KORELACIONI KOEGICIJENTI IZMEU INDIKATORA ODEIVOG TAZVOJA ZEMALJA JUGOISTONE EVROPE

Za praenje dostignutog nivoa odrivog razvoja, kao i za kreiranje odgovarajue strategije i politike razvoja, neophodno je definisati set indikatora odrivog razvoja. Ovaj cilj je istaknut jo na Rio Konferenciji 1992. godine. Neki od najznaajnijih indikatora za praenje dostignutog nicvoa odrivog razvoja su: stopa rasta GDP/pc, stopa zaposlenosti, oekivani ivotni vek ljudi, emisija tetnih gasova idr. Pored ovih, postoje kompozitni indeksi koji ukljuuju indikatore ekonomske, ekoloke i socijane dimenzije odrivosti. Prve znaajne analize vezane za problematiku naruavanja resursa prirodne sredine pojavile su se toko 1970-ih godina. "Odrivi razvoj nudi novu teorijsku paradigmu koja se razlikuje od standardnog ekonomskog pristupa. Razmatranje nove paradigme je orpavdano jer se globalna stvarnost radikalno promenila u odnosu na raniji period kada je ekonomska politika mogla da bude formulisana bez obziranja na uticaj na ivotnu sredinu.Svaka dimenzija odrivog razvoja je podjednako vana, ali se u specifinim okolnostima nekoj od njih daje primat. U dananje vreme , koncept odrivog razvoja ugraen je u sve savremene modele i strategije razvoja. Ovaj koncept poznat je kao vaan element makroekonomske politike u sve veem broju zemalja. Kocept odrivog razvoja zaokuplja panju na svetskom nivou i na velikim i znaajnim konferencijama o razvoju. Jedna od najvanijih konferencija na globalnom nivou je Konferencija Ujeninjenih nacija o odrivom razvoju Rio +20 odrana u junu 2012.godine u Rio de eneiru. Neke od preporuka u dokmentima sa ove konferencije su: a) da bi se sve zemlje trebalo da prilagode sopstvenu politiku, strategije i programe razvoja u skladu sa "zelenom ekonomijom"; b) za kreiranje institucionalnog okvira za implementaciju koncepta odrivog razvoja trebalo bi uspostaviti bolju koordinaciju i saradnju svih raspoloivih resursa. "Kako bi se unaopredili kapaciteti za upravljanje ekolokim performansama ili performansama ivotne sredine, sigurno je od znaaja merenje i analiriziranje veeg broja elemenata agregatne performanse ekoloke dimenzije odrivog razvoja".Pored toga, od znaaja je analiziranje indikatora ili ondeksa koji odravaju i socijalnu i ekonomsku komponentu ovog koncepta. Meutim, sve aktuelnija postaje i institucionalna komponenta odrivog razvoja, kao vaan uslov za ostvarenje ovog koncepta. "Kreiranje idikatora koji pokazuju stanje i trend u oblasti zatite ivotne sredine, i ire, odrivog razvoja, predstavlja bitan preduslov za voenje politike ekonomskog, socijalnog i ekolokog razvoja." Pored toga, kreiranje i analiziranje indikatora odrivog razvoja je vano za praenje dostignutog nivoa odrivog razvoja, kao i za benchmarketing analizu izmeu zemalja ili regiona u dostignutom stepenu odrivosti.Ekonomska dimenzija odrivog razvoja u fokusu ima ekonomski rast, ali uz ogranienje koje nameu prirodni uslovi. Naime, ekonomska dimenzija odrivog razvoja podrazimeva efikasnu upotrebu prirodnih resursa za obezbeenje ekonomskog rasta. Pored pokazatelja kao to su nivo potronje, proizvodnje, trgovine, jedan od vanih pokazatelja ekonomske dimenzije odrivosti jeste BDP per capita. "Bruto drutveni proizvod je ukupna trina vrednost gotovih proizvoda i usluga proizvedenih u zemlji u datom periodu". Takoe, BDP obuhvata dobra i usluge prodate potroaima, dravi, investitorima, izvoznicima. U tabeli dat je prikaz BDP per capita u zemljama Jugoistone Evrope u periodu 2006-2012.

Tabela 5. BDP po godinamaZemljaGodina

2006200820102012

Albanija4900550062007800

Bosna6800660063008200

Bugarska9000118001260013500

Hrvatska11600155001760018300

Makedonija76008400900010400

Rumunija8400111001150012300

Srbija270077001040010700

Moldavija2100220024003400

Crna Gora27003800980011200

Turska790094001120014600

Grka22800305003210027600

Izvor:IMF, Avaliable at http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2011/01/wedata.acnxZa kreatore politike zatite ivotne sredine od kljunog znaaja je identifikovanje najvanijih problema u oblasti prirodnih resursa i okoline, kako bi mogli da svoje akcije usmere na njihovo otklanjanja i ublaavanje. Pored toga, znaaj utvivanja indikatora ivotne sredine jeste i mogunost uporeenja sa indikatorima drugih zemalja i utvrivanje dostignutog nivoa ekolokih performansi. Jedan od indeksa koji "ukazuje zemljama na to koliko su odmakle u ostvarenju ciljeva politike zatite ivotne sredine jeste EPI indeks. U sledeoj tabeli je prikaz EPI indeksa za zemlje Jugoistone Evrope u period 2006-2012.

Tabela 5. BDP po godinamaZemljaGodina

2006200820102012

Albanija68,98471,465,86

Bosna-79,762,536,76

Bugarska7278,555,956,28

Hrvatska-84,668,764,16

Makedonija-75,160,646,96

Rumunija56,971,96748,34

Srbija--69,446,14

Moldavija62,970,758,845,21

Crna Gora--69,446,14

Turska72,875,960,446,14

Grka80,280,260,960,04

Izvor: 2012 Envronmental Performance Index and Pilot Trend Environmental Performance Index. Yale Universuty (Yale Center for Enviromental Law and Policy - YCELP), Columbia Universuty in colaboration with World Economic Forum, 2012. Avabile at: http://www.epi.yale.edu/downloadsZa analizu socijalne dimenzije odrivog razvoja u ovom radu, odabran indeks SSI ( Sunstainble Society Index). Ovaj indeks razvila je Sunstainble Society Foundationm osnovana u Holandiji 2006. godine i prati nivo odrivosti za 151 zemlju. Osnovni cilj ovog indeksa je "stimulisanje i pomaganje drutvima u njihovom razvoju ka orivosti. SSI se izraunava na bazi 21 pokazatelja svrstanih u 3 kategorije blagostanja (ekoloko blagostanje, ljudsko blagostanje i ekonomsko blagostanje). U sledeoj tabeli prikazane su vrednosti SSI za zemlje jugoistone Evrope u posmatranom periodu.Tabela 5. SSI po zemljamaZemljaGodina

2006200820102012

Albanija6,386,266,55,76

Bosna5,915,965,833,92

Bugarska5,685,846,35,13

Hrvatska5,965,976,535,55

Makedonija5,965,766,074,94

Rumunija5,926,096,75,48

Srbija5,595,536,394,5

Moldavija5,876,216,54,87

Crna Gora5,665,586,475,6

Turska6,0766,074,77

Grka5,715,756,134,32

Izvor:Sustainble Society Fonudation, Availble at: http://www.ssfinex.com/results-2012/ranking-all-countries/ISPITIVANJE POVEZANOSTI IZMEI INDIKATORA ODRIVOSTI RAZVOJA ZA SVE ANALIZIRANE ZEMLJE U POSMATRANIM GODINAMAKako bi se ispitalo slaganje sva tri izabrana indikatora istovremeno, izraunat je koeficijent viestruke linearne korelacije za 2006. godinu koji iznosi 0,775. Ovaj koeficijent ukazuje na visoko znaajan stepen slaganja sva tri odabrana indikatora. Kako ovaj koeficijent pokazuje samo stepen slaganja, a ne i smer slaganja, potrebno je izvriti parcijalnu korelaciju. U sledeoj tabeli prikazani su koeficijenti parcijalne korelacije koji pokazuju da je navei stepen korelacije izmei BDP i EPI, dok je SSI u negativnoj korelaciji i sa BDP i sa EPI.

Tabela. Vrednost parcijalnih koeficijenata korelacije za 2006. godinuBDP 2006EPI 2006SSI 2006

BDP 2006Pirsonov koeficijent korelacije1

(p-vrednost)

EPI 2006Pirsonov koeficijent korelacije.6861

(p-vrednost).133

SSI 2006Pirsonov koeficijent korelacije-.099-.2121

(p-vrednost).773.687

Izvor: Samostalna izraunavanja autoraZa 2012. godinu izraunat je koeficijent viestruke korelacije koji iznosi 0,657. Ova vrednost koeficijenata ukazuje na znaajnu korelacionu vezu izmeu korelacije za posmatrane zemlje u 2012. godini prikazani su u sledeoj tabeli.Tabela. Vrednost parcijalnih koeficijenata korelacije za 2006. godinuBDP 2012EPI 2012SSI 2012

BDP 2012Pirsonov koeficijent korelacije1

(p-vrednost)0.000

EPI 2012Pirsonov koeficijent korelacije0,4691

(p-vrednost)0,1460,000

SSI 2012Pirsonov koeficijent korelacije-0,1350,5391

(p-vrednost)0,6910,0870,000

Izvor: Samostalna izraunavanja autoraNa osnovu podataka u tabeli, moe se uoiti da najvei stepen slaganja postoji izmeu ekoloke i socijalne komponente koncepta odrivog razvoja, dok izmeu ekonomske i socijalne komponente postoji negativan smer slaganja.Predhodnom analizom moe se uoiti da veza izmeu BDP i EPI od 2006. godine do 2010. godine slabi, a u 2012. godini ponovo jaa. Povezanost BDP i SSI je u svim posmatranim godinama u negativnoj korelaciji, dok veza izmeu EPI i SSI je u prve dve posmatrane godine ( 2006. i 2008.) negativna, da bi u analizi za 2010. godinu i 2012. godinu bila pozitivna, sa postepenim jaanjem.Rezultati prikazani u predhnodnim tabelama ukazuju da se ekonomska i ekoloka komponenta koncepta odrivog razvoja, posmatrane po godinama, nalaze se u najviem stepenu slaganja u 2006. godini i 2008. godini, dok se u 2010. godini i 2012. godini ekonomska i ekoloka dimenzija odrivog razvoja ne nalaze na najviem stepenu korelacije. ISPITIVANJE POVEZANOSTI IZMEU INDIKATORA ODRIVOG RAZVOJA ZA POSMATRANI PERIOD ZA SVAKU ANALIZIRANU ZEMLJUPrilikom izraunavanja koeficijenta viestruke korelacije po zemljama, nije bilo dovoljno podataka za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru. Odnosno, vremenska serija nije bila dovoljno duga kako bi se izraunale reprezentativne vrednosti koeficijenta korelacije. Izraunate vrednosti date su u sledeoj tabeli iz koje se uoava da kod Turske postoji najvei stepen slaganja indikatora odrivog razvoja.Tabela. Koeficijent viestruke korelacije za period 2006.-2013. godineZemljaKoeficijent viestruke linearne korelacije

Albanija0,822

Bugarska0,634

Rumunija0,033

Moldavija0,938

Turska0,960

Grka0,651

Izvor: Samostalna izraunavanja autora

Trebalo bi napomenuti da je u 2012. godini dolo do izmene metodologije prilikom izraunavanja indeksa SSI. Zbog objektivnosti i realnijeg sagledavanja podataka, prilikom analize parcijalnih koeficijenata korelacije izuzeti su podaci za 2012. godinu sa SSI indeks.

Tabela. Vrednost parcijalnih koeficijenata korelacije po zemljama za period 2006.-2012. godine

ZemljaBDP-EPIBDP-SSIEPI-SSI

Albanija(p-vrednost)0,1100,538-0,778

0,9300,6380,432

Bugarska(p-vrednost)-0,4380,835-0,861

0,7110,3710,340

Rumunija(p-vrednost)0,9030,7520,395

0,2830,4580,741

Moldavija(p-vrednost)-0,5110,972-0,296

0,6590,1500,809

Turska(p-vrednost)-0,7890,052-0,655

0,4210,9670,546

Grka(p-vrednost)-0,6330,607-0,996

0,5640,5090,055

Izvor: Samostalna izraunavanja autoraNa osnovu izvene analize u ovom delu rada moe se zakljuiti da se u vei posmatranih zemalja indikatori ekonomskog razvoja i indikatori ekolokog razvoja, nalaze se u negativnoj korelaciji. Albanija i Rumunija su jedine zemlje u kojima je situacija drugaija, tj. u njima su indikatori GDP i EPI pozitivno korelisani. Kada se posmatra, tj. analizira odnos ekonomskih i socijalnih pokazatelja da u svim posmatranim zemljama postoji direktna korelaciona veza izmeu ovih dimenzija.Tabela. Rangiranje zemalja po vrednosti koeficijenta korelacijeZemljaPBDP-EPIBDP-SSIEPI-SSI

Turksa1264

Moldavija2416

Albanija3653

Grka4341

Bugarska5522

Rumunija6135

Izvor: Samostalna izraunavanja autoraNa osnovu analize rezultata prikazanih u prethodnim tabelama moe se uoiti da je u posmatranom periodu 2006.-2012. godine Turska uoena kao zemlja u kojoj postoji najusklaenije kretanje sva tri odabrana indikatora odrivog razvoja. Prema usklaenosti kratanja GDP, SSI i EPI slede Moldavija, Albanija, Grka, Bugarska, i Rumunija. Kada se posmatra kretanje indikatora GDP i EPI, najvii stepen slaganja uoava se u Rumuniji, Turskoj i Grkoj. Najjai stepen korelacije izmeu indikatora GDP i SSi moe se uoiti u Moldaviji i Bugarskoj, dok indikatori EPI i SSi pokazuju najvei stepen meusobnog slaganja u Grkoj, Bugarskoj i Albaniji.