UVOD

Postoji mnostvo nacina da se kriminal definise kao pojava , zbog toga sto

criminal sam po sebi predstavlja kompleksnu pojavu koja obuhvata veliki broj razlicitih ,

a ipak medjusobno povezanih dimenzija.Medjutim ono sto je nesporno jeste cinjenica da

criminal kao pojava datira od nastanka drzave I prava, dok se kao nacin I termin javio

relativno skoro , tacnije u XIX veku. Ovaj podatak ukazuje na to da se kriminal mora

povezaati sa konkretnim drustveno - istorijskim uslovima u kojima se pojavljuje.

Kriminalno ponasanje pojedinaca I grupa postaje ishod ukupnih drustvenih odnosa , a ne

samo slobodan izbor pojedinca.

1

1.OPSTI POJAM KRIMINALA

Iako nije zakonski pojam kriminal, kriminalitet je zakonska

karegorija .Gradjansko drustvo razvijalo je I gradjansko pravo – I to pozitivno

pisanopravo , koje se razlikuje od obicajnog prava tipicnog za tradicionalno drustvo.

Pozitivno pravo razvija se u svim smerovima , a jedan od njih je I krivicno

zakonodavstvo.To zakonodavstvo obuhvata niz zakonskih normi koje definisu ona

ponasanja pojedinca koja nisu dozvoljena . Ukoliko se propisana pravila prekrse , takvo

ponasanje se tumaci kao kriminalna radnja .

Prema tome, osnovni elementi pri definisanju kriminala jested a on predstavlja

jednu zakonsku kategoriju . Drigo , kriminal je uvek povezan sa odredjenim ponasanjem

pojedinca ili grupa. Trece, s obzirom na to da je ponasanje koje definisemokao

kriminalno povezano za povredu krivicnog zakonodavstva , znaci da se takvim

ponasanjem nuzno cini neka steta pojedincima , drustvenim grupama i/ ili drustva u

celini.

Iz navedenog se moze izvuci definicija kriminala koja glasi da se pod kriminalom

podrazumevaju svi oni oblici ponasanja pojedinca ili grupa koje na bilo koji nacin

podlezu tretmanu krivicnog zakonodavstva , zato sto takvim ponasanjem nanosi

odredjenu stetu pojedincima , institiucijama , ili drustva u celini. Ovoj definiciji treba

dodati cinjenicu da pojedinac koji upraznjava kriminalnu radnju , to cimi zato sto iz nje

proistice neka korist, ali ovo nije nuzno.

Da bi se dogodila neka kriminalna radnja mora da postoje sledeci elementi :

povredjena zakonska odredba, pocinioca kriminalne radnje I zrtvu, tj. Pojedinca , grupu

ili instituciju kojoj je nacinjena steta izvodjenjem kriminalne radnje.1

1 Aleksic Z.: kriminalistika, Beograd ,1997. str. 56

2

2. ASPEKTI I MULTIDISCIPLINARNOST KRIMINALA

Kriminal predstavlja veoma slozenu pojavu, pa prema tome I teorijsku

kategoriju , zato sto u sevbi integrise veliki broj razlicitih komponentia.Sve te dimenzije

mogu se odslikati analitickim pristupom. One su veoma vazne za razumevanje samog

kriminala, ali iz bog kompleksnog pristupa koji sledi iz analize.2

Kriminal je prvenstveno drustvena pojava na cemu se zasniva socioloski aspect

razumevanja njegove sustine. Sa socioloskog aspekta kriminal se moze tumaciti na vise

nacina, u zavisnosti od teorijskih odredbi koje se iz socioloskih opisa uzimaju kao

referenca za analizu. Kao socioloski fenomen kriminali treba sagledati sa stanovista

celine drustva, tj. Kao fenomen koji je rezultat ukupnih drustvenih odnosa I procesa. Kao

takav, socioloski pristup nam moze pomoci pri otkrivanju kljucnih drustvenih

mehanizama koji su odgovorni za nastanak I reprodukciju kriminala. Ova vrsta

socioloske analize ne bavi se dubokim uzrocima kriminala , vec kriminal posmatra kao

konkretnu pojavu koja se desava u konkretnim uslovima, kao sto sun pr. Razaranje

porodice, socijalna dezorganizacija, nefunkcionisanje institucije, razaranje lokalne

zajednice… Na kraju socioloska perspektiva je veoma znacjana sa stanovista samog

istrazivanja fenomena kriminala.

Pod psiholoskim pristupom problemu kriminala podrazumevamo upotrebu

psiholoskog instrumentarijuma za razumevanje ponasanja pojedinca , I to kao ucinalaca

kriminalnih radnji tako I zrtve te kriminalne aktivnosti, a neretko I ponasanje posmatraca

tj. onih koji su svedoci kriminalnih radnji. Psihologija nam moze dati odgovore na pitanje

koji su motive da se pojedinci opredeljuju za kriminalno ponasanje I koji su konkretni

uslovi uticali na poremecaj vrednosti kod pojedinaca te prema tome I na njegovu odluku

da se bavi kriminalnim radnjama.

2 Boskovic Mil o :Kriminoloski leksikon, Novi Sad , 1999. str. 15

3

Treci aspect koji se mora ukljuciti u analizu kriminala u sustini predstavlja

spajanje prethodna dva I moze se odrediti kao socijalno-psiholoski. U okviru ove

discipline postoji veliki broj teorija koje nam mogu biti od pomoci u njihovoj primeni

problemu kriminala.

Cetvrti aspect koji je svakako neophodan za razumevanje kriminaliteta , jeste

pozitivni ili pravni aspect. Pitanja na koja pravna nauka treba da odgovori su veoma

slozena I tesko ih je jednpom za svagda definisati. Osnovno pitanje je koje zakonske

mere treba preduzeti za odredjene kriminalne radnje? To pitanje nas dovodi do stava da je

u slucaju kriminaliteta u sustini rec o zakonskom relativizmu, jer za istu kriminalnu

radnju u pojedinim zakonodavstvima postoje potpuno razlicite kazne.

Ostaje pitanje kako je moguce da jedan isti cin bude drugacije vrednovan u

razlicitim drustvenim sredinama. Odgovor treba da da sama pravna nauka. Medjutim,

osnovno pitanje pravnog tretmana problema kriminala jested a odredi proporcionalan

odnos izmedju kriminalne radnje I kazne koja sledi za njeno izvodjenje. Taj zadatak, ma

koliko izgledao lak, u sustini predstavlja veliki problem svima koji se krivicnim

zakonodavstvom bave.

Peti aspect koji je u vezi sa zadatkom analize kriminala jeste kulturoloski aspect.

Taj aspect je najopsirnijeg karaktera ali se ne moze izbeci u teorijskom pristupu ovom

problemu. Ipak moramo priznati da se kriminal mora sagledati I iz ugla kulturnih

orjentacija vremena u kojem se javlja. To znaci da kriminalna aktivnost ne predstavlja

samo napad na pozitivno pravo tj. legalan poredak na kome pociva drzavni suverenitet,

vec I napad na moralne obrasce koji predstavljaju manifestaciju sistema vrednosti culture

na kojoj drustvo pociva.3

Sesti aspect sa kojeg se kriminal mora sagledati jeste politicki. Politika u osnovi

predstavlja organizovani napor citavog drustva da se prevazidju drustveni problemi koji

imaju kvalifikaciju nepozeljnosti. U tom smislu sve politicke strukturu u drustvu imaj

obavezu da se odnose I prema kriminalu koji se u tom drustvu javlja. U praksi politicku

aktivnost koja je ozbiljno usmerena na kriminal zahteva izgradnju citavog sistema veza

izmedju institucije I organizacija koje su usmerene na sprecavanje kriminaliteta.

3 Boskovic Mico : Organizovani kriminalitet, Beograd,2000. str.87.

4

Na kraju , kriminal je I ekonomska kategorija. U svimslucajevima gde je kriminal

prisutan ekonomski aspect se ne moze izgubiti iz vida. Najveci broj izvrsenih kriminalnih

radnji je uzrok materijalnim gubicima zrtve bez obzira da lj ie rec o pojedincima,

grupama , ili institucijama I drugo, borba protiv kriminaliteta zahteva vanredna

finansijska ulaganja za organizaciju sluzbi, redstva I kadrova, koji su neophodni za

efikasnost te borbe. Sredstva koja drzava ulaze u borbu protiv kriminaliteta znacajna su

za svaku, pa maker I veoma snaznu ekonomsku strukturu drustva.

Iz ove analize sledi da se kriminalitet mora razmatrati multidisciplinarno . To

znaci da smo u odnosu prema ovoj drustvenoj pojavi prinudjeni da koristimo znanja iz

raznih teorijskih disciplina, kako bi smo stvorili osnovu za razumevanje kriminaliteta, I

prema tome ispunili osnovan uslov da se bavimo preventivnim strategijama.4

Multidisciplinarnost u pristupu kriminalitetu nije stvar izbora ili koincidencije, vec

proistice iz naucnog pristupa samoj prirodi kriminaliteta kaoslozenoj pojavi.

3.KRIMINAL KAO NACIONALNI I MEDjUNARODNI PROBLEM

Statisticki podaci o kriminalu u svetu pokazuju da on naglo raste kako u zemljama

koje se nalaze na putu izgradjivanja novih demokratskih odnosa, ili su od nedavno

demokratske , odnosno na putu su da to postanu, tako I u onima gde demokratski procesi

nisu jos poceli , ili su uguseni u samom pocetku. U svetskim razmeramo posmatrano ,

demokratske procese u pojedinim zemljama cesto prate primena nasilja I terora, I tu

kriminal predstavlja granicu demokratsog ka anarhicnom.

4 Eliot M. :Zlocin u savremenom drustvu, Sarajevo, 1962. str.112

5

Uzlaznu liniju kriminal pokazuje I u dobro organizovanim drzavama sa efikasnim

I pravno uskladjenim funkcionisanjem pojedinih sluzbi I institucija. U pojedinim

zemljama upucuju se apeli gradjanima da se ne uzdaju samo u policiju da ce ih zastititi od

kriminala , vec da sami daju doprinos borbi protiv kriminala .

Sadasnji kriminal karakterise visok stepen organozovanosti ne samo na

unutrasnjem nego I na medjunarodnom planu. Po obimu on je u stalnom uvecanju a

poseduje sledece karakteristike: porast recidivizma , profesionalizma I specijalizacije,

zloupotrebu tehnickih dostignuca I pojava novih kriminalnih oblika , tajnos I

raznovrsnost organizovanja I delovanja, intenacionalizacija, ogromna finansijska

sredstva, I to sa vise nezavisnih finansijskih sistema, oslabljivanje efikasnosti organa

odkrivanja, cemu znatno doprinosi I porast materijalnih trokova neophodnih za suzbijanje

kriminaliteta. Suprotno tome, capital stecen kriminalom, kao I onaj koji sluzi za njegovu

aktivizaciju enormnose uvecava.

Medjunarodni kriminal koji je po pravilu uvek organizovan danas karakterisu

medjunarodna trgovina oruzjem, drogom, belim robljem, delovima ljudskog tela, pranje

novca itd.

Nesumnjivo da je danas opasnost od religijskog terorizma mnogo veci od

terorizma politicki orjentisanog. Clanovi pojedinih teroristickih organizacija imaju veoma

dobro organizovanu obuku koja ne obuhvata samotehniku vrsenja pojedinihteroristickih

akata raznovrsnim sredstvima, nego prikupljaju najrazlicitije informacije radi

organozovanja I ostvarivanja teroristickog cilja. Ilegalno se preduzimaju I druge

aktivnosti za koje se u demokratskim sistemima ovlascene iskljucivo policije koje su pod

strogom kontrolom nadleznih organa , najcesce parlamenta.

Kriminalna podela sveta podrazumeva tri situacije izmedju pojedinih kriminalnih

organizacija u cijim medjusobnim odnosima postoje nepisana pravila pretnje po osnovu

moci, brojnposti clanova I organizovanosti svetskog prljavog kapitala kojim raspolazu.

To su nezakonita poslovanja na svojim podrucjima I u kriminalnim oblastim, borba za

prestiz u osvajanju istih kriminalnih podrucja ukljucujuci medjusobna pomirenja na

razlicite nacine , ali I fizicke likvidacije, veoma uska saradnja na obostranu korist.

Najopasnija je svakako kombinacija kriminalnog globalizma, odnosno

povezivanje kriminalnih organizacija iz pojedinih zemalja, cime I kriminal postaje

6

globalni problem s obavezom da poveze I cvrsto organizuje veliku broj drzava na

antikriminalnom planu.

Iako nasa zemlja nije deo svetskog kriminalnog podzemlja , treba preduzeti sve da

to nepostane . Za sada nema nagovestaja da svetskipoznateiuticajne kriminalne

organizacije, poput italijanske I ruske mafije , kineskih trijada, japanskih jakuza I drugih,

uticu na kriminalizaciju naseg podrucja, ali se ne moze zanemariti takva mogucnost, kao

ni cinjenica d avec postoje neki oblici organizovanog kriminala, tj. da postoji realna

opasnost od svetskog kriminalnog miljea ciji smo I mi deo.jedan od bitnih fenomena

medjunarodnog kriminala je upravo njegova ekspanzija . Makroveze I mikroveze

kriminalnog podzemlja mnogo uspesnije funkcionisu od interakcija pojedinih drzava

protiv medjunarodnog podzemlja.

Nasa zemlja poslednjih godina postaje ne samo tranzitno nego I zahtevno

podrucje za kriminalce koji se bave trgovinom droge. Znatne kolicine droge otkrivene na

medjunarodnim prelazima u zemlji to ne sumnjivo potvrdjuju.

Jedna od znacajnih I vrloopasnih karakteristika kriminala u svetu ikod nas je

njegova tamna brojka koja naglo raste , prvenstveno u oblasti kriminaliteta u privredi.

Tamna brojka kao oblik medjunarodnog I domaceg kriminala javlaj se kako u odnosu na

delo, tako I u odnosu na izvrsioca.5

U odnosu na krivicno delo iznude ne sumnjivo je d avec imamo znacajan broj

krivicnih dela koja postoje fakticki ali ne I pravno. Moze se predpostaviti da je broj

saznatih I odkrivenih krivicnih dela u odnosu na stvarni broj znatno manji. Razlozi koji

doprinose tamnoj brojci su neprijavljivanje od strane ostecenih iz straha od osvete

izvrsioca, nepoverenje u pravosudne organe I drugo. Postojanje tamne brojke, odnosno

statisticko iskazivanje manjeg broja krivicnih dela od stvarno izvrsenih I dalje je prisutno

u oblasti privrednog kriminala , a postoji opasnost da tokom vremena tamna brojka

ovlada I u nekim drugim veoma osetljivim podrucjima, npr. U kompjuterskoj

informacionoj tehnologiji. I pored velikog znacaja kompjuterske tehnike za drustveni

progress uopste , kriminogenost informacione tehnologije je nesumnjiva. Kompjuterska

tehnika moze biti zloupotrebljena radi vrsenja pojedinih krivicnih dela motivisanih

koristoljubljem, politickim ciljevima I slicno. U poslednje vreme ovaj system moze

5 Boskovic Mico : Organizovani kriminalitet, Beograd,2000. str 152.

7

kriminalcima koristiti za tajno dogovaranje I na najvecim daljinama sa mnogo manje

izgleda da bude otkriven nego telefonska komunikacija . ono sto predstavlja posebnu

drustvenu opasnost jeste realna prognoiza da ce tamna brojka kriminala uz primenu

oruzanog nasilja I dalje rasti, upravo zbog velike kolicine ilegalnog posedovanja oruzja ,

odnosno mogucnosti njegove zloupotrebe, uprkos svim naporima drzavnog organa da se

ta kolicina smanji, odnosno svede u legalne okvire. U ostalom I samo ilegalno

posedovanje oruzja I eksploziva predstavlja svojevrsnu tamnu brojku kriminaliteta velike

drustvene opasnosti I rizika.

Tamna brojka kriminala nesumnjivo je veoma velika I u oblasti krivicnih dela

vezanih za narkotike. Stice se utisak da je usled drugih oblika kriminala koji su u porastu

ovo veoma opasno podrucje kriminala je znatno zapostavljeno, sto je slucaj I sa

kriminalom u privredi6. Medjutim tamna brojka ove vrste kriminala kod nas bez sumnje

raste, I to iz vise rzloga: unosna zarada , veca potrosnja droge , narocito kod mladih, kao

I povecan obi move vrste kriminaliteta u nasem kriminalnom okruzenju.

Korupcija kao svetski kriminalni problem zahvata ne samo bogata , nego I

siromasna drustva. Za sada , u znatnoj meri ovaj latentni ili skriveni kriminal, cije se

posledice najcesce osecaju samo posredno pa su utoliko opasnije , onemogucava organe

unutrasnjih poslova da uspesno deluju ne samo u pravcu suzbijanja nego I u primeni

preventivnih mera. Suocavanjem posledica ovih krivicnih dela sa uzrocima, odnosno

uslovima njihovog nastajanja ili otkrivanjem predkriminalnih situacijaili stanja , stvaraju

se mogucnosti organima unutrasnjih poslova I drugim drustvenim subjektima da

primenjuju preventivne mere koje ce uticati na ostale latentne oblike. Kod ovih krivicnih

dela , po pravilu, njihovim otkrivanjem postaje poznat I izvrsilac.

Cinjenica je da kriminal koji sadrzi elemente nasilja stalno progredira. Najveci

porast pokazuje imovinski kriminal I pojedini oblici politickog kriminala. Ta krivicna

dela poprimaju sve nehumaniji I drustveno opasniji karakter, pa se neretko manifestuje

kao oruzana pljacka banaka, otmice, ucene I razni vidovi poslovnog kriminala koji se

zasniva na krupnim prevarama I korupciji. Sve su ucestalija krivicna dela koja

preduzimaju dobro organozovane grupe na teritoriji vise drzava, I to u vidu krijumcarenja

6 Krivokapic V, : Kriminalistika- opsti deo, Naucna knjiga , Beograd, 1990. str.214.

8

oriuzja , droga skupih automobile I drugo. Mnogobrojna su I krivicna dela terorizma ,

divizija I slicnih dela velike drustvene opasnosti

4.NASILjE KAO KARAKTERISTIKA KRIMINALA

Kriminal danas karakterise nasilje ciji je opseg od nicim motivisanog oduzimanja

zivota, do protivzakonitog ostvarivanja imovinskog I drgih interesa.Pratece pojave nasilja

su krsenje zakona koje dovodi do povrede pravnog sistema I gubljenja , odnosno

ozbiljnog ugrozavanja tradicionalnog sistema vrednosti. U poplavi kriminala ciji je

modus operandi nasilje , primena oruzja dostigla je vrhunac , a procenat ubistava

poslednjih godina se povecao.pri tome se uvecao I broj ne otkrivenih izvrsilaca , sto ne

sumnjivo ukazuje na organizovanost I profesionalizaciju izvrsilaca . Stim u vezi namece

se pitanje preti li opasnost da oruzani ganksterizam izmakne efikasnoj kontroli policije I

krivicnom pravosudju, kao I drugim organima za sprovodjenje efikasnog zakona.

Eskalacija kriminalnog nasilja opominje na opreznost, sto pojedini slucajevi nesumnjivo I

potvredjuju . ucestalo koriscenje vatrenog oruzja I eksplozivnih naprava u

medjukriminalnim isterivanjima pravde ne predstavlja samo kriminalisticke , odnosno

bezbednosne, vec I socijalno-ekonomski I politicki problem.

Krajnja ne humanist I surovost su bitne karakteristike tih krivicnih

dela .podmetanje eksplozivnih naprava I nesrazmerno velikih kolicina eksploziva ,

ubistva policajaca, lisenja zivotz veceg broja lica prilikom provalnih kradja u stanovima,

gangsterskih napada na objekte I slicni kriminalni akti svedoce o nedostatku

najminimalnijih obzira humanosti. Posledica je obicno nesrazmerna povodu, a sastoji se u

9

gubljenju zivota neduznih lica. Ono sto je posebno problematicno jested a su poprista

najtezih kriminalnih obracuna postala urbana podrucja na kojima se uvek nalazi veliki

broj neduznih ljudi kao potencijalnih zrtava. Pri tome je posebo opasna pomenuta

zloupotreba eksploziva I eksplozivnih naprava. eksploziv I eksplozivne naprave dospele

uglavnom sa ratista postaju izvan ratnog podrucja argument kriminalnog podrucja.

Nasilje nije po pravilu, samo sebi cilj, vec sluzi za postizanje drugih ciljeva.Ono nije

sredstvo za ostvarivanje kriminalnih ciljeva samo u nekim zemljama Zapada vec odavno

ne zaobilazi I nase podrucje.

Porast krivicnih dela uz primenu nasilja , koncentracija finansijske moci u rukama

relativno malog broja ljudi cija je imovina stecena na lak nacin u uslovima ratnog

okruzenja I embargo, opominje da je krajni trenutak da se drzava I drustvo na adekvatan

nacin organizuju u suprostavljanju kriminalu.

Cinjenica da pojedini oblici organizovanog kriminala mogu biti vezani za uticajne

pojedince ukazuje na opasnost da organizovani kriminal moze biti u sprezi sa drzavom.

To stvara predstavu da je organizovani kriminal uvek vezan za drzavu , sto je I u osnovi

pogresno I moze imati odredjeni kriminogeni znacaj. Na taj nacin prakticno otupljuje

ostrica suprostavljanja organizovanom kriminalu, sto je sa kriminalno-politickog aspekta

ne racionalno.

U savremenim uslovima , kad kriminal postaje sve vise drustveno opasan I

latentan, policija mora mnogo vise nego ranije dam u ide u susret , da ga otkriva, u

pripremi da prodorom u kriminalne sredine dodje do saznanja o tajnom kriminalnom

povezivanju I planiranju krivicnih dela. Kriminalu moze se suprodstaviti jedino

mobilnija, efikasnija, bolje obucena I bolje informisana policija. Naravno u procesu

demokratskog razvoja podrska javnosti I medjunarodnih cinilaca je neophodna , I bez

njihove pomoci je tesko zamisliti uspesno programiranje I realizovanje prevencije.

10

5.POJAM I MOGUCNOST SPRECAVANJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Prema misljenju Walter Recklees-a organizovani kriminal je cvrsta I strukturisana

forma kriminalnog ponasanja sa tacno odrdjenom poslovnom organizacijom, cija se

struktura izrazava pojedinacno, u sindikatima I ostalim hijerarhiski organizovanim

oblicima kriminalnog sveta.

O. Boettcher naglasava da se organizovani kriminal odlikuje uredjenim

zajednickim delovanjem vise lica , s ciljem da se ostvare direktno ili indirektno profiti ili,

pak, uticaj javnog zivota.

Osnovni problem ove vrste kriminala ,cija je tamna brojka nesumnjivo velika ,

jeste nepostojanje njegove jedinstvene definicije . S obzirom na to da pojam organizovani

kriminal ima razlicite konotacije , ne postoji jedinstven stav o njegovim obelezjima.

Najmanja je greska ako se organizovani kriminal shvata shodno njegovom pravnom

znacenju, kao oblik saucestnistva ,pa se I navodi iskljucivo u tom nepotpunom

zanacenju.Vezati ovu vrstu kriminala iskljucivo za ostvarivanje profita ili za vezu sa

dryavom skoro da nema nikakvog osnova. Praksa demantuje takve stavove jer su najtezi

oblici organizovanog kriminala motivisani politickim razlozima .Motivi mogu biti I

verski , posebno kada su u pitanju sekte I njihova destruktivna delatnost koja je rezultat

tajnog organizovanja , a ishodi su najteza krivicna dela, cak I terorizam.

Opasnosti od eksponiranja ove vrste kriminala neretko ide od jednostavnog

povezivanja pojedinaca na kriminalnoj osnovi do sire povezanosti sa pojedinim

nadnacionalnim I multinacionalnim kompanijama I institucijama ,do moguce sprege sa

uticajnim pojedincima.Neefikasno suprotstavljanje kriminalu odrazava se na povecanje

krivicnih dela –nasilja, razbojnistva, ratnih zlocina…

11

ZAKLjUCAK

Dugo vremena vladajuce stavove da je kriminal objektivno istorijski klasno

uslovljen I da se tek temeljitom revolucionarnom transformacijom drustva mogu

eliminisati njegovi pravi uzroci, danas moramo dopunjavati konstatacijom da takvog

drustva, koje je u potpunosti eliminisalo navedene uzroke ,jos nema u konkretnom vidu, I

da su I u najnaprednijem danasnjem drustvu ti uzroci prisutni I delatni . Osim toga

smestanje citavog uzroka pojave kao sto je kriminali u apstraktnu sferu objektivnog

povlaci za sobom niz teskoca sa kojima su se sukobljavali mnogi autori razvijajuci

sociologiju I etiku.

12

LITERATURA:

Aleksic Z.: kriminalistika, Beograd ,1997

Boskovic Mil o :Kriminoloski leksikon, Novi Sad , 1999.

Krivokapic V, : Kriminalistika- opsti deo, Naucna knjiga , Beograd,

1990.

13

SADRZAJ:

UVOD……………………………………………………………………..1

1.OPSTI POJAM KRIMINALA…………………………………………..2

2. ASPEKTI I MULTIDISCIPLINARNOST KRIMINALA…..…………3

3.KRIMINAL KAO NACIONALNI I MEDjUNARODNI PROBLEM….5

4.NASILjE KAO KARAKTERISTIKA KRIMINALA………………….9

5.POJAM I MOGUCNOST SPRECAVANJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA……………………………………………………………..11

ZAKLjUCAK……………………………………………………………..12

LITERATURA……………………………………………………………13

SADRZAJ…………………………………………………………………14

14