kratki izvod rada - maturskiradovi.net · otuda je produktivnost rada kod ovog tipa radnog mesta na...

Organizacione postavke tehnologije izrade prdmeta od plemenitih metala __________________________________________________________________________________________________

KRATKI IZVOD RADA

U ciqu izrade ovog diplomskog rada, imala sam priliku da boravim u pogonu

"Nakit", fabrike "Zlatara Majdanpek", pri ~emu sam pratila proizvodni proces

izrade nakita (pripremawe legure - legirawe, topqewe, livewe, prosecawe-

{tancovawe elemenata, spajawe, zavr{nu obradu, me|ufaznu i zavr{nu kontrolu

itd.) livenog i {tancovanog nakita. Omogu}eno mi je da sama radim na izradi dva

konkretna elementa - privezak "krsti}", u dve razli~ite tehnologije, prosecawem-

{tancovawem i livewem, a organizacione postavke ovih tehnologija bi}e predmet

izrade ovog diplomskog rada.

1.0 UVOD

Organizacione postavke tehnologije izrade predmeta od plemenitih metala___________________________________________________________________________________________________

1.1 Kratka istorija izrade nakita

" Ni moqac, ni r|a ga ne grizu, a ono nagriza ~oveku razum ".

Na osnovu arheolo{kih nalaza, utvr|eno je da je izrada nakita, juvelirstvo,

jedan od najstarijih vidova umetni~kog stvarala{tva ~oveka.

Pre dvadeset hiqada godina, ~ovek kamenog doba je uo~io lepotu nekih

vrsta kamewa. Da lepo kamewe u~ini po~etnom vrstom nakita, on ga je lomio,

sekao, brusio i gla~ao.

U daqem razvoju, ~ovek je po~eo da koristi metale za alate, oru`je i za

nakit. Najpre su metalni ukrasi, kao i kombinacija kamewa i metala, ra|eni od

bakra i zlata, metala kojih je bilo na povr{ini u samorodnom obliku. Kasnije je

po~elo da se koristi srebro i ostali metali.

Osobine ovih metala uslovile su na~ine izrade nakita. Umetni~ki predmeti

od zlata su liveni sa topqivim modelima i u Starom Egiptu u vremenu pre 4000

godina.

Zlato je predstavnik grupe plemenitih metala i predstavqa osnovu za

proizvodwu zlatnog nakita, a dobija se iz ruda ili minerala drugih metala kao {to

su rude bakra, cinka i olova. Za proizvodwu nakita iskqu~ivo se koriste legure

zlata tj. me{avine zlata sa drugim metalima od kojih su najzna~ajniji: bakar,

srebro, cink, nikl i kadmijum.

Legirawem zlata sa drugim metalima pove}ava se wegova tvrdo}a i

~vrsto}a, a tako|e dovodi do promene wegove boje. Svaki od navedenih metala

ima poseban uticaj na fizi~ko-hemijsko-mehani~ke karakteristike legure. ^isto

zlato se topi na temperaturi od 1063°S, a srebro na 960°S, dok wihova legura ima

neku sasvim drugu temperaturu topqewa na kojoj se topqewe zavr{ava.

1.2 Industrija za preradu plemenitih metala Majdanpek

Industrija za preradu Majdanpek je dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u

koje pripada "RTB-Grupi". Ona je deo poslovne Grupe RTB Bor sa izvr{nom

podelom rada

i utvr|enim funkcijama Grupe u skladu sa ugovorom o organizovawu, Statutom

RTB-a Bor i Statutom IPM-a.

U ciqu {to efikasnijeg obavqawa poslova iz svoje delatnosti IPM je

obrazovala slede}e unutra{we oblike organizovawa kao delove procesa rada:

2


-Fabrika "Zlatara" Majdanpek u Majdanpeku,

-Fabrika "Megaplast" u Dowem Milanovcu i

-Fabrika elektroproizvoda "FEP" u Dowem Milanovcu.

Osnovna delatnost "Zlatare" Majdanpek je proizvodwa predmeta od

plemenitih metala i legura, kao i usluga rafinacije sekundarnih plemenitih sirovina

i dobijawa ~istih plemenitih metala.

U svoj proizvodni program "Zlatara" Majdanpek uvrstila je:

- zlatni i srebrni nakit i nakit sa dragim i poludragim kamewem,

- kovanice od legura zlata i srebra,medaqe,plakete, zna~ke,

- industrijske proizvode: srebrni lemovi, sa odgovaraju}im topiteqima,

`ice, trake, limovi,

- zubarske legure: visokakaratne legure i niskokaratne dentale,

- hemijske proizvode: dekorativno te~no zlato, paste plemenitih metala,

- ukrasne proizvode: pehari, posude, suveniri, pribor za jelo itd.

Fabrika "Zlatara" Majdanpek sastavqena je iz slede}ih organizacionih

celina:

- pogon Nakit,

- pogon Hemija i metalurgija,

- pogon Kovnica

- pogon Ukrasni proizvodi i

- pogon Proizvodne usluge.

Svaki od ovih pogona ima svoje tehnolo{ke celine u kojima se organizuje na

osnovu proizvodnih zahteva.

1.3 Odeqewe pripreme i planirawa proizvodwe

U ovom odeqewu vr{i se planirawe potrebnih materijala za nesmetano

odvijawe procesa proizvodwe, planirawe kapaciteta kao i upravqawe

proizvodwom.

3


Svako od zaposlenih u ovom odeqewu zaduèn je za odre|eni deo

proizvodnog procesa (od same pripreme osnovnog materijala-legure, tj.wenog

ulaza u proizvodni proces, pa do izlaska finalnog proizvoda).

U zadatke ovog odeqewa spada i planirawe osnovnih, pomo}nih i reìjskih

materijala potrebnih za normalno odvijawe proizvodwe, a na osnovu plana

proizvodwe za odre|eni vremenski period.

Odeqewe pripreme i planirawa proizvodwe - OPP, na osnovu planova

potrebnih materijala dostavqa odeqewu nabavke naloge za nabavku potrebnih

materijala.

Gubici redovni-kalo, vanredni-dorada i {kart, prate se svakodnevno po

svakom radnom nalogu za osnovni materijal, dok se za pomo}ni i potro{ni

materijal gubici vode mese~no.

Pored planirawa potrebnog materijala u ovom odeqewu se vr{i i planirawe

potrebnih kapaciteta za nesmetano odvijawe procesa izrade i ispuwewe planova

proizvodwe (i to proces izrade proizvoda u skladu sa planom proizvodwe, za odre|

eni vremenski period).

Na osnovu planova o potrebnom materijalu i planova potrebnih kapaciteta,

vr{i se pra}ewe i upravqawe proizvodwom. Postupak je namewen OPP-u zbog

aktivnog pra}ewa proizvodwe putem radnog naloga.

Po zavr{etku radnog naloga zaduèni radnik OPP-a u kwigu evidencije

radnih naloga unosi slede}e podatke:

- ura|enu koli~inu gotovih proizvoda po radnom nalogu,

- datum zavr{etka radnog naloga.

Na osnovu radnog naloga vr{i se trebovawe potrebnog materijala i alata.

Svaki proizvod, od ulaska sirovina za izradu legure do izlaska gotovih

proizvoda, prati nalog na kome je ta~no opisano o kome se proizvodu radi ( {ifra

proizvoda), fino}a legure, potreban broj komada za izradu (u toku proizvodwe broj

komada je ne{to ve}i po{to je ura~unat i mogu}i {kart).

2.0 Teorijske osnove rada

U ciqu {to jednostavnijeg prikazivawa Organizacije poslova u fabrici

"Zlatara" Majdanpek, prikazana je Organizaciona {ema same fabrike:

4


[ema 1. Organizaciona {ema "Zlatare" Majdanpek

2.1 Pogon "Nakit"

S obzirom da sam konkretno boravila u pogonu Nakit, prikazana je i

Oganiaciona {ema pogona "Nakit" ([ema 2.)

5

ZLATARA

Proizvodni pogoni Odeqewe Razvoja Zlatare

Odeqewe OPP Zlatare

Pogon Kovnica

Pogon Nakit

Pogon Hemija i metalurgija

Pogon Ukrasni proizvodi

Pogon Proizvodnih usluga

Razvoj pogona Nakit i Kovnica

Razvoj pogona Hemija i metalurgija

Razvoj pogona Ukrasni proizvodi

OPP pogona Nakit i Kovnica

OPP pogona Hemija i

metalurgija

OPP pogona Ukrasni proizvodi


2.1.1 Proizvodni ciklus

Pod tehnolo{kim procesom se podrazumeva redosled i na~in vr{ewa

operacija, neophodnih za dobijawe jednog proizvoda. Pod proizvodnim ciklusom

podrazumeva se vremenski period od po~etka do zavr{etka izrade odre|ene

koli~ine proizvoda. Serija je odre|eni broj proizvoda koji se obra|uju u okviru istog

proizvodnog ciklusa.

Proizvodni proces se sastoji iz proizvodnog i neproizvodnog vremena

uslovqenog procesom. Vreme prekida vezano je za re`im eksploatacije: broj

radnih smena, na~in smewivawa, stawe radne sposobnosti ma{ina i ure|aja.

Proizvodno vreme se deli na tehnolo{ko i netehnolo{ko vreme. Tehnolo{ko vreme

sastoji se iz pripremno- zavr{nog vremena i vremena izrade. Netehnolo{ko vreme

se sastoji iz: vremena potrebnog za unutra{wi transport i vremena potrebnog za

kontrolu izrade.

6


Vi{estruko je korisno da se vreme trajawa proizvodnog ciklusa skra}uje gde

god je to izvodqivo. Stoga se name}e potreba stalne analize i iznalaèwa

povoqnijih re{ewa ~ime se smawuje vrednost angaòvanih sredstava, a postiè

se boqe iskori{}ewe proizvodne opreme i ve}a produktivnost rada i {to se deluje

pozitivno u smislu racionalizacije proizvodwe.

2.1.1.1 Uzastopni ili linijski postupak

Uzastopni postupak je najjednostavniji tip kretawa serije iz

operacije u operaciju i sastoji se u slede}em: celokupna serija izra|uje se

na prvoj operaciji, prebacuje se na drugo radno mesto cela serija, izra|

uje se druga operacija cele serije, prebacuje se na slede}e radno mesto i

tako do izrade svih operacija, ~ime se ciklus proizvodwe serije zavr{ava.

Vreme ukupnog trajawa ciklusa kod ovog postupka je najduè.

2.1.2 Serijska proizvodwa

Kako se ovde radi sa plemenitim metalima uglavnom je zastupqena serijska

proizvodwa koja podrazumeva ve}i broj jednog proizvoda u jednom proizvodnom

ciklusu, koja moè biti: maloserijska, sredweserijska i veliko serijska. Serijska

proizvodwa racionalnija je od pojedina~ne, uslovqava detaqniju razradu tehni~ke

dokumentacije, kori{}ewe visokoproduktivnih ma{ina u ve}oj meri, ravnomernije

i potpunije iskori{}ewe ma{ina, kori{}ewe priu~enih radnika itd. Proizvodwa je

naj~e{}e sredweserijska.

2.1.3 Raspored proizvodne opreme

Proizvodna oprema obuhvata, pored ma{ina, instala”’cije, pribor i alate. Za

proizvodwu je zna~ajan raspored ma{ina u proizvodnom procesu, koji treba da

ispuwava neke osnovne zahteve. Racionalnost svake proizvodwe zahteva da put

predmeta rada u procesu mewawa wegovog oblika bude {to kra}i. Idealno bi bilo

kretawe predmeta rada po pravoj liniji. Ispuwewe ovog zahteva zavisi od:

- obima proizvodwe pojedinih proizvoda,

- kontinuiteta proizvodwe,

- organizacije tehnolo{kih procesa i tehni~ke kontrole,

- raspoloìvog ma{inskog parka,

7


- zahteva higijensko-tehni~ke za{tite.

2.1.3.1 Kombinovani raspored

Raspored ma{ina u ovom slu~aju primewuje se gde tehnolo{ki procesi

dopu{taju mogu}nost da se u znatnoj meri izvr{i racionalizacija proizvodwe.

Tehnolo{ki procesi moraju biti tako izabrani da se izvesne operacije izvode po

linijskom, a druge po grupnom sistemu. Kod linijskog rasporeda ma{ine su

raspore|ene prema toku operacija, tako da se predmet rada kre}e postupno od

ma{ine do ma{ine u istom smeru. Grupni raspored podrazumeva wihovo raspore|

ivawe prema tehnolo{kim karakteristikama. Pri ovakvom rasporedu javqa se

povratno kretawe predmeta rada. Ovde se operacije odvijaju po propisanom

redosledu kori{}ewem ma{ina iz razli~itih grupa da se radni predmet u celini

obradi.

2.1.4 Organizacija radnih mesta

Organizacija radnih mesta u proizvodwi preduze}a je zna~ajna pretpostavka

za efikasno funkcionisawe proizvodnog procesa. Ispuwewem propisanih obaveza

po svim osnovama svakog radnog mesta sa svim elementima potpune

odgovornosti daje osnovu za realizaciju planiranih zadataka na svakom radnom

mestu.

2.1.4.1 Radno mesto

Postupak izrade proizvoda sastoji se iz vi{e operacija. Propisana

tehnologija, raspoloìva sredstva rada i organizacija rada uslovqavaju obim

postupaka izrade koji }e se obavqati na jednom radnom mestu . Radno mesto

se moè definisati kao osnovna }elija u procesu proizvodwe, odnosno to je

najmawa tehnolo{ki i organizaciono zaokruèna celina u okviru koje se obavqa

jedan ta~no odre|en deo procesa rada. Uslov za efikasno funkcionisawe

postupaka izrade je da radno mesto ispuwava organizaciono-tehnolo{ke i druge

me|usobno zavisne pretpostavke kao {to su:

- postojawe predmeta rada, proizvoda, zbog koga se i formira,

8


- celovitost procesa rada koji treba da se izvr{i u okviru radnog mesta {to

podrazumeva: radni zadatak, materijal, alat i tehni~ko-tehnolo{ku

dokumentaciju,

- adekvatna sredstva rada: ma{ine, ure|aje i instalacije,

- odgovaraju}i prostor za rad: veli~inu, oblik, mikroklimu i psiholo{ke uslove, {to

treba radniku da omogu}i optimalne uslove rada,

- izvr{ioca kao najva`nijeg ~inioca radnog mesta, a koji treba da ima: znawe,

sposobnost, psihofizi~ke osobine i drugo.

2.1.4.2 Organizacioni oblici radnih mesta

Organizacioni oblici radnih mesta u proizvodnom procesu, zavisno od tipa

proizvodwe i nivoa primewene tehnologije mogu biti:

- otvorenog tipa, gde izvr{ioci samostalno obavqaju pripremno-zavr{ne

radwe za izvo|ewe konkretnih operacija u celokupnom obimu. Ovaj tip

radnog mesta karakteristi~an je kod pojedina~ne i maloserijske

proizvodwe zbog ~estih promena obima i vrste poslova koje obavqaju.

Otuda je produktivnost rada kod ovog tipa radnog mesta na najnièm

nivou,

- zatvoreno radno mesto ima visok nivo organizovanosti. Kod wega su svi

uzroci prekida rada otkloweni osim onih koji izvr{iocima nalaù

prou~avawe, merewe, poboq{awe i humanizaciju rada na radnom

mestu, u sopstvenom interesu proizvodwe, samostalno ili naj~e{}e u

saradwi sa drugim ~iniocima u proizvodnom procesu,

- stabilizovano radno mesto je optimizirano, posmatrano sa stanovi{ta

efikasnosti i humanizacije rada uz pomo} metoda studija rada. Ta vrsta

radnog mesta moè se nazvati zatvorenim radnim mestom. Kod wega je

rad najefikasniji i humaniji je u odnosu na prethodno opisana radna

mesta. Radni u~inak je najve}i.

2.1.5 Mere koje omogu}avaju realizaciju organizacije

rada u proizvodwi

O nesmetanom funkcionisawu proizvodwe u pogonu Nakit brine Upravnik

pogona i wegovi saradnici (rukovodioci odeqewa). Nakit ima slede}e

funkcionalne proizvodne jedinice a to su:

9


- metalurgija sa mikrolivom,

- ma{inska obrada nakita,

- ru~na obrada nakita,

- zavr{na obrada nakita i

- kontrola kvaliteta.

Rukovodioci odeqewa pripremaju sve uslove potrebne za nesmetano

odvijawe proizvodwe i me|usobno sara|uju. Tako|e usagla{ava sa operativnom

pripremom dnevne planove sa kapacitetom linija. Brinu o proizvodwi, o

bezbednosti radnika, o pravilnoj upotrebi opreme i direktno su za sve to i

odgovorni. Wihova radna mesta su stabilizovana zatvorena mesta.

U svakom odeqewu smene radnika vode smenske poslovo|e ili predradnici.

Oni konkretno brinu o organizovawu rada radnika kako bi se dnevni zadaci

zavr{avali propisno i u dogovorenom roku i o tome obave{tavaju svoje

rukovodioce. Tako|e vode ra~una o propisanom kretawu materijala. Donekle i ovo

su radna mesta zatvorenog tipa.

Radnici na linijama pre po~etka rada kontroli{u opremu sa kojom rade u

smislu wene ispravnosti i bezbednosti za rad. Zatim prema radnim nalozima koje

dobijaju od svojih poslovo|a li~no zadu`uju materijal u trezorima po radnim

listama. Odre|enu operaciju izvr{avaju od pripremnih do zavr{nih radwi, te su

wihova radna mesta otvorenog tipa, a ujedno su ovo i najzastupqeniji tip radnih

mesta u fabrici.

Pri radu sami su odgovorni za pravilno kretawe materijala i za kalo

(tehnolo{ki gubici) koji naprave u toku rada. Isto, odgovaraju i za kvalitet i

koli~inu dobijenih proizvoda, kao i za ma{ine i alate koje koriste u toku rada.

2.2 Odeqewe metalurgije

S obzirom da je u toku rada konkretno ra|eno na dobijawu proizvoda koji se

izra|uju tehnologijom prosecawa-{tancovawa i tehnologijom livewa, a to se radi

najve}im delom u odeqewu metalurgije, podrobno }e biti opisano ovo odeqewe.

U ovom delu prakti~no zapo~iwe proizvodwa nakita. Ovde se vr{i

priprema, legirawe i livewe potrebnih legura. Iz odlivaka ({ipka, steremen) izvla~i

se `ica i vaqaju limovi koji se koriste u izradi nakita. Ovde se izra|uju i elementi

{tancovanog i {upqeg nakita, na ru~nim i pneumatskim presama, kao i lemqewe

nekih {tancovanih elemenata u tzv. proto~nim-solo pe}ima.

10


2.2.1 Priprema legure, topqewe i livewe

Prema pristiglom nalogu o potrebnoj koli~ini legure i wenoj fino}i, u trezoru

sirovina odeqewa metalurgije, zaduèni radnik vr{i prora~un potrebnih koli~ina

zlata, srebra i ostalih legirnih elemenata (prema odgovaraju}em {ar`nom kartonu

tj. recepturi) kao i wihovo merewe na preciznoj tehni~koj vagi. Materijali koji se

koriste su ~isto zlato, srebro, bakar, cink, kadmijum, nikl, razne predlegure,

povratni materijali itd. Nakon toga pripremqena legura {aqe se u topionicu, gde

se prema utvr|enom reìmu i redosledu vr{i {arìrawe u lonac za topqewe (lonci

su grafitni ili kerami~ki) i ulagawe lonca u pe} u kojoj se vr{i operacija topqewa.

Pe} je elektroindukciona, elektrootporna ili vakuum pe}, {to zavisi od tipa legure

koja se topi i od toga {ta }e se od we praviti. Naj~e{}e se legure zlata tope na

temperaturama od 900-1000°S.

Kad je legura u loncu u vidu rastopa i na odre|enoj temperaturi livewa, vr{i

se weno izlivawe u odkovaraju}i kalup (kokilu). Kalupi za livewe su metalni,

obi~no izra|eni od sivog liva. Oblik odlivka obi~no je {ipka ili stremen (oblik

kvadra). Posle izlivawa odlivak se neko vreme hladi u kalupu a potom ili u vodi ili

na vazduhu prirodno. Radi se ~i{}ewe odlivka ~eli~nom ~etkom radi uklawawa

eventualno zaostale prqav{tine i uzima se odre|ena koli~ina (oko 1 gram) za

analizu sadràja zlata (fino}a legure). Analiza se vr{i u Odeqewu hemijske

kontrole kvaliteta. Analiza se radi metodom kupelacije (analiti~ka metoda).

O po{tovawu ispravnosti proizvodnog procesa brine me|ufazna kontrola

kvaliteta.

[ema 3. opisuje operacije koje su zastupqene u proizvodnom procesu u

metalur{kom delu.

2.2.2 Prerada odlivaka

Od izlivenih komada izvla~ewem se dobija ìca potrebnog pre~nika, a

vaqawem limovi potrebne debqine.

2.2.3 Vaqawe i àrewe lim-traka

Pod pojmom lim-traka podrazumeva se poluproizvod u vidu trake, dobijen iz

stremena operacijom vaqawa.

11


Vaqawe se vr{i na glatkim vaqcima. Stremen se najpre vaqa na vaqaonici

za grubo vaqawe (debqina do 0,50mm), a onda na vaqa~kom stanu za fino

vaqawe (debqina do 0,10mm). Po potrebi se koristi i vaqa~ki stan za fino vaqawe

traka (debqina do 0,04mm).

Radnim uputstvima definisani su termo-mehani~ki reìmi vaqawa za svaku

vrstu legure ponaosob, a to podrazumeva vaqawe do odre|ene dimenzije i me|

ufazna àrewa u proto~nim-solo pe}ima sa za{titnom atmosferom, po utvr|enom

redosledu ([ema 4).

Izbor na~ina topqewa i pripreme

12

Pripremqena sirovina za leguru

Izbor na~ina topqewa i pripreme

Topqewe sa odgovaraju}im topiteqima

Livewe trupaca-polaznih odlivaka

Hla|ewe radi dobijawa sitnozrne strukture

Kontrola kvaliteta legure

Dobar kvalitet

Uklawawe nepoèqnih delova odlivka

Omek{avawe àrewem

Hladna obrada: kovawe, vaqawe, izvla~ewe

Pretapawe

Lo{ kvalitet

@arewe izme|u faza hladne obrade

Dorade poluproizvoda, odsecawe i ispravqawe


[ema 3. Redosled operacija na izradi poluproizvoda

vaqawe

[ema 4. Op{ti primer termo-mehani~kog reìma vaqawa

@arewe je proces pri kome se materijal greje do crvenog usijawa, a radi

dobijawa traènih mehani~kih karakteristika.

Po zavr{etku procesa vaqawa lim-traka se bri{e mekom krpom natopqenom

alkoholom radi odma{}ivawa i vr{i se vizuelna kontrola, kontrola debqine lim-

trake mikrometrom i merewe tvrdo}e trake (Brinelova metoda). Ovo radi radnik

me|ufazne kontrole.

2.2.4 Proizvodwa livenog nakita

Tehnolo{ka celina proizvodwe livenog nakita sastoji se iz slede}ih

operacija:

- realizacija umetni~ke ideje (izrada metalnog modela - prototipa od

strane posebno obu~enih qudi - modelara),

- izrada gumenog kalupa za serijsku proizvodwu,

- izrada vo{tanih modela,

- formirawe vo{tanog grozda za livewe,

- priprema kaluparskog materijala i formirawe kalupa,

- topqewe vo{tanih modela i pe~ewe kalupa,

13

Stremen dimenzija a h b h c

Lim a1 h b1 h c1 me|ufazno àrewe u solo-pe}i

T = 700°S, v = 20 m/sLim a2 h b2 h c2 me|ufazno àrewe u

solo-pe}iT = 700°S, v = 20 m/s

Lim a3 h b3 h c3

Zavr{no àrewe u solo-pe}i


- priprema i topqewe legure,

- livewe legure,

- ~i{}ewe odlivaka,

- ru~na obrada i montaà i

- zavr{na hemijsko-mehani~ka obrada nakita.

2.3 Organizacija kontrole kvaliteta

U dosada{wem tekstu ve} je nekoliko puta spomenuta kontrola kvaliteta

proizvoda. Za neki proizvod kaèmo da je kvalitetan kada zadovoqava zahteve

trì{ta u pogledu funkcija, veka trajawa i kod nakita veoma bitnog spoqweg

izgleda.

Definicija kvaliteta mogla bi da glasi: kvalitet jednog proizvoda jeste merilo

wegove upotrebqivosti, odnosno wegovog odgovarawa zahtevima trì{ta-

potro{a~a. U ostvarewu kvaliteta moraju biti uskla|eni i u vezi slede}i faktori:

konstrukcija, proizvodwa i prodaja. Konstruktor, u na{em slu~aju dizajner mora

da ima u vidu èqe kupaca, kao i mogu}nosti proizvodwe. Zato on sara|uje sa

tehnolozima fabrike kao i sa mreòm prodaje. Veoma je bitno ispitivawe trì{ta i

prodaje, kao i pra}ewe svetskog trenda vezanog za nakit.

Da bi na trì{te oti{lo samo ono {to zaista zadovoqava potrebe kvaliteta

koje diktira trì{te, odgovorna je Slu`ba kontrole kvaliteta Nakita.

Organizaciona {ema kontrole kvaliteta "Zlatare" Majdanpek prikazana je na

[emi 5.

Treba napomenuti da je ovde kontrola sveobuhvatna. Kontroli{e se sav ulazni

materijal, sve {to se dobija u me|ufazama proizvodwe, i sve ono {to iz "Zlatare"

izlazi kao gotov proizvod.

Faktori koji uti~u na kvalitet proizvoda mogu se grupisati na slede}e:

sirovine (ulazni materijali), metode, qudi, okolina, vreme. Sirovine su od velike

va`nosti jer one direktno uti~u na leguru. Od ~isto}e i kvaliteta sirovina zavisi

kvalitet poluproizvoda i gotovih proizvoda. Veliki broj sirovina za proces

proizvodwe u "Zlatari" je iz uvoza. Sve te sirovine se pre ulaska u proizvodwu

kontroli{u. Odre|uje im se hemijski sastav (zlatu, srebru, cinku, kadmijumu, niklu,

raznim topiteqima, predlegurama, razli~itim hemikalijama itd.).

14

Odeqewe kontrole kvaliteta


[ema 5. Organizaciona {ema kontrole kvaliteta

Metodi rada moraju da budu u skladu sa postavqenim zahtevima kvaliteta

proizvoda. Tehnologije za izradu nakita neposredno je i funkcionalno vezana sa

zahtevima kupaca. Svuda gde je to mogu}e izvr{ena je automatizacija

proizvodnog procesa. Me|utim, ovo je ipak fabrika zanatskog tipa, tako da je ru~ni

rad veoma zastupqen i jo{ uvek vrlo cewen. Upravo zbog preciznog rada koji qudi

ovde obavqaju obezbe|eni su i odre|eni klimatski uslovi (mikroklima) koji se

odnose na odre|enu temperaturu i vla`nost vazduha.

3.0 Eksperimentalni deo

Izrada elementa (privezak u obliku

krsti}a)

15

Rukovodilac

Prijemna kontrola

Procesna i zavr{na kontrola

Hemijskalaboratorija Metrologija

In`ewer prijemnekontrole

Kontrolor prijemne kontrole

Glavni kontrolorproizvodwe

Kontrolor (procesni, zavr{ni)

In`ewer hemijske i metalur{ke

kontrole

Laborant

Samostalnimetrolog


- postupkom prosecawa - {tancovawa,

- postupkom livewa.

U ovom delu rada bi}e opisana izrada konkretnog modela (privezak krsti})

od samog po~etka wegove izrade, dakle od operativne pripreme, preko onoga

{to se radi u metalur{kom delu, kontrole, zavr{ne obrade i finalizacije, do

ìgovawa i pakovawa. Radi}e se na izradi priveska koji se i izra|uje na dva

razli~ita na~ina: prosecawem-{tancovawem i livewem, {to su i dve razli~ite

tehnologije izrade nakita od plemenitih metala.

3.1 Postupak izrade priveska - krsti}a

prosecawem-{tancovawem

Proizvodwa nakita od lima obuhvata naj{iri asortiman oblika, me|u koje

spadaju: burme, mu{ko prstewe, privesci, medaqoni, min|u{e, narukvice, ogrlice,

razni drugi elementi.

Za sve navedene artikle osnovne operacije pri izradi su: prosecawe -

{tancovawe, me|ufazno àrewe, duboko izvla~ewe, opsecawe, lemqewe,

montaà (lemqewe, obrada brusnim papirom), zavr{na hemijsko-mehani~ka

obrada.

Svaki elemenat koji se izra|uje na bilo koji od navedenih na~ina prati se

radnim nalozima za svaku fazu izrade ponaosob. Tako|e svaki proizvod ima svoju

sastavnicu u kojoj su navedene i opisane faze izrade.

U Prilogu 1. prikazana je sastavnica za privezak - krsti} ~ija je {ifra 86072 a

wegova slika data je u Prilogu 2.

Sastavnice izra|uju zaduèni radnici odeqewa Razvoja, prema gotovom

programu, u koji upisuju podatke o datom proizvodu. Sa sastavnice se vidi

kompletan opis proizvoda: o kom se proizvodu radi - {ifra , koje je fino}e, koji

materijali ulaze u sastav legure, wegova teìna, dat je i broj crteà u arhivi, kao i

elementi od kojih je proizvod sa~iwen.

Faze izrade ovog elementa su slede}e:

- priprema {arè, topqewe i livewe stremena,

- vaqawe limova na potrebnu debqinu i me|ufazno àrewe,

- {tancovawe (prosecawe),

- utiskivawe (duboko izvla~ewe),

16


- opsecawe vi{ka materijala,

- ru~na obrada,

- bombing,

- polirawe (ma{insko i ru~no),

- ìgovawe i

- pakovawe.

3.1.1 Priprema {arè, topqewe i livewe stremena

U trezoru sirovina odeqewa Metalurgije, vr{i se priprema {arè, tj. legirawe

potrebnih materijala za topqewe. Opis legure koja se koristi dat je u Sastavnici.

Stremen je od tzv. HC zlatne legure fino}e 585 u ~iji sastav u odre|enoj proporciji

ulaze ~isto zlato i predlegura srebra 143. Nakon merewa materijal ide u topionicu

na topqewe u elektroindukcionoj pe}i za topqewe. Ovo je pe} koja se naj~e{}e

koristi za topqewe legura plemenitih metala, s obzirom da je konstruisana tako da

postiè visoke temperature potrebne za topqewe. To omogu}ava specijalan ozid

pe}i izra|en od {amota. Tako|e ove pe}i omogu}avaju dobru homogenizaciju

materijala pri topqewu i minimalne gubitke materijala zbog odgora.

Pripremqeni materijal stavqa se u prethodno zagrejani grafitni lonac (ML 5 -

oznaka lonca) koji se ubacuje u pe}. Proces topqewa materijala vodi se

pode{avawem potrebne temperature, frekvencije i ja~ine struje na odre|enim

tasterima. Legura se topi i istovremeno me{a u loncu, do potpune

homogenizacije materijala koji je sada u vidu rastopa.

Topioni~ar iskustveno zna kad je materijal u loncu spreman za izlivawe u

kalup. Kalupi se pre izlivawa greju do temperature od oko 200°S. Grejawe se vr{i

brenerom. Kalup se potom premazuje prirodnim voskom, da se legura ne bi

zalepila za kalup. Na slici 1. prikazana je kokila-kalup za stremen.

Izlivawe rastopa vr{i se iskustveno, odre|enom konstantnom brzinom do

izlivawa potpune koli~ine rastopa iz lonca u kalup.

17


Slika 1. Metalna kokila za stremen

Odlivak se neko vreme (oko 1min) hladi u kalupu a potom se iz wega vadi i

hladi u vodi, ~ime se postiù odre|ene karakteristike (sitnozrna struktura)

pogodne za daqu hladnu obradu. Sve ostalo vezano za topqewe i livewe, kao i za

kontrolu ve} je opisano u Teorijskim osnovama rada.

3.1.2 Vaqawe stremena u limove potrebnih debqina

Vaqawem stremenu se mewa oblik pomo}u glatkih vaqaka, pri ~emu se

pove}ava duìna uz istovremeno smawewe visine i neznatno pove}awe {irine.

Promena popre~nog preseka materijala ostvaruje se wegovim provla~ewem

izme|u dva vaqka koji se okre}u u suprotnim smerovima.

U na{em slu~aju potrebna debqina za {tancovani elemenat - krsti} je

1,20mm (radni nalog za vaqawe prikazan je u Prilogu 3).

Plan provlaka u toku vaqawa i potrebna me|ufazna àrewa prikazana su u

Tabeli1.

Tabela 1. Termomehani~ki reìm vaqawa lim-trake legure Au HC 585

Broj provlakaPo~etna debqinah0 (mm)

Debqina posle vaqawa h1 (mm)

Promena debqine ∆ h (mm)

1. 8,0 7,2 0,82. 7,2 6,5 0,73. 6,5 5,8 0,74. 5,8 5,3 0,55. 5,3 4,9 0,4

Me|ufazno àrewe pri temperaturi T=700°S i brzini trake V=100 mm/min

18


1. 5,0 4,2 0,82. 4,2 3,5 0,73. 3,5 3,0 0,54. 3,0 2,5 0,55. 2,5 2,0 0,5

Me|ufazno `arewe pri temperaturi T=700°S i brzini trake V=200 mm/min1. 2,0 1,8 0,22. 1,8 1,71 0,093. 1,71 1,57 0,144. 1,57 1,39 0,185. 1,39 1,20 0,16

Kod vaqawa limova i traka, kada je {irewe zanemarqivo, postoji deformacija

po visini i izra~unava se na slede}i na~in:

h0 - h1

Eh= 100 (%) ; h0 - h1 = ∆ h h0

Eh - stepen deformacije (visinski),h0 - po~etna visina polufabrikata (mm),h1 - krajwa visina polufabrikata.

U Tabeli 2. prikazane su tolerancije u debqini limova.

Debqina lim-trake (mm)

iznad do

Gorwe odstupawe

(mm)

Dowe odstupawe

(mm)0,1 0,4 0 -0,0050,4 2,0 0 -0,012,0 5,0 0 -0,025,0 0 -0,03

Nakon vaqawa na zadatu dimenziju, radnik kontrole kontroli{e lim-traku, i

ako zadovoqava zahtevima kontrole (glatka , ravna i sjajna povr{ina bez quspica,

fleka, ukqu~aka metalnog ili nemetalnog tipa itd., potrebne tvrdo}e, odre|ene

debqine i {irine), materijal dobija Kontrolni karton koji je prikazan kao Prilog 4.

Ovakav lim spreman je za slede}u fazu obrade - prosecawe tj. {tancovawe.

3.1.3 Prosecawe - {tancovawe

Operacija prosecawa-{tancovawa u ve}ini slu~ajeva predstavqa pripremnu

operaciju kojom se obezbe|uje polazni oblik za daqu finalizaciju nakita. I ova faza

pokrivena je odgovaraju}im radnim nalogom (Prilog 5). Na nalogu je izme|u

ostalog dat i broj crte`a alata za prosecawe u arhivi.

Da bi se obavilo prosecawe potrebno je odrediti:

- kvalitet, dimenzije i tolerancije lima,

- definisati potrebni oblik prose~enog komada,

19


- raspored komada na traci sa odre|ivawem potrebnih dimenzija

tolerancije i zazora kod alata,

- potrebnu silu prosecawa.

Debqina lima odre|uje se na osnovu zahteva za teìnu proizvoda.

Mehani~ke osobine, odnosno tvrdo}a lima treba da bude pove}ana da bi

omogu}ila korektno prosecawe lima. Tolerancije debqine i {irine lima moraju biti

u okviru dozvoqenih vrednosti prema datim standardima (Tabela 2.).

Izbor oblika i veli~ine prose~enog komada vr{i se na osnovu povr{ine

potrebnog zavr{nog oblika komada, i to naj~e{}e s obzirom na nepravilne oblike

radimo eksperimentalnim ispitivawem ili iskustveno.

Pri odre|ivawu polaznog komada mora se predvideti i vi{ak materijala radi

operacije opsecawa izvu~enih komada.

Posle definisawa oblika i povr{ine komada pristupa se optimalnom

razme{tawu komada radi postizawa maksimalnog iskori{}ewa trake. Pri

razme{tawu komada vodimo ra~una o razmaku izme|u komada tzv. mostu, i

veli~ini ruba - odstojawe komada od ivica trake.

Konkretan komad - {tancovani krsti}, radi se na ekscentar presi uz pomo}

odgovaraju}eg alata za prosecawe. Alat se montira i odre|uje se (iskustveno) sila

prosecawa. Odgovaraju}im udarcem (definisana sila i hod udarca) vr{i se

prosecawe lima i dobijamo {tancovani krsti}.

Svaki komad kontroli{e se vizuelno (povr{ina-da li mo`da ima vi{ka tj. tzv.

pucnu i da li je komad u celini). Utvr|uje se broj komada i wegova prose~na

teìna. Dobri komadi dobijaju Kontrolni karton (Prilog 7).

Kako izabrani krsti} nema ravnu povr{inu ve} je reqefan slede}a operacija

je duboko izvla~ewe (utiskivawe reqefa).

3.1.4 Duboko izvla~ewe

I ova faza izrade pra}ena je radnim nalogom za utiskivawe (Prilog 8).

Postupak dubokog izvla~ewa ostvaruje se kori{}ewem klasi~nih ~eli~nih

alata. Pre samog, u na{em konkretnom slu~aju, postupka utiskivawa reqefa,

neophodno je izvr{iti àrewe {tancovanih komada radi rekristalizacije metala.

Rekristalizaciono àrewe vodi se tako da wegovi parametri obezbe|uju odre|enu

veli~inu zrna od oko 60 mikrona. Pri ovim uslovima mogu}e je duboko izvla~ewe

20


komada bez pojava pukotina uz dobijawe sjajne i glatke povr{ine izvu~enog

proizvoda.

Kako je debqina lima za na{ komad 1,20 mm, propisano je utiskivawe

reqefa na frikcionim presama, odgovaraju}om silom od 22 tone. Reqef se dobro

utiskuje ve} pri prvom udarcu. Kako dolazi do malog te~ewa materijala

neophodno je izvr{iti i opsecawe vi{ka materijala.

3.1.5 Opsecawe vi{ka materijala

Posle operacije dubokog izvla~ewa uvek postoji vi{ak metala koji se mora

odstraniti kao tehnolo{ki otpad. Odstrawivawe ili opsecawe vi{ka metala vr{i se

po konturi izvu~enog predmeta, naj~e{}e za to izra|enim alatom na ru~noj

presi.

Tehnolo{ki gledano ova operacija odgovara prethodno opisanoj operaciji

prosecawa ({tancovawa).

Broj alata za opsecawe je isti kao i za {tancovawe i utiskivawe ali se nalazi

na drugoj poziciji.

Obi~no su sva tri alata , za prosecawe, utiskivawe i opsecawe, sme{tena u

magacinu alata na istom mestu i zauzimaju razli~ite pozicije (1,2,3).

Posle opsecawa vr{i se vizuelna kontrola gotovih komada i dobri dobijaju

Kontrolni karton (Prilog 9).

Ovim je zavr{en deo izrade komada u odeqewu metalurgije. Komadi se

razduùju u trezoru metalurgije (ozna~en je brojem 050), i odatle se {aqe u

trezor Ru~ne obrade. Radnici ru~ne obrade zaduèni za finalizaciju {tancovanog

nakita materijal zaduùju iz ovog trezora.

3.1.6 Ru~na obrada (zavr{na obrada nakita)

Sve {to se radi na Ru~noj obradi tako|e je propra}eno odgovaraju}im

radnim nalogom koji je dat u Prilogu 10.

Zavr{na obrada nakita obuhvata niz hemijsko-mehani~kih obrada sa ciqem

davawa nakitu finalnog izgleda, odnosno postizawa estetskih i modnih efekata,

{to pored finansijske vrednosti daje nakitu i upotrebnu vrednost. Zavr{na obrada

za sve vrste nakita nije ista, ve} zavisi od na~ina proizvodwe i oblika samog

proizvoda. Liveni nakit zahteva najvi{i stepen zavr{ne obrade dok nakit ura|en od

lima, a posebno nakit od ìce, zahteva mnogo mawi stepen zavr{ne obrade. Tako|

21


e, na nivo zavr{ne obrade uti~e i to da li je nakit lemqen u toku izrade ili je iz

jednog komada.

Ru~na obrada {tancovanog krsti}a sastoji se od slede}eg:

- turpijawa,

- {mirglawa,

- montaè i lemqewa alkice,

- iskuvavawa i

- zavr{nog hemijskog tretmana (bombing).

Turpijawe je obrada metala skidawem strugotine tj. odstrawivawe

eventualno zaostalog vi{ka materijala. Turpijawe se vr{i pritiskom na turpiju pri

~emu zubi turpije prodiru u materijal radnog predmeta i sa wihove povr{ine

skidaju strugotinu. Po svojoj fino}i turpije se dele na fine i grube. Obeleàvaju se

brojevima npr. 2, 4, 6..., a po obliku se dele na: okrugle, poluokrugle, iglaste,

noàste, ~etvrtaste itd.

U na{em slu~aju koristili smo najfiniju turpiju poluokruglog oblika.

[mirglawe je obrada metala pri kome se skidaju risevi zaostali od

turpijawa. I {mirgle su fine i grube. Fine su one koje imaju ve}i broj zrnaca i

razmak izme|u wih je mawi. Konkretno, kori{}ena je fina {mirgla.

Montaà i lemqewe alkice.- Alkica je ve} unapred pripremqena a wenu

montaù na {tancovani krsti} radimo prostim provla~ewem alkice kroz

odgovaraju}i otvor na privesku. Ovo se radi pincetom ili malim kle{tima. Potom

se alkica steè i pristupa se lemqewu.

Lemqewe je proces spajawa dva ista ili razli~ita metala pomo}u druge

istopqene legure. Legura kojom se obavqa lemqewe naziva se lem. Uslov da do

lemqewa do|e je da temperatura topqewa lema bude nià od po~etka topqewa

metala koji se spaja. Da bi se obezbedila ~vrsta veza dva metala, potrebno je

obezbediti nekoliko bitnih uslova:

- ~isto}a polaznih metala i lema,

- za{titu metala i lema pri zagrevawu od oksidacije - upotrebu

odgovaraju}eg topiteqa,

- izbor potrebnog razmaka izme|u delova koji se leme.

Povr{ine predmeta koji se leme treba prethodno o~istiti mehani~kim

putem od povr{inskih ne~isto}a, a zatim po potrebi odmastiti nekim pogodnim

odma{}iva~em.

Za{tita metala i lema od oksidacije je bitan preduslov za uspe{no izvo|ewe

lemqewa i omogu}avawe {to lak{eg skidawa oksida sa nakita posle lemqewa. Za

22


za{titu od oksidacije koriste se odre|ene vrste pasti koje su obi~no sme{e nekih

vrsta soli. Mi konkretno koristimo vodeni rastvor borne kiseline.

Lemovi za lemqewe legura od plemenitih metala , a posebno kod lemqewa

delova nakita, iste su fino}e kao i predmeti koji se leme. Ostali glavni legiraju}i

elementi treba da budu sli~nog sadràja radi obezbe|ivawa pribli`no iste boje

legure koja se lemi i lema.

Koristimo tzv. lem "standard" fino}e 585 koji je u vidu vrlo sitnih komadi}a

(plo~ica) ~ija boja odgovara HC leguri. Na o~i{}eno mesto izme|u krajeva alkice

nanosi se rastopqeni komadi} lema. Rastapawe lema vr{i se malim ru~nim

brenerom. Nakon lemqewa i prirodnog hla|ewa zalemqenog mesta komad se

iskuvava.

Iskuvavawe se vr{i u toplom rastvoru 10%-tne sumporne kiseline prostim

urawawem komadi}a pomo}u mreàstog drà~a u sam rastvor. Komad se onda

ispira toplom vodom i pra{kom a potom obi~nom vodom. Onda se su{i prirodno

ili ako imamo ve}i broj komada u su{nici na temperaturi od oko 100°S.

3.1.7 Bombing

Ovo je hemijski postupak pri kome povr{ina komada koji se tretira reaguje

sa pripremqenim rastvorom cijanida, pri ~emu se otklawaju sve povr{inske

ne~isto}e (masno}a, oksidi, metalni i nemetalni ukqu~ci), komad se usjaji u

ujedna~ava se boja po celoj povr{ini komada.

3.1.8 Polirawe (ma{insko i ru~no)

Ma{insko polirawe se vr{i u poliraju}im bubwevima uz dodatak ~eli~nih

tela za polirawe koja mogu biti okruglog oblika, u obliku satelita ili iglica.

Dimenzije kuglica kre}u se od φ1,5 do 5mm, sateliti od φ3 do 8mm i iglica φ

0,5h8mm.

Pri polirawu koriste se pojedini ili svi oblici u odre|enom odnosu, s tim da

ispune nejmawe 50% zapremine bubwa. Osim ~eli~nih tela u bubaw se stavqa i

te~nost ili pra{ak za polirawe (venecijanski sapun) uz dodatak vode koja treba da

pokrije ~eli~na tela.

Ru~no polirawe i bru{ewe vr{i se na ma{inama za polirawe i bru{ewe

uz kori{}ewe posebnih pasti , ~etki i pufni.

23


êtka ili pufna stavqa se na osovinu motora pa se na wu nanese potrebna

koli~ina odgovaraju}e paste. Operacija bru{ewa ili polirawa ostvaruje se ru~nim

pritiskivawem nakita na ~etku ili pufnu. Kvalitet polirawa ili bru{ewa zavisi od

broja obrtaja motora, izbora vrste ~etke ili pufne, vrste paste, na~ina i ja~ine

pritiska na abrazivni materijal i iskustva radnika.

Zavr{no polirawe vr{i se na filcu ili platnenoj pufni uz kori{}ewe

odgovaraju}e paste.

Komad ovako dobija svoj kona~ni oblik. Dobili smo privezak koji ima visoko

sjajnu povr{inu i spreman je za probirqivo doma}e i strano trì{te.

Ovo je proizvodni deo i s ovim smo zaokruìli izradu {tancovanog elementa.

Svaki komad kontroli{e zavr{no Slu`ba kontrole - vizuelno, pri ~emu svaki

dobar komad koji zadovoqava odre|ene zahteve (glatka, ravna, povr{ina,

ujedna~ene boje i visokog sjaja) dobija karton ispravnosti (Prilog 11.) i kao takav

spreman je za ìgovawe.

3.1.9 @igovawe

Svaki komad namewen prodaji na doma}em trì{tu mora da ima tri ìga:

ìg proizvo|a~a (olik i izgled ìga defini{e i odobrava Savezni Zavod za mere i

dragocenosti Beograd), ìg fino}e komada i dràvni ìg za datu fino}u i leguru.

@ig Zlatare je ~etvorougao sa latini~nim slovima ZM u sredini, ìg fino}e je

585 (za zlato moè jo{ 333, 417, 750, 830, 900, 986... a za srebro 925), a dràvni

ìg za fino}u 585 je u obliku klasa.

Prilikom ìgovawa vr{i se kontrola fino}e, od strane radnika SZDM, na

slu~ajno izabranom uzorku (proba na kamenu i kupelacija).

3.1.10 Pakovawe

Nakon ìgovawa komadi se pakuju za potrebe prodaje. Zlato se pakuje

pojedina~no u PVC foliji uz prate}i dokumenat pakovawa. Za razliku od zlata

srebro se pakuje skupa a ne pojedina~no u iste folije.

24


3. 2. Tehnologija proizvodwe livenog priveska-krsti}a

Izrada livenog nakita postupkom vo{tanih modela spada u red najstarijih

tehnologija primewivanih za proizvodwu nakita. U teorijskim osnovama ovog rada

nabrojane su tehnolo{ke celine ove tehnologije proizvodwe nakita.

U Prilogu 12. prikazana je sastavnica na{eg livenog krsti}a i vo{tani model

u prirodnoj veli~ini. [ifra ovog krsti}a je 84039. Na [emi 6. prikazan je redosled

operacija pri livewu nakita.

3.2.1 Izrada metalnog modela

Realizacija umetni~ke ideje (dizajnera nakita) po~iwe izradom metalnog

modela - prototipa na osnovu koga se posle izra|uje gumeni kalup za serijsku

proizvodwu. Metalni model nakita izra|uje se od ~vrsog materijala koji se

relativno lako obra|uje i koji se lako lemi. U Zlatari se obi~no modeli izra|uju u

alpaku, mesingu ili novom srebru. Izra|uju ih za to posebno obu~eni majstori,

modelari na osnovu crte`a i zamisli dizajnera.

Kod izrade modela vodi se ra~una o tome da je krajwi proizvod koji se radi

po modelu ne{to mawih dimenzija. Mawe dimenzije krajweg proizvoda dolaze od

skupqawa voska kod izrade vo{tanih modela, kao i od skupqawa metala kod

livewa proizvoda. Pove}awe je oko 5-10%.

25


Vaàn deo metalnog modela je ulivnik koji se lemi na metalni deo. Mesto

postavqawa ulivnika i wegova veli~ina umnogome uti~e na krajwi kvalitet

proizvoda.Konkretno ulivnik na na{em krsti}u dat je na vo{tanom modelu koji se

nalazi u Prilogu 12. i to je produètak samog krsti}a. Za na{ model, po{to nije

komplikovane konstrukcije, sasvim je dovoqan jedan ulivnik. O mestu postavqawa

ulivnika odlu~uju tehnolozi na osnovu teorije iz ove oblasti i na osnovu iskustva

modelara.

3.2.2 Izrada gumenog kalupa

Gumeni kalupi izra|uju se u ciqu omogu}avawa izrade vo{tanih modela na

osnovu metalnog modela nakita.

Kada se serijski izra|uje liveni nakit, poèqno je da se na osnovu metalnog

modela, pravi vi{e komada gumenog kalupa, po{to se u toku izrade vo{tanih

modela gume habaju {to dovodi do toga da se vo{tani modeli te{ko vade iz

gumenih kalupa.

U odeqewu metalurgije - liveni nakit radi se i na izradi gumenih kalupa i to

obavqaju dva izvr{ioca.

Da bi se napravio gumeni kalup, potrebno je ise}i vi{e plo~a sirove gume u

obliku okvira da bi se smestile u prostor za vulkanizaciju gume. U aluminijumske

okvire stavi se nekoliko slojeva gume (debqine 3-4mm). Guma je uvozna i u vidu

je traka koje se seku na dimenziju metalnog okvira za gumu. Na o~i{}enu i

zalepwenu sirovu gumu stavqa se metalni model.

Metalni model se polaè pribli`no na polovinu visine okvira. Model se

postavqa unutar okvira tako da duìna ulivnika, od modela do unutra{we ivice

okvira ne prelazi 20-30mm. Posle toga preko modela postavqaju se gorwi slojevi

gume (plo~e) i radi se vulkanizacija.

3.2.3 Vulkanizirawe

26


Vulkanizacija sirove gume se obavqa po{to se najpre preko guma u okviru

postave ~eli~ne plo~e debqine 2-3mm. Ove plo~e pritiskaju gumu da dobro

naleè preko metalnog modela.

Ovako pripremqena sirova guma u okviru, stavqa se u pribor za

vulkanizaciju. To je presa za vulkanizaciju gume. Ram se pritiska u presi

odgovaraju}im pritiskom (490-500 kRa). Temperatura vulkanizacije je oko 150°S.

U po~etku vulkanizacije dok se ne postigne temperatura od 145-155°S potrebno

je brzo zagrevawe a kada se ova temperatura postigne reguli{e se odràvawe

temperature. Vreme vulkanizacije (pe~ewa gume) iznosi zavisno od debqine

slojeva gume i veli~ine kalupa od 45-80 minuta. Naj~e{}e se koristi guma

debqine 18mm i ona zahteva vulkanizaciju od oko 45 minuta.

Nakon vulkanizacije kalup se hladi i pristupa se wegovom rasecawu.

27

Dizajn nakita

Izrada metalnog modela

Metalni model

VulkaniziraweSirova guma

RasecaweVosak za livewe

Iwektor Gumeni kalup za vi{ekratnu upotrebu

Vo{tani model

Pravqewe "grozda" sa vi{e vo{tanih modela

Izrada vo{tanog sprovodnika

Izrada kalupa sa vo{tanim modelimaIzrada kaluparskog materijala

Vakuumirawe kaluparske sme{e

Topqewe - odstrawivawe vo{tanih modela

Pe~ewe kalupa

Kalup

Priprema legure za livewewe

Vakuumsko ili centrifugalno liveweTopqewe legure

Va|ewe odlivkaOdsecawe pojedinih komada sa "grozda"

î{}ewe i osnovna obrada izlivenog nakitaZavr{na obrada


[ema 6. Redosled operacija pri livewu nakita

3.2.4 Rasecawe gumenog kalupa

Guma se reè o{trim skalpelom i zahteva pa`qivo rukovawe i iskustvo

izvr{ioca. Gumeni kalup se pritegne u specijalnoj stegi i razrezuje se sa tri strane.

Rezawe se po~iwe od metalnog ulivnika, se~ewe se obavqa cik-cak kako bi se

dobile vo|ice koje }e omogu}iti precizno sklapawe kalupa kod kasnijeg kori{}ewa.

Postupak rezawa prikazan je na Slici 2.

Reè se uvek po ivicama modela a ne preko sredine. Ako je model sloèn,

potrebno je vr{iti i pomo}no rezawe dela gume u blizini modela. Ovakvo rezawe

omogu}ava i lak{e udaqavawe vazduha kod ubrizgavawa voska.

3.2.5 Izrada i monataà vo{tanih modela

Izrada vo{tanih modela radi se u odeqewu voska koje je opremqeno

posebnim ure|ajima, tzv. iwektorima za vosak. Odeqewe je opremqeno sa 6

iwektora.

U dobro o~i{}en kalup (od eventualno zaostale pra{ine, starog voska ili

talka) treba sa unutra{we strane posuti vrlo tanak sloj suvog talka (ovde se koristi

bebi puder). Vi{ak talka odstrawuje se iz kalupa jer on pogor{ava povr{inu

vo{tanog modela i ne dozvoqava potpuno zalivawe voskom.

Priprema voska za livewe vr{i se u iwektoru, koji omogu}ava pode{avawe

temperature voska i potrebnog pritiska za popunu kalupa. Radna temperatura

model voska (nabavqa se iz uvoza) je od 65-75°S. Ulivawe voska u kalup vr{i se

na taj na~in {to se gumeni kalup stavi izme|u dva debqa metalna lima preko

kojih ravnomerno deluje sila pritiska ruku izvr{ioca. Gumeni kalup se na mestu

ulivawa prisloni na automatsku diznu iwektora preko koje se vr{i puwewe kalupa

28


voskom. Po zavr{enom puwewu trba sa~ekati nekoliko sekundi da se vosak

ohladi, posle ~ega se kalup otvara i vadi vo{tani model.

Nakon potpunog hla|ewa vo{tani model treba detaqno pregledati i sav

vi{ak voska pedantno odstraniti skalpelom.

Slika 2. Rezawe gumenog kalupa

Lo{e izliven vo{tani model sa duplim ivicama ili sa preklopom na podeonoj

ravni prouzrokovao bi na odlivenim komadima mnogo ve}i nepotrebni rad i

pove}awe gubitka metala.

Istovremeno sa izradom vo{tanih modela potrebno je izliti i vo{tana stabla

sa ulivnom glavom u za to pripremqeni, tako|e, gumeni kalup. Na Slici 3 prikazan

je izgled vo{tanog stabla, a Slika 4 daje redosled vo{tanih modela na stablu.

29


Slika 3. Izgled sprovodnika Slika 4. Raspored vo{tanih sa ulivnom glavom modela na stablu

Stablo je konusnog oblika i omogu}ava nam ujedna~eno snabdevawe

rastopqenim metalom svih delova kalupa.

3.2.6 Formiraqe "grozda" - montaà vo{tanih

modela na stablo

Za montaù modela na stablo koristi se lemilica za vosak.

Montaà modela na stablo vr{i se tako {to se prethodno vo{tano stablo

fiksira na gumeni drà~. Najpovoqniji slu~aj pri rasporedu modela je kad su svi

oni istog dizajna. Me|utim ~est je slu~aj da na jedno stablo montiramo razne

komade po veli~ini i dizajnu. U tom slu~aju potrebno je izvr{iti raspored komada

po vertikali stabla zavisno od veli~ine tako da tankozidni i sitniji komadi budu

montirani na dnu stabla, a teì i prostijeg dizajna prema vrhu grozda.

Prvi horizontalni red po~iwe se 20-tak mm ispod livene glave, s tim da broj

modela u redu bude neparan (3, 5, 7 ili 9). Drugi horizontalni red se formira ispod

prvog reda u me|uprostoru modela iz prvog reda, tako da svaki drugi red bude u

istoj osi po vertikali. Ugao nagiba modela treba da bude oko 80° u odnosu na

vertikalnu osu stabla. Najmawi razmak izme|u dva modela treba da je oko 4mm.

3.2.7 Izrada kaluparskog materijala i kalupa

Kaluparski materijal sastoji se obi~no od me{avine gipsa i kvarca u odre|

enom odnosu, {to zavisi od samog proizvo|a~a. Zlatara nabavqa gips iz uvoza.

Ova gotova masa me{a se u odre|enom odnosu sa obi~nom vodom. Odnos gipsa

i vode diktira proizvo|a~.

30


Priprema kaluparske me{avine obavqa se tako {to se u plasti~nu posudu

sipa potrebna koli~ina vode (temperature oko 20°S) i kaluparski materijal.

Potrebno je izvr{iti ravnomerno me{awe ove mase, kako ne bi zaostale grudvice.

Prvo se me{awe radi ru~no a zatim elektri~nim mikserom.

Potom se vr{i vakuumirawe kaluparske sme{e i to pod zvonom na ure|aju

za vakuumirawe. Pri vakuumirawu sme{e ona po~iwe da raste uz izdvajawe

vazdu{nih mehurova. Ovo traje oko 2 minuta.

Zalivawe ili formirawe kalupa vr{i se tako {to se kaluparska me{avina

polako sipa niz stranicu cilindra omogu}avaju}i da sa podizawem nivoa

postepeno pokriva vo{tani grozd, bez stvarawa vrtloga i vazdu{nih mehura.

Vakuumirawe zalivenog kalupa vr{i se isto kao i vakuumirawe kaluparske

me{avine. Po zavr{enom vakuumirawu kalup treba ostaviti da odleì neko odre|

eno vreme bez ikakvog pomerawa sve dok sjajna povr{ina kalupa ne postane

mat.

3.2.8 Topqewe vo{tanih modela i pe~ewe kalupa

Topqewe vo{tanih modela. Operacija va|ewa voska vr{i se u posebnim

ure|ajima - su{arama (rekuperator za vosak). Ovaj ure|aj zagreva se na

temperaturu od oko 200°S. Kalup se postavqa na re{etku u rekuperatoru sa

otvorom na dole. Ova temperatura i poloàj omogu}avaju da vosak iz kalupa

nesmetano iscuri napoqe.

Pe~ewe kalupa. Ovo je jedna od najva`nijih faza u izradi livenog nakita

koja zahteva posebnu pa`wu i odre|eni reìm zagrevawa kalupa. Zagrevawe

kalupa mora biti ravnomerno po preseku i visini kalupa uz postepeno podizawe

temperature. Temperaturni reìm pe~ewa gipsa dat je na Dijagramu 1.

Ova operacija vr{i se u za to posebno konstruisanoj pe}i.

Va`no je napomenuti da temperatura u pe}i ne sme biti ve}a od

maksimalne koja je 750°S, jer na ve}oj temperaturi od ove po~iwe razarawe

kalupa.

31


Dijagram 1. Temperaturni reìm pe~ewa kalupa

3.2.9 Topqewe legure i livewe u kalupe

Priprema {arè je ista kao i kod pripreme legure za {tancovani nakit.

Livewe se moè obaviti na vi{e na~ina:

- centrifugalno livewe,

- livewe u vakuumu,

- livewe pod pritiskom i

- kombinovani postupci livewa.

Bez obzira na na~in livewa bitno je da se kalup brzo izvadi iz pe}i za

pe~ewe i wegovo brzo postavqawe u aparat (pe}) za livewe. Time }e se izbe}i

zahla|ewe kalupa pre procesa livewa.

Za izradu livenog krsti}a kori{}ena je legura zlata fino}e 585, tzv.

Ameri~ka (Al), koja je i ina~e standardna za liveni nakit u Zlatari. A topqewe i

livewe odra|eno je na vakuum livnoj ma{ini (pe}i).

Na slici 5. prikazana je {ema rada na vakuumskoj ma{ini za livewe.

Savremeno livewe nakita ~esto se obavqa na ovaj na~in. Livna ma{ina

sastoji se od pe}i u kojoj se vr{i topqewe u atmosferi inertnog gasa (helijuma)

~ime su obezbe|eni dobri uslovi za topqewe. Posle topqewa, izbacuje se helijum a

pomo}u argona vr{i se ubrizgavawe istopqenog metala iz grafitnog ili

kerami~kog lonca u kalup. Istovremeno na kalup deluje i vakuum ~ime se

stvaraju najboqi uslovi za kvalitetno livewe.

32


Slika 5. [ema rada na vakuumskoj ma{ini za livewe

Prednosti ovakve ma{ine su brojne:

- siguran rad za opsluìoca pe}i,

- precizna i stalna kontrola temperature ( pokaziva~ konstantno pokazuje

trenutnu temperaturu u pe}i a poseban ure|aj- elektronski ~ip odràva

definisan reìm zagrevawa legure do ta~ke livewa),

- zanemarqiva mogu}nost oksidacije i kontaminacije legure,

- maksimalna zapuwenost kalupa,

- precizna kontrola pritiska kod livewa,

- mogu}e je livewe sa najniìm temperaturama ~ime se obezbe|uje i

livewe komada sa ufasovanim kamewem,

- poroznost odlivaka dovedena je na minimum,

- automatizovan je rad ma{ine

- umnogome je smaweno vreme trajawa procesa livewa (oko 20 minuta).

3.2.10 Tretman kalupa posle livewa

Posle livewa kalup se vadi iz pe}i i ostavwa 20-tak minutra da se ohladi

kako bi metal o~vrsnuo. Ako se radi o modelima koji su sa ufasovanim

kamen~i}ima hla|ewe u kalupu traje mnogo duè.

Odvajawe kaluparskog materijala sa odlivka vr{i se potapawem jo{ toplog

kalupa u vodu. Pri tome dolazi do raspadawa kalupa i grubog skidawa

kaluparskog materijala sa odlivaka. Fino ~i}ewe kaluparskog materijala vr{i se u

za to izra|enom ure|aju gde postoji mlaznica kroz koju ide jak vodeni mlaz

pomo}u koga je mogu}e detaqno skidawe kaluparskog materijala sa odlivaka.

33


Potom se vr{i hemijsko ~i{}ewe oksida sa odlivaka i to potapawem u

rastvoru za iskuvavawe (ve} opisano u delu iskuvavawe {tancovanog elementa).

Po zavr{enoj operaciji ~i{}ewa odlivci se skidaju sa grozda (seku se

posebnim makazama pri kraju ulivnika, bliè izlivenom komadu) i upu}uju na

daqu obradu. Ovde se vr{i i me|ufazna samokontrola kako bi na daqu obradu

oti{li ispravni komadi. Ispravni su oni komadi ~ija je povr{ina ravna, koji su

izliveni u celosti, i po wima nema ukqu~aka nemetalnog tipa.

3.2.11 Zavr{na obrada livenog nakita (ru~na obrada)

Zavr{na obrada livenog nakita vr{i se prema radnom nalogu koji je

prikazan u Prilogu 13.

Jedina razlika u odnosu na zavr{nu obradu {tancovanog komada je u tome

da je ru~na obrada ne{to komplikovanija i zahtevnija. Zahteva se malo vi{e

turpijawa i {mirglawa. Hemijski tretman je identi~an, kao i postupak polirawa

(ma{inskog i ru~nog). Tako|e identi~ni su i postupci kontrole, ìgovawa i

pakovawa.

Ovim je zaokruèn i postupak izrade i finalizacije livenog krsti}a koji je

spreman za trì{te.

34


4.0 Za{tita na radu

Zakonima o za{titi na radu preduze}a su obavezna da primewuju propise o

za{titi na radu u svojim sredinama. radnici imaju du`nost sprovo|ewa i unapre|

ewa za{tite.

U sprovo|ewu zakonskih mera preduze}e ima dve vrte obaveza:

- unutra{we (dono{ewe programa mera za{tite na radu i obezbe|ewe

sredstava za realizaciju predvi|ene za{tite; dono{ewe odluka o sprovo|

ewu i unapre|ewu za{tite na radu i razmatrawe izve{taja inspektora i

dono{ewe odluka o merama za otklawawe nepravilnosti ukoliko ih ima),

- spoqa{we (odnose se na izvr{avawe zadataka koji su zakonom i

propisima stavqeni u du`nost preduze}a prema inspekcijskim slu`bama:

obave{tavawe inspektorskih slu`bi o po~etku rada i promenama u

procesu rada; izve{tavawe o povredama i drugim vrstama nesre}nih

slu~ajeva i pojavama koje mogu uticati na sigurnost radnika i

omogu}avawe inspektorima uvid u svakom trenutku u stawe sprovo|ewa

mera za{tite na radu po propisima ).

U "Zlatari" Majdanpek dosta se pola`e na za{titu na radu.

Za{tita je organizovana u vidu posebne Slu`be koja vodi ra~una o li~nim

za{titnim sredstvima radnika, o {tetnim materijama i isparewima, o otpadnim

vodama i svemu ostalom iz domena za{tite.

Konkretno, svaki radnik ima obavezu da nosi li~na za{titna sredstva, u koja

spadaju za{titne rukavice (azbesne, ko`ne, gumene, platnene itd.) zavisno od

mesta na kome radi, za{titne nao~are, cipele ili ~izme, radne mantile i dr.

U radu sa plemenitim metalima neophodno je znati koje su {tetnosti po

zdravqe i na koji na~in ih treba izbe}i.

35


Me|u opasnosti koje postoje kod topqewa i livewa plemenitih metala je

kori{}ewe gasovitih goriva kod topqewa. Gasovita goriva (propan, butan,

acetilen, vodonik) su eksplozivna pa je za rukovawe wima potrebna dobra

obu~enost i odgovaraju}a oprema. Radnici imaju Sertifikate o zavr{enim

obukama za rukovawe pojedinim ma{inama. Prostorije u kojima se takve ma{ine

nalaze su posebno opremqene i ure|ene.

Redovno se vr{i i kontrola nivoa zaga|enosti vazduha i mikroklime u fabrici

kao i kontrola otpadnih voda koje nastaju u procesu proizvodwe. Ove kontrole

vr{e posebno specijalizovani Instituti i Zavodi, a iz odgovaraju}eg ministarstva se

dobijaju odre|ene dozvole za rad pod ovim uslovima.

36


5.0 Zakqu~ak

U radu su opisane dve razli~ite tehnologije za proizvodwu nakita,

prosecawe-{tancovawe i livewe. Iz svega opisanog dolazimo do zakqu~ka da

svaka od ovih tehnologija ima svojih prednosti i nedostataka.

Prosecawe zahteva mawe pripremne radwe u odnosu na livewe, ali je sa

druge strane potrebna konstrukcija i izrada skupih i komplikovanih alata za

prosecawe, duboko izvla~ewe i opsecawe.

Livewem se elementi dobijaju za kra}e vreme, ali su ovde potrebne

posebne vrste materijala (guma, vosak, gips itd.) koje se uglavnom nabavqaju iz

uvoza. Gume se mnogo brè habaju u odnosu na ~eli~ne alate kojima se vr{i

prosecawe.

Zavr{na obrada komada dobijenih na oba na~ina je sli~na, s tim da je

ne{to komplikovanija kod livenog nakita.

Razlika u legurama koje su kori{}ene za izradu datih elemenata je u fizi~ko

hemijskim karakteristikama i neznatno u boji. Jedna je pogodna za livewe a druga

za prosecawe.

Koji }e se postupak koristiti zavisi od samog modela koji se izra|uje, a o

tome brinu tehnolozi fabrike, pri ~emu uzimaju u obzir sve relevantne uslove

proizvodwe i trude se da do kvalitetnog gotovog proizvoda do|u na najbrì,

najjednostavniji i pre svega najekonomi~niji na~in.

Bitno je ponovo napomenuti da je kontrola (me|ufazna i zavr{na) od velikog

zna~aja, i da iskustvo kontrole direktno uti~e na to da se nakit "Zlatare"

Majdanpek moè po svom kvalitetu meriti sa nakitom svetskih poznatih firmi.

Zato je pored doma}eg trì{ta nakit "Zlatare" Majdanpek osvojio i veoma

probirqivo strano trì{te na koje plasira svoje proizvode.

Tako|e, "Zlatara" prati i svojim vrhunskim dizajnom svetski trend. Dizajneri

ove fabrike prisutni su sa svojim modelima na gotovo svim velikim svetskim

sajmovima, gde ~esto osvajaju vredne nagrade ~ime se osvaja i trì{te tih

zemaqa.

"Zlatara" ima veoma razgranatu prodajnu mreù i puno polaè na ispitivawe

trì{ta i marketing.

37


6.0 Prilozi

Prilog 1. Sastavnica za privezak zlatni {tancovani 86072

Prilog 2. Slika gotovog proizvoda 86072

Prilog 3. Radni nalog za vaqawe lima

Prilog 4. Kontrolni karton za lim 1,20

Prilog 5. Radni nalog za {tancovawe elementa 86072

Prilog 6. Kontrolni karton za {tancovani elemenat 86072

Prilog 7. Radni nalog za utiskivawe elementa 86072

Prilog 8. Kontrolni karton za utisnuti elemenat 86072

Prilog 9. Radni nalog za izradu {tancovanog elementa 86072 za Ru~nu

obradu

Prilog 10. Karton ispravnosti gotovog proizvoda 86072

Prilog 11. Sastavnica za privezak zlatni liveni 84039

Prilog 12. Radni nalog za izradu livenog elementa 84039 za Ru~nu

obradu

7.0 Literatura

38


1. Pavle Gertik, "Plemeniti metali", Beograd, 1987.

2. Vlada An|elovi}, "Azbuka zlatarstva", Majdanpek, 2001.

3. Salma Antal, Milo{ Stamenkovi}, "Topqewe i livewe u

zlatarstvu", Bor, 2002.

4. Novica R. Gruji}, "Organizacija rada proizvodnih procesa",

Po`arevac, 1999.

5. Vuksan Bulat, "Organizacija rad", Beograd, 1995.

Prilog 1.

39


Prilog 2.

40


Prilog 3.

41


Prilog 4.

42


Prilog 5.

43


Prilog 6.

44


Prilog 7.

45


Prilog 8.

46


Prilog 9.

47


Prilog 10.

48


Prilog 11.

49


Prilog 12.

50


51

Organizacione postavke tehnologije izrade prdmeta od plemenitih metala __________________________________________________________________________________________________

Pogon NAKI T

Odeqewe metal urgi jei mi krol i va

Li vewe imi krol i vewe

Li vci

Upravni k pogona

Rukovodi l ac

Posl ovo| e

Pomo}ni ci l i vca

Vaq awe i i zvl a~ewe

Vaq aoni ~ar i i ` i cari

Obrada

[ tancovawe iut i ski vawe

Rukovaoci presama

I zrada guma ivo{tani h model a

Zl atar i

Rukovodi l ac

Ma{i nska obradanaki ta

Posl ovo| e

Pl etewe l anaca

Lan~ar i

Def ormaci ja l anaca

Di jamanti rawe l anaca

Di jamanter i

Pol uel ementi

Rukovaoc spec. ma{.

Obrada burmi

Burmar i

F asovawe

F aseri

Ru~na obradanaki ta

Rukovodi l ac

Posl ovo| e

Pl etewe korde

Zl atar i

Ru~na obrada l anaca

Zl atar i

Obrada l i venog nak.

Zl atar i

I zrada Gol deksa

Zl atar i

[ upq i naki t

Zl atar i

Zavr{na obradanaki ta

Rukovodi l ac

Posl ovo| e

Hemi jska obrada nak.

Gal vani zer i

Ma{ i nsko pol i rawe

Ru~no pol i rawe

Pol i rci

Kontrol a

Rukovodi l ac

Hemi jska kontrol a

Laboranti

Zavr{na i me| uf aznakontrol a

Kontrol or i

Trezori i pakovawe

Rukovodi l ac

Trezor i sti

Radni ci ̀ i govawa ipakovawa

[ ema 2. Organi zaci ona {ema pogona Naki t

kratki izvod rada - maturskiradovi.net · otuda je produktivnost rada kod ovog tipa radnog mesta na...

Documents