kp15 i 2 mijakolvski radovic

MILAN MIJALKOVSKI Fakulteta bezbednosti Beograd VESELA RADOVI Fakultet zatite ivotne sredine Sremska Kamenica

UDK 316.48:316.647.8(497.1) Monografska studija Primljen: 20.1.2010 Odobren: 12.2.2011

ISTINE I ZABLUDE O JUGOSLOVENSKOJ NARODNOJ ARMIJI U RASPADU JUGOSLAVIJE

Saetak: Socijalistika, federalna, samoupravna i nesvrstana Jugoslavija 1991. godine se nasilno raspala. Kritika analiza uzroka raspada Jugoslavije, razlozi za nasilan razlaz, identifikacija uloge politike, vojne i ekonomske elite u procesu razlaza i njihove odgovornosti jo uvek predstavljaju teak zadatak. Krucijalno pitanje u procesu raspada jeste uloga oruanih snaga SFRJ. Poznato je da se vojna komponenta SFRJ sastojala od dve komponente Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane. Uloga Teritorijalne odbrane je uglavnom bila jasna, to znai da treba ustanoviti ulogu JNA u ovom procesu. Vrhovna komanda (Predsednitvo SFRJ) i tab Vrhovne Komande (Savezni sekretarijat za narodnu odbranu) su odgovorni za akcije JNA u dezintegraciji SFRJ, u kojima ona nije odbranila ni sebe, ni dravu u celini. Kljune rei: SFRJ, JNA, Vrhovna komanda, Predsednitvo SFRJ, tab Vrhovne komande, separatisti, rat, rukovoenje, komandovanje, raspad.

UvodPoznato je da ukoliko neka drava eli da na miran nain rei neki sloen drutveni problem unutar svojih granica, njena politika elita treba da se potrudi u razumevanju razliitih vrsta (oruanih) sukoba i naina njihovog voenja. Uz to je nuno da su joj svojstvene patriotizam, snaan nacionalni identitet, pravdoljubivost, kompetentnost i akciono jedinstvo u ostvarivanju trajnih nacionalnih ciljeva. To podrazumeva i njenu sposobnost da pouzdano proceni da li i rivalska strana eli mirno reavanje problema.

M. Mijalkovski / V. Radovi, Istine i zablude o Jugoslovenskoj narodnoj armiji...

U sutinskom smislu, nijedno od navedenih obeleja nije bilo svojstveno komunistikoj eliti Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Njeno nejedinstvo u vezi budunosti drave, prvi put je javno izraeno tajno 1962. godine. Potom je optimalno demagoki ispoljavano javno i prva faza je verifikovana donoenjem Ustava 1974. godine. Takav Ustav je obezbedio legitimno i legalno razbijanje SFRJ. Naime, njime je federalnim jedinicama (republikama) dat status drava, a oruana sila razdvojena u dve komponente Jugoslovenska narodna armija (JNA) i Teritorijalna odbrana (TO). Druga faza (Nita nas ne sme iznenaditi) je obuhvatala realizaciju raznovrsnih zaverenikih delatnosti protiv SFRJ, koje su kulminirale 1988. godine kada su agresivno i lukavo sabotirani napori u vezi sa promenom Ustava iz 1974. godine. Trea, kataklizmina faza (Iznenaeni smo, kontuzovani i poraeni) u periodu od 1990. do 1992. godine rezultovala je unitenjem SFRJ. Budui da se SFRJ raspala nasilno, logino se generie krucijalno pitanje: Kakva je bila uloga njenih Oruanih snaga - JNA i TO u tom procesu? Da, Oruanih snaga, a ne iskljuivo uloga JNA, kako uglavnom pitaju i upueni i neupueni u ovaj problem (Zato JNA nije branila SFRJ? Zato JNA nije odbranila dravu? Mnogo je ovakvih i njima slinih pitanja postavljano u nedavnoj istoriji). Odgovor na takva pitanja je mogue dati samo ukoliko se pronikne u sr problema. Ona je formulisana u pitanju: Da li je JNA mogla da samostalno uspeno brani i odbrani SFRJ? Skroman odgovor na ovo pitanje je razmotren i izloen u radu, koji saeto glasi: sistem rukovoenja i komandovanja Oruanim snagama SFRJ bio je nejedinstven u smislu onemoguavanja JNA da izvrava osnovnu ustavnu ulogu i suprotstavlja TO JNA. tabu vrhovne komande JNA je bila poznata ova neloginost, meutim, dosledno ju je potovao i time sistematski doprinosio uruavanju integriteta i kredibiliteta JNA. Ideoloka zaslepljenost taba vrhovne komande bila u toliko velikoj meri izraena da nije mogao da shvati da se JNA suoila sa beskompromisnim neprijateljem koji primenom sile pokuava da postigne svoj politiki cilj stvaranje nacionalnih drava, razbijanjem SFRJ. Imajui u vidu jednostareinstvo i subordinaciju u komandovanju, tab vrhovne komande je svojom nekompetentnou presudno doprineo da ni moral, niti fizika bezbednost pripadnika, sastava i objekata JNA nisu adekvatno branjeni od napada oruanih formacija separatista (za preduzimanje takvih mera nije mu bilo neophodno nareenje Vrhovne komande - Predsednitvo SFRJ, nap. aut.). Navedeno upuuje na pitanje: Budui da JNA nije mogla samu sebe da zatiti, da li je mogla da brani i odbrani SFRJ?

14

Kultura polisa, god. VIII (2011), br.15, str. 13-38

1. Osnovne injenice o komunistikoj JugoslavijiSocijalistika Federativna Republika Jugoslavija1 (SFRJ) je nastala kao rezultat etvorogodinje oslobodilake oruane borbe (1941-1945) jugoslovenskih naroda protiv okupatora, iju okosnicu su inili nemaki i italijanski faisti i revolucije, izvedene pod rukovodstvom Komunistike Partije Jugoslavije (KPJ). U toj borbi poginulo oko 1, 7 milion graana Jugoslavije. SFRJ kao evropska drava je zauzimala juni deo srednje Evrope i srednje i severne delove Balkanskog poluostrva. Zauzimala je prostor od 255.804 kvadratna kilometra. Ukupna duina kopnene granice Jugoslavije i njenih sedam suseda (Austrija, Maarska, Rumunija, Bugarska, Grka, Albanija i Italija), raunajui reni, jezersku i pomorsku, iznosila je 2.969 kilometara. Prema popisu iz 1991. godine, SFRJ je imala 23.500.000 stanovnika, odnosno narodi (Srbi, Hrvati, Slovenci, Muslimani, Makedonci i Crnogorci) i narodnosti (Albanci, Maari, Jugosloveni, esi, Italijani, Turci, Bugari, Rumuni, Romi i drugi).2 SFRJ je bila jednopartijska (komunistika), federalna, samoupravna i nesvrstana drava. Prema Ustavu iz 1974. godine3, SFRJ je bila savezna drava kao dravna zajednica dobrovoljno ujedinjenih naroda i njihovih socijalistikih republika,4 kao i pokrajina Vojvodine i Kosova (nalazile su se u sastavu Socijalistike Republike Srbije), zasnovana na vlasti i samoupravljanju radnike klase i svih radnih ljudi i socijalistika samoupravna demokratska zajednica radnih ljudi i graana i ravnopravnih naroda i narodnosti (Ustav SFRJ, lan 1.). Prema lanu 2. Ustava, teritorija SFRJ je jedinstvena, sainjavaju je teritorije socijalistikih republika i granice izmeu republika mogu se menjati samo na osnovu njihovog sporazuma. Savez komunista Jugoslavije (SKJ) imao je status osnovnog pokretaa i nosioca politikih aktivnosti, odnosno organizovana vodea idejna i politika snaga radnike klase i svih radnih ljudi i graana, radi zatite i daljeg razvoja socijalistikih samoupravnih drutvenih odnosa. Meutim, krajemPrva Jugoslavija kao zajednika drava Junih Slovena je uspostavljena aktom ujedinjenja usvojenog 1. decembra 1918. godine. Pre toga na teritoriji tadanje Jugoslavije postojale su dve suverene drave (kraljevine) Srbija i Crna Gora, dok su ostale jugoslovenske zemlje i pokrajine - Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Vojvodina bile u sastavu Austrougarske. Kraljevina Jugoslavija je faktiki prestala da postoji kapitulacijom jugoslovenske vojske nakon oruane agresije faistike Nemake i Italije 17. aprila 1941. godine. 2 Savezni zavod za statistiku SFRJ, Statistiki bilten broj 1934, Beograd, 1992. 3 Slubeni list SFRJ, broj 9 od 21. februara 1974. 4 SFRJ su sainjavale: SR Bosna i Hercegovina, SR Makedonija, SR Slovenija, SR Srbija, SR Hrvatska i SR Crna Gora.1

15


osamdesetih godina 20. veka, navedeno je samo formalno karakterisalo SKJ, to je drastino potvreno na najviem nivou - Kongresu. 14. Kongres SKJ je odran 24. januara 1990. godine i bio poslednja nada za one koji se jo iskreno nadaju da se tok stvari u Jugoslaviji moe preokrenuti nabolje, ka jedinstvu i reavanju ustavnih problema. Meutim, slabi su izgledi da e tako i biti. Kongres je prekinuo rad naputanjem slovenakih delegata sa potpunom neizvesnou ta e biti... Ivica Raan, predsednik SK Hrvatske, obavestio je Kongres da u sluaju da Kongres nastavi rad, delegati iz Hrvatske nee uestvovati u odluivanju. Praktino su se pridruili Slovencima...5.

2. Osnovne injenice o Jugoslovenskoj Narodnoj ArmijiOdbrambeno opredeljenje SFRJ je podrazumevalo aktivno uee svih ljudskih resursa, odnosno zamisao koja se terminoloki zvala Koncepcija optenarodne odbrane i drutvene samozatite (KONO i DSZ). Takva zamisao je materijalizovana u Sistem ONO i DSZ, iju okosnicu su inile Oruane snage SFRJ. Jugoslovenska Narodna Armija (JNA) je predstavljala jednu komponentu oruanih snaga SFRJ, koje su inile jedinstvenu celinu i sastojale se od JNA i Teritorijalne odbrane.6 JNA je bila zajednika oruana sila svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i graana, a TO je predstavljala najiri oblik organizovanog oruanog optenarodnog otpora. JNA se sastojala od vidova (Kopnena vojska, Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana i Ratna mornarica), rodova (peadija, oklopno-mehanizovane jedinice, artiljerija,...) i slubi (intendatska, tehnika, finansijska,...), ija organizaciona struktura je periodino reformisana radi uspeno izvravanje osnovnog zadatka odbrana drave od spoljne agresije i zatita ustavnog poretka. U cilju jaanja odbrambene sposobnosti drave, polovinom 80-tih godina, vrhovno komandovanje je pristupilo opsenoj reorganizaciji JNA i s tim u vezi, usvojilo plan pod nazivom Jedinstvo. Planom Jedinstvo7 bilo je predvieno da se reorganizacija JNA odvija u kontinuitetu, bez naruavanja borbene gotovosti kroz tri faze (Jedinstvo 1, 2 i 3), poev od 1986. do 1995. g. Realizacijom nekih zadataka tog plana izvreno je ukrupnjavanje jedinica JNA, formiranjem Vojnih oblasti (VO) i Korpusa (K) od postojeih jedinica JNA. Vojne oblasti su predstavljale strategijske grupacije, prema kojima je jugoslovensko ratite (teritorija SFRJ) bilo podeljeno na etiri vojita: centralno, severozapadno, jugoistono i vojnopomorsku oblast.5 6

Jovi, Borisav.: Poslednji dani SFRJ, Kompanija POLITIKA, Beograd, 1995, str. 92-93.). Ustav SFRJ, lan 240. stav 2 i Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, lan 91. 7 Coki, Jevrem.: Poetak kraja, Srpska knjiga, Ruma, 2008, str. 14.

16


JNA brojala je oko 220 000 ljudi 1990. g., iju organizacionu strukturu inile su tri vojne oblasti 1.VO (Beogradska), 3. VO (Skopska) i 5. VO (Zagrebaka), Vojnopomorska oblast VPO) i Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana (RV i PVO). Svaka vojna oblast se sastojala od pet do sedam korpusa i drugih jedinica. Opredeljujui faktori Koncepcije ONO i DSZ bili su: socijalistiki samoupravni sistem; federalno ureenje, bratstvo i jedinstvo; ravnopravnost i zajednitvo naroda i narodnosti SFRJ; politika nesvrstanosti; vojno-politiki i geografski poloaj zemlje; demografske i materijalne mogunosti; iskustva narodnooslobodilakog rata Jugoslavije; politika, ciljevi i vojna doktrina potencijalnih agresora.8

3. Dileme o saveznoj (federalnoj) draviZvanino jednopartijska (komunistika) a u sutini viepartijska Jugoslavija (jedinstvenog SKJ inili su devet saveza komunista - est republikih, dva pokrajinska i Organizacija Saveza komunista u JNA, nap. aut.), krajem osamdesetih godina 20. veka, prolazila je kroz krajnje teku, kriznu etapu svog razvoja. Postojale su brojne i raznovrsne tekoe u ostvarivanju funkcija federalne drave.9 Kod jugoslovenskog rukovodstva i rukovodstava i lanstva viepartijskog Saveza komunista i novoformiranih politikih stranaka, postojala su oprena (i iskljuiva) gledita u vezi budunosti zajednike drave. Bile su evidentne mnoge dileme o moguim i verovatnim opcijama raspleta jugoslovenske krize, ukljuujui i opciju raspada Jugoslavije. Na javnoj i na skrivenoj sceni, pored ostalog, lebdelo je pitanje: da li Jugoslavija uopte treba da postoji ili ne? Logian odgovor je ukazivao na to da Jugoslavija treba da postoji, ali da je treba preurediti, jer je bila u interesu svih njenih graana, naroda, narodnosti i republika. Vano uporite odgovora nalazilo se u nemogunosti kreiranja valjanog odgovora na drugo, mnogo enigmatinije pitanje: da li je eventualni raspad Jugoslavije mogue postii na miran nain? Kljune uzroke nasilnog raspada komunistike Jugoslavije 1991. godine treba traiti tridesetak godina unazad, a radikalne geopolitike i drutvene promene u Evropi (kolaps socijalizma, samoukidanje Varavskog ugovora i ujedinjenje Nemake) i svetu, snano su uticale da se to dogodi ba te godine.8 9

Strategija oruane borbe, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Beograd, 1983, str. 40. Umesto federativnog dravnog ureenja stvara se do sada u svetu nepoznati konglomerat koji se samo formalno zvao federacija, a koji moe biti svata, samo ne funkcionalni tip drave...(Kadijevi, Veljko.: Moje vienje raspada, Politika, Beograd, 1993, str. 62.).

17


10 Samo odravanje te sednice i dnevni red, tretirano je kao najstroa dravna tajna. Uprkos tome, ona je snimana tajno. Nalog za snimanje dao je Aleksandar Rankovi, tada jedan od najbliih saradnika Josipa Broza Tita, a da su ukljueni mikrofoni znali su Tito i Kardelj (Zeevi, Miodrag.: Poetak kraja na tajnoj sednici, Veernje novosti, Beograd, 08.02.1999, str. 13.). 11 Duhaek, Antun.: Ispovest obavetajca uspon i pad jugoslovenske obavetajne slube, Grafopres, Beograd, 1992, str. 152.

Naprosto, komunistika Jugoslavija, umesto neophodnog nacionalnog identiteta koji je stub svake drave, imala je ideoloki identitet, iji je kljuni faktor predstavljao SKJ. U tadanjoj Jugoslaviji, SKJ (Partija) je odluivao o karakteru i funkcionisanju zakonodavne, izvrne i sudske vlasti. Na taj nain, prividan dualizam vlasti (partijski i vlastodraki) u stvari, predstavljao je isti monizam, jer suverena vlast je predstavljala optimalna transmisija volje i moi Partije. Oruane snage SFRJ su predstavljale veoma pouzdanu polugu Partije. Na nesreu graana i naroda komunistike Jugoslavije, njeni vodei komunisti, najpre tajno a potom javno, delovali su protiv zajednike drave. Oni su svoje partijske odluke operacionalizovali u dravne normativno-teorijska dokumenta ije evoluciono praktino ostvarivanje je 1991. g. eskaliralo u revolucionarno (nasilno). O tome postoje brojni dokazi, a saeto navodimo najkarakteristinije. Dezintegracija ideolokog identiteta Jugoslavije dogodila se na trodnevnoj tajnoj sednici Izvrnog komiteta Centralnog komiteta SKJ10 (najvie telo Partije, nap. aut.) odranoj u martu 1962. g. Na toj sednici11, pored ostalog je konstatovano da je u zemlji dolo do politike i ekonomske stagnacije i da je ceo proces pravnog razvoja Jugoslavije u ozbiljnom zaostajanju, kao i da je poveana plima nacionalistikog pristupa u reavanju mnogih jugoslovenskih problema a posebno je upozoreno na pojavu nacionalizma u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji. Rasprava na sednici je ukazala na veoma izraeno antijugoslovenstvo slovenakih i hrvatskih predstavnika. U najsaetijem smislu reeno, rasprava je pokazala da uesnici nisu spremni da razree jugoslovenske probleme, veoma optereene nacionalizmom. Najsmeliju i istinitu konstataciju o toj sednici izneo je general Ivan Gonjak: Rekao sam na samom kraju Plenuma da ovaj CK SKJ nije pokazao ni sposobnost ni spremnost da rei probleme sa kojima se danas susreo. U skladu sa izraenom nespremnou najviih jugoslovenskih komunista na pomenutoj tajnoj sednici (1962.) da reavaju postojee probleme u Jugoslaviji, njihova perfidna destruktivna angaovanost u narednom periodu, pod legendom ostvarivanja procesa decentralizacije savezne drave, bila je sutinski usmerena na dezintegraciju drave. Meu takvim njihovim brojnim (ne)delima, dva su presudna donoenje Ustava SFRJ 1974. g. i 14. vanredni Kongres SKJ u januaru 1990. godine kada se raspala Partija.

18


Naprosto, prema Ustavu iz 1974. g., socijalistike republike su dobile status drave12, a autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina) u Srbiji status samoupravna demokratska drutveno-politika zajednica... (lan 14). Time su obezbeeni legitimni uslovi da nacionalistika rukovodstva pojedinih republika (i pokrajina) lukavo opstruiraju funkcije savezne drave (Jugoslavije) i 1990. g. krenu u njeno otvoreno razbijanje. Poetak javnog objavljivanja kraja postojanja SFRJ uinili su delegati Saveza komunista iz Slovenije, tako to su demonstrativno napustili 14. vanredni kongres SKJ, u januaru 1990. g. Time je praktino prestao da postoji jedinstven SKJ i lani ideoloki jugoslovenski identitet, a JNA izgubila jedno od svog osnovnog obeleja.

4. Kobne zablude o ilavosti partijskog identiteta JNAArgumentovano se moe tvrditi da entropija partijskog (ideolokog) identiteta SFRJ predstavljao kljuni uzrok nesposobnosti JNA da 1990-1991. g. odgovori svojoj ustavnoj ulozi da brani SFRJ. S tim u vezi treba poi od injenice da je Komunistika Partija Jugoslavije (KPJ je promenjen u SKJ, nap. aut.) u periodu od 1941 do 1945. g. stvorila JNA i do 1990. godine presudno uticala na njen integritet i kredibilnost. Meu brojnim dokazima o tome, pomenimo samo najkarakteristinije. Prema Ustavu SFRJ iz 1974. godine, SKJ svojim usmeravajuim idejnim i politikim radom, osnovni je pokreta i nosilac politike aktivnosti radi zatite i daljeg razvoja socijalistike revolucije...13. U skladu s takvim odreenjem, Organizacija SK u JNA kao deo SKJ, bila je ravnopravna organizacijama Saveza komunista u socijalistikim republikama i pokrajinama. Naime, nakon 10. Kongresa SKJ (odran 27-30. maja 1974. g.) SKJ je postao sastavni i neodvojivi deo JNA, s obzirom da je dotadanje Poverenitvo SKJ za JNA, transformisano u Organizaciju SK u JNA, koja je proimala vojsku u celini, sledei u potpunosti njenu vojnu organizaciju14. Organizacioni oblici SKJ u JNA bili su utvreni Statutom SKJ, pored ostalog, u smislu da Organizacija SKJ u JNA razrauje, konkretizuje i sprovodi u ivot idejno-politike stavove SKJ o oruanoj borbi u skladu sa uslovima njenog voenja i mobilie komuniste i sve druge subjekte u JNA na sprovoenju tih stavova15. Imajui u vidu da su skoro sve stareine JNA bili Socijalistika republika je drava zasnovana na suverenosti naroda i na vlasti i samoupravljanju radnike klase i svih radnih ljudi, i socijalistika samoupravna demokratska zajednica radnih ljudi i graana i ravnopravnih naroda i narodnosti (Ustav SFRJ, lan 3.). 13 Ustav SFRJ, Slubeni list SFRJ, br. 11/94 od 21. 11. 1974, str. 22. 14 Vuki, Dragan.; JNA i raspad SFRJ Jugoslavije, Tekomgraf, Stara Pazova, 2006, str. 104. 15 Strategija oruane borbe, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu (SSNO), Beograd, 1983, str. 154.12

19


lanovi SKJ, oni su navedene partijske zadatke izvravali na jedan od sledeih naina: kao neodvojivi deo svoje formacijske dunosti (komandna) i kao profesionalni partijski kadrovi. U prvom sluaju, svaki profesionalni pripadnik JNA (vojna i civilna lica) imao je obavezu da aktivno deluje u skladu sa politikom Partije. Budui da je u svakom sastavu JNA ranga eta-baterija i viim jedinicama postojala Osnovna organizacija SK, iji sektretar nije bio profesionalac, tu funkciju, periodino (najee dve godine) je obavljalo lice koje izaberu lanovi Saveza komunista. U drugom sluaju, profesionalni partijski kadrovi nalazili su se na dunostima predsednika Komiteta SK u jedinicama ranga divizija, njima ravnih i viih jedinica, ukljuujui i predsednika Komiteta SK u JNA, koji je uglavnom bio general-pukovnik i trea linost u hijerarhiji JNA (prva je bio Savezni sekretar za narodnu odbranu, a druga naelnik Generaltaba, nap. aut.). Za razliku od perioda (1941-45) kada je KPJ u skladu sa jasnim politikim ciljevima (osloboenje otadbine od okupatora i svrgavanje buroaske vlasti) stvorila sopstvenu oruanu silu (Jugoslovensku Armiju, potom preimenovana u JNA) koja je primenom sile ostvarila te ciljeve, na poetku jugoslovenske krize (1989-1990), SKJ se naao u potpunoj konfuziji. Naime, nije bio sposoban da odredi ciljeve borbe, ni da se transformie (deideologizuje) u politiku stranku iji program bi garantovao uspenu odbranu drave. Razlog za to je bila politika dravnog rukovodstva u vezi sa odbranom drave, koja je vie zbunjivala nego orijentisala. Dakle, SKJ nije uspeo da obezbedi idejno-politiko jedinstvo i borbenu sposobnost nijednog sastava JNA. Takvo posrtanje SK u JNA bilo je logino, ako se ima uvidu da tab Vrhovne komande JNA nije shvatio posledice raspada SKJ na 14. vanrednom Kongresu SKJ, odnosno nije shvatio da SKJ vie ne postoji, to je znailo da u sutinskom smislu vie nije postojala ni jednopartijska (komunistika) Jugoslavija. U tom kontekstu treba posmatrati njegove dogmatske poteze, koji su u velikoj meri doprineli da JNA ne izvri svoju ustavnu ulogu. Radi se o tome da je posle 14. Kongresa SKJ intenzivirano nekoliko vanih dezintegracionih drutvenih procesa, i to: (1) naglo je oslabio autoritet SKJ kao jugoslovenska politika koheziona snaga; (2) intenzivirana je politikopropagandna delatnost protiv JNA i osnaen podsticaj novostvorenih politikih partija; (3) programi mnogih novostvorenih politikih partija nudili su potpuno nov drutveno-politiki sistem, ukljuujui i konfederalno umesto federalnog ureenja Jugoslavije i, (4) organizacije SK republika i pokrajina u politikoj borbi sa novostvorenim politikim strankama, promovisale su nove izborne programe, a neke od njih su i promenile svoje nazive (SK Srbije promenio je ime u Socijalistika partija Srbije, nap. aut.). U postojeim uslovima, kada su programi nekih novoformiranih politikih stranaka inkorporirali, izmeu ostalog i stavove o formiranju republikih20


armija,16 departizacija i depolitizacija JNA predstavljale su nereiv problem, prvenstveno za vrhovno komandovanje JNA (Predsednitvo SFRJ) koje se nije snalazilo ili je svesno odbijalo da se suoi s njim, a moglo je da ga rei jednim aktom (naredbom). Kobne zablude vojnih i partijskih kadrova JNA u vezi sa departizacijom vojske potvruju brojne injenice. Skroman napor u departizaciji JNA je uinjen time to je dopunjen jedan stav Pravila slube oruanih snaga SFRJ.17 Naime, taka 13, stav jedan, koji je glasio: Lica na slubi u oruanim snagama obavezna su da aktivno rade na sprovoenju politike Saveza komunista Jugoslavije u jedinici ili ustanovi, drutveno-politikim i drugim organizacijama, kao i u sredini u kojoj ive, izmenjen je i glasio je: Lica na slubi u oruanim snagama duna su da dosledno tumae i sprovode politiku najviih dravnih organa SFRJ.18 Meutim, imajui u vidu konfuznu politiku najviih dravnih organa SFRJ u vezi sa komandovanjem JNA, ova izmena nije predstavljala neki znaajniji pomak u jaanju uloge JNA. Stav prvog oveka JNA, Saveznog sekretara za narodnu odbranu generala Veljka Kadijevia da SKJ nikada nee izai iz JNA. Nikada,19 koji je saopten (1990) najviim vojnim rukovodiocima u Domu garde u Topideru, inae oznaen kao dravna tajna,20 jasno potvruje zabludu ili smiljenu podvalu dotinog o ulozi SK u JNA u datim uslovima. Imajui u vidu navedeno, mogue je shvatiti kako je nastao pokuaj rukovodioca JNA da Organizaciju SK u JNA zamene novom partijom Savez komunista Pokret za Jugoslaviju (SK-PJ), ime su u jo veoj meri uruili integritet i kredibilitet JNA. Takva partijska angaovanost u uslovima kada je bila oigledna propast komunizma u Jugoslaviji i Evropi, uprkos jasnog stava sadran u Odluci 10. Konferencije SK u JNA o pristupanju SK-PJ da se ne dovodi u pitanje pravo pojedinaca da, ako to ne ele, ne pristupe SK-PJ, nije obezbeivano osnaivanje JNA. Naprotiv, veoma je tetila jer veliki broj staDr Franjo Tuman, lider politike stranke Hrvatska demokratska zajednica, u intervjuu ljubljanskom listu Delo (od 28. aprila 1990), pored ostalog, je istakao: Svakako na koncept konfederacije, obuhvata i preureenje vojske, koju ubudue ne bi mogle vie da sainjavaju nacionalno pomeane jedinice. Hrvatski mladii bi ubudue sluili vojsku kod kue, a komandovalo bi im se na hrvatskom jeziku. Konfederativno ureenje drave predvia i regionalizaciju vojske. Zajednika armija i odbrana moraju biti slino organizovane kao i u dravama Severnoatlanskog pakta. 17 Pravilo slube OS SFRJ, SSNO, Beograd, 1985, str.20. 18 Simi, Milosav.: Reforme politikog sistema i njihov uticaj na dogradnju optenarodne odbrane, Vojno delo, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1990, 3-4, str. 106. 19 Vuki, Dragan.: JNA i raspad SFR Jugoslavije, Tekomgraf, Stara Pazova, 2006, str. 110. 20 Taj stav je sutradan objavio nemaki dnevnik Frankfurten Rundtau, a slovenaki lider Milan Kuan je kliknuo: Ovo nam je dolo kao kec na banku. Sada je svetu jasna uloga i namena JNA (Isto, str. 111).16

21


reina-komunista se oseao prevaren i odbijao da postane lan novostvorene Partije. To se dogodilo uprkos interne intervencije Politike uprave SSNO kojom je traeno da pripadnici JNA masovno podre SK-PJ21. Moe se konstatovati da je prioritetno nerazumnom angaovanou najviih stareina JNA, SKJ u JNA postojao i funkcionisao jo neto vie od godinu dana posle zvaninog ukidanja SKJ na svom 14. vanrednom Kongresu, koji je prekinut, na taj nain nanosei nepopravljivu tetu JNA.

5. Istine i zablude o JNAO ulozi JNA u raspadu SFRJ postoje mnoge zablude i oprena miljenja. Karakteristina su shvatanja da je JNA mogla da spasi saveznu dravu od raspada, odnosno da je to morala uiniti, proglaavajui je time za osnovnog krivca za nestanak Jugoslavije kao drave. Nesumnjiva je istina da JNA nije mogla uspeno da izvri svoju ustavnu ulogu u ve ustavno i praktino razgraenoj Jugoslaviji. Radilo se o stanju svojevrsne nemoi savezne drave u svim kljunim funkcijama, znai samim tim i u odbrambenoj. U tom kontekstu treba posmatrati sistematsku defanzivu JNA u odnosu na usklaene ofanzivne neoruane-oruane delatnosti separatista. Naime, najvie vojno komandovanje JNA (tab Vrhovne komande) je logino, ali naivno oekivalo nareenje od Vrhovne komande (Predsednitvo SFRJ) za upotrebu JNA radi odbrane Jugoslavije od agresije separatista. Takvu naredbu nikada nije dobilo, jer Predsednitvo kao kolektivno telo i najvii organ rukovoenja odbranom drave, imalo je oprene stavove o postupanju JNA u reavanju drutvenopolitike krize. Zato nije moglo da deluje prema lanu 316, stav 2. Ustava: Predsednitvo SFRJ utvruje plan upotrebe oruanih snaga SFRJ za sluaj rata i nareuje upotrebu oruanih snaga u miru. U takvim okolnostima, tabu vrhovne komande jedino je preostajalo da doslednim potovanjem lana 240, stav 1. Ustava: Oruane snage SFRJ tite nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celovitost i ovim ustavom utvreno drutveno ureenje SFRJ, donese samostalnu odluku o upotrebi JNA odnosno bez odobrenja Predsednitva SFRJ. Radilo se o mogunosti izvrenja vojnog udara (prevrata) koji, kao je poznato, nije se dogodio zbog neodlunosti taba vrhovne komande,22 ije mogue posledice je danas iluzorno razmatrati.Postojanje jedne takve partije socijalistike orijentacije uslov je opstanka federalne Jugoslavije i pretpostavka jedinstva i integriteta nae Armije, a zato je tako, jasno se vidi iz stava, da se SK-PJ smatra politikim, ideolokim i pravnim naslednikom SKJ (Saoptenje na konferenciji za tampu SSNO, Borba, Beograd, 19. 11. 1990, str. 5. 22 U kontinualnoj agresiji separatista protiv SFRJ postojale su brojne tzv. crvene linije krenja ustavnih odredbi o odbrani vitalnih dravnih vrednosti, koje su mogle predstavljati uzrok21

22


Uprkos svemu navedenom, logino je zapitati se: Zato JNA nije odbranila SFRJ? Kakva (kolika) je njena odgovornost za raspad SFRJ? Da li je JNA mogla da odbrani SFRJ od agresije separatista iznutra? Odgovor na pomenuta i slinih pitanja treba najpre traiti u normativno-teorijskoj sferi odbrane SFRJ, koja je legitimno onemoguavala jedinstveno angaovanje oruanih snaga SFRJ na zatiti nezavisnosti, suvereniteta,, teritorijalne celovitosti i ustavom utvrenog drutvenog ureenja SFRJ. Naime, iako je normativa sadrala stav da oruane snage (OS) ine jedinstvenu celinu i sastoje se od JNA i Teritorijalne odbrane (TO)23, razliite nadlenosti u pogledu komandovanja dotinim komponentama OS, predstavljale su ozbiljno (nepremostivo) ogranienje za jedinstveno angaovanje radi izvrenje osnovnog ustavnog zadatka. U vezi s navedenim, pomenimo da Ustavom iz 1974. godine su umesto jedinstvenih OS SFRJ, stvorene dve vojske JNA i TO, ije jedinstveno angaovanje je bilo mogue samo ukoliko je evidentno optimalno politiko jedinstvo federalne i republikih politikih elita, koje je u drastinom smislu kolapsiralo 1989/1990. godine. Radilo se o o komplikovanom (nefunkcionalnom) sistemu rukovoenja i komandovanja OS SFRJ, koji je svoju nemo uverljivo potvrivano. Predsednitvo SFRJ je po Ustavu predstavljalo najvii organ rukovoenja i komandovanja OS SFRJ u ratu i miru.24 Predsednik Predsednitva SFRJ je, u ime Predsednitva SFRJ ostvarivao vrhovno komandovanje nalaganje zadataka OS na bazi donesenih odluka Predsednitva. Meutim, dok su navedenu liniju komandovanja u odnosu na JNA karakterisali principi jednostreinstvo i subordinacija (Predsednik SFRJ Savezni sekretarijat za narodnu odbranu Naelnik Generaltaba JNA komandatni vojnih oblasti...)25, takvi principi nisu vaili u odnosu na TO. Naime, prema Zakonu o ONO, lan 11. rukovoenje i komandovanje TO bilo je u nadlenosti republikih i pokrajinskih rukovodstava: Rukovoenje u teritorijalnoj odbrani osza izvrenje vojnog udara. Dve o kojima e biti vie kazano u ovom tekstu, bile su posebno karakteristine: prva, odluka Predsednitva SFRJ u martu 1991. godine da ne angauje JNA u skladu sa Ustavom i druga, u junu 1991. godine kada su slovenako i hrvatsko rukovodstvo proglasili odvajanje Slovenije i Hrvatske od SFRJ. 23 Ustav SFRJ, lan 249. stav 2. i Zakon o optenarodnoj odbrani SFRJ, lan 91. 24 Ustav SFRJ, lan 313, stav 3. Prema Zakonu o optenarodnoj odbrani, lan 106. Predsednitvo SFRJ je utvrivalo: osnove planova razvoja OS i plan razvoja JNA; osnove organizacije OS i organizaciju i formaciju JNA; utvruje sistem rukovoenja i komandovanje OS; prati sprovoenje utvrene politike rukovoenja i komandovanja OS; plan upotrebe OS za sluaj rata i nareuje upotrebu OS u miru; ... 25 Rukovoenje i komandovanje u JNA ostvaruju stareine jedinica i ustanova JNA, u skladu sa saveznim zakonima (Zakon o ONO, lan 110, stav3.).

23


tvaruju komandanti teritorijalne odbrane i stareine jedinica i ustanova teritorijalne odbrane, u skladu sa zakonom. Rukovoenje teritorijalnom odbranom ostvaruju i komiteti za optenarodnu odbranu i drutvenu samozatitu u skladu sa lanom 109. ovog zakona.26 Takva normativna reenja obezbeivala su mogunost da su se republiki i pokrajinski tabovi TO (najvii vojni organ komandovanja) nalazili u stanju dvojne potinjenosti (Predsednitva SFRJ i Predsednitva republikepokrajine), a kada se uzmu u obzir i Komiteti za ONO i DSZ, bila je evidentna trojna potinjenost TO. Radilo se o tome da se ostvarivanje drutvenog cilja (odbrana SFRJ) predvialo na jedinstven nain organizovanja, pripremanja i uea Federacije i svih drugih dravnih i drutvenih subjekata. Takav model odbrane drave se zvao ONO i DSZ, a inili su ga subjekti, snage odbrane i snage drutvene samozatite. Organi rukovoenja ONO i DSZ na nivou Federacije bili su: Skuptina SFRJ, Predsednitvo SFRJ, Savezno izvrno vee, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Na nivou Federacije nije postojala institucija Komitet za ONO i DSZ, meutim na nivou republika takav organ rukovoenja je postojao i predstavljao garanciju da e Centralni Komitet SK republike27 realizovati potreban uticaj u odbranu i zatiti vitalnih dravnih vrednosti. Komiteti su u sistemu rukovoenja imali ulogu koordinacionih i operativnopolitikih tela. U njihov sastav (na predlog SK) ulazili su predstavnici SK i drugih drutveno-politikih organizacija, drutveno-politikih zajednica, organizacija udruenog rada, mesnih zajednica i JNA. Organizacijska veza izmeu navedenih subjekata se ostvarivala posredstvom predsednika CK SK republike koji je ujedno, po funkciji bio predsednik Komiteta za ONO i DSZ republike. lanovi Komiteta za ONO i DSZ po funkciji bili su predsednik predsednitva, predsednik narodne skuptine, sekretari za narodnu odbranu i unutranjih poslova i drugi, ime je obezbeivano prenoenje svih odluka, zakljuaka i stavova Komiteta linijom rukovoenja, a u TO linijom komandovanja do neposrednih izvrilaca. Navedena lukavo smiljena zakonska diverzija (1974) odnosno konfuzija je omoguavala republiko-pokrajinskim rukovodstvima da budu jedini autoritativni organ komandovanja TO. Sve to se drastino ispoljavalo 1990/91. godine u razbijanju SFRJ, a tome je posebno pogodovala injenica to je personalni sastav Predsednitva SFRJ imao razliite stavove o preurePredsednitvo SFRJ moe odlukom o upotrebi OS predvideti odreena prava i obaveze Komiteta za ONO i DSZ u pogledu upotrebe delova TO (Zakon o ONO, lan 109, stav1.). 27 Komitete za ONO i DSZ i njihove lanove, na predlog Saveza komunista, imenuju skuptine odgovorajuih drutveno-politikih zajednica i organi samoupravljanja u organizacijama udruenog rada, samoupravnim organizacijama i zajednicama (Strategija oruane borbe, SSNO, Beograd, 1983, str. 64)26

24


enju SFRJ, odnosno sastojao se od tri kategorije lanova sa stanovita njihovog odnosa prema Jugoslaviji28. To je rezultovalo tome da je JNA praktino postala vojska bez svoje drave, a TO vojska nastajuih drava (tadanjih republika). Kada se uzme u obzir i delatnost etvrte kategorije ljudi u Predsednitvu SFRJ,29 s jedne strane, i nesposobnost, naivnost, nesnalaljivost i posebno neodlunost Saveznog sekretara za narodnu odbranu, naelnika Generaltaba JNA i drugih generala JNA, sa druge strane, postaje potpuno jasno zato JNA nije izvrila svoju ustavnu ulogu, niti je uspeno titila svoje pripadnike, sastave, sredstva i objekte od oruanih napada separatistikih oruanih formacija.

6. Pogubne posledice taktike kreni staniPod pretpostavkom da je vrhovno komandovanje JNA na ijem elu je bio misteriozni general Veljko Kadijevi30 zaista bilo posveeno jugoslovenskom komunistikom patriotizmu (njihovo praktino postupanje oigledno je demantovalo takvo obeleje) i/ili kompetentno da shvati otvorenu antijugoslovensku opredeljenost i delovanje pojedinih lanova Predsednitva SFRJ i time njegovu ukupnu nemo da donosi odluke o odbrani SFRJ, nesumnjivo bi upotrebilo JNA u skladu sa njenim ustavnim zadacima ili bi podnelo ostavku. S obzirom da nije uradilo ni jedno ni drugo, time je (ne?) svesno sauestvovalo u razbijanju matine drave. Dva dogaaja u januaru 1990. godine31 Jedni, koji su bili vrsto opredeljeni za Jugoslaviju i za njen demokratski preobraaj mirnim putem. Drugi, koji su bili najljui neprijatelji jedinstvene Jugoslavije i inili sve da je razbiju, a deo njih je direktno radio za strane zemlje i po njihovom nalogu. Trea grupa su bili kolebljivci koji su varirali od situacije do situacije, ali, koji su, uglavnom, bili nepouzdani u svim kritinim situacijama. Te tri kategorije ljudi trebalo je da kolektivno donose odluke, tako da smo bili u situaciji da predstavnicima i neprijateljske strane izlaemo nae procene i predloge (Kadijevi, Veljko.: Moje vienje raspada, Kompanija Politika, Beograd, 1993, str. 91.). 29 Tri lana Predsednitva Drnovek, Tupurkovski i Mesi su- neskriveno obavetavali gospodina Cimermana i druge strance o svemu do ega su dolazili, ak i za vreme odravanja sednica Predsednitva SFRJ (Isto, str. 66). 30 General Veljko Kadijevi predstavljao se kao linost izrazito jugoslovenske orijentacije... Meutim, bio je izuzetno veto prikriven ovek Hrvatske i Slovenije, ija su rukovodstva bitno uticala na njegovo brzo uzdizanje na dunost Saveznog sekretara za narodnu odbranu...(Sekuli, Milisav.: Jugoslaviju niko nije branio a vrhovna komanda je izdala, VESTI, Beograd, 1997. str. 24-25). 31 Prvi dogaaj je predstavljao raspad SKJ na 14. vanrednom Kongresu (24. 01. 1990), a drugi, sednica Predsednitva SFRJ (30-31. 01. 1990) koje kao kolektivni ef drave i vrhovni komandant OS SFRJ, nije donelo odluku o angaovanju policije i vojske radi suzbijanja oruane pobune Albanaca na Kosovu. Na sednici Predsednitva prava gladijatorska borba. Potpuno smo se podelili na one koji bi digli ruke od svake intervencije na Kosovu, ukinuli vanredne mere i pustili vlast separatistima i oni koji smatraju da se dosledno moraju potovati i spro28

25


bila su dovoljno uverljiva da se tab vrhovne komande (SSNO) kojim je rukovodio general Kadijevi jasno odredi u smislu adekvatne upotrebe JNA i time presudno utie na aktuelna deavanja u vezi sa opstankom SFRJ ili da svojim neadekvatnim komandovanjem omalovai i rasturi JNA. To nije uinjeno, a zato se tab vrhovne komande JNA odluio da je upotrebljava na kompromitujui nain, odnosno u korist razbijaa SFRJ, teko je valjano odgovoriti. ta je bilo po sredi nesnalaenje, oportunizam, neopreznost, nesposobnost, nejedinstvo, izdaja, neodlunost ili kombinacija svega navedenog? To posebno zato to, general Kadijevi jasno istie da su znali za neadekvatnu opredeljenost Predsednitva SFRJ: Nama je u tabu Vrhovne komande uvek bilo vrlo jasno s kim imamo posla i ko nam je stvarni neprijatelj. Utoliko pre, to je samo takav neprijatelj mogao u svim domenima dravnim, politikim, vojnim brzo i kompetentno reagovati na sve nae predloge, odluke i mere...32. S tim u vezi treba napomenuti da kolebljivost u vezi sa izvravanjem ustavnih zadataka JNA nije bila svojstvena samo tabu Vrhovne komande, ve i svim niim nivoima komandovanja JNA, koji iz neobjanjivih razloga nisu preduzimali efikasne mere da uspeno zatite pripadnike, sastave i objekte JNA, o emu postoje mnogobrojni dokazi. Vano je istai da za donoenje takvih odluka nije bila neophodna posebna dozvola pretpostavljenog stareine, ve izriita obaveza o doslednom potovanju Pravila slube,33 a posebno njegove sledee odredbe: Taka 6. Saglasno odredbama Zakona o slubi u oruanim snagama vojna lica pri vrenju slube smeju upotrebiti oruje ako na drugi nain ne mogu: 1) da zatite ivot ljudi koje obezbeuju; 2) da odbiju napad ili da otklone neposrednu opasnost od napada na objekat koji obezbeuju; i 3) da odbiju napad kojim se neposredno ugroava njihov ivot;34 Taka 320. Za obezbeenje objekata odgovorne su stareine jedinica, tabova i ustanova, odnosno organa kojima su povereni na korienje;35 Taka 483. Borbenu uzbunu mogu narediti: a) Savezni sekretar za narodnu odbranu; b) Komandanti armija i stareine istog rangapotinjenim jedinicama i ustanovama; c) ostali komandanti, stareine ustanova i komandiri jedinica, a deurni organi van radnog vremena samo u sluaju neposrednog iznenadnog napada na njihovu jedinicu ili ustanovu36; i druge. voditi odluke Predsednitva SFRJ o zabrani okupljanja radi demonstracija, a da se o demokratiji moe govoriti samo u uslovima potovanja zakona i postojanja javnog reda i mira (Jovi, Borisav.: Poslednji dani SFRJ-izvodi iz dnevnika, Kompanija Politika, Beograd, 1995, str. 96). 32 Kadijevi, Veljko, isto, str. 51. 33 Pravilo slube oruanih snaga SFRJ, SSNO, Beograd, 1985. 34 Isto, str. 17-18. 35 Isto, str. 137. 36 Isto, str. 203.

26


U preovladavajuem broju sluajeva suoavanja sa oruanim napadima na JNA, stareine JNA su delimino potovali ili nisu potovali navedene odredbe, to je sistematski uruavalo kredibilitet JNA. Naime rekspektabilan broj komandanata i komandira sastava JNA postupali su kao da navodno nisu znali kako da upotrebe matini sastav u situacijama kada ga napadnu paravojni sastavi separatista, blokiraju objekat ili iskljue struju i vodu vojnom objektu, kidnapuju pripadnike JNA i dre ih kao taoce na mestu koje je poznato ak i javnosti (u policijskoj stanici i slinom javnom objektu). Formalni nain postupanja oamuenog taba Vrhovne komande sastojao se u deklarativnom zalaganju (izjave, upozorenja, pretnje) za ouvanje JNA i komunizma, a sutinski je odraavao nepreduzimanje mera da onesposobi (neutralie, razbije, zarobi, uniti) oruanu silu separatista i time stvori uslove za preureenje SFRJ politikim sredstvima. Takvo konfuzno ponaanje vrha JNA, sistematski je zbunjivalo nie nivoe komandovanja i celokupan sastav JNA. Nasuprot nesnalaenju JNA, razbijai SFRJ su imali potpuno jasan cilj primenom sile unititi SFRJ i uspostaviti nacionalne drave, a JNA i srpske hegemoniste proglasiti krivce za takav rasplet jugoslovenske krize. Poetak kraja kredibilnosti JNA dogodio se 2. marta 1991. g. u Pakracu, Hrvatska. Tog dana u 19.30 asova iz jednog oklopnog transportera hrvatske paramilicije otvorena je iznenadna vatra na vojnike 265. brigade 32. Korpusa JNA koji su vrili dunost straara kod zgrade bolnice u Pakracu,37 Hrvatska. Prisebni vojnici JNA su uzvratili preciznom vatrom i otetili neprijateljev transporter koji se povukao u krug zgrade policijske stanice. O napadu je izveten komandant 32. Korpusa general-major Jevrem Coki, koji je naredio komandantu (potpukovniku) da odmah sa jedinicom okrui hrvatske parapolicajce kod pomenute stanice i razorua ih milom ili silom. O takvom svom nareenju je izvestio komandanta 5. Vojne oblasti general-pukovnika Konrada Koleka. Do tog trenutka pomenuti sastavi JNA su postupali prema pravilima o borbenoj upotrebi. Meutim, od trenutka kada je komandant 5. Vojne oblasti zabranio komandantu 32. Korpusa da ne postupi po izdatom nareenju,38 a nije izdao novo nareenje kako da postupaju dotini sastavi JNA, poela je konfuzija, koja je sistematski poveavana sve do potpunog nestanka JNA, 15. maja 1992. g., kada se JNA povukla iz Bosne i Hercegovine. Naime, to je bio prvi oruani napad na JNA, poetak oruanog neprijateljstva i objava rata SFRJ. Odgovor JNA do nivoa Korpusa bio je adekvatan i da je podran na viim nivoima komandovanja JNA, nesumnjivo je da bi se raspad SFRJ dogaao na drukiji nain. Opirnije u: Coki, Jevrem.: Poetak kraja, Srpska knjiga, Ruma, 2008, str. 108-123. Storniranje dobijenog nareenja propratio sam naredbom koju je dobro uo i general Praevi (iz komande 5. VO, koga je hitno uputio u Pakrac general Kolek, nap. aut.): Ako jo jedan metak ispale na vojsku, osuti vatru iz svog naoruanja i krenuti u obraun na moju linu odgovornost (Isto, str. 112.).38 37

27


Oruana agresija na SFRJ u Pakracu kroz prvi napad na JNA predstavljao je test koji su uspeno poloili taktiki i operativni nivo komandovanja JNA,a nisu poloili najvii nivoi komandovanja JNA (komandant 5. vojne oblasti i SSNO). Osnovano je tvrditi da je taj prelomni dogaaj adekvatno analiziran od taba Vrhovne komande (VK), nesumnjivo bi se izvukle korisne pouke za adekvatno postupanje u istovetnim i slinim situacijama. Budui da oigledno nije tako uraeno, postavlja se logino pitanje: da li VK nije znao, nije mogao, nije hteo ili je svesno i naivno povlaivao separatistima, i na taj nain opasno uruavao integritet i kredibilitet JNA? To su potvrivali brojni i raznovrsni oruani napadi paravojnih i parapolicijskih sastava na JNA u Hrvatskoj, Sloveniji i BiH, u kojima je JNA, zaslugom VK uglavnom pokazivala nemo. U tom smislu, posebno treba imati u vidu svojevrsna kapitulacija Predsednitva SFRJ i VK 9. januara 1991. g. u vezi sa razoruavanjem paravojnih sastava separatista, odbijanje Predsednitva SFRJ da upotrebi JNA (u martu 1991) i nekompetentnost VK u junu 1991. u pogledu angaovanja JNA u Sloveniji. Tokom 1990. g. jugoslovenska kriza se konstantno komplikovala, prvenstveno zbog otvorenog nagovetaja slovenakih i hrvatskih separatista o odvajanju Slovenije i Hrvatske od Jugoslavije. Posebno je zabrinjavala protivustavna angaovanost hrvatskog rukovodstva koja se, pored ostalog, sastojala u oduzimanju ljudskih i kolektivnih prava srpskom, konstitutivnom narodu u Hrvatskoj. Vrhovnitvo Hrvatske, oigledno svesno da iskljuivo primenom sile moe pokuati da ostvari nezavisnost Hrvatske, pri tome raunajui da JNA nee biti sposobna da se adekvatno suoi sa takvim lukavim izazovom, opredelilo se da uspostavi rekspektabilnu oruanu silu koju je nazvalo Zbor narodne garde, koju e naoruati i pripremiti za oruano sueljavanje sa JNA. Svoje paravojne aktivnosti maksimalno je intenziviralo u drugoj polovini 1990. g. i uspelo da zadejstvuje ilegalne paravojne sastave, koji su imali u svom sastavu oko 40. 000 ljudi. Sluba bezbednosti JNA je na osnovu proverenih informacija o formiranju paravojnih jedinica i ilegalnom uvozu oruja, omoguila VK da izvesti o tome Predsednitvo SFRJ i zahteva od njega da donese odluku o njihovom rasputanju i razoruavanju. Takav predlog je upuen 11. decembra 1990. g. Predsednitvu SFRJ, koje se sastalo tek 9. januara 1991. g., kada je donelo Naredbu, koja je sadrala ukupno devet taaka,39 ija sutina je bila vie dobrovoljnog nego obavezujueg karaktera u odnosu na posredne i neposredne izvrioce.40Stupanjem na snagu te naredbe, trebalo je da se na teritoriji SFRJ rasformiraju i razoruaju svi oruani sastavi koji nisu u sastavu OS SFRJ; naoruanje i opremu trebalo je da predaju najbliim jedinicama JNA; predaju oruja su trebali da izvre u roku od deset dana od njenog donoenja; da e izvrenje naredbe i inspekciju obezbeivati sastavi JNA, i da e naredba biti39

28


Prema toj Naredbi, svi paravojni sastavi trebali su biti rasformirani i razoruani do 22. januara 1991. g. Iako je tog datuma na sednici Predsednitva SFRJ konstatovano da je Naredba delimino izvrena, nije odlueno kako ostvariti njenu dalju realizaciju. Nasuprot tome, hrvatske vlasti su mobilisale rezervni policijski sastav i drali u gotovosti oko 50.000 naoruanih ljudi. U situaciji kakva jeste, general Kadijevi ponovo manevrie i 29. januara 1991. g. predlae da se pripremi adaptacija plana ili da se uradi novi plan odbrane zemlje, sa adekvatnim razmetanjem JNA u Hrvatskoj i Sloveniji,41 a predsednik Predsednitva Borisav Jovi, 30. januara 1991. g. u svoj dnevnik zapisuje: Raspad Jugoslavije je prema amerikim ocenama neizbean. Intervencija JNA je neprihvatljiva.42 Sluajno ili ne, navedena konstatacija je u potpunosti potvrena na zajednikoj sednici Predsednitva SFRJ i VK koja je odrana 12, 14. i 15. marta 1991. g., sa dnevnim redom Stanje u zemlji i zadaci Vrhovne komande. Predlog VK za pomenuti dnevni red, pored ostalog, sadrao je i donoenje Odluke o zavoenju vanrednog stanja na celoj teritoriji SFRJ, podizanje borbene gotovosti OS SFRJ, razoruavanje i rasformiranje nelegalnih paravojnih formacija i donoenje novog ustava i najdue za est meseci organizovati viestranake izbore.43 Posebno je predloeno podizanje borbene gotovosti JNA do nivoa koji e garantovati potovanje mera vanrednog stanja, spreavati meunacionalne oruane sukobe i graanski rat, osigurati uslove za miran, demokratski rasplet jugoslovenske krize.44 Meutim, Predsednitvo SFRJ nije prihvatilo nijedan od ponuenih predloga, a VK je ostvaljen da se sam snalazi u vezi sa angaovanjem JNA.

7. Izdaja taba vrhovne komande omalovaavanje JNA u SlovenijiPosle uspenih (neometanih) kontinuiranih protivustavnih delatnosti slovenakih i hrvatskih separatista radi razbijanja SFRJ i evidentne nemoi (odbijanja) rukovodstva SFRJ da je adekvatno brani i preureuje, rukovodstva Slovenije i Hrvatske su 25. juna 1991. g. donela odluku o izlasku iz Juobjavljena u sredstvima javnog informisanja (Jovi, Borisav.: Poslednji dani SFRJ, Kompanija Politika, Beograd, 1995, str. 245-246.). 40 Sekuli, Milisav.: Jugoslaviju niko nije branio a vrhovna komanda je izdala, VESTI, Beograd, 1997, str. 53-67. 41 Isto, str. 68. 42 Jovi, B.: isto, str. 237. 43 Jovi, B.: isto, str. 286-304 i Sekuli, M.: isto, str. 81. 44 Kadijevi, V.: isto, str. 113.

29


goslavije. Tog dana skoro istovremeno Skuptina Slovenije usvaja akt o izdvajanju iz SFRJ i proglaava svoju samostalnost, a Sabor Hrvatske jednoglasno usvaja Deklaraciju o proglaenju samostalne i suverene Republike Hrvatske.45 U trenutku donoenja navedenih agresorskih akata, oruani sastavi slovenakih separatista brojali su oko 35.000 ljudi, a hrvatskih separatista oko 200.000 ljudi. Iako su dotine odluke predstavljale istovetan akt agresije odnosno politika svrenog ina (unitenje SFRJ), odgovor Skuptine SFRJ je bio razliit. Naime, preuveliavan je znaaj odluke slovenakih separatista i marginalizovan znaaj odluke hrvatskih separatista. Na takvo nesnalaenje Skuptine SFRJ presudno je uticao deo odluke Slovenije da potpuno preuzme sve funkcije Federacije na dravnoj granici na teritoriji Slovenije, kao i da uspostavi dravnu granicu prema ostalom delu Jugoslavije. Ocenivi takvu odluku Slovenije neustavnom, Skuptina SFRJ je zatraila od odgovarajuih saveznih organa da uspostave prvobitno stanje na dravnoj granici. U skladu s tim, Savezno izvrno vee je 25. juna 1991. g. donelo odluku o neposrednom obezbeivanju dravne granice na teritoriji Slovenije. Radi toga su, u skladu sa takom 2. odluke SIV-a, angaovane i odreene jedinice JNA oko 1.900 vojnika i stareina sa odgovarajuom tehnikom sa zadatkom da tu odluku sprovedu u ivot. Jedinice JNA, iako sa relativno malim snagama, su za 48 asova od 137 objekata na granici, zauzele 133 i time praktino izvrile dobijen zadatak.46 U takvoj situaciji, general Kadijevi umesto da preduzme (naredi) mere za uvrivanje postignutog uspeha neposredno angaovanih sastava JNA (na to ga je pored ostalog, izriito obavezivalo Pravilo slube OS, nap. aut.) odnosno da angauje druge sastave JNA (31, 32, 14, 15 i 10. Korpus 5. Vojne oblasti i 5. Korpus RV i PVO) i vojniki porazi oruane sastave slovenakih separatista,47 on i VK su se upustili u davanje neproduktivnih izjava, ime su u jo veoj meri ohrabrivali slovenake i hrvatske separatiste, a uruavali moral i fiziku bezbednost pripadnika JNA u Sloveniji i Hrvatskoj. Radi se o tome da, dok je 1.900 pripadnika JNA izvodilo pomenutu operaciju, oko 15.Kolek, Konrad.: Prvi pucnji u SFRJ, Dan Graf/Danas, Beograd, 2005, str. 159. Kadijevi, Veljko.: isto, str. 117. 47 - Kombinacijom desanta iz vazduha i sa mora, i pokretom Varadinskog, Rijekog i Zagrebakog korpusa, uz adekvatnu avio podrku, Slovenija bi kapitulirala za najvie dva dana. Da nije bilo izdaje u vojnom vrhu navedena mogunost bi sigurno bila iskoriena (Sekuli, Milisav.: isto, str. 121.). - Ubeen sam da su zapoeta dejstva JNA u Sloveniji potrajala jo samo sat-dva, Slovenija bi bila na kolenima. Niko od stareina nije verovao u iskrenost molbi koje su stizale u komandu Pete vojne oblasti. Nareeno je da se stane na pola puta to je postala praksa taba vrhovne komande, sve do nestanka drave i JNA. Dravnim vrhu oito nije bilo ni do SFRJ ni do JNA(Coki,Jevrem.: isto, str. 198.).46 45

30


000 pripadnika JNA na teritoriji Slovenije bilo je pasivno u kasarnama, izloeno provokacijama i oruanim napadima. Apsolutna blokada VK, pored ostalog, bila je evidentna po tome to je procenu i predlog Predsednitvu SFRJ o daljoj upotrebi JNA u Sloveniji, zasnivao na osnovnom opredeljenju da JNA ne moe i ne treba prihvatiti ulogu okupatorske vojske u Sloveniji, da istovremeno ne moe i ne treba prihvatiti da je se vrea, maltretira, poniava, to se inae sa stvarnom okupatorskom vojskom ne bi smelo initi, tako da je jedino reenje da JNA napusti Sloveniju.48 Naravno, beskonano razmatranje od strane VK razliitih naina upotrebe JNA u Sloveniji i izbor optimalne varijante za postizanje pobede nad slovenakom oruanom silom,49 nije sputovalo slovenake oruane formacije da maltretiraju, poniavaju i ubijaju pripadnike JNA i tako ine pomak ka konanom porazu JNA. Tako su gubici JNA50 prvog dana (27. juna) iznosili 7 mrtvih i 22 ranjenih stareina i vojnika, a oborena su i dva helikoptera. Ve 28. juna, JNA je imala 29 mrtvih, 89 ranjenih i 223 nestala pripadnika. Ukupni gubici JNA u dvodnevnim borbenim dejstvima nisu precizno utvreni. Po jednim izvorima su 44 mrtva (6 oficira, 6 mlaih oficira, 30 vojnika i pitomaca, jedno graansko lice na slubi u JNA i jedno neidentifikovano lice) i 184 ranjena pripadnika JNA,51 a prema drugima 58 poginula i 136 ranjenih.52 Reagujui u vezi sa situacijom u Sloveniji, predsednik SIV-a Ante Markovi je u 16.00 asova 28. juna 1991. g. zatraio da se sva dejstva obustave i pregovorima ree problemi, a predsednik Slovenije i zamenik SSNO admiral Stane Brovet postigli su dogovor o prekidu vatre. Korpusi JNA su u 20.00 asova dobili nareenje o obustavi vatre. Meutim, slovenaki teritorijalci su nastavili napade. U stvari, rukovodstvo Slovenije uvereno da VK nije spreman da upotrebi JNA na adekvatan nain, opredelilo se da porazi JNA. Za ostvarenje takvog cilja imalo je savrenu strategiju kada je procenilo da bi JNA mogla da krene u opsenu operaciju, prividno je poputalo (obuzdavalo napade teritorijalaca), pored ostalog i da izbegne opasnost od moguih velikih gubitaka svoje vojske, a potom nastavljalo po starom. Taktika JNA je bila nepromenjena kreni-stani. Na taj nain je rukovodstvo SloKadijevi, Veljko.: isto, str. 119-120. Razmotrene su tri varijante. Prva: prethodno poraziti vojne formacije Slovenije, a potom napustiti Sloveniju.... Druga: Naneti neprihvatljive gubitke infrastrukturi Slovenije i tako je prisiliti na potovanje odluke saveznih institucija o dravnoj granici. Trea: postii politike ciljeve kombinovanom upotrebom JNA i... (Isto, str. 120-121.). 50 Kolek, Konrad.: isto, str. 188. 51 Grupa autora.: Istina o oruanom sukobu u Sloveniji, Vojnoizdavaki i novinski centar, Beograd, 1991, str.22. 52 Coki, Jevrem.: isto, str. 199.49 48

31


venije uspelo da prinudi Vrhovnu komandu JNA da kapitulira. Tako je 4. jula 1991. godine Predsednitvo SFRJ, na predlog vojnog rukovodstva, usvojilo odluku od osam taaka: uspostavljanje normalnog reima na granici; deblokada jedinica JNA i povlaenje JNA u kasarne; vraanje materijalnih sredstava; povlaenje snaga TO; obezbeenje saobraaja; putanje zarobljenih i potovanje prekida vatre. Ti zahtevi trebalo je da se realizuju do 12. 00 asova 7. jula, a za realizaciju odluke Predsednitvo je zaduilo svoje lanove Vasila Tupurkovskog i Bogia Bogievia.53 U skladu sa navedenim, kapitulanstvo VK je napredovalo i kulminiralo 15. jula 1991. g. kada je usvojio odluku da predloi Predsednitvu SFRJ povlaenje JNA iz Slovenije. Predlog je usvojen i Predsednitvo SFRJ je 18. jula 1991. g. i formalno donelo odluku kojom se komande, jedinice i ustanove JNA sa teritorije Slovenije dislociraju u Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru. Za ovakvu odluku glasalo je est lanova Predsednitva, protiv je bio jedan, a jedan lan se uzdrao.54

8. Agonija JNA u HrvatskojNekompetentno postupanje Vrhovne komande i VK u tzv. pakrakom sluaju, u ogromnoj meri je ohrabrilo hrvatske separatiste da jo agresivnije napadaju JNA i srpski narod u Hrvatskoj. Njihove parapolicijske formacije su ve 31. marta 1991. g. ponovo pokuale da primenom sile teroriu srpske civile u Plitvicama (ubiju i uhapse sve one koji im pruaju otpor). Iako su akciju izveli iznenadno, bila je neuspena, jer otpor srpskog naroda je bio odsudan. Pretrpeli su znatne gubitke, koje bi bili mnogo vei da sastavi JNA nisu uzeli u zatitu hrvatske policajce.55 Evidentno je da se JNA u Hrvatskoj nala u ulozi mirotvorca da spreava sukobe izmeu hrvatskih i srpskih parapolicijskih sastava. Ni jo drastinije neuspele akcije hrvatskih parapolicajaca protiv Srba na prostoru Borovog Sela i okoline (Istona Slavonija) 1. i 2. maja 1991. g. u kojima je poginulo 15 i ranjeno 20 ljudi, zatim napad na JNA u Splitu, 7. maja 1991. g. kada je poginuo jedan vojnik, nisu predstavljali adekvatno upozorenje za otrenjenje VK JNA da preispita svoju strategiju kreni-stani o angaovanjuKolek, Konrad.: isto, str. 260. Kadijevi, Veljko.: isto, str. 121. 55 Pod zatitom JNA, MUP Hrvatske uspostavlja stanicu sigurnosti na Plitvicama. Ponaanje JNA je dvolino. Umesto da onemogui i pohapsi stranu koja je samovoljno izazvala incident, JNA se ponaa kao neka neutralna i meunarodna strana. To bi moglo biti tako samo zato to je iza takvog postupka stajao vojni vrh. A stajao je u nerazumnoj elji da hrvatskoj strani, koja ga je optuivala, pokae kako JNA radi i za Hrvate (Sekuli, Milisav.: isto, str. 84-85.).54 53

32


JNA ili podnese ostavku. Uprkos svemu tome, VK se zavaravao(?) da e kroz modifikovanu ulogu JNA u odnosu na ulogu utvrenu Ustavom SFRJ uspeno izvriti zadatke: zatititi srpski narod u Hrvatskoj od napada hrvatskih oruanih formacija i omoguiti mu da konsoliduje vojniko samoorganizovanje za odbranu; istovremeno pripremiti JNA za rat sa Hrvatskom kada ga Hrvatska otpone protiv JNA56 (otpoela ga je poetkom marta 1991. g. u Pakracu, nap. aut.). udnovato je defanzivno-defetistiko dakle gubitniko rasuivanje generala Kadijevia da eka da Hrvatska otpone rat protiv JNA, ako se ima u vidu, a mora, da je JNA pripremana da ofanzivnim delovanjem napadom kao glavnog i odluujueg vida borbenih dejstava u svim oblicima oruane borbe unitava i zarobljava ivu silu neprijatelja, oslobaa objekte i prostore koje je neprijatelj privremeno zaposeo.57 Ta, Veljkova tzv. druga faza rata u Hrvatskoj se dogodila krajem leta 1991. g., kada su hrvatski paravojni sastavi otpoeli svakodnevne i sveobuhvatne oruane napade na pripadnike, sastave, sredstva i objekte JNA u Hrvatskoj. Meutim, ni u takvoj poniavajuoj situaciji za JNA, general Kadijevi umesto da u skladu sa izmenjenim generalnim politikim ciljem - stvaranje nove Jugoslavije od naroda koji to ele, pravedan i miran razlaz sa onim narodima koji ne ele da ostanu u Jugoslaviju,58 nije upotrebio JNA, bar da proveri mogunost realizacije takvog cilja. Nije poznato zato je odustao od plana da se vojniki poraze oruane formacije Hrvatske59 i potom pregovara o skraenoj Jugoslaviji. U tom razdoblju, dok je JNA na terenu doivljavala teku agoniju, izmeu VK i hrvatskog rukovodstva su potpisivani sporazumi o prekidu vatre (ukupno je potpisano 13 primirja) koje je Hrvatska grubo krila, a uprkos tome VK je ostao dosledno efikasan u uruavanju i unitenju JNA.60 To je imalo posledicu da se poloaj JNA sve vie pogoravao, a zavrio se povlaenjem sa teritorije Hrvatske. Naglaenu ulogu u tome imali

Kadijevi, Veljko.: isto, str. 127. Strategija oruane borbe, SSNO, Beograd, 1983, str. 259. 58 Kadijevi, Veljko.: isto, str. 134. 59 Planom se predvialo da se svi delovi teritorije Hrvatske sa veinskim srpskim stanovnitvom oslobode od hrvatske paravojske, deblokiraju blokirani garnizoni, potpuno blokirati Hrvatsku iz vazduha i sa mora, napadnim operacijama jedinica JNA ispresecati Hrvatsku na pravcima Gradika Virovitica; Biha-Karlovac-Zagreb; Knin-Zadar; Mostar- Split; osloboditi Istonu Slavoniju, a zatim brzo nastaviti dejstvo na Zapad i spojiti se sa snagama u Zapadnoj Slavoniji...(Isto, str. 135.). 60 Kadijeviev poloaj je bio najtei. On je komandovao vojskom, koja je zvanino jo uvek zajednika i vienacionalna oruana sila. Nezvanino, ona to vie nije... Kad doe do naruavanja sporazuma o prekidu vatre, Kadijevi lino razmenjuje pisma sa Tumanom, meusobno se optuuju i pretei jedan drugome...(Vuki, Dragan.: isto, str. 242.).57

56

33


su Evropska zajednica (danas EU) i Konferencija o Jugoslaviji iji predsednik bio je lord Karington.61

9. Nastanak i nestanak JNA u Bosni i HercegoviniU socijalistikoj Jugoslaviji, JNA je slavila 22. decembar kao svoj roendan Dan Armije, kada su na taj dan 1941. godine, u bosanskom gradiu Rudo, jugoslovenski komunisti stvorili Prvu proletersku narodnooslobodilaku brigadu. Dogodilo se, da Predsednitvo SFRJ donese odluku 3. maja 1992. g. o ukidanju JNA upravo na prostoru BiH. To je objavilo sledeim saoptenjem: Predsednitvo Jugoslavije je donelo odluku o ubrzanom povlaenju iz BiH svih graana SR Jugoslavije koji se nalaze na slubi u JNA u toj republici. S obzirom da e se taj proces okonati najkasnije za 15 dana, prema Ustavu SRJ, vie nema osnova da Predsednitvo Jugoslavije, niti bilo koji drugi organ Jugoslavije odluuje o vojnim pitanjima na teritoriji BiH. Predsednitvo Jugoslavije poziva rukovodstva tri nacionalne zajednice u BiH - Muslimane, Srbe i Hrvate - da se dogovore i da se odlue o preuzimanju JNA iji vojni sastav ine graani BiH, kako bi se izbegle neeljene situacije i posledice.62 U skladu sa tom odlukom, JNA je prestala da postoji, odnosno sastavi JNA iz BiH su se povukli do 18. maja 1992. godine u SR Jugoslaviju, koja je svoju oruanu silu nazvala Vojska Jugoslavije. Tako je JNA koja je nastala i efikasnim delovanjem maksimalno osnaila u dramatinim uslovima 19411945. godine, prvenstveno zbog udnovatog neadekvatnog rukovoenja i komandovanja njome nestala, u takoe dramatinim uslovima 1989-1992. g. Njen blistavi poetak i neslavni kraj dogodio se na prostoru BiH. Nedovoljno odvraajue delovanje JNA na ekstremiste i separatiste u BiH u periodu dok su njeni sastavi bili izloeni raznovrsnim napadima u Sloveniji i Hrvatskoj, u prilinoj meri je uticalo na eskalaciju ekstremizma kod svih konstitutivnih naroda BiH (muslimanski, srpski i hrvatski) u oruane sukobe, koji su trajali od aprila 1992. do avgusta 1995. g. Osnovni nosioci ekstremistikih delatnosti bile su politike stranke - Stranka demokratske akcije (SDA), Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Srpska demokratska strankaPrva verzija dokumenta Konferencije pod naslovom Sporazum za globalno reenje jugoslovenske krize od 18. 10. 1991. godine, potom je zamenjen drugom verzijom Predlog sporazuma za razreenje krize u Jugoslaviji 23. 11. 1991., a treom verzijom hakog dokumenta Predlog EZ za razreenje jugoslovenske krize od 31. 10. 1991. godine, dogovoreni su uslovi o statusu srpskog naroda u Hrvatskoj i povlaenju JNA iz Hrvatske. 62 Radii, Dragan.: Hronologija dogaaja na prostoru prethodne Jugoslavije 1990-1995, Glas Srpski, Banja Luka, 2002, str.209.61

34


(SDS) iji programi u vezi sa budunosti BiH su se dijametralno razlikovali. Naprosto, koalicija SDA i HDZ zaslepljena iluzijom da e majorizacijom srpskog naroda uspeti da uspostavi unitarnu BiH, s jedne strane je konstantno upozoravala na opasnost po BiH od Jugoslavije i JNA, a sa druge strane, stvarala i naoruavala paravojne formacije. U svemu tome, imala je nesebinu podrku Hrvatske, iji predsednik Franjo Tuman je sredinom decembra 1991. g. za londonski list Dejli telegraf izjavio da e Hrvatska hitno zgrabiti delove susedne BiH. Finale ekstremistike politike SDA i HDZ u BiH je ispoljeno 29. februara i 1. marta 1992. g., kada je sproveden referendum na kome su se graani izjanjavali jesu li za samostalnost i nezavisnost ove republike.63 Srbi su bojkotovali referendum, budui da su bili za ostanak BiH u Jugoslaviji.U periodu referenduma, paravojne formacije SDA brojale su oko 50 000 Muslimana, a HDZ-a oko 35 000 Hrvata,64 odlune da se sukobe sa JNA, iji sastavi (Bihaki, Banjaluki, Tuzlanski, Sarajevski, Bileki i Peti korups Rv i PVO) imali su oko 90 000 vojnika, a oruane napade na srpske civile su otpoeli nekoliko dana ranije. Dotine formacije su otpoele opti napad 12. aprila 1992. g. nakon to je predsednik BiH Alija Izetbegovi odobrio dokument pod nazivom Direktiva odbrane suvereniteta i nezavisnosti Republike BiH, stepenovana oznakom tajnosti Strogo poverljivo. Tvorci tog neverovatnog dokumenta, bez skrupula, identifikovali su i prozvali ugroavaoce suvereniteta i nezavisnosti BiH ovako: Neprijateljske snage na teritoriji BiH su: Jugoslovenska armija est korpusa kopnene vojske i jedan ojaan vazduhoplovni korpus i snage Srpske demokratske stranke jaine oko 80.000120.000 ljudi i otkrili njihove planove osnovni cilj dejstva neprijatelja je zauzimanje teritorije i uspostavljanje Srpske republike BiH.65 adi onesposobljavanja neprijatelja predvieno je da brzim i energinim dejstvima slomi napadnu mo neprijatelja... odmah izvri zauzimanje skladita naoruanja i municije, blokira kasarne, zauzme ih i zarobi pripadnike JNA na teritoriji BiH i sve to realizuje u dve etape (prva u trajanju od 10 do 15 dana i druga 20-30 dana) s ciljem razbijanja neprijatelja i stvaranja uslova za njegovo proterivanje sa teritorije Republike BiH. Za izvrenje zadatka u taki 5. Direktive navedeno je: Formirati jedinice TO sasZa nezavisnu i samostalnu BiH izjasnilo se milion i 986 hiljada i 202 graanina ili 99, 43% onih koji su izali na referendum. Od ukupnog broja graana BiH na referendum je izalo 63,4% upisanih u birake spiskove(Isto, str. 189). 64 Mijalkovski, Milan.: Piruete zagovornika unitarne Republike Bosne i Hercegovine i Herceg-Bosne u sastavu Velike Hrvatske, Vojno-politiki informator, Vojnoizdavaki i novinski centar, Beograd, 1992, 5, str.105. 65 Isto, str. 108.63

35


tava: dobrovoljake jedinice, Patriotske lige BiH, jedinice TO i ostale patriotske snage na teritoriji optina, sve pod zajednikom komandom. U takvim uslovima, opet su na sceni oprene izjave subjekata komandovanja JNA. Vrilac dunosti naelnika generaltaba JNA general-pukovnik ivota Pani je izjavio da se u BiH ponavlja scenario iz Hrvatske,66 da e JNA ostati u BiH tamo gde je narod hoe67 i da su joj zadaci da onemogui genocid nad bilo kojim narodom, posebno srpskim, jer je on najugroeniji i da sprei agresiju Hrvatske na BiH, jer je ta republika jo uvek u Jugoslaviji. Krajem aprila1992. rukovodstvo SRJ (nova drava Srbije i Crne Gore, koja je konstituisana 27. aprila 1992., nap. aut.) je pored ostalog, odluilo da se JNA povue iz BiH narednih 15 dana,68 odnosno da u toj republici ostane 90 000 vojnika JNA, uglavnom srpske nacionalnosti iz BiH, nad kojima moe preuzeti politiko rukovoenje srpsko rukovodstvo iz BiH. Poto je odlueno da se povuku i generali koji nisu poreklom iz BiH, dogovoreno je da se na to mesto umesto generala Vukovia, postavi general Ratko Mladi. Sastavi JNA tokom povlaenja iz BiH bili su izloeni estim oruanim napadima muslimanskih i hrvatskih paravojnih sastava. Posebno su bili podmukli napadi na kolone JNA u Dobrovoljakoj ulici u Sarajevu (3. maja 1992) i u Tuzli (14. maja 1992) u kojima je ubijeno, ranjeno i zarobljeno vie desetina vojnika i stareina. Povodom toga, rukovodstvo SRJ je 8. maja 1992. godine razmotrilo odgovornost generala Milutina Kukanjca (komandant JNA u BiH) i smenilo ga sa dunosti, a ostavku je podneo naelnik Generaltaba JNA general Blagoje Adi, koji je branio Kukanjca. Istovremeno, doneta je odluka o prestanku vojne slube i odlazak u penziju ukupno 38 generala JNA.69 Tako je okonan neslavan kraj JNA.

66 67

Prema: Politika, Beograd, 09.04. 1992. Potpredsednik Predsednitva Jugoslavije Branko Kosti, 19. aprila 1992. godine rekao je na Radio televiziji Srbije da sudbina JNA u BiH zavisi, od reenja koja tri njena konstitutivna naroda budu utvrdila o svom politikom statusu i statusu same Armije. Nemamo nikakvog razloga da JNA zadrimo u BiH ako to ne bude interes njenih naroda(Kosti, Branko.: Klju reenja u rukama Muslimana, Vojno-politiki informator, Vojnoizdavaki i novinski centar, Beograd, 1992, 5, str. 23.). 68 30. april 1992. Razgovor sa rukovodstvom Srba iz BiH. Branko Kosti, Slobodan Miloevi, Momir Bulatovi, general Milan Pani, Karadi, Krajinik i ja. Savet bezbednosti UN priznao je BiH. Tamo su se razbuktali meunacionalni sukobi. Od nas se zahteva da povuemo JNA iz BiH. Slobodan i ja smo to i oekivali i predvideli. Ne moemo da dovedemo JNA u poziciju da je proglase stranom ili agresorskom vojskom, to neki jedva ekaju(Jovi, Borisav.: isto, str. 448.). 69 Isto, str. 453.

36


ZAKLJUAKKakva je bila uloga JNA u raspadu Jugoslavije jedno je od mnogobrojnih pitanja na koja odgovore trae godinama akademska zajednica i drutvo u celini. Realno je da se danas, gotovo dve decenije kasnije, sa odreene istorijske distance i pojave najrazliitijih svedoenja mnogobrojnih aktera, pristupa odreenim dokumentima, ova uloga jasnije sagledava a optube o krivici JNA dobijaju adekvatna objanjenja. Socijalistika, federativna, samoupravna i nesvrstana Jugoslavija se nasilno raspala 1991.g. JNA koja je predstavljala zajedniku oruanu silu svih naroda i narodnosti zasnivala se na Koncepciji Optenarodne odbrane i drutvene samozatite. Jedna od njenih najvanijih osobina bio je ideoloki identitet iji je kljuni faktor bila Partija.Uzroci nemogunosti JNA da adekvatno reaguje u procesu raspada SFRJ lee upravo u entropiji partijskog identiteta SFRJ, kao i to da su poluge komandovanja, tab Vrhovne Komande i Predsednitvo SFRJ imali oprene stavove o postupanju JNA u reavanju drutvene politike krize. Da li su i kakve pouke iz ovih istorijskih deavanja nauene, bie teme za budue narataje, a do tada i dalje partijska/e politike e odluujue uticati na drutvena deavanja.

Literatura:1. Bulatovi, Momir.: Pravila utanja, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 2004. 2. Grupa autora, Istina o oruanom sukobu u Sloveniji, Vojnoizdavaki i novinski centar, Beograd, 1991. 3. Grupa autora, Zbornik dokumenata iz oblasti odbrane i bezbednosti Jugoslavije 1990 1991. godine, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 2002. 4. Coki Jevrem, Poetak kraja, Srpska knjiga, Ruma, 2008. 5. Duhaek Antun, Uspon i pad jugoslovenske obavetajne slube, Grafopres, Beograd, 1992. 6. Jovi Borisav, Poslednji dani SFRJ, Kompanija POLITIKA, Beograd, 1995. 7. Kadijevi Veljko, Moje vienje raspada, Politika izdavaka delatnost, Beograd,1993. 8. Kolek Konrad, Prvi pucnji u SFRJ, Dan Graf i Danas, Beograd, 2005. 9. Lora Silber i Alan Litl, Smrt Jugoslavije, Radio B92, Beograd, 1996. 10. Hadi Miroslav, Jugoslovenska narodna agonija, Dan Graf i Centar za civilnovojne odnose, Beograd, 2004. 37

M. Mijalkovski / V. Radovi, Istine i zablude o Jugoslovenskoj narodnoj armiji... 11. Mamula Branko, Sluaj Jugoslavija, CID, Podgorica, 2000. 12. Mijalkovski Milan, Opasne i tragine igre vatrom, Vojno-politiki informator, Vojnoizdavaki i novinski centar, Beograd, 1992, 5. 13. Radii Dragan, Hronologija dogaaja na prostoru prethodne Jugoslavije 19901995, Glas Srpski, Banja Luka, 2002. 14. Ranelovi Slavoljub, Legije Jugo razdora, Trz koneks, Beograd, 1991. 15. Sekuli Milisav, Jugoslaviju niko nije branio a vrhovna komanda je izdala,NIDDA, Bad Vilbel i VESTI, Beograd, 1997. 16. Strategija oruane borbe, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Beograd, 1983. 17. Vuki Dragan, JNA i raspad SRF Jugoslavije, Tekomgraf, Stara Pazova, 2006. 18. Vudvord Suzan, Balkanska tragedija, Filip Vinji, Beograd, 1997. 19. Zakon o optenarodnoj odbrani, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Beograd, 1982. 20. Zeevii Miodrag, Poetak kraja SFRJ, Arhiv Jugoslavije, Beograd, 1998. 21. Ustav SFRJ, Slubeni list SFRJ, br. 9/74.

The truths and misconceptions about the role of the Yugoslav People`s Army in dissolution of YugoslaviaSummary: Socialist, federal, non-aligned and with worker self-management system Yugoslavia was formally dissolved in 1991. Critical analyses of the causes of Yugoslavia`s disintegration, the reasons of its non peacefully breakup, identification the role of political, military and economic elites in the dissolution process and theirs responsibilities still presents a hard task. The crucial point in that process was the role of armed force of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia. However military component of SFRY consisted of components: the Yugoslav People`s Army (JNA) and Territorial Defense (TO) forces. The role of territorial defense forces is allegedly clear, meaning that we have to establish the role of JNA in this process. The Supreme Command (the Yugoslav Presidency) and the Headquarter of Supreme Command (the Federal Secretary for people`s defense) are responsible for the actions of JNA in disintegration of SFRJ, which were however unsuccessful in defending neither itself nor the state in general. Key words: SFRY, JNA, the Supreme Command, the Yugoslav Presidency, the Headquarter of Supreme Command, separatists, war, management, commanding, dissolution

38

kp15 i 2 mijakolvski radovic

Documents