konsolidovani2 - voban.co.rs · godine), pravna lica i preduzetnici u republici srbiji su u obavezi...

OTP BANKA SRBIJA A.D., NOVI SAD

4

KONSOLIDOVANI BILANS STANJA Na dan 31. decembra 2009. godine (U hiljadama dinara)

Napomene 31. decembar

2009. 31. decembar

2008. AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 15 2,757,465 5,565,440 Opozivi depoziti i krediti 16 9,051,569 6,064,363 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

17 150,973

518,062

Dati krediti i depoziti 18 27,202,577 31,097,340 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 19 1,379,274 120,130 Ostali plasmani 20 325,296 346,869 Nematerijalna ulaganja 21 182,351 235,876 Osnovna sredstva i investicione nekretnine 22 3,390,746 3,552,401 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

23 54,325

99,118

Ostala sredstva 24 322,869 637,392 Udeli (učešća) u kapitalu povezanih pravnih lica po metodu kapitala

25 28,668

31,066

Ukupna aktiva 44,846,113 48,268,057

PASIVA Transakcioni depoziti 26 3,917,214 4,503,257 Ostali depoziti 27 7,873,871 9,784,869 Primljeni krediti 28 8,940,791 7,612,795 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata

22,644

23,678

Rezervisanja 29 194,382 114,977 Obaveze za poreze 5,898 8,976 Obaveze iz dobitka 30 30,139 111,680 Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovnja koje se obustavlja

-

24,649 Odložene poreske obaveze 18,114 30,300 Ostale obaveze 31 14,147,791 13,221,343 Ukupne obaveze 35,150,844 35,436,524 KAPITAL 32 Akcijski i ostali kapital 6,950,295 6,950,295 Rezerve 4,913,703 3,570,298 Revalorizacione rezerve 654,030 655,262 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

(697)

(973)

(Akumulirani gubitak)/dobitak (2,822,062) 1,656,651 Ukupan kapital 9,695,269 12,831,533 UKUPNA PASIVA 44,846,113 48,268,057

Vanbilansne pozicije 33-36 18,096,544 17,144,943

Napomene na narednim stranama čine sastavni deo ovih

konsolidovanih finansijskih izveštaja.

OTP BANKA SRBIJA A.D., NOVI SA

D

5

KONSOLID

OVANI IZ

VEŠTAJ O PROMENAMA NA K

APIT

ALU

U periodu od 1. jan

uara do 31. d

ecem

bra 2009. god

ine

(U hiljad

ama dinara)

Akcijski

kap

ital

Emisiona

prem

ija i

ostali kap

ital

Rezerve za

potencijalne

gubitke

Revalorizacione

rezerve

Neraspo

reñeni

dobitak/(Aku-

muliran

i gu

bitak)

Nerealizovan

i gu

bici po

osno

vu H

OV

raspoloživih

za proda

ju

Ukup

no

Rezerve iz

dobiti

Stanje na dan 1. januara 2008. godine

6,600,561

349,734

763,452

1,765,589

1,253,544

2,123,740

-

12

,856

,620

Nerealizovani gubici p

o osnovu

usklañivanja fer vrednosti HoV

raspoloživih za prodaju

-

-

-

-

-

-

(973)

(973)

Usklañivanje HoV

sa cenom na berzi

-

-

-

-

(219)

-

-

(219)

Prodaja osnovnih sredstava

-

-

-

-

(32,499)

32

,499

-

- Prodaja akcija raspoloživih za prodaju

-

-

-

-

(565

,564)

-

-

(565

,564)

Raspodela dobitka iz 2007. godine u

-

rezerve za potencijalne gubitke

-

-

-

1,041,257

-

(1,041,257)

-

- Ostalo

-

-

-

-

-

2,498

-

2,498

Dobitak tekuće godine

-

-

-

-

-

539,171

-

539,171

Stan

je na da

n 31

. decem

bra 2008. god

ine

6,600,561

349,734

763,452

2,806,846

655,262

1,656,651

(973)

12,831

,533

Nerealizovani dobici p

o osnovu

usklañivanja fer vrednosti HoV

raspoloživih za prodaju

-

-

-

-

-

-

276

276

Usklañivanje HoV

sa cenom na berzi

-

-

-

-

777

-

-

777

Obezvreñenje osno

vnih sredstava

-

-

-

-

(1,395)

-

-

(1,395)

Prodaja osnovnih sredstava

-

-

-

-

(614)

614

-

-

Prenos na rezerve za potencijalne gubitke

-

-

(747

,678)

2,091,083

-

(1,343,405)

-

- Promena obim

a konsolidacije

-

-

-

-

-

47,076

-

47,076

Gubitak tekuće godine

-

-

-

-

-

(3,182,998)

-

(3,182,998)

Stan

je na da

n 31

. decem

bra 2009. god

ine

6,600,561

349,734

15

,774

4,897,929

654,030

(2,822,062)

(697)

9,695,269

Napom

ene na narednim stranam

a čine sastavni d

eo ovih

konsolidovanih finansijskih izveštaja


6

KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE U periodu od 1. januara do 31. decembra 2009. godine (U hiljadama dinara)

2009. 2008. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 4,713,207 5,190,939 Prilivi od kamata 3,391,980 3,606,050 Prilivi od naknada 855,112 1,066,465 Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 466,074 517,856 Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 41 568 Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (4,244,145) (4,513,444)Odlivi od kamata (1,347,555) (1,460,258)Odlivi po osnovu naknada (77,934) (70,099)Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (1,289,612) (1,247,663)Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (274,173) (288,606)Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (1,254,871) (1,446,818)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 469,062 677,495

Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita 1,355,182 3,700,941 Smanjenje kredita i plasmana bankama i komitentima 1,355,182 - Smanjenje HoV po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoročnih HoV koje se drže do dospeća - 12,395 Povećanje depozita od banaka i komitenata - 3,688,546

Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita (4,396,972) (8,604,302)Povećanje kredita i plasmana bankama i komitentima - (8,604,302)Povećanje HoV po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoročnih HoV koje se drže do dospeća (1,371,050) - Smanjenje depozita od banaka i komitenata (3,025,922) -

Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit (2,572,728) (4,225,866)Plaćeni porez na dobit (34,007) (36,854)

Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (2,606,735) (4,262,720)

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 20,550 1,430,043 Prilivi od prodaje udela (učešća) - 1,217,438 Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 20,550 212,537 Ostali prilivi iz aktivnosti investiranja - 68

Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (207,154) (512,799)Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava (207,154) (512,731)Ostali odlivi iz aktivnosti investiranja - (68)

Neto (odliv)/priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (186,604) 917,244

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja - 11,978,052 Neto prilivi gotovine po osnovu subordiniranih obaveza - 10,847,796 Neto prilivi gotovine po osnovu uzetih kredita - 1,130,256

Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (40,727) (5,056,038)Neto odlivi gotovine po osnovu subordiniranih obaveza - (5,050,038)Neto odlivi gotovine po osnovu uzetih kredita (40,727) (6,000)

Neto (odliv)/priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (40,727) 6,922,014

SVEGA NETO PRILIVI GOTOVINE 6,088,939 22,299,975 SVEGA NETO ODLIVI GOTOVINE (8,923,005) (18,723,437)

NETO (SMANJENJE)/POVEĆANJE GOTOVINE (2,834,066) 3,576,538

GOTOVINA NA POČETKU GODINE (Napomena 15) 5,565,440 2,143,904 POZITIVNE KURSNE RAZLIKE 134,426 1,173,855 NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE (108,335) (1,328,857)

GOTOVINA NA KRAJU GODINE (Napomena 15)

2,757,465

5,565,440

Napomene na narednim stranama čine sastavni deo ovih

konsolidovanih finansijskih izveštaja.


NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 31. decembar 2009. godine

7

1. OSNOVNE INFORMACIJE O KONSOLIDOVANIM PRAVNIM LICIMA

Konsolidovani finansijski izveštaji obuhvataju pojedinačne izveštaje OTP Banke Srbija a.d. Novi Sad i pojedinačne izveštaje zavisnog preduzeća OTP Investments d.o.o Novi Sad. OTP Banka Srbija a.d. Novi Sad, kao matični entitet zavisnog preduzeća OTP Investments d.o.o. Novi Sad, sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje.

OTP banka Srbija A.D., Novi Sad (u daljem tekstu “Banka”) je pravni sledbenik Kulske banke a.d., Novi Sad. Kulska banka A.D., Novi Sad registrovana je kao akcionarsko društvo kod Privrednog suda u Somboru Rešenjem br. Fi 488/95 od 5. maja 1995. godine. Na osnovu Ugovora o spajanju uz pripajanje i saglasnosti Upravnih odbora, 1. januara 2007. godine izvršeno je pripajanje Zepter banke A.D., Beograd i Niške banke A.D., Niš Kulskoj banci A.D., Novi Sad. Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 32735/2007 od 18. maja 2007. godine promenjeno je ime Kulske banke A.D., Novi Sad u OTP banka Srbija A.D., Novi Sad. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama dužna je da posluje po principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Na dan 31. decembra 2009. godine, Banka se sastojala od centrale u Novom Sadu, Bulevar Osloboñenja 80, 10 vodećih filijala, 33 filijale i 7 ekspozitura. Na dan 31. decembra 2009. godine, Banka je imala 781 zaposlenog radnika (2008. godine: 1,141 zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 100584604.

OTP Investments d.o.o Novi Sad pravni je sledbenik preduzeća KB-NS Investments d.o.o. KB-NS Investments d.o.o. osnovan je Odlukom o osnivanju od 19. januara 2006. godine kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Preduzeće je registrovano kod Agencije za privredne registre u Novom Sadu Rešenjem br. BD 105736/2006. Osnovna delatnost preduzeća OTP Investments d.o.o Novi Sad je faktoring i konsalting. Udeo Banke u ovom preduzeću je 100%.

Preduzeće je na dan 31. decembra 2009. godine imalo jednog zaposlenog (2008. godine: 2 zaposlena radnika). Poreski identifikacioni broj Preduzeća je 104234088.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE KONSOLIDOVANIH FINANSIJSKIH

IZVEŠTAJA

2.1. Konsolidovani finansijski izveštaji Konsolidovani finansijski izveštaji Banke uključuju konsolidovani bilans stanja na dan 31.

decembra 2009. godine, konsolidovani bilans uspeha, konsolidovani izveštaj o promenama na kapitalu i konsolidovani izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i napomene uz konsolidovane finansijske izveštaje.

2.2. Osnove za sastavljanje i prikazivanje konsolidovanih finansijskih izveštaja Na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji (Službeni glasnik RS br. 46 od 2. juna 2006. godine), pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da voñenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom, koja podrazumeva Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (“Okvir”), Meñunarodne računovodstvene standarde (“MRS”), odnosno Meñunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI”), kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda koji su bili na snazi na dan 31. decembra 2002. godine.



8

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE KONSOLIDOVANIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (nastavak)

2.2. Osnove za sastavljanje i prikazivanje konsolidovanih finansijskih izveštaja (nastavak) Izmene MRS, kao i novi MSFI i odgovarajuća tumačenja, izdati od Odbora za meñunarodne računovodstvene standarde (“Odbor”) i Komiteta za tumačenje meñunarodnog finansijskog izveštavanja (“Komitet”), u periodu od 31. decembra 2002. godine do kraja 2007. godine, zvanično su usvojeni Rešenjem Ministra finansija Republike Srbije (“Ministarstvo”) i objavljeni u Službenom glasniku RS br. 16 na dan 12. februara 2008. godine. Ministarstvo je takoñe utvrdilo (Rešenjem br 401-00-1456/2008- 16) i objavilo za primenu u Službenom glasniku RS br. 116 od 17. decembra 2008. godine prevod izmena MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje” i MSFI 7 “Finansijski instrumenti: Obelodanjivanje”. Meñutim, do datuma sastavljanja priloženih konsolidovanih finansijskih izveštaja, nisu bile prevedene sve izmene MRS/MSFI i IFRIC tumačenja koja su bila na snazi za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine (što se posebno odnosi na period nakon usvajanja Odluke od strane Ministarstva). Pri tom, priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke i druge finansijske organizacije (“Službeni glasnik RS” br. 74/2008, 3/2009 i 5/2010), koji preuzima zakonom definisan potpun skup finansijskih izveštaja koji odstupa od onog definisanog u MRS 1 “Prikazivanje finansijskih izveštaja”, a uz to u pojedinim delovima odstupa i od načina prikazivanja odreñenih bilansnih pozicija predviñenih navedenim standardom. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu usvojeni i prevedeni kao i objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu u primeni, obelodanjeni su u napomenama 2.3 i 2.4. Shodno navedenom, a imajući u vidu potencijalno materijalno značajne efekte koje odstupanja računovodstvenih propisa Republike Srbije od MSFI i MRS mogu imati na realnost i objektivnost konsolidovanih finansijskih izveštaja Banke, priloženi konsolidovani finansijski izveštaji se ne mogu smatrati konsolidovanim finansijskim izveštajima sastavljenim u saglasnosti sa MSFI i MRS.

2.3. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu usvojeni i prevedeni Na dan objavljivanja ovih konsolidovanih finansijskih izveštaja, dole navedeni standardi i izmene standarda su bili izdati od strane Odbora za meñunarodne računovodstvene standarde, a sledeća tumačenja bila su objavljena od strane Komiteta za tumačenje meñunarodnog finansijskog izveštavanja, ali nisu zvanično usvojena i prevedena u Republici Srbiji za godišnje periode koji počinju na dan 1. januara 2009. godine: • MSFI 8 “Poslovni segmenti” (na snazi za godišnje periode počevši od 1. januara 2009.

godine), • Izmene MSFI 4 “Ugovori o osiguranju” i MSFI 7 “Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja”

– Poboljšanje obelodanjivanja o finansijskim instrumentima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine)

• Izmene MSFI 1 “Prva primena meñunarodnih standarda finansijskog izveštavanja” i MRS 27

“Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji” – Trošak ulaganja u zavisno preduzeće, zajednički poduhvat ili pridruženo privredno lice (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine),



9


2.3. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu usvojeni i prevedeni (nastavak) • Izmene različitih standarda i tumačenja rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog

poboljšanja MSFI objavljenog 22. maja 2008. godine (MRS 1, MSFI 5, MRS 8, MRS 10, MRS 16, MRS 19, MRS 20, MRS 23, MRS 27, MRS 28, MRS 29, MRS 31, MRS 34, MRS 36, MRS 38, MRS 39, MRS 40, MRS 41) prvenstveno sa namerom otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija u tekstu (većina izmena biće na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine),

• Izmene MRS 32 “Finansijski instrumenti: Prezentacija” i MRS 1 “Prezentacija finansijskih

izveštaja” – Instrumenti koji se mogu ponovo (pro)dati emitentu i obaveze proistekle po osnovu likvidacije (na snazi za periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine),

• MRS 1 (revidirani) “Prezentacija finansijskih izvještaja”– Revidirana prezentacija (na snazi

za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine), • MRS 23 (revidirani) “Troškovi pozajmljivanja” (na snazi za godišnje periode koji počinju na

dan ili nakon 1. januara 2009. godine), • Izmene MSFI 2 “Isplate po osnovu akcija” – Uslovi sticanja i ukidanja prava (na snazi za

godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine), • Izmene IFRIC 9 “Ponovna procena ugrañenih derivata” i MRS 39 “Finansijski instrumenti:

Priznavanje i merenje”– Ugrañeni derivati (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 30. juna 2009. godine)

• IFRIC 13 “Programi lojalnosti kupaca” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. jula 2008. godine), • IFRIC 14 “MRS 19 - Ograničenje definisanih primanja, minimalni zahtevi za finansiranjem i

njihova interakcija” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2008. godine).

• IFRIC 15 “Ugovori o izgradnji nekretnina” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan

ili nakon 1. januara 2009. godine) • IFRIC 16 “Hedžing neto investicija u inostrane operacije” (na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. oktobra 2008. godine). 2.4. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisi stupili na snagu

Na dan izdavanja ovih konsolidovanih finansijskih izveštaja sledeći standardi, njihove dopune i tumačenja bili su objavljeni, ali nisu još uvek stupili na snagu: • MSFI 9 “Finansijski instrumenti” (na snazi za godišnje periode počevši od 1. januara 2013.

godine), • MSFI 3 (revidiran) “Poslovne kombinacije” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan

ili nakon 1. jula 2009. godine),



10


2.4. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisi stupili na snagu (nastavak) • MSFI 1 (revidiran) “Prva primena meñunarodnih standarda finansijskog izveštavanja ” (na

snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine),

• Izmene MSFI 1 “Prva primena meñunarodnih standarda finansijskog izveštavanja ” – Dodatni izuzeci za lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine),

• Izmene MSFI 2 “Isplate po osnovu akcija” – Transakcije grupnih gotovinskih isplata po osnovu akcija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine),

• Izmene MRS 24 “Obelodanjivanja o povezanim licima” – Pojednostavljeni zahtevi za obelodanjivanjem kod lica pod (značajnom) kontrolom ili uticajem vlade i pojašnjenje definicije povezanog lica (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine),

• Izmene MRS 27 “Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine),

• Izmene MRS 32 “Finansijski instrumenti: Prezentacija”– Računovodstveno obuhvatanje

prečeg prava na nove akcije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. februara 2010. godine),

• Izmene MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje”– Ugrañeni derivati (na snazi

za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine),

• Izmene različitih standarda i tumačenja rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI objavljenog 16. aprila 2009. godine (MSFI 2, MSFI 5, MSFI 8, MRS 1, MRS 7, MRS 17, MRS 18, MRS 36, MRS 38, MRS 39, IFRIC 9, IFRIC 16) prvenstveno sa namerom otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija u tekstu (većina izmena biće na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine),

• Izmene IFRIC 14 “MRS 19 - Ograničenje definisanih primanja, minimalni zahtevi za finansiranjem i njihova interakcija”– Preplaćeni minimalni zahtevi za finansiranjem (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine),

• MSFI 17 (revidiran) “Prenos nenovčanih sredstava vlasnicima preduzeća” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine),

• IFRIC 18 “Prenos sredstava sa kupaca” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine),

• IFRIC 19 “Namirivanje obaveza instrumentima kapitala” (na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. jula 2010. godine). Konsolidovani finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa načelom istorijskog troška, osim ako je drugačije navedeno u računovodstvenim politikama koje su date u daljem tekstu.



11


2.4. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisi stupili na snagu (nastavak) Banka je u sastavljanju ovih konsolidovanih finansijskih izveštaja primenjivalo računovodstvene politike obrazložene u napomeni 3. Konsolidovani finansijski izveštaji Banke su iskazani u hiljadama dinara. Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji.

2.5. Korišćenje procenjivanja

Prezentacija konsolidovanih finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja. Ipak, stvarni rezultati mogu odstupati od ovih procena.

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada

Prihodi i rashodi od kamata priznaju se u bilansu uspeha za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, a na bazi obračunatih kamata primenom metode efektivnog prinosa. Prihodi i rashodi od kamata evidentiraju se u bilansu uspeha u periodu na koji se odnose u skladu sa načelom uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionih odnosa koji su definisani ugovorom Banke i komitenta. Naknada po osnovu odobrenih kredita, garancija i akreditiva se odlažu i priznaju kao prihod od kamata u srazmeri sa proteklim vremenom korišćenja kredita, odnosno garancija i akreditiva. Banka vrši ispravku kamate koja je prethodno priznata u prihode za plasmane koji su prema Uputstvu za smanjenje vrednosti plasmana, priznavanje prihoda od kamata i stvaranje novčanih rezervi za potencijalne obaveze odnosno vanbilansne stavke, koji je sastavni deo Računovodstvenih politika Banke, klasifikovani u kategoriju rizičnosti A, dok kamate koje se odnose na plasmane koji su u kategoriji rizičnosti B i C banka iskazuje kao suspendovanu kamatu.

3.2. Preračunavanje deviznih iznosa

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrñenom na meñubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunata su u dinare po srednjem kursu utvrñenom na meñubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan.

Neto pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansa uspeha, kao dobici ili gubici po osnovu kursnih razlika.

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu utvrñenom na meñubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan.



12

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 3.3. Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja

Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja su na dan 31. decembra 2009. godine iskazana po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

Amortizacija se obračunava ravnomerno na nabavnu vrednost osnovnih sredstava primenom primenom sledećih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja:

Nematerijalna ulaganja Do 20% Kompjuteri 20% Grañevinski objekti 1% - 6.95% Motorna vozila 15.5% Oprema za PTT 10% Oprema za zagrevanje 16.5% Oprema za umnožavanje 14.3% Nameštaj 12.5% Ostalo 11%

Obračun amortizacije osnovnih sredstava počinje kada se sredstva stave u upotrebu.

3.4. Stalna sredstva namenjena prodaji

Stalna sredstva namenjena prodaji su sredstva koja su prilikom nabavke klasifikovana kao stalna, ali je nakon odreñenog perioda upotrebe, Banka donela odluku o njihovoj prodaji. Prilikom reklasifikacije dela aktive u stalno sredstvo namenjeno prodaji sredstva se vrednuju po nižoj vrednosti od knjigovodstvene ili fer vrednosti umenjene za troškove prodaje. Ako je fer vrednost umanjena za troškove prodaje niža, ukidaju se revalorizacione rezerve do nivoa stvorenih revalorizacionih rezervi, a za preostalu razliku iskazuje se rashod perioda koji predstavlja obezvreñenje imovine. Rashod nastao kao rashod od obezvreñenja se prenosi na rashod od prodaje ukoliko je sredstvo prodato u istoj godini kada je i reklasifikovano kao sredstvo namenjeno prodaji. Amortizacija stalnih sredstva namenjenih prodaji se ne vrši.

3.5 Krediti

Krediti su iskazani u bilansu stanja u visini odobrenog plasmana, umanjenog za otplaćenu glavnicu i ispravku vrednosti koja je zasnovana na proceni konkretno identifikovanih rizika za pojedine plasmane i rizika za koje iskustvo ukazuje da su sadržani u kreditnom portfoliju. U proceni navedenih rizika rukovodstvo Banke primenjuje interno usvojenu metodologiju koja je obelodanjena u napomeni 3.6.

Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EURO ili vezivanjem za rast indeksa cena na malo, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Efekti ove revalorizacije su knjiženi u korist, odnosno na teret prihoda, odnosno rashoda po osnovu promene vrednosti imovine.

Otpis nenaplativih potraživanja vrši se na osnovu odluke suda, poravnanja zainteresovanih strana ili na bazi odluka Upravnog odbora, a uz saglasnost Skupštine akcionara.



13

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

3.6. Rezervisanja i ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja Rezervisanja za rizike nastanka potencijalnih gubitaka procenjuju se u skladu sa internom metodologijom u skladu sa MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje”, kao i propisima Narodne banke Srbije. Iznos rezervisanja za kredite koji se vode po amortizovanoj vrednosti se obračunava primenom diskontovanja budućih novčanih tokova. Procena se vrši pojedinačno i grupno. Pojedinačna ispravka vrednosti se sprovodi putem diskontovanja očekivanih tokova gotovine od naplate kredita primenom ugovorene efektivne kamatne stope. Razlika izmeñu neto knjigovodstvene vrednosti i neto sadašnje vrednosti utvrñene diskontovanjem, umanjena za poštenu (fer) vrednost kolaterala predstavlja ispravku vrednosti, koja vrednost plasmana svodi na neto sadašnju vrednost. Grupno rezervisanje se vrši za plasmane za koje nije moguće identifikovati gubitak na nivou pojedinačnog potraživanja. Ovako obračunata ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama knjiže se na teret rashoda Banke. Posebna rezerva za potencijalne gubitke procenjuje se u skladu sa propisima Narodne banke Srbije. Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D, u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana, u zavisnosti od: broja dana koliko je prekoračen rok dospeća glavnice i kamate, finansijskog položaja komitenta i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeñenja.

Procenjeni iznos posebne rezerve za potencijalne gubitke je obračunat primenom procenata u rasponu od 1% do 2% na plasmane klasifikovane u kategoriju A, od 5% do 15% na plasmane klasifikovane u kategoriju B, od 20% do 35% na plasmane kategorije V, od 40% do 75% na plasmane kategorije G i 100% na plasmane kategorije D.

Razlika iznosa posebne rezerve za potencijalne gubitke obračunate u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama koja su obračunata u skladu sa interno usvojenom metodologijom, evidentira se na posebnom računu u okviru rezervi iz dobiti za potencijalne gubitke. Posebna rezerva za procenjene gubitke izdvaja se iz nerasporeñene dobiti. U slučaju da dobit Banke za godinu za koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenjene gubitke nije dovoljna za formiranje obračunate visine ove rezerve, razlika se iskazuje kao iznos te rezerve koji nedostaje.

3.7. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća predstavljaju hartije od vrednosti za koje postoji namera i mogućnost držanja do isteka roka dospeća. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća čine menice primljene u eskont i komercijalni zapisi. Sve hartije se inicijalno evidentiraju po nabavnoj vrednosti. Na dan bilansa stanja hartije od vrednosti koje se drže do dospeća se iskazuju po amortizovanoj vrednosti, korišćenjem inicijalno ugovorene efektivne kamatne stope, uz umanjenje za rezervisanje za potencijalne gubitke.



14


3.8. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju hartije od vrednosti koje nije moguće klasifikovati kao finansijska sredstva kojima se trguje ni kao finansijska sredstva koja se drže do dospeća. Ove hartije predstavljaju finansijske instrumente koji se mogu prodati usled potrebe za obezbeñenjem likvidnosti, usled izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cene kapitala. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sastoje se od hartija koje su inicijalno klasifikovane kao učešća u kapitalu drugih pravnih lica u čijem kapitalu Banka učestvuje sa manje od 20% i kod kojih nema značajan uticaj na poslovanje, kao i reklasifikovanih hartija od vrednosti kojima se trguje (na osnovu izmene MRS 39 u 2008. godini). Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, za koje ne postoji aktivno tržište i tržišne vrednosti, vrednovane su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti, dok se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju koje se kotiraju na berzi, vrednuju na dan bilansa stanja po tržišnoj vrednosti. Nerealizovani dobici i gubici nastali prilikom promene u tržišnoj vrednosti iskazuju se kao rezerve u okviru kapitala sve dok se ovo finansijsko sredstvo ne proda, naplati ili na drugi način otuñi ili dok se ne utvrdi da je finansijsko sredstvo obezvreñeno.

3.9. Učešća u kapitalu

Učešća u kapitalu predstavljaju finansijska ulaganja u kapital povezanih preduzeća. Ulaganja u povezana pravna lica se inicijalno evidentiraju po nabavnoj vrednosti, a na dan bilansa stanja se povećavaju ili smanjuju za procentualni iznos učešća Banke u rezultatu povezanog preduzeća.

3.10. Gotovina i gotovinski ekvivalenti U Konsolidovanom izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumeva se gotovina, sredstva na tekućim računima kod Narodne banke Srbije uključujući i obaveznu rezervu u dinarima, sredstva na računima kod drugih banaka, zlato i drugi plemeniti metali.

3.11. Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja uz naknadu nisu uključena u konsolidovani bilans stanja Banke.

3.12. Porez na dobitak

Tekući porez na dobitak Porez na dobitak predstavlja iznos obračunat primenom poreske stope od 10% na iznos dobitka pre oporezivanja, po odbitku efekata stalnih razlika koje propisanu poresku stopu svode na efektivnu poresku stopu. Konačni iznos obaveza po osnovu poreza na dobitak utvrñuje se primenom propisane poreske stope na poresku osnovicu utvrñenu poreskim bilansom. Zakon o porezu na dobitak Republike Srbije ne predviña da se poreski gubici iz tekućeg perioda mogu koristiti kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u prethodnim periodima. Meñutim, gubici iz tekućeg perioda iskazani u poreskom bilansu mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina.



15


3.12. Porez na dobitak (nastavak) Odloženi porez na dobitak Odloženi porez na dobitak obračunava se korišćenjem metode utvrñivanja obaveza prema bilansu stanja, za privremene razlike proizašle iz razlike izmeñu poreske osnove potraživanja i obaveza u bilansu stanja i njihove knjigovodstvene vrednosti. Važeće poreske stope na datum bilansa stanja ili poreske stope koje su nakon tog datuma stupile na snagu, se koriste za utvrñivanje razgraničenog iznosa poreza na dobitak. Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska potraživanja se priznaju za sve odbitne privremene razlike i efekte poreskih gubitaka i poreskih kredita, koji se mogu prenositi u naredne fiskalne periode, do stepena do kojeg će verovatno postojati oporeziva dobit od koje se preneti poreski gubitak i krediti mogu umanjiti. Indirektni porezi i doprinosi Indirektni porezi i doprinosi uključuju različite poreze i doprinose koji se plaćaju prema republičkim i lokalnim propisima.

3.13 . Beneficije zaposlenih Banka nema sopstvene penzione fondove niti opcije za isplate zaposlenima u vidu akcija i po tom osnovu nema identifikovane obaveze na dan 31. decembra 2009. godine. Na dan 31. decembra 2009. godine Banka je izvršila rezervisanja po osnovu procenjene sadašnje vrednosti sredstava za otpremnine za odlazak u penziju.

3.14. Pravična vrednost

Konsolidovani finansijski izveštaji prikazani su po metodu prvobitne nabavne vrednosti, uključujući korekcije i rezervisanja u cilju svoñenja pozicija sredstava na realnu vrednost.

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive ili pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. Banka plasmane izražava po fer vrednosti jer su uslovi po kojima se odobravaju plasmani takvi da se cena plasmana usklañuje sa tržišnim cenama preko varijabilne kamatne stope. Plasmani Banke, uključujući i one sa fiksnim kamatnim stopama, imaju ugovorenu klauzulu da usled promene tržišnih uslova, Banka može promeniti uslove kreditiranja. Ne postoji dovoljno tržišno iskustvo, stabilnost i likvidnost kod kupovine i prodaje kredita i ostale finansijske aktive ili pasive pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi. Po mišljenju rukovodstva, iznosi u konsolidovanim finansijskim izveštajima odražavaju realnu vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe finansijskog izveštavanja po računovodstvenim propisima Republike Srbije.



16

4. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

U hiljadama dinara

Godina koja se završava 31. decembra 2009. 2008. Prihodi od kamata: Po osnovu kredita: - Bankarski sektor 137,663 650,501 - Javna preduzeća 44,397 6,179 - Druga preduzeća 1,334,552 2,068,009 - Preduzetnici 104,916 129,312 - Javni sektor 19,589 300 - Stanovništvo 676,012 616,656 - Strana lica 4,650 19,697 - Poljoprivredni proizvoñači 24,977 13,003 - Drugi komitenti 8,644 22,302 2,355,400 3,525,959 Po osnovu depozita: - Bankarski sektor 188,439 88,962 - Strana lica 383 1,322 188,822 90,284 Po osnovu hartija od vrednosti: - Druga preduzeća 1,554 18,269 - Javni sektor 46,341 - 47,895 18,269 Po osnovu ostalih plasmana: - Druga preduzeća 3,078 7,749 - Ostali 9 98 3,087 7,847

2,595,204 3,642,359

Rashodi od kamata: Po osnovu kredita: - Bankarski sektor 28,403 5,945 - Strana lica 554,810 621,527 583,213 627,472 Po osnovu depozita: - Bankarski sektor 97,326 356,391 - Druga preduzeća 52,570 85,552 - Preduzetnici 6,237 4,548 - Javni sektor 5,443 48,430 - Stanovništvo 262,371 158,488 - Strana lica 232,275 172,231 - Ostali 35,982 12,907 692,204 838,547 1,275,417 1,466,019 Dobitak po osnovu kamata 1,319,787 2,176,340



17

5. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

U hiljadama dinara

Godina koja se završava 31. decembra 2009. 2008. Prihodi od naknada i provizija: - po osnovu izdatih garancija 55,565 104,928 - po kartičnim transakcijama 201,093 157,034 - platni promet 55,471 70,271 - po kastodi poslovima 1,176 4,175 - ostale provizije 418,195 489,975 731,500 826,383 Rashodi od naknada i provizija: - po ostalim finansijskim obavezama 873 1,816 - po primljenim kreditima - 20 - ostale provizije 75,591 69,605 76,464 71,441

Dobitak po osnovu naknada i provizija 655,036 754,942

6. NETO DOBITAK PO OSNOVU PRODAJE HOV PO FER VREDNOSTI KOJE SU

RASPOLOŽIVE ZA PRODAJU

Neto dobici od prodaje akcija u 2008. godini u iznosu od 583,703 hiljada dinara, najvećim delom se odnose na dobitak od prodaje akcija DDOR-a a.d., Novi Sad u iznosu od 565,561 hiljade dinara.

7. NETO RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA

U hiljadama dinara

Godina koja se završava 31. decembra 2009. 2008. Pozitivne kursne razlike: - Nerealizovane kursne razlike 3,722,096 13,322,825 - Realizovane kursne razlike 168,734 374,869 3,890,830 13,697,694 Negativne kursne razlike: - Nerealizovane kursne razlike 5,656,010 15,674,873 - Realizovane kursne razlike 35,973 175,961 5,691,983 15,850,834 Neto rashodi od kursnih razlika (1,801,153) (2,153,140)



18

8. PRIHODI OD DIVIDENDI I UČEŠĆA

U hiljadama dinara

Godina koja se završava 31. decembra 2009. 2008. Prihodi od dividendi 172 624 Prihodi od besplatno stečenih akcija 870 4,191 1,042 4,815

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

U hiljadama dinara

Godina koja se završava 31. decembra 2009. 2008. Prihodi od zakupa poslovnog prostora 36,923 30,217 Prihodi od zakupa sefova 7,830 5,995 Prihodi po osnovu naplate štete od osiguravajućeg društva 1,890 826 Ostali operativni prihodi 680 6 Dobici od prodaje nekretnina i opreme 8,773 94,610 Ostali prihodi 52,137 37,827 Naplaćena otpisana potraživanja 9,106 93,838 117,339 263,319



19

10. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I

REZERVISANJA a) Struktura prihoda i rashoda U hiljadama dinara

Godina koja se završava 31. decembra 2009. 2008.

Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija:

- krediti 3,280,517 1,591,295 - kamate i naknade 30,795 29,918 - hartije od vrednosti 75,533 16,367 - udeli (učešća) 2,398 2,057 - ostala sredstva 16,690 30,158 Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije 117,637 63,290 Rashodi rezervisanja po sudskim obavezama - 929 Rashodi po osnovu suspenzije kamate 258,475 57,280 3,782,045 1,791,294 Prihodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija:

- krediti 1,185,865 1,078,648 - kamate i naknade 25,247 108,802 - hartije od vrednosti 7,187 4,399 - ostala sredstva 10,698 17,528 Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne pozicije 32,815 139,854 Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za sudske sporove - 227 Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za penzije 5,417 3,348 Prihodi od ukidanja neiskorišćenih godišnjih odmora - 1,238 Prihodi po osnovu suspenzije kamate 252,868 176,294

1,520,097 1,530,338 Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (2,261,948) (260,956)

b) Struktura ispravki vrednosti U hiljadama dinara

31. decembra

2009. 31. decembra

2008. Ispravka vrednosti po osnovu: - datih kredita i depozita 5,391,109 3,187,835 - potraživanja za kamatu i naknadu 59,758 56,737 - hartija od vrednosti 590,172 522,238 - učešća u kapitalu 4,455 2,057 - ostalih sredstava i aktivnih vremenskih razgraničenja 90,224 88,046

6,135,718

3,856,913



20

10. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I

REZERVISANJA (nastavak)

c) Promene na računima ispravke vrednosti potraživanja

Dati krediti i depoziti

i ostali plasmani

Kamate

Hartije od

Udeli Ostala

(napomene

18 i 20) i naknade

(napomena 17) vrednosti

(napomena 19) i učešća

(napomena 25) (sredstva

napomena 24) Ukupno Stanje na početku godine 3,187,835 56,737 522,238 2,057 88,046 3,856,913 Ispravke u toku godine 3,280,517 30,795 75,533 2,398 16,690 3,405,933 Kursne razlike 120,768 7,170 (412) - 489 128,015 Prihodi od ukidanja ispravki i rezervisanja (1,185,865) (25,247) (7,187) - (10,698) (1,228,997)Otpis i prenos na suspendovanu kamatu (12,146) (9,697) - - (4,303) (26,146) Stanje na kraju godine 5,391,109 59,758 590,172 4,455 90,224 6,135,718

d) Posebna rezerva za procenjene gubitke Na osnovu kategorizacije plasmana utvrñene saglasno propisima Narodne banke Srbije na dan 31. decembra 2008. i 2009. godine procenjena je posebna rezerva za procenjene gubitke po osnovu ukupne izloženosti Banke kreditnom riziku:

U hiljadama dinara 31. decembar 2009. 2008.

Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije po osnovu: - bilansnih plasmana 14,439,741 8,896,828 - vanbilansnih stavki 614,773 430,214 15,054,514 9,327,042 Ispravke vrednosti i rezervisanja obračunata u skladu sa internom metodologijom (MRS 39): - ispravka vrednosti bilansne aktive (6,135,718) (3,856,913) - rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (napomena 29) (154,115) (69,293) (6,289,833) (3,926,206)

266,695

Više obračunato rezervisanje po bilansnim i vanbilansnim stavkama u skladu sa internom metodom u odnosu na odluku NBS

217,838

Rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama 8,982,519 5,667,531 Rezerve iz dobiti formirane u toku prethodnih godina (4,897,927) (2,806,846)

Iznos nedostajuće posebne rezerve za procenjene gubitke

4,084,592

2,860,685

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, razlika iznosa posebne rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa navedenom Odlukom i iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama koja je obračunata u skladu sa internom metodologijom, evidentira se na posebnom računu u okviru rezervi iz dobiti za potencijalne gubitke (Napomena 32).



21

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

U hiljadama dinara


Troškovi zarada 808,943 897,526 Troškovi naknada zarada 12,535 54,788 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada 305,432 351,209 Ostali lični rashodi 158,173 11,823

1,285,083 1,315,346

Ostali lični rashodi ostvareni tokom 2009. godine u iznosu od 158,173 hiljade dinara, najvećim delom obuhvataju troškove otpremnina u iznosu od 150,925 hiljada dinara.

12. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI

U hiljadama dinara


Troškovi materijala 113,938 145,659 Troškovi proizvodnih usluga 603,600 714,300 Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 331,902 328,899 Troškovi poreza 61,472 70,832 Troškovi doprinosa 189,056 216,179 Ostali troškovi 84,304 56,908 Rashodi po osnovu otpisa nenaplaćenih potraživanja 4,169 40,277 Ostali rashodi 43,452 77,735 1,431,893 1,650,789



22

13. NETO PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

U hiljadama dinara Godina koja se završava

31. decembra 2009. 2008.

Prihodi po osnovu promene vrednosti plasmana i potraživanja: - opcija promene kurseva valuta 2,751,140 5,045,005 - opcija promene cena na malo 59,282 98,986 - prihodi od promene vrednosti zlata i ostalih plemenitih metala 3,333 1,773 Prihodi od promene vrednosti hartija od vrednosti - 6,905 Prihodi po osnovu promene vrednosti obaveza 773 121,252

2,814,528 5,273,921

Rashodi po osnovu promene vrednosti plasmana i potraživanja: - opcija promene kurseva valuta 849,136 2,312,303 - opcija promene cene na malo 10,028 10,485 - rashodi od promene vrednosti zlata i ostalih plemenitih metala - 12 Rashodi od promene vrednosti hartija od vrednosti (obezvreñenje) 38,687 37,613 Rashodi od promene vrednosti materijalnih vrednosti stečenih naplatom potraživanja (obezvreñenje) 23,938 - Rashodi po osnovu obezvreñenja osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 41,465 - Rashodi po osnovu promene vrednosti obaveza 4,003 240,080

967,257 2,600,493

Neto prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 1,847,271 2,673,428

14. POREZ NA DOBIT

a) Komponente poreza na dobit U hiljadama dinara 2009. 2008.

Tekući porez 409 85,821 Odloženi porez (12,185) (3,890)

(11,776) 81,931

b) Usaglašavanje poreza na dobit i proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope U hiljadama dinara 2009. 2008.

(Gubitak)/Dobit pre oporezivanja (3,194,774) 621,102

Porez na dobit obračunat po stopi od 10% (319,477) 62,110 Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreskom bilansu 11,641 69,055 Rashodi po osnovu obezvreñenja imovine 3,175 11,520 Poreski kredit za osnovna sredstva 292,885 (65,195)Ostalo - 4,441

(11,776) 81,931



23

15. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008. U dinarima: - Žiro račun 1,861,797 4,684,539 - Gotovina u blagajni 435,568 377,292 2,297,365 5,061,831 U stranoj valuti: - Devizni računi kod drugih banaka 42,014 41,527 - Redovni devizni računi kod inostranih banaka 157,017 57,912 - Gotovina u blagajni u stranoj valuti 247,885 394,320 446,916 493,759 Zlato i plemeniti metali 13,184 9,850 2,757,465 5,565,440

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik RS“, broj 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, 2/2009, 39/2009, 44/2009, 47/2009 i 111/2009) koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopi od 10% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih sredstava u toku prethodnog kalendarskog meseca.

Izuzetno od ovoga, banke su u obavezi da obračunavaju i izdvajaju dinarsku obaveznu rezervu: - po stopi od 5% - na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita

oročenih preko jednog meseca; - po stopi od 45% - na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima indeksirane

deviznom klauzulom; - po stopi od 45% - na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu

depozita i kredita primljenih iz inostranstva i to do nivoa te osnovice iz septembra 2008. godine;

- po stopi od 0% - na pozitivnu razliku izmeñu dela dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva iz prethodnog kalendarskog meseca i tog dela osnovice iz septembra 2008. godine.

Obračunata dinarska obavezna rezerva za decembar 2009. godine iznosila je 2,211,185 hiljada dinara. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Na dan 31. decembra 2009. godine Banka je na svom žiro računu imala raspoloživa sredstva iznad iznosa obračunate dinarske obavezne rezerve.

16. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008.

Krediti po repo transakcijama u dinarima 1,800,000 900,000 Obavezna rezerva kod NBS u stranoj valuti 7,251,569 5,164,363 9,051,569 6,064,363



24

16. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI (nastavak)

Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik RS“, broj: 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008, 12/2009, 39/2009, 44/2009, 47/2009 i 111/2009) koja propisuje da banke obračunavaju deviznu obaveznu rezervu po stopi od 45% na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih sredstava u toku prethodnog kalendarskog meseca.

Narodna banka Srbije je propisala da banke izuzetno od gore navedenog obračunavaju deviznu obaveznu rezervu: - po stopi od 40% - na deo devizne osnovice koju čine obaveze po osnovu devizne štednje

položene kod banaka; - po stopi od 20% - na deo devizne osnovice koju čine subordinirane obaveze, do nivoa tog

dela devizne osnovice iz septembra 2008. godine; - po stopi od 100% - na deo devizne osnovice koju čine devizna sredstva koja davaoci lizinga

drže na posebnom računu otvorenom kod banke; - po stopi od 0% - na pozitivnu razliku izmeñu dela devizne osnovice koju čine obaveze u

devizama po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva iz prethodnog kalendarskog meseca i tog dela devizne osnovice iz septembra 2008. godine, s tim da se na deo devizne osnovice koju čine obaveze u devizama po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva do nivoa tog dela devizne osnovice – devizna obavezna rezerva obračunava po stopi od 45%;

- po stopi od 0% - na pozitivnu razliku izmeñu dela devizne osnovice koju čine subordinirane obaveze iz prethodnog kalendarskog meseca i tog dela devizne osnovice iz septembra 2008. godine.

Obaveznu rezervu obračunatu na deviznu osnovicu, Banke izdvajaju na deviznom računu kod Narodne banke Srbije.

Na osnovu Odluke o uslovima i načinu na koji NBS sprovodi operacije na otvorenom tržištu (“Službeni glasnik RS“ br. 133/2004, 8/2005, 39/2006, 64/2006, 116/2006 i 73/2008), Banka obavlja repo poslove sa Narodnom bankom Srbije. Predmet repo poslova su blagajnički zapisi koje izdaje NBS. Narodna banka Srbije ima obavezu reotkupa blagajničkih zapisa pre roka dospeća. Ukupan promet po repo poslovima u 2009. godini Banke bio je oko 26 milijardi dinara. Ukupni prihodi od kamata po repo poslovima za isti period iznosili su 118 miliona dinara.



25

17. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA

U hiljadama dinara 31. decembar 2009. 31. decembar 2008.

u dinarima

u stranoj valuti ukupno u dinarima

u stranoj valuti ukupno

Potraživanja za kamatu: - Bankarski sektor 1 - 1 887 - 887 - Javna preduzeća 2,108 - 2,108 214 - 214 - Druga preduzeća 75,432 31 75,463 438,200 18,466 456,666 - Preduzetnici 3,527 - 3,527 16,463 18 16,481 - Javni sektor 5,697 - 5,697 20 - 20 - Sektor stanovništva 3,527 1 3,528 6,280 15 6,295 - Strana lica - 445 445 - 855 855 - Poljoprivredni proizvoñači 4,915 - 4,915 2,280 - 2,280 - Drugi komitenti 132 - 132 4,329 - 4,329 95,339 477 95,816 468,673 19,354 488,027 Ispravka vrednosti (772) - (772) (12,174) (101) (12,275) 94,567 477 95,044 456,499 19,253 475,752 Potraživanja za naknadu: - Bankarski sektor 1,147 - 1,147 1,013 - 1,013 - Sektor javnih preduzeća 110 - 110 399 - 399 - Druga preduzeća 78,417 78 78,495 61,268 81 61,349 - Preduzetnici 8,338 12 8,350 6,367 9 6,376 - Javni sektor 5 - 5 12 - 12 - Sektor stanovništva 9,340 1 9,341 7,926 - 7,926 - Strana lica 353 7 360 411 60 471 - Poljoprivredni proizvoñači 1,371 - 1,371 1,559 - 1,559 - Drugi komitenti 1,417 - 1,417 865 1 866 100,498 98 100,596 79,820 151 79,971 Ispravka vrednosti (58,522) (51) (58,573) (44,079) (42) (44,121) 41,976 47 42,023 35,741 109 35,850 Potraživanja po osnovu prodaje 14,319 - 14,319 6,801 - 6,801 Ispravka vrednosti (413) - (413) (341) - (341) 13,906 - 13,906 6,460 - 6,460

150,449 524 150,973

498,700 19,362 518,062



26

18. DATI KREDITI I DEPOZITI


u dinarima

u stranoj valuti ukupno u dinarima

u stranoj valuti ukupno

Krediti po transakcionim računima: - Javna preduzeća 334,160 - 334,160 1,730 - 1,730 - Druga preduzeća 878,185 - 878,185 912,379 - 912,379 - Preduzetnici 229,935 - 229,935 313,496 - 313,496 - Javni sektor - - - 441 - 441 - Stanovništvo 309,529 - 309,529 317,998 - 317,998 - Strana lica 147 - 147 159 - 159 - Poljoprivredni proizvoñači 1,751 - 1,751 1,945 - 1,945 - Drugi komitenti 13,311 - 13,311 23,570 - 23,570 1,767,018 - 1,767,018 1,571,718 - 1,571,718 Ispravka vrednosti (320,123) - (320,123) (110,077) - (110,077) 1,446,895 - 1,446,895 1,461,641 - 1,461,641 Potrošački krediti: - Stanovništvo 343,160 - 343,160 338,630 - 338,630 - Ispravka vrednosti (69,179) - (69,179) (79,869) - (79,869) 273,981 - 273,981 258,761 - 258,761 Krediti za obrtna sredstva: - Bankarski sektor - - - 111,084 - 111,084 - Javna preduzeća 27,439 - 27,439 12,559 - 12,559 - Druga preduzeća 7,293,195 27,431 7,320,626 6,751,653 70,067 6,821,720 - Preduzetnici 242,423 - 242,423 233,251 2,110 235,361 - Strana lica - 63,670 63,670 - 58,831 58,831 - Poljoprivredni proizvoñači 75,942 - 75,942 47,373 - 47,373 - Drugi komitenti 19,483 - 19,483 21,852 - 21,852 7,658,482 91,101 7,749,583 7,177,772 131,008 7,308,780 Ispravka vrednosti (1,450,914) (22,391) (1,473,305) (882,785) (3,977) (886,762) 6,207,568 68,710 6,276,278 6,294,987 127,031 6,422,018 Izvozni krediti: - Druga preduzeća 159,529 - 159,529 - Poljoprivredni proizvoñači 1,830 - 1,830 1,777 - 1,777 161,359 - 161,359 1,777 - 1,777 Ispravka vrednosti (1,145) - (1,145) - - - 160,214 - 160,214 - - - Investicioni krediti: - Javna preduzeća 8,452 - 8,452 13,439 - 13,439 - Druga preduzeća 4,941,728 915,666 5,857,394 4,371,834 931,425 5,303,259 - Preduzetnici 274,456 - 274,456 330,206 - 330,206 - Poljoprivredni proizvoñači 200,619 - 200,619 211,354 - 211,354 - Drugi komitenti 14,163 - 14,163 17,760 4,327 22,087 5,439,418 915,666 6,355,084 4,944,593 935,752 5,880,345 Ispravka vrednosti (424,982) (356,413) (781,395) (151,737) (325,405) (477,142) 5,014,436 559,253 5,573,689 4,792,856 610,347 5,403,203 Stambeni krediti: - Sektor stanovništva 3,319,324 - 3,319,324 3,228,639 - 3,228,639 Ispravka vrednosti (146,385) - (146,385) (86,614) - (86,614) 3,172,939 - 3,172,939 3,142,025 - 3,142,025 Ostali krediti: - Bankarski sektor 5 4,200 4,205 98 3,959 4,057 - Javna preduzeća 2,862 - 2,862 3,851 - 3,851 - Druga preduzeća 8,600,183 5,437 8,605,620 10,496,127 5,826 10,501,953 - Preduzetnik 277,473 240 277,713 362,864 194 363,058 - Stanovništvo 2,829,415 5,381 2,834,796 3,006,926 7,143 3,014,069 - Strana lica - 231,549 231,549 - 218,263 218,263 - Poljoprivredni proizvoñači 65,895 - 65,895 62,036 - 62,036 - Drugi komitenti 248,980 - 248,980 236,551 61 236,612 12,024,813 246,807 12,271,620 14,168,453 235,446 14,403,899 Ispravka vrednosti (1,741,184) (240,317) (1,981,501) (1,096,497) (224,115) (1,320,612) 10,283,629 6,490 10,290,119 13,071,956 11,331 13,083,287 Dati krediti ukupno 26,559,662 634,453 27,194,115 29,024,003 748,709 29,772,712

Dati depoziti: - Ostali dati depoziti - Bankarski sektor u zemlji

-

-

-

1,289,318 - 1,289,318 - Ostali dati depoziti u stranoj valuti – Sektor stranih lica

-

8,459

8,459

- 1,635 1,635 - Ostali namenski depoziti - Bankarski sektor u zemlji

3

-

3

31,476 2,215 33,691

3 8,459 8,462 1,320,794 3,850 1,324,644 Ispravka vrednosti - - - - (16) (16)Dati depoziti ukupno 3 8,459 8,462 1,320,794 3,834 1,324,628 26,559,665 642,912 27,202,577 30,344,797 752,543 31,097,340



27

19. HARTIJE OD VREDNOSTI


u dinarima u stranoj

valuti ukupno u dinarima u stranoj

valuti ukupno HOV raspoložive za prodaju:

- Bankarski sektor 287,512 1,541 289,053 286,478 1,453 287,931 - Druga preduzeća 251,553 - 251,553 250,603 - 250,603 - Drugi komitenti - - - 85 - 85 - Ispravka vrednosti (519,342) (1,541) (520,883) (485,091) (1,453) (486,544) 19,723 - 19,723 52,075 - 52,075 HOV koje se drže do dospeća:

- Druga preduzeća 1,428,840 - 1,428,840 103,749 - 103,749 - Ispravka vrednosti (69,289) - (69,289) (35,694) - (35,694) 1,359,551 - 1,359,551 68,055 - 68,055 1,379,274 - 1,379,274 120,130 - 120,130

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008. Akcije banaka 285,170 283,998 Akcije osiguravajućih organizacija 1,008 1,058 Akcije ostalih finansijskih organizacija 2,875 2,875 Akcije drugih preduzeća 251,553 250,603 Akcije drugih komitenata - 85 540,606 538,619 Ispravka vrednosti (520,883)

(486,544)

19,723

52,075



28

19. HARTIJE OD VREDNOSTI (nastavak)

Hartije raspoložive za prodaju, na dan 31. decembra 2009. godine odnose se na akcije sledećih pravnih lica:


Nabavna vrednost

Ispravka vrednosti Neto

Nabavna vrednost


Banke: Astra banka a.d. -u stečaju Beograd 249,170 (249,170) - 249,170 (249,170) - Beogradska banka a.d. u stečaju 27,125 (27,125) - 27,125 (27,125) - Beogradska banka a.d. u stečaju - učešće u stranoj valuti

1,541

(1,541)

-

1,453

(1,453)

- Reklasifikovane akcije: - Komercijalna banka a.d. ,Beograd 1,725 (17) 1,708 1,560 (15) 1,545 - Metals-banka a.d., Novi Sad 1,152 (12) 1,140 908 - 908 - Agrobanka a.d., Beograd 203 (2) 201 102 - 102 - Privredna banka Beograd a.d., Beograd 1,843 (18) 1,825 1,146 - 1,146 - Univerzal banka a.d. ,Beograd 1,085 - 1,085 1,397 - 1,397 - Jubmes banka a.d., Beograd 1,326 (13) 1,313 1,137 - 1,137 285,170 (277,898) 7,272 283,998 (277,763) 6,235 Osiguravajuća društva: Reklasifikovane akcije: - Dunav osiguranje a.d., Beograd 175 (2) 173 106 (1) 105 - Globus osiguranje a.d. 833 (8) 825 952 (9) 943 1,008 (10) 998 1,058 (10) 1,048 Ostale finansijske organizacije: - Tržište novca a.d. 1,800 (746) 1,054 1,800 (746) 1,054 - Beogradski eskontni centar 1,075 (1,075) - 1,075 (1,075) - 2,875 (1,821) 1,054 2,875 (1,821) 1,054 Preduzeća: - BIP Beograd 29,009 (29,009) - 29,009 (29,009) - - Bancor Consulting Group d.o.o. - - - 26 - 26 - Chip-Card d.o.o. 9,195 (92) 9,103 8,616 (86) 8,530 - Hissar 2,151 (2,151) - 2,151 (2,151) - - MIN Holding a.d. 113,986 (113,986) - 113,986 (79,792) 34,194 - Industrija motora a.d. 37,018 (37,018) - 37,018 (37,018) - - Holding –korporacija elektroindustrija a.d. Niš

7,683

(7,683)

-

7,683

(7,683)

- - Frukomsport doo 175 (3) 172 175 (2) 173 - Sartid Smederevo 19,439 (19,439) - 19,439 (19,439) - - Industrija mšina i traktora 31,719 (31,719) - 31,719 (31,719) - - Regionalni centar raz.MSP – Subotica 47 (42) 5 47 (42) 5 Regionalni centar za razvoj mala i srednja preduzeća - Beograd

39

(1)

38

39

(1)

38

Reklasifikovane akcije: - MDD PKB Imlek 596 (6) 590 440 (4) 436 - Tigar a.d. Pirot 373 (4) 369 250 (3) 247 - Metalac a.d. Gornji Milanovac 123 (1) 122 90 (1) 89 251,553 (241,154) 10,399 250,688 (206,950) 43,738

540,606

(520,883) 19,723

538,619

(486,544) 52,075



29

19. HARTIJE OD VREDNOSTI (nastavak) Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008.

Eskont menica 71,757 93,972 Komercijalni zapisi 4,034 4,034 Državni zapisi 1,347,820 - Ostale hartije od vrednosti 5,229 5,743 1,428,840 103,749 Ispravka vrednosti (69,289) (35,694) 1,359,551 68,055

20. OSTALI PLASMANI U hiljadama dinara 31. decembar 2009. 31. decembar 2008.


valuti

ukupno u dinarima

u stranoj valuti

ukupno

Ostali plasmani: Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama - Druga preduzeća 716,101 80,505 796,606 453,928 62,425 516,353 - Preduzetnici 7,583 - 7,583 7,583 - 7,583 - Stanovništvo 27,173 - 27,173 99 - 99 Ispravka vrednosti (544,346) (47,135) (591,481) (170,257) (10,043) (180,300) 206,511 33,370 239,881 291,353 52,382 343,735 Pokriveni akreditivi i druga jemstva: - Strana lica - 1 1 - 1 1 - 1 1 - 1 1 Ostali plasmani: - Bankarski sektor 26,508 2,272 28,780 19,932 1,497 21,429 - Druga preduzeća 13,436 2,988 16,424 13,436 2,816 16,252 - Preduzetnici 416 - 416 416 - 416 - Strana lica - 66,389 66,389 - - - - Drugi komitenti - - - 325 - 325 Ispravka vrednosti (23,475) (3,120) (26,595) (32,384) (2,905) (35,289) 16,885 68,529 85,414 1,725 1,408 3,133

223,396 101,900 325,296

293,078 53,791 346,869



30

21. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008.

Licence 85,526 69,035 Softver 371,693 303,444 Nematerijalna ulaganja u pripremi 229 2,241 Ulaganja u tuña osnovna sredstva - 73,490 457,448 448,210 Ispravka vrednosti i obezvreñenje (275,097) (212,334)

182,351

235,876

U toku 2009. godine Banka je izvršila obezvreñenje softvera u skladu sa njihovom upotrebnom vrednošću u iznosu od 36,814 hiljada dinara. Knjigovodstvena vrednost navedenih softvera nakon obezvreñenja iznosi 10,333 hiljade dinara.

22. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE

U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008.

Zemljište 739 739 Grañevinski objekti 2,839,040 2,829,160 Oprema 1,472,278 1,539,436 Osnovna sredstva u pripremi 186,597 132,184 Osnovna sredstva uzeta u lizing 4,047 4,047 Ulaganja u tuña osnovna sredstva 188,152 137,672 Investicione nekretnine 43,191 44,341 4,734,044 4,687,579 Ispravka vrednosti i obezvreñenje (1,343,298) (1,135,178)

3,390,746

3,552,401

Banka je tokom 2009. godine izvršila analizu grañevinskih objekata priznatih kao osnovna sredstva, a koje je prestala da koristi za svoje funkcionalno poslovanje. U skladu sa MSFI 5 Banka je izvršila reklasifikaciju nekretnina u iznosu od 26,554 hiljade dinara na stalna sredstva namenjena prodaji. Na dan 31. decembra 2009. godine, knjigovodstvena vrednost nekretnina koje nisu ispunjavale uslove za priznavanje shodno MSFI 5, a koje su prestale da se koriste iznose iznosi 149,187 hiljada dinara. Za navedene nekretnine izvršena je procena od strane ovlašćenih procenjivača, pri čemu je za nekretninu utvrñeno da je tržišna vrednost niža od knjigovodstvene vrednosti. Banka je izvršila svoñenje knjigovodstvene vrednosti na fer vrednost, pri čemu su prvo ukinute ranije stvorene revalorizacione rezerve u ukupnom iznosu od 1,019 hiljada dinara, a za preostali iznos je priznato obezvreñenje objekta kroz bilans uspeha u ukupnom iznosu od 3,500 hiljada dinara. Na dan 31. decembra 2009. godine izvršena je i procena vrednosti investicionih nekretnina od strane ovlašćenih procenitelja. U slučaju gde je procenjena vrednost bila niža od knjigovodstvene vrednosti, izvršeno obezvreñenje kroz bilans uspeha u iznosu od 1,150 hiljade dinara.



31

22. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE (nastavak)

Promene na osnovnim sredstvima, investicionim nekretninama i nematerijalnim ulaganjima prikazane su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara Zemljište i grañevinski

objekti Oprema i

ostala sredstva Investi-cione nekretnine

Investicije u toku

Nemateri-jalna

ulaganja Ukupno Nabavna vrednost Stanje, 1. januara 2009. godine 2,967,571 1,543,483 44,341 132,184 448,210 5,135,789 Povećanje 63,491 32,117 - 96,474 82,728 274,810 Prenos iz investicija u toku 25,356 14,027 - (39,383) - - Prenos na sredstva namenjena prodaji (32,122)

-

-

-

-

(32,122)Otuñenja i rashodovanja (69,855) (113,341) - (2,678) - (185,874)Prenos sa nematerijalnih ulaganja 73,490 - - - (73,490) - Obezvreñenje - - (1,150) - - (1,150)Ostalo - 39 - - - 39 Stanje, 31. decembra 2009. godine 3,027,931 1,476,325 43,191 186,597 457,448 5,191,492 Ispravka vrednosti Stanje, 1. januara 2009. godine 523,087 612,091 - - 212,334 1,347,512 Amortizacija 81,796 207,348 - - 66,018 355,162 Otuñenja i rashodovanja (39,273) (81,375) - - - (120,648)Prenos na sredstva namenjena prodaji (5,192)

-

-

-

-

(5,192)Obezvreñenje 4,651 - - - 36,418 41,069 Prenos sa nematerijalnih ulaganja 40,069 - - - (40,069) - Ostalo - 96 - - 396 492 Stanje, 31. decembra 2009. godine 605,138 738,160 - - 275,097 1,618,395 Sadašnja vrednost, 31. decembra 2009. godine 2,422,793 738,165 43,191 186,597 182,351 3,573,097

Sadašnja vrednost, 31. decembra 2008. godine 2,444,484 931,392 44,341 132,184 235,876 3,788,277

Na dan 31. decembra 2009. godine Banka nema osnovnih sredstava opterećena hipotekom, radi obezbeñenja obaveza po kreditima.

23. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE

OBUSTAVLJA U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008. Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 54,325

99,118

54,325

99,118

Na dan 31. decembra 2008. godine, stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja, obuhvataju i konsolidovanu imovine Mlekare Han d.o.o. u ukupnom iznosu od 196,816 hiljada dinara umanjenu za iznos obezvreñenja od 115,088 hiljada dinara.



32

23. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA (nastavak) Struktura imovine koja je uključena u poziciju Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja, a koja se odnose na reklasifikovani entitet, data je u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

31. decembar 2008.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 68 Ostali plasmani 682 Osnovna sredstva i investicione nekretnine 162,402 Ostala sredstva 33,664 Negativni efekti svodjenja na fer vrednost imovine namenjene prodaji (115,088)

81,728

Mlekara Han d.o.o., Vladičin Han je bila indirektno povezano lice sa Bankom s obzirom da je do juna 2009. godine kada je uveden stečaj, bila u 100% vlasništvu zavisnog preduzeća Banke, OTP Investments d.o.o., Novi Sad. Nakon juna 2009. godine, Banka je izgubila kontrolu nad navedenim pravnim licem.



33

24. OSTALA SREDSTVA




valuti ukupno Ostala potraživanja Avansi za obrtna sredstva 19,839 - 19,839 8,290 - 8,290 Avansa za osnovna sredstva 12,853 3,624 16,477 72,080 3,393 75,473 Potraživanja od zaposlenih 240 2,067 2,307 538 1,883 2,421 Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza

8,376 - -

i doprinosa 8,376 8,955 - 8,955 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 38,759 - 38,759 239,369 - 239,369 Ostala potraživanja iz operativnog

115,128 1,538 -

Poslovanja 116,666 115,359 1,416 116,775 Prolazni i privremeni računi 745 (1,056) (311) 12,119 (1,889) 10,230 Potraživanja u obračunu 71,140 14,341 85,481 60,878 14,122 75,000

267,080 20,514 287,594 517,588 18,925 536,513 Ispravka vrednosti ostalih potraživanja (90,149) (75) (90,224) (87,864) (182) (88,046)

176,931 20,439 197,370 429,724 18,743 448,467 Razgraničena potraživanja Razgraničena potraživanja za obračunatu

79,101 15,723 94,824 kamatu u dinarima 122,739 12,071 134,810 Razgraničena potraživanja za ostale

13,831 - 13,831 obračunate prihode u dinarima 1,482 - 1,482 Razgraničeni ostali troškovi u dinarima 8,220 - 8,220 7,360 - 7,360 Ostala aktivna vremenska razgraničenja u

- - - Dinarima 358 - 358 101,152 15,723 116,875 131,939 12,071 144,010

Zalihe Zalihe materijala 754 - 754 1,348 - 1,348 Zalihe alata i inventara 145 - 145 177 - 177 Ostale zalihe 653 - 653 653 - 653 Sredstva stečena naplatom potraživanja 9,328 - 9,328 43,390 - 43,390 Inventar u upotrebi 31,428 - 31,428 29,993 - 29,993

42,308 - 42,308 75,561 - 75,561 Ispravka vrednosti zaliha (32,081) - (32,081) (30,646) - (30,646)Obezvreñenje vrednosti zaliha (1,603) - (1,603) - - -

8,624 - 8,624 44,915 - 44,915

Ukupno ostala sredstva

286,707 36,162 322,869 606,578 30,814 637,392

Reklasifikacija nekretnina stečenih naplatom potraživanja u stalna sredstva namenjena prodaji u skladu sa MSFI 5 izvršena je na sredstvima čija knjigovodstvena vrednost na dan 31. decembra 2009. godine iznosi 10,382 hiljade dinara, a nakon obezvreñenja u iznosu od 1,937 hiljada dinara.



34

25. UDELI (UČEŠĆA) U KAPITALU POVEZANIH PRAVNIH LICA PO METODU KAPITALA

U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008.

Bankarski sektor – povezano preduzeće 33,043 33,043 Ispravka vrednosti (4,413) (2,057) 28,630 30,986 Druga preduzeća – povezano preduzeće 80 80 Ispravka vrednosti (42) - Neto udeli (učešća ) u druga preduzeća 38 80 28,668 31,066

Učešća u kapitalu povezanih pravnih lica po metodu udela, odnose se na sledeća pravna lica:


Nabavna vrednost


Nabavna vrednost

Ispravka vrednosti Neto % učešća

Učešće u kapitalu povezanih preduzeća: OTP Leasing d.o.o. Novi Sad 33,043 4,413 28,630 33,043 2,057 30,986 30,00 OTP Rent d.o.o, Novi Sad 80 42 38 80 - 80 19.72

33,123 4,455 28,668 32,123 2,057 31,066 -

26. TRANSAKCIONI DEPOZITI

U hiljadama dinara 31. decembar 2009. godine 31. decembar 2008. godine



valuti ukupno Transakcioni depoziti Bankarski sektor 7,582 24,464 32,046 15,473 18,717 34,190 Javna preduzeća 41,289 896 42,185 27,127 848 27,975 Druga preduzeća 1,137,745 899,158 2,036,903 1,305,370 850,081 2,155,451 Preduzetnici 302,808 16,947 319,755 305,910 18,249 324,159 Javni sektor 1,860 14,061 15,921 2,253 21,391 23,644 Stanovništvo 592,883 407,799 1,000,682 505,382 565,816 1,071,198 Strana lica 14,094 157,994 172,088 174,413 361,492 535,905 Poljoprivredni proizvoñači 62,706 - 62,706 113,969 - 113,969 Drugi komitenti 229,545 5,383 234,928 206,624 10,142 216,766

2,390,512 1,526,702 3,917,214 2,656,521 1,846,736 4,503,257



35

27. OSTALI DEPOZITI

Struktura ostalih depozita po proizvodima, sektorima i valutama prikazana je u sledećoj tabeli:



valuti

ukupno


valuti

ukupno Štedni depoziti Stanovništvo 206,381 4,275,307 4,481,688 233,263 3,536,111 3,769,374 Strana lica 756 223,889 224,645 1,825 202,819 204,644 207,137 4,499,196 4,706,333 235,088 3,738,930 3,974,018 Depoziti po osnovu datih kredita Druga preduzeća 30,768 109,230 139,998 998 112,227 113,225 Preduzetnici 30 - 30 30 - 30 Stanovništvo 9,355 361,133 370,488 15,905 461,190 477,095 Strana lica - 263,541 263,541 - 243,511 243,511 40,153 733,904 774,057 16,933 816,928 833,861 Namenski depoziti Bankarski sektor 67 54 121 150 1,330,915 1,331,065 Javna preduzeća 5,192 - 5,192 4,369 - 4,369 Druga preduzeća 78,030 65,179 143,209 190,500 311,573 502,073 Preduzetnici 2,267 424 2,691 1,553 2 1,555 Stanovništvo 10,175 8,602 18,777 11,064 9,375 20,439 Strana lica 2,157 26,767 28,924 133,708 74,105 207,813 Drugi komitenti 4,517 - 4,517 2,791 - 2,791 102,405 101,026 203,431 344,135 1,725,970 2,070,105 Ostali depoziti Bankarski sektor 54,368 592,376 646,744 76,510 1,185,565 1,262,075 Javna preduzeća 4,717 4 4,721 7,324 11 7,335 Druga preduzeća 176,769 288,067 464,836 452,023 191,973 643,996 Preduzetnici 23,226 2,654 25,880 27,567 9,168 36,735 Javni sektor 34,559 - 34,559 25,559 - 25,559 Sektor stanovništva 15 4 19 15 3 18 Strana lica 3 860,600 860,603 10 867,275 867,285 Drugi komitenti 152,386 302 152,688 62,137 1,745 63,882 446,043 1,744,007 2,190,050 651,145 2,255,740 2,906,885 795,738 7,078,133 7,873,871 1,247,301 8,537,568 9,784,869

Ostali depoziti po proizvodu, ročnosti i valuti prikazani su u sledećoj tabeli: U hiljadama dinara

31. decembar 2009. 31. decembar 2008.


valuti

ukupno


valuti

ukupno Štedni depoziti Po viñenju 133,270 2,110,739 2,244,009 184,799 1,367,810 1,552,609 Kratkoročni 73,867 2,387,850 2,461,717 48,225 2,368,890 2,417,115 Dugoročni - 607 607 2,064 2,230 4,294 207,137 4,499,196 4,706,333 235,088 3,738,930 3,974,018 Depoziti po osnovu datih kredita Kratkoročni 229 41,226 41,455 166 51,440 51,606 Dugoročni 39,924 692,678 732,602 16,767 765,488 782,255 40,153 733,904 774,057 16,933 816,928 833,861 Namenski depoziti Po viñenju 87,115 18,477 105,592 335,597 20,225 355,822 Kratkoročni 686 26,434 27,120 8,504 1,602,871 1,611,375 Dugoročni 14,604 56,115 70,719 34 102,874 102,908 102,405 101,026 203,431 344,135 1,725,970 2,070,105 Ostali depoziti Po viñenju 6,725 48,473 55,198 7,191 62,059 69,250 Kratkoročni 435,777 1,645,614 2,081,391 596,089 2,148,441 2,744,530 Dugoročni 3,541 49,920 53,461 47,865 45,240 93,105 446,043 1,744,007 2,190,050 651,145 2,255,740 2,906,885 795,738 7,078,133 7,873,871 1,247,301 8,537,568 9,784,869



36

28. PRIMLJENI KREDITI



valuti

ukupno


valuti

ukupno

Obaveze koje dospevaju u roku od jednog dana (overnight) Bankarski sektor - 95,889 95,889 - - - Strana lica 22,094 8,735,470 8,757,564 - 7,491,647 7,491,647 Drugi komitenti 8,000 - 8,000 - - - 30,094 8,831,359 8,861,453 - 7,491,647 7,491,647 Primljeni krediti Bankarski sektor 906 9,062 9,968 1,208 23,492 24,700 Javni sektor 2,538 8,130 10,668 2,538 7,513 10,051 Strana lica - - - - 22,933 22,933 3,444 17,192 20,636 3,746 53,938 57,684 Ostale finansijske obaveze Bankarski sektor 11,680 3 11,683 21,290 3 21,293 Javna preduzeća 1,270 - 1,270 50 - 50 Druga preduzeća 3,169 1,068 4,237 10,464 163 10,627 Preduzetnici 3,001 98 3,099 2,144 - 2,144 Javni sektor 179 - 179 47 - 47 Sektor stanovništva 527 - 527 586 - 586 Sektor stranih lica 29,550 3,797 33,347 25,258 2,934 28,192 Drugi komitenti 4,360 - 4,360 525 - 525 53,736 4,966 58,702 60,364 3,100 63,464 87,274 8,853,517 8,940,791 64,110 7,548,685 7,612,795

Obaveze koje dospevaju u roku od jednog dana (overnight) prema stranim licima, iskazane na dan 31. decembra 2009. godine u iznosu od 8,735,470 hiljada dinara odnose se na depozite oročene po godišnjoj kamatnoj stopi u rasponu od 2.14% do 2.26%.

Na dan 31. decembra 2009. godine, Banka ima sledeće obaveze po osnovu dugoročnih kredita u stranoj valuti:

Kreditor

Valuta

Odobreno u

valuti Ostatak

duga u valuti

Ostatak duga u 000

dinara Datum dospeća

Kamatna stopa na godišnjem nivou

Fond za finansiranje povećanja zaposlenosti

EUR

260,276

56,861

5,452

25. maj 2011.

3.558% EAR - NBS

EUR

4,998,270

37,647

3,610

do 2010. godine

Euribor +2%;Euribor +1.5% (za tranše posle 15. septembra 2005)

Republika Srbija EUR - 84,791 8,130 - - Commerzbank AG

EUR

1,890,000

-

-

31. mart 2009. šestomesečni Euribor

+ 1.15% Landesbank Berlin AG

EUR

488,371

-

-

24. jun 2009. šestomesečni Euribor

+ 1.75%

17,192



37

29. REZERVISANJA

U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008.

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 154,115 69,293 Rezervisanja za penzije i jubilarne nagrade 8,696 14,113 Rezervisanja za potencijalne odlive sredstava po sudskim sporovima

31,571 31,571

194,382 114,977

Na dan 31. decembra 2009. godine rezervisanja za potencijalne odlive sredstava po sudskim sporovima iznose 31,571 hiljadu dinara. Rukovodstvo Banke ne očekuje dodatne gubitke u narednom periodu po osnovu sudskih sporova.

Dana 22. februara 2007. godine, rukovodstvo Banke je obavešteno od strane eksterne advokatske kancelarije koja zastupa Banku u sporu, da je Trgovinski sud u Beogradu u predmetu tužioca Sartid a.d. – stečajna masa protiv Banke kao tužene, doneo presudu u korist tužioca, čime se nalaže Banci da izvrši povraćaj u stečajnu masu tužioca u iznosu od 217,202 hiljade dinara sa kamatom po stopi odreñenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate. Dana 23. oktobra 2007. godine presuda je ukinuta na osnovu žalbe Banke. U vezi trenutnog stanja postupka, nakon predaje nalaza i mišljenja veštaka, sud je naložio veštaku da se izjasni na primedbe.

Promene na rezervisanjima su sledeće: U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008. Rezervisanja za potencijalne odlive sredstava po sudskim sporovima Stanje na početku godine 31,571 4,008 Povećanja - 929 Smanjenja - (227)Prenos sa ostalih rezervisanja - 26,861 Stanje na kraju godine 31,571 31,571 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi Stanje na početku godine 69,293 145,857 Povećanja 117,637 63,290 Smanjenja (32,815) (139,854) Stanje na kraju godine 154,115 69,293

Rezervisanja za penzije Stanje na početku godine 14,113 19,723 Smanjenja (5,417) (3,348)Isplata - (2,262)

8,696

14,113



38

30. OBAVEZE IZ DOBITKA

U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008. Obaveze za dividende - po osnovu redovnih akcija 30,099 30,099 - po osnovu prioritetnih akcija 40 40 Obaveze po osnovu tekućeg poreza na dobitak - 81,541

30,139

111,680

31. OSTALE OBAVEZE U hiljadama dinara 31. decembar 2009. 31. decembar 2008.


valuti

ukupno


valuti

ukupno

Ostale obaveze u dinarima Obaveze prema dobavljačima 58,564 15,021 73,585 115,757 103 115,860 - zavisno preduzeće - - - (280) - (280)Obaveze po osnovu primljenih avansa 35,844 12,175 48,019 40,550 8,678 49,228 Obaveze po osnovu finansijskog lizinga - - - 404 - 404 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa 25,786 103 25,889 22,979 182 23,161 - zavisno preduzeće 9,415 - 9,415 (247) - (247)Obaveze u obračunu 26,805 740 27,545 46,429 1 46,430 156,414 28,039 184,453 225,592 8,964 234,556 Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada Obaveze za neto zarade 74 - 74 25,113 - 25,113 Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada

13

- 13

3,556 - 3,556 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada

19

-

19 964 - 964

Ostale obaveze prema zaposlenima u dinarima

1,298

- 1,298

1,849 - 1,849 1,404 - 1,404 31,482 - 31,482 Subordinirane obaveze - 13,698,401 13,698,401 - 12,651,856 12,651,856 Pasivna vremenska razgraničenja Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u dinarima

687

65,312

65,999 1,403 127,578 128,981

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u dinarima

39,163

-

39,163 22,257 - 22,257

Razgraničenih prihodi kamata u dinarima 31,990 - 31,990 - - - Razgraničeni prihodi za potraživanja iskazana po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope u dinarima

111,472

-

111,472 137,032 - 137,032 Razgraničeni ostali prihodi u dinarima 14,909 - 14,909 15,179 - 15,179 198,221 65,312 263,533 175,871 127,578 303,449 356,039 13,791,752 14,147,791 432,945 12,788,398 13,221,343

Obaveze po osnovu subordiniranih kredita, iskazane na dan 31. decembra 2009. godine u iznosu od 13,698,401 hiljade dinara odnose se na subordinirane kredite stranih lica primljene na period od pet godina po kamatnoj stopi u visini tromesečnog Euribor-a/CHF Libor-a uvećanog za 2.21% do 3%.



39

32. KAPITAL

Kapital Banke se sastoji od: akcijskog kapitala, rezervi, emisione premije i akumulirane dobiti.

Akcijski kapital banke čine obične (redovne) i prioritetne akcije.

Bankom upravljaju akcionari srazmerno uloženim sredstvima u redovne akcije u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Statutom banke. Prava akcionara se zasnivaju na posedovanju redovnih akcija Banke, odnosno srazmernom učešću svakog akcionara u ukupnoj vrednosti redovnih akcija Banke. Imalac prioritetnih akcija Banke u odnosu na imaoca običnih akcija ima pravo prvenstva naplate dividende, naplate u postupku stečaja i likvidacije Banke, kao i druga prvenstva koja se utvrñuju odlukom o izdavanju akcija. Prioritetne akcije Banke ne nose pravo glasa. Tokom 2005. i 2006. godine OTP Bank RT Budapest Hungary je postala većinski vlasnik Kulske banke a.d., Novi Sad, Zepter banke a.d., Beograd i Niške banke a.d., Niš. Odlukom o spajanju ovih banaka predviñeno je da se Zepter banka a.d., Beograd i Niška banka a.d., Niš pripoje Kulskoj banci a.d., Novi Sad, koja kao banka opstaje i menja ime u OTP banka Srbija a.d., Novi Sad.

Na osnovu ugovora o spajanju uz pripajanje izvršena je zamena akcija Zepter banke a.d., Beograd i Niške banke a.d., Niš u akcije Kulske banke a.d., Novi Sad i to: 5,96 akcija Zepter banke a.d., Beograd za jednu akciju Kulske banke a.d., Novi Sad i 4,20 akcija Niške banke a.d., Niš za jednu akciju Kulske banke a.d. Ista srazmera je korišćena i za obične i za prioritetne akcije.

Razlika izmeñu zbira nominalne vrednosti akcijskog kapitala banaka pre pripajanja i nominalne vrednosti sticaoca nakon statusne promene i zamene akcija pripojenih banaka evidentirana je u korist emisione premije.



40

32. KAPITAL (nastavak)

U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008. Akcijski kapital Obične akcije 5,024,495 5,024,495 Prioritetne akcije 1,576,066 1,576,066 Emisiona premija 349,734 349,734 6,950,295 6,950,295 Rezerve iz dobitka Rezerve 15,776 763,452 Rezerve iz dobiti za potencijalne gubitke 4,897,927 2,806,846 4,913,703 3,570,298 Revalorizacione rezerve - po osnovu promene vrednosti osnovnih sredstava 652,459 654,468 - po osnovu učešća u kapitalu 1,571 794 654,030 655,262 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (697)

(973) Akumulirani dobitak

- ranijih godina 360,936 1,117,480 - tekuće godine (3,182,998) 539,171 (2,822,062) 1,656,651 9,695,269 12,831,533

Na osnovu Rešenja Komisije za hartije od vrednosti Br: 4/0-24-4773/6-07 od 20. septembra 2007. godine o davanju odobrenja za izdavanje hartija od vrednosti bez javne ponude, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti je izvršio promenu nominalne vrednosti akcija izdavaoca OTP banka Srbija a.d., Novi Sad. Nakon ove promene akcijski kapital čine 101,423 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti 49,540 dinara sa CFI kodom ESVUFR i ISIN brojem RSKULBE40207 i 31,814 komada prioritetnih zamenljivih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 49,540 dinara sa CFI kodom EFNXCR i ISIN brojem RSKULBE89816.

Struktura akcionara

Sa stanjem na dan 31. decembra 2009. godine Banka je imala ukupno 87 akcionara (2008. godine: 88 akcionara). Struktura akcionara na dan 31. decembra 2009. godine sa učešćem preko 1% i podaci o broju akcija evidentiranih u Centralnom registru hartija od vrednosti:

Pregled najvećih akcionara Banke na dan 31. decembra 2009. godine (obične akcije) prikazan je u sledećoj tabeli:

Akcionar Knjigovodstvena

vrednost Broj akcija % učešća OTP bank.Rt., Budapest, Hungary

4,544,056

91,725

90.44%

Home art & Sales services a.g. 259,689 5,242 5.17% Dunav a.d. 111,069 2,242 2.21% Ostali 109,681 2,214 2.18%

5,024,495

101,423

100.00%



41

32. KAPITAL (nastavak)

Struktura akcionara (nastavak)

Pregled najvećih akcionara Banke na dan 31. decembra 2009. godine (prioritetne akcije) prikazan je u sledećoj tabeli:

Akcionar Knjigovodstvena

vrednost Broj akcija % učešća OTP bank.Rt., Budapest, Hungary

1,490,758

30,092

94.59%

Republika Srbija 27,792 561 1.76% Vojvoñanska banka -kastodi 19,717 398 1.25% Ostali 37,799 763 2.40%

1,576,066

31,814

100.00%

Adekvatnost kapitala i pokazatelji poslovanja propisani Zakonom o bankama Banka je dužna da održava minimalni koeficijent adekvatnosti kapitala od 12% ustanovljen od strane Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra 2009. godine, koeficijent adekvatnosti kapitala Banke je bio iznad propisanog minimuma.

Banka je dužna da obim svog poslovanja uskladi sa propisanim pokazateljima, odnosno da obim i strukturu svojih rizičnih plasmana uskladi sa Zakonom o bankama i propisima Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra 2009. godine, svi pokazatelji obima poslovanja, odnosno obima i strukture rizičnih plasmana prema obračunu Banke bili su usklañeni sa propisanim odnosima.

33. POSLOVI U IME I ZA RAČUN TREĆIH LICA

U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008. Sektor drugih preduzeća 37,862 44,551 Javni sektor 113,846 370,772

151,708

415,323

Poslovi u ime i za račun trećih lica za račun javnog sektora odnose se na kreditiranje poljoprivrede iz sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije i sredstava Ministarstva za razvoj poljoprivrede.



42

34. PREUZETE I POTENCIJALNE OBAVEZE U hiljadama dinara 31. decembar 2009. godine 31. decembar 2008. godine u dinarima u valuti ukupno u dinarima u valuti ukupno Date garancije i druga jemstva Plative garancije Javna preduzeća - - - - 968 968 Druga preduzeća 1,141,354 256,445 1,397,799 1,162,681 342,031 1,504,712 Preduzetnici 10,857 - 10,857 10,938 - 10,938 Stanovništvo 15,944 - 15,944 31,079 - 31,079 Poljoprivredni proizvoñači 4,477 - 4,477 26,764 - 26,764 Drugi komitenti - 115,771 115,771 - 139,706 139,706 1,172,632 372,216 1,544,848 1,231,462 482,705 1,714,167 Činidbene garancije Javna preduzeća - - - - 640,099 640,099 Druga preduzeća 1,205,945 152,418 1,358,363 1,205,547 432,888 1,638,435 Preduzetnici 4,498 - 4,498 10,449 - 10,449 Stanovništvo - - - 23,317 - 23,317 Strana lica 77 - 77 15,801 - 15,801 Drugi komitenti - - - 5,553 - 5,553 1,210,520 152,418 1,362,938 1,260,667 1,072,987 2,333,654 Avali i akcepti menica Druga preduzeća 121,759 13,278 135,037 229,415 24,539 253,954 Preduzetnici 700 - 700 700 - 700 122,459 13,278 135,737 230,115 24,539 254,654 Akreditivi Druga preduzeća - 9,683 9,683 - 95,363 95,363 - 9,683 9,683 - 95,363 95,363 Ukupno date garancije i druga jemstva

2,505,611

547,595

3,053,206

2,722,244

1,675,594

4,397,838

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane

Bankarski sektor 120 - 120 120 - 120 Javna preduzeća 86,840 - 86,840 6,771 - 6,771 Druga preduzeća 394,640 70,377 465,017 408,909 65,028 473,937 Preduzetnici 75,626 - 75,626 18,119 - 18,119 Stanovništvo 239,315 - 239,315 246,879 - 246,879 Strana lica 4 - 4 8 - 8 Poljoprivredni proizvoñači 1,405 - 1,405 2,400 - 2,400 Drugi komitenti 9,821 - 9,821 387 - 387 Ukupno neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane

807,771

70,377

878,148 683,593 65,028 748,621

Ostale preuzete neopozive obaveze Sektor drugih preduzeća 208,932 217,115 426,047 - - - 3,522,314 835,087 4,357,401 3,405,837 1,740,622 5,146,459

35. PRIMLJENA JEMSTVA ZA OBAVEZE

Na dan 31. decembra 2009. godine, primljena jemstva za obaveze u stranoj valuti iznose 68,730 hiljada dinara (31. decembra 2008. godine: 54,723 hiljade dinara).



43

36. DRUGE VANBILANSNE POZICIJE

U hiljadama dinara

31. decembar

2009. 31. decembar

2008. Suspendovana kamata - Bankarski sektor 17,693 16,632 - Javna preduzeća - 19 - Druga preduzeća 2,722,143 1,166,270 - Preduzetnici 126,226 58,503 - Stanovništvo 466,616 479,489 - Poljoprivredni proizvoñači 23,023 1,884 - Drugi komitenti 26,131 5,120 3,381,832 1,727,917 Obveznice deponovane štednje 6,814,933 6,672,495 Novčani ekvivalenti 1,800,001 900,001 Akreditivi i garancije 68,730 89,543 Krediti po kreditnim karticama 4,204 4,204 Opozive obaveze 1,110,080 1,640,779 Kapitalizovana kamata 12,873 12,873 Kolaterali 289,172 451,458 Druga vanbilansna aktiva-potrazivanja po opcionim ugovorima 36,880 29,168

13,518,705

11,528,438

37. ODNOSI SA POVEZANIM LICIMA

Pregled potraživanja i obaveza prema povezanim pravnim licima na dan 31. decembra 2009. godine prikazan je u sledećoj tebeli:

OTP Leasing

Novi Sad

OTP Rent Novi Sad

Potraživanja Učešća u kapitalu 33,043 80 Ostala potraživanja 3 - Ispravka vrednosti udela (4,413) (42)

28,633 38 Obaveze Transakcioni depoziti 1,162 52 Obaveze po osnovu ostalih depozita 52,172 - Obaveze po osnovu kamata 291 - Obaveze prema dobavljačima 83 -

53,708 52

Neto obaveze (25,075) (14)



44

37. ODNOSI SA POVEZANIM LICIMA (nastavak)

Ostvareni prihodi i rashodi iz transakcija sa povezanim stranama u obračunskom periodu bili su sledeći:

OTP Leasing

Novi Sad

OTP Rent Novi Sad

Prihodi Prihodi od naknada 20 3 Prihodi od refundacije troškova 5 - Prihodi od zakupa poslovnog prostora 298 - Prihodi od kursnih razlika 45 -

368 3 Rashodi Rashodi kamata 3,508 - Operativni i ostali poslovni rashodi 969 - Rashodi po osnovu indirektnih otpisa – metod udela 2,356 42 Rashodi po osnovu obračunatih kursnih razlika 136 - Rashodi od promene vrednosti obaveza 30 -

6,999 42

Neto rashodi (6,631) (39)

Potraživanja Banke od zaposlenih kojima su krediti plasirani pod povoljnijim uslovima od tržišnih na dan 31. decembra 2009. godine iznose 24,129 hiljada dinara (2008. godine: 35,479 hiljada dinara), i odnose se na stambene kredite odobrene bez ugovorene valutne klauzule. Na dan i za godinu koja se završava 31. decembra 2009. godine, transakcije sa povezanim licima u okviru OTP grupe odnose se na potraživanja od matične banke po osnovu stanja na deviznim tekućim računima u iznosu od 180 hiljada dinara, obaveze po osnovu overnight kredita u iznosu od 8,735,470 hiljada dinara (po kom osnovu je ostvaren rashod od kamata od 181,981 hiljadu dinara) i jemstva za preuzete obaveze u iznosu od 58,730 hiljade dinara. Istovremeno obaveze po osnovu subordiniranih kredita prema OTP Financing, Holandija iznose 13,698,401 hiljada dinara.

U toku 2009. godine, na članove Izvršnog i Upravnog odbora odnose se sledeća izdvajanja:

U hiljadama dinara

Bruto zarada članova Izvršnog odbora

Neto zarada članova Izvršnog odbora

Troškovi zakupa

članovima Izvršnog odbora

Troškovi mobilnih

telefona članova Izvršnog odbora

Bruto naknade članova

Upravnog odbora

Neto naknade članova Upravnog

odbora

59,044

49,926

1,338

407

7,213

4,177

U toku 2008. godine, na članove Izvršnog i Upravnog odbora odnose se sledeća izdvajanja:

U hiljadama dinara Bruto zarada

članova Izvršnog odbora

Neto zarada članova Izvršnog

odbora

Ostale naknade članovima Izvršnog

odbora

Bruto naknade članova Upravnog

odbora

Neto naknade članova Upravnog

odbora

54,516

46,495

1,062

5,542

4,177



45

38. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA 38.1. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Rizik likvidnosti je rizik od mogućnosti da Banka nije u stanju da izvrši svoje finansijske obaveze kada za to doñe vreme ili da Banka može da bude izložena finansijskim gubicima koji mogu nastati kao rezultat prodaje sredstava po nepovoljnim uslovima zbog neadekvatnog upravljanja likvidnošću, ili kao rezultat nastalih troškova zbog uzimanja dodatnih sredstava i kao rezultat izgubljenog prihoda zbog održavanja suvišne likvidnosti.

Banka ima odobrene prekonoćne pozajmice od strane matične banke, te je u slučaju pogoršanja likvidnosti usled povlačenja depozita, spremna da zaduženjem kod matične banke premosti poremećaje likvidnosti.

Prosečan racio likvidnosti tokom 2009. godine iznosio je 3.62%. Racio likvidnosti se u toku 2009. godine kretao u rasponu od 1.77% (7. decembar 2009. godine) do 6.40% (2. novembar 2009. godine). Racio neto likvidnih sredstava u odnosu na depozite komitenata na dan 31. decembra 2009. godine iznosio je 2.03%.

Likvidnost Banke, kao njena sposobnost da u roku izvršava dospele obaveze, zavisi s jedne strane od bilansne strukture, a sa druge od usklañenosti tokova priliva i odliva sredstava.

Za potrebe merenja i praćenja rizika likvidnosti Banka vrši merenje i praćenje neto tokova gotovine, praćenjem imovine i obaveza Banke po periodu preostalom do dospeća, merenjem i uporeñivanjem priliva i odliva gotovine, odnosno GAP analizom.

Obzirom da je likvidnost potrebno analizirati i u kontekstu dinamike priliva i odliva sredstava i njihovog planskog usklañivanja kroz duži vremenski period, Banka prati takve tendencije i planskim usklañivanjem priliva i odliva sredstava i konstantnim pribavljanjem potrebnih izvora, obezbeñuje odgovarajući stepen kontinuirane likvidnosti, što pokazuje i prosečni racio likvidnosti koji je iznad minimuma, koji propisuje Narodna banka Srbije.



46

38. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 38.1. Rizik likvidnosti (nastavak)

Tabela predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na osnovu ugovorenih uslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza odreñeni su na osnovu preostalog perioda dospeća na dan bilansa u odnosu na ugovoreni rok dospeća.

U hiljadama dinara

Bez ugovorenog

roka dospeća

Dospeli plasmani/ obaveze

do 30 dana

31 do 90

dana 3 do 12 meseci

1 do 5 godina

preko 5 godina Ukupno

Na dan 31 decembra 2009. godine Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2,757,465 - - - - - - 2,757,465 Opozivi depoziti i krediti 7,251,569 - 1,800,000 - - - - 9,051,569 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja - 150,973 - - - - - 150,973 Dati krediti i depoziti 1,901,836 2,585,154 125,302 331,131 4,124,282 13,476,352 4,658,520 27,202,577 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 19,724 9,679 626,230 334,569 389,072 - - 1,379,274 Ostali plasmani 85,413 127,664 8,920 10,501 40,762 52,036 - 325,296 Nematerijalna ulaganja - - - - - - 182,351 182,351 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - - 3,390,746 3,390,746 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - - 54,325 54,325 Ostala sredstva 29,449 75,505 155,805 11,620 50,490 - - 322,869 Udeli (učešća) po metodi kapitala - - - - - - 28,668 28,668 Ukupna aktiva 12,045,456 2,948,975 2,716,257 687,821 4,604,606 13,528,388 8,314,610 44,846,113 Transakcioni depoziti 3,912,817 - 4,397 - - - - 3,917,214 Ostali depoziti 908,334 1,885,154 376,372 2,693,230 1,545,835 396,386 68,560 7,873,871 Primljeni krediti 8,889,579 12,044 30,094 - 3,622 5,452 - 8,940,791 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 15,734 1,498 325 2,975 2,064 48 - 22,644 Rezervisanja - - - 154,115 - 31,571 8,696 194,382 Obaveze za poreze - - 2,042 3,856 - - - 5,898 Obaveze iz dobitka - - 30,139 - - - 30,139 Odložene poreske obaveze - - - - - - 18,114 18,114 Ostale obaveze 275,166 13,225 148,632 351 2,214 13,706,382 1,821 14,147,791 Kapital - - - - - - 9,695,269 9,695,269 Ukupna pasiva 14,001,630 1,911,921 592,001 2,854,527 1,553,735 14,139,839 9,792,460 44,846,113 Ročna neusklañenost: - 31. decembar 2009. godine (1,956,174) 1,037,054 2,124,256 (2,166,706) 3,050,871 (611,451) (1,477,850) -

- 31. decembar 2008. godine 2,989,088 - (335,338) (3,228,322) 2,023,572 624,078 (2,073,078) -



47

38. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 38.2. Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik kamatnih stopa odražava neizvesnost u pogledu prihoda banke, zbog eventualnih promena kamatnih stopa. Poseban značaj ovom riziku daje činjenica da promene kamatnih stopa direktno utiču na prihode i rashode Banke, ali i to da je Banka neminovno izložena ovoj vrsti rizika.

Banka je izložena kamatnom riziku u slučajevima neusklañenosti ponovnog odreñivanja pasivnih kamatnih stopa ili roka dospeća bančinih obaveza i ponovnog odreñivanja aktivnih kamatnih stopa ili roka dospeća bančinih potraživanja.

Činjenica da Banka u najvećoj meri ugovara promenljive kamatne stope, kako na plasirana sredstva tako i na izvore sredstava, ukazuje na to da je Banka u manjoj meri izložena riziku od promene kamatnih stopa.

U hiljadama dinara

do 30 dana od 30 do 90

90 do 180 dana

180 do 360 dana

1 do 2 godine

preko 2 godine

nekamato- nosni

ukupno

Na dan 31. decembra 2009. godine Gotovina i gotovinski elementi - - - - - - 2,757,465 2,757,465 Opozivi depoziti i krediti 1,800,000 - - - - - 7,251,569 9,051,569 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 51,299 77,451 1,237 1,203 7,542 2,572 9,669 150,973 Dati krediti 4,688,417 16,676,844 893,940 548,024 523,641 3,871,464 247 27,202,577 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 532,455 334,569 389,072 - - - 123,178 1,379,274 Ostali plasmani 87,972 - - 13,278 - - 224,046 325,296 Nematerijalna ulaganja - - - - - - 182,351 182,351 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - - 3,390,746 3,390,746 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - - 54,325 54,325 Ostala sredstva - - - - - - 322,869 322,869 Udeli (učešća) u kapitalu povezanih pravnih lica po metodu kapitala - - - - - - 28,668 28,668

Ukupna aktiva

7,160,143 17,088,864 1,284,249 562,505 531,183 3,874,036 14,345,133 44,846,113

Transakcioni depoziti 3,917,214 - - - - - - 3,917,214 Ostali depoziti 3,368,587 2,280,458 839,681 407,441 29,124 7,100 941,480 7,873,871 Primljeni krediti 8,876,027 - 12 - 5,452 - 59,300 8,940,791 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata

19,529

584

215

1,649

38

12

617

22,644

Rezervisnja - - - - - - 194,382 194,382 Obaveze za poreze - - - - - - 5,898 5,898 Obaveze iz dobitka - - - - - - 30,139 30,139 Odložene poreske obaveze - - - - - - 18,114 18,114 Ostale obaveze 6,027,297 7,671,104 - - - - 449,390 14,147,791 Kapital - - - - - - 9,695,269 9,695,269

Ukupna pasiva

22,208,654 9,952,146 839,908 409,090 34,614 7,112 11,394,589 44,846,113

Neto izloženost riziku od promene kamatnih stopa:

- 31. decembar 2009. godine (15,048,511) 7,136,718 444,341 153,415 496,569 3,866,924 2,950,544 -

- 31. decembar 2008. godine (5,117,546) 2,409,573 601,377 (41,202) 289,643 4,103,139 (2,244,984) -



48

38. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak)

38.2. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak)

U cilju merenja izloženosti riziku kamatnih stopa, Banka koristi metode koje su propisane od strane NBS a koje su u skladu sa Bazelom II.

U slučaju kada je GAP pozitivan onda je kamatonosna aktiva (KA) veća od kamatonosne pasive (KP). Tada je aktiva osetljivija na promenu kamatne stope, odnosno na pad aktivnih kamatnih stopa. To implicira da će neto kamatni prihod banke pasti kao rezultat pada kamatnih stopa. U slučaju kada je GAP negativan onda je KA manja od KP, u datom vremenskom intervalu. Tada je pasiva osetljivija na promenu kamatne stopa, odnosno na rast kamatnih stopa. Porast kamatnih stopa će u tom slučaju prouzrokovati pad neto kamatnog prihoda.

Na dan 31. decembra 2009. godine, u vremenskom intervalu do 30 dana, ostvaren je negativan GAP, što znači da promena kamatnih stopa više utiče na obaveze nego na plasmane u tom vremenskom intervalu i Banka je izložena kamatnom riziku u slučaju rasta pasivnih kamatnih stopa.

Pregled aktivnih i pasivnih kamatnih stopa Banke prikazan je u sledećoj tabeli: Godišnje kamatne stope u % RSD EUR Finansijska aktiva Obavezna rezerva 2.50 - Kratkoročni krediti komitentima - srednja i velika preduzeća

2n repo-6 do 2n repo+11

3m euribor+0.5 do 3m euribor+18.50

- mala preduzeća i preduzetnici

2n repo-6% do 2n repo+15.1% 3m euribor+0.5% do 3m

euribor+30.2 - fizička lica 25 do 35.75 5.5 do28.00 Dugoročni krediti komitentima -pravna lica

2n repo-6 do 2n repo+11

3m euribor+0.5 do 3m euribor+18.50

- mala preduzeća i preduzetnici

2n repo-6% do 2n repo+15.1% 3m euribor+0.5% do 3m

euribor+30.2% - fizička lica 21 do 35.75 5.5 do28.00 Finansijske obaveze

Depoziti banaka

8.5 do 19.7

0.45% -4.35% (without reserve) foreign market

0.6% - 5.3% domestic market Obaveze prema komitentima

- mala, srednja i velika preduzeća i JLS

2n repo-2.25 do 2n repo+0.25 ( na oročene depozite)

5 do 6.5 (na oročene depozite)

- preduzetnici

2n repo-2.25 do 2n repo+0.2% ( na oročene depozite)

5 do 6.5 (na oročene depozite)

- fizička lica

do 16.1 (na oročene depozite); do 21% (na avista štedne

depozite)

do 8 (na oročene depozite) do 12.5 ( na avista štedne

depozite)



49


38.3. Devizni rizik

Devizni rizik je rizik od nastajanja negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke prouzrokovan promenom kursa stranih valuta u odnosu na dinar.

Upravljanje deviznim rizikom Banke mora biti u saglasnosti sa limitima postavljenim od strane Narodne banke Srbije i limitima postavljenim od same Banke, pri čemu profitabilnost Banke nije ugrožena. Limiti deviznog rizika se utvrñuju na onom nivou pri kom Banka neće imati značajne gubitke zbog kretanja kursa stranih valuta u odnosu na dinar.

Izloženost deviznom riziku u odreñenoj valuti predstavlja potencijalne promene u vrednosti potraživanja i obaveza Banke u odreñenoj valuti koje se mogu pripisati promenama u kursu za tu valutu. Devizni rizik pretpostavljen od strane Banke u odreñenoj valuti se meri razlikom izmeñu ukupnog iznosa potraživanja i ukupnog iznosa obaveza denominiran u toj valuti (devizna otvorena pozicija).

Pokazatelj deviznog rizika je odnos izmeñu ukupne neto otvorene devizne pozicije (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu) i kapitala Banke. Ukupna neto otvorena pozicija (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu) na kraju svakog radnog dana ne sme preći 20% kapitala Banke.

U toku 2009. godine, pokazatelj deviznog rizika se kretao u rasponu od 0.09% (6. i 7. oktobra 2009. godine) do 6.00% (4. decembra 2009. godine). Za celu 2009. godinu prosek pokazatelja deviznog rizika je 0.65%.



50


38.3. Devizni rizik (nastavak) U hiljadama dinara

RSD EUR Druge

strane valute ukupno Na dan 31 decembra 2009. godine AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2,310,549 263,302 183,614 2,757,465 Opozivi depoziti i krediti 1,800,000 7,151,476 100,093 9,051,569 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 80,148 60,037 10,788 150,973 Dati krediti i depoziti 5,142,008 19,969,833 2,090,736 27,202,577 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 1,379,274 - - 1,379,274 Ostali plasmani 133,245 190,561 1,490 325,296 Nematerijalna ulaganja 182,351 - - 182,351 Osnovna sredstva i investicione nekretnine 3,390,746 - - 3,390,746 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja 54,325 - - 54,325 Ostala sredstva 228,748 85,329 8,792 322,869 Udeli (učešća) u kapitalu povezanih pravnih lica po metodu kapitala 28,668 - - 28,668 Ukupna aktiva 14,730,062 27,720,538 2,395,513 44,846,113 PASIVA Transakcioni depoziti 2,390,512 1,433,260 93,442 3,917,214 Ostali depoziti 792,594 6,962,409 118,868 7,873,871 Primljeni krediti 87,273 8,853,483 35 8,940,791 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 20,030 2,538 76 22,644 Rezervisanja 194,382 - - 194,382 Obaveze za poreze 5,898 - - 5,898 Obaveze iz dobitka 30,139 - - 30,139 Odložene poreske obaveze 18,114 - - 18,114 Ostale obaveze 355,691 11,590,189 2,201,911 14,147,791 Ukupno obaveze 3,894,633 28,841,879 2,414,332 35,150,844 Kapital 9,695,269 - - 9,695,269 Ukupna pasiva 13,589,902 28,841,879 2,414,332 44,846,113 Neto izloženost deviznom riziku: - 31. decembar 2009. godine 1,140,160 (1,121,341) (18,819) -

- 31. decembar 2008. godine 322,815 (323,857) 1,042 -

Na dan 31. decembra 2009. godine, na bilansne pozicije aktive sa valutnom klauzulom se odnosi 21,626,767 hiljada dinara (31. decembra 2008. godine: 23,913,251 hiljada dinara), dok bilansne pozicije pasive sa valutnom klauzulom iznose 3,491 hiljada dinara (31. decembra 2008. godine: 29,222 hiljade dinara) i prikazane su u prethodnoj tabeli u okviru valute EUR.

38.4. Kreditni rizik

Odobravanjem kredita Banka je izložena kreditnom riziku, koji predstavlja mogućnost da korisnik kredita postane nesposoban da delimično ili u potpunosti izmiri obaveze o dospeću. Poslovna politika Banke zahteva i predviña maksimalnu zaštitu Banke od izloženosti kreditnom riziku. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrñuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrñuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika. Banka redovno prati rizike i proverava ih najmanje jednom kvartalno ili češće po potrebi. Banka upravlja kreditnim rizikom putem redovnih analiza sposobnosti zajmoprimaca i potencijalnih zajmoprimaca da ispune svoje obaveze otplate kamate i glavnice, odnosno, utvrñivanjem kreditnih limita.



51


38.4. Kreditni rizik (nastavak) U Banci postoji disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava. Ova disperzija je obezbeñena utvrñivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi Banke odlučuju.

Banka kontinuirano prati kreditni rizik kroz: - bonitet i kreditnu sposobnost klijenata Banke i načine (instrumente) obezbeñenja (stalno ili

prema potrebi), - stepen naplativosti kredita, kamata, naknada (dnevno i mesečno praćenje), - utvrñivanje adekvatne cene kredita koja pokriva rizik plasmana, - sagledavanje izloženosti Banke kreditnom riziku, procenom stepena rizičnosti ukupnog

kreditnog portfolija u skladu sa propisanim standardima, na osnovu čega se formiraju posebne rezerve (mesečno praćenje),

- evidentiranje potencijalnih gubitaka za svakog klijenta pojedinačno.

Od kreditnog rizika Banka se obezbeñuje pre svega: - sagledavanjem (procenom) mogućnosti dužnika da u ugovorenim rokovima izmiruje svoje

obaveze, - procenom i utvrñivanjem profitabilnosti posla i stope prinosa na plasirana sredstva, - uzimanjem odgovarajućih sredstava obezbeñenja od dužnika (korisnika plasmana): depoziti,

hipoteke, jemstva, garancije drugih banaka, menice itd. - diversifikacijom kredita na veći broj klijenata, - ugovaranjem devizne klauzule radi očuvanja realne vrednosti plasmana, - uspostavljanjem limita na nivou klijenata i grupe klijenata kao povezanih lica i ostalo.

Banka procenjuje nadoknadivost odnosno gubitak svakog plasmana pre odobravanja plasmana kroz analizu, u skladu sa propisanim kreditnim analizama, kao i periodično (mesečno) tokom trajanja poslovnog odnosa.

Rezervisanja za rizike nastanka potencijalnih gubitaka procenjuju se u skladu sa internom metodologijom u skladu sa MRS 39, kao i propisima Narodne banke Srbije. Iznos rezervisanja za kredite koji se vode po amortizovanoj vrednosti se obračunava primenom diskontovanja budućih novčanih tokova.

Procena rizika od neispunjenja obaveza, odnosno mogućeg gubitka za izloženosti koje čine potraživanja za koje se ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansim stavkama obračunava na pojedinačnoj osnovi (individulana procena), se vrši klasifikovanjem u pojedine kategorije rizika svakog pojedinačnog plasmana, individualno, u okviru navedenog dela kreditnog portfolija, kroz diskontovanje budućih novčanih tokova kako bi se utvrdio neophodan iznos sadašnje vrednosti plasmana.

Preostali iznos kreditnog portfolija koga čine potraživanja koja se klasifikuju na grupnoj osnovi, klasifikuju se na osnovu dana kašnjenja u izmirivanju obaveza dužnika prema Banci kao osnovni princip, a posebna rezerva se formira direktnom primenom procenata navedenih u tabeli koji su primereni datoj grupi. Ova grupa potraživanja je razvrstana na podgrupe sa sličnim karakteristikama.



52


38.4. Kreditni rizik (nastavak) Interni sistem klasifikacije za pravna lica:

A B C Kategorija A1 A2 A3 A4 B1 B2 B3 B0 Dani kašnjenja do 5 od 6-9 od 10-12 od 13-15 16-30 31-60 61-90 91-180 preko 180 Investicioni krediti - 1% 1.5% 2% 11% 30% 70% 80% 100% Krediti za obrtna sredstva - 2% 5% 7% 25% 35% 80% 85% 100% Dozvoljeni minus za pravna lica; revolving krediti; ostali

1%

2%

7%

10%

30%

50%

85%

90%

100% Interni sistem klasifikacije, fizička lica:

A B C Kategorija A1 A2 A3 A4 B1 B2 B3 B0 Dani kašnjenja do 5 0d 6-15 16-20 21-30 31-60 61-90 91-120 121-180 preko 180 Stambeni krediti - 1% 1.5% 2% 11% 30% 70% 80% 100% Auto krediti - 1.5% 2% 5% 20% 40% 80% 85% 100% Potrošački krediti - 2% 5% 10% 30% 50% 90% 90% 100% Ostali krediti - 2% 5% 7% 30% 50% 85% 90% 100%

Ostalo: overdraft pozajmice, kreditne kartice, krediti bez posebne namene i sl.

Evidentirane ispravke vrednosti i rezervisanja za gubitke na bazi pojedinačne procene utvrñene su analizom postojećih informacija i dogañaja na osnovu kojih se može očekivati da plasmani neće biti naplativi.

Banka procenjuje postojanje objektivnih dokaza o obezvreñenju finansijskih sredstava. Ukoliko se utvrdi postojanje objektivnih dokaza o obezvreñenju finansijskih sredstava iznos ispravke vrednosti se procenjuje kao razlika izmeñu knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova obračunate primenom ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ovako obračunata ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama knjiže se na teret rashoda Banke.

Procena postojanja objektivnih dokaza o obezvreñenju se sprovodi na individualnom nivou finansijskih sredstava koja su pojedinačno značajna ili na grupnom nivou za finansijska sredstva koja su manjeg značaja. Ukoliko Banka individualnom procenom utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvreñenju finansijskog sredstva takva sredstva se uključuju u procenu na nivou grupe finansijskih sredstava sličnog kreditnog rizika. Sredstva za koja se individualnom procenom utvrdi i prizna obezvreñenje ne uključuju se u procenu na grupnom nivou. Procena na grupnom nivou je diversifikovana po kriterijumu vrste dužnika, vrste plasmana i ročnosti.

Posebna rezerva za procenjene gubitke procenjuje se u skladu sa propisima Narodne banke Srbije. Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana, u zavisnosti od: broja dana koliko je prekoračen rok dospeća glavnice i kamate, finansijskog položaja komitenta i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeñenja. Procenjeni iznos posebne rezerve za procenjene gubitke je obračunat primenom procenata 1% na plasmane klasifikovane u kategoriju A, 5% na plasmane klasifikovane u kategoriju B, 20% na plasmane klasifikovane u kategoriju V, 40% na plasmane klasifikovane u kategoriju G i 100% na plasmane klasifikovane u kategoriju D.



53


38.4. Kreditni rizik (nastavak)

38.4.1. Preuzete obaveze kreditiranja

Osnovna svrha ovih instrumenata je osiguranje raspoloživosti sredstava prema potrebama komitenata. Garancije i odobreni akreditivi su neopoziva jemstva da će Banka izvršiti isplatu u slučaju nemogućnosti komitenta da izmiri svoje obaveze prema trećim stranama i predstavljaju jednak kreditni rizik kao i krediti. Preuzete obaveze kreditiranja predstavljaju i neiskorišćene delove odobrenih okvirnih kredita (revolving krediti i kreditne kartice).

Obzirom da je kreditni rizik povezan s preuzetim obavezama kreditiranja, Banka je potencijalno izložena gubitku u iznosu jednakom ukupnim neiskorišćenim sredstvima. Meñutim, očekivani iznos gubitka je manji od ukupnog iznosa neiskorišćenih odobrenih sredstava, jer je većina preuzetih obaveza za kreditiranje povezana sa održavanjem specifičnih kreditnih standarda od strane komitenata. Banka prati period do dospeća preuzetih obaveza kreditiranja, s obzirom da navedene dugoročne obaveze predstavljaju veći kreditni rizik od kratkoročnih.

Banka je upravljala kreditnim rizikom u skladu sa usvojenom politikom i identifikovala značajnije promene u kretanjima koje bi imale uticaj na kreditni rizik. Tabela u nastavku predstavlja maksimalnu izloženost kreditnom riziku bez respektovanja sredstava obezbeñenja ili drugih povećanja kreditnog boniteta hartija od vrednosti.Izloženost je zasnovana na knjigovodstvenim iznosima iz bilansa stanja. Maksimalna izloženost po bilansnim stavkama je u odnosu na 31. decembar 2008. godine opala za 2.39% i to najviše u delu kredita za 6.32%, dok je po vanbilansnim stavkama opala za 19.14%.

U hiljadama dinara

31. decembra

2009. 31. decembra

2008.

Potraživanja po osnovu kamata, naknada 210,731 574,799 Dati krediti i depoziti 31,975,606 34,069,586 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 540,606 538,620 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u dinarima 1,428,840 103,748 Ostali plasmani 943,376 562,458 Ostala sredstva 233,715 277,419

Maksimalna bruto izloženost po bilansnim stavkama

35,332,874

36,126,630 Plative garancije 1,544,848 1,714,167 Činidbene garancije 1,362,938 2,333,654 Avali I akcepti menica 135,737 254,654 Akreditivi 9,683 95,363 Jemstva za obaveze 68,730 54,723 Preuzete neopozive obaveze 1,304,195 748,622 Druga vanbilansna aktiva 1,178,810 1,730,322 Maksimalna bruto izloženost po vanbilansnim stavkama

5,604,941

6,931,505



54


38.4. Kreditni rizik (nastavak) 38.4.2. Plasmani

Ukupno rezervisanje za obezvreñenje plasmana na pojedinačnoj osnovi iznosi 5,391,109 hiljada dinara (2008. godina: 3,187,835 hiljada dinara), od čega 4,015,153 hiljada dinara predstavlja rezervisanje za pojedinačno obezvreñene kredite, a 1,375,956 hiljada dinara je rezervisanje na grupnoj osnovi. Tokom 2009. godine plasmani su smanjeni za 12.89% u odnosu na prethodnu godinu, tako da se Banka, u cilju minimiziranja potencijalnog povećanja izloženosti kreditnom riziku, fokusirala na plasmane stanovništvu sa kvalitetnim sredstvima obezbeñenja.

U hiljadama dinara Dati krediti, depoziti i ostali plasmani Ispravka vrednosti

Nedospeli Dospeli, ne obezvreñeni Obezvreñeni Pojedinačna Grupna Ukupno Neto

31. decembar 2009. Stambeni krediti 895,249 1,102 2,422,973 47,701 98,685 146,386 3,172,938 Overdraft 168,440 5,799 137,188 5,017 108,945 113,962 197,465 Keš krediti 538,410 4,475 716,340 83 458,658 458,741 800,484 Kartice 1,160,667 8,443 372,153 661 248,896 249,558 1,291,706 Potrošački 151,395 301 93,591 19 68,966 68,985 176,302 Ostali potrošački 174,452 4,272 324,915 43,045 25,270 68,315 435,324 MSE 341,941 16,115 4,553,470 467,853 343,755 811,607 4,099,918 Corporate 263,765 32,455 20,273,320 3,206,050 20,511 3,226,561 17,342,979 Krediti bankama - 16,884 240,867 244,724 2,270 246,994 10,757

3,694,319

89,846

29,134,817

4,015,153

1,375,956

5,391,109

27,527,873

U hiljadama dinara

Dati krediti, depoziti i ostali plasmani Ispravka vrednosti

Nedospeli Dospeli, ne obezvreñeni Obezvreñeni Pojedinačna Grupna Ukupno Neto

31. decembar 2008. Stambeni krediti 969,253 697 2,258,689 11,071 75,543 86,614 3,142,025 Overdraft 208,617 7,441 415,540 1,952 108,088 110,040 521,558 Keš krediti 691,515 7,699 842,252 42 465,440 465,482 1,075,984 Kartice 1,043,400 5,647 393,276 294 206,091 206,385 1,235,938 Potrošački 217,930 845 119,854 18 79,850 79,868 258,761 Ostali potrošački 331,527 1,100 952,398 43,350 37,400 80,750 1,204,275 MSE 160,021 3,112 3,280,958 271,919 155,131 427,050 3,017,041 Corporate 217,846 1,312 20,821,189 1,474,337 14,257 1,488,594 19,551,753 Opštine 400 - 50 - 1 1 449 Krediti bankama 1,323,009 1,556 354,911 240,867 2,184 243,051 1,436,425 5,163,518 29,409 29,439,117 2,043,850 1,143,985 3,187,835 31,444,209



55

38. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 38.4. Kreditni rizik (nastavak) 38.4.3. Plasmani koji niti su dospeli niti su obezvreñeni

Kreditni kvalitet portfelja plasmana koji niti su dospeli niti su obezvreñeni može se proceniti putem sistema internog rejtinga koji je usvojen od strane Banke. Krediti koji nisu dospeli niti su obezvreñeni čine 13.46% ukupnih kredita, od čega 99.08% spada u grupu kredita koji se otplaćuju prema internom rejtingu Banke.

U hiljama dinara

Krediti koji se otplaćuju

Krediti koje treba nadgledati

Krediti ispod

prosečnog Krediti

sumnjivi Krediti loši Ukupno 31. decembar 2009. Stambeni krediti

895,249

-

-

-

-

895,249

Overdraft 168,440 - - - - 168,440 Keš krediti 538,372 38 - - - 538,410 Kartice 1,160,466 147 45 1 8 1,160,667 Potrošački 151,395 - - - - 151,395 Ostali potrošački 174,452 - - - - 174,452 MSE 336,050 4,540 1,350 - - 341,940 Corporate 235,881 27,885 - - - 263,766

3,660,305

32,610

1,395

1

8

3,694,319

U hiljama dinara

Krediti koji se otplaćuju

Krediti koje treba nadgledati

Krediti ispod

prosečnog Krediti

sumnjivi Krediti loši Ukupno 31. decembar 2008. Stambeni krediti 937,232 18,241 10,266 2,707 808 969,254 Overdraft 206,283 1,262 948 105 20 208,618 Keš krediti 574,052 63,985 28,777 10,792 13,909 691,515 Kartice 1,043,399 - - - - 1,043,399 Potrošački 211,310 4,475 1,185 779 180 217,929 Ostali potrošački 331,432 95 - - - 331,527 MSE 160,021 - - - - 160,021 Corporate 217,846 - - - - 217,846 Opštine 400 - - - - 400 Krediti bankama 1,323,009 - - - - 1,323,009 5,004,984 88,058 41,176 14,383 14,917 5,163,518

38.4.4 Plasmani koji su dospeli ali nisu obezvreñeni

Krediti koji su dospeli ali nisu obezvreñeni čine 0.33% ukupnih kredita, od čega 95.05% spada u grupu kredita koji nisu dospeli ili su dospeli do najviše 30 dana. Bruto iznos plasmana po klasama klijenata koji su u kašnjenju ali nisu obezvreñeni je sledeći:



56

38. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 38.4. Kreditni rizik (nastavak) 38.4.4 Plasmani koji su dospeli ali nisu obezvreñeni (nastavak)

U hiljadama dinara

Dospeli do 30 dana

Dospeli 31 do 60

dana

Dospeli 61 do 90

dana

Dospeli 91 do 180

dana

Dospeli 180 do

365 dana

Dospeli 1 do 5 godina

Dospevaju preko 5 godina Ukupno

31. decembar 2009. Overdraft 753 28 - - 322 - - 1,103 Keš krediti 5,799 - - - - - - 5,799 Kartice 3,391 187 41 276 254 326 - 4,475 Potrošački 8,155 80 5 37 4 162 - 8,443 Ostali potrošački 269 6 - 4 17 3 - 299 MSE 4,272 - - - - - - 4,272 Corporate 16,010 96 10 - - - - 16,116 Opštine 29,866 - - 2,589 - - - 32,455 Krediti bankama 16,884 - - - - - - 16,884 85,399 397 56 2,906 597 491 - 89,846 Fer vrednost kolaterala

8,303

216

46

307

593

412

-

-

U hiljadama dinara

Dospeli do 30 dana

Dospeli 31 do 60

dana

Dospeli 61 do 90

dana

Dospeli 91 do 180

dana

Dospeli 180 do

365 dana

Dospeli 1 do 5 godina

Dospevaju preko 5 godina Ukupno

31. decembar 2008. Overdraft 594 11 - 67 26 - - 698 Keš krediti 7,415 1 10 14 - - - 7,440 Kartice 5,037 642 145 375 1,499 1 - 7,699 Potrošački 5,646 - 1 - - - - 5,647 Ostali potrošački 504 41 21 6 274 - - 846 MSE 715 - - - - 385 - 1,100 Corporate 2,850 - - - 261 - - 3,111 Opštine 1,312 - - - - - - 1,312 Krediti bankama 1,556 - - - - - - 1,556 25,629 695 177 462 2,060 386 - 29,409

Fer vrednost kolaterala 2,216

374

166

448

1,071

386

-

4,661

38.4.5. Reprogramirani plasmani

Aktivnosti restruktuiranja se vrše kada Banka smatra malo verovatnim da će dužnik u potpunosti izmiriti obavezu prema Banci prema postojećem kreditnom ugovoru i kreditnom aranžmanu. Aktivnosti restruktuiranja uključuju aranžmane sa produženim plaćanjem, odobrene planove za eksterno rukovoñenje, izmene i odlaganje plaćanja. Ukoliko nakon restruktuiranja klijent nastavlja uredno da servisira obaveze po novom kreditnom aranžmanu, plasman se više ne tretira kao problematičan. Odluka o restruktuiranju se donosi kada Banka na osnovu sagledavanja finansijskog stanja klijenta i njegovog tržišnog potencijala utvrdi da bi restruktuiranjem odnosno reprogramiranjem obaveza klijenta u Banci odnosno svih obaveza u svim kreditnim institucijama, klijent mogao prevazići postojeće probleme i poslovanjem i budućim finansijskim rezultatima nastaviti sa urednim servisiranjem obaveza.



57

38. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 38.4. Kreditni rizik (nastavak) 38.4.5. Reprogramirani plasmani (nastavak)

Restruktuiranje/reprogramiranje je definisano Procedurom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke u skladu sa Odlukom Narodne Banke Srbije i Procedurom za klasifikaciju kredita i potencijalnih obaveza – interni sistem klasifikacije u skladu sa MRS i Priručnikom za klasifikaciju kredita i potencijalnih obaveza. U 2009. godini izvršeno je restrukturiranje u ukupnom iznosu od 99,571 hiljadu dinara i 24,670 hiljada EUR (2008. godine: 120,643 EUR).

38.4.6. Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom riziku

Koncentracije rizika se javljaju zbog finansijskih instrumenata koji imaju slične karakteristike i na koje slično utiču promene ekonomskih i drugih uslova.

38.4.7. Koncentracija po regionima

Sledeće tabele daju presek glavne izloženosti Banke prema knjigovodstvenim iznosima, kategorisano po geografskim regionima na dan 31. decembra 2009. i 31. decembra 2008. godine. Za ove tabele, Banka je odredila izloženosti po regionima Republike Srbije.

U hiljadama dinara

Vojvodina Beograd Srbija Ukupno 31. decembar 2009. Potraživanja po osnovu kamate, naknade 98,564 39,772 72,395 210,731 Dati krediti i depoziti 15,964,861 7,346,774 8,663,971 31,975,606 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 540,606 - - 540,606 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u dinarima 1,388,709 20,728 19,403 1,428,840 Ostali plasmani 422,354 166,419 354,603 943,376 Ostala sredstva 154,722 78,993 - 233,715 Maksimalna izloženost po bilansnim Stavkama 18,569,816 7,652,686 9,110,372 35,332,874



58

38. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA (nastavak) 38.4. Kreditni rizik (nastavak) 38.4.7. Koncentracija po regionima (nastavak)

U hiljadama dinara Vojvodina Beograd Srbija Ukupno 31. decembar 2008. Potraživanja po osnovu kamate, naknade 375,995 73,185 125,619 574,799 Dati krediti i depoziti 16,710,391 6,529,634 10,829,561 34,069,586 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 534,195 4,425 - 538,620 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u dinarima 56,655 20,750 26,343 103,748 Ostali plasmani 282,536 48,932 230,990 562,458 Ostala sredstva 243,375 34,044 - 277,419 Maksimalna izloženost po bilansnim stavkama 18,203,147 6,710,970 11,212,513 36,126,630

38.4.8. Koncentracija po delatnostima

Sledeća tabela daje prikaz glavne izloženosti banke prema iskazanim vrednostima, kategorisano po industrijskim sektorima klijenata.

Finansi-

jske institucije Proizvodnja Nekretnine Trgovina

Javni sektor Ostalo

Preduze-tnici

Fizička lica Ukupno

31. decembar 2009. Potraživanja po osnovu kamate, naknade 1,151 101,912 5,216 59,899 1 17,755 11,921 12,876 210,731 Dati krediti i depoziti 244,216 13,324,455 1,149,969 7,285,217 - 2,142,075 1,022,718 6,806,956 31,975,606 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 289,053 120,305 131,072 176 - - - - 540,606 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u dinarima 1,640 64,415 973 10,434 1,347,820 3,558 - - 1,428,840 Ostali plasmani 95,169 541,615 7,991 230,577 - 32,852 7,999 27,173 943,376 Ostala sredstva 3,997 65,556 4,175 18,570 4,488 129,930 5,139 1,860 233,715 Maksimalna izloženost po bilansnim stavkama 635,226 14,218,258 1,299,396 7,604,873 1,352,309 2,326,170 1,047,777 6,848,865 35,332,874

Finansi-

jske institucije Proizvodnja Nekretnine Trgovina

Javni sektor Ostalo

Preduze-tnici

Fizička lica Ukupno

31. decembar 2008. Potraživanja po osnovu kamate, naknade 1,899 301,403 16,691 181,526 56 36,138 22,859 14,227 574,799 Dati krediti i depoziti 1,658,048 13,973,718 931,409 7,485,503 450 1,880,630 1,240,333 6,899,495 34,069,586 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 286,856 120,026 131,516 175 - 47 - - 538,620 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u dinarima 1,640 81,963 973 15,615 - 3,557 - - 103,748 Ostali plasmani 21,429 341,298 5,054 184,447 - 2,132 7,999 99 562,458 Ostala sredstva 3,949 68,959 3,363 16,781 9,462 167,361 5,892 1,652 277,419 Maksimalna izloženost po bilansnim stavkama 1,973,821 14,887,367 1,089,006 7,884,047 9,968 2,089,865 1,277,083 6,915,473 36,126,630



59


38.4. Kreditni rizik (nastavak)

38.4.9. Ročnost vanbilansne evidencije

Ročna struktura vanbilansne evidencije prikazana je u sledećim tabelama:

Date garancije

i druga jemstva

Jemstva za obaveze

Preuzete neopozive obaveze

Druga vanbilansna

aktiva Ukupno 31. decembar 2009. Do 1 godine 2,908,485 - 1,024,372 191,729 4,124,586 Od 1 do 5 godina 25,778 68,730 159,418 987,081 1,241,007 Preko 5 godina 118,943 - 120,405 - 239,348 3,053,206 68,730 1,304,195 1,178,810 5,604,941

Date garancije

i druga jemstva

Jemstva za obaveze

Preuzete neopozive obaveze

Druga vanbilansna

aktiva Ukupno 31. decembar 2008. Do 1 godine 2,756,613 - 613,712 716,350 4,086,675 Od 1 do 5 godina 1,501,543 - 134,860 959,249 2,595,652 Preko 5 godina 139,682 54,723 50 54,723 249,178 4,397,838 54,723 748,622 1,730,322 6,931,505

39. ANALIZE OSETLJIVOSTI

39.1. Devizni rizik

Analiza osetljivosti bazira se na pretpostavci da domaća valuta može depresirati u najboljem slučaju 5%, u umerenom 10% i u najgorem slučaju 20%. U toku 2009. godine, dinar je depresirao za 7% u odnosu na evro. Meñutim, već prvih dana 2010. godine dinar je depresirao za skoro 4%. Na dan 31. decembra 2009. godine, Banka ima kratku otvorenu poziciju i ranjiva je na povećanje odnosa dinar/evro, odnosno na apresijaciju dinara. Banka koristi VaR analizu za izračunavanje deviznog rizika i dnevni limit za 99%. Jednodnevni VaR je postavljen na 7,5 miliona dinara. Na istom nivou je i stop-loss limit, te ukoliko Banka bude u situacijii da joj je limit narušen usled velikih oscilacija kursa, ona će smanjiti otvorenu poziciju na nivo koji obezbeñuje kretanje potencijalnog gubitka u postavljenim okvirima.



60

39. ANALIZE OSETLJIVOSTI (nastavak)

39.1. Devizni rizik (nastavak) U hiljadama dinara Promena kursa 5% 10% 20% AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 22,346 44,692 89,383 Opozivi depoziti i krediti 362,578 725,157 1,450,314 Potraživanja po osnovu kamata. naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 3,541 7,083 14,165 Dati krediti i depoziti 1,103,029 2,206,057 4,412,114 Ostali plasmani 9,603 19,205 38,410 Ostala sredstva 4,726 9,453 18,906 Ukupna aktiva 1,505,823 3,011,647 6,023,292 OBAVEZE Transakcioni depoziti 76,335 152,670 305,340 Ostali depoziti 354,064 708,128 1,416,255 Primljeni krediti 442,676 885,352 1,770,704 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 131 261 523 Ostale obaveze 689,605 1,379,211 2,758,420 Ukupne obaveze 1,562,811 3,125,622 6,251,242 Vrednost pod rizikom - 31. decembar 2009. godine (56,988) (113,975) (227,950)

- 31. decembar 2008. godine (16,141) (32,282) (64,563)

39.2. Kamatni rizik

Promene kamatnih stopa mogu dovesti do gubitka za Banku, odnosno smanjenja dobiti usled nepovoljnog kretanja. Banka očekuje da će kamatne stope u narednih godinu dana beležiti pad, kako kamatne stope na evro tako i stope na dinar. Kako se nivo kamatnih stopa na dinar i evro značajno razlikuje, analiza obuhvata različite pretpostavke o kretanju ovih stopa.

Procena je da će kamate na dinarske kredite u 2010. godini, prvenstveno zavisiti od visine premije kreditnog rizika, kretanje referentne kamatne stope i stope inflacije. NBS je izvršila značajnu korekciju referentne kamatne stope u 2009. godini, sa 17.75% koliko je iznosila na kraju 2008. godine na 9.50% sa koliko je završena 2009. godina. Procena je takoñe da će se inflacija zadržati na nivou iz 2009. godine, tako da bi se moglo očekivati minimalno smanjenje dinarskih kamatnih stopa usled eventualnog snižavanja premije rizika u uslovima stabilizacije privrednih kretanja u zemlji.

Kako se nivo kamatnih stopa na dinar i evro značajno razlikuje, u analizi su korišćne različite pretpostavke o kretanju ovih stopa. U zavisnosti od kretanja nekoliko faktora, pretpostavka je da se može očekivati blagi pad kamata u EUR. S druge strane, ako privrede evropskih država počnu da se oporavljaju može se očekivati rast EURIBOR-a, ali ukoliko ne bude naglog oporavka euribor može ostati i na ovom nivou. Može se očekivati i nastavak trenda ali mnogo blažeg, pada referentne kamatne stope na dinare, na prosek oko 8%, što bi stvorilo uslove za niže bankarske kamate. Iz analize je izuzeta promena kamatne stope koju Narodna banka Srbije plaća na izdvojenu dinarsku obaveznu rezervu, iz razloga što to nije tržišna kamatna stopa i njen nivo iznosi 2.5%.



61

39. ANALIZE OSETLJIVOSTI (nastavak) 39.2. Kamatni rizik (nastavak)

Nizak Prosečan Visok RSD -0.50% -1.00% -1.50% ukupno u dinarima FX FX 0.10% 0.20% 0.50% Opozivi depoziti i krediti 1,800,000 1,800,000

-

-

(9,000) (18,000) (27,000)Dati krediti 27,202,578 5,142,008 22,060,570 - (3,649) (7,299) 3,173 Hartije od vrednosti 1,379,274 1,379,274 - - (6,896) (13,792) (20,689)Ostali plasmani 325,296 133,245 192,051 - (474) (948) (1,038)Ukupna aktiva 30,707,147 8,454,527 22,252,621 - (20,019) (40,039) (45,554) Transakcioni depoziti 4,201,090 2,674,388 1,526,702 - (11,845) (23,690) (32,482)Ostali depoziti 7,873,871 792,594 7,081,277 - 3,118 6,237 23,517 Primljeni krediti 8,940,791 87,273 8,853,518 - 8,417 16,834 42,958 Ostale obaveze 14,138,377 346,277 13,792,100 - 12,061 24,121 63,766 Ukupna pasiva 35,154,129 3,900,532 31,253,597 - 11,751 23,502 97,759 Vrednost pod rizikom - 31. decembar 2009. godine (8,268) (16,537) 52,205

- 31. decembar 2008. godine 10,449 14,512 29,024

39.3. Stres test

Stres test se sastoji iz tri dela: 1. Analize uticaja promene kursa 2. Analize uticaja promene kamatnih stopa 3. Analize uticaja promene cene akcija

Početak 2010. godine, je obeležilo kretanje tržišta u Srbiji u različitom smeru ali i dalje sa niskim prometom. Nastavak trenda smanjenih prometa uz manje oscilacije vrednosti indeksa se očekuju i u narednom periodu u trgovini domaćim hartijama od vrednosti. Za potrebe stres testa pretpostavljeno je da će cena akcija imati blagi trend pada u 2010. godini. Pad akcija od 1%, 5% i 10% je korišćen i pored činjenice da Banka nema izloženost u hartijama kojima se trguje.

U hiljadama dinara 31. decembar 2009. 31. decembar 2008. Nizak Prosečan Visok Nizak Prosečan Visok Rizik kursa 56,988 113,975 227,950

16,141

32,282

64,563

Rizik kamatne stope 9,431 18,863 78,718 10,449 14,512 29,024 Rizik akcija 13,793 68,963 137,927 26,931 53,862 107,724 Ukupna vrednost pod rizikom

80,212 201,801 444,595

53,521

100,656

201,311



62

40. POSLOVANJE PO SEGMENTIMA 40.1. Pregled neto prihoda i rashoda po segmentima

U hiljadama dinara 31. decembar 2009. godine

Stanovništvo Privreda Ostalo Ukupno

525,417 694,047 100,323 1,319,787 Neto prihodi od kamata Neto prihodi od naknada i provizija 315,301 319,665 20,070 655,036 Neto rashodi po osnovu prodaje HOV koje su

- (10) - (10) raspložive za prodaju Neto rashodi od kursnih razlika (4,269) (1,156,577) (640,307) (1,801,153)Prihodi od dividendi i učešća - 749 293 1,042 Ostali prihodi 18,409 37,034 61,896 117,339 Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa

(39,041) (2,232,671) 9,764 (2,261,948) plasmana i rezervisanja Troškovi zarada, naknada zarada i ostali

- - - (1,285,083) lični rashodi Troskovi amortizacije - - - (355,162)Operativni i ostali poslovni rashodi (165,406) (884,781) (381,706) (1,431,893)Neto prihodi od promene vrednosti plasmana i

419,277 1,530,795 (102,801) 1,847,271 obaveza Gubitak iz redovnog poslovanja - - - (3,194,774)Porez na dobitak - - - (409)Odloženi poreski prihod - - -

12,185

Gubitak (1,691,749) (932,468) (3,182,998)

1,069,688

U hiljadama dinara

31. decembar 2008. godine Stanovništvo Privreda Ostalo Ukupno

570,906 1,407,692 197,742 2,176,340

Neto prihodi od kamata Neto prihodi od naknada i provizija 268,756 434,586 51,600 754,942 Neto gubitak po osnovu prodaje HOV po fer

- (424) - (424) vrednosti kroz bilans uspeha Neto prihodi po osnovu prodaje HOV koje su

- 583,703 - 583,703 raspložive za prodaju Neto rashodi od kursnih razlika (509,686) (1,365,831) (277,623) (2,153,140)Prihodi od dividendi i učešća - 4,815 - 4,815 Ostali prihodi 2,693 78,420 182,206 263,319 Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa

(461,303) 194,964 5,383 (260,956) plasmana i rezervisanja Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični

- - - (1,315,346) rashodi Troškovi amortizacije - - - (319,307)Operativni i ostali poslovni rashodi (192,182) (1,027,391) (431,216) (1,650,789)Neto prihodi od promene vrednosti

572,078 2,088,751 12,599 2,673,428 plasmana i obaveza Dobitak iz redovnog poslovanja - - - 756,585 Neto gubici poslovanja koje se obustavlja - - - (135,483)Porez na dobitak - - - (85,821)Odloženi poreski prihod - - -

3,890

Dobitak 2,399,285 (259,309) 539,171 251,262

Sektorom stanovništva obuhvaćena su domaća i strana fizička lica, kao i poljoprivrednici i preduzetnici, dok su sektorom privrede obuhvaćena javna preduzeća, druga preduzeća i strana pravna lica. Sektor ostali, obuhvata sve sektorske strukture koje nisu navedene u prethodne dve grupe.



63

41. DATI KOLATERALI

Na dan 31. decembra 2009. godine, Banka ima primljenih jemstva za svoje obaveze u ukupnom iznosu od 58,730 hiljada dinara (31. decembra 2008. godine: 54,723 hiljade dinara). Ovo jemstvo se odnosi na uzetu garanciju od matične banke i odnosi se na garanciju u korist Visa International.

42. DEVIZNI KURSEVI

Devizni kursevi utvrñeni na meñubankarskom sastanku deviznog tržišta primenjeni za preračun pozicija bilansa stanja u dinare na dan 31. decembra 2009. i 2008. godine za pojedine glavne valute su:

U dinarima 31. decembar

2009. 31. decembar

2008. USD 66.7285 62.9000 EUR 95.8888 88.6010 GBP 107.2582 90.8635 CHF 64.4631 59.4040

konsolidovani2 - voban.co.rs · godine), pravna lica i preduzetnici u republici srbiji su u obavezi...

Documents