kratkorocne hartije od vrijednosti-seminarski

8/14/2019 Kratkorocne Hartije Od Vrijednosti-seminarski

http://slidepdf.com/reader/full/kratkorocne-hartije-od-vrijednosti-seminarski 1/19

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJEBanja Luka

1

SEMINARSKI RAD

NAZIV SEMINARSKOG RADA:

„Kratkoročne hartije od vrijednosti“

Student: Mentor:_______________ _____________

Prof. dr.

Ocjena: 5 6 7 8 9 10

BANJALUKA, decembar, 2008.GODINE




2

Fakultet za poslovne studije, BanjalukaUlica Jovana Dučića 23a, Banjaluk

Student ________

NAZIV SEMINARSKOG RADA:

„Kratkoročne hartije od vrijednosti“

BANJALUKA, 2008.GODINE




3

SADRŽAJ

-UVOD.......................................................................................................................................04

- KRATKOROČNE HARTIJE OD VREDNOSTI...............................................................04

- FINANSIRANJE EMISIJOM KRATKOROČNIH HARTIJA OD VRIJEDNOSTI....05

- DRŽAVNE OBVEZNICE.....................................................................................................07

- BLAGAJNIČKI ZAPISI........................................................................................................10

- KOMERCIJALNI ZAPISI....................................................................................................12

- BANKARSKA POTVRDA O DEPOZITU (DEPOZITNI CERTIFIKAT)....................14

- BANKARSKI AKCEPT........................................................................................................16

- ZAKLJUČAK.........................................................................................................................17

- LITERATURA.......................................................................................................................19




4

1.UVOD

Na institucionalizovanom tržištu novca obično se ne trguje svim oblicima vrednosnih papira već samo onim vrednosnim papirima koje izdaje centralna banka ili koje centralna banka tretira kaovrednosne papire pogodne za trgovinu na tržištu novca, odnosno za ostvarivanje njene politike nazatvorenom ili otvonenom novčanom tržištu. Predmet kupoprodaje, odnosno instrument tržišta novcamože postati samo onaj vrednosni papir koji se uvek može rediskontovati kod centralne banke uzodreenu diskontnu stopu a da se pri tome ne tereti rediskontni kontingent kojeg je centraina bankaodobrila poslovnoj band koja traii rediskont. U ovom pristupu tržištu novca, menice komercijalnogkaraktera koje poslovna banka reeskontuje kod centralne banke na tenet svog rediskontnog kontingenta,ne tretiraju se kao predmeti trgovine na triistu novca, vec se tretiraju kao vrednosni papiri kojim setrguje na kieditnom, odnosno eskontnom tržištu. Ovaj instrument se koristi i kao sredstvo emisijecentralne banke poslovnim bankama (reeskont hartija od vrednosti - menica).

2. KRATKOROČNE HARTIJE OD VREDNOSTI

Vrijednosni papiri kojima se trguje na tržištu novca, u smislu Zakona, jesu kratkoročni vrijednosnipapiri izdani u seriji s rokom dospijeća do godine dana, kao što su trezorski zapisi, blagajnički zapisi,komercijalni zapisi, certifikati o depozitima i bankarski akcepti, te dugoročni dužnički vrijednosnipapiri kojima je preostali rok dospijeća do godine dana.

Kupoprodaja kratkoročnih vrednosnih papira na tržištu novca zbiva se, obično, izmeu:A) Dve poslovne banke,B) Jedne poslovne banke i centralne banke,C) Državo-i poslovne banke,D) Države centralne banke,E) Države i njenih institucija.

S obzirom na subjekt koji ih izdaje (emituje) kratkoroine vrednosne papire možemo podeliti u trigrupe:

1) Državni vrednosni papiri kao što su driavne obveznice, driavne menice, državniblagajnički zapisi (Treasury bills, bons du tresor, Schatzwechsel);

2) Vrednosni papiri centralne banke, kao što su blagajntčki zapisi;3) Vrednosni papiri privrednih preduzeda, drugih firmi ili privatnih lica koji su

akceptirani od strane ovlašćšenih finansijskih institucija.

U kratkoročne hartije od vrijednosti spadaju: državne obveznice, komercijalni zapis, blagajničkizapis, trezorski zapis, certifikat o depozitu i bankarski akcept.

Vrste, oblici, broj i obim kupoprodaje kratkoročnih vrednosnih papira u nekoj privredi zavisi odniza faktora. Ovde se ima u vidu: osobine privrednog sistema, uloga tržišta u regulaciji privrednih

procesa, uloga kamatne stope, osobine finansijskog sistema, stabilnost privrede, odnos kamatne iprofitne stope, formalno-pravni okviri za trgovinu vrednosnim papirima, stanje privrede i stanjeposlovnih očekivanja kod raznih privrednih subjekata i sliCno.

Svaka driava koja koristi tržište novca i vrednosne papire obično svojim zakonima odreujesubjekte koji mogu izdavati pojedine oblike vrednosnih papira, Jedan vrednosni papir, kao na primerblagajnički zapis, mogu izdavati različiti privredni i politički subjekti (vlada, centralna banka, poslovnebanke i sL).

3.FINANSIRANJE EMISIJOM KRATKOROČNIH HARTIJA OD VRIJEDNOSTI




5

Instrumenti tržišta novca su najlikvidnije hartije od vrijednosti sa rokom dospijeća do 1 godine. Sobzirom na visok stepen likvidnosti i mali rizik, smatraju se najbližim supstitutom novcu. Imaju niskestope prinosa i veoma često se koriste kao „mjesta" za kratkoročno investiranje trenutno raspoloživih

sredstava. S aspekta prikupljanja kratkoročnih finansijskih sredstava preduzeća, postoje:

1) bankarski akcept,2) komercijalni zapis i3) ugovor o reotkupu (repo posao).

Državna obveznica-je obligaciono vrijednosni papir kojim neka vlada (centralna, lokalna i sl.) ili nekinjen ovlaščeni organ (ministarstvo finansija) osudjuje (prikuplja) slobodna novčana sredstva odgradjana, peruzeća i sl. I s njima finansira privremeni budžetski deficit.Komercijalni zapis - su kratkoročnr hartije od vrijednosti koje j preduzeće može emitovati kako bi bilezadovoljene kratkoročne potrebe za sredstvima. To je kreditna hartija od vrijednosti koja investitorugaranruje | povrat uloženih sredstava uz odreenu kamaru u odreenom roku. Preko ovih zapisa

preduzeća prikupljaju slobodna novčana sredstva kupcu, odnosno donosiocu tog papira, i obećavaju daće isplatiti posuena novčana sredstva uz odreenu kamatu i u odreenom roku, koji se obično kreće od1-6 mjeseci. Prednost ovog zapisa je što je jeftiniji oblik kredita od drugih oblika koji se juzimaju oddrugih finansijskih institucija.

Blagajnički zapis (engl. treasury bill, njem. Schatzwechsel) je kratkoročni utrživi vrijednosni papir srokom dospijeća do jedne godine. Izdaju ga državni trezori (ministarstva financija), državne agencije ilicentralne banke

Bankarski akcept - su najstarije hartije od vrijednosti na tržištu novca. To je, ustvari, mjenica trasiranana poslovnu banku koja je akceptirana i koja time preuzima neopozivu obavezu da iznos na kojimjenica glasi isplati njenom donosiocu na dan dospijeća. Krditni bonitet bankarsih akcepata se

ocjenjuje u odnosu na banku koja akceptira mjenicu. Meutim, emitent mjenice ostaje sekundarnoodgovoran vlasniku mjenice u slučaju da banka ne plati.

Blagajnički zapis (engl. treasury bill, njem. Schatzwechsel) je kratkoročni utrživi vrijednosni papir srokom dospijeća do jedne godine. Izdaju ga državni trezori (ministarstva financija), državne agencije ilicentralne banke.

Trezorski zapisiTrezorski zapisi su vrijednosni papiri koje izdaje Ministarstvo Financija s rokovima dospijeća od 91,182 i 364 dana sa denominacijom od 100.000,00 kuna. Upis trezorskih zapisa vrši se na aukcijama kojeobjavljuje Ministarstvo Financija Republike Hrvatske. Na te aukcije imaju pravo izaći samo domaćebanke i domaće tvrtke. U primarnoj aukciji prodaju se uz diskont dok se kasnije s njima trguje nasekundarnom tržištu.

Certifikat o depozitu

Certifikat o depozitu – CD (engl. certificate of deposit, njem. Ablagerungzeugniss) je zadužnica banke.Vrijednosni je prenosivi papir kojim banke pribavljaju kratkoročna novčana sredstva s rokom odnekoliko tjedana ili dugoročna s rokovima od više godina. Certifikate o depozitu banke "prodaju"emitirajući njihova izdanja u velikim iznosima ili ih izdaju na temelju depozita. Zbog povjerenja udužnike – banke emitente, tražen su instrument financijskog tržišta.




6

Za individualne investitore emitiraju se s nominalom od stotinu ili više dolara, a za velikeinstitucionalne investitore s nominalnom vrijednošću od preko 100.000, do onih s nominalom od višemilijuna američkih dolara. Za razliku od standardnog bankovnog depozita koji se može razročiti samouz odreene restriktivne uvjete, CD se brzo i lako unovčava na sekundarnom tržištu. Ne treba ga

miješati s potvrdama o depozitu koje nisu utržive.

UGOVOR O REOTKUPU - REPO -predstavlja prodaju hartije od| vrijednosti uz obavezuprodavca da ponovo kupi prodate hartije od vrijednosti od kupca po unaprjjed utvrenoj cijeni, tačnoodreenog dana ili u bilo koje doba u budućnosti.. Drugim riječima, repo posao počinje kada jednastrana koja želi investirati svoja novčana sredstva, kupi od druge strane odreene hartije od vrijednosti iistovremeno ugovori s prodavcem da će mu ih ponovo prodat na tačno utvreni dan, ili bilo koji dan ubudućnosti, s tim da će mu prodavač vratiti pozajmljena sredstva uvećana za dogovorenu kamatnustopu. Repo ugovor se može zaključiti na bilo koji rok, ali po pravilu, predstavlja instrument tržištanovca. Ugovorni se definiše, pored ostalog, prodajna cijena i kupovna cijena, s tim da njihova razlikapredstavlja troškove finansiranja, odnosno kamatu. Repo posao je nastao iz tzv. sell/back transakcija, zakoje su karakteristične kupovina i ponovna prodaja hartija od vrijednosti, ali bez okvirnog ugovora

karakterističnog za repo transakcije. Securities lending transakcije veoma su slične repo1 transakcijama,ali ovdje se mijenjaju papiri jedni za druge. Po dospijeću se.vraćaju svojim izvornim vlasnicima. Kupachartije od vrijednosti u ovom slučaju plaća tzv. lending fee. Hartije od vrijednosti koje su predmetprodaju i ponovne kupovine predstavljaju, ustvari, osiguranje (collateral). Hartije od vrijednosti koje sedaju kao osiguranje mogi biti tzv. general collaterals ili special collaterals. Kada kupac nema posebnezahtijeve da mu se isporuči tačno odreena hartija od vrijednosti, već hartija koja zadovoljava odreenekriterije koji su za kupca prihvatljivi s aspekta osiguranja potraživanja, tad je riječ o general collaterals.

Kod special collaterals, riječ je o hartijama koje su odreeno vrijeme posebno tražene na tržištu. Utakvoj situaciji diler može unaprijed prodati odreenu hartiju od vrijednosti koje u trenutku dogovaranjaposla nema u svom portfoliju. Tad je u pitanju short sale (kratka prodaja). Zbog ovoga, logi čno je dakam. stopa bude niža u odnosu na kamatnu stopu koja.trenutno vlada na tržištu za general collateral.

Margin call predstavlja pravo jedne ugovorne strane da od druge ugovorne strane traži

usklaivanje odnosa hartija od vrijednosti i novca, kada dode do promjene vrijednosti hartije iznadodreenog, unaprijed dogovorenog limita. Činjenica je da ne postoji jedinstvena kamatna stopa za repougovore, već varira od transakcije do transakcije Od faktora koji determinišu repo rate treba naglasiti:

Kreditini rejting dužnika i likvidnost collaterala: Viši kreditni rejting dužnika i likividnijicollateral znače nižu kamatnu stopu i viceversa (obrnuto).

Varijabilnosti tržišne vrijednosti collaterala: Ako se kao osiguranja daju državne obveznice, kojesu manje podložne velikim promjenama vrijednosti na tržištu, tada bi kamatna stopa trebalo da budeniža i vice versa.Vrsta collaterala: General collateral podrazumijeva višu kamatnu stopu, dok special collateral značispremnost povjerioca da onome ko ima takavu hartiju od vrijednosti ponudi nižu kamatnu stopu




7

4. DRŽAVNE OBVEZNICE

Obveznice javnog sektora: Iako se pod pojmom obveznica javnog sektora najčešće razumijevajudržavne obveznice koje izdaje ministarstvo financija, u širem smislu treba im pribrojiti i dugoročne

financijske instrumente lokalnih jedinica uprave i samouprave (tzv. municipalne obveznice) teobveznice različitih državnih agencija ili fondova. U većini zemalja središnja je državna vlast najvećipojedinačni posu.ivač sredstava i dužnik s najvećim kredibilitetom. Visoka razina zaduživanja državenajčešće se objašnjava nužnošću financiranja naglih i golemih izdataka (npr. rat, velike elementarnenepogode i sl.), stalnim rastom javnog sektora u mnogim nacionalnim gospodarstvima teneuravnoteženim državnim prihodima i rashodima na godišnjoj razini, ali i potrebom upravljanjagospodarskom aktivnošću ili jednostavno većom političkom prihvatljivosti zaduživanja u usporedbi soporezivanjem. U zemljama s razvijenim financijskim tržištem, tržište obveznica je jedan od važnijihmehanizama na raspolaganju državi u upravljanju gospodarstvom. Ako npr. vlada želi stimuliratigospodarsku aktivnost, otkupljuje svoje obveznice, što im podiže cijenu i smanjuje prinos. To utječe ina cijene i prinose korporativnih obveznica, te općenito smanjuje razinu kamatnih stopa. Istodobno toznačii dodatnu injekciju novca u financijski sustav, što rezultira porastom novčane ponude. Ako pakdržava želi zauzdati gospodarsku aktivnost, može prodavati obveznice -povećati kamatne stope ismanjiti ponudu novca. Državni dug u odre.enoj je mjeri sličan je dugu poduzeća. Me.utim, za razlikuod poduzeća, država obično ne smanjuje svoj dug u apsolutnom iznosu, već preferira refinanciranjestarih dugova novim zaduživanjem, oslanjajući se na rast nacionalnoga gospodarstva i održavanje dugau odnosu prema BDP-u (bruto domaćem proizvodu) u odre.enim granicama. Iako se država zadužuje iputem klasičnih kredita, dugoročna priroda državnih dugova i visoki kredibilitet države činezaduživanje izdavanjem obveznica često i jednostavnijim i jeftinijim načinom. Zapravo, u većini jezemalja nastanak tržišta obveznica potaknula upravo država. Za investicijskog bankara, ali i za svakogdrugog investitora, vrlo je važna činjenica da je tržište državnih vrijednosnica jedan od stupovacjelokupnoga financijskog tržišta. Dužnički instrumenti države po pravilu su iznimno homogeni u svomobliku i raspoloživi u takvim količinama da je tržište izrazito likvidno -postoji velik obujam trgovine,koji investitoru omogućuju kupovine i prodaje velikih pozicija bez prekomjernih transakcijskihtroškova. Osim toga, budući da se država smatra dužnikom s najmanjim rizikom, prirodno je da se sveostale obveznice (u odre.enoj valuti) uspore.uju s odgovarajućim državnim obveznicama. To vrijedi zadomaće obveznice, ali i za strane obveznice i euroobveznice. Promatramo li npr. obveznicu izdanu u japanskim jenima (YEN), osnovica za usporedbu (tzv. benchmark) jest japanska državna obveznica: uodnosu prema japanskoj državnoj obveznici uspore.uju se sva ostala izdanja YEN obveznica -domaćeobveznice japanskih kompanija u jenima, strana izdanja obveznica (izdanja poduzeća japanskihnerezidenata, izdanja obveznica drugih država na japanskom tržištu) te sve emisije obveznica u jenima.Sva se izdanja ocjenjuju usporedbom njihova prinosa s odgovarajućim njemačkim državnimobveznicama. Razlika u prinosu je tzv. spread, pa se govori o spreadu preko japanske državneobveznice. Jednako je tako za bilo koju drugu valutu državna obveznica benchmark za sve ostaleobveznice izdane u toj valuti. Benchmark je, očito, vrlo koristan pri odre.ivanju cijene i opće ocjeneobveznice, kako na primarnome, tako i na sekundarnom tržištu. Ako investitor, primjerice, razmišlja oulaganju u obveznicu poduzeća te se odlučuje izme.u mnogih izdavatelja, prinos je, naravno, bitančimbenik. Me.utim, usporedbom tog prinosa s prinosom na državnu obveznicu investitor može boljeprocijeniti različite kreditne rizike koji se kriju iza obveznica što ih namjerava kupiti; ako državnaobveznica predstavlja kamatnu stopu oslobo.enu rizika, odbijemo li tu stopu od prinosa na obveznicušto je namjeravamo kupiti, u spreadu možemo prepoznati kompenzaciju za rizik koju nudi izdavateljobveznice.Za sada sekundarnim tržištem obveznica u Hrvatskoj vladaju (gotovo isključivo) banke, koje se na

tržištu postavljaju na strani ponude i na strani potražnje, nalazeći svoj interes u razlici izme.u cijene pokojoj su spremne prodati ili kupiti obveznicu. Ipak, poduzeća (sve češće) i poneki individualniinvestitor pojave se na sekundarnom tržištu u potrazi za sigurnim ulaganjem

Državna obveznica (engl. treasury bond, treasury bill, njem. Schatzwechsel, Schatzobligation) jedužnički vrijednosni papir kojim se država kao izdavalac obvezuje da će u odreenom roku vratitipozajmljena sredstva uz odreenu (fiksnu) kamatu.




8

Kamata se pri tome može isplaćivati odjednom, zajedno s glavnicom u trenutku dospijeća obveznice, iliperiodično, u ratama. Otplata u ratama u pravilu se vrši u jednakim iznosima za svako razdoblje(obveznice s fiksnim prihodom), iako može biti i u različitim iznosima (obveznice s varijabilnimprihodom). Navedene državne obveznice mogu biti dugoročne, srednjoročne ili kratkoročne te sindeksnom klauzulom ili bez nje. Iako su državne obveznice prvenstveno kreditni instrument, one mogu

služiti i kao platežno sredstvo prema državi (npr. za plaćanje poreza ili drugih dadžbina).

Državna je obveznica jedan od najsigurnijih vrijednosnih papira, jer za njezinu isplatu garantira državapa nije rijedak slučaj prodaje i preprodaje državnih obveznica od jednog nefinancijskog subjektadrugom ili banke drugim financijskim institucijama i nebankarskim subjektima. Stoga se i mogukoristiti kao instrument politike otvorenog tržišta, kojom centralna banka regulira ponudu novca naželjenoj razini.

Državne obveznice predstavljaju najsigurnije ulaganje, s obzirom da je malo vjerojatno da će državabankrotirati. Ujedno je kamatna stopa na državne obveznice najmanja i predstavlja pokazatelj i početnukamatnu stopu na sve ostale obveznice. Američka vlada emitira obveznice na točno odreene rokove ina točno odreene datume tijekom godine. Tako postoje u slučaju SAD-a obveznice na rok od dvijegodine, a izdaju se mjesečno, zatim obveznice na rok od pet godina koje se izdaju kvartalno i obveznicena rok od 10 godina, koje se takoer izdaju kvartalno. Do prije dva mjeseca, američka je vlada izdavalai obveznice na rok od 30 godina (polugodišnje), no ukinula je navedenu emisiju kako bi smanjiladugoročne kamate stope (ako nema tih obveznica, tada će potražnja za obveznicama na rok od 5 ili 10godina porasti, čime raste tržišna cijena, a smanjuje se kamatna stopa). Municipalne obveznice jesu duglokalnih jedinica vlasti i one nose nešto više kamatne stope od državnih, jer predstavljaju rizičnijeulaganje. U Americi, svi nivoi lokalnih jedinica vlasti koriste isključivo municipalne obveznice zafinanciranje svojih projekata. Korporacijske obveznice emitiraju se na rokove od 10 do 30 godina, akamatne stope uglavnom su fiksne, sa polugodišnjom isplatom. Naravno, postoji još niz drugihkarakteristika i opcija kod ovih obveznica.

Državne obveznice spadaju u jedan od osnovnih instrumenata kratkoročnih tržišta hartija odvrednosti. Razvijene privrede uglavnom su suodene sa budietskim deficitom u visini od 20-30

budžtskih rashoda, odnosno do 10% društvenog proizvoda. Da bi osigurala dovoljna „realna" sredstvana finansijskom tržištu za finansiranje budžetskog deficita, država pristupa emisiji obveznica.Razlozi za emisiju obveznica su sledeći:

1) Prikupljanje novčanih sredstava za finansiranje budžetskog deficita, 2)Smanjivanje pritiska naprimarnu emisiju za pokriće budžetskih rashoda (redovnih ivanrednih),

3) Regulisanje (uz pomoć centralne banke) uslova na tržištu hartija od vred-nosti,4) Smanjivanje poreskog pritiska na poreske obveznike.

Državne obveznice emituje državni organ da bi preko njih mobilisao slobodna novčana sredstvasvih subjekata koji imaju viškove sredstava i koji su spremni da kupe obveznice. To su uglavnomfinansijske organizacije, banke, privredna i neprivredna preduzeda i fizička lica. Kupci se odlučuju zakupovinu driavnih obveznica iz dva razloga:

1) Sigurnost u plasiranju svojih novčanih sredstava,2) Profitabilnosti ulaganja (kamata je uglavnom viša u odnosu na bankarsku kamatu na

deposite).

Državne obveznice se emituju obično preko Centralne banke. One imaju propisani oblik, načinemitovanja, način isplate, kamatu i dr.Rok je 3, 6, 12 ili 24 meseca. Unapred je utvrena kamatna stopa. Emisija se vrši putem aukcija ili

neposrednom pogodbom. Centralna banka se javlja u ulozi posrednika u novčanom prometu.Obveznice su tipičan zajmovni vrednosni papir (kada su kratkoročne) ili kreditni vrednosni papiri

kada su dugoročne). One predstavljaju instrument ili oblik kojim izdavalac (emitent) posuuje novčanasredstva od kupca obveznica. Zbog toga izdavalac obveznica ima obavezu vraćanja posuenog iznosa uroku ili u rokovima koji su navedeni u obveznici, uz plaćanje odgovarajuće kamate.

Obveznicu možemo definisati kao pisanu ispravu kojom se njen izdavalac (emitent) obavezuje daće u odreenom roku kupcu obveznice, odnosno osobi naznačenoj u ispravi ili po njenoj naredbi ili




9

donosiocu obveznice, isplatiti odreenu svotu novca ili iznos anuitetnog kupona. Na posuena sredstvaemitent plaća kupcu odreenu naknadu u obliku kamate.

Obveznice su dakle obligacioni vrednosni papir (jer sadrže novčano potraživanje), a mogu biti ponaredbi, na ime ili na donosioca. Prava iz obveznice mogu se preneti indosamentom (ako glase na ime)ili prodajom obveznica (ako glase na donosioca). Legalni vlasnik prodaje ovaj drugi oblik obveznica itrguje s njima na tržištu novca (ako su kratkoročne) odnosno na tržištu kapitala (ako su dugoročne).

Obveznice mogu (u skladu sa zakonskim propisima) izdavati mnogobrojni državno-politički iprivredno-pravni subjekti. Sa stanovišta emitenta razlikujemo, dakle, razne vrste obveznica. Zafunkcionisanje tržišta novca i tržišnog sistema u celini posebno su vaine kratkoročne driavne obveznice.Zato ćemo tu vrstu obveznica ovde detaljnije razmotriti.

Državna obveznica je obligacioni vrednosni papir kojim neka vlada (centralna, lokalna i si.) ilineki njen ovlašćeni organ (ministarstvo finansija) posuuje (prikuplja) slobodna novčana sredstva odgraana, preduzeća i si. i s njima finansira privremeni budžetski deficit. Vlada se obavezuje da će uodreenom roku imaocu obveznice vratiti posueni iznos naznaden na obveznici i kamatu po odreenojugovorenoj kamatnoj stopi. Vlade se obično brinu o tome da na vreme isplate glavnicu i kamate i dasačuvaju poverenje graana u njihove vrednosne papire. Obveznice mogu izdavati, a često ih i emituju,velike firme koje su vlasništvo države ili pod njenom kontrolom (pošta, železnica, fondovi materijalnihrezervi i slično).

Emisiju i plasman državnih obveznica obavija, prema odluci države, obično centralna banka, a

prodaje ih graanima ili drugim u

česnicima i izme

u države i ostaiih subjekata na tržištu novca. Kaoinicijalni izdavalac i dužnik država u torn poslu preuzima obavezu da podmiri sve troškove u

emitovanju i prodaji njenih obveznica, a centralna banka se obavezuje da novac, dobijen prodajomobveznica dostavi državi na njen račun. Centralna banka ovde obavija tehničku i posredničku ulogu

izmeu države i ostalih subjekata na i izmeu države i ostaiih subjekata na tržištu novca. Državneobveznice su veoma vaian instrument finansiranja, pomodu kojeg driava ostvaruje dva vaina eilja.Prodajom obveznica driava prikuplja slobodna novčana sredstva i s njima rešava nesklad u prilivu iodlivu sredstava (deficit) u budžetu. Na taj način smanjuje svoje potrebe i zahteve za kreditima kodcentralne banke, čime se otklanja mogućnost deficitarnog finansiranja državnog budžeta i državna„proizvodnja" inflacije.

Za graane i druge kupce državnih obveznica one predstavljaju jedan oblik dosta sigurnogulaganja trenutnih viškova novca, a za državu obveznice predsta vljaju jedan oblik kreditiranja njeneaktivnosti ili jedan metod održavanja njene likvidnosti. Obaveza države kao dužnika nestaje kada onaimaocu obveznice isplati glavnicu i kamate na predvieni način - odjednom ili postepeno u odreenim

anuitetima.Državne i ostale obveznice mogu imati klauzule o opozivu, konverziji ili pravu kupovine drugihvrednosnih papira emitenta po fiksnoj ceni. Ako emitent zadriava pravo opoziva obveznice pre rokanjenog dospeća za isplatu, tada on moć obaviti otkup obveznice u visini neispladenog(neamortizovanog) dela glavnice zajedno s kamatama obračunatim od trenutka njihove zadnje isplate pado trenutka opoziva. U tom slučaju govorimo o obveznicama s opozivom,

Ako obveznice daju pravo vlasniku i/ili emitentu da ih mogu konvertovati u druge vrednosnepapire emitenta, tada govorimo o konvertibilnim obveznicama. Državne i slične obveznice mogusadržavati pravo vlasnika obveznice da s njima moie kupovati i plaćati druge vrednosne papire emitenta(na primer akcije) iii robe i usluge. U torn slučaju govorimo o obveznicama s pridruienim (ili sproširenim) punomoćima. Ovakve klauzule povećavaju atraktivnost državnih obveznica i želju graanai drugih pnvrednih subjekata da kupuju takve, a ne neke druge obveznice.

Premda po obliku obveznice (državne i ostale) jesu različite, sve one sadrže sledeće bitneelemente:

1) Oznaku daje to obveznica,2) Naziv i sedište izdavača obveznice (emitenta),3) Broj obveznice, mesto i datum izdavanja,4) Naziv ili ime i prezime upisnika obveznice ili oznaku da glasi na donosioca,5) Nominalni iznos novca na koji glasi obveznica,6) Visinu kamatne, odnosno diskontne, stope,7) Rok ili rokove dospeća isplate glavnice i kamata,8) Mesto isplate,9) Potpis ovlašćene osobe iz državnog ili drugog organa koji izdaje (emituje)

obveznicu,




10

10) Druga prava vlasnika obveznice (kupca),Ako isplatu obveznice garantuje neka treća institucija tada je i naziv te institucije bitan element

obveznice (garancija, aval).Državna obveznica se obično izdaje s rokom dospeća od 3t 6 ili 12 meseci (ako su kratkoročne)

ili na rok od dve i više godina (ako su dugoročne). One se obično izdaju na

okrugle iznose sa tekstom koji može da glasi: „Dana država plaća za ovu obveznicuvlasniku ... u visini od dinara Plativo kod centralne banke .... PotpisEmisiju obveznica država obično detaljno priprema, naročito u slučaju raspisivanja javnih

zajmova iz kojih se finansiraju veliki i za privredu zna£ajni objekti (putevi, železnice, energetika itd.).Državne obveznice su, dakle, pogodno sredstvo formiranja javnog duga.

Možemo razlikovati nominalnu, emisionu i tržišnu vrednost obveznica. Nominalna vrednost jenaznačena na samoj obveznici. Emisiona vrednost je zapravo cena obveznice prilikom njenog izdavanjai prvog plasmana na primarnom tržištu vrednosnih papira. Ona može biti (radi stimulacije prodaje) niiaod nominalne vrednosti, a retko je viša od nje. Viša je u slučaju da se izdaje uz posebno povoljnukamatnu stopu ili uz proširena punomodja i slično.

Tržišna vrednost obveznice se formira pod uticajem ponude i potrainje na otvoienom ilizatvorenom tržištu novca. Ona je najčešće niža od nominalne vrednosti čija se isplata očekuje tek posleroka dospeća.

5. BLAGAJNIČKI ZAPISI

Blagajnički zapisi mogu biti dnavni ili centralne banke.Driavni blagajnčki zapisi su obligacije kojima država ne prihvata rizik. Visoko su likvidne

obzirom da se vrlo lako mogu pretvoriti u gotov novae prodajom na tržištu. Pošto imaju dosta malenominate desto su vrlo podesni za kupovinu od strane velikog broja vlasnika sitnih ušteda.

Profit kod blagajni£kog zapisa se dobija iz razlike u ceni pri momentu emitovanja i vrednosti uvremenu dpspela. Investitor je kupuje po nominalnoj ceni, a prodaje po uvedanoj za kamatnu stopu oroku dospeća. Formiranje kamatne stope, rok dospela, diskont i dr. su kao i kod drugih hartija odvrednosti.

Blagajnčki zapisi centralne banke. Centralna banka u razvijenim privredama, sa razvijenomfinansijskom strukturom, emituje svoje blagajničke zapise. To je jedan od osnovnih instrumenata prekokoga centralna banka vrši operacije na „otvorenom tržištu". Ovo tržište je integral deo monetarnepolitike. Prodajom i kupovinom blagajničkih zapisa centralna banka preko kamatne stope na njihistovremeno reguliše potrebnu količinu novca u privredi. Postoji velika razlika izmeu blagajničkogzapisa centralne banke i zapisa koje emituje država, odnosno poslovne banke. Država često emitujebeskamatni driavni blagajnički zapis da bi osigurala potrebna sredstva za pokride budžetskog deficita.Bankarski blagajnički zapis izdaje banka na bazi deponovanih sredstava kod nje na odreeni rokdospeća (od 1-12 meseci), uz odreenu kamatu koja se plaća o roku dospeća. Blagajnički zapisposlovnih banaka kupuju samo nefinansijske organizacije i fizička lica. Blagajnički zapis centralnebanke ima strogo formalan karakter i izdaje se na rok od 7-90 dana. Ovo je hartija od vrednosti samalim rizikom (visok stepen sigurnosti kamata je niska.Blagajnički zapis (Treasory... bills) je tipičan kratkoročni vrednosni papir, koji kupcima odnosnovlasnicima, uz povrat glavnice, osigurava i odreenu kamatu. Izdaju ga obično banke (centralna banka iposlovne banke), a mogu da ga izdaju i državni organi. Blagajničke zapise koje izdaju (emituju iprodaju) centralne banke - kupuju posiovne banke, a blagajničke zapise koje izdaju poslovne banke -

kupuju svi ostali pravni subjekti osim centralne banke. Centralna banka obično provodi postupakizdavanja blagajničkih zapisa u ime i za račun državnih organa. U tom slučaju oni služe za pokriće

budžetskog deficita.Na tržištu novca i vrednosnih papira najznažajniji su blagajnički zapisi koje izdaje centralna

banka. Ona blagajničke zapise koristi kao instrumente emisije i povlačenja odreene količine novca uopticaju, te kao način regulisanja ponude, tražnje i cene upotrebe novca. Kada centralna banka emituje iprodaje blagajničke zapise ona time prikuplja siobodna novčana sredstva i smanjuje količinu novca uopticaju. Sa visinom kamatne stope koju odobrava vlasnicima (kupcima) blagajničkih zapisa ona delujena cenu upotrebe novca na tržištu novca. Kada centralna banka kupuje ili povlači blagajničke zapise




11

ona time povedava novčanu masu, efektivnu tražnju i reguliše likvidnost bankarskog i finansijskogsistema.

Pored kamata koje banke odobravaju kupcima blagajničkih zapisa one im mogu odobravati (radistimulacije prodaje) i druge pogodnosti, kao na primer, olakšice pri dobijanju kredita, poreske olakšice,i dr.

Blagajnički zapis moie da glasi na ime, po naredbi i na donosioca. Tim odredbama odreen je inačin cirkulacije tih vrednosnih papira u novčanom prometu.

Blagajnički zapisi su slični kratkoročnom prikupljanju novčanih sredstava pomoću štednihknjižica koje izdaju na osnovi jedne uplate i to odreene svote novca, dok se kod štednih knjiziea neograničava broj uplata niti se odreuje svota novca koju štedi.?a treba uplatiti. Blagajnički zapis seisplaćuje odjednom u vremenu roka dospeda ili ranije uz odreeni diskont, dok se na štednoj knjižicimože pojaviti mnogo isplata u razliditim rokovima po volji vlasnika knjižice. Štedne knjižice moguimati svi graani, a blagajničkim zapisima trguju obično samo članovi institucionalizovanog tržištanovca.

Bitni elementi blagajničkog zapisa su sledeci:1. Oznaka da je blagajnički zapis,2. Naziv i sedište izdavaoca (emitenta) blagajničkog zapisa,3. Mesto i datum izdavanja,

3. Nominalni iznos i oznaku da glasi na donosioca, na ime i sli

čno,4. Kamatnu ili diskontnu stopu,

5. Datum dospeća isplate glavnice i kamate,6. Serijski broj,7. Prava imaoca blagajničkog zapisa,8. Faksimil potpisa ovlašćenog lica.Blagajnički zapisi centralne banke izdaju se najčešće s rokom od 7 do 90 dana, i obično na

„okrugle" i visoke iznose. Oni za kupce predstavljaju veoma siguran plasman slobodnih novčanihsredstava, ali u principu po najnižoj kamatnoj stopi.

Tekst blagajničkog zapisa može, na primer, da glasi ovako: „Dana .... Centralna banka.....platiće donosiocu ovog blagajničkog zapisa dolara.... Slovima: Isplativo u ....kod Centralne banke....................Guverner "

Diskontnu stopu za blagajničke zapise obično odreuje Centralna banka u skladu sa njenompolitikom skupog ili jevtinog novca ili u skladu sa drugim ciljevima i situacijom na tržištu novca.

Blagajnički zapis koji emituje centralna banka usmeren je samo na poslovne banke preko tržištanovca i kratkoročnih hartija od vrednosti.Mehanizam regulisanja potrebne količine novca u privredi preko kupovine i prodaje blagajničkih zapisacentralne banke dovoljno je poznat. Zbog toga ovde o tome nećemo šire raspravljati. Prodajublagajničkih zapisa centralna banka može organizovati - kako to u novije vreme čini Narodna bankaJugoslavije - po sistemu aukcija, tj, javnih licitacija (rasprodaja) u kojim blagajničke zapise dobijaju onikupci (banke, štedionice i drugi učesnici institucionalizovanog tržišta novca) koji ponude najpovoljnije(sa stanovišta centralne banke) uslove kupovine. Aukcija se može stvarno održati u njenim ili u drugimprostorijama, ali se (klasična) aukcija ne mora održati već se moie samo „imitirati". U tom slučajuposlovi izmeu centralne banke, kao prodavaoca blagajničkih zapisa, i drugih banaka, odnosnoučesnika tržišta novca, kao kupaca, obavljaju uglavnom putem pisma, telefaksa i drugihtelekomunikacijskih sredstava. Udesnike tržišta novca centralna banka obaveštava, recimo telefaksom,da objavljuje aukciju blagajničkih zapisa te da će primati ponude za njihovu kupovinu do odreenogdana. Ona poziva poslovne banke i druge učesnike tržišta novca da sami slobodno ponude nominalni

iznos (visinu), rok dospeća i kamatnu stopu koju nude za blagajnički zapis kojeg žele kupiti. Posle togacentralna banka bira one ponude kupovine blagajnižkih zapisa koji su najpovoljniji sa njenogstanovišta.

Blagajnički zapis obično se štampa u formi vrednosnog papira i nakon kupo prodaje predaje se uruke kupca da ga on dalje čuva kao potvrdu o duinidko-poverilačkom odnosu i obavljenoj trgovini.Takvi blagajnidki zapisi mogu se, prema dogovoru kupca i prodavca, duvati i u trezorima centralne ilineke druge banke. Zahvaljujući modernoj informatizaciji i kompjuterizaciji poslovanja, blagajničkizapis ne mora se štampati u klasičnoj formi vrednosnog papira i predavati u ruke kupca, već se njegovsadržaj (nominalni iznos, naziv kupca, naziv emitenta, rok dospeda, kamatna stopa i si.) moze samoevidentirati na radunima i u poslovnim knjigama subjekata koji koriste taj instrument. U tom slučaju




12

klasična trgovina blagajničkim zapisima pretvara se u trgovinu simbolima i pravima novčanihpotraživanja.

3. Radnje sa blagajničkim zapisom

Prva radnja jeste izdavanje ili emisija. Za razliku od obveznice, izdavanje blagajničkog zapisa je jednostavno jer se radi o kratkoročnoj ispravi. Izdavanje ne podliježe odobrenju posebnog državnogorgana. Izdavalac pristupa emisiji blagajničkog zapisa na osnovu odluke svoga organa upravljanja(ZOVP, čl. 31). Akt centralne bankarske institicuje (narodne banke) o sadržaju odluke o izdavanjublagajničkog zapisa predstavlja poseban pravni izvor. Odluka izdavalaca, ma koji to bili, mora biti usaglasnosti sa tim aktom. Inače, odluka izdavaoca o emisiji blagajničkih zapisa sadrži sve sastojke kojeisprava mora, po zakonu, da ispunjava, a posebno one koji se odnose na nominalni iznos, apoenskisastav blagajničkog zapisa, visinu kamatne stope, vrijeme i način obračuna i isplate kamata (ZOVP, čl.33). Plasman i distribucija blagajničkih zapisa zavise od toga koje izdavalac i ko su kupci te hartije, aizdavalac vodi matičnu knjigu (ZOVP, čl. 3).

Prenos blagajničkog zapisa vrši se po istim pravilima kao i ostalih hartija od vrijednosti. Ako glasina ime, prenosi se punim indosamentom, odnosno prostom predajom kada glasi na donosioca. Izdavalacili indosant mogu zabraniti prenos hartije na ime, čime blagajnički zapis gubi karakter tržišne hartije.

Amortizacija hartije na ime vrši se sudskim putem u vanparničnom postupku. Za razliku od obveznice,ovdje nema potrebe vršiti odgovarajuće promjene sa ispravom u smislu spajanja ili podjele jedne hartijena više.Blagajnički zapis prestaje na jedan od načina na koji mogu prestati obligacije, odnosno hartije odvrijednosti. Redovno prestaje ispunjenjem (isplatom) duga od strane emitenta. Izmeu finansijskihinstitucija obaveze se izmiruju najčešće prenosom kapitala sa računa ili kompenzacijom meusobnihobligacija.

6. KOMERCIJALNI ZAPISI

Komercijalni ili trgovadki papiri (zapisi) su tipidni vrednosni papiri privrednih preduzeća, kao stosu blagajnidki zapisi tipični vrednosni papiri bankarskih organizacija. Komercijalne papire izdaju(emituju) poljoprivredna i druga preduzeda radi fmansiranja otkupa sezonskih poljoprivrednih i drugih

proizvoda, zatim radi finansiranja sezonskih zaliha ili radi finansiranja nove proizvodnje.Komercijalni papir (zapis) je zajmovni (kreditni) vrednosni papir koji njegovom vlasniku (kupcu)garantuje povrat uloienih sredstava uz odreenu kamatu u odreenom roku.

Na podetku razvoja ovog instrumenta finansijskog tržišta, komercijalni papiri su predstavljaliformalizovano obećanje (osiguranje) plaćanja cene preuzete robe. On je govorio o poslovnim odnosimasamo dva privredna subjekta - prodavca i kupca. Izdavalac i obećavalac plaćanja bio je kupac robe, akorisnik tog vrednosnog papira bio je prodavalac robe. Posle emitovanja komercijalni papiri su nuenina impersonalnom otvorenom tržištu novca. U trenutku dospeća veoma komercijalnih papira već je bilau posedu banaka koje su do tada dolazile u posed tog paptra na isti način na koji su dobijale menice, tj.postupkom eskontovanja.

Ovde moiemo napomenuti da poslovne menice nisu predmet operacija na tržištu novca. Njiheskontuju poslovne banke koje ih opet dalje reeskontuju kod centralne banke. One dakle predstavljajuosnovu za eskontni odnosno reeskontni kredit. Zbog toga se tretiraju kao deo kreditnog sistema, a nekao instrument tržišta novca. Komercijalni zapis predstavlja ktatkoročnu hartiju od vrednosti koja sekoristi od strane privrednih subjekata kao sredstvo mobilizacije finansijskih sredstava. Izdavalac zapisase obavezuje da de isplatiti odreenu kamatu istekom roka na koji glasi, ali pri tome ne pruža nikakvugaranciju.

Ovaj oblik hartije od vrednosti glasi na donosioca, mada može glasiti i na ime, kada se možeprenositi indosamentom. Rok na koji se uobičajeno emituje je mesec do godine dana. Emituju ga velikapreduzeća, za koje se pretpostavlja da de uredno isplatiti ovaj zapis istekom roka na koji je emitovan.Komercijalni zapis se često izdaje da bi se osigurala likvidna sredstva izdavaču u uslovima sezonskihoscilacija sredstava i potreba, a desto i za finansiranje odreenih kratkoročnih potreba. Kupcikomercijalnih zapisa su banke, druge ftnansijske organizacije, fondovi t preduzeća. Da ne bi došlo do




13

zloupotreba često se prethodno traži ispitivanje boniteta i rejtinga firme koja želi da emitujekomercijalne zapise.

Na tržištu novca uz hartije od vrednosti javljaju se i drugi instrumenti koji više spadaju u čistotržište novca (kupovina i prodaja novčanih sredstava). Tu se obično nalaze:

1) Kupovina i prodaja salda dnevnog novca (Call money) poslovnih banaka iterminskog novca (time deposits),

2) Meubankarske prodaje tržišnih viškova,3) Now računi kao specijalni računi poslovnih banaka koji osiguravaju kamatu i mogućnost

automatskog povladenja depozita,4) Svip aranimani koji oznadavaju novi oblik utvrivanja salda na računima komitenata banaka, a

predstavljaju instrument za mobilizaciju dopunskih sredstava banaka,5) Depozitni raduni na tržištu novca (Money market deposit accounts) predstavljaju novi

instrument mobilisanja novca banaka. To je utvrivanje normalnih iznosa sredstava koja treba da držideponent da bi imao pravo na kredit. Prinos je osiguran preko prosečne kamatne stope, dok je depozitosiguran kod osiguravajućeg drušva,

6) Mešoviti fondovi na tržištu novca (Money market mutual fund) predstavljajuvisokokvalitetne instrumente koje banke koriste za mobilizaciju slobodnih sredstava.Mobilisana sredstva se najčešće koriste za kvalitetne bankarske certifikate - kupovinu hartijaod vrednosti kvalitetnih preduzeća i dr. Karakteristika je: visoka likvidnost, sigurnost,kamata, stabilnost i si.

1.Pravne karakteristike komercijalnog zapisa su sljedeće:a) Komercijalni zapis je isključivo hartija trgovaca pa ga mogu izdavati trgovačka društva, kao i

druga pravna lica (zadruge, asocijacije). Kupci mogu biti pravna i fizička lica,b) Ovo je kratkoročni papir sa prihodom koji se sastoji u plaćanju kamata pa je tada u cjelini

finansijski instrument (glavna i sporedna obaveza glase na novac) ili u davanju odreenih pogodnosti(glavna obaveza glasi na novčani iznos, a sporedna je nenovčana ili dijelom nenovčana);

c) Komercijalni zapis je trgovački efekat koji se izdaje u serijama i ima svoju tržišnu cijenu;

d) Kao i svaki trgovački efekat, komercijalni zapis je negocijabilan i fungibilan papir.

2. Bitni sastojci

Prema Zakonu (ZOVP, čl. 39), u bitne (obavezne) sastojke komercijalnog zapisa ulaze ovielementi:

a) Oznaka daje pisana isprava komercijalni zapis,

b) Firma, odnosno naziv i sjedište izdavaoca (emitetna),

c) Firma, odnosno ime kupca komercijalnog zapisa ili oznaka da zapis glasi na donosioca,d) Novčani iznos, u domaćoj ili stranoj valuti, na koji komercijalni zapis glasi (nominalna vrijednost

zapisa),e) Visina kamatne stope, ako je ta obaveza predviena,

0 Rok otplate glavnice i kamata, ako su predviene,g) Mjesto i datum izdavanja komercijalnog zapisa,h) Serija i kontrolni broj zapisa,i) Potpisi ili faksimili ovlaštenih lica izdavaoca.

Zakon ne predvia, kao bitan sastojak, pisane isprave klauzulu o pogodnostima koje izdavalacobezbjeuje imaocu hartije pored ili umjesto kamate. Sporedna obaveza u vidu naknade je uprirodi kreditnog odnosa koja mora biti upisana u ispravi, inače, mijenja se priroda pravnog




14

odnosa. Pravno tehnički, klauzula može biti izričito precizirana ili kao uputa (legenda) na pravniakt izdavaoca kojim su odreene te pogodnosti (nenovčana obaveza). Komercijalni zapis možesadržavati i fakultativne sastojke odreene odlukom o izdavanju

3. Radnje sa komercijalnim zapisom

Kao i kod blagajničkog, tako i za izdavanje komercijalnog zapisa nije potrebno odobrenje komisije zahartije od vrijednosti. Emisija počinje donošenjem odluke o izdavanju od strane organa upravljanjaizdavaoca. Zakon izričito predvia da odluka mora sadržavati: iznos emisione mase, namjenu za koju seizdaju komercijalni zapisi, rok otplate i kamate, ako su predviene i pogodnosti koje se daju imaocimakomercijalnih zapisa (ZOVP, čl. 38). Stoga smatramo da je klauzula o pogodnostima (sporednimpotraživanjima) imaoca zapisa bitan sastojak isprave. Prenos komercijalnog zapisa vrši se punimindosamentom ako glasi na ime, odnosno predajom iz ruke u ruku kada glasi na donosioca. Na prenos,amortizaciju i prestanak prava i obaveza iz komercijalnog zapisa primjenjuju se pravila o hartijama odvrijednost.

Sa razvojem tržišne privrede i tržišta novca komercijalni papir je promenio svoju formu i proširiosvoju ulogu u finansijskom sistemu. Komercijalni papiri nisu viSe samo dvostrani papiri na kojima

stoje imena prodavca i kupca. Oni su postaii jednostrani papiri koji ne odgovaraju vrednostipojedinadne isporuke neke robe u smislu obećanja kupca da će prodavcu u odreenom roku platiti cenupreuzete robe.

Izdavaoci komercijalnih papira postaii su poljoprivredna i industrijska preduzeća koja na taj načinprikupljaju slobodna novčana sredstva i kupcu, odnosno donosiocu tog papira, obedavaju da će isplatitiposuena novčana sredstva uz odreenu kamatu i u odreenom roku koji se obično kreće od jednog došest meseci. Proizvoači roba koji emituju i prodaju komercijalne papire u torn vremenu će prodatisvoju robu i naplatiti je od kupca. Iznos kamata koje daju kupcima njihovih komercijalnih papira oniukalkulišu u cene svojih proizvoda, tako da pravovremeno mogu isplatiti i glavnicu i kamatu. Pomoćukomercijalnih papira privredna preduzeća prikupljaju slobodna novčana sredstva od graana i drugihpri-rednih subjekata i na taj način finansiraju svoju ekonomsku aktivnost i odriavaju svoju likvidnost.Komercijalni papiri su naročito značajni za preduzeća koja imaju sezonsku proizvodnju i teškoće uodržavanju likvidnosti.

Bitni elementi komercijalnog zapisa su sledeći: 1) Oznaka daje to komercijalni zapis, 2) Naziv i

sedište izdavaoca komercijalnog zapisa, 3) Novčani iznos na koji glasi prema zahtevu upisnika,odnosno kupca, 4) Rok na koji su sredstva upisna i rok otplate, 5) Visinu kamatne stope, 6) Mesto idatum izdavanja, te serijski i kontrolni broj, 7) Faksimil potpisa ovlašćenih osoba, te 8) Druga pravaimaoca komercijalnih papira.

7. BANKARSKA POTVRDA O DEPOZITU (DEPOZITNICERTIFIKAT)

Bankarska potvrda o depozitu ili depozitni certifikat (Certificate of deposit) je tipičan vrednosnipapir koji izdaje (emituje) poslovna banka. To je najmlai instrument tržišta novca. Prvi put jeemitovan od strane američkih poslovnih banaka u 1960. godini. Danas se koristi najviše na tržištunovca u SAD.

Depozitni certifikat je bankarska potvrda u kojoj banka potvruje daje novčani iznos, označen nacertifikatu, kod nje deponovan (uložen) na odreeni rok (oročeni depozit na rok od 7 dana, 3, 6,9 ili 12meseci), i po odreenoj kamatnoj stopi. Ova potvrda obično glasi na ime ili na donosioca. Dobijaju jepravna i fizička lica koja svoja novčana sredstva oročavaju kod poslovne banke i tim oročenimdepozitima žele trgovati na tržištu novca. Oročena sredstva kod banke služe dakle kao osnova zaizdavanje depozitnog certifikata. Depozitni certifikat glasi na okrugle sume.




15

Osnovni smisao depozitnog certifikata je u tome da on, kod banke (pravna ili fizifika lica) naodreeni rok (obično od 7 do 90 dana), omogući, na neki način, mobilizaciju (uz diskont) i upotrebu tihnovdanih sredstava pre roka na koji su oročena. Jedan deo štediša koji oročavaju svoja novčana sredstvačesto puta želi da ih povrati i upotrebi pre roka na koji su oroena. To se postiže pomoću depozitnogcertifikata koji se, kao vrednosni papir prodaje, uz odreeni diskont, na sekundarnom tržištu novca,Vlasnici oročenih depozita dobijaju mogućnost da prodajom certifikata mobiliraju svoja novčana

sredstva u svako doba, ne žrtvujući kamatu na svoj oročeni depozit. Na taj način smanjuje se potrebagraana, odnosno ulagača (depozitara) da povlače svoje depozite nakon isteka roka oročavanja.Zadržavanjem depozita i produžavanjem roka na koji su oročeni banke dobijaju već, mogućnostdavanja Kredita. Prednosti su, dakle, što omogućava lako prenošenje depozita sa jednog na drugogsubjekta, dovoljno visok stepen likvidnosti, ali omogućava da se vrsi deponovanje depozita u bankamapo višoj kamatnoj stopi, ako postoji ograničavanje kamata na depozite banaka u okviru monetarno-kreditne politike banaka. Banke imaju i izvesne troškove oko izdavanja ovih certifikata.

Depozitni certifikat, kao instrument tržišta novca, pokušava resiti suprotnost izmeu dve željevlasnika novca: suprotnost izmeu želje za likvidnošću i diianja novca kod sebe, sto ne donosi nikakvukamatu, i želje za zaradom u obliku kamata na depozite, što smanjuje njegovu likvidnost. Depozitnicertifikat je neko srednje rešenje izmeu depozita" po vienju i oročenih depozita. Na depozite povienju, koji omogućavaju visok stepen likvidnosti, banke ne plaćaju nikakvu, ili vrlo malu kamatu. Naoročeni depozit vlasnik novca dobija veću kamatu, ali mu se smanjuje likvidnost. Depozitni certifikat imogućnost prodaje tog papira je intermedijarni (srednji) instrument koji viasniku novca omogućava

zaradu u obliku kamate, mogućnost ranijeg povratka sredstava i održavanje visokog stepena likvidnosti,Taj instrument je povoljan i za poslovne (depozitne) banke, jer privlači štednju i povećava kreditnusposobnost banke.

U odnosu na blagajničke zapise koje izdaje Centralna banka, depozitni certifikat predstavljaalternativni instrument koji je veoma osetljiv na promene kamatne stope. Monetarna vlast može fiksiratikamatnu sotpu na depozitne certifikate i na taj način, preko tog instrumenta, delovati na novčano tržište.Centralna banka ima efikasnije instrumente za regulisanje novčane mase (platoniranje kredita, stopuobaveznih rezervi, eskontnu stopu i slično), ali joj u nekim situacijama i ovaj instrument moze bitikoristan.Bitni elementi depozitnog certifikata su slededi: 1) Oznaka daje depozitni certifikat, 2) Naziv bankekoja izdaje ovaj papir, 3) Mesto i datum izdavanja, 4) Nominalni iznos na koji je emitovan, 5) Rokdospeda i kamatnu stopu, 6) Oznaku da glasi na ime ili na donosioca (Sto olakSava cirkulaciju), 7)Druga prava vlasnika certifikata, 8) Potpis ovlašćenog lica.

Pravne karakteristike certifikata su ove:

a) Certifikat izdaje banka ili druga depozitna organizacija na iznos deponovanih novčariln sredstava, aline i drugih pokretnih stvari;b) Za razliku od blagajničkog i komercijalnog zapisa, certifikat mora imati rok dospijeća preko jednegodine;c) Certifikat je hartija koja nosi imaocu prihod u vidu kamate, sa fiksnom ili promjenjivom kamatnomstopom;d) Novčanim depozitom po osnovu koga je izdan certifikat raspolaže izdavalac certifikata (depozitar);

e) Certifikat je trgovački efekat koji se emituje u serijama i ima tržišnu vrijednost. Papir je prenosiv i zamjenjiv.

2. Bitni sastojci

Bitni sastojci certifikata, kao finansijske hartije od vrijednosti, su sljedeći:a) Oznaka daje pisana isprava certifikat,b) Firma i sjedište izdavaoca (emitenta)c) Firma, odnosno ime imaoca certifikata ili oznaka da glasi na donosioca,d) Novčana &vota u domaćoj ili stranoj valuti na koju certifikat glasi (nominalna

vrijednost);




16

e) Rok na koji su novčana sredstva deponovana (preko godinu dana),f) Visina kamatne stope, način obračuna i isplate kamata,g) Posebna prava imaoca certifikata,h) Mjesto i datum izdavanja,

i) Serija i kontrolni broj isprave, j) Potpisi ili faksimil ovlaštenih lica izdavaoca.

Pošto se radi o hartiji od vrijednosti koja može imati dugoročniji karakter, ključno pitanje jesteodreivanje visine kamatne stope, način i rokovi isplate kamata. Izdavalac certifikata može predvidjeti iodreena prava za imaoca, o čemu treba da postoji odgovarajuća notifikacija na samoj ispravi. Upravno- tehničkom smislu, certifikat može predstavljati jednostavnu hartiju ili složenu, kada poredglavne isprave postoje i kamatni kuponi, što će redovno biti slučaj kada certifikat ima dugoročnijikarakter.

3. Radnje sa certifikatom

Prema pozitivnom pravu, certifikat ne spada u dugoročne hartije od vrijednosti pa za njegovo

izdavanje nije potrebno odobrenje državnog organa. Finansijska organizacija izdaje ovu hartiju naosnovu prethodno zaključenog ugovora o novčanom depozitu (ZOO, čl. 1035).

Certifikat može da glasi na ime ili na donosioca i ne može glasiti po naredbi, što je karakteristikapotvrde depozitara u uporednim pravima. Na prenos certifikata, amortizaciju i prestanak prava iobaveza primjenjuju se pravila o hartijama od vrijednosti.

8. BANKARSKI AKCEPT

Bankarski akcept (banker's acceptance) je tipičan kratkoročan vrednosni papir komercijalnog tipakoji pod odreenim uslovima, odreenim od strane centralne banke, može biti predmet trgovanja natržištu novca. Bankarski akcept predstavlja poslovnu menicu na koju je banka stavila svoj akcept, tj.potpis ovlašćenog lica i obećanje da ce imaocu poslovne menice isplatiti na njoj naznačenu sumu u roku

njenog dospeda. Na taj način poslovna menica dobija karakter vrednosnog papira kojim se moietrgovati na tržištu novca. U protivnom, novdano tržište menicu ne prihvatakao svoj instrument. U torn

slučaju poslovna menica i dalje služi kao osnova za eskontni kredit kod poslovnih banaka, odnosno kaoosnova za reeskontni kredit poslovnih banaka kod centralne banke. Poslovna menica, dakle, pomoćibankarskog akcepta pretvara se u instrument novčanog tržišta.Bankarski akcept banka daje na vrednost komercijalnog posla uvećan za kamatu do roka dospećamenice, odnosno do roka naplate meničnog iznosa. Prema tome, bankarski akcept predstavlja u stvariposlovnu menicu trasiranu na banku koja akceptira menicu i time preuzima neopozivu obavezu danovčani iznos na koji menica glasi isplati njenom vlasniku, verovniku ili donosiocu menice. Bitnaosobina tržišta novca i kratkoročnih vrednosnih papira jeste sigurnost plasmana novčanih sredstava uvrednosne papire, odnosno sigurnost ponovnog pretvaranja tih papira u novac. Bankarski akcept kupcumenice, koja cirkuliše kao vrednosni papir na tržištu novca, daje sigurnost da će menicu moći naplatitiu predvienom roku. Bankarski akcept postaje predmet trgovanja i menja vlasnika na tržištu novca svedo roka dospeća kada ga poslednji vlasnik tog papira dostavlja banci (koja ga je akceptirala) radi

isplate.Poslovna banka koja prihvata (akceptira) neku poslovnu menicu tim činom procenjuje da nekuposlovnu aktivnost svog komitenta moie kreditirati bez angažovanja svoje pasive, odnosno iz drugihizvora novčanih sredstava, najčešće iz sredstava centralne banke. Ova dodatna sredstva banka-akceptantosigurava reskontom meničnog akcepta kod druge poslovne banke ili kod centralne banke. Reeskomkod centralne banke moie se obaviti u okviru reeskontnog kontingenta (kojeg odreuje centralna banka)ili izvan njega ukoliko bankarski akcept cirkuliše kao vrednosni papir na tržištu novca.

Kao instrument osiguranja plaćanja i kao predmet trgovine na novfianom tržištu bankarski akceptse koristi u unutrašnjot rgovinskom i u spoljnotrgovinskom prometu. Bankarski akcept se obično izdajes rokom dospeća od 30 do 90 dana, ali taj rok može biti kraći i duži. On kupcu donosi kamatu koja




17

zavisi od roka dospeća: ako je rok duži tada je i kamata veda, a odreuje se prema stanju na tržištu. Ovakamata se sastoji zapravo iz dva dela: jedan deo predstavlja iznos koji prodavač mora dati kupcu na imebankarsksh troškova koje će on imati kada bude prodavao bankarski akcept, a drugi deo predstavljafiksti diskont.

Kada poslovna banka akceptira menicu i reeskontuje je kod centralne banke, ona tada dobijanovčana sredstva u visini diskontovane nominalne vrednosti menice, kojim kreditira svog komitenta doroka dospeda menice. Kada dode rok dospeća banka otkupljuje bankarski akcept od donosioca izadužuje račun svog komitenta.

Bankarski akcept koji glasi na ime može se prenositi na druga lica samo indosamentom ilicesijom. Bankarski akcept treba razlikovati od komercijalne neosigurane menice (tj. od promisori note)koja može glasiti na ime ili na donosioca, a data je u fiksnom iznosu i na fiksan rok od 1 do 12 meseci.

Poslovna menica na koju banka dodaje svoj akcept mora imati sve bitne elemente kao i svakadruga menica. Bitni elementi akceptirane menice, odnosno bankarskog akcepta su slededi: 1) Oznakadaje menica, 2) Neopoziva naredba da se isplati odreena suma novca, 3) Ime osobe ili pravnogsubjekta koji treba izvršiti plaćanje, 4) Datum pladanja, odnosno rok dospeda obaveze plaćanja, 5)Mesto isplate, 6) Ime lica kome ili po dijoj naredbi treba da se izvrši plaćanje, 6) Datum i mestoizdavanja, 7) Potpis izdavaoca, 8) Oznaku akcepta, 9) Naziv akceptanta, 10) Datum i mesto akcepta,11) Potpis akceptanta, 12) Oznaku i elemente trgovačke transakcije.

Bankarski akcept treba razlikovati od eskontnog kredita. Za razliku od eskontnog kredita u kojem

poslovna banka daje svoja sredstva na kredit svom komitentu (trgovcu, proizvo

aču i si.), bankarskimakceptom banka ne daje svom komitentu ništa, nego samo njegov dug pretvara u vlastiti dug (prihvata

ga kao svoj dug) koji će isplatiti u roku dospeća menice koju je izdao njen komitent (trgovac, kupac isi.). Posle toga bankarski akcept kupuje se i prodaje kao vrednosni papir na tržištu novca. Kupacbankarskog akcepta ima obavezu banke da de isplatu izvršiti u predvienom roku dospeća.Bankarski akcept postaje predmet trgovanja na novdanom tržištu i menja vlasnika sve do roka dospeća.Imalac bankarskog akcepta u vreme roka dospeda dostavlja taj papir banci koja gaje akceptirala, a onaga otkupljuje i povlači sa tržišta novca

ZAKLJUČAK:

Tržište kratkoročnih hartija od vrednosti je isparcelisano, netransparentno i nedovoljno likvidno isve je više slučajeva da preduzeća koja emituju ove hartije nisu u stanju da izmire svoje obaveze ponjihovom dospeću. Preduzeća, neretko, po osnovu iste emisije, emituju kratkoročne hartije u više serijasa različitim kamatnim stopama i u obimu koji daleko prevazilazi njihov potencijal zaduživanja. Kadahartije jedne emisije dospeju na naplatu, nelikvidna preduzeća se snalaze tako što emituju paralelno višeemisija iste ili druge hartije od vrednosti i time se naravno višestruko zadužuju, a sredstva za izmirenjeobaveza po osnovu dospelih hartija često se obezbeuju, ne iz realnih izvora, već emitovanjem novihkratkoročnih vrednosnih papira. Emisije kratkoročnih hartija od vrednosti su najčešće zatvorenog tipa,odnosno za poznatog kupca, i da se najveći deo trgovanja ovim hartijama obavlja van berze, u okviruslobodne vanberzanske trgovine, a uz visoke brokerske provizije. Pri tome berzanski posredniciuglavnom posreduju i na strani emitenta i na strani investitora, uz potpunu nemogućnost investitora da

sagledaju ponudu kratkoročnih hartija na celokupnom tržištu.

Emitovanje kratkoročnih hartija od vrednosti jeste značajan izvor finansiranja preduzeća, ali da jepotrebno zaštititi ovo tržište od uočenih poremećaja kako ono ne bi postalo izvor zloupotrebe ioštećenja kupaca. Gledajući negativne aspekte vezane za tržište kratkoročnih hartija od vrednostitržište je parcelisano, netransparentno i nedovoljno likvidno. Sve su češći slučajevi nemogućnostiemitenata da izmire obaveze po osnovu dospelih kratkoročnih hartija o roku dospeća.




18

Da ne bi došlo do ovog problema moramo poduzeti mjere pomoću “Zakona o tržištu hartija odvrednosti i drugih finansijskih instrumenata”, odnosno do izrade podzakonskih akata kojima će se jasnodefinisati postupak davanja odobrenja, tj. registrovanja dužničkih hartija, kako javnih tako i zatvorenihdruštava.

- Najveći deo trgovanja ovim hartijama odvija se van berze, u okviru slobodne vanberzanske trgovineuz relativno visoke brokerske provizije, pri čemu berzanski posrednici uglavnom posreduju i na straniemitenta i na strani investitora, uz odsustvo ma kakve mogućnosti investitora da sagleda ponudukratkoročnih hartija na cjelokupnom tržištu. Takoe, dogaa se da berzanski posrednik nema potpisaneizjave investitora o tome da su mu stavljeni na uvid podaci na osnovu kojih je mogao da donese odlukuo kupovini odreene hartije od vrednosti;

- Berzanski posrednici često plasiraju sopstvena sredstva u hartije svojih klijenata, preuzimajući rizikekoji daleko premašuju visinu njihovog kapitala, a ima slučajeva kada posreduju u trgovanjukratkoročnim hartijama čak i bez podnijetog zahtjeva za registraciju emisije ili preko obimaregistrovane emisije.

- Najveći deo trgovanja ovim hartijama odvija se van berze, u okviru slobodne vanberzanske trgovineuz relativno visoke brokerske provizije, pri čemu berzanski posrednici uglavnom posreduju i na strani

emitenta i na strani investitora, uz odsustvo ma kakve mogućnosti investitora da sagleda ponudukratkoročnih hartija na cjelokupnom tržištu. Takoe, dogaa se da berzanski posrednik nema potpisaneizjave investitora o tome da su mu stavljeni na uvid podaci na osnovu kojih je mogao da donese odlukuo kupovini odreene hartije od vrednosti;

- Berzanski posrednici često plasiraju sopstvena sredstva u hartije svojih klijenata, preuzimajući rizikekoji daleko premašuju visinu njihovog kapitala, a ima slučajeva kada posreduju u trgovanjukratkoročnim hartijama čak i bez podnijetog zahtjeva za registraciju emisije ili preko obimaregistrovane emisije.

- Hartije se najčešće emituju sa rokovima dospeća od 180-360 dana, dok se sredstva plasiraju naizuzetno kratke rokove (koristi se klauzula prevremenog otkupa) do 30 dana, pa ne postoji sekundarnotrgovanje kratkoročnim hartijama;

- Najčešće su emisije kratkoročnih hartija zatvorenog tipa (za poznatog kupca) pri čemu se često u uloziinvestitora javljaju i profesionalni investitori;




19

LITERATURA:

-dr.Mehmed Alijagić, Osnove finansijskog menadžmenta, Banja Luka, 2007.

-dr.Žarko Ristić,dr Jovan Sejmenović, dr.Slobodan Komazec,Finansijska tržišta i berze, Banja Luka, 2008

-dr.M.Trifković, dr M.Simić, Poslovno pravo,Sarajevo

INTERNET

-http://www.hartijeodvrednosti.com/Blagajnicki_Zapisi.html

-http://www.tatjanajovanic.com/students/BBP2.ppt

-http://www.centar.hr/osobne-financije-mainmenu-32/restaurants-mainmenu-57/187-obveznica-neformatirano

-http://www.limun.hr/main.aspx?id=27628&Page=3

-http://www.premiumsoft.co.yu/?opt=dictionary&id=2391

-http://skriptarnica.download.googlepages.com/PoslovnoPravo-Hartije-Seminarski.pdf

kratkorocne hartije od vrijednosti-seminarski

Documents