1

Kreativnost i inovacijeBlagoje Paunović

2

Kreativnost i inovativnost Pošto inovativnost predstavlja stvaralački čin, često se ne pravi

razlika između inovativnosti i kreativnosti. Kreativnost je kvalitet koji je obično potreban i uvek poželjan u

svim fazama procesa inovacija. Kreativnost je funkcija znanja, imaginacije i evaluacije. Rezultati kreativnosti su po svojoj prirodi više vezani za radikalne

promene nego za normalan evolutivan proces. Kreativnost i inovativnost po svojoj prirodi pretpostavljaju

stalno traganje za promenom. Suštinu kreativnosti čini sposobnost da se prevaziđu saznajni

obrasci i pravila. Kreativnost se može definisati kao sposobnost za obradu

informacija na način da se dođe do nečeg novog, originalnog i značajnog.

3

Kreativnost i inovativnost Zato je potreba za kreativnošću posebno prisutna u inovacionoj

aktivnosti, jer ona zahteva “stvaralačko razaranje” nečeg stabilnog i prihvaćenog i njegovu zamenu nečim novim i neoprobanim.

Kreativnost je početak – bilo da se povezuje sa invencijom, bilo da se povezuje sa uočavanjem mogućnosti.

Inovativnost je, međutim, mnogo više od same kreativnosti. Kreativnost je samo deo procesa inoviranja

Inovacija = kreativnost + primena ili invencija + primena Inovativnost podrazumeva pretvaranje kreativne ideje u proizvod,

uslugu ili proces koji se mogu komercijalizovati. Drugim rečima, kreativnost predstavlja osnovu inovativnosti, njenu

“mentalnu” bazu, a kreativne ideje se ne moraju transformisati u nove proizvode, procese i usluge.

4

Kreativnost i inovativnost Kreativnost i invencija zahtevaju

preduzetnički kontekst, uključujući uočavanje mogućnosti da bi postali poslovna realnost.

Vezu između kreativnosti, invencija, inovacija, uočavanja mogućnosti i preduzetništva prikazuje sledeća slika.

5

Sposobnost da budete

KREATIVNI

Sposobnost da se uoče

PRILIKE

INVENCIJA

INOVACIJA

KONKURENTSKA PREDNOST

PREDUZETNIČKO OKRUŽENJE

6

Kreativnost i inovativnost Drugi način da se uoči odnos između

kreativnosti i preduzetništva i njihovih rezultata prikazan je na sledećoj slici.

Samo u A kvandrantu postoji delotvoran odnos između kreativnosti i preduzetništva.

U svim ostalim kvadrantima kombinacije su takve da ne omogućavaju iskorišćavanje punog potencijala. U B kvadrantu preduzeće ima previše izgubljenih

ideja jer mu nedostaje preduzetnička orjantacija sa sposobnošću da uoči komercijalnu primenu i da je iskorisiti.

7

Kreativnost i inovativnost

BORI SE INOVATIVAN

STAGNIRA KOPIRA

Kreativnost Invencija

Visoka

Niska

Niska Visoka

Uočavanje mogućnosti Preduzetništvo

B A

CD

8

Kreativnost i inovativnost U C kvandrantu preduzeću nedostaje

krativnost, ali najmanje što može je da kopira i verovatno da unapredi kreativne invencije.

U kvadrantu D preduzeću nedostaje i kreativnost i preduzetništvo, zbog čega ne samo da ne raste već je i njegov opstanak doveden u pitanje.

9

Pojam i karakteristike kreativnosti Proces otkrivanja, izbora, premeštanja i kombinovanja

činjenica, ideja i veština. Traganje za drugačijim ne-ortodoksnim odnosima koje

mogu da se primene u drugačijem kontekstu. Označava radikalno drugačiji način obavljanja

poslova, a ne traganje za adaptivnim, postepenim promenama.

Uključuje razbijanje i restrukturiranje našeg znanja o fenomenima da bi se dobilo novo shvatanje njihove prirode.

Beg od mentalnog škripca u procesu donošenja odluka i rešavanja problema.

10

Pojam i karakteristike kreativnosti Kreativna rešenja su mnogo više od ideja

– moraju se realizovati u realnom svetu. Kreativno rešenje ima tri atributa:

Ono je novo (inače ne bi bilo kreativno), Ono je korisno, tako da rešava probleme ili

uočava i koristi i mogućnosti (inače ne bi bilo rešenje),

Ono je izvodljivo, u okviru datih ograničenja u relanom svetu.

11

Pojam i karakteristike kreativnosti Kako se u proseku, po nekim

istraživanjima, tek svaka jedanaesta ideja materijalizuje u novom proizvodu, važno je da imati što više ideja, zbog čega je važno podsticanje kreativnog procesa.

12

Pojam i karakteristike kreativnostiTe

kst p

roce

sor

Proc

esor

slik

a

Leva i desna strana mozga

13

Pojam i karakteristike kreativnosti Leva strana mozga obavlja racionalne, logičke funkcije.

Verbala, analitička, funkcioniše u povezanim, linearnim sekvencama. Ljudi koji pretežno koriste levu stranu mozga vole da rade

individualno, više vole da uče nego da stiču iskustvo, brzo donose odluke.

Desna strana mozga obavlja intuitivne i ne-racionalne funkcije. Ne-verbalna, povezuje slike u holističku persektivu (kreativno ili

lateralno razmišljanje). Ljudi koji pretežno koriste desnu stranu mozga vole da rade u grupi i

stiču iskustvo (npr. uče radeći), generišu puno opcija pre nego što donesu odluku.

Kreativno razmišljanje primarno je rezultat aktivnosti desne strane mozga, dok su adaptivne inovacije rezultat aktivnosti leve strane mozga.

14

Pojam i karakteristike kreativnosti Zajedničke osobine kreativnih ljudi:

Sposobnost konceptualizacije. Sposobni su da produkuju brojne ideje.

Mentalna fleksibilnost. Vešti su u lateralnom razmišljanju. Originalnost. Kreiraju atipične odgovore ne probleme. Obustavljanje prosuđivanja. Ne analizraju previše brzo. Impulsivnost. Reaguju impulsivno na ideje, izražavajući svoj

osećaj. Ne prihvatanje autoriteta. Uvek su spemni da se supratstave

autoritetu. Tolerancija. Imaju visok nivo toterancije za ideje drugih.

15

Prepreke kreativnosti Ljudima je svojstvena kreativnost, ali je kod većine ljudi

ona prigušena jer kreativnost znači promene, a njih mnogi ljudi doživljavaju kao opasnost.

Zato većine ljudi razvija određene rutine, koje ublažuju osećaj neprijatnosti, jer smanjuju potrebu ljudi da menjaju postojeće stanje.

Kretivnost zahteva od ljudi da izađu iz “konfomne zone”. Blokade/prepreke kreativnosti:

Zabluda da postoji samo jedno korektno rešenje problema. Zabluda da je logika važna u rešavanju problema. Tendencije da se bude praktičan.

16

Prepreke kreativnosti Tendencija da se slede utvrđena pravila bez

pogovora. Tendencija da se izbegnu nejasnoće u sagledavanju

situacije. Tendencija da se izbegne krivica zbog neuspeha. Nespremnost da se prizna kreativni snage igre. Tendencija da se razmišlja suviše usko i sa

prevelikim fokusom. Nespremnost da se razmišlja nekonvencionalno

zbog straha da to ne “ispadne budalasto”.

17

Kreativni proces 1. Sticanje znanja i razvoj svesti

2. Proces inkubacije

3. Generisanje ideja

4. Evaluacija i implementacija

18

Kreativni proces Faza 1: Sticanje znanja i razvoj svesti Predpostavka svakog kreativnog procesa je stvaranje svesti o

različitim idejama i različitim mogućnostima obavljanja poslova čitajući različite stvari, putujući na različita mesta, razgovarajući sa različitim ljudima koji imaju različito viđenje sveta i sl. Tako npr. možemo čitati o proizvodima koji postoje u nekoj zemlji, a

kojih još uvek nema u drugim zemljama. Na radi se samo o potrebi razvoja svesti o različitim pristupima

problemima, već i pripremi mozga na činjenicu da postoje različiti načini da se neki posao obavi – razvoj otvorenog i kritičkog odnosa prema svetu.

U ovoj fazi važno je obezbediti prikupljanje informacija iz velikog broja, raznovrsnih izvora i čuvanje prikupljenih informacija (beleženje, snimanje itd.)

19

Kreativni proces Faza 2: Proces inkubacije Potrebno je vreme da bi ljudi mogli da “prerade” ogroman

broj informacija koje su prikupili tokom faze 1. Poces inkubacije obično teče dok je svest zaokupljena

drugim aktivnostima (najbolje je da su to aktivnosti koje ne zahtevaju angažovanje leve strane mozga) tako da podsvest može nesmetano da radi na rešavanju problema.

Kako do sna dolazi kada se leva strana mozga zamori i kada, stoga dominira desna strana mozga, proces inkubacije često zahteva san.

Zato ne čudi da mnogim ljudima ideje “padaju na pamet” tokom sna, ali je često problem setiti se tih ideja.

Kreativnost zahteva vreme.

20

Kreativni proces Faza 3: Generisanje ideja (iluminacija) Do ideja ljudi mogu doći tokom faze inkubacije, često i u

snu, ali je najčešće potrebno podstaći proces generisanja ideja.

U tu svrhu, razvijene su brojne tehnike generisanja ideja. Faza 4: Evaluacija i implementacija U ovoj fazi, od mnoštvo ideja, biraju se one koje najviše

obećavaju. Izboru obično prethodi diskusija i, možda, glasanje. Neke ideje koje su razvijene u prethodnoj fazi lako se mogu

odbaciti jer su očigledno nerealne, ali se neke ideje mogu modifikovati pre nego što se pristupi njihovoj evaluaciji. Ponekad to podrazumeva vraćanje u prethodnu fazu.

21

Tehnike za stimulisanje kreativnosti Postoje mnoge tehnike za stimulisanje kreativnosti

(generisanje ideja). Većina ih je orjentisana na dobijanje kvalitetnih ideja,

a ne velikog broja ideja. Najčešće se koriste sledeće tehnike. Breinstorming -nestrukturirani metod prikupljanja mogućih ideja o

problemu u ograničenom vremenskom periodu spontanom doprinosom učesnika.

Sesija počinje definisanjem problema. Problem ne treba definisati ni previše široko, ni previše usko. Sastav grupe treba da bude takav da obezbedi što širi spektar znanja, ali ni jedan član grupe ne treba da bude priznati ekspert, kako ne bi inhibirao reakcije dugih članova.

22

Tehnike za stimulisanje kreativnosti Zasniva se na činjenici da se ljudska kreativnost može podstaći

njihovim učešćem u organizovanom grupnom događaju /iskustvu. Pravila:

Kritika je zabranjena, Što šira ideja, to bolje, Što veći broj ideja to bolje, Kombinacije i unapređivanje ideja su dobrodošli.

Obrnuti (negativni) breinstorming – sličan je breinstormingu, s tim da je kritika dozvoljena.

Suština metoda je u trženju nedostataka (mana) ideje, tako što se postavlja pitanje tipa “na koliko načina ideja može da propadne?”

Obrnuri breinstorming može se koristiti pre ostalih kreativnih tehnika radi stimulisanja kreativnog razmišljanja.

Proces identifikovanja mana određenih ideja obično je praćen diskusijom načina da se uočene mane otklone.

23

Tehnike za stimulisanje kreativnosti Varijanta breinstormiga je brenraiting

(engl. brainwriting). Ideje se zapisuju anonimno, a zaim se

prosleđuju članovima grupe, najčešće korišćenjem savrmene IT, kako bi se izbegao uticaj dominantnih članova grupe na ostale članove grupe.

24

Tehnike za stimulisanje kreativnosti Analiza atributa – koristi se za razvijanje

atributa proizvoda ili linija proizvoda kada se proizvod približava fazi zrelosti u svom životnom ciklusu. Navode se atributi nekog proizvoda ili problema, a

zatim se oni posmatraju sa različitih stanovišta. U ovom procesu originalno nepovezani objekti mogu se povezati i formirati nove kombinacije koje bolje zadovoljavaju potrebe.

Postojeći proizvod se rasklapa u svoje sastavne delove, a zatim se razmatraju mogućnosti za promenu karakteristika proizvoda, vodeći računa o koristi za potrošače.

25

Tehnike za stimulisanje kreativnosti Analiza skupa (popisa) problema (Problem

Inventory Analysis) – metod dobijanja novih ideja i rešenja fokusiranjem na probleme. Metod koristi pojednca na način sličan korišćenju fokus grupe u dobijanju ideja za nove proizvode. Ali, umesto da sam generiše ideje, potrošaču se daje lista problema opšte kategorije proizvoda sa molbom da identifikuje i prodiskutuje pojedinačni proizvod date kategoriji koji ima određeni problem. Poteškoću predstavlja sastavljanje iscrpne liste

problema.

26

Tehnike za stimulisanje kreativnosti Npr. za prehranbu industriju lista problema može biti:Npr. za prehranbu industriju lista problema može biti:

Psihološki Psihološki Težina (gojaznost)Težina (gojaznost) GladGlad

Osećaj gladiOsećaj gladi Još uvek gladan nakon jelaJoš uvek gladan nakon jela

ŽeđŽeđ Ne gasi žeđNe gasi žeđ Razvija osećaj žeđiRazvija osećaj žeđi

ZdravljeZdravlje Loše za zubeLoše za zube NesanicaNesanica

27

Tehnike za stimulisanje kreativnosti AktivnostiAktivnosti

Planiranje obrokaPlaniranje obroka ZaboravitiZaboraviti Zamor – dosadaZamor – dosada

ČuvanjeČuvanje Ostati bez zalihaOstati bez zaliha KvarljivostKvarljivost

PripremanjePripremanje KomplikovanoKomplikovano Previše sudovaPreviše sudova

ČišćenjeČišćenje Prlja pećnicuPrlja pećnicu Mirsi u frižideruMirsi u frižideru

………………………….... ………………………………

Ovaj metod treba koristiti prvenstveno za identifikovanje ideja o prozvodima koje će se dalje procenjivati.

28

Tehnike za stimulisanje kreativnosti Gordonov metod – je način razvoja novih ideja, a da članovi grupe

nisu svesni prave prirode problema. To obezbeđeju da rešenje nije zamagljeno ličnim, unapred formiranim idejama i načinom ponašanja.

Proces počinje tako što preduzetnik navodi opšti koncept povezan sa problemom. Grupa odgovara iznoseći brojne ideje. Zatim se koncept razvija, zajedno sa povezanim konceptima, a ceo proces vodi preduzetnik. Stvarni problem se tada obelodanjuje, što omogućava grupi da iznese predloge za primenu ili oplemenjivanje finalnog rešenja.

Metod kontrolne liste – je metod kojim se ravija nova ideja kroz listu povezanih pitanja ili sugestija. Preduzretnik može koristi listu pitanja ili stavova za usmeravanje razvoja potpuno novih ideja.

29

Tehnike za stimulisanje kreativnosti Slobodne asocijacije – jedan od najjednostavnijih metoda. Počinje

tako što se reč ili fraza u vezi sa problemom zapiše, a zatrim se zapisuju nove reči, pri čemu svaka nova reč nastoji da doda nešto novo prethodnoj u lancu ideja koji se završava idejom o novom proizvodu.

Prisilna međuzavisnost – kao što ime ukazuje ovaj metod nastoji da nametne odnose između izvesnih kombinacija proizvoda. Tehnika se sastoji u postavljanju niza pitanja o cilju ili ideji u procesu razvoja nove ideje. Nova kombinacija i eventualno koncept se razvijaju u procesu koji ima sledećih pet koraka: Izolovati elemente problema,Izolovati elemente problema, Pronaći odnose između tih elemenataPronaći odnose između tih elemenata

30

Tehnike za stimulisanje kreativnosti Zabeležiti odnose,Zabeležiti odnose, Analizrati utvrđene odnose kako bi se utvrdile Analizrati utvrđene odnose kako bi se utvrdile

pravilnosti,pravilnosti, Razviti ideje iz utvrđenih pravilnosti. Razviti ideje iz utvrđenih pravilnosti.

Zajednička beležnica – mala sveska (pogodna za nošenje), koja sadrži formulaciju problema. Učesnici u procesu razmatraju problem i moguća rešenja, beleže ideje barem jednom, a poželjno je tri puta na dan. Krajem meseca sastavlja se lista najboljih ideja, zajedno sa predlozima. Varijanta tehnike podrazumeva da učesnici beleže svoje ideje u zajedničku beležnicu koju predaju koordinatoru, koji sumira ideje.

31

Tehnike za stimulisanje kreativnosti Naučni metod - sastoji se od principa i

procesa, posmatranja i zaključivanja i dokazivanja hipoteza. Pretpostavlja da preduzetnik definiše problem, prikuplja i analizra podatke, razvija i testira potencijalna rešenja i bira najbolje rešenje.

32

Tehnike za stimulisanje kreativnosti Fokus grupe – način prikupljanja

informacija u strukturiranom obliku. Moderator vodi grupu (8-14 učesnika)

kroz otvorenu, diskusiju o suštini problema. Učesnici, stimulisani komentarima drugih članova grupe kreativno doprinose konceptualizaciji ideja za nove proizvode (ili testiranju ideja) .

33

Značaj inovacija Malo je pitanja koja odlikuje tako velika saglasnost kao što je

pitanje uloge inovacija u društvenom i ekonomskom razvoju. Inovativnost je fundamentalni faktor ekonomskog rasta i

prosperiteta. Sposobnost inoviranja opredeljuje rast društvenog proizvoda i

produktivnosti, promenu privredne strukture i poboljšanje kvaliteta života.

Inovacije su tesno povezane sa procesima društvenih, političkih i socijalnih promena. Šumpeter je još 30-tih godina prošlog veka prepoznao značaj inovacija

kao osnovnog pokretača dinamičnog ekonomskog razvoja. Kao što kod ljudi postoje prirodni razlozi njihove smrti, tako i kod

preduzeća prirodan uzrok njihovog nestanka sa poslovne scene je nesposobnost inoviranja.

34

Politika podrške inovativnosti Imajući u vidu brojne izazove sa stanovišta neophodnosti tretiranja

inovacija kao održivog izvora rasta i njihovog korišćenja u rešavanju brojnih socijalnih i globalnih izazova, koji su dodatno aktuelizovani globalnom ekonomskom krizom koja je otpočela 2008. godine, veliki broj zemalja je doneo planske dokumente kojima se formulišu odgovarajući ciljevi i obezbeđuju sistemski uslovi za stvaranje, razvoj i primenu inovacija.

Evropska komisija je 2010. godine donela dokument pod nazivom „Evropa 2020“, koji predstavlja strategiju Evrope do 2020. godine. Tri prioriteta koja se međusobno podupiru: pametan, održiv i inkluzivni rast. Inovacije se nalaze u centru strategije „Evropa 2020”. Osnovu pametnog rasta

čini razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama. Inovacije se tretiraju kao najbolje sredstvo za uspešno rešavanje velikih društvenih izazova, koji su svakim danom sve aktuelniji, kao što su klimatske promene, oskudica resursa i energije, zdravlje i starenje. Strategijski pristup u odnosu na inovacije podrazumeva da će različiti instrumenti, mere i finansiranje biti projektovani u službi inovacija

35

Politika podrške inovativnosti Inovaciona strategija država članica OECD-a (engl.

Organization for Economic Cooperation and Development - OECD) se bazira na sledećih pet prioriteta: stanovništvo treba osposobljavati za inoviranje, ne ograničavati inovativnost u firmama, treba stvarati i primenjivati znanje, primenjivati inovacije na način da su u funkciji globalnih i

društvenih izazova, poboljšavati upravljanje inovacijama i meriti politiku inoviranja.

U Srbiji je 2005. godine donet Zakon o inovacionoj politici. Ovim zakonom inovaciona politika je predstavljena kao strateški dokument i trebala bi da se realizuje preko programa inovacione delatnosti.

36

Značaj inovacija Inovacije kao pokretač brojnih društvenih promena treba

posmatrati u kontekstu savremenog okruženja koje karakterišu učestale, dalekosežne i međusobno uslovljene promene. Preduzetnički i proaktivni tip ponašanja nije više stvar izbora već

nužnosti zato što zahteva uspostavljanje novih odnosa sa okruženjem. Uspeh se meri sposobnošću da se opstane i napreduje sa

promenama. Zahvaljujući različitoj uspešnosti u suočavanju sa nastupajućim

promenama menja se relativni položaj pojedinih zemalja, njihova industrijska osnova, bogatstvo i moć.

Iskustvo pokazuje da preduzeća koja su ostvarila uspeh u prošlosti uvođenjem inovacija ne mogu na tome trajno graditi svoju konkurentsku prednost. Poređenje današnjih industrijskih lidera sa onima od pre dvadeset ili čak od pre deset godina pokazuje koliko je velikih i uspešnih preduzeća izgubilo primat ili više ne postoji.

37

Inovativnost: suštinski atribut preduzetništva Konceptom “kreativne destrukcije” i značajem koji

ovaj koncept ima za teoriju privrednog razvoja Šumpeter je najneposrednije povezao inovacije i preduzetništvo.

Suštinu preduzetništva čine promene, a inovacije su sredstvo za pokretanje i iskorišćavaje promena.

Preduzetnici uvode inovacije i iniciraju promene. Zato je preduzetništvo neraskidivo povezano sa inovacijama jer se preduzetnička aktivnost zasniva na pokretanju novih poslovnih poduhvata.

Inovativnost pretpostavlja korišćenje novih mogućnosti i stvaranje novog poslovnog poduhvata kojim se napušta postojeći način rada.

38

Inovativnost: suštinski atribut preduzetništva Novi poslovni poduhvati se baziraju na novim

poslovnim idejama, novim ili unapređenim proizvodima, uslugama ili tehnologijama, penetriranju na nova tržišta.

Stoga je inovacija ključni, definišući aspekt preduzetništva.

Sposobnost da se uoče mogućnosti koje proističu iz promena i sposobnost inoviranja su dve važne karateristike preduzetnika po kojima se oni razlikuju od drugih ekonomskih agenata.

39

Inovativnost: suštinski atribut preduzetništva Pošto se inovacije sastoje od osmišljenog

i organizovanog traganja za promenom u cilju pronalaženja mogućnosti koje te promene pružaju, Draker inovacije tretira kao specifičan instrument preduzetništva.

Inovacije predstavljaju pokretačku snagu svake preduzetničke aktivnosti.

40

Inovativnost: suštinski atribut preduzetništva Ciklični obrazac privredog rasta prvi je

uočio ruski ekonomista Nikolaj Kondratijev.

Kondratijevu ideju dalje je razvio Šumpeter koji je istakao da svaki ciklus predstavlja primenu grupe novih tehnologija.

41

Inovativnost: suštinski atribut preduzetništva

Period Ciklus/ talas Tehnologija

1780-1830 Prvi Pamuk, gvižđe, pokretačka snaga vode

1830-1880 Drugi Železnica, vodena para, parobrodi

1880-1930 Treći Električna energija, hemikalije, čelik

1930-1980 Čevrti Automobili, elektronika,nafta, kosmonautika

1980- Peti Računari, telekomunikacije i Internet

42

Inovativnost: suštinski atribut preduzetništva

Oporavak Prosperitet Recesija Depresija

50 godina

Ekonomska aktivnost

43

Inovativnost: suštinski atribut preduzetništva U fazi oporavka otkrića u nauci i tehnici se

konkretizuju kao inovacije, koje stvaraju mogućnosti za nove investicije, rast i povećanje zaposlenosti. Obično te nove mogućnosti stvaraju nova preduzeća.

Visoki stepen neizvesnosti. Premijske cene i visoki profiti. U fazi prosperiteta počinje difuzija inovacije.

Inovacija postaje poznata i prihvaćena na širem tržištu, a imitacije počinju češće da se javljaju. Povoljne okolnosti na tržištu i veliki broj potencijalnih imitatora može dovesti do spekulativnog rasta (“dot-om” bum 1990-ih)

44

Inovativnost: suštinski atribut preduzetništva U fazi recesije, usled viškova kapaciteta i

opadajućih prinosa, kako postaju očigledna organičenja tehnoloških prednosti, intenzivira se cenovna konkurencija. Dolazi do promene u inovacijama. Umesto za

proizvodnju novih proizvoda ili usluga, nova tehnologija počinje da se koristi u procesima proizvodnje. To može uticati na napuštanje stare prakse u procesu proizvodnje i doprineti značajnom povećanju produktivnosti, ako je kapacitet transformacije tehnologije na vrhuncu.

45

Inovativnost: suštinski atribut preduzetništva U fazi depresije, usled saturacije tržišta

dolazi do još veće cenovne konkurencije i daljeg pada profitabilnosti. Započinju procesi spajanaj i pripajanja kao bi

se povećala efikasnost. I pored teških uslova poslovanja u ovoj fazi

dolazi do novih invencja, čime se stvara osnova za inovacije koje će pokrenuti novi ciklus.

46

Vrste i karateristike inovacija Proces inovacije u najopštijem smislu označava svaki

sistem organizovanih i svrsishodnih aktivnosti usmerenih na stvaranje promena.

U najširem smislu inovacija predstavlja svrsishodnu promenu postojećih aktivnosti kojima se poboljšavaju ekonomske performanse.

Zahvaljujući inovativnosti resursi se obogaćuju novim sposobnostima.

Inovacije imaju univerzalnu primenu, usmerene su na sve aspekte poslovne aktivnosti preduzeća i mogu se klasifikovati na različite načine.

Sam pojam inovacija se može razumeti i interpretirati na mnogo načina.

47

Vrste i karateristike inovacija Jadna studija koja je posvećena analizi preko

100 različitih definicija inovacija, različite definicije inovacija kategorizira u sledećih šest grupa: 1) nova ideja, 2) uvođenje nove ideje, 3) invencija, 4) uvođenje invencije, 5) ideja koja pravi razliku u odnosu na postojeće

stanje stvari, 6) uvođenje ideje kojom se remeti preovlađujuće

ponašanje.

48

Vrste i karateristike inovacija Inovacije predstavljaju kompleksan set aktivnosti od

konceptualizacije nove ideje do njenog prevođenja u praksu.

Inovacija obuhvata upravljanje svim aktivnostima koje su uključene u proces stvaranja ideja, razvoj tehnologije, proizvodnju i marketing novog (ili značajno unapređenog) proizvoda, proizvodnog procesa ili opreme.

Prema OECD Oslo Manual inovacija je primena novog ili značajno poboljšanog proizvoda (dobra ili usluge), procesa, marketinške metode ili novog organizacionog metoda u poslovanje, organizaciju rada ili u odnose poslovnog subjekta sa okruženjem.

49

Vrste i karateristike inovacija Neke inovacije predstavljaju značajnu promenu dosadašnjeg

načina obavljanja određenih aktivnosti, dok druge mogu da uključe mali stepen inovativnosti.

Minzberg shvata inovacije kao sredstvo da se prekine sa postojećim rutinama, ili drugim rečima, da se stvari rade na istinski drugačiji način.

Po ovom shvatanju npr. uvođenje na tržište proizvoda koji kupci žele da kupuju nije nužno inovacija.

Drugim rečima, da bi postojala inovacija neohodno je da postoji visok stepen inovativnosti. U tom smislu,npr. uvođenje na tržište novog tipa automobila retko može predstavljati inovaciju, ali je uvođenje Minija na tržište predstavljalo inovaciju jer je značilo novinu u dizajnu automobila i novinu u naćinu percepcije veličine automobila.

50

Vrste i karateristike inovacija Inovacije nisu ograničene samo na

tehnološku sferu. Tehnološke inovacije Socijalne inovacije, Inovacije u menadžmentu, marketingu ili u

oblasti finansija. Inovativne usluge (npr. finansijske usluge

bazirane na Internetu)

51

Vrste i karateristike inovacija Tehnološke inovacije se odnose na korišćenje

znanja za kreaciju i implementaciju novih tehnologija i mogu biti inovacije proizvoda i inovacije procesa.

Inovacije u menadžmentu predstavljaju napuštanje tradicionalnih principa menadžmenta, procesa i praksi ili uobičajenih organizacionih formi kojima se bitno menja način na koji se poslovi menadžmenta obavljaju. Jedno istraživanje identifikuje 175 značajnih inovacija u

menadžmentu koje su nastale u periodu 1900-2000. godina. Inovacije u menadžmentu dovode do promena poslova

koje menadžeri obavljaju, a što ima za rezultat stvaranje konkurentske prednosti i unapređenje performansi poslovanja preduzeća.

52

Vrste i karateristike inovacija Inovacija u planiranju, kao što je PERT (engl.

Program Evaluation and Review Technique - PERT) mrežni model, omogućila je da se milioni delova koji su se nabavljali od 11.000 dobavljača dostave na vreme i efikasno ugrade u podmornicu „Polaris“.

Inovacije u marketing pristupu doprinose boljem i trajnijem zadovoljavanju potreba kupaca (na primer, direktni marketing kao nov pristup prodaji). Brojni su uspešni preduzetnički poduhvati koji su se bazirali na ideji da je važnije kako se prodaje, a ne šta se prodaje. Predzetničke firme posebno su inovativno u svom pristupu

tržištu, pronalazeći efektivnije i jeftinije puteve do tržišta.

53

Vrste i karateristike inovacija Jedno istraživanje sprovedeno na uzorku

od preko 800 organizacija pokazuje da inovativna izvrsnost utiče na povećanje

poslovne dobiti više od 4 procentualna poena,

najveći inovatori imaju 2,5 puta veću prodaju novih proizvoda i

mogu imati više od 10 puta veći prinos od investiranja u inovacije.

54

Vrste i karateristike inovacija Šumpeter navodi pet vrsta inovacija:

Uvođenje novog ili unapređenog proizvoda ili usluge

Uvođenje novog procesa Otrivanje novog tržišta Otkrivanje novih izvora snabdevanja

sirovinama Stvaranje novog tipa industrijske

organizacije.

55

Vrste i karateristike inovacija Centralna uloga preduzetničkih firmi u

iznošenju inovacija na tržište treba da bude eksplicitno priznata u svakoj definiciji inovacija.

Šumpeterova podela inovacija može se proširiti da obuhvati interval ili kontinijum mogućnosti prikazanih na sledećoj slici.

56

Razvoj proizvoda ili usluge Razvoj procesaZa svet novi proizvodi ili usluge

Za tržište novi proizvodi ili usluge Značajno nov proces

Nove linije proizvoda ili usluge u okviru komanije

Dodaci linijama prozvoda ili usluge Neznatno nov proces

Poboljšanje i revizija proizvoda ili usluge

Nova primena postojećih proizvodaili usluga

Značajna revizija postojećeg procesa

Repozicioniranje postojećih proizvoda ili usluga

Smanjivanje troškova za postojeće proizvode ili usluge

Umerena poboljšanja postojećih procesa

57

Vrste i karateristike inovacija Novi procesi mogu biti administrativni

sistemi ili sistemi za isporuku usluga, novi metodi finansiranja ili proizvodnje, drugačiji načini prodaje, novi pristupi snabdevanju ili distribuciji, novi sistemi uravljanja lancima snabdevanja i sl.

To su česti načini inoviranja preduzetničkih firmi.

58

Vrste i karateristike inovacija Pored stepena novine, druga značajna dimenzija

inovacija je njihova učestalost ili koliko često se primenjuju inovacije.

Preduzeće koje primenjuje česte manje inovacije najverovatnijeće biti podjednako inovativno kao i preduzeće koje povremeno primenjuje velike inovacije.

Skup više manjih inovacija ima ogroman uticaj na konkurentsku prednost preduzeća.

Najčešće se te inovacije uvode u kasnijim fazama životnog ciklusa proizvoda, kako bi se održala ili unapredila konkurentska pozicije proizvoda i produžio njegov životni ciklus.

59

Vrste i karateristike inovacija

Velika

Mala

Mala Velika

Frekfencija inovacija (broj događaja)

Stepen inovativnosti (veličina događaja)

Povećanje konkurentske prednosti

60

Vrste i karateristike inovacija Prema pristupu rešavanju problema, pre nego

ishodu procesa, može se napraviti razlika između inovatora i onog koji se prilagođava (prilagođavač-adapter).

Jedan je angažuje na divergentnom razmišljanju usmerenom na inovacije, a drugi na konvergentnom razmišljanju usmerenom ka savršenstvu.

61

Prilagođavač Inovator Primenjuje disciplinovan, precizan metodološki postupak

Pristupa zadatku iz neobičnog ugla

Koncentrisan je pre na rešavanje nego na identifikovanje problema

Otkriva probleme i načine rešavanja

Pokušava da prečisti postjeću praksu

Dovodi u pitanje osnovne pretpostavke u vezi sa postojećom praksom

Nastoji da bude orjentisan prema sredstvima

Malo obraća pažnju na sredstva, a više je zainteresovan za ishod

Sposobni su da prošire detaljni rad Imaju malo tolerancije za rutinski rad

Osetljivi su na koheziju grupe i saradnju

Imaju malo ili nimalo potrebe za konsenzusom, često su neosetljivi za druge

62

Vrste i karateristike inovacija Prema stepenu inovativnosti inovacije se

mogu podeliti na: radikalne i inkrementalne, revolucionarne i evolutivne, fundamentalne i adaptivne, bazične i trivijalne, diskontinualne i kontinualne, suštinske i periferne ili marginalne (ili

kreativne imitacije) inovacije.

63

Vrste i karateristike inovacija Samo značenje „nov“ kod definisanja inovacije može se na različit

način interpretirati, a samim tim i vrsta novih poslovnih poduhvata.

Postoje velike teškoće u definisanju šta je nov proizvod, usluga ili proces. Koje su odlike novog proizvoda? Kada npr. proizvođač nameštaja

proizvode “novu” sofu da li je to novi proizvod? Većina ekonomista bi verovatno rekla da nije (jer unakrsna elastičnost tražnje najverovatnije nije jednaka nuli), ali bi mnogi preduzetnici smatrali da je to nov proizvod.

Većina inovacija su sasvim svakodnevne (obične) i postepene, i pre su posledica postepene akumulacije znanja, a ne velikih tehnoloških prodora.

Inovacija ponekad postoji samo u očima onoga ko je primećuje, odnosno pojam inovacije se relativizira kroz interpretaciju njenog posmatrača.

64

Vrste i karateristike inovacija Inovacije se mogu analizirati sa

stanovišta različitih grupa, preduzeća, delatnosti ili društva u celini. Prvo, koliko je proizvod promenjen u

odnosu na postojeći? Promene na proizvodu sa stanovišta njegove funkcije, pakovanja ili sadržaja mogu biti različite.

Drugo, koliko je proizvod dugo nov? Vremenska dimenzija može biti različita i nije ista za sve proizvode.

65

Vrste i karateristike inovacija Treće, koliko je proizvod prihvaćen na

tržištu? Koliko bi kupaca trebalo da prihvate proizvod na tržištu ili za koje je proizvod nepoznat da bi bio nov? Proizvod koji je nov za preduzeće ne mora biti

nov na tržištu. Za kupca je nov proizvod onaj koji on ranije nikada nije kupovao, mada on može već postojati na određenom tržištu. Isto tako, inovacije se mogu posmatrati sa stanovišta određenih tržišta i delatnosti, a ne samo sa stanovišta svih tržišta i različitih grana delatnosti.

66

Vrste i karateristike inovacija Četvrto, brojni su primeri uspešnih poslovnih

poduhvata koji se nisu bazirali na potpuno unikatnim idejama, već na temeljima već proverenih inovativnih rešenja i prilagođavanju postojećim idejama imitiranjem i kopiranjem. Na primer, IKEA i McDonald´s svoj uspeh zasnivaju upravo na drugačijem korišćenju postojećih ideja.

67

Invencija, inovacija i difuzija Treba praviti razliku između tri dela inovativnog procesa:

invencija, inovacija i difuzija.

Invencija (ili pronalazak) predstavlja koncipiranje nove ideje, kreaciju nove mogućnosti za novi ili poboljšani proizvod ili proces. Invencija je rezultat procesa istraživanja.

Inovacija je uvođenje nove ideje ili nove primene u opštu upotrebu. Da bi invencija postala inovacija treba da postigne uspeh na tržištu, tako da se u

ekonomskom smislu o inovaciji može govoriti tek nakon obavljene prve komercijalizacije.

Invencija predstavlja proces stvaranja novih ideja, a inovacija je proces kojim se te ideje prenose u praksu. Drugim rečima, inovacija predstavlja komercijalizaciju invencije. Računar je bio invencija sve dok njegova primena na obradu podataka nije postala

inovacija. Mada se invencija i inovacija razlikuju, one su neraskidivo međusobno povezane i u praksi ih je teško odvojiti ove dve aktivnosti. Treba, isto tako, praviti razliku između invencije i patenta. Patent je pravo kojim se štiti pronalazak ili invencija. Patent i prava iz patenta se stiču priznanjem i upisom priznatog prava u odgovarajući registar.

68

Invencija, inovacija i difuzija Tomas Edison, jedan od najuspešnijih

inovatora svih vremena, bio je toliko neuspešan u uvođenju svojih inovacija na tržište da su ga njegovi finansijeri morali da uklone iz svakog posla koji je pokrenuo.

69

Invencija, inovacija i difuzija Inicijalne inovacije predstavljaju po prvi put u privredi uvedene

nove ili značajno poboljšane proizvode ili procese. Zatim sledi njihovo imitiranje i/ili poboljšavanje od strane drugih

preduzeća i preduzetnika, odnosno kasnija primena inovacija ili difuzija.

Difuzija (ili širenje) predstavlja proces kojim inovacija komunicira određenim kanalima u određenom vremenskom periodu među članovima jednog društvenog sistema.

Sa stanovišta vremena usvajanja inovacija, razlikuju se inovatori i imitatori, odnosno pioniri, rani korisnici, kasni korisnici i zakasneli korisnici inovacija.

70

Invencija, inovacija i difuzija Model širenja inovacija se često prikazuje

pravljenjem analogije sa načinom širenja epidemije.

Oni koji nisu usvojili inovaciju „zaraze“ se u kontaktu sa onima koji su već prihvatili inovaciju, tako da vremenom inovaciju usvajaju svi ili većina pripadnika društva.

71

Invencija, inovacija i difuzija Između naučnog otkrića i invencije postoji razlika.

Naučno otkriće je usmereno ka otkrivanju onoga što već postoji, dok invencija podrazumeva ljudski rad na kreiranju fizičkog oblika koji ranije nije postojao.

Najmanje iz dva razloga bilo bi isuviše uprošćeno reći da samo naučno otkriće vodi do invencije, koja opet dalje vodi do inovacije. Prvo, novi proizvod se često javlja kao rezultat cele serije

međusobno delujućih otkrića i invencija koje se protežu tokom dugog vremenskog perioda i koje su posledica tzv. „jezgra kompetentnosti“.

Drugo, ne može se reći sa sigurnošću da postoji redovno kauzalni tok od naučnih otkrića ka invenciji.

72

Izvori ideja za stvaranje inovacije Izvori ideja za stvaranje inovacija mogu biti interni i eksterni

IiR, kupci, dobavljači, kanali prodaje, zaposleni, konkurencija, država i njene institucije.

IiR je svakako najznačajniji stub na koji se oslanja inovaciona aktivnost. Obuhvata: Fundamentalno (ili bazično) istraživanje - predstavlja sistematsku

aktivnost koja se preduzima prevashodno u cilju sticanja novih znanja o poreklu i uzrocima pojava i činjenica, a da se pri tome nema u vidu ni posebna primena ni korišćenje. Rezultati fundamentalnog istraživanja obično se formulišu kao opšti

principi, teorije ili zakonitosti.

73

Izvori ideja za stvaranje inovacije Primenjeno (ili aplikativno) istraživanje -

preduzima se u cilju sticanja novih znanja, ali je, pre svega, usmereno prema nekom cilju ili određenoj praktičnoj svrsi. Primenjeno istraživanje se preduzima da se utvrdi

mogućnost korišćenja rezultata fundamentalnih istraživanja ili da se uspostave nove metode i sredstva koja omogućavaju da se postigne određeni unapred utvrđen cilj.

Postojeća znanja se produbljuju u cilju rešavanja posebnih problema, a ideje razvijaju u operativnu formu. Saznanja ili informacije koje proizilaze iz primenjenog istraživanja često se mogu patentirati, ali i zadržati kao poslovna tajna.

74

Izvori ideja za stvaranje inovacije Eksperimentalni razvoj - sistematski rad

zasnovan na znanjima koja se stiču putem istraživanja i praktičnog iskustva, u cilju proizvodnje novih materijala, proizvoda i uređaja, uvođenja novih procesa, sistema i usluga; ili značajnih poboljšanja onog što se već proizvodi ili što je već instalirano. Ova aktivnost IiR je fokusirana na dovođenje

invencije do stadijuma komercijalizacije.

75

Klasifikovanje inovacija Inovacije se na različit način mogu klasifikovati. Jedna od mogućih podela je sa stanovišta porekla ideje za

inovaciju. Potencijalni inovator može u stvaranju ideje za nove proizvode

ili usluge da polazi: od proizvoda ka potrebi - inovacije koje „gura nauka (ili tehnologija)“

(engl. science or technology push) ili od potrebe ka proizvodu - inovacije koje „vuče tražnja (ili tržište)“

(engl. demand or market pull). U prvom slučaju ideje za novi proizvod „gura“ IiR, preko proizvodnje i

marketinga, a da na pravi način nije sagledana tržišna potreba. Ovaj tip inovacija je posebno uspešan kad se stvara potpuno novo tržište.

Inovacija koja je razvijena „privlačenjem tražnje ili tržišta“ primarno je razvijena od strane IiR kao odgovor na identifikovanu potrebu na tržištu.

76

Klasifikovanje inovacija Za mnoge autore ova podela je diskutabilna i svodi se na dilemu šta je starije

kokoška ili jaje, odnosno da li je invencija majka neophodnosti ili je neophodnost majka invencije.

U pitanju su dva komplementarna, a ne međusobno isključiva načina dolaženja do inovacija. Između tehnološke mogućnosti i uočene tržišne potrebe postoji povezanost posmatrano sa stanovišta inovativnosti.

U pitanju su dva procesa koja se međusobno isprepletena, njihov međusobi uticaj varira po karakteru i intenzitetu u vremenu i između različitih industrija.

U empirijskim istraživanjima nije pronađena direktna korelacija između frekvencije korišćenja određenog izvora ili tipa informacija i njihovog relativnog doprinosa uspehu inovacije.

Samo zajedničko korišćenje internih i eksternih izvora informacija obezbeđuje efektivnost i efikasnost inovacionog procesa. „Guranje nauke i tehnologije“ ima za rezultat obično nastajanje radikalnih inovacija i novih industrija, dok su inovacije koje nastaju „privlačenjem tržišta“ najčešće inkrementalne. U kasnijim fazama rasta pojedinih industrija, zahtevi za poboljšanjem proizvoda, usluga i procesa mogu predstavljati glavne determinante inovativnosti.

77

Klasifikovanje inovacijaPoslednja dostignu a nauke

i tehnologije

ć

Potrebe društva i tržišta

“PRIVLA ENJE TRŽIŠTA”

Č

“GURANJETEHNOLOGIJE”

Ideja IiR Proizvodnja MarketingKomercijalni

proizvod

78

Klasifikovanje inovacija Prema OECD-ovoj klasifikaciji postoje sledeći tipovi

inovacija: inovacije proizvoda, inovacije procesa, inovacije organizacije, i inovacije u marketingu.

Inovacije proizvoda se odnose na uvođenje proizvoda koji imaju nove ili znatno poboljšane karakteristike ili mogućnosti korišćenja. Ovo uključuje značajna poboljšanja tehničkih karakteristika,

komponenti i materijala, ugrađenog softvera, korisničke orijentisanosti ili drugih funkcionalnih karakteristika.

Pojam „proizvod“ se koristi dosta široko, jer označava dobra i usluge.

79

Klasifikovanje inovacija Inovacije procesa predstavljaju primenu novog ili

značajno poboljšanog načina proizvodnje ili isporuke. Ovo uključuje značajne promene u tehnici, opremi i/ili

softveru. Inovacije proizvoda, usluga i procesa nazivaju se

tehnološkim inovacijama. Inovacije u organizaciji predstavljaju primenu novih

organizacionih metoda u poslovanju, organizaciji rada ili u odnosima sa okruženjem. To može da uključuje korišćenje novih metoda menadžmenta,

novih strategija rasta, novih znanja, organizacionih rutina i procedura kojima se unapređuju performanse poslovanja.

80

Klasifikovanje inovacija Inovacija u marketingu je primena nove

marketinške metode, što uključuje značajne promene u dizajnu proizvoda ili

pakovanju, plasmanu i promociji, kao i načinu njegovog plaćanja.

81

Inovacije i preduzetništvo Pored inovativnosti, sposobnost prihvatanja rizika

predstavlja bitan atribut preduzetništva. Rizici inovacija se odnose na: troškove razvoja,

vremenski period koji prethodi uspešnoj komercijalizaciji, nepredvidivost nivoa prihvatanja, uspešnost i ugrožavanje postojećih proizvoda, procesa i aktivnosti.

Različite preduzetničke strategije sa stanovišta različitog nivoa inovativnosti (visoka i niska) i rizika (visok i nizak) prikazane su na sledećoj slici. Pri tom se inovativnost opisuje sposobnošću stvaranja

jedinstvenih i različitih proizvoda, a rizik verovatnoćom ostvarenja finansijskog gubitka od inovativne aktivnosti.

82

Inovacije i preduzetništvo

Mala inovativnostMali rizik

Mala inovativnostVisok rizik

I-r I-R

i-r i-R

Mali Visok

Mal

aV

isok

a

RIZIK(Verovatnoća značajnog finansijskog gubitka)

INO

VATI

VNO

ST

(Stv

aran

je ra

zlič

itog

i jed

inst

veno

gpr

oizv

oda/

uslu

ge)

.

Visoka inovativnostMali rizik

Visoka Visok rizik

inovativnost

83

Inovacije i preduzetništvo Preduzetničke strategije u gornjem levom kvadrantu karakteriše

visoka inovativnost i mali rizik. Mali nivo rizika je posebno karakterističan za situacije kad nisu neophodna značajna finansijska ulaganja. Neke od danas velikih kompanija iz oblasti elektronike ili informacionih tehnologija nastale su u Silikonskoj dolini ili garaži. Dobar primer za to su kompanije „Hewlet-Packard“ i „Apple“. Kroz različite klasterske inicijative može se isto uspešno implentirati ovaj tip preduzetničke strategije.

Gornji desni kvadrat opisuje preduzetničku strategiju koju karakteriše visoka inovativnost i visok rizik. Slično kao i kod preduzetničke strategije u gornjem levom kvadratu, proizvode i usluge karakteriše visok nivo inovativnosti, ali zato inicijalna finansijska ulaganja mogu biti značajna u odnosu na mogućnosti preduzetnika. Na primer, uvođenje na tržište novog leka ili modela automobila zahteva značajna ulaganja i nadmetanje sa već afirmisanom konkurencijom.

84

Inovacije i preduzetništvo Preduzetničke strategije u donjem levom kvadratu karakteriše

mala inovativnost i mali rizik. To može predstavljati situaciju kad se zahtevaju minimalna ulaganja, a prisutna je značajna tražnja za proizvodom, procesom ili uslugom, ili je konkurencija nerazvijena. Neke vrste usluge mogu predstavljati ovakav tip poslovnih poduhvata (na primer, čišćenje stanova ili poslovnog prostora, popravka muzičkih uređaja i sl.).

U donjem desnom kvadratu su preduzetničke strategije koje karakteriše mala inovativnost i veliki rizik. Većina novih „start-ups“ biznisa uključuje nešto što predstavlja konvencionalni ulazak u već poznato poslovno područje i konkurentsko nadmetanje u sličnoj vrsti poslova. Na primer, otvaranje novog maloprodajnog objekta, perionice ili restorana.

85

Strategije inovacija Preduzetništvo predstavlja proces koji korespondira sa

proaktivnim traganjem za novim načinima rada, ponašanja, verovanja, formulisanja i implementacije novih strategija.

Stoga je za uspeh jednog poslovnog poduhvata potrebna povezanost preduzetničkog procesa i strategijskog upravljanja.

Strategija, koja je rezultat procesa strategijskog upravljanja, predstavlja nestandardnu i konzistentnu ideju vodilju za odlučivanje preduzetnika u promenljivim uslovima, a inovacija predstavlja njen krucijalni element.

86

Strategije inovacija Strategijsko pozicioniranje se ostvaruje aktivnostima

koje su različite u odnosu na aktivnosti konkurenata, jer ako bi postojala samo jedna dobra pozicija ne bi bilo potrebe za strategijom.

Prema tome, za opstanak i uspeh svakog poslovnog poduhvata potrebno je da postoji preduzetnik strateg koji je sposoban da jasno definiše ciljeve i bazične načine njihovog ostvarivanja.

Koncept strategijskog upravljanja je relevantan ne samo za korporativno preduzetništvo, već i za samostalne preduzetnike.

Poslovni plan, koji je rezultat planiranja, obezbeđuje vezu izneđu strategije i izvršenja.

87

Strategije inovacija Različite inovacione strategije koje su na

raspolaganju predstavljaju zapravo sledeća strategijska opredeljenja: pre drugih uvoditi proizvod (ili uslugu) na tržište (prvi

na tržištu), slediti vodećeg, modifikovati proizvod u skladu sa zahtevima

određenih tržišnih segmenata na već razvijenom tržištu (aplikativni inženjering),

prilikom korišćenju inovacija oslanjati na superiorniju proizvodnu efikasnost i kontrolu troškova.

88

Strategije inovacija Određenu poslovnu mogućnost preduzetnik može realizovati

samostalno (interni rast) ili putem eksternog rasta (merdžeri, akvizicije, različiti oblici strategijskih

alijansi). Mala preduzeća često vide svoju šansu u različitim oblicima

saradnji sa velikim preduzećima (na primer, kao kooperanti ili kroz proizvodnju po narudžbini).

Različite inovacione strategije trebaju biti u skladu sa generičkim strategijama za nivo biznisa.

Generičke strategije za nivo biznisa (strategije niskih troškova, diferenciranja i fokusiranja) se baziraju na dva osnovna izvora konkurentske prednosti: niski troškovi i diferenciranje.

Kod strategije niskih troškova inovacije se koriste da bi se obezbedila povoljnija strategijska pozicija putem nižih troškova.

89

Strategije inovacija Primaran strategijski cilj strategije diferenciranja

je da se obezbedi jedinstvena i superiorna vrednost za kupca.

Kod strategije fokusiranja inovacije obezbeđuju konkurentsku prednost na izabranom tržišnom segmentu, a ne na celom tržištu. Definisanje tržišne niše se može izvršiti na različite

načine (na primer, prema geografskom području, tipu kupaca ili proizvodnom programu).

90

Strategije inovacija Novi poslovni poduhvati mogu biti različitog

stepena povezanosti sa postojećim poslovima. Stoga inovaciona strategija treba da bude

usklađena sa strategijom rasta. Na primer, za implementaciju strategije diversifikacije na

raspolaganju su sledeće inovacione strategije: proizvodnja novog proizvoda sa starom tehnologijom, proizvodnja starog proizvoda sa novom tehnologijom i proizvodnja novog proizvoda sa novom tehnologijom.

91

Strategije inovacija Strategije inovacija mogu biti:

Ofanzivna strategija, Defanzivna strategija, Imitatorska strategija, Aplikativni inženjering Strategija zavisnosti, i Tradicionalna strategija.

92

Strategije inovacija Ofanzivna strategija. Svrha ofanzivne strategije je da se postigne vodeća pozicija na tržištu i u

oblasti uvođenja novih proizvoda. Karakteriše je visok rizik i visoke potencijalne zarade. Ova strategija zahteva odgovarajuće sposobnosti i intenzivne napore u

svim fazama procesa inovacije. Sektor IiR ima ključnu ulogu kod ofanzivne strategije, kako u vezi

dolaženja do potrebnih naučnih i tehnoloških informacija, koje su interno ili eksterno dostupne, tako i u vezi dovođenja ideje do stadijuma da je moguća njena komercijalizacija. Zato ofanzivni inovator mora imati sposobnosti za rešavanje problema u vezi sa marketingom, konstrukcijom i testiranjem prototipova i pilot projekata.

U laboratorijama mnogih poznatih američkih i evropskih kompanija (Bell Laboratories, Du Pont, General Electric, IG Farben, St. Gobain, ICI) ostvareni su rezultati u oblasti fundamentalnih istraživanja koji su po svom teorijskom značaju bili jednako vredni kao i oni do kojih se došlo na univerzitetima.

93

Strategije inovacija Ofanzivni inovatori svesno proširuje broj mogućih

alternativa za obezbeđenje rasta i razvoja, samostalno menjajući konkurentsko okruženje i inicirajući nove tehnološke trendove.

U zaštiti svog tehnološkog vođstva i monopolske pozicije, ofanzivni inovator posvećuje veliki značaj patentnoj zaštiti.

Patentna zaštita predstavlja barijeru ili snažno pregovaračko oružje u situaciji kad drugi konkurenti nastoje da prodru na tržište. Licencni prihodi obezbeđuju nadoknadu visokih troškova IiR i njegovih neizbežnih promašaja. Koliki se značaj pridaje patentnoj zaštiti pokazuje podatak da se ne traži zaštita putem patenata samo za najznačajnije inovacije, već i za niz sekundarnih i pratećih novina.

94

Strategije inovacija Pošto je ofanzivni inovator "prvi na tržištu", on treba da ulaže

značajne napore u obezbeđenje pouzdanosti proizvoda u upotrebi i za njihovo brže prihvatanje od strane krajnjih korisnika.

Iskustva inovatora u oblasti elektronike i IT tehnologija pokazuju da su ulagani znatni napori za organizovanje posleprodajnih usluga i u programe osposobljavanja korisnika.

Štaviše, proces osposobljavanja korisnika za korišćenje opreme i pratećih softvera, kao i samo sevisiranje opreme, vode rafiniranijoj identifikaciji korisnikovih potreba i unapređenju opreme.

U kasnijim fazama životnog ciklusa proizvoda, ofanzivni inovator je pod pritiskom uvođenja dodatnih poboljšanja na uvedenim inovacijama da bi održao svoje tehnološko i tržišno vođstvo. Zato važnu ulogu imaju povratne informacije o potrebama korisnika i o problemima u korišćenju.

95

Strategije inovacija Defanzivna strategija. Defanzivni inovator ne želi da ulazi u velike rizike koje

sa sobom nosi težnja da se bude prvi na tržištu. Ukupna nastojanja usmerena na poboljšanje, a ne

na fundamentalni napredak. Praksa velikih preduzeća koja koriste ofanzivnu

strategiju je da ne podstiču sva svoja odeljenja da slede istovremeno ofanzivnu strategiju, nezavisno od toga da li su tehnološki homogena ili ne.

Za ovu strategiju tehnološke prednosti defanzivnog inovatora su više okrenute prema razvojnom delu IiR aktivnosti.

96

Strategije inovacija Sposobnost brzog prodora na tržište je kritičan faktor uspeha. Ova strategija ne podrazumeva odsustvo IiR. Naprotiv, uspešna implementacija ove strategije može zahtevati

isto toliko intenzivno angažovanje u IiR kao što to zahteva ofanzivna strategija, jer uspeh zavisi od sposobnosti identifikovanja inovacije i proizvodnje njene poboljšane verzije.

Defanzivni inovator mora da bude dobar u eksperimentalnom razvoju, kod stvaranja dizajna, u sukcesivnim fazama tehnološkog razvoja i u proizvodnji proizvoda superiornijih performansi.

Jedina oblast gde može da stavlja manji naglasak je oblast obuke kupaca, zaposlenog osoblja, tehničke pomoći i savetodavnih usluga.

97

Strategije inovacija Najznačajniji razlog za prihvatanje defanzivne strategije je to što je

manje rizično ostati pratilac nego postati vođa, saznanja da se ne poseduje dovoljno sposobnosti za stvaranje

originalne vrste inovacije, kao i odsustvo potrebne veze sa fundamentalnim istraživanjima.

Ova strategija računa na grešake preduzeća koje je iniciralo inovaciju i na poboljšanje originalne (prvobitne) inovacije.

Iskustvo pokazuje da ova strategija ima značajne šanse za uspeh nakon pojave na tržištu novog proizvoda, posebno zbog činjenice što se dominantni dizajn kasnije pojavljuje i što je stopa neuspeha novih proizvoda u fazi uvođenja dosta visoka.

Ponekad je potencijalni ofanzivni inovator primoran da sledi defanzivnu strategiju, jer je izbačen iz trke od strane mnogo uspešnijeg ofanzivnog konkurenta.

98

Strategije inovacija Marketing sposobnost defanzivnog inovatora može biti znatno iznad

snage kojom raspolažu ofanzivni inovatori. Brojni su primeri koji pokazuju da pioniri nisu bili dorasli veštini marketinga

kasnije dolazećih, ali moćnijih, preduzeća. Usavršavanjem proizvoda se, takođe, mogu popraviti šanse onih koji idu

iza pionira. Prvobitne prednosti pionira se značajno umanjuju ukoliko nastupaju sa

proizvodom koji ostavlja prostor za poboljšanja. Defanzivni inovator obično ne teži da dosledno i u svakom pogledu

imitira proizvode koje je neko drugi ranije izumeo. Ova strategija je zato posebno uspešna kada je podržana od strane marketinga i može da se koristi uspešno posebno u implementaciji generičke strategije diferenciranja.

Osnovni rizik nastupanja posle pionira je što on već dominira tržištem, tako da napori onog koji nastupa kasnije mogu biti uzaludni.

99

Strategije inovacija Imitatorska strategija. Preduzeća koja slede imitatorsku strategiju nemaju aspiracije da

prednjače u inoviranju, niti čak da "prate igru". Zadovoljavaju se da prate vodeće konkurente ustaljenom tehnologijom, često i kad su daleko iza njih.

Mogu da stvore nekoliko drugorazrednih patenata, ali su oni pre uzgredni proizvod njihove aktivnosti nego sastavni deo strategije koja se sledi.

Preduzeće imitator može angažovati svoja sredstva za tehničke usluge i obuku, s tim da je ovo od mnogo manjeg značaja nego što je to slučaj sa ofanzivnim inovatorom, jer se imitatori oslanjaju na pionirsku delatnost drugih i na “podruštvljavanje” ovih aktivnosti kroz sistem obrazovanja.

Izuzetak od ovog pravila se može javiti kod geografske ekspanzije kad tržište nije stvoreno. Proizvođač imitator može težiti da postane defanzivni, pa čak i ofanzivni inovator.

100

Strategije inovacija Različite vrste imitatora: Prvi su obično zainteresovani da proizvode identičnu kopiju tuđih

proizvoda. Ukoliko je inovacija zaštićena, kopiranje zaštićenog rešenja inovatora nije

ostvarljivo. Pošto dizajn i oblik često nije moguće zaštititi, mogućnosti za kopiranje su pre svega u ovom domenu.

U drugoj grupi su kreativni imitatori. Često imaju ambicije da konkurišu putem poboljšanja dizajna i manjih

unapređenja. Svoj uspeh grade na niskim troškovima proizvodnje. Ovo posebno u situaciji

kad kupuju tehnologiju od primarnog inovatora koju želi koristiti putem licence ili know-how ugovora. Niži troškovi su rezultat malih ulaganja u IiR, raspolaganja sa jeftinom radnom snagom i sirovinama i veće efikasnosti u poslovanju.

Posmatrano sa stanovišta životnog ciklusa proizvoda, imitator ima veći značaj u fazi kasnijeg rasta i ranog sazrevanja proizvoda. Svoje proizvode obično plasiraju na nezaposednuto ili nedovoljno razvijeno tržište. Upravo mogućnost poboljšanja dizajna ili stvaranja njegove dominantne verzije daje dobre šanse za uspeh imitatoru.

101

Strategije inovacija U praksi je bilo dosta slučajeva kad su imitatori dali bolja rešenja

za proizvod od samih inovatora. Japanska preduzeća su sa uspehom koristila ovu strategiju posle

Drugog svetskog rata. Kreativni imitator nije onaj koji pronalazi neki proizvod ili

uslugu, on ih samo usavršava i pozicionira na tržištu. Kreativna imitacija počinje svoj pohod od tržišta, a ne od

proizvoda, kao i od potrošača, a ne od proizvođača. Strategija kreativnih imitacija zahteva tržišta koja imaju visoku

stopu rasta. IBM-ov personalni kompjuter praktično se skoro uopšte nije

razlikovao od Apple-ovog po svojim tehničkim karakteristikama, ali je IBM od samog početka tržištu ponudio programe i softvere.

102

Strategije inovacija Aplikativni inženjering. Primarni inovatori često nisu u mogućnosti da

zadovolje različite aplikacije ili potrebe određenih tržišnih segmenata na kojima je moguće rentabilno eksploatisati inovacije.

Jake strane preduzeća koja identifikuju i koriste specijalizovane aplikacije su slične preduzećima koja se pridržavaju strategije imitiranja, sa eventualnom razlikom koja se ogleda u još manjem naglasku na razvoju, a više na zadovoljenju specifičnih potreba i servisiranju korisnika.

Ova strategija pretpostavlja korišćenje fleksibilnije opreme sa radioničkim (smaknutim) karakteristikama proizvodnje.

103

Strategije inovacija Ova strategija zahteva

resurse za projektovanje proizvoda i inženjering,

tehnički perceptivne prodajne ekipe, dobru kontrolu proizvodne linije i organizaciju koja drži do efikasnosti i

sposobnosti minimiziranja troškova.

104

Strategije inovacija Postoje varijante ove strategije koje mogu zahtevati

znatan napor u primarnom razvoju. To su: strategija "međuprostora" (engl. interstitial), i strategija "otpadništva" (engl. maverick).

Ove varijante traže slabo mesto tehnološkog vođe koje se koristi za "uklinjavanje" strategije "međuprostora" preduzeće nalazi "prazninu" ili

međuprostor na tržištu koje je suviše malo da bi interesovalo velike primarne inovatore, ali je za njega samog dovoljno tržišno i tehnološki atraktivno.

strategija “otpadništva” može se koristiti u slučaju kad lideri na tržištu nerado primenjuju novootkrivenu tehnologiju, jer može da šteti već uspostavljenoj poziciji na tržištu.

105

Strategije inovacija Naime, tehnologija po svojim karakteristikama

može bitno smanjiti tražnju za proizvodom koji se već proizvodi.

Vodećem na tržištu nije u interesu da uvodi ovu tehnologiju jer bi time bio "oštećen", ali se zato drugim preduzećima pruža mogućnost njene primene.

U slučaju strategije "međuprostora" i “otpadništva" inicijalna prednost može da se održi samo ako je prati agresivan marketing i razvoj.

106

Strategije inovacija Strategija zavisnosti. Ova strategija podrazumeva prihvatanje u osnovi prateće ili

podređene uloge u odnosu na neko jako preduzeće. Zavisno preduzeće može da proizvodi određene komponente

kompleksnih proizvoda ili da bude u odnosu kooperacije, a u ekstremnim slučajevima može da bude deo nekog većeg preduzeća.

Zavisno preduzeće ne pokušava ni da prati tehničke promene na svom proizvodu ukoliko se ne upute specijalni zahtevi od strane korisnika.

Ova se preduzeća oslanjaju na svoje klijente kod formulisanja tehničke specifikacije za novi proizvod i kod njegovog uvođenja.

Tipično je za zavisno preduzeće da nema inicijativu ni u pogledu dizajna proizvoda.

107

Strategije inovacija U celini posmatrano, promene na proizvodu su rezultat

inicijativa ili zahteva spolja. Uprkos očigledno slabe IiR pozicije, ova preduzeća

mogu u izvesnim periodima imati odlične zarade zbog malih opštih troškova, sposobnih planera i izvršilaca, poznavanja specijalnih veština, ili usled različitih pogodnosti koje uživaju u svojoj sredini.

Trude se da zadrže status formalne nezavisnosti, a žive u nadi da će izmeniti svoju poziciju proširenjem ili pronalaženjem novog tržišta.

108

Strategije inovacija Tradicionalna strategija. Zavisno preduzeće se razlikuje od tradicionalnog po

prirodi svojih proizvoda. Proizvod ili usluga tradicionalnog preduzeća se

malo menja, ili nimalo, dok se proizvod zavisnog preduzeća može značajno izmeniti kao rezultat inicijative ili zahteva spolja.

Kod tradicionalnog preduzeća ne postoje razlozi za izmenu proizvoda i uvođenje inovacija jer to tržište ne zahteva i/ili zato što ga konkurencija na to ne primorava.

Na primer, poslovanje u uslovima fragmentiranog lokalnog monopola. Tražnja za proizvodima ovih preduzeća može biti vrlo velika.

109

Strategije inovacija Primeri preduzeća koja slede tradicionalnu

strategiju inovacija sreću se u delatnostima kao što su zanatstvo, poljoprivreda, građevinarstvo, proizvodnja hrane, itd.

Tehnološka osnova ovih preduzeća, koja se često zasniva na zanatskim veštinama, ne omogućava pokretanje značajnih izmena na proizvodu ili u pogledu pružanja usluga.

Iskustvo pokazuje da su ova preduzeća u mnogim delatnostima nestala sa poslovne scene zbog nesposobnosti uvođenja inovacija

110

Inovativnost i veličina preduzeća Postoji veza između veličine preduzeća i

inovacija. Samo nekoliko malih preduzeća uvelo je

na tržište istinski nove proizvode. Mala preduzeća uglavnom uvode

proizvode i usluge koji se razlikuju od proizvoda i usluga konkurencije, i te razlike su manje i odnose se, pre svega, na tržišno poslovanje i usluge kupcima.

111

Inovativnost i veličina preduzeća Inovativnost ne zavisi samo od veličine, već je

uslovljena delatnošću preduzeća, prirodom inovacija, tipom preduzeća itd. Tako npr. u novim industrijskim granama u kojima se

tehnologija još uvek razvija, uloga malih preduzeća je veća nego u zrelim industrijksim granama.

Prednosti velikih preduzeća u oblasti inovacija uglavnom su posledica većih finansijskih i tehnoloških resursa.

112

Inovativnost i lokacija Empirijski činjenice potvrđuju koncentraciju inovativne

aktinosti u određenim geografskim oblastima, posebno kada se radi o malim preduzećima.

Radi se klasterima malih preduzeća koji stvaraju međusobno podržavajuće mreže.

Teorija “inovativnog miljea” polazi od pretpostavke da je znanje ključni element procesa inoviranja i, za razliku od velikih preduzeća koja imaju IR funkciju, mala preduzeća moraju da se oslone na povezivanje i proces “socijalizacije” koji ima olakšava prikupljanje informacija i akumuliranje znanja.

113

Inovativnost i lokacija Geografska bliskost podstiče proces

prenosa znanja i zato se mogu uočiti ovakvi klasteri malih preduzeća.

Proces “kolektivnog učenja” može biti svestan i nesvestan.

Nesvestan je kada radnu snagu, koja je usvojila znanje i veštine, koriste više preduzeća.