronska topa I

3 fosforescentna zaslona.

Treci nacin klasifikacije monitora je prema njihovoj velicini koja se meri

dijagonalom ekrana,a ova velicina izrazava se u incima.

Graficka kartica I monitor moraju da omoguce rezoluciju od najmanje

800x600 piksela do 1280x1024.

Kvalitetniji I veci monitori uz odgovarajucu graficku karticu mogu da imaju

bolju rezoluciju.

ULAZNE JEDINICE• Ulazne jedinice su:

• TASTATURA• Tastatura je osnovni uredjaj za komunikaciju sa racunarom.Koristi se za

unosenje teksta I brojeva,a postoje I tasteri za editovanje.

• MIS I SLICNI UREDJAJI• Mis je uredjaj za pokazivanje I izbor objekata na ekranu.Postoje 2 vrste

miseva:

1. Mehanicki-kutija sa gumenom kuglicom sa donje strane.Rotacijom kuglice se pomera kursor na ekranu

2. Opticki-pokretanje preko povrsine meri se modulacijom optickog zraka I optickim tehnikama kodiranja.

• Trekbol je slican obrnuto okrenutom misu.Kuglica se okrece prstom.

• Tacped-koristi se kod prenosnih racunara.Sastoji se od plocice koja je ugradjena u dno tastature.Pored plocice se nalaze 2 tastera.

• Dzojstik-ima pokretnu palicu cijim pomeranjem se pomera kursor.Pritiskom na dugmad ugradjenu na uredjaju zadaju se komande.Koristi se uglavnom za igre.

STAMPACI

• Stampaci su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih I grafickih

dokumenata.Zasnovani su na 3 osnovne tehnologije I mogu biti:

1. Matricni

2. Laserski

3. Stampaci sa mlaznicama

• Matricni stampaci su najstariji.Rade na istom principu kao pisace

masine.Glava stampaca udara preko trake po papiru I ostavljha trag na

mestu udarca.Glava se sastoji od udarnih iglica.

• Lasersk stampaci imaju izvor od laserskih zraka koji menja intenzitet u

zavisnosti od dobijenog signala.

• Stampaci sa mlaznicama rade slicno kao matricni stampaci,ali umesto

glave imaju cevcice kroz koje se pod pritiskom izbacuje vruce mastilo

koje u kontaktu sa papirom ocvrscava I hladi se.

Skeneri su uredjaji koji prenose sliku u racunar u obliku

rastera.Pojavljuju se u raznim oblicima:kao rucni,automatski I

skenerske glave koje se montiraju na plotere.

Skener postepeno prelazi preko slike

Iz svetlosnog izvora emituje se svetlost koja se reflektuje od slike.

Slika se u racunaru dobije u obliku restera.

PLOTERI Ploteri su specijalni uredjaji za crtanje crteza.

Koriste se za crtanje crteza vecih dimenzija.

Prema nacinu rada ploteri se mogu podeliti na:

1. Rasterske

2. Vektorske

Vektorski ploteri imaju pera

Rastorski su fotoploteri,elektrostaticki I termalni.

DIGITAJZERI I GRAFICKI

TABLETI Digitajzeri I graficki tableti su u sustini Isti uredjaji,razlikuju se jedino

u velicini.

Koriste se za unosenje podataka sa crteze.

Mogu da se koriste za zadavanje komandai u nekim programima

pokazivanjem na komande iz menija koji se postavi na graficki

tablet.

Na racunar mogu da se prikljuce uredjaji koji omogucavaju snimanje I reprodukciju slike I zvuka:mikrofon,slusalice,zvucnici,digitalni fotoaparati,digitalne video-kamere…

CITACI BAR KODA

Bar kod je jedinstvena kombinacija vertikalnih linija koa se koristi za

sifriranje komercijalnih proizvoda u cilju automatskog unosenja podataka u

racunar.

Podatak se u kompijuter unosi tako sto se bar kod osvetli specijalnim

uredjajem.

OPTICKI CITACI

Opticki citaci se koriste za automatizaciju masovnog unosenja podataka u

bankama,postama,velikim preduzecima…

Podaci koji se unose mogu biti markirani ili oznaceni nekim posebnim

programom.

MAGNETNI CITACI

• Magnetni citaci imaju slicnu ulogu kao opticki citaci.

• Na nosilac informacije pored uobicajenog stampanja podataka,nanesena je magnetna traka na koju se unose podaci kao magnetni zapis.

Nekada su se koristile kao spljna memorija umesto diska.Kasnije su zamenjene diskom.

MREZNA I KOMUNIKACIONA OPREMA• Racunari se povezuju u

racunarske mreze.

• Ove mreze su lokalne-LAN,a mogu biti povezane I sa drugim mrezama.Postoje razlicite topologijemreza,pa se za lokalne najcesce koristi klijent/server arhitektura.

• Jedna masina je server,a ostale su klijenti.

• Na server su povezani izlazni uredjaji koji mogu da koriste klijenti

• U mrezi se omogucava komunikacija izmedju racunara.

23.11.2013.

RADIO:NIKOLA KRSTIC