FILOLOGIJA KNJGA 16 ZAGREB 1988 YU ISSN 0449-363 X

UDK 8015616 Izvorni znanstveni clanak Primljeno 101988

MILOS KOVACEVIC SARAJEVO

KONCESIVNOST KAO POSLJEDICA NEGACIJE KAUZALNOSTI

1 Tvrdnja da su koncesivnost i kauzainost medusobno povezane kategoshyrije danas ce rijetko korne ako ikome zazvucati novom Jer prevladalo je miSljenje da se koncesivna semantika podrobnije i ne moze opisati bez njeshynog promatranja u suodnosu s kauzalnom mada se bar na jezickom planu s obzirom na semanticku vrijednost koncesivnih i kauzalnih formi te kashytegorije eine gotovo inkompatibilnim Njihova je misaona podloga medushytim zajednicka tako da razlieitost izrazajnih sredstava koncesivnosti i kaushyzalnosti odvraca pozornost od njihove misaone srodnosti (i podudarnosti nerijetko) A na kauzalnost kao misaonu podlogu koncesivnosti u serbokroashytistici je prvi (koliko nam je poznato) skrenuo paznju Petar Guberina Njeshygove analize - nerijetko tesko podvodljive pod prioIitetno lingvisticke zbog zapostavljanja strukturnog na racun misaonog plana analize - pokazale su se viSe nego uspjesnim u objasnjenju sustine koncesivne semantike

Kasniji su istrazivaouml ili direktno prihvatali i dopunjavali Guberinino miSljenje2 ili su pak s drugaCijih polaziSta dolazili do veoma srodnih (ako ne i podudarnih) zakljucaka u pogledu suodnosa kauzaine i koncesivne kateshygorije3

11 Veza koncesivnosti i kauzalnosti po pravilu je potvrdivana analizom semantike slozenih recenica s koncesivnom zavisnom klauzorn Do sustine koncesivnosti dolalilo se promatranjem koncesivnog kao podvrste kauzalnog odnosa tj promatranjem koncesivne kao kauzaine a osnovne kao konsekushytivne klauze Promatrane u takvom suodnosu klauze pokazuju kauzalnuneshyusaglasenost s obzirom na ono sto nudi eksplicirani jezi6ki materijal jer se sadrzaj osnovne ne moze smatrati posljedicom onoga sto je obiljezeno konceshysiv-nom klauzorn On je obrnut od onoga sto se uobicajeno oeekuje pri (ne)shyrealizaciji sadrZaja koncesivne klauze Tako sam suodnos sadrZaja dviju klaushyza pokazuje da sadrzaj zavisne nije uzroksadrZaju osnovne - jer se uzrok moze smatrati uzrokom same kad proizvodi posljedicu - niti je sadrZaj osnovne posljedica uzroka navedenog u zavisnoj klauzi jer se posljedica pre-

I P Guberina Povezanost jezicnih elemenata Matica hrvatska Zagreb 1952 291-295

2 A Prosoli Dopusne recenice (0 prividnosti razbijene subordinacije) Suvreshymena 1ingvistika 12 Zagreb 1975 21-25

3 V npr J Silie Kontekstualna ukljucenost slozene recenice (implicitne strukshyture) Filologija B Zagreb 1978 273-282 K Milosevie Sintaksicki postupci za isshykazivanje koncesivnih relacija u slozenoj recenici u srpskohrvatskom jeziku i seshymanticka struktura koja se pri tom ostvaruje Naucrn sastanak slavista u Vukoshyve dane 151 MSC Beograd 1986 33-47 (posebno str 34)

93

M Kovacevic Koncesivnost negacija kauzalnosti FILOLOGIJA 16 (1988) str 93-100

poznaje kao takva samo u prisustvu (djelujuceg) uzroka Zato je obiljezenouml u zavisnoj klauzi prepreka realizaciji onog u osnovnoj ali raquopremostenalaquo prepreka prepreka koja ne sprecava realizaciju Ne sprecava ali i ne uslovshyljava I upravo u tom nedjelovanju prepreke lezi klica kauzaine usaglasenoshysti sadrzaja iznesenog cjelinom slozene recenice Sustina suodnosa koncesivshynosti i kauzalnosti iscrpljuje se odgovorom na pitanje sta uslovljava realishyzaciju posljedice istovremeno sprecavajuCi djelovanje u koncesivnoj klauzi ekspliciranog uzroka

Promatranje saddaja osnovne klauze kao posljedice a saddaja konceshysivne kao uzroka pokazuje da su na jezickom planu u suodnos dovedeni poshysljedica bez svog uzroka i uzrok bez svoje posljedice BuduCi reaHzovana data posljedica u stvarnosti medutim mora ima1i i svoj uzrok On nije jeshyzicki ekspliciran ali se nuzno podrazumijeva kao imanentan obavezno prishysutan uvijek jaceg intenziteta od ekspliciranog4 pa zbog toga uslovljava reshyalizaciju posljedice ujedno sprecavajuCi djelovanje jezicki ekspHciranog a s posljedicom logicki neusaglasenog uzroka Taj jezicki neeksplicirani imashynentni uzrok omogucuje podvodenje koncesivne pod kauzainu vezu odnosno pokazuje da je kauzainost lllisaona podloga formiranja kategorije koncesivshynosti Tako su saddaji slozene recenice s koncesivnom klauzorn samo prishyvidno logicki neusaglaseni jer su navedenim jeziCkim materijalom svedeni na odnos oponentnog uzroka cije djelovanje potire imanentni (u jezickom materijalu neeksplicirani) uzrdk i posljedice uslovljene imanentnim llzroshykom To ujedno pokazuje da je kauzalni lanac u eksplicitno navedenom jeshyzickom materijalu nuzno redukovan iz komunikativnih iili stilskih razloga (jer je komunikativna vrijednost posljedice mnogo veca kad je ona data u prisustvu oponentnogsprecavajuceg nego kad bi bila data u suodnosu sa djelujucim uzrokom) Do 10giCke usaglasenosti logicki neusaglasenih sadrshyzaja osnovne i zavisne klauze dovodi semantika koncesivnih veznika Oni su usaglasivaci logicki neusaglasenih sadrzaja i svojom semantikom implishyciraju prisustvo neekspliciranog imanentnog uzroka ujedno ukazujuci na nepotpunost kauzalnog lanca sto ga podrazumijevaju navedeni saddaji

2 Recenice s dopusnim zavisnim klauzama iako logicki najpogodnije za analizu suodnosa jezickih ka1egorija koncesivnosti i kauzalnosti nisu i najjasniji formalni pokazatelj (indikator) te povezanosti Na planu jezickih form i ~zmedu slozenih recenica s kauzalnom i onih s koncesivnom zavisnom klauzorn nema dodirnih tacaka ove dvijekategorije nemaju nijednog zashy

4 Up raquo posljedica ima svoj uzrok ali jer u jeziku jos vjse nego u zivotu ocitujemo jednu marnfestaciju po jednu izraz moze preds-tavljati stanovitu poshysljedicu koju je proizveo neizrazen Hi neopazen uzrok dok je izrazena ili opashyzena stvarnost manifestacija hila u datom sltlcaju neuspjesnija od neopatenih ili neinrecenih uzrokalaquo (P Guberina nav djelo 293) ili raquobullbullbull pored jednog jasnog iskaza razbijenog (odnos uzroka J posljedice) imat cemo i jedan drugi koji cak moze bit i nevidljiv il1eizrecen neiskazan u jezicnoj strukturi ali prisutan (ako ne u kontekstu onda svakako na nivou misJi) I dalje a to je najvaznije on nishykada nije slabiji - taj je izraz uvijek uzrok nazoVlLmo ga imanentan uzrok jer je na posljedicu djelovao tako da je vec apriori odredio njezin odnos prema uzroku koji je uvijek izrecen u dopusnoj recenici i u odnosu na koji i zbog kojeshyga se cini da je posljedica nesto sto ne odgovara logickom raspletulaquo CA ProsoH nav djelo 22)

94

M Kovacevic Koncesivnost negacija kauzalnosti FILOLOGIJA 16 (1988) str 93-100

jednickog vezivnog sredstva Ako znamo da su slozene recenice subordinacijshyskog tipa najmlade jezicke strukture u razvoju sintaksickih konstrukcija da one po pravilu predstavljaju (jezicki odrazavaju) kategorije u najCistijem vidu i ako uz to znamo da je osnovna zakonitost jezika da pri formiranju novih kategorija ide od prostijih ka slozenijim ne stvarajuCi odmah i posebshyna (specificna samosvojna) je~icka sredstva za novu kategoriju nego iskorishystavajuci jezicka sredstva postojeCih kategorija za izrazavanje novih slozeshynijih znacenja5 - onda se za vezu kauzalnosti i koncesivnosti mora pretposhystavlti i stadij raquoiskoriStavanjalaquo kauzalnih jedinica za obiljezavanje koncesivshynosti posto je koncesivnost slozenija kategorija nastala na temeljukategorishyje kauzalnosti Slozenija ~bog toga sto na logicko-semantickom planu predshystavlja sintezu dviju komponenata znacenja kauzaine uslovljenosti (imanentshyni odnos) i znacenja suprotnosti (suodnos jezicki ekspliciranih sadriaja) Kashytegorija koncesivnosti i jeste rezultat te sinteze6

Postose raquostarilaquo naCini izrazavanja ne gube nastankom novih (preciznishyjih) nego u jeziku zive simultano lako je pretpostavuumli da i u savremenom jeziku mora biti bar ostataka tih nacina izrazavanja7 s pocetka jeziokog forshymiranja kategorije koncesivnosti preko kategorije kauzalnosti (tj upotrebe kauzalnih sredstava za izrazavanje koncesivne semantike)

Upotrebu kauzalnih konstrukcija u koncesivnoj funkciji omogucavaju samo oni specificni konteksti koji su kauzainu vezu raquodjelujuCi uzrok-posljeshydicalaquo mogli tprevoditi u vezu gtnedjelujuCi uzrok1gtosljedicalaquo 1z toga se vec sam po sebi namece zakljucak da je gtgtprevodenjulaquo kauzalnih u semanticki koncesivne konstrukcije najviSe na jezickosemantickom planu mogla doprishynijeti negacija_ Jer s obzirom na eksplicirani jezicki materijal koncesivnost je uvijek negacija kauzalnosti negira se djelotvoinost ekspliciranog uzroka a samim tim i kauzalna meduuslovljenost eksplicitno navedenih sadriaja

21 Navedene nas (hipo)teze navode na put razmatranja uloge negacije u predstavljanju koncesivnosti primarno kauzalnim formama konstrukcija sto je vjerovatno pocetni stadij formiranja jezicke kategorije koncesivnosti na osnovu jezicke kategorije kauzalnosti odnosno faza kad se koncesivno znaeenje izrazavalo uzrocnim formama uz obilatu i presudnu ulogu negacije u tekstu A kategolija koncesivnosti kako je to i Petar Guberina uocio8 upravo i poCiva na negaciji

Navedenu cemo (hipo)tezu pokusati dokazati analizom dva tipa sintagshymi u kojima kauzaine forme uz pomoc negacije dobijaju koncesivnu semanshyticku vlijecinost Analizi podvrgavamo glagolsko-ltpriloske sintagme s negirashynim prilozima raquonamjerelaquo i raquohtjenjalaquo (nenamjernonehoticno nehotice +

5 V npr E Kasirer Filozofija simbolickih oblika I Jezik Knjizevna zajedshyniea Novog SadaDnevnik Novi Sad 1985 147-148 1 Munen Lingvistika i filoshyzofija BIGZ Beograd 1981 166-167

bull M V Ljapon Struktura otnosenija i situativnye uslovija ego realizacii v sloznom predozenii u zb Russkij jazyk Tekst kak eeloe i komponenty teksta Nauka Moskva 1982 str 70

1 raquo jezik (je) poplocan lingvistickim fosiLima to jest tragovima verbalizamiddot cije praksi koje prethode onoj koJu izrazava savremeni jeziklaquo - 1 Munen nav djeo 166

bull raquoIma izrazajnih sisteana koji poCivaju na negaciji Sve tzv dopusne receshynice pocivaju na suprotnosti afiirmacija-negaoijalaquo - P Guberina nav djeo 236

95

M Kovacevic Koncesivnost negacija kauzalnosti FILOLOGIJA 16 (1988)str93-100

+ glagol akcije) i padezne sintagme sa znacenjem negirane raquosatisfakcijelaquo (verbalne pravne i sI kao npr On nije kaznjen za ubistvojzbog ubistva) Izbor navedenih tipova sintagmi za analizu uloge negacije u obiljezavanju koncesivnih znacenja uzrocnim formama nije slucajan Prvo svodenje analishyze na njih ne znaoi da osim njih ne postoje i drugi tipovi uzrocnih konstrukshycija kojima negacija raquozadajelaquo koncesivnu semantiku i drugo nenegirane nashyvedene su konstrukcije uzrocne po sebi pa je njihovo negiranje najbolji poshykazatelj raquosemanticke pretvorbelaquo kauzalnosti u koncesivnost I ~z jos jednog od navedenih nimalo nebitnijeg razloga u navedenim sintagmama negativshyni eksponent raquone ima razlicit jeziCki status i razlicitu perspektivizaciju U priloskim sintagmama raquonelaquo najcesce ima status morfema i negira uzrocni konstituent a u padeznim ima status lekseme ~ negira posljedicni konstishytuent kauzalne veze tako da su navedenim izborom sintagmi zastupljene obje perspektivizacije negacije sistim efektom prevodenjem kauzaIne u koncesivnu semantiku

211 Prvi tip uzrocnih sintagmi na kojima ispitujemo uticaj negacije potpada pod uzrocne sintagme middotsa znacenjem voljnog efektora9 To su sinshytagme u kojima su efektor i efekat uvijek u sferi istog lica s tim da je efekshytor voljna odluka predstavljena kroz volju htjenje ili namjeru lica a efekat voljna svjesna akcija tog lica Voljni efektor moze je~icki biti izrazen i prishylozima i odredenim padeznim i prijedlosko-padeznim formama Nas ovdje interesuju samo prilozi i 1tO ne svi iz ovog uzrotnog mikropolja jer svi nisu podjednako podlozni negaciji prefiksacijom1O nego oni osnovni NAMJERshyNO HOTIMlcNO ili HOTIMICE Posluzimo 1i se Lajbnicovim odredenjima mozemo red da se u navedenim prHozima sjedinjuje znacenje volje kao raquomoshyc(i) da poenemo ili ne da nastavimo ili zavrsimo razlicite delatnosti Guse ili kretanja telalaquo i htjenja kao raquoaktualno(g) ispoljavanj(a) ove moCilaquol1 Neshygacijom efektora (obiljezenog prilogom) navedenih sintagmi - pri cemu se ona realizuje kao negacija prefiksacijom - l1avedena se raquomoclaquo i njeno raquoaktualno ispoljavanjelaquo odricu kao predodredivaci odnosno izazivaci akcije obiljezene glagolom

(1) On ju je namjerno uvrijedio On ju je nehoticejnehotieno uvrijedio On je to nenamjerno uradio On je to nehoticejnehotieno uradio

Prefigiranje negativnim eksponentom raquorazarakauzalnu uslovljenost voljejhtjenja ipoSlljedice obiljezene glagolom Jasno je da se sad sadrzaj obishyIjezen prilogom ne moze smatrati uzrokom realizacije glagolom obiljezene radnje pa se iskljucuje mogucnost (la) uzrocne interpretacije negiranog prishyloga transformacijom navedenog priloga u uzrocnu zavisnu klauzu

0 semantickoj isintaksiokoj strukturi mikropolja voljnog efektora govori se opsirno u M KovaceviC Uzrocno semanticko polje Svjetlost Sarajevo 1988 t 100-102

10 To se odnosi na slozenicke Pliloge volje (uumlpa svojevoljno dobrovoljno samiddot movoljno) kojj su kvalitativno-uzrocni (v M Kovacevic nav djelo t 102)

11 G V Lajbnic Novi ogledi 0 Ijudskom razumu Veselin Maslesa Sarajevo 1986 132

96

M Kovacevic Koncesivnost negacija kauzalnosti FILOLOGIJA 16 (1988)str93-100

+ glagol akcije) i padezne sintagme sa znacenjem negirane raquosatisfakcijelaquo (verbalne pravne i sI kao npr On nije kaznjen za ubistvojzbog ubistva) Izbor navedenih tipova sintagmi za analizu uloge negacije u obiljezavanju koncesivnih znacenja uzrocnim formama nije slucajan Prvo svodenje analishyze na njih ne znaoi da osim njih ne postoje i drugi tipovi uzrocnih konstrukshycija kojima negacija raquozadajelaquo koncesivnu semantiku i drugo nenegirane nashyvedene su konstrukcije uzrocne po sebi pa je njihovo negiranje najbolji poshykazatelj raquosemanticke pretvorbelaquo kauzalnosti u koncesivnost I ~z jos jednog od navedenih nimalo nebitnijeg razloga u navedenim sintagmama negativshyni eksponent raquone ima razlicit jeziCki status i razlicitu perspektivizaciju U priloskim sintagmama raquonelaquo najcesce ima status morfema i negira uzrocni konstituent a u padeznim ima status lekseme ~ negira posljedicni konstishytuent kauzalne veze tako da su navedenim izborom sintagmi zastupljene obje perspektivizacije negacije sistim efektom prevodenjem kauzaIne u koncesivnu semantiku

211 Prvi tip uzrocnih sintagmi na kojima ispitujemo uticaj negacije potpada pod uzrocne sintagme middotsa znacenjem voljnog efektora9 To su sinshytagme u kojima su efektor i efekat uvijek u sferi istog lica s tim da je efekshytor voljna odluka predstavljena kroz volju htjenje ili namjeru lica a efekat voljna svjesna akcija tog lica Voljni efektor moze je~icki biti izrazen i prishylozima i odredenim padeznim i prijedlosko-padeznim formama Nas ovdje interesuju samo prilozi i 1tO ne svi iz ovog uzrotnog mikropolja jer svi nisu podjednako podlozni negaciji prefiksacijom1O nego oni osnovni NAMJERshyNO HOTIMlcNO ili HOTIMICE Posluzimo 1i se Lajbnicovim odredenjima mozemo red da se u navedenim prHozima sjedinjuje znacenje volje kao raquomoshyc(i) da poenemo ili ne da nastavimo ili zavrsimo razlicite delatnosti Guse ili kretanja telalaquo i htjenja kao raquoaktualno(g) ispoljavanj(a) ove moCilaquol1 Neshygacijom efektora (obiljezenog prilogom) navedenih sintagmi - pri cemu se ona realizuje kao negacija prefiksacijom - l1avedena se raquomoclaquo i njeno raquoaktualno ispoljavanjelaquo odricu kao predodredivaci odnosno izazivaci akcije obiljezene glagolom

(1) On ju je namjerno uvrijedio On ju je nehoticejnehotieno uvrijedio On je to nenamjerno uradio On je to nehoticejnehotieno uradio

Prefigiranje negativnim eksponentom raquorazarakauzalnu uslovljenost voljejhtjenja ipoSlljedice obiljezene glagolom Jasno je da se sad sadrzaj obishyIjezen prilogom ne moze smatrati uzrokom realizacije glagolom obiljezene radnje pa se iskljucuje mogucnost (la) uzrocne interpretacije negiranog prishyloga transformacijom navedenog priloga u uzrocnu zavisnu klauzu

0 semantickoj isintaksiokoj strukturi mikropolja voljnog efektora govori se opsirno u M KovaceviC Uzrocno semanticko polje Svjetlost Sarajevo 1988 t 100-102

10 To se odnosi na slozenicke Pliloge volje (uumlpa svojevoljno dobrovoljno samiddot movoljno) kojj su kvalitativno-uzrocni (v M Kovacevic nav djelo t 102)

11 G V Lajbnic Novi ogledi 0 Ijudskom razumu Veselin Maslesa Sarajevo 1986 132

96

M Kovacevic Koncesivnost negacija kauzalnosti FILOLOGIJA 16 (1988) str 93-100

(la) On ju je uvrijediuuml jer nije imao namjerunije htio On je tO uradiuuml jer nije imao namjerunije htio Negaeijom se dakle uumldrice kauzalna puumlvezanuumlst saddaja prilOga i glashy

guumlla Drugacije recenuuml negaoijuumlm se uumldrice vuumlljahtjenje kauuml uzrOk takO da negiranjem Ona (tj vOlja) dObija ulOgu nedjelujuceg uzroka kuumlji duumlveden u sUuumldnuumls s realizovanuumlm (afirmativnuumlm) puumlsljedieuumlm implieira pOstuumljanje imanentnuumlg uzrOka kauuml efektOra posljediee uumlbiljezene glaguumllOm Iz tih razshyluumlga uumldnuumls raquouumldrecenuumlglaquo uzrOka i realizovane pOsljediee na semantickuumlm plashynu prerasta u OdnuumlskoneesivIlOsti 5tO puumltvrduje i transfuumlrmacija (lb) prishyluumlga u kuumlneesivnu klauzu kauuml puumltpun semanticki ekvivalent (lb) On ju je uvrijediuuml iako (ta) nije htionamjeravao

On je tuuml uradiO mada (ta) nije htionamjeravao KOneesivni OdnOs nuzna je posljediea sUuumldnosa efekta i nenjeguumlvog raquosushy

pruumltstavljajuceglaquo efektuumlra a neuzruumlcnOst prilOga puumlsljediea je njeguumlve negishyranuumlsti Takuuml negaeija iskljucenjemkauzalne predOdreduje kuumlneesivnu vezu sadrtaja prilOga i glagOla u navedenOm (1) tipu sintagme Ostaje otvuumlrenim samO pitanje svrsishodnosti navuumldenja volje kauuml nedjelujuceg uzroka Razshyluumlg je vjeruumlvatnuuml nespoznatost imanentnog uzroka kao efektora date puumlsljeshydice pa se u nemuumlgucnuumlsti njeguumlvog ekspliciranja samuuml iskljucuje mogutshynuumlst svodenja date posljediee na vuumllju kaO efektuumlr Navedene sintagme dashykle u stvarnuumlsti puumlcivaju na kauzalnoj vezi imanentnuumlg (ali pO pravilu lieu nepuumlznatog) uzroka i date puumlsljediee Navuumldenje volje kao neuzroka luumlgicki recenuuml iskljucuje njihuumlvo puumldvOdenje puumld uumldnOs nuznOsti i puumldvuumldi ih pOd uumldnOs slucajnosti Duumlk je IOgicki i filuumlzofski puumlsmatranuuml slucajnOst samuuml puumldvrsta nuznOsti jer je raquoizraz kuumllizije izmedu ljudskuumlg iscekivanja i uumlstvashyrenjalaquo12 puumldrazumijevajuCi raquoda se uumlbjektivni tOk ne odvija kakuuml se predvidaluuml i uumlcekivaluumllaquo13 - Ona na jezickom planu pruumlmatrana kruumlz fuumlrme jezicke neshygaeije vuumllje kao efektuumlra predstavlja kuumlneesivnOst jer je u OsnOvi kuumlneeshysivne semantike upravuuml raquokolizija izmedu iScekgtivanja i ostvarenjalaquo Takuuml se luumlgicki shvacena slucajnuumlst na jezickuumlm planu pokazuje kuumlneesivnuumlScu Iz aspekta jeziOkih kateguumlrija prisustvO i uumldsustvuuml negaeije u navedenim sinshytagmama puumlkazuje se regulatuumlruumlm njihOvuumlg semantickuumlg raquocitanjalaquo kaO kuumlnshyeesivnih ili kauzalnih

Puumlstuuml se raquonelaquo ne javlja jedinim negativnim pref1ksuumlm muumlze se pretpuumlshystaviti da se negiranje prefigiranjem ne uumlstvaruje samO u navedenOm tipu priluumlskih sintagmi Semanticki su srodne navedenim i sintagme (2) S priluumlshyguumlm bezrazlozno (dakle s priluumlguumlm u kuumljem uluumlgu negaeije ima prefiks bez-) ciji a~ilT1l1atJivni ekvivalent nije priluumlg razlozno (jer on ima kvalitativnuuml nacinskO znacenje) neguuml padezni iskaz 5 razlogom (2) On je bezrazlozno h- iako nije imao razloga) puumlbjegauuml14

12 1 FOht Mogucnost nuznost slucajnost stvarnost Veselin Maslesa Saramiddot jevO 1961 33

Jl Ibid l4 InteresantnO je da se u Prirucnoj gramatici hrvatskoga knjizevnog jezika

($kOlska knjiga Zagreb 1979 middotstr 138) oll uzrOcne ubraja i ovaj prilOg za 5tO se navOdi pOtvrda Jolleer se bezrazlozno naljutiO SupstitucijOm znacenja prilOga zavisnOm klauzom jasnO je da je u pitanju kOncesivna a ne uzrOcna semantika datOg prilOga u middotnavedenOm primjeru

7 FlLOLOGIJA 16 97

M Kovaeevic Koncesivnost negacija kauzalnosti FILOLOGIJA 16 (1988) str 93-100

Taj se prilog u nenegiranoj fuumlrmi (kauuml priluumlski izraz s razlogom) takuumlde muumlze puumldvesti puumld priluumlge vuumlljne efektOre jer mu je Osnuumlvnuuml znacenje raquosvjeshysna kuumlntrola nad akcijuumlmlaquo puumld kuumlje je supsumiranuuml znacenje vuumlljnuumlg efekshytuumlra Priluumlgu bezrazlozno puumltpuni je semanticki ekvivalent rpadezni izraz bez razloga (2a) On je bez razloga (+- iako nije imao razloga) puumlbjegauuml

Ovaj priluumlg i padeZni izraz uz kuumlncesivnuuml uvijek imaju i znacenje receshynicnuumlg priluumlga raquoduumldatnuumlg kuumlmentaralaquo15 Ovi viSe uumld prethuumldnih mada bi se ii uumlni (1) takuuml muumlgli interpretirati stuuml nije ni cuduuml jer su ta znacenja kuumlmshypatibilna (2b) On je puumlbjegauuml sto je bilo bezrazloZno

212 Negacijuumlm puumlsljedice tj glaguumlla u navedenim (1) sintagmama pO pravilu se ne gubi kauzalnuuml znacenje Negacija pOsljedice u tim sintagmashyma naime ne utice na semantiku sintagme jer i nerealizovanuumlst istuuml kauuml i realizovanuumlst cega muumlze biti puumlsljedica vuumlljne uumldluke Takuuml se u sintagmashyma vuumlljnuumlg efektuumlra samO negiranjem vuumlljne odluke negiranjem vuumlljnog cishyna ukida kauzalna i namece koncesivna semanticka interpretacija Muumlgucshynuumlsti kuumlncesivne interpretacije u takvim slucajeima po pravilu su vezane za puumlstpuumlziciju priluumlga u odnuumlsu na glaguumll Up (3) On tuuml namjerno nijeuradiuuml (+- jer je tako naumidlucio) (3a) On tuuml nije uradiuuml namjerno (= uumln je tuuml uradiuuml ali nije imauuml namjeru

da tuuml uradi dakle uradiuuml je tuuml iakO nije imauuml nalffijeru) U primjenima tipa (3a) guumltuumlvuuml se namece )~neguumllaquo - nastavalk reeenice koshy

jim ce se uumlbiljeiiti uzruumlk realizacije radnje predikata Takuuml negacija nema apsOlutnuumlg djelOvanja neguuml uluumlgu puumllunegacije uumlna negira puumlsljedicu samuuml s uumlbziruumlm na namjeru kaO uzruumlk ali ne i s obzirom na raquonegOlaquo - uzruumlk (3b) On tuuml nije uradio namjerno nego pod pritiskom policije

U uumlvim -i uumlvakvim slucajevima (3a i 3b) negacija ne prevodi uzruumlcnu u kuumlncesivnu semantiku Koncesivnost nije kauuml u (1) i (2) eksplicitnuuml naglashysena neguuml tek implicirana u meduuumldnuumlsu stuuml ga pOdrazumijeva fuumlrmalnuuml negiran a logicki afirmatmiddotivan glaguumll u funkciji posljedice tim negacija puumlsljeshydice puumldrazumijeva i navodenje djelujuceg uzruumlka uz nedjelujuci u pitanju je zapravuuml pseudonegacija (negacija samo s uumlbzirom na jedan ali ne i s uumlbshyziruumlm na drugi eksplicirani uzruumlk) Cime ona puumlstaje nesvuumldljiva na kateguumlshyriju slucajnosti (kuumlja iskljueuje puumlznatuumlst uzroka) a samim tim negacija preshystaje biti direktni raquoprevodilaclaquo kauzalne u koncesivnu semantiku uzruumlcne forme

213 Istuuml kauuml i u glaguumllskuuml-priluumlskim sintagmama u kuumljima je prefiksashycija vuumlljnuumlg efektuumlra negacijuumlm verifikatuumlr kuumlncesivne semanticke vrijednuumlshysti sintagme i u padeznim sintagmama s opstim znacenjem satisfaktivnosti (liene i1i drustvene verbalne ili kuumlnkretne) negacija je verifikator kuumlncesmiddotivmiddot ne semantike uzruumlone fuumlrme middotsamuuml 5tO je Ovdje negacija leksickuumlg tipa i stuuml se uumldnuumlsi ne na uzruumlcni neguuml naposljedicni kuumlnstituent kauzaine veze

IS 0 recenicnim prilozima raquododatnog komentaralaquo v kod M Ivic 0 srpskoshyhrvatskim recenicnim prilozima Juznoslovenski filolog XXXIV Beograd 1978 1-16 (posebnostmiddotr 9)

98

M Kovaeevic Koncesivnost negacija kauzalnosti FILOLOGIJA 16 (1988) str 93-100

Taj se prilog u nenegiranoj fuumlrmi (kauuml priluumlski izraz s razlogom) takuumlde muumlze puumldvesti puumld priluumlge vuumlljne efektOre jer mu je Osnuumlvnuuml znacenje raquosvjeshysna kuumlntrola nad akcijuumlmlaquo puumld kuumlje je supsumiranuuml znacenje vuumlljnuumlg efekshytuumlra Priluumlgu bezrazlozno puumltpuni je semanticki ekvivalent rpadezni izraz bez razloga (2a) On je bez razloga (+- iako nije imao razloga) puumlbjegauuml

Ovaj priluumlg i padeZni izraz uz kuumlncesivnuuml uvijek imaju i znacenje receshynicnuumlg priluumlga raquoduumldatnuumlg kuumlmentaralaquo15 Ovi viSe uumld prethuumldnih mada bi se ii uumlni (1) takuuml muumlgli interpretirati stuuml nije ni cuduuml jer su ta znacenja kuumlmshypatibilna (2b) On je puumlbjegauuml sto je bilo bezrazloZno

212 Negacijuumlm puumlsljedice tj glaguumlla u navedenim (1) sintagmama pO pravilu se ne gubi kauzalnuuml znacenje Negacija pOsljedice u tim sintagmashyma naime ne utice na semantiku sintagme jer i nerealizovanuumlst istuuml kauuml i realizovanuumlst cega muumlze biti puumlsljedica vuumlljne uumldluke Takuuml se u sintagmashyma vuumlljnuumlg efektuumlra samO negiranjem vuumlljne odluke negiranjem vuumlljnog cishyna ukida kauzalna i namece koncesivna semanticka interpretacija Muumlgucshynuumlsti kuumlncesivne interpretacije u takvim slucajeima po pravilu su vezane za puumlstpuumlziciju priluumlga u odnuumlsu na glaguumll Up (3) On tuuml namjerno nijeuradiuuml (+- jer je tako naumidlucio) (3a) On tuuml nije uradiuuml namjerno (= uumln je tuuml uradiuuml ali nije imauuml namjeru

da tuuml uradi dakle uradiuuml je tuuml iakO nije imauuml nalffijeru) U primjenima tipa (3a) guumltuumlvuuml se namece )~neguumllaquo - nastavalk reeenice koshy

jim ce se uumlbiljeiiti uzruumlk realizacije radnje predikata Takuuml negacija nema apsOlutnuumlg djelOvanja neguuml uluumlgu puumllunegacije uumlna negira puumlsljedicu samuuml s uumlbziruumlm na namjeru kaO uzruumlk ali ne i s obzirom na raquonegOlaquo - uzruumlk (3b) On tuuml nije uradio namjerno nego pod pritiskom policije

U uumlvim -i uumlvakvim slucajevima (3a i 3b) negacija ne prevodi uzruumlcnu u kuumlncesivnu semantiku Koncesivnost nije kauuml u (1) i (2) eksplicitnuuml naglashysena neguuml tek implicirana u meduuumldnuumlsu stuuml ga pOdrazumijeva fuumlrmalnuuml negiran a logicki afirmatmiddotivan glaguumll u funkciji posljedice tim negacija puumlsljeshydice puumldrazumijeva i navodenje djelujuceg uzruumlka uz nedjelujuci u pitanju je zapravuuml pseudonegacija (negacija samo s uumlbzirom na jedan ali ne i s uumlbshyziruumlm na drugi eksplicirani uzruumlk) Cime ona puumlstaje nesvuumldljiva na kateguumlshyriju slucajnosti (kuumlja iskljueuje puumlznatuumlst uzroka) a samim tim negacija preshystaje biti direktni raquoprevodilaclaquo kauzalne u koncesivnu semantiku uzruumlcne forme

213 Istuuml kauuml i u glaguumllskuuml-priluumlskim sintagmama u kuumljima je prefiksashycija vuumlljnuumlg efektuumlra negacijuumlm verifikatuumlr kuumlncesivne semanticke vrijednuumlshysti sintagme i u padeznim sintagmama s opstim znacenjem satisfaktivnosti (liene i1i drustvene verbalne ili kuumlnkretne) negacija je verifikator kuumlncesmiddotivmiddot ne semantike uzruumlone fuumlrme middotsamuuml 5tO je Ovdje negacija leksickuumlg tipa i stuuml se uumldnuumlsi ne na uzruumlcni neguuml naposljedicni kuumlnstituent kauzaine veze

IS 0 recenicnim prilozima raquododatnog komentaralaquo v kod M Ivic 0 srpskoshyhrvatskim recenicnim prilozima Juznoslovenski filolog XXXIV Beograd 1978 1-16 (posebnostmiddotr 9)

98

M Kovacevic Koncesivnost negacija kauzall1osti FILOLOGIJA 16 (1988) str 93-100

(4) On nije kaznjen zbog ubistvaza ubistvo (+- iako je ubio) Ona nam nije zahvalila za pomocna pomoCi (+- iako smo joj pomogli) Uciteljica ga nije kritikovala za neurednostzbog neurednosti (+- iako je bio neuredan) Ovakva interpretacija moguca je samo u slucajevima u kojima je uz

negirani satisfaktiv naveden jedan uzrok i kad se podrazumijeva jasna fakshytivnost realizacije onoga sto je obiljezeno padeznom uzrocnom formom sinshytagme Tada se ostvaruje logicka neusaglasenost realizovanog uzroka i neo realizovane posljedice pa uzrocna forma u takvom kontekstu dobija koncemiddot sivnu semanticku vrijednost Ukoliko nisu ispunjeni dati uslovi negacija se moze odnositi i na uzrok i na posljedicu (dakle zahvatati i nadredeni i podshyredeni clan sintagme) pa sintagma ostaje s kauzalnim znacenjem jer su sad logicki usaglaseni uzrok i posljedica (posto su oba konstituenta zahvaceshyna negacijom) (4a) On nije kaznjen zbog ubistva (+- jer nije ubio)

Ako pak negacija posljedice ima UlOgll pseudonegacije kao u (3ab) kao npr (4b) On nije kaznjen za ubistvo nego za kradu ostvaruje se suodnos ekspliciranih djelujuceg i nedjelujuceg uzroka pa sinshytagma ima primarno uzrocno znacenje dok implicitnost koncesivnog ovisi o tome da li je i1i nije realizovan i uzrok prije raquonegolaquo-uzroka (tj nedjelushyjuci uzrok) Negacija se tu zapravo svodi samo na negaciju prvog uZiroka i njegovog suodnosa prema datoj posljedici pa su navedene (4b) konstrukshycije supstituentne konstrukcijama s negacijom prvog uzroka uz afirmaciju drugog uzroka i posljedice (4c) On je kaznjen ne za ubistvo nego za krat1u

U pitanju je dakle uloga negacije u konteks~ima suprotnosti16 koji se mogu realizovati i negacijom uzrocnog i negacijom posljedicnog konstituenshyta s tim da se negacijom posljedice taj odnos semanticki usloznjava sto prashyti i specificna intonacija

22 Provedena analiza - Ciji je cilj bio da pokaze kolika je i kakva ulashyga negacije u prihvatanju uzrocnih jezickih formi u koncesivnom znacenju - pokazala je da negacija kako slobodna (leks-icka-sintaksicka) tako i vezashyna (morfemsko-Ieksicka) moze biti predodredivacem koncesivne semanticke vrijednosti primarno uzrocne forme sintagme To ujedno pokazuje da morshyfem-negator ne zavrsava sa svojim uticajem na nivou prve integrantske jeshymnice (lek seme) nego da moze imati (i ima) itekakvog uticaja i na semanshytiku sintaksickihstruktura (u nasem slucajusintagmi) Tako se u polje sinshytaksicke analize nerijetko mora ukljucivati i podrucje morfema (podrucje hiposintakse)P

BuduCi temeljena samo na dva morfolosko-sintaksicka uumlpa sintagmi analiza ne moze pretendovati na neke opstije zakljucke sto se tice (ne)regushylarnosti odnosa koncesivnosti i kauzalnosti proiste klog kroz suodnos negirashy

16 0 I1egaoiji u neutralnim i kontekstima suprotnosti govori 1 M Boguslavmiddotskij Issledovanija po sintaksiceskoj semantike Nauka Moskva 1985 39-83

17 0 znacaju morfemske za sintaksiCkosemantdcku analiw v Il M Kovacevic Prefiksacija i njen uticaj na formu i semantiku sintagme Naucni sastanak slashyvJsta u Vukove dane 16 1 MSC Beograd 1987 119-129 i tamo navedenoj literaturi

7 99

M Kovacevic Koncesivnost negacija kauzalnosti FILOLOGIJA 16 (1988)Mr93-100

nih i afirmativnih struktura Ali analiza zato sama od sebe namece zakljushycak 0 kauzalnom osnovu jezicke koncesivnosti l1e samo na logicko-semanmiddot tickom nego i na formalnojezickom planu pri cemu se kauzainost u kojoj je i pripremljena koncesivnost pokazuje manje slozenom kategorijom od konshycesivnosti

Negacijom predodredena koncesivna semantika uzjrocnih formi sintagme tako potvrduje opstu zakonitost jezika kako u pogledu puta formiranjasloshyzenijih preko prostijih kategorija tako i 0 lypripremilaquo ovih prvih u drugim

Jer upocetku jezickog formiranja odredene kategorije jezik se u pogledu njenog izrazavanja nuzno oslanja na vec formirana jezicka sredstva jezicki raquoustolicenihlaquo kategorija u specificnim kontekstima Tek kad konteksti poshystanu nedovoljno diferencijalno obiljezje nove i stare kategorije jezik posemiddot ze za tvorbom novih specificnih sredstava sto novu kategoriju i na formalshynom planu jasno diferencira od kategorije (ili cesce kategorija) u kojoj (koshyjim) je pripremljena

Mislimo da se i koncesivnost prije nego su fonnirana specificna jezicshyka sredstva i izrazavanja na nivou hipotakse (a to su mahom slozeni veznici i sekundarni prijedlozi i pJ1ijedloski izrazi) kor1stila prioritetnokauzalnim formama ciju je kauzalnu semantiku raquoosporavauumllaquo kontekst prvenstveno poshysredstvom negacje Tako je kauzainost bila ne samo misaona nego i forshymalnosintaksicka podloga Ikategoriji koncesivnosti Na to ukazuju llpravo prishymjeri u kojima samo prisustvo ili odsustvo negacije predodreduje koncesivshynu ili kauzainu semantiku sintaksi6ke konstrukcije

Zusammenfassung

KONZBSSIVITAumlT ALS FOLGE VON NEGATION DER KAUSALITAumlT

Der Autor eroumlrtert die semantische KorrelaNon von Kategorien der Kausalimiddot taumlt und Konzessivitaumlt In der Sprache indem er die besondere Aufmerksamkeit jener Konstruktionen wiclrrnet welche allein die An- oder Abwesenheit der monpheshymatisch oder lexematisch ausgedruumlckten Negation die konzessive oder die kausashylesemanmsche InterPTetamon festlegt Die groumlszligte Aufmea-ksamkeit wird der Anamiddot lyse von Syntagmen mit negierten Adverbien des raquoWillenslaquo oder raquoWollenslaquo vom Typ UNWILLKUumlRLICH UNABSICHTLICH gewidmet Der Autor behauptet daszlig diesen Syntagmen die Negation eine konzessive Bedeutung festlegt (zB On je to nenamjemojnehotieno uradio + on je to uradio iako nije htiojnamjeravao) Der Autor list der Meinung daszlig solche Syntagmen ein IReflex der logIschen Kategorie Zufaumllligkeit eine Unterart der kausalen Bindung ist kommt cLie Zufaumllligkeit auf dem sprachlichen Niveau nicht in der kausalen sondern 4n der konzessiven Kamiddot tegonie vor All das weist darauf hin daszlig die Basrs der Konzessivitaumlt sowohl auf dem logischen aIs auch auf dem splachlkhen Niveau dJie Kategorie der KausaLitaumlt sein kOumlnn1e Das ers te Stadium der Umwandlung von Kausalitaumlt zjU Konzess1vishytM fuumlhrt wahrscheinlich auf die Negation der kausalen Konstruktrionen zuruumlck die dadurch einen konzessiven semantischen Wert erhalten

100

M Kovacevic Koncesivnost negacija kauzalnosti FILOLOGIJA 16 (1988)Mr93-100

nih i afirmativnih struktura Ali analiza zato sama od sebe namece zakljushycak 0 kauzalnom osnovu jezicke koncesivnosti l1e samo na logicko-semanmiddot tickom nego i na formalnojezickom planu pri cemu se kauzainost u kojoj je i pripremljena koncesivnost pokazuje manje slozenom kategorijom od konshycesivnosti

Negacijom predodredena koncesivna semantika uzjrocnih formi sintagme tako potvrduje opstu zakonitost jezika kako u pogledu puta formiranjasloshyzenijih preko prostijih kategorija tako i 0 lypripremilaquo ovih prvih u drugim

Jer upocetku jezickog formiranja odredene kategorije jezik se u pogledu njenog izrazavanja nuzno oslanja na vec formirana jezicka sredstva jezicki raquoustolicenihlaquo kategorija u specificnim kontekstima Tek kad konteksti poshystanu nedovoljno diferencijalno obiljezje nove i stare kategorije jezik posemiddot ze za tvorbom novih specificnih sredstava sto novu kategoriju i na formalshynom planu jasno diferencira od kategorije (ili cesce kategorija) u kojoj (koshyjim) je pripremljena

Mislimo da se i koncesivnost prije nego su fonnirana specificna jezicshyka sredstva i izrazavanja na nivou hipotakse (a to su mahom slozeni veznici i sekundarni prijedlozi i pJ1ijedloski izrazi) kor1stila prioritetnokauzalnim formama ciju je kauzalnu semantiku raquoosporavauumllaquo kontekst prvenstveno poshysredstvom negacje Tako je kauzainost bila ne samo misaona nego i forshymalnosintaksicka podloga Ikategoriji koncesivnosti Na to ukazuju llpravo prishymjeri u kojima samo prisustvo ili odsustvo negacije predodreduje koncesivshynu ili kauzainu semantiku sintaksi6ke konstrukcije

Zusammenfassung

KONZBSSIVITAumlT ALS FOLGE VON NEGATION DER KAUSALITAumlT

Der Autor eroumlrtert die semantische KorrelaNon von Kategorien der Kausalimiddot taumlt und Konzessivitaumlt In der Sprache indem er die besondere Aufmerksamkeit jener Konstruktionen wiclrrnet welche allein die An- oder Abwesenheit der monpheshymatisch oder lexematisch ausgedruumlckten Negation die konzessive oder die kausashylesemanmsche InterPTetamon festlegt Die groumlszligte Aufmea-ksamkeit wird der Anamiddot lyse von Syntagmen mit negierten Adverbien des raquoWillenslaquo oder raquoWollenslaquo vom Typ UNWILLKUumlRLICH UNABSICHTLICH gewidmet Der Autor behauptet daszlig diesen Syntagmen die Negation eine konzessive Bedeutung festlegt (zB On je to nenamjemojnehotieno uradio + on je to uradio iako nije htiojnamjeravao) Der Autor list der Meinung daszlig solche Syntagmen ein IReflex der logIschen Kategorie Zufaumllligkeit eine Unterart der kausalen Bindung ist kommt cLie Zufaumllligkeit auf dem sprachlichen Niveau nicht in der kausalen sondern 4n der konzessiven Kamiddot tegonie vor All das weist darauf hin daszlig die Basrs der Konzessivitaumlt sowohl auf dem logischen aIs auch auf dem splachlkhen Niveau dJie Kategorie der KausaLitaumlt sein kOumlnn1e Das ers te Stadium der Umwandlung von Kausalitaumlt zjU Konzess1vishytM fuumlhrt wahrscheinlich auf die Negation der kausalen Konstruktrionen zuruumlck die dadurch einen konzessiven semantischen Wert erhalten

100