Univrzitt u KrguvcuFkultt inenjerskih nauka u Krguvcu

Prof. dr Dragan Adamovi

KRATKO UPUTSTVO ZA STUDENTE O IZRADI I PREZENTACIJI SEMINARSKOG RADA

U Kragujevcu, maja, 2014. god.

UPUTSTVO ZA IZRADU SEMINARSKOG RADAU okviru ovog seao aa o ea e oeje a aoao a aa e, oe aaa a aa eaa ea a o Wo oea owe o eeaje. Oa oea e aaj a a, a eeooj o oaaj a . aa oe ej se u jedinstvenu fasciklu (potrfolio) i predaju profesoru pre usmene odbrane prezentacije.Svrha pisanja radaSeminarski rad je samostalna struna obrada teme. Ima svrhu da uvede studente u struni i istraivaki rad. To ne treba biti izvorno istraivanje i ne mora sadrati nova, originalna nauna saznanja i rezultate.Njime student treba da dokae sposobnost primene teorijskog i praktinog znanja, kao i sposobnost za samostalno sluenje nauno-strunom literaturom. Takoe, svrha pisanja seminarskog rada je proirivanje i produbljivanje teoretskog i praktinog znanja iz odreene oblasti, razvijanje sposobnosti upotrebe razliitih izvora podataka, kao i usavravanje vetine pisanja. Pisanje ovog rada je veba za predstojeu izradu sloenijih, obimnijih i ozbiljnijih radova (diplomski, specijalistiki, nauni rad, itd.).Izbor teme Lini afinitet studenta prema odreenoj naunoj, odnosno strunoj oblasti od presudnog je znaaja za izbor teme. Osim toga, ne mogu se zanemariti i njegova prethodna znanja i iskustvo. To su bitni motivacioni inioci i neophodni preduslovi da se rad brzo, lako i kvalitetno napie. Tema rada moe da bude povezana sa teorijskim aspektima naune discipline ili sa praktinim aspektima nastavno-predmetne oblasti (praktino istraivanje odreene pojave ili analiza sluaja iz prakse). Bez obzira da li je tema vie okrenuta teoriji ili praksi, ona treba da zadovolji odreene kriterijume, kao to su: savremenost i aktuelnost, atraktivnost, interesantnost, relevantnost za datu nauno-strunu oblast, podobnost za obradu (sa stanovita dostupnosti izvora i vremena za obradu), preciznost u sadrajnoj odreenosti i odmerenosti (ni preuska niti preiroka), konkretnost (ne apstraktna ili uoptena). Priroda teme seminarskog rada opredeljuje i nain obrade. U nastavnoj praksi postoje sledea tri naina: (1) ako je tema teorijska, student prikuplja relevantnu literaturu, vri izbor i struktuiranje sadraja prema tezama postavljenim u okviru odreene teme, analizira izabrani sadraj i prezentira saznanja relevantna za temu; (2) kod tema koje su vie okrenute praksi studenti primenjuju znanja usvojena u nastavno-obrazovnom procesu, a prouavanjem adekvatne literature na analizu primera iz prakse, reavanje konkretnih praktinih zadataka, empirijska istraivanja, studiju sluajeva i slino; (3) teme teorijsko-aplikativnog karaktera zahtevaju kombinaciju prethodna dva naina.Bibliografska priprema Kad je izabrana tema jasno formulisana pristupa se, prikupljanju grae izvora informacija koje e posluiti za izradu rada i donoenje adekvatnih zakljuaka. To nije mehaniki ve kreativni in, jer se prouavanjem ranijih saznanja stvara pogodna osnova za razvoj novog shvatanja. Osnovni izvori podataka su razni pisani materijali: enciklopedije, knjige, monografije, radovi objavljeni u domaim i inostranim asopisima, razna dokumenta i drugo. Pisane materijale studenti sami prikupljaju ili do njih dolaze u biblioteci. Brojne i veoma znaajne informacije vezane za temu rada mogu se dobiti i korienjem INTERNET mrea. Pri tome se mora voditi rauna o pouzdanosti i sigurnosti tih podatakaStruktura rada Strukturu seminarskog i zavrnog rada ine: naslovna strana, sadraj, uvod, glavni deo (razrada teme), zakljuak, spisak literature i prilozi (po potrebi).

Naslovna strana je prva strana rada. Ona treba da prui osnovne informacije o autoru i radu, kao to su: naziv visokokolske ustanove, naznaku vrste rada (seminarski rad), naziv predmeta, naslov rada, nastavniko zvanje, akademsku titulu, ime i prezime mentora ime i prezime studenta i broj indeksa i mesto, mesec i godina izrade (predaje) rada. Svi elementi sadraja nalovne strane su unapred i precizno definisani osim naslova. On se definie u skladu sa izabranom temom rada, dovoljno deskriptivno, precizno, koncizno, informativno i atraktivno.Sadraj predstavlja tekstualno-numeriki pregled delova rada. U njemu su navedeni osnovni delovi rada, tj. naslovi i podnaslovi koji odraavaju njegovu strukturu i brojevi strana na kojima se nalaze. Shodno tome, sadraj se pie nakon zavretka teksta i njegovog ostraniavanja. Sadraj moe biti na poetku ili na kraju rada. Ispravno je i jedno i drugo, ali je, zbog lakeg snalaenja italaca i preglednosti, prihvatljiviji prvi nain. SADRAJ1. UVOD (Times New Roman 14, Bold) .12. TEORIJSKI DEO (Times New Roman 14, Bold)..22.1. Podpoglavlje (Times New Roman 14, Bold) ....42.1.1. Podpoglavlje (Times New Roman 12, Bold) ...63. RAZRADA TEME (Times New Roman 14, Bold) 83.1. Podpoglavlje (Times New Roman 14, Bold) .93.1.1. Podpoglavlje (Times New Roman 12, Bold) ..114. ZAKLJUAK (Times New Roman 14, Bold) .155. LITERATURA (Times New Roman 14, Bold) 166. PRILOZI (Times New Roman 14, Bold) ...17

Uvod na originalan nain przentira sutinu problema koji se razmatra u seminarskom ili zavrnom radu, ukazuje na njegov znaaj, razloge (motive) za njegovu obradu i daje kratak pregled sadraja rada. Obim uvoda je poeljno da bude u okviru jedne do dve strane najvie. Svako novo poglavlje poeti na novoj strain.Glavni deo (razrada teme) je osmljen temeljan i argumentovan prikaz teorijskih i praktinih aspekata teme. On je najvaniji i svakako najobimniji deo rada (obino ini 7080% rada). Njime treba obuhvatiti sve ono to je u uvodu obeano. Zbog toga je obino ralanjen na poglavlja, podpoglavlja, odeljke i didaktike celine (pasuse). Svi navedeni delovi treba da budu pravilno rasporeeni i signirani, meusobno povezani i adekvatno dimenzionisani. Raspored i signiranje delova moe se izvesti slovima, brojevima i njihovom kombinacijom. Najee se koristi signiranje pomou sistema brojeva, a ponekad i signiranje kombinacijom brojeva:KOMBINACIJA ARAPSKIH I RIMSKIH BROJEVA KORIENJE ARAPSKIH BROJEVA KOMBINACIJA BROJEVA I SLOVA

I ______________ 1. _____________ 1.1. ___________ 1.2. __________ 2. ____________ 2.1. __________ 2.2. __________ 2.2.1. _____ 2.2.2. _____ 3. ____________ 3.1. _________ 3.2. _________ II _____________ ................................ 1. _____________ 1.1. ___________ 1.2. ___________ 2. _____________ 2.1. __________ 2.2. __________ 2.2.1. ____ 2.2.2. ____ 3. _____________ 3.1. _________ 3.2. __________ 4. _____________ ................................ I ______________ A. ____________ 1. ____________ 2. ____________ B. ____________ 1. ___________ 2. ___________ a) ________ b) ________ 3. ____________ 1. ___________ 2. ___________ II _____________ ...............................

Jedan od moguih naina signiranja rada brojevima prikazan je na sledeem primeru. I ORGANIZACIJA I METODE ISTRAIVANJA TRITA

1. NOSIOCI I ORGANIZACIONI OBLICI ISTRAIVANJA TRITA (tekst)1.1. Specijalizovane organizacije za istraivanje trita (tekst)1.2. Sopstvene slube za istraivane trita (tekst)1.2.1. Istraivanje trita u okviru komercijalnog sektora (tekst)1.2.2. Istraivanje trita u okviru razvojnog sektora (tekst). . .

Bez obzira na to za koji se sistem (nain) signiranja opredelimo, on se mora dosledno primenjivati u celom radu. Ovaj deo rada nije samo prosta reprodukcija teksta iz izvora koje je student konsultovao, ve treba da sadri i njegove stavove i kritike poglede u vezi osnovnih pitanja koja se u radu tretiraju. Ukoliko je udeo miljenja studenta vei i rad je kvalitetniji.Zakljuak je finalni deo rada napisan na jednoj do dve strane. U njemu se na sistematian i koncizan nain saoptavaju najvanija saznanja do kojih se dolo izradom strunog rada. On proizilazi iz itavog sadraja rada, pa se preporuuje autoru da podrobno proita sve ono to je prethodno napisao. U zakljuku treba da se oceni, po mogunosti kritiki, tema koja je bila predmet razrade, procene stanja ili situacije, iskau poruke i doprinos rada, kao i da se ukae na probleme i pitanja koji bi trebalo dalje da se obrauju i prouavaju. Literatura treba da je navedena na odgovarajuem mestu u tekstu koristei brojeve u uglastim zagradama [1]. Navoditi samo osnovnu literaturu (reference) korienu za izradu rada. Na kraju rada navesti literaturu numerisanu. Naziv asopisa ili knjige, po mogunosti pisati kurzivom (italic).Spisak literature je sistematski pregled svih izvora koji direktno ili indirektno tretiraju sadraj teme rada i koji su korieni tokom izrade. Spisak literature se navodi po abecednom redu (azbunim redom), ili prema redosledu navoenja i pojavljivanja u tekstu. Postoje razliiti sistemi navoenja literature. Sistem za koji smo se opredelili mora da se dosledno primenjuje od prve do poslednje reference u spisku literature. Najei nain navoenja literature prikazan je sledeim primerom. [1]. Petkovi, V.: Sociologija rada, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001. ili [1]. Petkovi, V. (2001): Sociologija rada, Ekonomski fakultet, Beograd. U izradi seminarskog rada, pored obavezne udbenike literature, poeljno je da se konsultuju najmanje jo tri relevantna izvora za prouavanje postavljene teme. Ako je izvor (referenca) koji se navodi u spisku litaerature napisao jedan autor, onda se pie njegovo prezime i poetno slovo imena ili puno ime (u spisku literature pored imena i prezimena autora najee se ne navode nastavnika i nauna zvanja). U sluaju kada delo ima dva autora, tada se ispisuje prezime i poetno slovo imena oba autora. Kod dela koja imaju tri do pet autora ispisuje se prezime i poetno slovo prvog autora i dodaje skraenica i dr. Meutim, ako je delo rezultat rada pet i vie autora, onda se umesto njihovih prezimena i poetnih slova imena ispisuje grupa autora. [1]. Adies, I.: Upravljanje promenama, "Prometej", Novi Sad, 1994. [2]. Babi, M. i Stevi B.: Menadment koncept i proces, MB "Centar", Beograd, 1997. [3]. Babi, M. i dr.: Menadment, Ekonomski fakultet, Subotica 1994. [4]. Grupa autora: Istraivanje i planiranje drutvenih promena i razvoja, ISI, Beograd, 1983. Prethodni primeri odnosili su se na knjige, kada su u pitanju asopisi i sadraji sa Interneta, takoe, je neophodno potovati odreene standarde. lanak iz asopisa: [1]. Stefanovi, I.: Prilog strategijskom poslovnom planiranju, Nauka i biznis, 2, VP, aak, 2007. Internet sajt: [2]. http://www.si-revizija.si/financniki/dokumenti/Kodeks_poklic_etike_pf.pdf (datum pristupa: 14. 02. 2008) lanak preuzet sa internet sajta: [3]. Karajica, V.: Rad, organizacija i motivacija, http://www.urc.bl.ac.yu/prrs/spm/03/0018.html (datum pristupa: 14. 02. 2008). Prilozi (ako ih ima) daju se na kraju rada i oznaavaju rednim brojevima. Oni imaju odreeni znaaj za bolje razumevanje sadraja rada, ali se ne mogu prikazivati u osnovnom tekstu. To mogu biti razne tabele, grafikoni, formulari, statistiki podaci, dodatni tekstovi i slino. Uloga mentora Mentor ima vrlo znaajnu ulogu u svim fazama izrade seminarskog i zavrnog rada. Saradnja mentora i studenta najee se odvija konsultacijama koje predstavljaju veoma koristan oblik pomoi i usmerenja studentu. Ovaj oblik saradnje znaajno utiu na kvalitet rada.

JEZIK I STIL RADA Pri pisanju seminarskog, pored poznavanja naunih i strunih sadraja relevantnih za temu koja se obrauje, logikog izlaganja i argumentacije stavova, neophodno je uvaavati i osnovne zahteve jezika i stila. Jezik Priroda teksta podrazumeva i odgovarajui jezik. Tako, na primer, znanja iz svakodnevnog ivota saoptavamo opisno-informativnim ili ekspresivnim jezikom. Meutim, ako nekoga elimo da uverimo u neto koristimo propagandno-ideoloki jezik. Za izraavanje naunih znanja neophodno je da se koristi jezik injenica i pojmova. Zato pri pisanju seminarskog rada treba imati u vidu iskustvena saznanja o prirodi i odlikama jezika koji odgovara naunoj oblasti. Meutim, da bi on ostvario svoju saznajnu funkciju rei i reenice moraju imati smisla u teorijskom i praktinom pogledu. Ako je tekst napisan gramatiki i pravopisno (ortografski) korektno, onda je lake iskazati ono to se eli, a itaocu da shvati ono to je napisano. Dakle, jezik nije samo sredstvo za saoptavanje misli ve i bitna pretpostavka da misao bude jasno izloena i dovoljno obrazloena da bi bila shvaena.

Stil Stil je samostalni jeziki izraz, tj. nain (forma) izraavanja misli. On je deo oveka i godinama se gradi. U njemu veliki udeo pripada talentu, ali on trai i kontinuirani trening kroz pisanje i pismeno izraavanje. Neosporno je, dakle, da je stil individualna karakteristika, ali i forma disciplinovane interpretacije sadraja u pogledu loginosti, preciznosti i jasnoe. To znai da autori seminarskih i zavrnih radova treba da upotrebljavaju struno-naune termine i druge rei u pravom, a ne u prenosnom znaenju, da pri pisanju obuzdavaju svoje emocije u interesu verodostojne interpretacije podataka. Tekst treba da bude logino napisan tako da svaka reenica ima svoje mesto, kao karika u lancu i da prirodno izvire iz prethodne. U njemu treba da bude sve jasno, precizno, jednostavno i koncizno napisano. Preciznost doprinosi da se bolje shvate strune i naune postavke, kao i zakljuci koji se izvode. Na taj nain se panja usmerava na sutinu problema koji se u temi seminarskog ili zavrnog rada obrauje.Jo neka pravila pri pisanju radovaPrilikom pisanja rada treba obratiti panju i na sledee: Pasus ne moe sadravati samo jednu reenicu Iza svake rei sledi jedan razmak Iza svakog znaka interpunkcije (taka, upitnik, uzvinik, zarez, dve take, taka zarez) sledi jedan razmak Znakovi interpunkcije, znak za procenat i sl. piu se zajedno sa reju ili brojem iza kojeg slede tj. bez razmaka; posle tih znakova u reenici sledi jedan razmak Skraenice mernih jedinica i oznake valutne jedinice odvojene su jednim razmakom od broja koji im prethodi i razmakom od rei koja sledi Navodnici na poetku navoda i otvorena zagrada piu se zajedno sa reju ispred koje se nalaze tj. bez razmaka; navodnici na kraju navoda i zatvorena zagrada piu se zajedno sa reju iza koje se nalaze tj. bez razmaka Ako iza neke rei dolazi tekst u zagradi, izmeu te rei i poetka zagrade stavlja se jedan razmak Crtica se pie zajedno sa reima izmeu kojih stoji, ako se radi o sloenici (npr.: fizikohemijski), a odvojeno ako se koristi u neku drugu svrhu (npr.: Odreivanje vode kako je opisano u Pravilniku...) Skraenice u tekstu se piu u maloj zagradi nakon navoenja njihovog punog znaenja, a onda se u daljem tekstu koristi samo skraenica (npr.: Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) ...) Za isticanje pojedinih delova teksta preporuuje se upotreba kurziva (italic) Svi latinski ili strain nazivi piu se upotrebom kurziva (italic) (npr. Aspergillus niger) Za pisanje formula preporuuje se upotreba editora formula. Svaka formula se oznaava malom zagradom u kojoj stoji broj poglavlja i redni broj, i koja se stavlja uz desnu marginu (npr. 1.5). Za sve simbole iz formule potrebno je dati objanjenje, odnosno napisati koju varijablu simbol oznaava.

TEHNIKA OBRADA SEMINARSKOG I ZAVRNOG RADA O nekim aspektima tehnike obrade seminarskih i zavrnih radova ve je bilo rei. Meutim, da bi njihova forma, odnosno konani izgled odgovarali zahtevima za radove ove vrste neophodno je dati jo neke elemente bitne za oblikovanje teksta. To je veoma znaajna aktivnost, jer dobro oblikovani tekst je pristupaniji za itanje i pregledniji je, a itaoci ga lake prihvataju. Za obradu teksta koristiti tekst-procesor MS WORD (2010, 2007 ili 2003). Seminarski rad treba da bude napisan na srpskom jeziku (preporuuje se font Times New Roman, Cyrillic ili Latin, veliine u osnovnom tekstu 12pt). Pri tome je prored 1 (Single line spacing), a novi red uvuen 0,8cm.tampana verzija treba da je pripremljena na A4 (210x297mm) formatu i ograniena na minimalno 10 maksimalno 15 stranica teksta, ukljuujui slike, tabele i literaturu (reference), bez naslovne strane, sadraja i priloga. Margine treba da budu 2 cm sa gornje i donje strane i 2,5 cm sa leve i 2 cm sa desne strane teksta. Poravnanje teksta sa obe strane (Justify).

NASLOV 1 (Arial 16pt, bold)Naslov 2 (Arial 14pt, bold, italic)Naslov 3 (Arial 12pt, bold)Naslov 4 (Arial 12pt, italic)Tekst Seminarskog rada (Times New Roman 12pt)Tabela 1.1 Tabela (Times New Roman 11pt, italic)Tekst tabele (Times New Roman 10-12pt)

Nabrajanja brojevi (Times New Roman 12pt)Nabrajanja take (Times New Roman 12pt)

Slika 1.1 Slika (Times New Roman 11pt, italic)

Naslove poglavlja kucati stilom sa velikim podebljanim slovima (bold) a podpoglavlja i odeljke sa drugim stilovima (preporueno isto podebljano, ali manjim fontom), istim tipom slova kao i ostatak rada. U hederu navesti ime autora i naslov rada u iskoenom (italik pismu), a u futeru numeracije strana u desnom uglu. Naslovna strana i strana sa sadrajem je bez numeracije. Veliina fonta za zaglavlja su 11pt. Slike, tabele, grafikoni i sl. mogu se dati u sklopu teksta, a ako su obimniji na posebnoj stranici u prilogu. Slike i tabele se numeriu redosledno po odeljcima i kao takve se pozivaju u tekstu. U podnoju slike pie se redni broj slike i njen naziv. Tekst na slici treba da bude na srpskom jeziku, istog pisma i sline veliine kao i osnovni tekst. Tabele sadre neophodne podatke prikazane na pregledan nain. Iznad tabele se daje redni broj tabele i naziv u to kraem obliku. Matematiki izrazi - jednaine u tekstu se piu koristei numeraciju. Broj jednaine treba da ide uz desnu ivicu, po odeljcima, numerisan prema poglavlju u kome se nalazi, kao na primer. S = f(,P)(1.1)

Ostraniavanje rada je veoma znaajan postupak, jer bez toga nije mogue napisati sadraj rada. Uobiajeno je da se numerisanje prve, naslovne strane izostavlja (ali se podrazumeva). Nakon toga, vri se numerisanje sadraja. Ovo numerisanje vri se rimskim brojevima. Numerisanje ostalih stranica vri se arapskim brojevima, hronoloki od 1 pa nadalje poevi od Uvoda. Numerisanje se obino vri u donjem desnom uglu.

Seminarski rad u obliku PORTFOLIA se predaje mentoru u jednom primerku.

UPUTSTVO ZA TAMPANJE DOKUMENATA I PORTFOLIO Portfolio sainjava fascikla sa uvezanim tampanim dokumentima (WORD i PowerPoint dokument) i uvrenom kouljicom sa CD-om na unutramjoj strani poleine fascikle (Na CD flomasterom napisati ime i prezime autora, broj indeksa i naziv teme). Portfolio ima sledee celine: 1. tampani dokumenti u Word-u i PowerPoint-u 2. Privren CD-u sa sledeim sadrajem: oba dokumenta u Word-u i PowerPoint-u i

4. Ocenjivanje seminarskog radaSeminarski rad se brani usmeno i javno, odnosno prezentira pred komisijom i studentima. Vreme za prezentaciju je ogranieno na maksimalno 10 minuta (7 minuta za prezentaciju i 3 minuta za razgovor). Posle izlaganja, ili tokom izlaganja, treba da se omogui razgovor sa sluaocima u trajanju od 3 minuta, tako da svaka prezentacija seminarskog rada i diskusija zajedno ne traju due od 10 minuta. Javna usmena odbrana rada je uslov za ocenjivanje ostalih elemenata seminarskog rada. Konana ocena (broj osvojenih poena) je zbir poena koji su osvojeni tokom odreenih aktivnosti studenta: Sadrajnost i sveobuhvatnost pregleda literature i jasnoa teksta 4 poena Tehnika ureenost teksta u programu za obradu teksta (Word-u) ......................2 poena Izrada prezentacije u PowerPoint-u .......................................................................2 poena Izlaganje rada - ocenjuje se sposobnost kandidata da u zadatom vremenskom periodu (oko 10 minuta) izloi rezultate svog rada na jasan nain, kao i tanost odgovora na postavljena pitanja 2 poenaStudent koji nije odbranio seminarski rad iz bilo kog raloga bira novu temu.

Prezentacija seminarskog radaPrezentacija slui kao podsetnik studentu tokom izlaganja. To znai da se na slajdovima ispod naslova nalaze teze odnosno, da slajd predstavlja okvir studentovog izlaganja. Tokom prezentacije se oekuje da student sluaoce upozna sa temom i preovladavajuim konceptima, da ukae na njen znaaj sa praktinog aspekta, kao i da d kritiki osvrt i zakljuak.

TEHNIKA IZRADE PREZENTACIJE U POWERPOINT-U

Prezentacija treba da prati unutranju logiku kao i svaki pisani rad. Treba imati uvod, razradu i zakljuak. Sloene sadraje treba podeliti na vie slajdova.Ilustracije trebaju biti jednostavne i razumljive. Slike trebaju biti JPG ili GIF format, i dobro im je prilagoditi veliinu, ali ne toliko da se izgubi kvaliteta.

1. STRUKTURA PREZENTACIJE:

Naslov prezentacije Prvi slajd je naslovni i ima sve elemente kao i naslovna strana dokumenta, vidi Prilog. Sadraj Drugi slajd je po pravilu kratak sadraj izlaganja, odnosno prezentacije. Ostali slajdovi Ostali slajdovi imaju istu formu kao i prva dva slajda ali po sadraju su razliiti. Zakljuak Zakljuak je po pravilu predposlednji slajd a poslednji sadri Hvala na panji! i Ima li pitanja?

2. PRIPREME ZA IZRADU PREZENTACIJE:

Definisanje cilja Logistika podrka Pronalaenje i struktuiranje materije Pisanje prezentacije

3. ORGANIZACIJA SLAJDA:

itljivost i jasnoa Uniformnost slajdova (koristiti izabrani MASTER slajd) Pretrpanost - ne vie od 10 redova (preporuka veliine fonta minimalno 20pt ) Tekst misaono zaokruen, ne vie od tri reda Osvetljenje, kontrast i dr. Animacije, slike, zvuk i dr. (ne previe razliitih efekata)

4. USMENO IZLAGANJE

Usmeno izlaganje je po pravilu vremenski ogranieno. Seminarski rad se saoptava u trajanju do 7 minuta. Zato je potrebno izvriti vane pripreme pre same prezentacije rada. Ove pripreme ukljuuju elemente o kojima treba voditi rauna. Proba i provera opreme (koristi se kolska oprema) Trema i vera u sebe Izgled, nastup i oblaenje Obraanje sluaocima (pristojno, jasno i ubedljivo) Brzina, dranje i komentari slajda Zakljuak jasno saoptiti na jednom slajdu

Upute za izradu prezentacije:

Prezentacija u PowerPoint programu, treba da ima najvie 12 -13 slajdova. Najee je u proseku za prezentaciju informacija s jednog slajda potrebna 0,5 do 2 minuta, a duina prezentacije treba biti maksimalno 7 minuta.

Dizajn prezentacije treba biti: velik, jasan, jednostavan i dosledan.

Veliina - font treba imati najmanju veliinu od 20, ali preporuljivo je i vie, kako bi informacije bile itljive. Preporuuje se sanserifni font (npr. Arial, Verdana), te uobiajena izmena velikih i malih slova (a ne samo velika)

Jasnoa informacije trebaju biti jasne, te se iznose samo najvanije injenice, dakle ne previe teksta.

Jednostavnost stil treba biti jednostavan, ugodan za oko i logian. Treba upotrebljavati dobar kontrast komplementarnih boja, a izbegavati slab kontrast, crveno-zelene kombinacije, arene podloge i plavu pozadinu. Svetlije pozadine bolje su za manje zamraene prostorije.

Doslednost stil treba biti konzistentno organizovan. Prelazi izmeu slajdova trebaju biti uniformni i konzistentni, kao i animacije na samom slajdu, ako se koriste. Dakle, stalnost dizajna, vrste, veliine i boje slova.

PRILOZI

Naslovna strana seminarskog radaUnivrzitt u KrguvcuFkultt inenjerskih nauka u Krguvcu

SEMINARSKI RADiz MATERIJALA u urbanom inenjerstvu

Tema: Nziv seminarskog rd

Profesor: dr Dragan Adamovi, red.prof. Student: Petar Petrovi, 800/2013

Krguvc, maj 2014.

Naslovna strana prezentacije seminarskog rada

Univrzitt u KrguvcuFkultt inenjerskih nauka u Krguvcu

SEMINARSKI RADTema: Nziv seminarskog rd

Profesor: dr Dragan Adamovi, red.prof. Student: Petar Petrovi, 800/2013

Krguvc, maj 2014.

Omot za CD

Univerzitet u KragujevcuFakultet inenjerskih nauka u Kragujevcu

Ime i przime kandidataNaziv seminarskog radaSeminarski rad

Kragujevac, godina