koplje sudbine o

8/13/2019 Koplje Sudbine o

1/25

O H

PreveoMilan Vidojevi


2/25

Copyright 1973 Te Estate o revor Ravenscrof

ranslation copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA

Knjiga broj 1

Naslov originala

revor Ravenscrof

S DTe occult power behind the spearwhich pierced the side o Christ


3/25


4/25

Sadraj

PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xi

PROLOG: MARICA LEGENDE . . . . . . . . . . . . xixUVOD: U POEKU BEE SEANJE . . . . . . . . . xxv

Prvi deo

ALISMAN MOI I OKRIVENJA

Prvo poglavlje:ALISMAN MOI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Drugo poglavlje:KOPLJE SUDBINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Tree poglavlje:ISKUENJE ADOLFA HILERA . . . . . . . . . . . . . 24 Arijevski bog ili nieovski Natovek?

etvrto poglavlje:SAANINE FUSNOE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Peto poglavlje:ABECEDA GRALA UZ POMO CRNE MAGIJE. . . . 61 Vizija Adola Hitlera izazvana drogom


5/25

T Rviii

Drugi deo

OVEK KOJI NIJE IMAO NIA MEU NOGAMAesto poglavlje:GLAS IZ UROBE:UVAJE SE LANOG PROROKA . . . . . . . . . . 99

Sedmo poglavlje:ANIHRIS PROOKOLA:EMASKI PLAN DO VLASI . . . . . . . . . . . . . 116

Osmo poglavlje:PROROK KAJZERA VILHELMA Admiralov sin koga su progonili demoni . . . . . . . 125

Deveto poglavlje:PAPA U GLAVNOM ABU: Umetniki rad sudbine Non corpore, tamen Spiritu et Virtuti. . . . . . . . . . 140

Deseto poglavlje:BLICKRIG U IME MILOSRA Neizbena ruka sudbine. . . . . . . . . . . . . . . . . 151

Jedanaesto poglavlje:VEINA GLEDANJA U PROLOS:PANORAMA BUDUNOSI. . . . . . . . . . . . . . 155

Dvanaesto poglavlje:OVEK KOJI NIJE IMAO NIA MEU NOGAMA Klingsor XX veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

Trinaesto poglavlje:DEMONSKI MAJSOR PEVA arobni Frula iz prenoita najgore vrste . . . . . . 194

Trei deoKRV I PEPEO

etrnaesto poglavlje:IME UREZANO U KAMEN Duhovna loza reinkarnacije . . . . . . . . . . . . . . . 211


6/25

Koplje sudbine ix

Petnaesto poglavlje:KAMILJA GRBA I AJANSVENI OSMEH SFINGE Nova tehnika istraivanja istorije . . . . . . . . . . . 223

esnaesto poglavlje:JEDNOM U HILJADU GODINA . . . . . . . . . . . . 241

Sedamnaesto poglavlje:VRHOVNI AROBNJAK

Dva lica Karla Haushoera . . . . . . . . . . . . . . . 246Osamnaesto poglavlje:AJNA DOKRINA Poreklo arijevske rase u Atlantidi . . . . . . . . . . . 257

Devetnaesto poglavlje:KRIINA PREKRENICA U VREMENU

Prenosnici za vojsku Luciera. . . . . . . . . . . . . . 267Dvadeseto poglavlje:AGARI I AMBALA Dvostruki rezonatori zla . . . . . . . . . . . . . . . . 277

Dvadeset prvo poglavlje:KOPLJE KAO SIMBOL KOSMIKOG HRISA

Hitlerov najvei neprijatelj . . . . . . . . . . . . . . . 285Dvadeset drugo poglavlje:DOPPELGNGER Hajnrih Himler, Antiovek . . . . . . . . . . . . . . . 317

Dvadeset tree poglavlje:HILER POLAE PRAVO

NA LONGINOVO KOPLJE . . . . . . . . . . . . . . . 343Dvadeset etvrto poglavlje:PEPEO Astroloko obuzdavanje tetoina:zeeva, pacova i podljudi . . . . . . . . . . . . . . . . 351


7/25

T Rx

EPILOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360

HILEROVA NAALNA KARA . . . . . . . . . . . 387BIBLIOGRAFIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389

O AUORU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395


8/25

Predgovor

Knjiga koju drite u ruci viestruko je znaajna. Savremena

publika e saznati zato Koplje sudbine ima kultni statusmeu itaocima koji su nezadovoljni zvaninim verzijamaistorijskih istina, a njome e se otvoriti i edicija Elemental,koja e vam, u godinama koje su pred nama, otkriti potpu-no nove horizonte, izotriti percepciju, zaokupiti panju islobodno vreme. Biraemo reprezentativna izdanja kako

bi se izbegle sve popularne zablude i nepotpuna saznanja,kojih su savremeni mediji prepuni, a to je tipino za temeezoterije, hermetizma, magije i okultizma, tajnih drutava,iezlih civilizacija i svega drugog to bi se moglo svrstati ugranine oblasti ljudskog saznanja.

Da mislim da su to zaista granine oblasti, ne bih se bavionjima, ni kao pisac ni kao urednik. Jedini ograniavaju-i aktor jesu ljudsko neznanje, netolerantnost, anatizam,iskljuivost i totalitarizam, koji spreavaju radoznali ljud-ski um da slobodno istrauje sve domete ljudske kreati-vnosti, saznanja, svega onog to danas imamo, a da estonismo ni svesni korena i poetaka, ak i onoga to danas


9/25

T Rxii

ne prihvatamo, a to je ostavilo i te kako vidljiv trag u

istoriji civilizacije.Koncept nove edicije zasniva se na ideji o undamental-nom znaaju odreenih naslova u oblastima koje se sma-traju ezoterinim. Knjige koje su izdrale najstroe sudovekritike publike omoguie itaocima, koji se do sada nisusretali s ovom vrstom literature, postepen i kvalitetan ulaz uovaj anrovski prostor, toliko popularan u svetu i kod nas.

Kada sam pre tridesetak godina dobio na poklon knji-gu Koplje sudbine, bio sam oaran. Razmatrala je teme okojima sam hteo da itam, ali u tadanjoj Jugoslaviji nijebilo izdavaa koji bi takvu knjigu prepoznao kao vredan ikomercijalan projekat. U sadrajnom smislu ona je aktu-elna i danas, kao to je bila i u vreme kad je napisana. Iz

prostog razloga to se bavi temom okultizma reeg rajha,za koji mnogi i danas misle da je bio samo proizvod istorij-skih okolnosti, ili, nekadanjim jezikom reeno, zavrnaaza imperijalizma. Ovaj sutinski deo nacizma, njegovamagijska pozadina i uenje, bio je veto prikrivan. Iako sunjegovu spoljanju simboliku prepoznali mnogi ezoterici

u svetu, sutinsko tumaenje bilo je ignorisano. Tako jeprvi moderni magijski politiki koncept uglavnom ostaona margini interesovanja. ak ni na suenju nacistikimratnim zloincima u Nirnbergu ovaj idejni i duhovniizvor nacistike ideologije nije se ni spomenuo a samimtim ni objasnio.

Bilo je potrebno da se pojave istraivai ovih enomena,poput Trevora Rejvenskrofa, pa da se ugledaju obrisi jednogcrnomagijskog, izvitoperenog uenja stavljenog u slubuantazmagorinih ciljeva. Tada su postali jasniji i ideolozinacistikog pokreta kao i njihov dijabolini voa, nosilacduha antihrista, Adol Hitler. Njegova psihotina linost,


10/25

Koplje sudbine xiii

ormirana u mranim i nepoznatim ranim godinama ivota,

sadomazohistika i perverzna, zatrovana gorinom zbogsopstvene marginalnosti u uskomeanom vremenu uoiPrvog svetskog rata, ali inteligentna, autodidaktina linost,anatino posveena prouavanju nemake srednjovekovneistorije i ezoterije, uspela se na svetsku politiku pozornicui postala jedan od najmranijih enomena svetske istorije.

Neutaiva elja da se poseduje mo i mesijanski poziv

da vrati nemaki narod na staze stare istorijske slave i vodeemesto u svetu, baziran na rasistikim teorijama i koncep-tu arijevskog izabranog naroda, morao je da odvede unezamislivu katastrou svetskog rata. Da je Hitler bio samomoler, kako je govorila boljevika propaganda, njegovalina sudbina bila bi predvidiva, i ticala bi se samo njega

zavrio bi u duevnoj bolnici. Naalost, bio je neto drugo ineto mnogo pogubnije.

Crnomagijsko Drutvo Tule, u kome se ormulisalabudua nacionalsocijalistika ideologija Treeg rajha, imalo

je svoje adepte, od kojih je Ditrih Ekart bio najopasniji. On jezasluan za pronalaenje linosti kojom e se otelotvoriti sve

somnabulne ideje ovog crnomagijskog drutva. On je pre-uzeo na sebe Hitlerovu okultnu obuku i otvaranje njegovihduhovnih centara kako bi Hitler stupio u kontakt s viimduhovnim hijerarhijama demonskih sila uz upotrebumeskalina, kako bi se proces ubrzao i skratio. Uticaj drogena Hitlerovu psihu doveo je do ormiranja opasnog homodupleksa. Spolja, bio je demokratski izabran politiar kojije doao na elo drave, omiljen u narodu koji je anatinoodobravao sve ono to je govorio i radio. Iznutra, bio je pot-puno poremeena, devijantna linost, o kojoj su psihijatrinapisali tako mrane analize da ih je teko itati a da vas neobuzme oseaj munine.


11/25

T Rxiv

Rejvenskrof majstorski oslikava i razlae ovu linost,

demona u ljudskom obliku, i daje nepogreivu analizu nje-govih motiva, postupaka i elja za dominacijom po svakucenu. Kao protivteu ovom crnom adeptu, analizira radnjegovih ezoterijskih protivnika, Valtera Johana tajna iRudola tajnera.

Obojica su bili ezoterici visokog ranga, velikih okultnihmoi i znanja, ali na sasvim suprotnim pozicijama u odnosu

na Hitlera i njegove uitelje i sledbenike. Bili su tumai ezo-terijskog hrianstva i vitezovi Svetog grala, na spoznajnomputu istinskog uenja kosmikog Hrista.

Nije sluajno to to je Valter Johan tajn upoznao Hitlerau Beu izmeu 1912. i 1913. godine i to je shvatio koga imapred sobom. Morao je zato da bei u Britaniju 1933. godi-

ne, jer bi bio likvidiran da je pao nacistima u ruke. tajnerje takoe znao ko je Hitlerov unutranji pokreta, a samoudom je izbegao ubice u vozu koje je poslao Hitler, da bikasnije u vajcarskoj, gde je iveo i radio, opet zahvaljujuiProvienju, preiveo poar u Geteanumu, koji su podmet-nuli nacisti.

Autor knjige upoznao je Valtera Johana tajna u Londo-nu i zajedno su radili na Koplju sudbine. Lajtmotiv knjigeje okultni simbol koji se uva u riznici Habzburga u Beu,koplje koje je rimski centurion zario u razapetog Isusa Hri-sta. To koplje, obliveno krvlju naeg Spasitelja, postalo jeokultno oruje kojim se diio veliki broj vladara sveta, odKonstantina do Hitlera, koji ga je prisvojio odmah po anlu-su Austrije.

Slika koja se nudi itaocu istovremeno je zastraujua ioslobaajua. Pokazuje kako unkcionie magija u rukamavladara sveta kojom nastoje da ostvare svoje ambicije ipokazuje kako principi kosmike pravde, ljubavi i dobrote,


12/25

Koplje sudbine xv

koji postoje u svima nama, ustaju da zaustave zlo u njego-vom unitavajuem pohodu i pobeuju ga. Upravo taj oslo-baajui eekat ini ovu knjigu primamljivom, spreavajuida se mrana pria izlije sa svojih stranica i poremeti ita-oev mir.

italako zadovoljstvo otkrivanja nepoznatog na jeosnovni motiv za preporuivanje proslavljenih ali iroj jav-nosti nedovoljno poznatih autora ne sluajno marginali-

zovanih. Ove knjige nisu laka literatura i u njima ne trebatraiti plitku zabavu. One podstiu na razmiljanje, pruaju

veliko intelektualno i emotivno zadovoljstvo, nemerljivobogatei iskustvo itanja. Va urednik vas poziva da s njimto iskustvo i podelite.

Milan Vidojevi


13/25

Kada ene to ne bi shvatile kao laskanje, dodao bihnove nepoznate rei u ovoj prii za vas, nastavio bihavanturu za vas. Ali ako neko zatrai da tako uradim,neka to ne smatra knjigom. Ne znam nijedno slovoalabeta. Mnogo ljudi dobija svoj materijal na ovajnain, ali ovom avanturom upravlja se bez knjiga.

Radije nego da dopustim da neko pomisli da je toknjiga, sedeo bih go bez pekira, onako kako sedim ukupatilu ako nisam zaboravio smokvin list.

ParsifalVolram on Eenbah


14/25

PROLOG

MARICA LEGENDE

Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i

odmah izie krv i voda. I onaj to vidje posvjedoi, i svje-doanstvo je njegovo istinito; i on zna da istinu govorida vi vjerujete. Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: kostnjegova da se ne prelomi. I opet drugo pismo govori:pogledae onoga koga probodoe.

Jevanelje po Jovanu, 19:3437*

U zavrnim poglavljima Jevanelja po Jovanu opisano je kakoje vojnik probo Hristov bok kopljem. Ime ovog vojnika bilo jeGaj Kasije. On je prisustvovao raspinjanju u svojstvu zvani-nog predstavnika prokonzula Pontija Pilata. Katarakta kojaje zahvatila oba oka spreila je ovog oficira veterana da bude

u vojnoj slubi sa svojom legijom, tako da je, umesto toga,bio zaduen da prati religioznu i politiku scenu Jerusalima.Dve godine je Gaj Kasije pratio aktivnosti izvesnog Isu-

sa iz Nazareta koji je tvrdio da je Mesija i koji se, izgleda,

* Svi citati iz Novog zaveta dati su u prevodu Vuka Karadia. (Prim. prev.)


15/25

T Rxx

suprotstavljao rimskoj okupaciji Judeje. aj rimski centu-

rion je prisustvovao pogubljenju koje su izvrili legionarii, kao i oni, bio impresioniran hrabrou, dostojanstvom idranjem Nazareanina na krstu. Isaija je prorekao o Mesiji:Kost Njegova nee biti slomljena. Ana, ostareli savetnikSanhedrina, i Kajaa, prvosvetenik, nameravali su da una-kaze telo Hristovo i tako dokau narodu da Isus nije Mesija,ve samo jeretik i potencijalni uzurpator njihove vlasti.

Proli su sati i to je bio izgovor koji im je bio potreban.Jer Ana je bio autoritet u tumaenju Zakona, a jevrejskizakon je propisivao da niko ne moe biti pogubljen na Sabat.Odmah su zatraili od Pontija Pilata ovlaenje da polomeudove razapetih ljudi, kako bi umrli do sumraka tog petkapo podne. (5. april 33. godine n. e.)

Odeljenje hramovske garde je bilo poslato da izvri ovajnalog na brdo Golgotu, to znai Mesto lobanje. Na njiho-

vom elu, kapetan je nosio koplje Iroda Antipe, kralja Jevre-ja, koje je bilo simbol ovlaenja za izvrenje dela; inae murimski vojnici ne bi dozvolili ni prst da digne na ljude nagubilitu.

Finej, drevni prorok, dao je da se ovo koplje iskuje kakobi simbolizovalo magine moi sadrane u krvi Bojeg iza-branog naroda. Ve drevno kao talisman moi, Koplje jepodigla ruka Isusa Navina kada je svojim vojnicima daoznak da velikom vikom srue zidove Jerihona. To Kopljeje kralj Saul bacio na mladog Davida u nastupu ljubomore.

Irod Veliki je drao ovaj simbol moi nad ivotom i smr-u kada je naredio da se masakriraju neduna deca iromJudeje u pokuaju da ubije malog Hrista koji e izrasti i bitinazvan Kralj Jevreja. Sada je Koplje noeno u ime sinaIroda Velikog, kao simbol ovlaenja da se polome kostiIsusa Hrista.


16/25

Koplje sudbine xxi

Kada je odred uvara hrama pristigao na mesto raspea,rimski vojnici su okrenuli lea u znak gaenja. Jedino je GajKasije ostao kao svedok, da vidi kako e podanici vrhovnogsvetenika motkama polomiti lobanje i udove Geste i Diz-me, pribijenih na krstove sa obe strane Isusa Hrista. Rimskicenturion je bio toliko zgroen prizorom stranog sakaenjatela dvojice lopova i toliko dirnut Hristovim poniznim i neu-straivim prihvatanjem surovog razapinjanja da je odluio

da zatiti telo Nazareanina.Poteravi konja prema visokom krstu u sredini, rimski

centurion je zario koplje u desnu stranu Hristovog tela,probivi grudi izmeu etvrtog i petog rebra. akav nainprobadanja je bio uobiajen kod rimskih vojnika kada su nabojnom polju eleli da provere da li je ranjeni neprijatelj ve

izdahnuo; jer krv ne tee iz beivotnog tela. Ipak, i odmahizie krv i voda, i u tom trenutku udesnog isticanja isku-pljujue krvi Spasitelja, oslabljeni vid Gaja Kasija potpunose vratio.

Nije poznato da li je ovaj veteran zgrabio talisman moiiz ruku izrailjskog kapetana kako bi to uradio, ili je ovospontano delo milosra izvrio sopstvenim kopljem. Ne

postoji istorijski dokaz koji bi ukazao na to kojim je oru-jem ispunjeno proroanstvo Jezekilja: Gledae onoga kogaprobodoe.

U Hramu, gde su Kajaa i Ana iekivali vesti o sakaenjuMesijinog tela, Zavesa Svih svetih rascepi se od vrha do dna iotkri Crnu kocku Starog zaveta*koja je popucala du ivica i

*Re je o crnom kamenu koji su templari verovatno dobili od sekteismailita, poznatih kao asasini (tanije, haiini). Hram u Jerusali-mu, kao i hram u Meki, zidani su prema naroitim ezoterijskim pravili-ma. Crni kamen u Meki, koji se zove KABAA, zrai izuzetno snanomenergijom, a templarski crni kamen bio je slabijeg intenziteta ali jepunio energijom onog u ijem je posedu bio, duhovno ga prosvetljujui.


17/25

T Rxxii

otvorila se u obliku krsta. Bezlini kult Jehove bio je zavren;

religija Otvorenog Neba je zapoela.Koplje, kao katalizator otkrivenja, predstavljalo je ividokaz vaskrsnua jer se fizika rana naneta njegovim zai-ljenim vrhom misteriozno zacelila na uskrslom Hristu kadase pojavio u duhovnoj viziji pred okupljenim apostolima.Jedino je neverni oma, verujui samo onome to su videlenjegove oi, propustio da vidi Bogooveka koji je proao

kroz zatvorena vrata i pojavio se pred njim.Po tom ree omi: prui prst svoj amo i vii ruke moje;

i prui ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjerannego vjeran.

Budui da su se zemaljske rane od Koplja i raspinjanjapojavile na nematerijalnom telu uskrslog Hrista, prvi hriani

su verovali u to da do spasenja kakvo mi poznajemo nikadane bi dolo da su kojim sluajem njegove kosti bile polomlje-ne na krstu; jer ovo je bilo znaenje koje su pripisivali miste-rioznim reima Isaije: I nijedna kost mu nee se prelomiti.

Gaj Kasije, koji je obavio ovaj in vojnikog milosrakako bi zatitio telo Isusa Hrista, postao je poznat kao Longin

a energija je delovala i na fizikom planu, menjajui hemijsku struk-turu metala, pretvarajui obine metale (olovo) u zlato. Alhemiarisu uzalud pokuavali da u laboratorijama naprave kopiju kamena, aligonjeni pohlepom nisu bili u stanju da reprodukuju njegove moi. Onikoji su kamen mudrosti koristili na pravi nain, duhovno, tvorci sugotskog arhitektonskog stila, zadivljujueg znanja koje se sa templarimapojavilo u Evropi. Gotska umetnost dobila je ime na neobian nain,

spajanjem znaenja rei GOEIA (magija) i ARGO (argon). Katedralesu podizane na mestima zemaljskih energetskih linija (ley lines), a ener-gija kamena mudrosti, uz znanje templara, koriena je da ova energijapree u kamen graevina, poveavajui njegovu duhovnu mo. Kljuza razumevanje poruke crnog kamena nalazi se na asadi katedrale uartru, gde Melhizedek dri u ruci pehar u kome se nalazi crni kamen,kamen mudrosti, koji je u isto vreme Gral. (Prim. prev.)


18/25


19/25

UVOD

U POEKU BEE SEANJE

ovek koji bi napisao ovu knjigu da ga u tome nije pretekla

iznenadna smrt bio je izvesni dr Valter Johan tajn, nauniki doktor filozofije, roen u Beu, koji je u toku Drugog svet-skog rata radio kao poverljivi savetnik ser Vinstona erilau vezi sa problematikom naina razmiljanja i sistema moti-vacije Adola Hitlera i vodeih lanova Nacistike partije.

Doktor tajn je bio pod velikim pritiskom da otkrije

materiju koju iznosi ova knjiga, ali u konanoj instanci njeg anije ubedio bilo ko spolja, ak ni ser Vinston eril lino,koji se vrsto drao stava da okultizam nacistike partijenikada i ni pod kojim okolnostima ne treba otkriti iroj jav-nosti. Propust procesa u Nirnbergu da identifikuje priroduzla na delu iza asade nacionalsocijalizma uverio ga je u toda moraju proi jo tri dekade da bi se ormiralo dovoljnoveliko italatvo koje e razumeti rituale inicijacije i praksecrne magije unutranjeg kruga nacistikog vostva.

S tugom je pratio do koje mere je etiki kapacitet tuila-ca Saveznikih snaga na ovim suenjima za zloine protivovenosti bio nedovoljan da bi shvatili apokaliptiki lik


20/25

T Rxxvi

civilizacije koji se uzdigao u Nemakoj izmeu dva svetska

rata civilizacije bazirane na magijskom pogledu na svet(Weltanschauung)koji je krst zamenio svastikom. Shvatioje zato je postignut jednoglasan sporazum izmeu sudijada optuene tretiraju kao integralni deo prihvaenog huma-nistikog i kartezijanskog sistema zapadnog sveta. Da supriznali ak i nakratko ko su njihovi poraeni neprijateljizaista bili, da su podigli veo i otkrili prave motive za tako

zapanjujue obrtanje sistema vrednosti, to je moglo izloitimilione ljudi riziku stranih devijacija.

Doktoru tajnu je bilo oigledno da je na najviem poli-tikom nivou odlueno da se najstraniji zloini u istorijioveanstva objasne kao posledica mentalnih poremeaja isistematskog izopaenja nagona. Smatralo se da je najbolje

da se suvim psihoanalitikim terminima objanjavaju motiviza zatvaranje miliona ljudskih bia u gasne komore kako sene bi otkrilo da je takva praksa bila integralni deo posvee-nog sluenja silama zla.

Objavljivanje knjige Oldosa Hakslija Vrata percepcijenajavilo je onu vrstu promene u javnom mnjenju koju je dr

tajn odavno predvideo, jer je napala preovlaujui skepti-cizam u vezi sa vrednostima okultizma i postojanjem viihnivoa svesti i daljih dimenzija vremena do kojih doseeljudski um. Hakslijev briljantni komentar o sopstvenomiskustvu transcendentalne svesti pod uticajem meskalinaosvetlio je anatomiju unutranjeg svemira i projektovaozamisao o tome da je sam ovek most izmeu dva sveta,ovozemaljskog i vanulnog. Takoe je najavio tada malopoznatu injenicu da mozak, nervni sistem i ulni organiunkcioniu kao zatitna barijera protiv onoga to bi inaepredstavljalo nezaustavljiv prodor totalne svesti, deluju-i po principu sigurnosnog ventila koji ograniava sitno


21/25

Koplje sudbine xxvii

kapanje one vrste svesti koja e nam pomoi da ostanemo

ivi na povrini ove planete.Iako nije doiveo pojavu psihodelinog doba, dr tajnje predvideo da e se neograniena upotreba droga za pro-irenje svesti rairiti Amerikom i Evropom, otvarajui mili-onima mladih ljudi opasan i nedozvoljen put ka otkrivenjuza koji e velika veina biti nepripremljena. Verovao je dae takva udnja za iskustvom transcendentalne svesti uz

pomo droga biti neizbena reakcija na okamenjeni religijskidogmatizam i materijalistiko samozadovoljstvo uspostav-ljenog reda na Zapadu, koje ak ni kataklizmiki dogaajiHitlerovog rata nisu uspeli da pomere.

On je nameravao da uvede Kopljena savremenu scenuu okviru koje je iroka javnost ve bila ubeena u to da nji-

hovo uobiajeno stanje smanjene svesti nije jedina svest. Uleto 1957, tri dana nakon to je doneo odluku da pone radna knjizi, kolabirao je u radnoj sobi svoje kue u Londonui uskoro zatim umro u bolnici.

Doktora tajna sam prvi put sreo poto sam proitao nje-govu knjigu Deveti vek (Das Neunte Jahrhundert)koja je,po mom miljenju, kljuno delo o istorijskoj pozadini sred-njovekovnih legendi o Gralu. U ovom delu je dokazao da selegendarnompotragom za Svetim gralom u stvari prikrivao

jedinstveni put Zapada ka transcendentalnojsvesti. Bio samasciniran kada sam otkrio da je identifikovao mnoge navod-ne legendarne linosti u srednjovekovnim romansama oGralu kao postojee istorijske linosti tog perioda.

Bilo mi je jasno da knjiga nije napisana u uobiajenomobliku istorijske spekulacije ili jedino kroz pozivanje napostojee srednjovekovne hronike. Vrlo brzo sam doao


22/25

T Rxxviii

do zakljuka da je bogat istorijski materijal sakupljen uz

pomo sasvim nove tehnike istoriograskog istraivanja kojaje ukljuivala korienje okultnih sposobnosti i tehnike pro-irene svesti. Bio sam odluan u tome da dalje istraujem iodem u posetu, bez prethodnog dogovora, u njegovu kuuu Kensingtonu.

ivo mi je u seanju ekanje u salonu njegove ogromnekue i razmiljanje o tome kakav je to ovek koji je napisao

ovu izuzetnu knjigu o Gralu. Soba u kojoj sam ekao narazgovor vie je liila na muzejsko skladite nego na dnevniboravak. Pucala je po avovima, kao da ne moe vie da drisve knjige i slike koje su je ispunjavale. Pretpostavljao samda je ovo mesto prvobitno bilo privremeni ratni dom u kojisu bile natrpane slike, knjige, umetnike dragocenosti i anti-

kviteti koji su u svoje vreme bili smeteni u boljim uslovima.Police su bile asimetrino rasporeene kako bi bilo pro-

stora za kaenje slika svih veliina i sadraja, od savremenihimpresionista do srednjovekovnih i vizantijskih dela. Knjigesu bile posvuda, ak su i odmorita na stepenitu petospratnekue i kitnjasti ve-ce u prizemlju bili zakreni gomilama

knjiga naslaganih do tavanice.Velika reprodukcija Mikelanelovog Stvaranja Adamazauzimala je ceo zid iznad polica za knjige u kojima se nala-zila najbolja privatna kolekcija knjiga iz oblasti ezoterije kojusam ikada video. Na poasnom mestu iznad kamina stajala jeuveana reprodukcija Rembrantovog Crvenog viteza Gralakoji dri Sveto koplje. Na ploi kamina prelepa zlatna ikonabila je okruena grozdovima kristala i kvarca, a meu njihsu se ugurale mnogobrojne otografije poznatih britanskihi evropskih politiara.

ovek za koga bi se reklo da je u srednjim pedesetimgodinama uao je u sobu i predstavio se. Odeven u tipino


23/25

Koplje sudbine xxix

graansko odelo, niim nije odavao da nije Englez, izuzev

naoarima sa zlatnim ramom koje su visile na traci sa reve-ra, to je podsealo na nemake proesore. Svetloplave oi,koje sve opaaju, gledale su ispod upavih obrva, dok me jetoplo pozdravljao sa starovremenskim armom, rukujuise sa mnom.

Iza veselih uvodnih rei osetio sam izvesnu direktnostkoja me je ohrabrila da iznesem prirodu svog posla i razlogeza posetu bez prethodnog upozorenja ili najave. Govorio je sblagim austrijskim akcentom, ne bez arma, i iako je njegovrenik bio impresivan, izgovor izvesnih engleskih rei kojelome jezik bio je skoro komian.

Objasnio sam da je razlog moje posete njegova knjiga oistorijskoj pozadini Grala u devetom veku koju sam nedav-no proitao. Rekao sam mu da sam doao do zakljuka, izrazloga koje sam spreman da objasnim ako je potrebno,da je njegova knjiga napisana uz pomo neke vrste tran-scendentalne sposobnosti sline onoj koja je inspirisalaVolrama on Eenbaha da napie svoju uvenu romansuo Gralu, Parsifal.Citirao sam mu stih koji se sada nalazi napoetku ove knjige:

Dodao bih nove nepoznate rei u ovoj prii za vas, nasta-vio bih avanturu za vas. Ali ako neko zatrai da tako uradim,neka to ne smatra knjigom. Ne znam nijedno slovo alabeta.Mnogo ljudi dobija svoj materijal na ovaj nain, ali ovomavanturom upravlja se bez knjiga. Radije nego da dopustim

da neko pomisli da je to knjiga, sedeo bih go bez pekira,onako kako sedim u kupatilu ako nisam zaboravio buketgranica.

Ukratko sam rezimirao moju sopstvenu interpretacijuovih stihova, istiui da je buket granica, esto prevoen


24/25

T Rxxx

kao smokvin list, bio simbol okultne inicijacije. Za razliku

od svojih drugova minezengera u trinaestom veku, rekaosam, Volram on Eenbah je sasvim jasno rekao da nijeprikupio svoj materijal od svojih savremenika, iz tradicio-nalnog olklora ili itanjem postojeih hronika. Iz tih razlogaje istakao da nije znao nijedno slovo alabeta jer je eleo danam saopti da njegova takozvana romansa o Gralu nijeobina knjiga, ve dokument inicijacije najvieg reda.

Bilo je mnogo nagovetaja lukavo smetenih u njegovojprii, rekao sam svom paljivom sluaocu, koji su otkrivalipravi izvor njegove inspiracije. Na primer, ovaj najvei odsvih trubadura spomenuo je kako je njegov uitelj tragaokroz sve hronike u trinaestom veku da vidi da li je ikadabilo ljudi posveenih istoti i vrednih da se brinu o Gralu.itao je hronike u Britaniji, u Francuskoj i Irskoj, a priu jenaao u Anauu.

Zahvalio sam dr tajnu to je u svojoj knjizi Deveti vekukazao na to da Anau, esto pogreno navoen kao Anu,nije uopte bio fiziko mesto, ve stanje transcendentalnesvesti. Ono to je nagovetavao Volram on Eenbah u svompozivanju na Hroniku Anaua bilo je to da su dogaaji izprolosti mogli da se vrate uz pomo viih znanja. Opisaoje kako je njegov uitelj u trinaestom veku bio u stanju dadirektno opaa dogaaje koji su se desili u devetom veku,to je bio podvig koji je postigao vidovnjakom vizijom kojase probila u vremenski tok istorijskog procesa. Ukratko,

Hronika Anaua bila je oblik Kosmike hronike u kojojsu prolost, sadanjost i budunost bili sjedinjeni u viojdimenziji vremena. Da bi itao ovu venu hroniku, kaeVolram on Eenbah, njegov uitelj je morao prvo da nauisvoju abecedu bez pomoi vetine crne magije. Drugim


25/25

Koplje sudbine xxxi

reima, morao je da razvije potrebne sposobnosti bez osla-

njanja na crnu magiju.Rekao sam dr tajnu da sam doao do zakljuka da sunjegova zapanjujue dobra obavetenja o istorijskoj poza-dini Grala u devetom veku postignuta zahvaljujui slinimsposobnostima i da je tek kasnije traio potvrdu svojihotkria kroz lino istorijsko istraivanje i na osnovu sau-vanih tekstova.

Nije pokazao nekom vidljivom reakcijom da ga je ovaiskrena i pomalo bezobrazna izjava dotakla, ve je jednostav-no bez rei ekao da nastavim. Oseao sam intenzitet njego-vog pogleda koji je sadrao toliko neizgovorenih stvari. Dabih razbio bolnu tiinu koja je usledila, poeo sam detaljnoda opisujem sopstvena iskustva viih nivoa svesti dok sambio u nacistikom koncentracionom logoru u toku rata, ikako me je priroda ovog transcendentalnog iskustva navelana to da prouavam Gral i da istraujem istoriju Longinovogkoplja i legende o sudbini sveta koja se oko njega razvila.

Okreui stranice njegove knjige koju sam poneo sasobom, stigao sam do ilustracije Svetog koplja u Habz-burkoj riznici za koje se tvrdilo da je ba ono koplje koje jerimski centurion zario u bok Isusa Hrista na raspeu. Opisaosam mu svoju posetu Hourgu u Beu gde sam otiao nekihest nedelja pre toga da vidim Koplje, izraavajui miljenjeo tome da je legenda povezana sa ovim talismanom inspi-risana njegovim neobinim delovanjem kao katalizatora

otkrivenja upravo u samim tajnama vremena na osnovukojih je napisao svoju knjigu.

Doktor tajn je sada blistao od oiglednog zadovoljstva iushienja. Morate ostati na ruku, rekao je, kako bismonastavili razgovor. Bio je to poetak prijateljstva koje e

koplje sudbine o

Documents