kriza kao ^in na[e slobode - irmne.comirmne.com/nur/nur_38/nur_38_081-100.pdf · apostol pavle...

KRIZA KAO ÎN NA[E SLOBODE

S obzirom da je ovde re~ o krizi to njenupojavu prvenstveno vezujemo za na{u „ne-gativnu slobodu” koja se zajedno sa na{om„pozitivnom slobodom – slobodom za” (Ra-ner) ra|a iz na{e personalne slobode (KarlRaner-Herbert Vorgrimler: Teolo{ki rje~nik,\akovo, 1992 god. str. 531). Ina~e samo ta-mo gde postoji slobodna volja (Sirah, 15, 14-16) moè da se govori o smislu morala. No u~emu je na{a sloboda „u kojoj nu`nosti” nijete{ko re}i. Apostol Pavle govori o slobodi de-ce Boìje, pa je to uvek pozitivna ne i nega-tivna sloboda, sloboda biranja.

KRIZA KAO STANJEODSUSTVA MILOSTI

Novozavetno stoji da na milosti gradimosvoje spasenje kao i dobra dela. „Bog je Taj”,~itamo na jednom mestu, „{to ~ini u vama daèlite i delate – da Mu budete po volji” (Fil, 2,12). No, kako je na{ ìvot u milosti u vezi saDuhom, to samo kad ìvimo po Duhu (Gal, 5,16) i kad ìvimo od Duha (Gal, 5, 16: 2. Kor,12, 18) mi smo u njenom stanju, a time i u sta-nju moralnog delovanja. Na zavisnost moralaodnosno dobrih dela od milosti ukazuje iKur’an âsni (Kur’an, 3, 159) pa na jednommestu ~itamo: „A {ta misli{: kako se moè nablagodetima zahvalan biti” (Al-balad, 17).

KRIZOM MORALA UGRO@ENOJE NA[E OPRAVDANJE

Empirijski stoji da nam se bez verske spo-znaje ne isplati da budemo bezuslovno dobrii po{teni, me|utim, sa njom se uvek isplati.Avgustinova tvrdnja „valja da moralno ìvi{”pokazuje se otuda apsolutno opravdanom sobzirom na na{e versko, ne i racionalno isku-stvo i spoznaju. U verskoj motivaciji otuda sa-mo i leè uslovi i pretpostavke za sada{njeprevazilaènje krize. Dokle god, otuda, nepoverujemo u Boga i vlastitu besmrtnost sve

}e i}i po starom koje je najpre neizvesno, ne-stabilno i nesigurno. Po{to nas samo na{ mo-ralni red uvek vodi na{em krajnjem cilju, a toje ono Beskona~no dobro, Sumn Bonum(Bog), kako bi rekao blaèni Avgustin, to seon (moralni red) samo s obzirom na njega,apsolutno dobro, pokazuje da ima smisla.Dakle, ono {to je danas u krizi jeste sama na-{a eti~ka obaveza koja nas „prisiljava” na ~i-njenje dobrih dela koja se pokazuju smislenimi opravdanim s obzirom na ono {to stoji zapi-sano u na{im svetim spisima. „One koji veru-ju i dobra dela ~ine ~eka nagrada neprekid-no” (Fussilat, 8). Sli~no prethodnom nalazi-mo zapisano u Jakovljevoj poslanici. „Kakvaje korist bra}o moja, pi{e Jakov, ako ko govo-ri da ima veru, a nema dela (Jak, 2, 14). Da-kle, stanje vrline, morala, eti~kog reda u na-{em pona{anju, nu`no je s obzirom na dvarazloga: prvo, s obzirom na ono {to je zapisa-no u na{im svetim spisima, a zatim s obziromna na{e racionalne razloge na koje danasukazuju svi eti~ki sistemi. Put do hri{}aninovei muslimanove savr{enosti otuda uvek traìodgovor na slede}e pitanje: koliko sam ovdemoralno da bi tamo bio besmrtno bi}e? Jersamo koliko sam ovde moralno i veruju}e bi-}e bi}u i tamo besmrtno, trajno i ve~no bi}e.Ina~e na va`nost dobrih dela, a time i na va-`nost morala za na{e kona~no spasenje najvi-{e ukazuje Jakovljeva teologija. Po{to se ov-de jasno veli da se ne opravdavamo samo ve-rom ve} i delima (Jak, 2, 24), otuda izlazi daje krizom morala ugroèno samo na{e oprav-danje. Tako izlazi po Jakovu (Jak, 2, 24), me-|utim, mi smo svi sinovi Boìji prvenstvenopo veri (Gal, 3-26), pa vera po svojoj va`no-sti za na{e spasenje stoji ispred morala. Me-|utim, kako ne postoji „racionalno jemstvo uìvotu vere”, a {to posebno nagla{ava prote-stantska teologija od Luterovih dana, takonjega nema ni u ìvotu na{ega morala. Logi~-ki se otuda ne moè re}i da su dobra delauvek bolja od onih lo{ih, jer moral ~esto nevodi ovde sre}i, me|utim, teolo{ki i moralnouvek se moè tvrditi da su dobra dela uvekbolja od onih nemoralnih.

No

38, leto 2003. godine 81

No

38, leto 2003. godine82

Detalj zvonika manastira Sopo}ani

[TA NAM ZNAÊ NA[E VERE UKONTEKSTU SADA[NJE KRIZE?

Ina~e na pitanje {ta zna~e na{e vere ukontekstu sada{nje krize morala uvek se mo-è ponavljati jedno, a to je da mnogo zna~e.Jer na{e tvrdnje, da milost Boìja pod datimuslovima prebiva u svakome od nas, nudenam nadu izlaska iz svih na{ih sada{njih kri-za. S obzirom da se zrelost na{eg verovanja ine moè da se prepozna ni u ~emu drugomdo u na{em moralnom i odgovornom pona-{anju, to kriza morala prvenstveno oslikavanjeno stanje. Kako je Kur’an âsni pravi~no-sti, su|enju po pravdi i pravednosti (Kur’an,7, 29: 6, 152: 4, 58: 5, 8: 7, 29) posvetio da-leko vi{e prostora nego ljubavi (Er Rum, 21)to su ovde moralna dela prvenstveno delapravde, a ne ljubavi. Me|utim, za novozavet-nu teologiju dela morala prvenstveno su delaljubavi, pa kad govorimo o krizi morala pr-venstveno mislimo na krizu ljubavi i pravde.

OD NEZNANJA DO KRIZEI OD MILOSTI DO VRLINE

Nasuprot Platonu, koji u „Protagori”(330c) stavlja znak jednakosti izme|u vrline iznanja, pa mudar ~ovek ne}e gre{iti ni i}i naruku krizi morala, kod apostola Pavla sve jedruga~ije. Po njemu, ~ovekova sklonost kanemoralu i krizi prevazilazi svako njegovoznanje i neznanje pa }e ~ovek zbog svojihunutra{njih protivure~nosti (Rim, 7, 15) uvekbiti u situaciji da gre{i. Polaze}i od Pavloveteologije o grehu (Rim, 7, 17, 20: 7, 23) sa-da{nja kriza morala nadilazi svako na{e zna-nje i neznanje. Gre{i}emo u oba slu~aja pri~emu sve to dolazi kao posledica na{e nepo-slu{nosti prema Bogu (Rim, 5, 19) koja jeproizvod na{e slobode (Sirah, 15, 14-16). Doapostola Pavla i sv. Agustina niko nije tolikosna`no i o{tro ukazao na nesposobnost na{evolje da se usmeri prema eti~kom dobru, a ti-me i moralu, do oni. Prvi (Rim, 7, 15-22) kadpi{e „Ne ~inim {to èlim, nego {to mrzim, to~inim” (Rim, 7, 15), drugi, kad veli: „Otku-

pom je ~ovek dobio ono {to je grehom izgu-bio. Izgubio je: posse non peccare (sposob-nost ne gre{iti), namesto koga je nado{ao„non posse non peccare” (ne mo}i gre{iti),ali je milost Isusa Hrista donela „libero arbi-trio...”. To zna~i da liberum arbitrium (slo-bodna volja) pod uticajem Bo`je milosti daje~oveku ne samo mogu}nost da dobro ~ini,ve} ona sama u ~oveku i sa njegovom koope-racijom to dobro ~ini.”

Milost, veli Avgustin, „~ini ne samo daspoznamo {ta nam je ~initi, ve} i da vr{imo iono {to smo spoznali; ne samo da verujemoono {to moramo ljubiti, ve} da ljubimo ono{to verujemo.” (U. Talija: Eti~ki sistem sv.Agustina, str. 12, 12, Sarajevo).

[TA JE VA@NO NAGLA[AVATI?

Da bi prevazi{li sada{nje stanje krize ite-kako je va`no nagla{avati jednu ulogu i jed-nu sli~nost. Dakle, danas moramo nagla{ava-ti ulogu ~oveka kao kalife i namesnika Boì-jeg na zemlji (Kur’an, 2, 30) jer samo ta svestbudi ose}aj dostojanstva u nama i tako ide naruku uspostavljanja morala koji je zasnovanna jednakosti i me|usobnom po{tovanju i to-leranciji. Jer, ako smo me|usobno jednaki,onda nas ne mimoilaze iste moralne obaveze,nu`nosti i du`nosti. Dakle, ako smo jednakipred Bogom, za{to ne bi bili me|usobno jed-naki pod moralnim, ekonomskim, politi~kim idrugim vidom, ~ime se samo i uklanjaju na{eme|usobne napetosti? Zatim, moramo se se-}ati svoje sli~nosti sa Bo`jom slikom (Post, 1,26, 27) a ta sli~nost (sa njom) je najzahtevni-ja na moralnom planu, pa nije mogu}e bitisli~an slici Boìjoj u stanju krize i sloma vlasti-tog morala. Premda je grehom na{a sli~nostsa slikom Boìjom „izobli~ena”, ona nije i ap-solutno nestala. Danas, zato moramo da raz-mi{ljamo i o tome u kakvom odnosu, na pri-mer, stoji na{a uloga „namesnika i kalife Bo-ìjeg” na zemlji i na{e odogovornosti ili neo-dgovornosti u svetu. Zatim, u kakvom odno-su stoji ~ovek kao slika Bo`ja i sada{nje stanje

No


njegove nemarnosti prema Bogu, koje prou-zrokuje razna tragi~na stanja u svetu? Po{tosamo stanje morala i stanje ~ovekove dru-{tvenosti odgovara ~oveku kao namesniku islici Bo`joj, to se danas i moramo zalagati zatakva stanja. Dakle, danas je nu`no sebe idrugog prepoznavati kao sliku Bo`ju i name-snika Boìjeg kako bi na{i me|usobni odnosibili u znaku me|usobnog uvaàvanja. Jer,istinskog, pravog, morala nema bez socijalnei druge jednakosti koja ukida sve oblike ljud-ske nejednakosti i drì do prava svakog i sla-ve Bo`je u ovom svetu.

MILOST UVEK PRETPOSTAVLJASTANJE VRLINE

MILOST I VRLINA UVEKKOEGZISTIRAJU

Drè}i svoje moralne obaveze za Boìjezapovesti ~ovek samo tako isklju~uje stanjeproizvoljnosti u svom moralnom rasu|ivanju.Po{to smo mi i muslimani uvek na gubitkukad ne ~inimo dobra dela, to dobro delo sa-mo i svedo~i da smo jedno stanje zameniliboljim i tako se Bogu svideli. Me|utim, kakotog dobra nema bez na{e saradnje s Boìjommilo{}u, to dobro delo, prvenstveno Njemu,a ne nama, treba da upi{emo u slavu. BogSvojom milosti, pi{e blaèni Avgustin, pret-hodi dobru volju, da je pripravi i pomaè ve}pripravljenu. Prethodi (svom milo{}u) onogakoji ne}e da privoli, a kad je privolio, milostga prati, da privola ne bude uzalud” (U. Tali-ja: Eti~ki sistem sv. Agustina, str. 14). Sli~notome nalazimo i u Kur’anu âsnom i Novomzavetu. „Samo Allahovom milo{}u ti si blag,”a zatim, „Pra{taj i moli se da im bude opro-{teno” (Kur’an, 3, 159). No, na na{u zavi-snost od Bo`je milosti u ~injenju eti~kog do-bra ne ukazuju samo sv. Avgustin i Kur’anâsni, ve} i apostol Pavle kad pi{e Filipljani-ma: „Bog je Taj {to ~ini u vama da èlite i dadelate i da Mu budete po volji” (Fil, 2, 13).Ako je nama hri{}anima Carstvo Boìje jedinicilj dostojan svakoga traènja onda samo taj

cilj i obavezuje na moralno pona{anje, na sa-vest i odgovornost. Dakle, sve ovo govori daje na{ moral povezan sa na{om religijom pamoralna obnova prvenstveno traì onu religi-oznu. To govori da je smisao morala u ovomsvetu, koji nije ni{ta drugo do priprema zadrugi svet u kome sigurno ne}e vaìti na{emoralne norme i pravila.

OD „BO@JE DOMORALNE SMRTI”

Ljudi su zaboravili Boga, odakle sve ovo,pisao je u svoje vreme A. Solènjicin. [to je„okrenuo le|a” ve~nim vrednostima dana{nji~ovek nije ni mogao da mimoi|e stanje krize.Pokazav{i se naj{tetnijom po njegov moral,danas imamo najdublju krizu morala. Njomeje ugroèn sam na{ opstanak, a ona samaplod je dveju slede}ih situacija. S jedne stra-ne, zato {to su mnogi „okrenuli le|a” Bogu idrugim ve~nim vrednostima, to nisu mogli iz-be}i pluralizam u oblasti svog moralnog rasu-|ivanja, pa su time imali razli~ita moralnavrednovanja i suprotne moralne ocene za istesituacije i pona{anja. Zatim, me|usobno serazlikuju}i u odgovoru na pitanje u ~emu jedobro koje bi nas maksimalno zadovoljilo,imamo razli~ite eti~ke sisteme. S druge stra-ne, {to smo dràli da je moral isklju~ivo soci-olo{ki i istorijski uslovljen nismo mogli izbe}i„zamci” relativizma.

Jer ono {to je vaìlo za eti~ko dobro, iprogla{eno vrlinom ju~e, nije vaìlo i danas.Zbog ovog, a ~ega u verskom moralu nema,nismo mogli izbe}i proizvoljnost koja je i{lado anarhije u moralnom rasu|ivanju i oceni.Po{to nas kod takvog stanja stvari ni{ta nijemoglo bezuslovno da obaveè na vrlinu, aovim i na moral, krize su postale deo na{esudbine. I njeno stanje prvenstveno vezuje-mo za stanje na{e spoznaje, pa se time i po-kazuje ta~nom tvrdnja jednoga od junaka iz„Bra}e Karamazovih”. „Ako Boga nema, ve-li jedan od bra}e, onda ne postoji nikakva vr-lina”, a zatim „bez besmrtnosti”, veli Ivan

No


Fjodorovi~ „nema vrline” (Bra}a Karamazo-vi...). Me|utim, u vezi pak samog ~ovekovog„okretanja” le|a Bogu, koje je prouzrokova-lo svu krizu i sav slom dana{njeg morala, mo-èmo da prihvatimo dve varijante obja{nje-nja, pri ~emu prvu drìmo za najmanje biblij-sku, kur’ansku i utemeljenu. Kao {to se nasil-na smrt Fjodora Pavlovi~a u „Bra}i Karama-zovima” moè razli~ito da obja{njava tako i„smrt Boga”, a sa njom i „smrt morala” mo-è iz raznih uglova da osvetljava. Dakle, za„smrt Boga” a time i krizu i slom dana{njegmorala niko drugi i nije kriv do nas samih. Te-ret krivice i odgovornosti je na nama, na na-{oj slobodi, a ne drugom; pogotovo ne na|avolu, koji je otac grehu, a koji bi po Dimi-triju Karamazovu („Bra}a Karamazovi”, Tre}eisku{enje...) i po nekim stavovima apostolaPavla (Rim, 7, 17-20) sada isklju~ivo bio krivza krizu morala. U Knjizi Sirahovoj ~itamo, patime i tvrdimo da je krivica isklju~ivo na na-ma. „On je sam” ~itamo u njoj „u po~etkustvorio ~oveka i prepustio ga slobodnoj voljinjegovoj. Ako ho}e{, moè{ dràti zapovedi,u tvojoj je mo}i da bude{ vjeran. On je predate stavio vatru i vodu: za ~im ho}e{ pruì ru-ku svoju” (Sirah, 15, 14-16). Dakle, „Bo`jasmrt” koja je dovela do smrti ~oveka kao sli-ke i prilike Bo`je i smrti ~oveka kao namesni-ka Boìjeg na zemlji (Kur’an, 2, 30: Post, l,26) uslovila je svu krizu morala. Emancipacijaod vere koju smo ve} imali sa pojavom pro-svetiteljstva i moderne dovela je do emanci-pacije od morala. Ateizam je otuda uvek bio„ven~an” sa nemoralom pri ~emu najpre tre-ba da se setimo bolj{evizma i komunizma, panije ni malo slu~ajno {to biv{e zemlje pod ko-munizmom danas preìvljavaju jedno stra{norazdoblje krize i sloma morala. Emancipacijaod religije koja je se uvek sprovodila kroz ate-isti~ku propagandu vodila je emancipaciji odmorala ~ija su krajnja ishodi{ta bila smrt ~ove-ka kao moralnog i eti~kog bi}a. Po{to uveksve po~inje sa jednim znanjem ili neznanjemto je ateizam uvek bio taj koji je donose}i no-vu lestvicu vrednosti uvek i{ao na ruku slomui krizi morala. Dakle, on je uvek bio protiv

onog moralnog reda koji je Bog odredio, a zakoje znamo preko zaklju~enih saveza, pri ~e-mu ovde dolazi kao najva`niji Sinajski savez.Traè}i ukidanje religije kao iluzorne sre}ezbog ~ovekove navodne stvarne sre}e (K.Marks-F. Engels: Rani radovi...str. 74) to uki-danje ~ovek je morao da pla}a po veomaskupoj ceni. Religiozna spoznaja otuda samoi utemeljuje pravi osnov za na{e bezuslovnomoralno pona{anje u svakoj situaciji pa mo-ralne norme samo sa njom koegzistiraju kaoobavezne, univerzalne i apsolutno va`ne. Tose sve pokazuje ta~nim s obzirom na slede}usituaciju. Jer, ako u li~noj, a ne i u tu|oj kori-sti nalazimo motivaciju za na{e moralno po-na{anje, onda smo najmanje moralni. Me|u-tim, ako teìmo moralu bez li~ne koristi ondasmo najmanje racionalni pa nam se na{e po-na{anje ~ini najmanje smislenim i opravda-nim. No, da bi bili uvek moralni potrebannam je razlog za tako ne{to, a to je religioznirazlog, koji je najpre jedno obe}anje. Vera uBoga i na{u besmrtnost otuda nam nudi pra-vi razlog za na{e bezuslovno moralno pona-{anje zbog koga od Njega, Boga, Jednog, Je-dinog i Pravednog, ne}e izostati nagrada ilikazna za u~injeno dobro, odnosno zlo. Iakose i sada u mnogim situacijama sre}emo saidejama o pravdi i drugim idejama svega jetoga sve manje u na{im me|uljudskim odno-sima. Upravo {to se ne moè nau~no re}i „daje pravednost bolja od nepravednosti”(Horkheimer), a na temelju religije to se uvekmoè tvrditi, odsustvo religijske svesti danasprouzrokuje najdublju i najdalekose`niju krizumoralne svesti.

OD PARTIJSKE SVESTI DOKRIZE MORALA

Manje-vi{e, vrednost moralu priznavalisu svi sem moralnih nihilista, bolj{evika, ko-munista. Na Kongresu Komosmola od2.l0.1920. god. Lenjin veli: „Mi kaèmo da jena{ moral potpuno pot~injen interesima kla-sne borbe proletarijata. Moral je ono {to slu-

No


`i ru{enju starog eksploatatorskog dru{tva iujedinjavanju svih trudbenika oko proletarija-ta, koji stvaraju dru{tvo komunista” (Lenjin,Dela, tom 32, str. 364, 365). [to, na primer,moralno dobro u Lenjinovoj i drugoj komuni-sti~koj aksiologiji nije bilo ono {to usavr{ava~oveka (Fihte, Lajbnic) ili ono {to ga ~ini sli~-nim Bogu (Platon) ve} je ovde moralno dobrobilo ono „{to pogoduje ciljevima partije” (L.Folakovski: Glavni tokovi marksizma, str.608, Beograd, 1983, BIGZ), to nas onda ne~udi {to su sva komunisti~ka dru{tva pre svo-je politi~ke smrti bila moralno mrtva. U njima

je pre njihove politi~ke propasti vladao pot-puni moralni nihilizam pa smo u svom ljud-skom delovanju otkrivali krizu i slom morala.Nalaze}i objektivnost vrednosti u onome {toprvenstveno odgovara interesima komuni-sti~ke partije, a ne u onome {to Bog i univer-zalna pravda ho}e, komunisti~ko shvatanjemorala uvek je i{lo na ruku „detroniziranju”najva`nijih moralnih vrednosti. Eti~ka pitanjaotuda nikada nisu zanimala „zrelog” Marksai njegove epigone. [to nije druga~ije ovdeuvek mo`emo da govorimo o sociologiji mo-rala, ne i o samom moralu. Me|utim, krizu

No


Dve stranice iluminiranog Kur’ana

morala ne uo~avamo samo u bezveznim sre-dinama ve} i u onim koje vaè za formalnopobo`na dru{tva, a to je tzv. „dvojni” („la-`ni”) moral koji najmanje govori o na{oj od-govornosti prema Bogu i bratu koji je u nevo-lji. S tim u vezi setimo se Amosove kritike li-cemernog pona{anja sve{teni~ke hijerarhijekoja je „ogrezla” u formalizmu. „Mrzim iprezirem va{e blagdane i nisu mi mile va{esve~anosti...uklonite od mene dreku svojihpesama...Pravda nek pote~e kao voda...”,veli Amos (Amos, 5, 21, 23, 24). Polaze}i odtoga da je „pravda bitno Bo`je svojstvo”(Harigton: Uvod u Stari zavet, str. 204...),Amos se borio za onaj moralni red koji je Bogodredio kroz zaklju~enje Svojih saveza sa je-vrejskim narodom, pri ~emu kao najva`nijidolazi Sinajski savez. Njime Bog uspostavlja„proglas moralnog zakona” (Izl, 20, 1-17:Pnz, 5, 1-22) pa time i uspostavlja moralnired u svetu. Dok u komunisti~kim dru{tvimakrizu i slom morala uo~avamo u tome {to seu „moralno dobro” sme{ta samo ono {to od-govara interesu i cilju jedne partije (komuni-sti~ke), u Amosovom i starozavetnom vreme-nu kriza je najpre u vezi sa jednim licemernimi formalnim pona{anjem koje se razvija na{tetu stvarnog i ìvog morala.

KAKVA JE ANTROPOLOGIJATAKVA ]E BITI ETIKA I DALJE

POLITIKA

[ta je sada nu`no?Da bi kao Bo`ji narod znali kako }emo da

odreagujemo na sve dublju krizu morala mo-raju prvo da nam se otvore „o~i vere” (Luka,24, 31). Jer bez toga nema one va`ne, „du-hovne spoznaje” (Mk, 12, 11: Rim, 11, 8)koja nas samo i odvra}a od sada{nje moralne„obamrlosti i dremeà”. Imaju}i u vidu svunjenu teìnu, u svojoj slobodi danas sve vi{emoramo da se odazivamo „zovu moralnihvrednosti” kako bi sada{nje stanje krize pre-vazilazili. No, ono {to nama i muslimanima uvezi sa tim najvi{e treba nije, kako bi pater

Lubas rekao, „jedno mu{kije, delotvornijeherojskije, ja~e hri{}anstvo” odnosno jedanmu{kiji, delotvorniji, herojskiji, ja~i islam, ne-go to da svoje „hri{}anstvo” i svoj islam„proìvljavamo mu{ki je, efikasnije, ja~e, he-rojskije, ako treba. Da ih proìvljamo onako,kakvi oni jesu. Ni{ta u njima ne treba menja-ti, ni{ta ispravljati, ni{ta dodavati...ne treba ihprilago|avati modi dana{njice...Njima trebavratiti na{e du{e”, zaklju~uje Lubas. (AnteKusi}: Teodiceja, Zadar, 1962 god. str. 5). Re-kao bi da }emo tako najefikasnije iza}i na krajsa dana{njom krizom morala.

DA LI JE SMISAO CRKVE UTOME DA SUZBIJA KRIZU?

Uloga crkve u izgradnji jednog humani-jeg sveta od mnogih je isticana i nagla{avana.Valja se s tim u vezi setiti nekih papskih enci-klika, menonita i kvekera koji uvek potr~e ta-mo kad je politi~ki mir naru{en i ugroèn. Ia-ko smisao crkve nije u njenoj moralnoj ve}drugoj angaòvanosti, crkva kao moralnodru{tvo i moralni znak u svakom vremenu nemoè, a da se ne uklju~i u suzbijanje „vratapaklenih”, a time i u uklanjanje dana{njeg„moralnog deficita”. Se}aju}i se nekih Avgu-stinovih stavova iz njegovih ~uvenih „Govo-ra” dana{nja crkva, koja „nastavlja Hristovodelo na zemlji” (Avgustin), kako na Istoku,tako i na Zapadu, nalikuje gumnu gde su zr-na pome{ana s plevom, gde su lo{i izme{anisa dobrima”. Upravo zato sve ~e{}e ~ujemo„Hristos da, crkva ne” {to govori da stanjekrize potresa i samu crkvu, pri ~emu se ne ra-di samo o krizi morala ve} i krizi njene teolo-gije. Me|utim, kad govorimo o krizi moralaunutar crkve, tad mislimo na crkvu kao ljud-sko dru{tvo, instituciju, i tad je posmatramopod njenim spoljnjim, sociolo{kim vidom. Cr-kva je ljudsko dru{tvo, iako je pre toga svag-da telo Hristovo (Ef, l, 23), pa se u njoj prven-stveno otkriva „spasonosno delovanje Bo`jeu svetu”. Me|utim, kriza hri{}aninova identi-teta uvek je dvostruka. Uvek imamo krizu

No


njegovog verovanja, i krizu njegovog pona-{anja, pa uvek govorimo o krizi njegove vere,teologije, i krizi njegovog morala koja je uveku njegovom nesledovanju, nepra}enju Isusa,kao sina ~ove~ijeg. Ba{ zato {to od nas traìda ga sledimo, Isus pred nas postavlja visokeeti~ke zahteve, pa njihovo neispunjenje naj-pre vodi krizi na{eg vlastitog hri{}anskog mo-rala. Institucionalno i klerikalno, otuda moracrkvi da se na|e i u poslu da suzbija to lo{e ida se bori „protiv vrata paklenih” (Solovjev),jer bez toga nema „izgradnje Hristova tela”(Ef, 4, 11-16) odnosno izgradnje same crkve.Iako institucionalno, ljudsko, klerikalno u ckvinije primarno u funkciji morala, ve} u izgrad-nji Hristova tela, te izgradnje ne}e biti bez su-zbijanja nemoralnog i ne~ove~nog u crkvi.

HRI[]ANSKA ETIKA KAO NA[E„NASLEDOVANJE ISUSA” I

KRIZA MORALA KAO ODSUSTVONA[EG PRA]ENJA ISUSA

Po{to se danas sre}emo sa krizom mora-la ne samo unutar dràve ve} i crkve to sadane mimoilazimo njegovu dvostruku krizu.Imamo krizu racionalnog, a zatim verskog,odnosno hri{}anskog morala. Po{to je hri-{}anska etika sva u na{em „nasledovanju Isu-sa” (Marciano Vidal: Kr{}anska etika, Karita-tivni fond UPT, \akovo, 2001. god. str. 13)to na{a (hri{}aninova) kriza morala ne bi ni-{ta drugo ni bila do samo na{e neodazivanjeIsusovom pozivu da ga sledimo (Mk, 1, 16-20). Jevan|eoski stoji da je Isus upu}ivao po-ziv svojima da ga slede. Etika nasledovanja ietika poziva otuda su uvek stajale u bliskojvezi, s tim {to je etika poziva logi~ki gledaju-}i uvek bila starija od etike nasledovanja. Da-nas zato i krize ovih etika u hri{}anskom sve-tu stoje u bliskoj vezi. Me|utim, ono {to da-lje stoji jeste: danas mnoge situacije name}urazne pozive pa kako na sve to odreagovati,a pri tom ne dovesti u pitanje svoj vlastiti hri-{}anski identitet? Prvo, uvek moramo znatina {ta smo pozvani. Ukoliko smo pozvani da

budemo „so” i „svetlo sveto” na{e odaziva-nje }e samo i biti u Duhu svetom, pa }e na{poziv uvek biti u vezi sa na{im poslanjem usvetu. No, kako je sve na{e „nasledovanje”vi{e stvar Pavlove slobode (Rim, 8, 9-12), ne-go one moralne slobode, to u srcu na{e hri-{}anske etike stoji „sloboda dece Bo`je” kojanije povezana sa na{im biranjem ve} sa na{impriznavanjem istine (Iv, 8, 32). Dakle, moral-ni smo kad se odazivamo u svojoj slobodi Isu-sovom pozivu da ga sledimo na na{im ìvot-nim putevima, a nemoral je kad to ne ~inimo.Hri{}aninovo moralno pona{anje otuda je pr-venstveno povezano sa Pavlovom slobodom,slobodom od greha, a naime „izgradnjomcarstva Boìjeg”, kome }e ovde hri{}ani svo-jim moralnim ìvotom stvoriti uslove i pretpo-stavke za dolazak (Mk, l, 15), a ono }e do}ikao sam dar Bo`ji.

[TA TREBA?

Kako ljudski faktor bez pomo}i Svetogduha ne moè puno da u~ini nu`no je zato daga imamo u sebi i da ìvimo po Njemu kojiuvek traì „iskustvo @ivoga Boga”. No, kakoto iskustvo samo govori o istovetnosti „dobrai vrline, odnosno volje Bo`je” (Platon) to do-lazak dobra u na{u sredinu prvi je znak dasmo krizu prevazi{li. Istovremeno to je dokazna{eg prethodnog susretanja sa Njim, Du-hom ìvim. Moramo zato uvek da budemo u„vlasti Duha Svetog”, a {to je ve} stanje mi-losti, kako bi pred svetom svedo~ili da smonamesnici i deca Bo`ja (Kur’an, 2, 30: Rim, 8,16). Jer samo kao namesnici Bo`ji i deca Bo`-ja iza}i }emo na kraj sa svim krizama. Ina~e,kad danas govorimo o krizi na{eg hri{}an-skog morala prethodno uo~avamo krizu i raz-bijenost jednog jedinstva. Uvek kad nema je-dinstva izme|u „ideje vrednosti i pona{anja”uvek se radi o krizi morala.

No


KRIZA KAO JEDNANEUSPELA ZAMENA

Moderni moral, koji je ve} bio usposta-vljen sa pojavom prosvetiteljstva, najpre jeèleo da religiozne vrednosti zameni racional-nim vrednostima. Bivaju}i po nekima uspo-stavljeno ve} sa Kantom, ono je prvenstvenoimalo takvu ambiciju. Vezuju}i pojavu pro-svetiteljstva za ~ovekov izlazak iz njegove do-tada{nje „maloletnosti” (Ante Vu~kovi}: Slu-ènje kao susreti{te crkvenih i dru{tvenih slu-`bi, Bs, 2-3/2000 god. str. 412, Zagreb) Kantje èleo jedan moral mimo religioznog otkro-venja. Upravo zato, prime}uje prof.Cimerman (Zimmermann), Kant je isklju~io„Boìji uticaj na moralnost putem milosti, asam njegov moralni (kategori~ki) imperativizvire u duhu ljudskom, pa „religija nije osnovmorala ve} obrnuto” (BS 12/1924 s. 133).Me|utim sve kasnije, a najpre jedna univer-zalna kriza evropskog dru{tva, pokazale suda istinski moral nije mogu} mimo religio-znog otkrovenja. Prosvetiteljstvo koje je tre-balo da bude znak ~ovekove zrelosti, bilo jesve samo ne to. Bivaju}i protiv svake obja-vljene religije ono je bilo i protiv svega onoga{to je bilo u vezi sa njom, protiv sve{tenstva icrkve. No, kako se taj „izlaz” ~oveka iz nje-gove dotada{nje „maloletnosti” isklju~ivo ti-cao ~ovekove „hrabrosti” da se sluì razu-mom kako treba, to svo kasnije iskustvo go-vori da ~ovek bez Boìje milosti nije bio u sta-nju da se razumom i slobodom sluì kako tre-ba, pa je iz takvog stanja i proiza{la sva krizaljudskog morala. Zbog te nesposobnosti, a ukojoj najpre prepoznajemo znak odbacivanjaBoga, ~ovek uvek ostaje u stanju svoje „ma-loletnosti”, ne i punoletstva i zrelosti svogauma. Zato {to je bio u stanju maloletnostisvoga uma, on je religiozne vrednosti u dobaprosvetiteljstva zamenio racionalnim i takoizazvao krizu morala. Zameniv{i Platonovuideju Dobra (Boga) nekom svojom drugomidejom, on je odjednom ostao sam u kosmo-su ne mogav{i da se osloni ni na {ta ~vrsto.Takvo stanje stvari nateralo je mnoge da se

pozabave starim racionalnim pitanjima i jo{starijim religioznim odgovorima. Rihard Huk(nema~ki pesnik) nakon Prvog svetskog ratapi{e svoje ~uveno delo „Hristov povratak”gde na mnoga pitanja daje religijske odgovo-re. Herman [ter, nema~ki pisac (1864-1940)iz [lezije, veli: „Ako se ~oveku svet ne pre-tvori u du{u on nikad ne}e kroz njega prona-}i put ka Bogu”.

MORAMO NAPUSTITI IDEALEPROSVETITELJSTVA I VRA]ATI

SE RELIGIOZNIM VREDNOSTIMA

Kako je po Fridrihu Huku „podloga na-{eg ìvota” bez Boga la`na to se svagda mo-ramo vra}ati Njemu kako bi imali podlogu zasve ono {to nije la`no i neistinito. Moramoteìti Bogu da bi imali ose}aj za moral. Kakonam kao veruju}em narodu nije stalo do „po-litike, mo}i... i kojekakvih programa” negodo „duhovnog moralnog ~ove{tva” to mora-mo napu{tati nezrele ideale prosvetiteljstva ivra}ati se u srednji vek, u doba Akvin~evesholastike. Zatim, ne veruju}i u vlastitu be-smrtnost ~ovek nije bio u stanju da osmislistanje vrline i velike eti~ke zahteve Isusovoggovora na gori. Ovim se kriza morala nijemogla zaobi}i, pa je jedini istinski moral mo-rao da ostane samo u „okviru jednog religio-znog otkrivenja” (Maks [eler). Dakle, samoako polazimo od verske spoznaje, odnosnood na{e besmrtnosti i Boga, koga na primerKant vidi kao „temelj podudararanju izme|umoralnosti i blaènstva” (U. Talija: Eti~ki si-stem sv. Avgustina, str 74. Sarajevo) u stanjusmo da u svakoj na{oj situaciji osmislimo na-{e moralno pona{anje, pa samo apsolutniverski moral vodi apsolutnoj sre}i.

KRIZE KAO NA[ESVAKODNEVNE SITUACIJE

Danas se sre}emo sa njenim raznim vido-vima. U verskim dru{tvima prvenstveno uo-~avamo krizu jedinstva, zajedni{tva i solidar-

No


nosti, u sekularnim sredina-ma naj~e{}e se sre}emo sakrizom po{tenja, pravde,braka, autoriteta itd. [to da-nas svako „sve smije smjeti”govorimo o njenoj univerzal-nosti, ozbiljnosti, i dubini ina{oj tragi~nosti i dezorijenti-sanosti. Kad govorim o njojunutar crkve mislim na krizuzajedni{tva i na krizu solidar-nosti sa onima koje Bog ta-ko|e ljubi, a koje nazivamokatolicima, muslimanima, je-vrejima, protestantima itd. Iobe ove krize odvele su dokrize me|ureligijskog dijalo-ga i krize svakodnevne ko-munikacije. Nalazim da krizasolidarnosti i zajedni{tva nijesamo prisutna izme|u hri-{}anskih crkava ve} i me|uvernicima unutar jedne crkve. Realno gleda-ju}i, {to je sve vi{e crkva postojala institucio-nalna, a manje karizmati~ka stvarnost, sve suvi{e u njoj rasle napetosti izme|u klera i laika.Bratske su veze sve vi{e pucale, a hri{}anskasolidarnost sve vi{e slabila. Dakle, dok nijeme|u hri{}anima po~ela deoba na kler i laikeu krizi nije bila, uslovno re~eno, ni jedna hri-{}anska vrednost, ni bratstvo, ni zajedni{tvoni solidarnost. S tim u vezi, „Dela apostolska”i sama jevan|elja su krajnje jasna. U „Delimaapostolskim” ~itamo: „U mno{tvu onih {toprigrli{e vjeru bija{e jedno srce i jedna du{a”(D, a, 4, 32). Dokle god je ceo verni narodbio „rod izabrani, kraljevstvo sve{tenstvo” (l.Petr, 2, 9: 2, 5) unutar hri{}anskog dru{tva,unutar rane apostolske crkve, ne moèmo dagovorimo o krizi hri{}anskog identiteta, vred-nosti, morala i etike. Me|utim, kad je „iza-branost po volji Boìjoj” po~ela da se odnosisamo na jedne, ne i na druge, u ìvotu crkvenismo mogli izbe}i „po~asne naslove”, a sanjom ni „svetu sujetu” ni hijerarhijsku gor-dost. Milosr|e, kajanje, naklonost, me|usob-no razumevanje, te vrednosti Isusovog govo-

ra na gori sve su vi{e bivale potiskivane. Da-kle, kad je hri{}ansko dru{tvo po~elo da sedeli na klerike, monahe, vi{u i niù hijerarhijui laike, a te deobe nije bilo ni u Hristovo ni Pa-vlovo vreme, sve je po~elo da se hladi, a naj-pre hri{}anska me|usobna ljubav. U krizi jedakle prvenstveno bio na{ moral koji se uvekticao na{eg „nasledovanja Isusa”.

KAKVA NAM JE AKSIOLO[KATEZA O ÔVEKU TAKAV NAM

JE I MORAL

Tako je na{om su{tinom (Post, l, 26) sa-mo i odre|eno na{e pona{anje to danas da bimogli da govorimo o krizi morala moramo dapo|emo od jednog ~isto antropolo{kog pita-nja: {ta je za mene drugi, {ta sam ja za dru-gog? U ~emu je „gramatika na{eg ~ove{tva”(W. Kasperr)? Na sva ta pitanja islamska i hri-{}anska antropologija daju jasne odgovore(Kur’an, 2, 30) pa je svako eti~ko pitanje isto-vremeno i antropolo{ko pitanje. Po{to je, zarazliku od drugih stvorenja, ~ovek jedino bi}ekoje je stvoreno na sliku Bo`ju (Post, l, 26), to

No


No


na{a me|usobna pona{anja treba da se rav-naju prema toj spoznaji. Kako je Isus najdaljeoti{ao u svom ~ove{tvu, to se u na{em se}a-nju na njegovo pona{anje i nalazi sva „gra-matika na{eg ~ove{tva”. Izlazi da }e, kakvanam je aksiolo{ka teza o ~oveku, takve biti ina{a etika i politika prema njemu. Po{to je poislamskoj osnovnoj aksiolo{koj tezi (Kur’an,5, 32) ljudski ìvot najve}a vrednost, ondaislamsku etiku i politiku uvek vezujemo saislamskom antropologijom. Tretiraju}i sve lju-de podjednako bez obzira na njihovu objavuo Bogu (jevreji i hri{}ani) i empirijske, istorij-ske uslove gde ìve i {ta rade, izvorni „~isti”islam uvek je bio za versku toleranciju, dija-log. Njegovo osnovno u~enje o ~oveku kaonamesniku i kalifi Boìjom nije moglo da izro-di krizu morala, me|utim, ako je u povesti bi-lo druga~ije to samo i govori o ne~em dru-gom. Na{a tvrdnja da je ~ovek u hri{}anskojaksiologiji najve}a vrednost, jer je sama Hri-stova slika (Jak, 3, 9), danas izdràva svojuproveru na onome {to je Isus kao Hristos u~i-nio za nas. Nasuprot veri koja je uvek usred-sre|ena na na{e „ja”, pa se uvek ti~e pojedi-na~no svakoga od nas, stoji na{ moral kojiuvek teì da bude od koristi tu|em „Ti”. Mo-ral je za razliku od religije, uvek usredsre|enna tu|e dobro, dok religija teì na{em indivi-dualnom dobru. Isusovo iskustvo na krstuotuda je duboko eti~ko. Kriza morala otudauvek je u vezi sa na{om predstavom o ~ove-ku, ali sa na{im znanjem o Bogu.

U ÊMU JE BILA ETI^KATRAGEDIJA SOCIJALIZMA.

KRIZA KAO POSLEDICAJEDNE NEUSKLA\ENOSTI

Ako pa`ljivo i{~itamo Makijavelijevo delo„Vladalac”, vide}emo da ovde kriza morala ipoliti~ka vladareva uspe{nost idu zajedno.Vladar koji èli biti uspe{an u politici ne smebiti dobar. Po{to makijavelizam u politici uvekide za tim da cilj uvek opravdava sredstvo, pase do ~ove~nih ciljeva moè ne~ove~nim

sredstvima, to se kriza morala u politici legiti-misala sa Makijavelijevom politi~kom filosofi-jom. Me|utim, postoje shvatanja da formula-ciju „cilj odre|uje sredstvo” ne treba vezivatiza Makijavelijevo ime. No, bez obzira na sve,ipak, ostaje da na{a stremljenja ka eti~kim ci-ljevima – Carstvu Boìjem, Bo`joj slavi, op-{tem dobru – isklju~uju upotrebu neeti~kihsredstava, naime, njihovog ostvarenja. Dobrenamere, ne mogu opravdavati ne~ove~nasredstva, a zatim, uvek moramo da vodimora~una „da ciljevi i sredstva ne zamene me-sta”. Premda su ciljevi u politici, uglavnom,uvek moralni, eti~ki, humani, sredstva ka nji-hovom ostvarenju ~esto su nemoralna. Krizumorala u politici obja{njavamo uglavnomtako. Eti~ka, moralna, tragedija socijalizma jeu tome. Velike eti~ke vrednosti (sloboda, rav-nopravnost) ostale su u povesti zbog toganeostvarene. Dakle, politi~koj propasti socija-lizma prethodila je njihova eti~ka propast, paje propast socijalizma uvek bivala trostruka:moralna, ekonomska i politi~ka.

Me|utim, pre svega toga, imamo ne{to{to nazivamo krizom religioznog identiteta,koja se u politici sve sna`nije pokazivala oddoba Makijavelija. Oslobodiv{i „politi~ku na-uku slu`be crkvi i teologiji” (Juraj Kolakovi}:Historija novovjekovnih politi~kih teorija odXV stole}a do 1848, Zagreb, 1981 SNL, str.49) „ideji dràvnog razloga” (Isto, str. 49) bi-lo je `rtvovano sve pa i sam moral. Nemaju}inikakvu relaciju ni prema crkvi, ni prema Bo-gu, Makijavelijev koncept politike nikada nijedrào do „moralnosti sredstava” ve} samodo „valjanosti cilja” ~ime se kriza i slom mo-rala nisu mogli mimoi}i.

Ina~e, dana{nja kriza morala sveobuhvat-na je jer se u svim sredinama i na svim nivoi-ma sre}emo sa krizom odgovornog i save-snog pona{anja. I sve to prvenstveno obja-{njavamo onom Platonovom tvrdnjom u „Za-konima” gde se veli da „u~enje bezbo`nikaokre}e ta~an odnos naopa~ke” (Zakoni, 891,e, str. 328, Beograd, BIGZ). Po{to ovde ta~-nim odnosom prvenstveno drìmo moralni

odnos, a moralom ono {to nas ~ini sli~nim Bo-gu (Platon) to bez relacije prema Bogu ne mo-èmo da imamo ni odgovaraju}i moralni od-nos prema ~oveku. Po{to po Platonu samo vr-lina vodi Bogu, a po Kantu, „osim dobrog vo-|enja ìvota” (Kant: Religija u granicama ~i-stog uma, str 152, BIGZ, Beograd) sve drugobi bila „zabluda”, izlazi da je krizom moralaprvenstveno naru{en na{ odnos sa Bogom.Upravo zato, a sve u cilju da izbegnemo krizumorala, na{ moral moramo da fundiramoprvenstveno teolo{ki. Na{e me|usobne du-`nosti moramo da drìmo za Bo`je zapovestikako bi {to savesnije i odgovornije ìveli.Premda ne moèmo izbe}i sociolo{ko fundira-nje morala, jedna istinska etika, pisao je Maks[eler, jedino je mogu}a u okviru jednog religi-oznog otkrovenja.

Ma koliko to izgledalo protivno nekimKantovim tezama, „istinska etika” uvek pola-zi od verske spoznaje. Po{to je u njoj dobro,vrednost, ono {to me ~ini namesnikom(Kur’an, 2, 30) i slikom Boìjom (Post, 1, 26)to }e na{a etika uvek biti onakva kakva namje antropologija. Po{to je po Solovjevu cilj hri-{}anskog morala „realizovanje Carstva Boì-jeg u pojedincima, a zadatak hri{}anske poli-tike u pripremi dolaska Carstva Boìjeg za ~o-ve~anstvo u celini” (N. Milo{evi}: Pravosla-vlje i demokratija, str. 27, Beograd) to se on-da kriza hri{}aninovog morala prvenstvenoodraàva na nedolazak Carstva Boìjeg u na-{u sredinu.

Po{to sebe ne moèmo da ostvarimo kaoreligiozna bi}a ukoliko sebe nismo ostvarili kaomoralna bi}a, to su moral i religija tokom celogsvog postojanja bili „ven~ani”. Moral i religijaotuda stoje u ~vrstoj vezi, pa kriza morala pr-venstveno odraàva stanje na{eg verovanja.

ZAKLJUÂK

Danas su mnoge hri{}anske vrednosti(vrline) u krizi pa je hri{}aninov odnos premasvetu nemoralan i poreme}en. Upravo zato i

govorimo o samoj krizi na{eg hri{}anskogidentiteta, poziva i poslanja u kojima je i svona{e hri{}ansko iskustvo. Po{to Isus od nastraì da ga sledimo „na novom putu” (Iv, 7,17: Mt, 16, 24) to se ono prvenstveno ti~ena{e moralne odluke i na{eg „da”. Po{tosmo kao hri{}ani pozvani na to da budemosveti (l. Kor, 1, 1) to izme|u na{eg ìvota usvetosti i ìvota po moralnim normama po-stoji potpuni paralelizam. Stoga je danasosnovno pitanje: {ta moram moralno da ~i-nim da bi bio ono {to i Isus od mene traì dabudem? Za koje vrednosti, norme, treba dase odlu~im da bi ga na svom novom ìvot-nom putu sledio? Jasno je da su to prvo vred-nosti Isusovog Govora na gori (Mt, 5-7). Po-{to Isusova etika bitno ima nagla{eno socijal-nu dimenziju, pa njen eti~ki imperativ jesteljubav, to }e nas danas samo me|usobna lju-bav odvesti prevazilaènju sada{nje krize.

No


MARKO P. \URI]

Marko P. \uri}, pravnik i publicist,

ro|en je 1942. god. kod Kosmaja. Do

sada je objavio niz ~lanaka i studija iz

oblasti ekumenske teologije i drugih

podru~ja u doma}im i stranim ~asopisi-

ma i to: u „Crkvi u svjetu” (Teolo{ki fa-

kultet, Split), „Blagovestima ” (listu Be-

ogradske nadbiskupije), „Temama” (~a-

sopis za dru{tvene nauke pri Ni{kom

univerzitetu), knjièvnom ~asopisu

„Gradina” (Ni{), NUR-u (~asopis za kul-

turu i islamske teme, Beograd), Me|u-

narodnom forumu Bosna (u Zborniku

„Religija i javni ìvot”) i “Religion in

Eastern Europe” (U. S. A.).

No


MMMMuuuullll tttt iiiikkkkoooonnnnffffeeeessss iiiioooonnnnaaaallllnnnnoooossssttttiiii pppprrrroooobbbblllleeeemmmm zzzzaaaajjjjeeeeddddnnnniiii{{{{ttttvvvvaaaa((((pppprrrr iiii lllloooogggg iiiissssttttrrrraaaa `̀̀̀iiiivvvvaaaannnnjjjjuuuu ttttrrrraaaannnnzzzziiiicccc iiii jjjjeeee))))

prof. dr Gordana @ivkovi}

VVVVe} kultni oktobarski doga|aji 2000-tegodine jasno svedo~e da smo se ne-dosmisleno opredelili za mirnu, stabil-

nu, demokratsku i razvijenu Srbiju; reformekao put na{eg uklju~ivanja u Evropu; te, kon-stituisanje minimalnog nacionalnog progra-ma koji okuplja sve zna~ajne dru{tvene sna-ge, kao neophodan uslov bilo kakvog napret-ka. Treba odmah re}i, me|utim, da ovakvinagla{eni „pozivi“ na „evropeizaciju“ ne bismeli mimoi}i ozbiljnu raspravu o samoj pri-rodi promena koje ona podrazumeva. Ne-sumnjivo, u pitanju su sveobuhvatne prome-ne koje osiguravaju pre svega unutarnje ob-jedinjavanje dru{tvene zajednice, a potomnjeno integrisanje u {iru zajednicu oli~enu usada{njoj ujedinjenoj Evropi. Sasvim drugopitanje je, me|utim, da li ovakvo preuzimanjeevropskih zakona i konstituisanje dràvnihustanova po uzoru na najrazvijenije zemlje

Evrope implicira poni{tavanje ili pak o~uvanjena{ih tradicionalnih vrednosti. Ali, u svakomslu~aju upravo ovde leì presudan izazov skojim se mora suo~iti tek zapo~eti procesdru{tvenih promena u nas. Stoga se ni zna~e-nje koje u promenama ima mo} tradicije, eto-sa i starih obi~aja, nikako ne bi smelo zane-mariti, a ni prevideti. Zna~i, ovde se radi ospecifi~nim procesima ~ije provo|enje ne}ebiti nimalo lak i jednostavan „zadatak“, s ob-zirom na ovda{nji „dru{tveni ambijent“ osli-kan dubokim nacionalnim, verskim, politi~-kim, socijalnim, ideolo{kim, kulturnim, du-hovnim, ali i civilizacijskim razlikama i suprot-nostima. Jo{ ta~nije, teàk „balast“ na{ih na-gomilanih i nere{enih nacionalnih problema,skoro nepomirljivih politi~kih razmirica i su-koba, o{tro izraènih socijalnih tenzija i kon-flikata, predstavlja ozbiljan problem „na du-ge staze“ bez ~ijeg otklanjanja ne moèmo ni„maknuti s mrtve ta~ke“. Prema tome, „uigri“ su sna`ne dezintegracione snage kojena neki na~in ~ak prete samom opstanku dr-àve. Otuda, danas postaje izuzetno zna~aj-no upravo pitanje o neophodnom dru{tve-nom konsenzusu o zajedni~kim vrednostima iciljevima, koji bi mogli obezbediti bar mini-mum socijalne integracije. Shodno tome, pi-tanje zajedni{tva za nas nije obi~no pitanje,ve} pitanje od sudbinskog zna~aja za ~itavubudu}nost! A ono sadrì u sebi bar nekolikoslede}ih pitanja, koja glase: Kako, u stvari,mislimo da ostvarimo odista neophodan dru-{tveni konsenzus? [ta je danas prihvatljivo zana{u iznutra razjedinjenu i duboko konfliktnujavnost? Koje se vrednosti mogu nametnutive}ini stanovni{tva snagom svoje izvorne

No


Imena dvanaest imama zapisana su na kerami~koj dekoraciji {iitskih mihraba, kao {to je ovajiz d`amije u Ka{anu (623/1226), koji spada me|u najstarije koji su sa~uvani

moralnosti, a ne prisilom nekog spolja{njegautoriteta (partije, dràve ili kojeg drugog)?Moè li {ta da pokrene obezli~enog, usamlje-nog i ravnodu{nog pojedinca, integri{u}i ga udru{tvenu zajednicu?

Jer, ne bi trebalo smetnuti s uma da suva`ne dimenzije ~ovekovog iskustva krize,ste~enog tokom protekle decenije krvavih ibestijalnih nacionalnih i verskih obra~unaupravo gubljenje oslonca u zajednici (krizavrednosti i legitimiteta) i gubljenje oslonca udrugom (kriza poverenja). A u oba ova slu-~aja svest o krizi pra}ena je strahom kojipreplavljuje ~itavo ~ovekovo bi}e, blokiraju-}i tako samu njegovu egzistenciju. Njegovinerazdvojni pratioci su pometnja, dezorijen-tisanost, nesigurnost, tj. sve ono {to ~ini tzv.grani~ne situacije ~ije iskustvo ~oveka psi-hi~ki razara, izazivaju}i u njemu izrazitu po-trebu za nekim osloncem. Jasno, u nedo-statku ma kakvih motivacijskih, orijentacij-skih, legitimacijskih i regulativnih normi kojebi ga povezivale u dru{tvenu zajednicu, ~o-vek ostaje potpuno prepu{ten sebi. Tako seu stvari zatekao na pusto{nom prostoru, {toje i razumljivo s obzirom na potpuno odsu-stvo op{teprihvatljivih vrednosti, smisla,zna~enja i tradicije, kao kona~nim „bilan-som“ vi{edecenijske vladavine ideologijeapsolutisti~kih pretenzija u nas. S jedne stra-ne, kriza je poni{tila prividno trajne i stabil-ne vrednosti stvorene u razdoblju vladavine„jugoslovenskog socijalizma“, iznose}i navidelo da su u pitanju istro{ene, neproduk-tivne i utopijske tvorevine. Tome su se ne ta-ko davno sasvim uzaludno suprotstavljalineki evidentni poku{aji restauracije ove„gomile“ iluzija i izneverenih nada, pod skri-venim pla{tom preobraènih ideolo{kih iz-vedenica. No, ubrzo se definitivno pokazaloda ovakve vrednosti ne mogu iznova posta-ti okosnica na{eg povezivanja i okupljanja,naprosto zato {to je njima sazdano „socijali-sti~ko zajedni{tvo“ zavr{ilo eksplozivnimraspadom i gra|anskim ratom na ovim pro-storima! S druge strane, sva dosada{nja na-stojanja „premo{}ivanja“ istorijskog, kultur-

nog i nacionalnog diskontinuiteta – nastalogspomenutom ideolo{kom prinudom u nas –uglavnom su ostala u domenu „ritualnog“ ipoliti~ki instrumentalnog. Najzad, evidentnisu nemali otpori i duboko ukorenjena sum-nji~avost prema „uvo|enju“ tzv. novih,„evropskih“, vrednosti kao preovla|uju}ihnormi u dru{tvenom saobra}anju. Naime,one se ~ak delom doìvljavaju kao „strane“i „opasne“ za o~uvanje nacionalnog, ver-skog, ali i li~nog identiteta. Prema nekim is-traìvanjima javnog mnenja ovakav strah od„evropeizacije“ treba traìti u socijalno-psi-holo{kim svojstvima dela stanovni{tva, arti-kulisanim kroz neprevladani tradicionalizam,izraènu autoritarnost, ekskluzivni karaktergrupnih identifikacija (s etni~kim identite-tom, kao okosnicom), i s tim povezanu kse-nofobiju.

Spomenti problem traje, me|utim, ve}predugo {to je sasvim razumljivo s obziromda smo, izgleda, danas kona~no dospeli uonu „kriti~nu ta~ku“ koju obeleàva odsu-stvo stvarala~ke mo}i i nesposobnost „proiz-vo|enja” novih ideja, koncepata i zamisli! Akako to samo dodatno potencira sasvim pri-rodnu ~ovekovu „glad“ za smislom i vredno-stima, ne bi bilo neo~ekivano da se ona(opet) okrene prema autoritetu koji bi nano-vo uspostavio negda{nju „izvesnost“ i „sta-bilnost“! Posledice toga bi, znamo to veomadobro iz nedavnog iskustva, bile vi{e negoozbiljne i dalekose`ne. Zato nije ni potrebnonaro~ito isticati koliko je danas ovde zna~ajnoprobuditi u ljudima skoro zamrlo ose}anje bli-skosti, zajedni~ke pripadnosti i solidarnosti!Podsetiti ih na skoro zaboravljenu ~injenicuda su sudbine svakog pojedinca i „njegove“nacionalne i dru{tvene zajednice nerazdvojnopovezane? No, u neophodnom oìvljanjuovakvog dela na{eg bi}a bolno pogo|enogiskustvom poni{tenja univerzalnih i ve~nihzakona pravednosti i istine, te potpunog su-novrata i rasula svih moralnih i eti~kih vred-nosti, ne moè nam nimalo pomo}i na{ ve}tradicionalni „inadìjski“ i „juna~ki“ mentali-tet i temperament. To svakako ne mogu u~i-

No


niti ni „pozivi“ na demokratizaciju i moderni-zaciju, pa ma koliko glasni i zahtevni bili. Jer,kao {to to s pravom veli Ber|ajev, ne moè se~ovek osloboditi samo „u ime“ slobode, „uime“ napretka, „u ime“ emancipacije! Sigur-no je, zato, da u sada{njim uslovima postoja-nja bar nekoliko sasvim razli~itih, jasno razde-ljenih i ~ak suprotstavljenih „lica“ Srbije, gra-diti zajedni{tvo „na duge staze“ podrazume-va mnogo vi{e od pukih deklarativnih opre-deljenja. Re~i su i ina~e danas izgubile svojunekada{nju privla~nu mo} i snagu, postaju}itek znamen ali i istinsko „oru`je“ èstokeborbe za o~uvanje politi~ke vlasti... Isto tako,zajedni{tvo se ne moè „uspostaviti“ ni natemelju podudarnosti bilo kakvih interesa, sobzirom da upravo „racionalnost“ modernepoliti~ke zajednice – vode}i prevashodno ra-~una o zahtevima obezbe|enja mo}i u ~ijoj jeosnovi konkretan interes – potiskuje u dalekiplan itekako zna~ajna pitanja o ljudskoj slo-bodi, pravdi, istini, moralu, etici, kao „nede-lotvorna“ i „prevazi|ena“. A jedina egzisten-cijalna kategorija na kojoj je mogu}e stvaratizajednicu, kako to sasvim zasnovano tvrdiVeber, jeste – emocija. To drugim re~ima zna-~i, da se zajednica konstitui{e samo na osno-vu slobodne volje, èlje i odluke gra|ana dazajedni~ki ìve. Stoga, ona zasigurno morabiti pravedna i moralna! Ta~nije, moralno„zdrava“ zajednica ~ini ono na~elo i zahtevod kojeg nikako ne bi trebalo danas odusta-jati; takvo odustajanje tek je znak lutanja upovesti i gubljenja prisebnosti ~oveka i naro-da. To u stvari zna~i da u okviru jedne ovakvedru{tvene zajednice ~oveku neizostavno pri-pada mogu}nost da deluje slobodno premavlastitoj odluci i da se takva njegova vlastitostobezbe|uje protiv svakog mogu}eg napada.

Naravno, sve ovo dobija jo{ mnogo vi{ena teìni kad su u pitanju one sredine kojekarakteri{u mnogonacionalnost, multietni~-nost, multikonfesionalnost i multikultural-nost! A svemu tome samo jo{ dodatno do-prinosi, svakako, ina~e specifi~an fenomenpodudarnosti „nacionalnog“ i „verskog“ ti-pi~an za balkanski prostor. Ra{ka oblast

(Sandàk) je, nesumnjivo, paradigmati~anprimer za ovo!

PRAVOSLAVNO-ISLAMSKIODNOSI: ELEMENT ZA „NACRT“

ZAJEDNI[TVA

Za Ra{ku oblast (Sandàk) zajedni{tvonije obi~no pitanje, ve} pitanje koje umno-gome predodre|uje njenu budu}nost, uti~u-}i tako na „sudbinu“ ~itavog regiona. U te-melju spomenutog fenomena izjedna~ava-nja „nacionalnog“ i „verskog“ stoji, zapra-vo, razumevanje vere kao sastavnog, ali ikonstitutivnog dela nacije. To u stvari zna~ida bez pravoslavlja nema srpstva, a bez isla-ma muslimanstva. Jo{ preciznije re~eno, ve-ra predstavlja samu sr` nacionalnog identi-teta, te fundamentalnu komponentu nacio-nalnog bi}a. Mada se odmah s pravom mo-è problematizirati ovakva tvrdnja pitanjemda li se danas uop{te moè govoriti o religi-oznosti kao globalnom nacionalnom feno-menu, s obzirom da je vera personalisti~koiskustvo zasnovano na slobodnoj odluci i iz-boru pojedinca da veruje ili ne veruje, ova-kav jedan fenomen ipak predstavlja nepo-bitnu ~injenicu koja se nikako ne bi smela ig-norisati.Tim pre {to su njene posledice vi{e-struko zna~ajne i dalekose`ne! One su topre svega zato {to je u modernom svetu (et-no) nacionalna grupa izuzetno va`na dru-{tvena kategorija, a u velikog broja ljudi na-lazi se ~ak pri samom vrhu hijerarhijske le-stvice socijalnih kategorija, te dakle i samoi-dentifikacije. Tome u prilog govore brojne~injenice koje pokazuju da procesi globaliza-cije umesto ka laganom „odumiranju“ naci-onalnog identiteta, zapravo vode ja~anjukulturnih i nacionalnih frustracija i poja~anihtenzija u identitetu. A mogu}e uzroke valjatraìti upravo u ve{ta~kom naru{avanju na-cionalnih identiteta! S druge strane, ne mo-è biti sumnje da ba{ samoidentifikacija lju-di kao pripadnika odre|ene (etno) nacional-ne grupe ima snaàn antagoniziraju}i po-tencijal koji u nekim specifi~nim situacijama

No


moè izroditi poseban sistem mi{ljenja i de-lovanja izraèn neprekidnim agresivnim i ra-tobornim individualnim i kolektivnim projici-ranjem. Re~ je o poznatoj tribalisti~koj logicivi|enja stvari koju pregnantno jasno i sliko-vito „opisuje“ Zoran Glu{~evi} slede}im re-cima: „Ono {to je u mom rodu i narodu, toznam, to vredi, to podsti~em i sa tim seidentifikujem; sve {to prevazilazi takve gra-nice – nepoznato je, tu|e, neprijateljsko,izaziva rat i protivreakciju agresivnog tipa“.Negativne posledice ovoga su utoliko teè isloènije, s obzirom da one po nekom nepi-sanom pravilu sti~u snagu osamostaljeneiracionalne sile koja nanosi ozbiljno zlo sa-moj usko tribalisti~ki orijentisanoj zajednici,a onda i svim potencijalnim, aktuelnim i bu-du}im susedima i posrednicima za neke vi{ei nove civilizacione sisteme.

Ovakvi i sada „aktuelni“ sadràji tribali-sti~ke svesti u nas, mogu se „prevazi}i“ ilibar ublaìti jedino sistematskim razvijanjemkod ~lanova (etno) nacionalnog kolektivite-ta ose}anja pripadnosti nekoj {iroj socijalnojkategoriji, kao {to je to recimo dràvna za-jednica. Naime, njeni pripadnici su „defini-sani“ u teritorijalno-politi~kom, a ne etno-nacionalnom smislu. Ba{ otuda, slobodnismo da ustvrdimo da je ba{ dràva ta kojaposeduje izuzetno zna~ajnu ulogu u pobolj-{anju odnosa izme|u razli~itih etni~kih i ver-skih grupa, kao i spre~avanju njihovogeventualnog sukoba. Naravno, jasno je dase samo pozivanjem na bezuslovno po{to-vanje nacionalnih i verskih prava, a bez kon-stituisanja konkretnih demokratskih institu-cija i instrumenata koje }e ih garantovati itako osigurati „vlastitost“ svakog ~oveka naovim prostorima, ne moè u tome dalekoodma}i. Dakle, dràva je u obavezi da pro-na|e i razvije adekvatne „kanale“ i „meha-nizme“ uspostavljanja stalne komunikacijeizme|u razli~itih nacionalnih i konfesional-nih grupa, a u cilju „otvaranja“ njihovogistinskog dijaloga, kako ina~e postoje}i ne-re{eni problemi ne bi trajnije opteretili njiho-ve me|usobne odnose, oteàli, pa i sasvim

blokirali njihov normalan zajedni~ki ìvot...A pogotovu, kako se ovde opet ne bi iskusi-la „po{ast“ primene krajnje opasnih sredsta-va prinude, diskriminacije, sile, pa i oruà-nog sukoba! Vi{e nego sigurno je da se vi{enikako ne bi smele ponavljati dobro znanegre{ke iz na{e nedavne pro{losti – nemar-nost, previ|anje istine, zatvaranje o~iju predneumoljivim sudom ~injenica! Ni po koju ce-nu ne bi se vi{e smelo „ponoviti“ jedno Ko-sovo i Metohija koje je danas skoro nere{ivproblem! Ali, isto tako, nema sumnje daspomenuti proces demokratske transforma-cije nije jednosmeran i kontinuiran, niti mo-è preko no}i zaìveti. U pitanju je nimalojednostavan „zadatak“, a za sam po~etaktrebalo bi na nivou dràvnih institucija iska-zati spremnost i nedvosmisleno zalaganje zastrogo po{tovanje me|unarodnih konvenci-ja koje se ti~u za{tite kulturnog nasle|a, ne-smetanog ispoljavanja verskih i drugih slo-boda, a pre svega po{tovanje Evropske kon-vencije o za{titi ljudskih prava i fundamen-talnih sloboda! U suprotnom, moglo bi seotvoriti pitanje intervenisanja me|unarodnezajednice {to se ni do sada nije pokazalo kaodobro re{enje, s obzirom na njeno nepozna-vanje i nerazumevanje same prirode, istorijei sudbine naroda na ovim prostorima. I tonije ni{ta za~u|uju}e, jer se pitanje me|una-cionalnih i me|ukonfesionalnih odnosa uRa{koj oblasti moè ispravno razumeti jedi-no u kontekstu na{e sada{nje nasu{ne po-trebe „vra}anja u Evropu“, integrisanja unjene jedinstvene ekonomske, politi~ke, kul-turne i civilizacijske tokove. To drugim re~i-ma zna~i da bi dugotrajno nere{avanje i„tolerisanje“ problema verske i nacionalnenetrpeljivosti, prikrivanje sukoba i odràva-nje la`nog mira, moglo izazvati ozbiljne po-sledice sa nesagledivim negativnim implika-cijama po razvoj ne samo Ra{ke oblasti, ne-go i mnogo {ire! Odustajanje od dijaloga iotvorenosti za potrebe i probleme drugestrane, od demokratskih sredstava „prevazi-laènja“ mogu}eg konflikta, te okretanje tri-balisti~koj logici zatvaranja u uske nacional-ne i verske entitete i neprijateljskog projici-

No


No


Ikona „Kr{tenje Hristovo” s kraja 14. veka

No


ranja svega onoga {to je „s druge strane“sopstvenog, samo je put koji neizbe`no vo-di ka „podizanju ograda“ i „kopanju rovo-va“, poznati „scenario“ pri~e koja je ovdeuveliko ve} vi|ena...Politi~ki establi{ment je,po mnogo ~emu sude}i, duboko svestan ~i-njenice da verske i etni~ke netrpeljivosti i su-kobi predstavljaju opasnost za svet ~ija jeosnovna „tendencija“ da postane „globalnoselo“, pa da bi nas stoga svaki drugi put oddemokratskog samo iznova izop{tio iz me-|unarodne zajednice, vratio u uske provinci-jalne okvire i li{io ma kakve perspektive raz-voja i napretka. No, utoliko paradoksalnijeizgleda ~injenica da se nakon petog oktobrau srpsko-muslimanskim etni~kim i konfesio-nalnim odnosima nije skoro ni{ta promenilonabolje, da se uve}ao broj incidenata izme-|u muslimana i Srba, dospevaju}i ~ak neko-liko puta na samu ivicu ve}ih sukoba! O ~e-mu je ovde re~? îme je mogu}e objasnitiovakav evidentan raskorak izme|u nagla{e-nog insistiranja na po{tovanju ljudskih pra-va, a u okviru njih etni~kih i verskih pravasvakog pojedinca, i primetnih „momenata“prakse nacionalne i verske netrpeljivosti? Toje pitanje na koje }emo uskoro morati daponudimo adekvatan odgovor.

U svakom slu~aju, budu}nost Ra{keoblasti velikim delom je odre|ena upravonjenom „sposobno{}u“ da se uspe{no suo~isa izazovom koji pred nju stavlja „imperativ“osiguranja multietni~nosti i multikulturalno-sti, kao neophodnim preduslovima „izgrad-nje“ demokratije i integrisanja u jedinstvenevropski prostor. To je, ujedno, i put vra}anjanaru{enog poverenja izme|u Srba imuslimana, kao i „uspostavljanja“ njihovogistinskog zajedni{tva utemeljenog na slobo-di, pravdi i moralu. I upravo ovde se jasnosagledavaju mesto i uloga, danas, verskih za-jednica- Srpske pravoslavne crkve i Islamskeverske zajednice. To je i razumljivo, s obzi-rom da sve ono {to bi iz nekih razloga osta-lo izvan doma{aja i interesovanja dràvnihinstitucija, moè predstavljati polje verskoganga`mana. Tim pre, {to su i Srbi i muslima-

ni na neki na~in kao narod konstituisaniupravo „verskim u~incima“ i kao takvi i u{liu „zajednicu istorijskih naroda“ bez obzirana, ina~e, zasnovano pitanje {ta je ovde ufunkciji onog drugog – naime, „versko“ ufunkciji „nacionalnog“ ili, pak, obrnuto „na-cionalno“ u funkciji „verskog“ – pokazuje seda bi univerzalni sadràji koji ~ine samu bitsvake autenti~ne ontologije vere mogli bitijedan od mogu}ih plodonosnih puteva uza-jamnog pribliàvanja Srba i muslimana, testvaranja njihovog zajedni{tva.

O ~emu je, ovde, u stvari, re~? Re~ je ouniverzalnim „religijskim obrascima“ opho-|enja i dru{tvenog saobra}anja, ~ija jeosnovna „namera“ u uspostavljanju odnosau okviru konkretne dru{tvene zajednice koji-ma se promi~e – ìvot ljubavi, milosr|a, sa-radnje i solidarnosti, uzajamnog po{tovanja iuvaàvanja tu|ih potreba kao svojih sop-stvenih. Takvim specifi~nim normama ~ovekse izri~ito obavezuje na „dobru volju“ premadrugome i visok stepen moralnosti i savesti usvom sveukupnom delovanju. A imati „do-bru volju“ zna~i razumeti svakoga, pomo}isvakome, priznati svakome pravo na ìvot,slobodu, hleb, na pravnu i dru{tvenu za{titu.Isto tako, to zna~i nikoga ne odbaciti zbognjegovog imena i uverenja, svakom narodudati pravo na negovanje kulture i tradicije,prihvataju}i onaj Boànski red stvari premakome su „cela vasiona, priroda i ~ovekovaistorija izraz jedinstva mno{tva i razli~itosti“.

Jasno, svi ovi navedeni principi predsta-vljaju tek „paradigmati~an“ oblik verskogìvota ukoliko je on doista autenti~an (da-kle: ukoliko se verske zajednice „drè“ svo-je autenti~ne nadnacionalne, vaseljenske isve~ove~anske prirode), dok se na nivoukonkretnog delovanja verskih zajednica nji-hovom politi~kom, pragmatskom ili kojomdrugom instrumentalizacijom i zloupotre-bom mogu artikulisati sasvim suprotni sadr-àji! I ba{ tu leì najve}a odgovornost Srp-ske pravoslavne crkve i Islamske verske za-jednice, danas! Za{to? Zato {to i jedna i dru-ga predstavljaju snaàn autoritativan su-

No


bjekt u svom podru~ju delovanja, koji odu-vek pretenduje na orijentisanje vernika. Oneotuda i sada – posredstvom institucija koji-ma raspolaù – oblikuju i delom menjajupredstave svojih vernika, uti~u}i tako na nji-hove stavove i prakti~an odnos prema ono-me {ta se zapravo doga|a s njima danas, snjihovim narodom i globalnim dru{tvom. Umuslimana implikacije toga su, zasigurno,jo{ dalekose`nije, s obzirom da je islam verakoja neposredno interveni{e u najsitnije„detalje“ ~ovekova ìvota, ~ine}i tako sna-`nu integrativnu snagu okupljanja, povezi-vanja i ujedinjavanja svih muslimana u sve-tu bez obzira na konkretnu dràvnu zajedni-cu u kojoj ìve. To fakti~ki zna~i da je islamfundamentalni sadràj bez koga nije uop{temogu}e govoriti o „muslimanstvu“, odno-sno da ne postoje muslimani koji pripadajudrugoj konfesiji. Naravno da je zato izuzet-no va`no danas upravo pitanje spremnosti idobre volje muslimana da prihvate dràv-otvornu zajednicu „evropskog tipa“ kaosvoju, da po{tuju njene zakone i preovla|u-ju}e norme ìvota, istovremeno neguju}isvoju tradiciju i ~uvaju}i svoju civilizacijskuspecifi~nost. Zato se s pravom ~ini da jeupravo pitanje kriti~kog vrednovanja mestai uloge religijske tradicije u nastaju}em tzvpostkriznom dru{tvu na ovom tlu ne{to s ~i-me se moramo ozbiljno suo~iti. Svaki even-tualni poku{aj minimiziranja ili ~ak potiskiva-nja tradicionalnih vrednosti koje su, ina~e,stole}ima delatne u odràvanju i obnavljanjuidentiteta ~oveka i naroda na ovom tlu,imao bi svakako ozbiljne i {tetne posledicena planu same ljudske egzistencije – naime,ljudsko postojanje svoju sada{njost vi{e necrpi iz povesnog, poreklo postaje samo „go-la pro{lost“ a budu}nost sada{njost „produ-èna u budu}e“! A tada bi, izgleda, „efekti“ovakvog „evropeizma“ i globalizacijeumnogome podse}ali na internacionalisti~keideolo{ke zahvate – olako i nekriti~ko odba-civanje tradicije i bogatih plodova narodnepovesti, identifikaciju s „bezli~nom masom“la`nog univerzalizma, stvaranje apstraktnih„gra|ana sveta“ koji su izgubili svoj konkre-

tan ljudski lik! Naravno, pri tome odmahtreba re}i da se pod tradicijom nikako nepodrazumeva neki oko{tali sistem nepove-snih „pravila opho|enja“, ve} sam ìvot iz-nad svega otvoren ka sadràjima i u~incimavremena. Naime, dru{tveno saobra}anje,koje po~iva na religijskoj tradiciji, moèomogu}iti ljudima da uprkos svojoj nesavr-{enosti sasvim uspe{no iza|u na kraj sa ve-}inom problema sa kojima se danas susre}u.To nije nimalo ~udno, s obzirom na istorijskipotvr|enu ~injenicu da ba{ tradicije – iakose njihovo poreklo ta~no i ne zna – uspeva-ju mnogo efikasnije da usmere delatnosti in-dividua, nego {to bi to bio u stanju da u~inibilo koji pojedinac u Dekartovom smislu.Dakle, ove ustanove ne funkcioni{u zato {tosu racionalno planirane, niti pak jedinke po-znaju na~ela na kojima se one zasnivaju –jednostavno, ljudi prihvataju odre|ena pra-vila postupanja koja im omogu}avaju dauspe{no realizuju svoje vlastite svrhe. A ta-kva „pravila“ su nastala „sama od sebe“,kroz interakciju nebrojeno mnogo jedinkitokom dugog vremenskog perioda. Shodnosvemu ovome, sasvim logi~no se postavljaslede}e pitanje: mogu li se uop{te muslima-ni „integrisati“ u evropsko dru{tvo, pa da-kle, i jedinstvenu ujedinjenu Evropu, ukolikou potpunosti zadrè islam kao preovla|uju-}u i pokreta~ku snagu ìvota unutar svojeetni~ke grupe, a da to ne bude samo na ni-vou deklarativnog? [ta su za njih mogu}eintegrativne snage ovakvog ina~e neophod-nog procesa? U kakvom su odnosu funda-mentalni principi islamske vere (koja proì-ma sve pore ìvota svakog muslimana magde se on nalazi) i osnovni principi ustroj-stva ìvota modernog evropskog dru{tva?Ako znamo da sa psiholo{ke ta~ke gledi{tastvaranje i odràvanje identiteta li~nosti nijemogu}e razumeti bez oslanjanja na indivi-dualnu pro{lost, onda je potpuno jasno daisto to mora da vaì i za jedan narod potre-buju}i da u njegovoj pro{losti spoznamo presvega ono {to se zbivalo s njegovom religi-jom, a zatim i sa nacionalnom istorijom (Je-roti}). Prema tome, izvesno je da bi se svaki

kriza kao ^in na[e slobode - irmne.comirmne.com/nur/nur_38/nur_38_081-100.pdf · apostol pavle...

Documents