konstantin pobedonoscev - crkva i demokratija (velika laz laseg doba)

Обер-прокурор Светог Синода Константин Победоносцев Црква и демократија Константин Петрович Победоносцев човек који је знао Уводник Када гледамо политичку сцену у Србији и свету, не знамо да ли да се смејемо или да плачемо. Јер, пред нама је, како рече Мило Ломпар, „царство злих кловнова“. Они су кловнови, лишени сваке сржи, који непрестано лажу и брбљају, замазујући очи својим поданицима разноразним модерним фарбам а (о томе више у књизи Масима Финија, “Поданици/Манифест против модерности / Манифест против демократ ије“, Укронија, Београд, 2007.); али, они су и зли, јер човечанство воде ка понору из кога нема излаза. А све у име демократија, која је главни заштитни знак целокупне кловнијаде. Зато читаоцима „Борб е за веру“ нудимо текст рус ког пра вника и политичког делатника , блиског сарадника тро јице последњи х руских царева (од којих је потоњој двојици био и учитељ), пријатеља Достојевског: Константина Петровича Поб једоносцева . Ова ј мудри човек, искре ни хри шћа нин (много је ура дио на изградњи система парохијских школа на руском селу, а бринуо је и о свештенству Руске Цркве и општо ј доб роб ити православне вере) за живота је био сурово нападан као мрачна фигура, љути конзервативац, који спречава „прогрес“ Русије ка западним моделима државног постојања. Као обер – прокурор Светог Синода, иако цивил, он није служио западњачким друштвеним идеалима, због којих је Петар Велики укинуо патријаршију у Русији и на чело Синода ставио државног чиновника, обер-прокурора, од којих су многи били не само људи неправославног дух а, него, бар у почет ку, и про тес тантске вере. Напротив : Победоносцев је служио Богу и Русији . Човек озбиљан, нач итан и трезвен, знао је да ће Руско царство, ако крене путем Запада, брзо пропасти, и зато је, као стари реакционар, ко ји је реаговао на опасне на дражај е са времености, био из разити против либералних реформи – и у Цркви (противио се свим раним облицима литургијског модернизма , попут улањања иконостаса и гласног читања свештеничких мо лита ва) и у држави . Јер, знао је да је, како је записао, демократија само средство за магарчење маса. Своју доследност је показао када је цар Николај Други 1905. сазвао Државну думу, као увод у демократски парламенатризам. За њега је монархија била нешто друго:

konstantin pobedonoscev - crkva i demokratija (velika laz laseg doba)

Documents