koreni (14. decembar 2011)

8/3/2019 Koreni (14. decembar 2011)

1/26

20. December, 2011

[email protected]

::. Skenirano

::. Navigaci ja

Osvrt na istinu

Dokumenti izdevedesetih

Od ovog broja onlajn asopisKoreni e svake nedeljeobjavljivati dokumente,

biltene, odreene vesti,izvetaje i dogaaje koji su

bili aktuelni pre dve decenije. Mnogo iz tog vremenasmo zaboravili i podsetiemo vas na deo objavljenog

I jo neto, ali vano!

Re urednika

U medijima Srbije (i nekim

medijima srpske dijaspore)

svakodnevno gledamo ili

itamo o korupciji; onekorektnosti; o prevarama; o

nedemokratskim odlukama; o

jeziku mrnje (ali samo o jednosmernoj mrnji); omnogim drugim neshvatljivim i neprihvatljivim

::. tampana izdan ja

Od 21. decembra 2011. na "Korenima" moete videtiTV i video priloge. Redakcija e biti zahvalna zaeventualno dostavljene materijale...

Dani dijaspore2009

Nezastareli intervju
mailto:[email protected]://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/TV-Pink-10-03-2011.wmv',%20'',%20'true');http://www.koreni.net/download.php?file=http://www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmvhttp://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/Matica-i-rasejanje.wmv',%20'',%20'true');http://www.koreni.net/download.php?file=http://www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmvhttp://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://createplayer%28%27mediaspace%27%2C%20%27http//www.serbianvoice.eu/media/dani-dijaspore-2009.wmv',%20'',%20'true');http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/images/Skarmklipp.jpgmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


2/26

65 godina nakonprvog UN suenjaza genocid

Prenosimo u celosti tekst koji

je u nedelju objavio Vaington

Post. Generalno gledano,

Svetski jevrejski kongres jekonstantno bio nenaklonjen Srbima; od poetka rata ubivoj Jugoslaviji, pa, ini se, sve do dananjih dana.Zato je to tako, teko je tano rei.

14.12.2011. Opirnije...

Srpski konzulat u Ljubljani proganja Srbeu Sloveniji?

(ivac ili uljsavetniceAleksandreStankovi)

Na sajtu Ministarstva spoljnih

poslova Republike Srbije

pie: Konzulati su "drava u

malom". To su optine, matiari, policija i vojni odsek.U konzulatima se prijavljuju novoroena deca i

prijavljuje se sklapanje braka. U konzulatima se vriovera potpisa, preko njih se pribavljaju izvodi iz

matinih knjiga i druga uverenja, tamo se moesastaviti testament ili zameniti paso koji je oteen ili

je istekao.

14.12.2011. Opirnije...

Vuk, kurjak, maka ili lisica...

Hou da znam?

Kada su polovinom

ezdesetih godina prolog

veka u Evropu "trbuhom za

kruhom", nezadovoljni

uslovima ivota u ondanjoj

Jugoslaviji krenule stotine hiljada ljudi, za njima su

prvo "krenule" crkve pa onda i kole! Prednjaila jeKatolika crkva koja je imala iroku finansijsku iorganizacionu podrku Vatikana i katolikih crkava"na terenu".

14.12.2011. Opirnije...

Posle saoptenja iz Brisela

Gorki Evropskiplodovi BorisaTadia

Srbija nije dobila status

kandidata, i to je zadnjih dana

bila glavna vest na srpskim

medijima. U oekivanjuodluke EU o statusu Srbije, deveti decembar je u

srpskoj javnosti predstavljen kao najvaniji dan u

novijoj srpskoj istoriji posle 5. oktobra! Tog dana je

Evropska unija trebalo da donese odluku da Srbija

postane kandidat za ekanje na prijem u EU.

13.12.2011. Opirnije...

Danke Dojland

tvorili ste namoi!

I ako su se srpski vlastodrci

Presek nedelje Svoje za svoje Nevolje itelja sela

Miloevo na Kosovu iMetohiji

Hoe li porodicaDrakovi iz

Ministarstva zadijasporu najuritiSrekovia?

Hoemo li bitikandidat?

Dokumenti Evropska

socijaldemokratija ukrizi
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2720http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2719http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2715http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2715http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2719http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2720


3/26

20. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Dopunske kole u inostranstvu

Pastorad Srpske Vlade

Kada su polovinom ezdesetih godina prolog veka u Evropu "trbuhom za kruhom", nezadovoljniuslovima ivota u ondanjoj Jugoslaviji krenule stotine hiljada ljudi, za njima su prvo "krenule" crkvepa onda i kole! Prednjaila je Katolika crkva koja je imala iroku finansijsku i organizacionu podrkuVatikana i katolikih crkava "na terenu".

Samo nekoliko godina kasnije, za svojim vernicima, i za svima onima koje je Srpska pravoslavna crkva elela dapridobije, krenuli su i srpski svetenici. Poelo je osnivanje Crkvenih optina. Tako na primer, i pored sve manjevernika u Nemakoj, u toj dravi bogoslui preko 50 srpskih svetenika. Izgraene su, kupljene ili zakupljene mnogecrkve, koje, slino bezbrojnim novoizgraenim crkvama u otadbini, uglavnom, osim o velikim praznicima, zvrjeprazne.

Ondanji komunistiki reim u Jugoslaviji "gastarbajtere" nije eleo da prepusti samo fratrima, popovima ilihodama. Polazei od kako se kasnije pokazalo pogrene pretpostavke da se radi samo o privremenom odlasku

ljudi u inostranstvo koji e se posle nekoliko godina vratiti u Jugoslaviju, vlasti su poele za njima da aljunastavnike o troku drave. Oni su trebali da poduavanjem gastarbajterske dece u gotovo svim predmetima koji

su postojali i u Jugoslaviji, omogue njihovu reintegraciju u jugoslovenske kole, -kada se budu sa svojim roditeljimavratili u postojbinu. Vremenom se pokazalo da od masovnog povratka nema nita, pa su se "transformisali" inastavni planovi i programi. Neki od bivih uitelja, koji su slino mnogim predsednicima klubova imali i druge"zadatke" dobivene od jugoslovenskih konzulata ili UDBE su se vratili, neki su ostali i preli na neke druge, estoobine fizike poslove.

Uglavnom, u zemljama sa brojnom srpskom populacijom kao u Nemakoj, Austriji, vajcarskoj i Francuskoj, i poslerazbijanja Jugoslavije, ipak su ostale da rade Dopunske kole na srpskom jeziku. Njihovo organizovanje je zbog

uvedenog embarga "krnjoj" Jugoslaviji koja se sastojala samo jo od Srbije i Crne Gore, preuzela da vodiPolitehnika akademija iz Beograda Ona je imala veliki upliv kod izbora nastavnika isplate prinadelnosti

mailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/images/Skarmklipp.jpgmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


4/26

Vuksanovia, sestria ostarelog ali jo uvek uticajnog dr Dragoljuba Miunovia i dolaskom Vuksanovieve klike uMinistarstvo prosvete, novopridoli dravni sekretar Vekislav Janiijevi je 2006.g. uveo besplatnu Dopunsku kolu,nezvanino govorei da e na taj nain "izbegnuti da mu se roditelji direktno ili preko predstavnika klubova meajuu nastavu pritubama na nastavnike". Time je obavezno, zakonom propisano biranje kolskih odbora postalafarsa.

I sa Janiijeviem se nastavljaju muke- u inostranstvo se ne delegiraju najbolji nastavnici sa dobrim znanjemstranih jezika nego samo oni sa debelim vezama ili koji pak plate mito do 3000 evra B.L. - visokom inovnikuMinistarstva prosvete. Konkursi za izbor nastavnika se esto lairaju, kvalitet kole je krenuo u naglo opadanje.

Dokazano je da su na rad u inostranstvo doli jedna alkoholiarka, jednom ve vraana u Srbiju zbog loeg rada,jedan lopov i falsikator slubene dokumentacije, zatim neznalice kao npr. jedan nastavik koji petnaestak godinanije predavao, radio je u jednoj biblioteci ali je bio brat jednog vladike, jedan psihiki bolesnik koji je po povratku uSrbiju zbog bolesti otiao u invalidsku penziju itd. Prijave javnom tuilatvu zbog dokazane korupcije na koju jeukazao jedan nastavnik jer je bio primoran da plati 3000 evra za mesto u inostranstvu, su zatakane itd.

Posle veoma uspenog koordinatora Dopunskih kola Zorana Popovia koji je svojim radom pre "dolaska na vlast"Janiijevia udvostruio broj uenika u vajcarskoj i Nemakoj, na mesto koordinatora je dola izvesna NevenaVrane ali ne u Bern/vajcarska gde je tri puta vie aka -ona dolazi u tutgart. ak je dobila, posle dostaperipetija sa Nemcima status konzula-savetnika. Kako je svojevremeno izjavila autoru ovih redova, ona je kao

germanista elela da u tutgartu njena deca naue pravilan nemaki jezik a ne iskrivljen vajcarski dijalekt. Napitanje, da li je njen lini interes vaniji od interesa dijaspore, hladno je odgovorila citat- "tako mu doe"! Ve izprvih razgovora sa koordinatorkom se videlo, da nju kola mnogo ne interesuje nego samo zarada. To je dostakasno uvideo ondanji ministar prosvete Zoran Lonar pa ju je smenio pre isteka njenog mandata. Ministra jeudilo kako je dotina uspela da dobije status konzula-savetnika. Na jednom skupu u Zavodu za izdavanjeudbenika upitao je autora "ta radi ta Nevena u tutgartu za toliku platu?". Pomenimo, da je za razliku odnastavnika Vraneova imala plaen stan uz malo lino uee, plaene telefonske raune, putovanja za Beograd,dnevnice i plaene hotelske trokove za putovanja po Evropi i-odlinu platu konzula-savetnika! ak se i ondanjigeneralni konzul javno poalio, da ona sa dnevnicama ima vea primanja od njega! Uticajem Nevene V. novinastavnici se delegiraju najveim delom ako imaju dobru protekciju, sve vie je u nastavi njenih koleginica-

germanista i ako srpskoj deci trebaju "srbisti", u tutgart dovlai mimo konkursa svoju kumu itd. Da je dobro"zaradila" ili se moda "omastila" na neki drugi nain govori injenica, da su posle njenog opoziva i povratka uBeograd, njena deca ostala da studiraju u Nemakoj- a to papreno kota! Tavorenje kole se nastavilo sve dopromene vlasti u Beogradu.

-3-

Posle smene Nevene V. i nakon imenovanja novog ministra prosvete arka Obradovia, valjda po prvi put sukonkursi za izbor nastavnika za rad u inostranstvu postali transparentniji i pravedniji. Mnogi kadrovi Nevene V. suopozvani, doli su novi, bolji nastavnici. Koordinatorka Aleksandra Radovi je ponovo u zemlji gde ima oko 2500

aka u Dopunskoj koli vajcarskoj i trudi se, koliko je to mogue, da kola dobro funkcionie. Rauna se da uEvropi 4000 do 4500 uenika poseuje srpsku dopunsku nastavu Ministarstva prosvete.


5/26

Postavite na

zdravstvo, i socijala, vojska i policija, javni radovi i institucije itd. finansiraju iz doprinosa graana. Slino bi moglada ini i dijaspora preko umerenog poveanja konzularnih taksi.

-4-

Pomenimo, da su prole godine nemake pokrajine Bavarska i Severna Rajna-Vestfalija ukinule finansiranjesrpske kole, krajem ove kolske godine to e uiniti i Hesen. Tako e se nastava na srpskom jeziku, akoMinistarstvo prosvete iz Beograda ne poalje svoje nastavnike i preuzme trokove to je danas zbog optebesparice u Srbiji malo verovatno, u tim pokrajinama, osim u Bavarskoj gde u Nirnbergu ve radi jedna

honorarna nastavnica na troak Beograda, potpuno ugasiti. Nastavu u ovim kolama su vodili nastavnici koji nisubili slubenici srpskog ministarstva, njih su angaovale nemake institucije, verovatno od ljudi koji su po bilo komosnovu ve imali boravak u Nemakoj.

P. Rakoevi

14.12.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2740http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2740http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


6/26

20. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Hrvatskijezik Evropske unije

Oevidnik

Da li znate kakvo znaenje u hrvatskom jeziku ima "oevidnik"? Ako ve za tu re niste uli, teko daete biti u stanju da pogodite na ta se takva "oevidnost" odnosi. Moda bismo mogli da taj "oevidnik"prevedemo u "oiglednik", ali, oigledno je da bismo i tako uli u orsokak apsolutnog (oevidnog ioiglednog) nerazumevanja.

Naime, u hrvatskom (novo)govoru, koji hrvatski "jezikoslovci" ve gotovo 100 godina pokuavaju da udalje odsrpskog, kako bi zaista mogli da kau da imaju svoj "samostojni" jezik, "oevidnik" je "domaa" kovanica za"registar" (spisak, popis, pregled, lista stvari).

E, takav "oevidnik" nedavno je iz novosadskog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje stigao u aak, zajednosa "zamolnicom" i "osobnim listom", reima i sintagmama koje nisu deo srpskog knjievnog jezika, na kojem sudravni organi duni da komuniciraju. Zapravo, ak i ako bi se iz konteksta, tu moglo razumeti da se trai lini list izslubenog spiska (registra), teko je shvatljivo kako se na formularu pokrajinskog Fonda za penziono osiguranje

mogao nai "isti hrvatski novogovor"? Oigledno i oevidno je da je "oevidnik" jedna krajnje primitivna provokacijaslubenika u pokrajinskom PIO, koja za cilj ima da pokae kako u Vojvodini srpski nije slubeni jezik. U svakoj

ureenoj zemlji, slian in bi bio drastino kanjen, jer zemlja koja dri do sebe nikako ne sme da dopusti da njenipodanici, u slubenoj komunikaciji, kre njen ustav i pozitivne zakone. U Srbiji, gde su meupartijska raskusurivanjadaleko vanija od interesa drave, sem nekoliko dnevnih novina, nikakve ozbiljnije reakcije na ovakvo sprdanje i

poniavanje srpskog jezika nije bilo.

Da bi stvar bila dovedena do apsurda, umesto ozbiljne reakcije srpskih dravnih organa, kao "pouka" srpskim

"ovinistima", kojima smetaju hrvatske rei, u glavnom vojvoanskom glasilu, novosadskom "Dnevniku", pojavio selanak izvesnog hrvatskog "spisatelja" Deulovia, satiriara i novinara nasilno ugaenog splitskog nedeljnika Feral

Tribjuna. Kad neko neto ne moe da pie u svojoj "demokratskoj" Hrvatskoj, tada se taj preko noi "slavi" iobjavljuje/pojavljuje u Srbiji Istina prola su tri puna meseca otkad je Deulovi u "Dnevniku" napisao tekst pod



7/26

stvari, taj hrvatski je bio jedan od dijalekata slovenakog jezika.

Ipak prole su decenije pre nego to se "iskovao" hrvatski jezik u dananjem obliku. Kao takav (tokavski hrvatski)

ozvanien je pre neto vie od dve decenije, nakon dolaska Franje Tumana i donoenja ustava Hrvatske iz 1990.

Protivno istorijskoj i jezikoj istini, dananja hrvatska jezika nauka pokuava da u hrvatski jezik uglavi tri nespojiva"elementa", tvrdei da se on sastoji od tri dijalekta: kajkavski, akavski i tokavski. Naravno, svakome ko se iolerazume u definiciju jezika jasno je da kajkavci nikako ne mogu imati nikakve veze sa tokavskim dijalektima, nego

sa kajkavskim (slovenakim). No, pitanje naune istine Hrvati nikada nee postaviti, jer bi time debelo potkopali

svoju, s mukom, na krvi i genocidu nad Srbima, iskovanu dravno-etniku strukturu obnovljenje nezavisne hrvatskedrave (NDH). Pokazalo bi se da su Hrvati, kao narod, u prolosti bili sasvim razliiti od tokavaca (Slaveno-Serba).

Ipak, sasvim je razumljivo da Hrvatima ne ide u prilog da govore o tome kako je nastao moderni hrvatski jezik, ali

je veoma neobino i teko shvatljivo, da o tome veoma malo, a sa mesta zvanine srpske politike, nikako negovore srpske politike i naune institucije. Ako su ve Srbi dopustili Hrvatima da se slue srpskim jezikom,doputajui ak da se taj jezik nazove srpskohrvatski, tada se nipoto ne bi smelo, bez konstantnog i estokogprotivljenja, dozvoliti da Hrvati takav jezik ozvanie kao hrvatski. Sve istorijske i naune injenice su na srpskojstrani. Naravno, jasno je da Srbija nije u stanju da sprei da se u meunarodnim institucijama hrvatski jezikuvaava kao poseban jezik, ali neprestanim ukazivanjem na pravo stanje i istinu u vezi takvog "pozajmljenog"

slovenosrpskog jezika, barem bi se drala jedna tenzija, koja ne bi dopustila da stvari do kraja legnu onako kako suto hrvatski dravnici zamislili.

Evropskoj uniji bi ovih dana trebalo dati na znanje da nije hrvatski jezik taj koji je, kao 28 po redu, postao zvanianu Evropskoj uniji, ve je to srpski ili preciznije slovenosrpski. Neko e rei da to nee nita promeniti u stavuEvropske unije i sveta prema tzv. hrvatskom jeziku. Verovatno nee, ali e, s druge strane, odrati jednu napetost iupitanost u naunom svetu, ime e vie ljudi, ne samo u Srbiji, nego i irom sveta poeti da se interesuje za takav,krajnje nesvakidanji, fenomen "pozajmljivanja" i preimenovanja slovenosrpskog jezika u hrvatski.

Konano, nije daleko mogunost da bi se takvim angaovanjem na prezentovanju istine na jezikom polju na

prostoru bive Jugoslavije moglo vratiti ime jeziku koji se do devedesetih godina prolog veka zvaosrpskohrvatski. Mnogim Srbima e verovatno ovakav predlog zvuati krajnje jeretiki, ali, sagledavajui realnost ukojoj se srpski jezik danas nalazi, kao i njegovo dalje rastakanje na nove izmiljene jezike, kakvi su bonjaki icrnogorski, a u perspektivi i vojvoanski, ini se da jedina ansa za njegov oporavak lei u gornjoj "srpskohrvatskoj"pretpostavci. Uz sve to, i samim Hrvatima, bez obzira na svu njihovu ogromnu netrpeljivost i mrnju prema Srbima,

vie bi ilo u prilog da pristanu na objedinjujue srpskohrvatsko ime jezika, poto, u prespektivi, nastavljanjemovakvog trenda nenaunog ili isto politikog (pre)imenovanja jezika, pored srpskog, i hrvatski e, dugoronoposmatrano, sigurno biti na velikom gubitku.

Duan Gosteljski


8/26

20. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

I jo neto, ali vano!

Re urednika

U medijima Srbije (i nekim medijima srpske dijaspore) svakodnevno gledamo ili itamo o korupciji; o

nekorektnosti; o prevarama; o nedemokratskim odlukama; o jeziku mrnje (ali samo o jednosmernoj

mrnji); o mnogim drugim neshvatljivim i neprihvatljivim "rabotama" stranaka (ali samo nekih), politiara

i javnih linosti (ali samo nekih)...

Da li ste nekada gledali ili itali o prljavom i za Srbiju i graane Srbije i Republike Srpske, nemoralnom selektiranju;

o nametenim aferama; o korupciji i prevarama koje su prisutne i unutar nekih medija? Da li znate koliko je medija

i TV redakcija i urednika koji pristaju da svesno uestvuju i svakodnevno doprinose osmiljenom predstavljanju

neega, ili nekoga, netano i modifikovano? Daleko od realnosti ve ciljno i onako kako je od nekoga narueno (ili

nareeno?) ili po linoj elji i nahoenju vlasnika i glavnih urednica tih medija i Tv redakcija! Da li ste itali o tim i

takvim medijima i ljudima?! Niste!?

Naravno da niste ni itali ni uli, jer oni koji esto govore neistine o drugima, nikada ne dozvoljavaju da se

progovori istina o njima. Pojedinci koji smatraju neophodnim da se o tome progovori, koji u TV debatama iliintervjuima pokuaju da ukau na takvu traginost Srbije, obavezno su prekidani od voditelja reima: "Nemojte o

drugim medijima i kolegama...". Moda da sutra "kolege" ne bi progovorile o njima? A o meni su i lupetali i lagali, i

falsifikovali i planirali svakakve gadosti kojima bi opravdali neiju potrebu da me izoluju i odvoje od ivotne elje da

uinim ta mogu, pa makar to bilo i za mikroskopski deo naroda od koga potiem.

Godinama sam posmatrao, memorisao i bio svedok prljavih selektiranja i osmiljenih prevara. Uveren sam da je

ogromna teta od takvih medija, njenih vlasnika, novinara, TV reportera, voditelja i urednika njihovih redakcija,

nanesena i Srbiji i graanima Srbije. Prvenstveno onima koji jedva, kako narod kae "spajaju kraj sa krajem".

Na odgovorno i profesionalno sakupljanje dokumenata, audio snimaka, zapisnika, mejlova i na drugi nainosiguranih injenica o gore napisanom odluio sam se gledajui banalni realiti ou i u njemu svau dva uesnika



9/26

20. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Ljubite neprijatelje vae

Volfram Mas: Tukli smo vas za vae dobro

Na konferenciji, koja je indikativno naslovljena, "Srbija, Zapadni Balkan i NATO ka 2020. godini",odranoj pre neto vie od godinu dana, 26. oktobra 2010, u Beogradu, na kojoj su se okupili vodeiNATO propagandisti u Srbiji, ambasadori SAD i Nemake i ef delegacije EU u Srbiji Vensan Deer,najupeatljivije su bile poruke Volframa Masa. Naime, nemaki ambasador nam je tada, uz

"dobronamerni" prekor poruio:

"Svojoj deci Srbi moraju da objasne da je bombardovanje 1999. godine bilo ispravno, kako ona u budunosti ne bimrzela NATO alijansu."

Na pomenutom skupu bili su prisutni i srpski politiari, predstavnici DS, SNS, SPS, G17 i LDP, ali, nikome od njihnije palo na pamet da se u bilo emu ne sloe sa Masom. Naprotiv, inilo se da su njegove rei propratili sodobravanjem i osmehom. Od osoba koje su se mogle na tom skupu okarakterisati kao protivnici NATO, bila jeprisutna samo novinarka Ljiljana Smajlovi, koja je, otprilike, konstatovala da je NATO najvei "siledija u kraju", te

da za Srbiju ne bi bilo uputno da se takvoj vojnoj alijansi prikljuuje, pogotovo kada se zna da se tome protivi preko70% stanovnitva. Glavni moderatori takvog panela bile su, to se moglo i oekivati, dve Sonje Sonja Liht i SonjaBiserko!

Volfram Mas se na tom NATO "samoreklamiranju" nije zaustavio na gornjem "savetu", kako Srbi treba da pouavajusvoju decu, ve je napravio paralelu s Nemakom iz Drugog svetskog rata, na posredan nain izjednaavajuinacistiku Nemaku i Srbiju. ovek je jednostavno hteo da porui Srbima, da je bolje da se ovi pomire sainjenicom da su bili "agresori na prostoru bive Jugoslavije" i da su "poinili mnoge zloine" (ukljuujue i "zloingenocida"), koje, eto, danas moraju da okajavaju.

"Moram da kritikujem vlasti u Srbiji", dodao je tada Mas, "to i same jo uvek koriste termine poput NATObombardovanje Zamislite da idete ulicom Kneza Miloa i da vas vae dete upita: Tata ko je ovo uradio? Vi ete



10/26

"poklonila" dve milijarde evra. Naravno, Mas tada nije rekao gde je taj "poklonjeni" novac otiao. A otiao na"stimulaciju" srpske "tranzicione politike", kojom su se prodavala (uglavnom naim zapadnim "prijateljima) svasrpska preduzea koja su mogla biti profitabilna (ili, ako se nisu mogla prodati, tada su se unitavala), a sve uinteresu uvoznikog lobija ili u interesu privrede zemalja Evropske unije. Raunica je tu bila jasna:

"Vi nama po jeftine pare prodate preduzea, a mi vam, na ime te razlike u visini pribline stvarne vrednosti, dajemodonacije, koje ete vi (vlast u Srbiji) raspodeljivati (krmiti) kako vam je volja".

Dakle, Srbija nee dobiti status kandidata, jer,kako Mas tvrdi, "nije ispunila obeanja koja je dala zapadnoj alijansi".

O kakvim se tu "obeanjima radi, srpska javnost ne zna, niti je Volfram Mas eleo da tu stvar do kraja precizira.Ostao je nedoreen, a sa druge strane, srpska vlast uti, niti potvruje niti demantuje Masove rei, ime izazivasumnju da je neko, zaista, u ime Srbije, obeao neto to na kraju nije ispunio. U nedavnom intervjuu za S mediaportal, ambasador Nemake u Srbiji kae:

"Veoma je jednostavno. Bitno je da srpske vlasti sada budu ozbiljne i da urade ono to mogu i posebno ono to suobeale. Kancelarka Angela Merkel je bila veoma jasna kada je rekla da elimo progres u dijalogu sa Pritinom ida elimo da ti rezultati budu implementirani. Na mnogim poljima dogovor je postignut i kao to vidim ovih dana utoku su aktivnosti na njihovoj implementaciji. Prilino sam siguran da emo videti rezultate ovih napredaka u danimakoji dolaze. Mi ne oekujemo nita posebno, samo da se u ovom procesu nastavi sa traenjem odrivog reenja. "

A "odrivo reenje" o kojem govori nemaki ambasador moe biti samo jedno, ali, nije vano, Srbija ima pravo da otome razgovara, to jeste, da "napreduje u dijalogu" ka zacrtanom ciljunezavisnom Kosovu! Koliko je takav pristupzapadnih zemalja nekorektan i krajnje podmukao, nije potrebno troiti rei, ali, neshvatljivo je da srpska pozicija naelu s Borisom Tadiem i dalje prihvata da glumi seosku ludu, s kojom se metani sprdaju, podvaljujui joj sendvisa kamenom unutra, koju luda grize, lomi zube i opet grize.

Jeste da ovek moe od sebe da pravi budalu kako mu je volja, ali niko nema pravo da budalom pravi itavu svojufamiliju samo zbog nekih svojih trenutnih ambicija i prolaznih zadovoljstava.

Eto, Mas prestaje da govori u "iframa" i jasno daje do znanja, da "ako neko eli da bude lan odreenog kluba, onmora da potuje klupska pravila"! Dakle, Srbija hoe da bude lan Evropske unije, a ne obrnuto, pa prema tome, dabi svoju elju ostvarila, mora da se povinuje eljama i zahtevima vlasnika ili elnika tog "kluba". A "Klub" od Srbijetrai (to je predsednik Tadi, zaudo, priznao), da Srbija "zaboravi" Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, daomogui Kosovu regionalno predstavljanje pod njegovim "vlastitim" imenom (Republika Kosovo) i da sa svojimkomijama uspostavi "dobrosusedske odnose" (drugim reima, Srbija mora Kosovo da tretira kao nezavisnudravu).

Ono to nakon svega ostaje nejasno, jeste ponaanje srpskih vlasti, koje i dalje. poput slepca koji ne vidi provaliju,tvrde da "evropski put nema alternativu". Istina, sada u malo umotanijoj formi. Srbija hoe po svaku cenu da ue u

Klub, u kome je niko iskreno ne eli. Setimo se samo pisma Vilija Vimera, lana CDU, koje je ovaj uputio 2000-tegodine tadanjem kancelaru Gerhardu rederu nakon sastanka na vrhu predstavnika vlade SAD i Evropske unije u


11/26

20. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Osvrt na istinu

Dokumenti iz devedesetih

Od ovog broja onlajn asopis Koreni e svake nedelje objavljivati dokumente, biltene, odreene vesti,izvetaje i dogaaje koji su bili aktuelni pre dve decenije. Mnogo iz tog vremena smo zaboravili ipodsetiemo vas na deo objavljenog u medijima, ali primarno ete videti ono o emu tih godina, a ikasnije, niste imali saznanja, jer te informacije nisu bile dostupne srpskoj javnosti. itaocima Korena

time omoguujemo da se bolje upoznaju sa istinom o onome to se dogaalo na prostorima biveJugoslavije pre 15 i vie godina.

Poeemo sa postavljanjem materijala iz '96 godine, pa nadalje, a posle emo se vratiti u raniji period. Razlogovome je tehnike prirode, jer nam je dostupna velika koliina materijala koji se nalaze na malim disketama i uprogramima koji su zastareli. To je dugotrajan posao konvertovanja i prebacivanja na hard-diskove, a nakon togatampane materijale, biltene i skenirane dokumente, odreenim redosledom emo postavljati na www.koreni.net

Mnoge autentine video zapise i dokumentarne Tv emisije uskoro ete takoe moi da vidite na posebnom portalu

Web televizije Korena, koji je u pripremi,

Hvala na razumevanju za ovakav (ne)redosled!

Maj - juni 1996

1996.05.06. Kosovo: Prestankom rata u Bosni i stiavanjem situacije uHrvatskoj, zapadna "demokratija" sve ee juria u novi medijski rat naKosovu. Pariski "Mond" objavio je na pola strane lanak pun mrnje premaSrbiji kojim se istovremeno ohrabruju iptari na terorizam. U lanku se iznosida su Albanci na Kosovu posle menjanja ustava 1974 "izbaeni iz kola i


B biti l b " j lj AFP i j i b ki di S j G i j G d d i


12/26

Bosna biti osloboena", javlja AFP, pozivajui se na bosanski radio u Sarajevu. Govorei jue u Goradu, pred viehiljada ljudi, Izetbegovi je rekao da e se muslimani "vratiti na sva mesta odakle su oterani". "Naa borba nee bitiokonana dok itava Bosna ne bude osloboena", rekao je Izetbegovi i dodao da je "istorija nauila" muslimane da"ni jedan poten ovek u Bosni ne treba da ostane nenaoruan".

1996.05.08. Strani mediji: Nemaki "Junge Velt" pie da masovna grobnica u Mrkonji Gradu prua neospornedokaze o zloinima koje su Hrvati i muslimani poinili nad Srbima, ali se u Hagu ipak ne sudi njima nego jednomSrbinu - Duanu Tadiu.

1996.05.08. Masovne grobnice: Specijalni izvestilac UN za ljudska prava E. Ren izjavila je da je okirana onim toje videla u Mrkonji Gradu, gde je obila masovne grobnice rtava zloina koje je poinila hrvatska vojska nadSrbima. Ona je naglasila da u masovnoj grobnici nisu sahranjeni samo vojnici, ve i neduni srpski civili.

Ren je takoe ocenila da pripadnici manjina koji ive u Banja Luci nemaju nekih posebnih problema, osim onih sakojima se susree i srpsko stanovnitvo. Ren se takoe sloila sa da meunarodna zajednica veu pomo pruamuslimansko-hrvatskoj strani, to, kako ona smatra, moe da dovede do ekonomskog jaza izmeu dva entiteta.

1996.05.11. Embargo na oruje: Savetnik amerikog predsednika Bila Klintona za nacionalnu bezbednost EntoniLejk je izjavio u Vaingtonu da isporuke oruja muslimanima nisu krenule u prolee 1994 ve znatno ranije, tokom

1992 godine. Amerika administracija znala je jo od poetka rata da oruje stie muslimanskoj vladi prekoHrvatske i da u tome posreduje Turska.

1996.05.12. Strani mediji: Nemaki nedeljnik "Cajt" upozorava da zapad nee uspeti u svojim planovima da programza obnovu Bosne povee sa politikim uslovima, jer je rukovodstvu i narodu Republike Srpske beskorisno upuivatiekonomske ucene, ultimatume i pretnje, kada su oni ve u ratu navikli da se na to ne osvru: "Zajt" takoe pie da,"etiri godine nakon masakra vojnika bie JNA u Tuzli, koji su se mirno i bez upotrebe oruja povlaili iz grada, jonije utvren broj rtava. Niko iz meunarodne zajednice nije pokazao interesovanje za ovaj i za neto raniji, sliannapad u Sarajevu. Oba ova do sada nezapamena obrauna sa JNA, koja je bila simbol jedinstva SFRJ, kasnije suumnogome odredila surovi tok graanskog rata u bivoj Bosni".

1996.05.13. Slovenija: Jedna od najznaajnijih meunarodnih organizacija koja se bavi nadgledanjem potovanjaljudskih prava, "Helsinki Monitor", ocenjuje da se u Sloveniji drastino kre ljudska prava bivih Jugoslovena, jer imse uskrauje pravo na rad, putovanje, zdravstvenu zatitu i druga elementarna ljudska prava. "Tanjug)

1996.05.14. Strani mediji: Embargo UN prema SRJ sluio je da prikrije tajno naoruavanje protivnika Srba u Bosni,konstatuje dnevnik "Kontinent". "Dok su posmatrai zapadnoevropskog saveza pijunirali bugarske lepove naDunavu kao hijene, reka oruja tekla je po junom koridoru Turske. Ankara je saraivala u dostavljanju Iranskognaoruanja muslimanima u BiH". Ukazujui na duple standarde meunarodne zajednice i posebno Amerike,"Kontinent" podsea da je Bugarska zbog embarga zabeleila direktan gubitak vei od dve milijarde dolara.

1996 05 15 Strani mediji: "Aliji Izetbegoviu i njegovoj partiji

1996 05 22 Strani mediji Radio "Frans internacional" po ora a da s bosanski Hr ati proti s i ota sa


13/26

Postavite na

1996.05.22. Strani mediji: Radio "Frans-internacional" upozorava da su bosanski Hrvati protiv suivota samuslimanima i da je njihova federacija, koja je stvorena pod pritiskom SAD i Nemake, "iz dana u dan sve veautopija". Podrka dela meunarodne zajednice bivem premijeru Rajku Kasagiu i zbivanja u vezi sa misijom KarlaBildta samo su deo pokuaja da se od sveta sakriju ozbiljni problemi koje Vaington ima sa vetakom hrvatsko-muslimanskom tvorevinom.

1996.05.22. Blajburg. Pre nekoliko dana na Blajburkom polju vijorile su se tri zastave: austrijska (domaina),hrvatska (sadanja) i ustaka. Sve je bilo u znaku slova "U" na masovno politiko-religioznom skupu, posveenomnavodnim rtvama "partizanskog terora".

O tome ta se stvarno dogodilo na Blajburkom polju svedoila je svojevremeno britanska dravna komisija koja jeosporila svaku tezu o masovnim zloinima, jer je pronala samo etrdesetak grobova. Kasnije je hrvatska ustakaemigracija taj broj stalno poveavala, da bi mit o Blajburgu poeo naglo da se nadima dolaskom HDZ na vlast uHrvatskoj. Novi hrvatski elnici su baratali sa brojkom od 10.000, da bi general Drago Krpina, iz najuegTumanovog kruga, povisio "ulog" ak na 600.000. Tuman je ostao na broju od 40.000 pobijenih na Blajburgu, alisamo zato da bi sebi dao za pravo kada tvrdi da ni u Jasenovcu nije bilo vie pobijenih Srba i Jevreja. U pitanju je,dakle, farsa sa jasnom namerom da se iskonstruie matematiko "poravnanje". Naravno, sve sa ciljem da se izvripotiranje ustakog genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj i da se brutalno izjednae rtve faizma i njihoveubice, meanjem njihovih ostataka u Jasenovcu. (Politika, 22.05.96)

14.12.2011.



14/26

20. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Posle saoptenja iz Brisela

Gorki Evropski plodovi Borisa Tadia

Srbija nije dobila status kandidata, i to je zadnjih dana bila glavna vest na srpskim medijima. U

oekivanju odluke EU o statusu Srbije, deveti decembar je u srpskoj javnosti predstavljen kao najvanijidan u novijoj srpskoj istoriji posle 5. oktobra! Tog dana je Evropska unija trebalo da donese odluku da

Srbija postane kandidat za ekanje na prijem u EU.

Evropska unija na elu sa Merkelovom i Sarkozijem tog dana je imala mnogo vanija posla od srpskog evropskogputa. Pitanje Srbije je ionako bilo na dnevnom redu pod takom razno i bilo je reeno odavno, onako kako seoekivalo posle razgovora predsednika Tadia i kancelarkeMerkel. Srbija nije ispunila zahteve EU jer, kako jeLajak, zaduen za inostrana pitanja u EU, rekao u emisiji "Sedmica" na Prvom programu Radio Beograda, Srbijamora da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom, a na osvedoeni "prijatelj" iz Slovenije Kacin, na pitanjenovinara u istoj emisiji ta treba da uradi Pritina, s obzirom na uslove koji se postavljaju Srbiji, odgovorio poprilinodrsko: "Nije vae da se brinete o Pritini" . Dakle, devetog decembra Angela Merkel je rekla da nema prijema Srbijeu EU dok ne prizna Kosovo, ime je predsednika Srbije Borisa Tadia poslala u oak da kleei na kukuruzu

razmilja ta mu valja initi. Njegov slogan tokom predizborne kampanje a i kasnije, ponavljan u svakom njegovomobraanju narodu "I Evropa i Kosovo" doiveo je katastrofalan slom i postalo je jasno: ili Kosovo ili Evropa. A on jesam izjavio, naprasno iskren, da se Srbiji postavljaju novi uslovi i to da se odrekne Rezolucije 1244. Ako Evropskaunija insistira na odricanju Srbije od Rezolucije 1244, to samo znai da ona nije "mrtvo slovo na papiru" ili dokaz onaoj kapitulaciji kako tvrde neki islueni, pa preokretom vaskrsli bradati politiari. Predsednik Tadi je bezuobiajene egzaltiranosti kad se pomene EU, tim povodom izjavio: "Ja kao predsednik nikada takav zahtev neuprihvatiti, ali neu ni odustati od evropske budunosti i tenje da pronaemo reenje za Kosovo. Odustajanje odRezolucije 1244 traili su svi koji su uestvovali u tehnikim pregovorima sa Pritinom. Neodustajanje od Rezolucije1244 nije pitanje inata, nego principa da se pronae realno reenje za Kosovo". Posle ovog razoaranja,podpredsednik srpske vlade, Boidar eli je ispunio obeanje: poto Srbija nije dobila status kandidata, dao je

ostavku!


morala bi da insistira da se ovaj sluaj pokrene s mrtve take U interesu Srbije i rodbine otetih i ubijenih


15/26

morala bi da insistira da se ovaj sluaj pokrene s mrtve take. U interesu Srbije i rodbine otetih i ubijenih.

Dalje, Srbija bi morala da insistira da Hrvatska obeteti sve izbeglice koje su prognane u toku njihovih

"domovinskih" akcija, "bljesak" i "oluja" a smetene su na teritoriji Srbije; da ih materijalno obeteti ili daomogui njihov povratak na poharana domainstva. Takoe bi trebalo da se insistira na to da se aboliraju svimladi ljudi koji nisu poinili ratne zloine, a koji su u vreme devedesetih godina imali osamnaest godina, jerHrvatska i dalje vodi tajne spiskove na kojima se pojavljuju ova lica i protiv kojih se uvek moe pokrenuti optunica

za ratne zloine uz optubu da su uestvovali u ratu. Hrvatska je dakle smislila izuzetno perfidan nain kako daSrbe mlaih godina dri van svojih granica. Srbija bi takoe trebalo da isnsitira da Hrvatska konano pone da

isplauje penzije koje su njeni prognani graani tamo zaradili. Umesto tih insistiranja, srpska vlada je pristala naorganizovanje donatorskih konferencija na kojima bi se prikupljao novac za izbeglice! Srbija spada u zemlje sanajveim brojem izbeglica u Evropi. U Beogradu je ovog oktobra odrana Konferencija ministara spoljnih poslovaSrbije, Crne Gore, Hrvatske i BiH na kojoj je potpisana zajednika Deklaracija o donatorskoj konferenciji na kojoj bitrebalo da se obezebdi 584 miliona evra za reavanje statusa 74.000 najugroenijih izbeglih i raseljenih lica uregionu. Konferencija je planirana za 2012. godinu, a 335 miliona evra od tog novca bie namenjeno za reavanjestatusa 45.000 izbeglih i raseljenih u Srbiji!

Ministar inostranih poslova Srbije, Vuk Jeremi, rekao je na konferenciji, koja je odrana u Palati Srbija u Beogradu,da e uz pomo tog novca u narednih pet godina u Srbiji biti zatvoreni svi kolektivni centri za smetaj izbeglica.

Gde e ljudi iz centara da budu smeteni, nije rekao.

Da li se ovo odnosi i na vojne izbeglike smetaje kojih ima rasutih po celoj Srbiji i u kojima ljudi ve dvadesetgodina ive u neljudskim uslovima. Nalaze se uglavnom po kasarnama, a u Beogradu i u vojnim hotelima "Bristol",

"Galeb" i dr. O tome se ministar vojni nije izjasnio, jer se prema pripanicima prethodnih vojski, (JNA i SCG) odnosikao prema pripadnicima tuih vojski koji nemaju nikakava prava u ovoj zemlji. O ovim ljudima, vojnim beskunicima,takoe niko ne vodi rauna. Ljudi ive u uasnim uslovima, preti im se iseljenjima, na to je skrenuo panju tragiandogaaj porodinog samoubistva kad je brani par (suprug oficir, penzionisan 2001.) sa trogodinjim detetomskoio sa estog sprata Vojnosamakog hotela na Novom Beogradu. Ovi nesreni ljudi su sa detetom iveli upetnaest kvadrata uz korienje zajednikog kupatila. Na sreu dete je preivelo.

Gospodin utanovac je, komentariui tragini dogaaj rekao da je penzionisani major koji je sa enom skoio saprozora, imao velika primanja, oko pedeset hiljada, da takva primanja nemaju neka aktivna vojna lica i da

materijalni razlozi svakako nisu razlog za njihov postupak. Ovom izjavom je obelodanio da su primanja aktivnihvojnih lica u Vojsci Srbije vie nego bedna, jer je prema podacima Republikog zavoda za statistiku, prosena netozarada u julu 2011. u Srbiji iznosila 39.127 dinara, a prosena potroaka korpa za trolano domainstvo kakopokazuje statistika, za isti period vredela je 55.875,95 dinara. Kako moe sa prosenom platom u Srbiji da sepodmiri prosena korpa, i da se pri tom poplaaju sve dabine i trokovi za kolu?

Evropska unija ima velikih problema u svom lanstvu, to je konferencija pokazala; dolo je do razmimoilaenjaVelike Britanije, Nemake i Francuske, evro se klima, dugovi u evro zoni rastu, pa se postavlja pitanje ta Srbijatrai u ovakvom drutvu koje pored svojih problema ne eli da na svoja lea natovari i srpsko siromatvo Zbog


16/26

20. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Srpski konzulat u Ljubljani proganja Srbe u Sloveniji?

(ivac ili ulj savetnice Aleksandre Stankovi)

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije pie: Konzulati su "drava u malom". To su

optine, matiari, policija i vojni odsek. U konzulatima se prijavljuju novoroena deca i prijavljuje sesklapanje braka. U konzulatima se vri overa potpisa, preko njih se pribavljaju izvodi iz matinih knjiga idruga uverenja, tamo se moe sastaviti testament ili zameniti paso koji je oteen ili je istekao.

Konzulati su prva adresa u inostranstvu, ako se neto nepredvieno desi gde se nai ljudi moraju obratiti. U njima,u svako doba, pa ak i van radnog vremena, vikendom i praznicima, postoji neko kome se moete obratiti, ako tosituacija zahteva. Zato ne traite pomo od sumnjivih, "dobronamernih" osoba na neadekvatnim mestima. Konzuliza to slue. Sve to lepo pie na sajtu, a isto tako lepo pie i ta konzuli ne mogu da urade. Recimo, ne mogu nas

izbaviti iz zatvora, ako smo u njemu opravdano, ali nas izgleda u njega mogu neosnovano i nopravdano strpati, i u

stranim dravama, ako im se ne svidimo ili ako im je neko "stao na ulj".

O emu se radi?

Slovenijom je procurila vest da Srpski Kulturni centar "Danilo Ki" iz Ljubljane, osnovan u oktobru mesecu2009 g. na inicijativu predsednika Tadia, isplauje mesenu apanau u iznosu od 500 evra erki jednog od

slubenika Amabasade R. Srbije u Sloveniji.

Kao dopisnik lista srpskog rasejanja KORENI (www.koreni.net ) dobio sam zadatak od izdavaa i glavnogurednika Nikole Jania, da proverim glasine, da te prie injenicama u potpunosti potvrdim, da bi se lanak

objavio, ili sve odbacim kao neistinite.

Poznato je da je savetnica za politika pitanja u Ambasadi Srbije u Ljubljani gospoa Aleksandra Stankovi,

istovremeno jedna od osnivaa i lan SKC "Danilo Ki". Ovo drutvance koje broji svega est ili sedam

lanova zajedno sa njom na tri uzastopna konkursa Ministarstva Kulture i Ministarstva vera i dijaspore u


e ga zapamtiti i spustio slusalicu. Ili moda ambasada Srbije u Sloveniji ne snima telefonske razgovore? Ali takoe


17/26

Postavite na

e ga zapamtiti i spustio slusalicu. Ili moda ambasada Srbije u Sloveniji ne snima telefonske razgovore? Ali takoee traiti informaciju iz Brisela o tome da li u EU postoje novinarstvu nepoznata pravila, koja dozvoljavaju ovakave"tragikomedije" . Ili je ovde u pitanju samo dobra (privatna ili politika) komunikacija Slovenake policije i Srpskeambasade, usluge za uslugu, zasnovano na ranijim "bratskim" odnosima ove dve bive Republike u bivoj

Jugoslaviji?

Radovan B. Mili

14.12.2011.



18/26

20. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Svetski jevrejski kongres: o genocidu i Srbima

65 godina nakon prvog UN suenja za genocid

Prenosimo u celosti tekst koji je u nedelju objavio Vaington Post. Generalno gledano, Svetski jevrejski

kongres je konstantno bio nenaklonjen Srbima; od poetka rata u bivoj Jugoslaviji, pa, ini se, sve dodananjih dana. Zato je to tako, teko je tano rei.

Moda i mi Srbi ne inimo dovoljno da bi Svetski jevrejski kongres upoznali sa praviminjenicama u muslimansko-srpskom sukobu. A moda nikakva naa "propaganda" tu ne bi pomogla, jer ovi Jevrejiu Americi imaju neke svoje ciljeve, koji se, iz nekih razloga, sudaraju sa srpskim interesima.

Vaington Post 11.12.2011.

Menahem Rozenzaft

Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je 11. Decembra 1946. godine usvojila Rezoluciju 96 (I) kojom se genocid

definie kao "poricanje prava na postojanje itavih grupa ljudi", to je po "meunarodnim zakonima zloin kojicivilizovani svet osuuje", pri emu je takvo delo "kanjivo, kako za izvrioce tako i za sauesnike, bez obzira da lise radi o privatnim licima, javnim ili dravnim slubenicima ili je re o zloinu koji je poinjen iz religijskih, rasnih,politikih ili bilo kojih drugih razloga".

Ova rezolucija se usvaja pod senkom unitenja 6.000.000 evropskih Jevreja, kao deo Hitlerovog "konanog reenjajevrejskog pitanja" i manje od dva meseca nakon to je u Nirnbergu izvrena smrtna kazna nad deset voa TreegRajha zbog "zloina protiv ovenosti".

Pored Jevreja rtve holokausta bili su i 220.000 Sinta i Roma, koji su na slian nain ubijeni tokom Drugog svetskograta, kao to su, izmeu ostalih ciljnih grupa, bili ubijani i poljski intelektualci i komunistiki zvaninici. Nemaka nijebila jedina odgovorni za takve zloine Kolaboracionisti u francuskoj vlasti pohapsili su na desetine hiljada Jevreja i


odbija da prihvati definiciju Konvencije jer je istovremeno preuska u poimanju on bi tu ukljuio "politike, socijalne,


19/26

Postavite na

ekonomske i rtve prema polu" ili je preiroka jer on odbija da prizna da je genocid sve to ne predstavlja

nameru za fizikim unitenjem itave date grupe. to se njega tie, svaka namera da se ubije samo deo takvegrupe kakav je sluaj sa bosanskim muslimanima na srpskoj teritoriji u odnosu na bosanske muslimane bilo gdedrugde ne moe se okvalifikovati kao genocid. Otuda, profesor Kac (koji je bio i moj prijatelj), nedavno je izjavio

za Njujork Tajms da masakr plemena Tuci u Ruandi moe da se oznai samo kao "masovno ubistvo" i nikako nemoe biti klasifikovano kao genocid.

Ja se s tim ne slaem. Nijedna preivela rtva genocida ne zasluuje da se njeno ili njegovo muenitvo trivijalizuje

ili umanjuje. Jednostavno, nesavesno je da se sugerie da su Tuci koji su ubijeni u Ruandi samo zato to su Tuci,ili bosanski muslimani (mukarci i mladii), koje su pobile srpske bande samo zbog njihove etnike pripadnosti, bilimanje rtve genocida nego moji deda, baba i brat koji su zavrili u gasnoj komori konclogora Auvic-Birkenau.

Genocid nije jedini zloin koji je eksplicitno kanjiv nakon holokausta. Zloine protiv ovenosti, nekada bezlinirazlog za pokretanje postupka zapoet u avgustu 1945 u cilju krivinog gonjenja glavnih nacistikih ratnih zloinaca,sada je kodifikovan u Statutu Meunarodnog krivinog suda, emu se, izmeu ostalih krivinih dela, dodaju ubistvo,istrebljenje, muenje, silovanja i seksualno ropstva, "ako su poinjena kao deo iroko rasprostranjenog sistematskognapada uperenog protiv bilo kog civilnog stanovnitva, uz znanje o napadu". Takvi zloini protiv ovenosti takoeine kamen temeljac meunarodnog prava, zajedno sa zloinom genocida i ratnim zloinima, poev od statuta

Meunarodnog krivinog tribunala za Ruandu i bivu Jugoslaviju, pa do zakona po kojim se danas sudi liderimaCrvenih Kmera za zloine poinjene u Kambodi od strane reima Pola Pota od 1975 do 1979.

Poto obeleavamo 65-godinjicu od vremena kada je prvi put genocid prihvaen kao zloin u menarodnomzakonu, trebalo bi da razmislimo o napretku koji smo postigli od onog doba kada su efovi vlada i njihovi pomagaiverovali da mogu nekanjeno da ubijaju Jevreje ili Rome, Jermene ili lanove drugih nacionalnih, religijskih ilietnikih grupa. Takoe, trebalo bi da imamo na umu za budua vremena da je posthumna pravda znaajna zartve genocida, ali da je po Rezoluciji 96 (I) i Konvenciji o genocidu daleko vanije da se takvi zloini u budunostipreduprede. Dosta smo evoluirali od vremena Drugog svetskog rata, ali ne ba toliko da bi sebe mogli da

smatramo istinski civilizovanim.

Menahem Z. Rozenzaft je sin dve preivele rtve Auvica i Bergen-Belzena; on je generalni savetnik Svetskog

jevrejskog kongresa i profesor iji je fah zakon o genocidu i suenja za ratne zloine nakon Drugog svetskog rata;

predaje na Kolumbija pravnom fakultetu, Kornelu i na Univerzitetskom koledu u Sirakuzi.

14.12.2011.



20/26

20. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Danke Dojland

tvorili ste nam oi!

I ako su se srpski vlastodrci na elu sa omalenim Boidarom eliem i njegovim efom i mentoromBorisom Tadiem do samo pre nekoliko nedelja prosto utrkivali u tvrdnji da nam je kandidatura zapristup EU sigurna, videli smo da od toga nema nita. Sada su spustili nos jer su, da citiramo omiljeni

izraz Tadia, sutinski znali da su sve njihove prie vaile samo zaluivanju Srba kako bi im tim bajkama odvratili panju od

problema siromatva, gladi i opte bede u Srbiji.

Narodu je trebalo dati neku vaku pa je umesto Fijata koji je Srbiju papreno kotao a ne donosi gotovo nita,

ovoga puta to bilo dobijanje statusa kandidata za pristup EU. Narod je, dodue, i polazio od toga da od statusa

kandidata nee biti nita, a i da smo ga dobili, to takoe ne bi znailo mnogo. Na protiv, za prijem u EU, posledugogodinje kandidature i ekanja , Nemci i njihovi trabanmti bi nam sigurno neprekidno postavljali bezbrojdodatnih uslova. O tim uslovima se, bar u Nemakoj, gotovo javno govori. To je priznavanje Kosova, davanjeautonomije sa pravom kasnijeg otcepljenja od Srbije Sandaku i vraanju Turaka u Srbiju, reavanja pitanja imovinePodunavskih vaba i Maara iz Vojvodine koji su se listom prikljuili SS divizijama i Vermahtu odmah posle

aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije 1941.g. i na kraju, svakako najbolniji uslov, otcepljivanje Vojvodine na emuanak, Veselinov i njihovi Maari ve predano rade.

Posle ovog fijaska srpske politike koja navodno nije imala

alternativu Tadi i njegovi kolaborateri e svakako poeti datrae krivce u Srbiji. Na listu krivaca e sigurno stavitiprotivnike pedera i lezbejki koji su spreili paradu uBeogradu, sve desniarske organizacije, radikale, komuniste isve druge trezvene graane Srbije koji nisu eleli davljenjeSrbije u dungli nazvanoj Evropska unija. Poasno mesto nalisti e imati, u to smo sigurni, izmueni Srbi sa Kosova koje jesrpska vlada odavno otpisala kao da nikada nisu ni postojali


separatiste u Vojvodini sve postaje jasno Njihova industrija


21/26

Da li e da progovore istinito?

Postavite na

separatiste u Vojvodini sve postaje jasno. Njihova industrija

investira samo u tom delu Srbije koji e se, tako njihovopredvianje, planiranje i ubeenje, uskoro, poput Kosmeta,odvojiti pa e onda Podunavske vabe i njihovi naslednici opetbiti svoji na svome! U meuvremenu, oni to tajno to javnopreko svojih medija, veliaju anka i ostale separatiste koji,tako izgleda, ve napamet ue rei pesme da bi i oni kaosvojevremeno Hrvati kojima su Nemci napravili dravu, uskoro

zapevali hvala Nemako, Danke Dojland!

Dodue, i mi Srbi bi mogli, ako ne da otpevamo onda bar da

odgunamo Danke Dojland jer nam je Angela Merkelotvorila oi da od kandidature, bar dok je ona na vlasti nema nita

I da je itava halabuka srpskih politiara oko te toboe kandidature bila samo ista lagarija.

Moda je ta Angela spasila Srbiju od sedmoglave hidre zvane EU koju mi koji decenijama ivimo u toj zajednici po

mnogim negativnostima i te kako dobro pozajemo.

Neka to Danke Dojland bude i potstrek da se Srbi okrenu onima koji ih bar donekle cene i podravaju u Savetubezbednosti Rusima, ili jo bolje, da se prisete svoje prastare poslovcie koja glasi uzdaj se u se(be) i u svoje

kljuse!

P. Rakoevi

7.12.2011.



22/26

20. December, 2011

[email protected]

::. Skeni rano

::. Navigacija

Vuk, kurjak, maka ili lisica...

Hou da znam?

Na mom privatnom portalu www.janic.se , koji sam otvorio jo 2008. godine, zbog onih koji su laimahteli da ue Srbe ta je srpstvo, imam rubriku "Hou da znam zato". Emisija gospoe NataeOdalovi na B92 a sa imenom "Hou da znam", nema nikakve dodirne take sa mojom rubrikom, kojapostoji etiri godine, a u njoj se nalaze samo dva teksta. Ali uskoro e se i to promeniti.

Rubriku "Hou da znam zato...?", prebaciu na portal www.koreni.net i u njoj e da se objavljuje ono toprvenstveno vi, itaoci Korena, hoete da znate: Zato je u naoj Srbiji mnogo skrivenog, nakaradnog, nemoralnog ineprihvatljivog... U ime prava svakog oveka, u ime slobode rei, koja gotovo i ne postoji u "slobodnim" i"nezavisnim" medijima u dananjoj Srbiji, na www.koreni.net, moi ete da piete i o svim vaim razmiljanjima ivienjima stvarnosti, koja je na odreen nain vezana za sudbinu Srbije i srpskog naroda, ma gde se on nalazio.

Gledajui emisiju gospoe Odalovi 29. novembra 2011. godine, u kojoj je razgovarala sa Vukom Drakoviem,dozvolio sam sebi da i ja sanjam. Da sanjam budan, a taj san u podeliti s vama. U njemu ne psujem i ne pljujemna televizor. Sanjam da ja, nevidljiv, zajedno sa voditeljkom B92 Nataom Odalovi i njenim gostom, uestvujem upomenutoj emisiji, a to znate samo vi i ja, ne njih dvoje! Posebno sa Vukom, koji je u svojoj politikoj filozofijimnogo toga promenio, ali nikada, kako narod kae, nije mogao ili nije hteo da menja dlaku!

U pomenutoj emisiji Nataa i Vuk se podsetie na razgovor koji su vodili davne '98, kada je tadanji Drakovi, uprostorijama ondanjeg Srpskog pokreta obnove, istoj ovoj gospoi rekao: "Nataa, hteo sam da ti kaem, ja idemna Kosovo da poginem!"

Drakovi danas nije mogao da odgovori na Nataino pitanje: ta se tada dogodilo i zato mu je bilo toliko teko?Ali se sea da je Nataa tada neto napisala, da ga je oplela zbog neega u listu"Danas " i da je to imalo veze snjegovom "kosovskom politikom", pa je hteo da joj kae, da i ona zna, kako mi je tada bilo teko. Jadan kurjak.


Nataa Odalovi: To Vam je rekao Miloevi?
mailto:[email protected]://www.janic.se/http://www.janic.se/http://www.janic.se/http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/images/Skarmklipp.jpgmailto:[email protected]://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=25http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


23/26

Vuk Drakovi: Da, ja o tome svedoim i u mojoj knjizi "Meta", i ja sam ovo do sada izgovorio stotine puta. Tadaje odreena zla sudbina Kosova. Svi smo izgubili u tom stranom ratu, nije to bio rat, nego jednostrano ubijanjeizgubili su Srbi, izgubili su Albanci, izgubio je NATO, jer se obrukao da tue i bombarduje jednu malu zemlju i to bezodluke Saveta bezbednosti. Jedini koji je pobedio, pobedio je... a... taj, crni prorok i njegova crna strategija koju mi idanas ivimo. Upravo danas ivimo ono, to je onda on hteo.

E moj kurjae, Vue (to sad govorim ja, kao nevidljivi sagovornik), pa da li ti zaista misli da su svi oko tebe

budale? Kada bi to to pria bilo istina, koju si, kae, izgovorio sto puta, onda bi sve u Srbiji bilo drugaije. Imampravo da verujem da nije, i te rei, za koje tvrdi da si ih govorio sto puta, nisam uo do veeras. A sluao sammnogo izgovorenog od SPO-a i imam bezbroj dokaza da pojedini politiari u vrhu SPO-a bezono lau. Recimo,tvoj potpredsednik Sran Srekovi ide toliko daleko da beskrupulozno i planirano ne govori istinu ni poslanicima uSkuptini Srbije, a poto se rad Skuptine prenosi, onda znai da on lae i javnost Srbije i srpsko rasejanje. Nije mi

jasno kakva ste to vi "naprava"? Kako ti funkcionie i ime se upravlja u vremenu i prostoru? Ti, koji si zbogKosova (ili kosovskog mita), navodno, jednom bio reio da tamo ode i pogine. Nisi nam rekao ta te je zaustavilona tom "herojskom" putu? Ili si se svega toga setio "nakon bitke"? Pa dobro, ako nisi otiao da pogine, zato nisispreio da drugi izginu? A mogao si. Sa tako velikim ugledom, koji si imao na Zapadu (kako danas tvrdi), mogao sida zaustavi i otimanje Kosova i NATO bombardovanje!? Zato si, kurjae sivi, tada utao o "mukim srpskimplanovima"? Kakav je to junak, koji se toliko uzneo, da poput Obilia zavetuje svoj ivot, a nije imao m... ni daprogovori o Miloevievom "zlotvornom planu"? Umesto da progovori u ono doba o tome, za ta danas tvrdi da jeistina, ti si kukaviki utao! A eto, mogao si da nas spasi tromesenog bombardovanja i otimanja Kosova!? Dakle,ti niti ode na Kosovo da pogine, niti nae snage i hrabrosti da nam tada ispria "istinu", o kojoj danas telali poSrbiji?! Kakvom ljubavi (ne)ovek voli Srbiju, kad uti o Miloevievoj "strategiji", kojom e ovaj da uvue NATO urat, da bi se oslobodio "kamena oko vrata", Kosmeta, koji je tebi bio drai od ivota? Ili je "istina" o kojoj danastrubi (uz nevienu podrku srpskih medija), daleko prozainija: ministarska fotelja u svemu ti je bila na prvommestu, zar ne? Zar nisi pomislio koliko e hiljada ljudi... i iptara i Srba, da strada zbog Miloevievog "zloinakogplana" i tvog zavetovanja, da o tome to si onda "uo", uti sledeih dvanaest godina?!

Ovakav komar misli i pitanja naterao me da opet upalim televizor i pustim snimak razgovora Natae i Vuka,novembra meseca 2011. godine:

Nataa Odalovi: S obzirom da ste sve to znali, da ste znali i strategiju, da ste znali ta se deava, hajde jo maloda vidimo, prosto psiholoki, kada ste rekli tu reenicu: "Ja idem na Kosovo da poginem", ta ste zapravo Vi, tomsamortvom hteli da postignete? Rekli ste tada, izvinite to Vas citiram, ali je jako bitno, jer ljudi danas ne shvatajukada Vi govorite o Kosovu... uporeuju Vas sa Vukom Brankoviem, govore da ste izdajnik i tako dalje... A znamokoliko Vam je, zapravo, Kosovo u krvi...

Neshvatljivo, opet ja mislim i kaem, da gospoa Odalovi zna da je Vuku Kosovo "bilo u krvi", a mnogi kau da muje ono danas izvan krvotoka, a da ga nije pitala, to bi bilo za oekivanje: to si bre utao tada, kada si znao da

Miloevi pripremao razaranje i potoke krvi irom Srbije sa Kosovom i NATO bombardovanje? Samo zato da bismo

(Nikakav car nije zadnjih godina dao Drakoviu Kruevac, ali pitanje bez odgovora je: da li mu je, i ako jeste tamu je i ko mu je ponudio ili dao da danas javno nudi iptarima isto to Kosovo zbog koga je sa radou hteo da


24/26

mu je i ko mu je ponudio ili dao, da danas javno nudi iptarima isto to Kosovo, zbog koga je sa radou hteo dapogine? Vuk je toliko puta "ubijan" ili je mislio da e ga ubiti, da se opravdano moe zakljuiti da on nije nikakavkurjak. Nije ni lisica, mada mnogi kau da jeste, i to lukava lisica, ve je maor sa devet ivota i u izmama odsedam lanih milja, uz iju pomo e, nada se, bre stii do svog sebinog cilja!

Nataa Odalovi: E, ajde da odvojimo. Hvala Vam na ovom prvom delu, potresno je to sluati, da odvojimo Vue.Dakle, Vi danas u Srbiji sa jedne strane imate politiare koji se... koji zloupotrebljavaju mit o Kosovu, kao to sezloupotrebljava od 90-ih i uvek kada nekom zatreba i sa druge strane imate one, kojima taj mit ne znai nita i koji

mu se podsmevaju. Vi se nalazite negde, i kao ovek, i kao pisac, i kao politiar, izmeu svega toga, pa ipak i sadada kaem u Vaim godinama i nekom eto zlatnom dobu... svoje biografije, opet ste se prikljuili i zaetnik ste datako kaem, jednog pokreta koji se zove "Preokret" i koji nudi Srbiji preokret politike o Kosovu, pokuaj preokretaSrbije. Hajde, pokuajte sada da objasnite jo jednom, kakav je to preokret, ne mislim sada na sam pokret"Preokret", nego kakav je to preokret potreban Srbiji da bi izbalansirala tu zloupotrebu mita o Kosovu i podsmehmitu o Kosovu? I da bi Srbija negde... kao zemlja mogla da ide napred?

Ej, gospoo novinar (kaem ja) gospoo urednice emisije "Hou da znam", ekaj malo. Ima i neto drugo to bimnogi hteli da znaju. Recimo zato vi, kao voditelj emisije, stavljate Kosovo u usta samo onima koji hoe da ire ida zloupotrebljavaju mit o Kosovu i koji ismejavaju taj mit, kojima Kosovo ne znai nita...? Gde su, u vaoj elji dahoete da znate, ljudi kojima Kosovo nije mit? Oni kojima je na Kosovu vera, kojima su tamo groblja najdraih ikole koje bi trebalo da pohaaju i da se u njima pripremaju za ivot i danas i sutra, njihovi najmlai i najdrai... Dali je to nezavisno novinarstvo na B92?

Vuk Drakovi: Evo, ja u ti rei i kao preokret da izvuem... "Preokret", koji se svodi na to, da se skoncentriemou ovome trenutku na Srbiju, da je osnaimo, jer nam Srbija umire. Za poslednjih devet godina, 400 hiljada Srba je...manje u Srbiji. Hiljadu sela potpuno nestalo, crne rupe srpskog nestajanja pojedoe i neke predele umadije i nekepredele Vojvodine. Da izgradimo jednu modernu, demokratsku, prosperitetnu, sve bogatiju i sve snaniju srpskudravu, da nam je to obaveza prvoga reda. I to nikako ne moemo protivno Evropi a... a, nego samo kao lanicaEvropske unije. I da ta drava bude najvei mogui zatitnik i branilac, onoga to nam brani i uva sve ono to nam

je Kosovo. Znai, ideja je, Srbija u Evropskoj uniji, a najvii evropski standardi za Srbe na Kosovu, a... a evropskegarancije za njihova prava i evropske garancije za zatitu i prava srpske batine na Kosovu. Kad jednoga dana, ataj dan nije daleko, promene u Evropi su brze, ja verujem da nee ekati se ni due od 5 godina, granica, prokletihgranica nee, ni izmeu Srbije, ni naeg Kosova. I onda e ta Srbija biti u prilici da se u svemu povee sa svojimnarodom, sa svojim crkvama, sa svojim manastirima. A i sada, moemo da izborimo, i taj plan Martija Ahtisarija, nestatusni deo, ja ponavljam nestatusni deo, jer mi Kosovo ne moemo priznati za nezavisnu dravu. Ne moemo gapriznati, to ne moe biti tema pregovora iz svih razloga o kojima sam Vam malopre govorio. Kako ja da pregovaramo kosovskom mitu i o svom srcu, o tome se ne moe pregovarati.

Nataa Odalovi: Dobro, ali u pokretu "Preokret" ne misle svi tako. Ima ljudi koji razliito misle pa ipak...

Vuk Drakovi: Ne ne niko ne razmilja da prizna Kosovo

nedavno izjavio da za Kosovo treba i ratovati?


25/26

Vuk Drakovi: Pa, namestilo mu se, namestila mu naa proevropska Vlada, koja zapravo uti, pravi nedopustiveustupke, pa se sada u Srbiji steklo uverenje da je Boris Tadi za. a... bombe NATO pakta, da je Boris Tadi kriv zagubitak suvereniteta nad Kosovom. Odnosno, da taj suverenitet nije ni izgubljen, nego nee Boris Tadi da ga brani.I ja... pravo da vam kaem, sada da sam predsednik Srbije, verovatno bih uinio ovo. Izaao bih na televiziju irekao: Dragi graani, ono to pie u naem Ustavu da je... ono to pie u naem Ustavu da je... da mi imamo punuvlast nad Kosovom, Srbija i stvarnost na Kosovu su... ne govore jedno s drugim. I mi imamo dva izbora, ili dastvarnost uskladimo sa Ustavom. A to znai: da poaljemo vojsku, policiju, da stupimo u rat sa NATO-om i

Albancima i da taj rat dobijemo. I druga je mogunost da kaemo: Mi u taj rat ne moemo, jer bi nam postradaosav narod na Kosovu, doiveli bismo reprizu one Oluje iz Hrvatske, unitili bismo ovo malo to nam je ostalo doSrbije. Prema tome, nema druge, nego da u datim okolnostima, a okolnosti se menjaju u istoriji, zapravo seokrenemo lanstvu u Evropskoj uniji i maksimalnoj zatiti svoga naroda na Kosovu. Da taj Ahtisarijev plan budeosnova za pregovore Beograd Pritina Evropska unija, ako treba i Njujork. S tim, da se dobije posebni, posebnistatus za sever. E sad, taj status za sever je ve poseban i po Ahtisarijevom planu, ali iz Brisela, evo nas sad vlastgovore: Daemo i vie. Dae otprilike, ono to ima Juni Tirol danas... danas u Italiji. Ja moram da zamolim naeSrbe na severu da shvate neto, ovo im niko jo iz Beograda nije rekao, ja u im rei. Ja imam pravo da im tokaem u ime Kosova koje nosim sa sobom, sa kojim ivim. A... a, oni su u tekoj situaciji, ali oni su mnogo boljojsituaciji, u privilegovanoj situaciji, u odnosu na na narod juno od Ibra. A juno od Ibra, u tim nesrenim naimenklavama, ivi dva puta vie Srba, nego to ih ivi severno od Ibra. I tamo su nam sve duhovne vrednosti, kojeine Kosovo ono to nam je Kosovo. Znai, oni su u prvilegovanom poloaju na severu, jer su etniki homogeni,nacionalno su homogeni, leima su oslonjeni na Srbiju i niko ne moe odatle da ih pomeri, niti Srbiju moe dapomeri koja je tu uz njih. Oni sad, boravei na barikadama, sluajui Moloevieve tajne slube koje ih guraju unesreu, sa ciljem da izginu i sa ciljem da to izginue... za izginue bude optuen Beograd, pa da ne dobijemostatus kandidata. I da se desi preokret u 90-e godine. Znai, oni rizikuju da ih nestane, ali oni rizikuju da nestane iSrba juno od Ibra. Oni su sada branioci i severa i juga i imaju...

Nataa Odalovi: ... Vue... (pokuava da ga prekine)

Vuk Drakovi: ... veliku istorijsku odgovornost. Oni su branioci i drave Srbije sada. Ako gurnu dravu Srbiju, nenarod, narod je divan, narod nam je uopte...

Nataa Odalovi: Dobro. Vue hajde da na jo nekoliko pitanja odgovorimo do kraja. Mislim da su Vas razumeli. Viste ovo u ostalom rekli na ovoj televiziji i u oktobru mesecu, kada ste gostovali povodom onog sluaja dravnetajne. I ja bih volela dve stvari do kraja, da kaete. U toj emisiji ste rekli, izmeu ostalog, govorei da e se sve ovodogoditi to se sada deava na tim barikadama, ali ste rekli izmeu ostalog, kritikujui... te ostatke kako Vi kaeteMiloevieve policije, rekli ste, da Crvene beretke danas postoje i u Kabinetu ministra policije...

Vuk Drakovi: Tako je.

Nataa Odalovi: Sada sam Vam rekla da je ministar policije ponudio ostavku ako Borisu Tadiu smeta njegov

Nataa Odalovi: I kad smo kod toga, poto sam Vas pitala... dakle, ko Vam je pretio Vue?


26/26

Postavite na

Vuk Drakovi: A... pa eto, ti koji prete od 90-ih godina. Ti koji stoje iza atentata na magistrali...

Nataa Odalovi: Pa, otkud oni u Vladi Srbije?

Vuk Drakovi: Pa nisu oni u Vladi Srbije, oni su zapravo, najjaa Sluba bezbednosti, ta tajna, nerasformirana,podzemna Sluba bezbednosti. Je l Vi znate da ja 12 godina tuim oveka, tui ga drava za pokuaj mogaubistva u Budvi i to e zastariti. To se 12 godina rastee. Jer, hajde mi navedite sem Radeta Markovia, koji nije

mogao da izbegne toliku silinu dokaza: za ubistvo Stambolia, pokuaj mog ubistva i etvorostruko ubistvo naIbarskoj magistrali i Legije. Hajde navedite jo jednog pripadnika te slube smrti da je osuen? Osude...pogledajte...

ekaj bre Vue, kurjae! Pa zar nisi danima govorio da ti se preti ba iz kabineta jednog ministra u vladi RepublikeSrbije? Zar se nije o tome danima i pisalo i vest emitovala na skoro svim televizijama u Srbiji? A ti si, sve do teveeri 29. novembra 2011, tvrdio da i ti i policija znate iz kog kabineta ti je upuivana pretnja? Ako nije u pitanju"tvoj" ministar iz ijeg je kabineta pozivana tvoja supruga Danica, da li onda moda onaj koji je pokuao da te pre12 godina ubije u Budvi, danas radi u kabinetu nekog ministra? Ili ti je lino ministar pretio? Gospoa Odalovi tiizgleda nije objasnila da si gost u emisiji koju ljudi gledaju da bi uli odgovor na postavljena pitanja, da uistinu "hoeda znaju...".

Nataa Odalovi: Moramo da zavrimo Vue, kraj je emisije. Ali, evo za kraj s obzirom da Vam je roendan, e jojedan sekund samo da kaete, s obzirom da ste sve vreme zapravo govorili o teini rei, znai ne priati olako,kako je Njego to lepo rekao?

Vuk Drakovi: "Nije rije svilena marama da je vee sebi oko vrata, no je rije tica lutalica. uvajmo se opasnihrei, ko zna kud e odleteti iju glavu pogoditi i ta u njoj proizvesti".

E, Vue, kurjae... Izgleda mi da si ti jedan od retkih koji ne razume Njegoeve rei, pa zato pria toliko gluposti...u koje ni sam ne veruje. To je moje miljenje i moj zakljuak koji budan iznosim. Ali, korektnosti radi, moram da

napiem i da ti ponekad kae i istinu, kao kada si jednom rekao:

Demokratija je da javno kae ta misli, a da ti zbog toga nee pretiti tubom ili, ne daj Boe, da neko za tobom u"Budvu" poalje nekog antidemokratu. Ostaje mi da se nadam da u Srbiji nema parcijalne demokratije... kada je upitanju posao policije ili medijske mafije.

Nikola Jani

7.12.2011.


koreni (14. decembar 2011)

Documents