kruzne beograd-seminar

7/25/2019 Kruzne Beograd-seminar

http://slidepdf.com/reader/full/kruzne-beograd-seminar 1/114



Saobra}ajni fakultet Univerziteta u BeograduInstitut saobra}ajnog fakultetaKatedra za saobra}ajno in`ewerstvo

PROJEKAT:

STALNO SNIMAWE FUNKCIONALNIH PARAMETARA TOKA

NA KRITI^NIM DELOVIMA MRE@E U BEOGRADU

PODPROJEKAT:

KRITERIJUMI ZA UVO\EWE KRU@NIH

RASKRSNICA NA MRE@I BEOGRADA

SA PREDLOGOM RASKRSNICA KANDIDATA

ZA PRETVARAWE U KRU@NE

K wiga 2 - P rimena kriterijuma

Beograd, juni 2004. godine



Projekat:

Stalno snimawe funkcionalnih parametara toka

na kriti~nim delovima mreè u Beogradu

Podprojekat:

KRITERIJUMI ZA UVO\EWE KRU@NIH RASKRSNICANA MRE@I BEOGRADASA PREDLOGOM RASKRSNICA KANDIDATAZA PRETVARAWE U KRU@NE

NARUÎLAC:

SKUP[TINA GRADA BEOGRADA

SEKRETARIJAT ZA SAOBRA]AJ

OBRA\IVA^:

SAOBRA]AJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

INSTITUT SAOBRA]AJNOG FAKULTETA

Katedra za saobra}ajno inèwerstvo

Rukovodilac podprojekta:

Prof. dr Smiqan Vukanovi}, dis

Autorski tim:

Prof. dr Smiqan Vukanovi}, dis

Mr Miroslav Osoba, dis

Marina Lipovac, dis



KRITERIJUMI ZA UVO\EWE KRU@NIH RASKRSNICA NA MRE@I BEOGRADASA PREDLOGOM RASKRSNICA KANDIDATA ZA PRETVARAWE U KRU@NE

K WIGA 2 - P RIMENA KRITERIJUMA

S ADR@AJ (1/2):Strana

PROJEKTNI ZADATAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

METODOLOGIJA IDENTIFIKACIJE RASKRSNICA

KANDIDATA ZA PRETVARAWE U KRU@NU RASKRSNICU . . . . . . . . . . . . . . 5

MRE@NI MAKRO KRITERIJUMI (1.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

LOKACIJSKI I LOKALNI MAKRO KRITERIJUMI (2.) . . . . . . . . . . . . . . 8

PRIMENA MAKRO KRITERIJUMA (1. i 2.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Mre`ni kriterijum A 9 Mre`ni kriterijum B 14

Mre`ni kriterijum V 18

Mre`ni kriterijum G 23

REZIME PRIMENE MAKRO KRITERIJUMA (1. i 2.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

MIKRO ANALIZA POGODNOSTI (3.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Postoje}e raskrsnice sa kru`nim tokom saobra}aja 27

ALGORITAM MIKRO ANALIZE POGODNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Obrasci algoritma mirro analize pogodnosti 69

ZAKQU^AK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

PRILOG 1 - Primena algoritma mikro analize pogodnosti . . . . . . . . . . . . 79

PRILOG 2 - Elementi projektovawa kru`ne raskrsnice . . . . . . . . . . . . . . 96



Strana 1

KRITERIJUMI ZA UVO\EWE KRU@NIH

RASKRSNICA NA MRE@I BEOGRADASA PREDLOGOM RASKRSNICA KANDIDATAZA PRETVARAWE U KRU@NE

P ROJEKTNI ZADATAK (definisan od strane Naru~ioca)

Ciq izrade projekta

Zadaci i rezultatai koji se o~ekuju

Prostorna obuhvatnost

Mreà grada i wene karakteristike

Metodologija radaKriterijumi uvo|ewa kru`nih raskrsnica u svetu

Postoje}e metode i tehnike i wihove prednosti i nedostaci

Predlog kriterijuma uvo|ewa kru`nih raskrsnica po tipovima (male,sredwe, velike, sloène)

Lista raskrsnica na mreì koje zadovoqavaju kriterijume

Prora~un kapaciteta: analiza i predlog mera koje se mogu koristiti una{im uslovima

Predlog mera za utvr|ivawe koristi uvo|ewem kru`nih raskrsnica

Osnovni jedini~ni tro{kovi pri izvo|ewu kru`nih raskrsnicaProvera postupka na izabranoj raskrsnici



Strana 2

Ciq izrade projekta

Utvrditi kriterijume za uvo|ewe kru`nih raskrsnica na uli~noj mreì GradaBeogradu.

Zadaci

Analizirati postoje}e metode i tehnike koje se primewuju u svetu za analizurada kru`nih raskrsnica, utvr|ivawe nivoa usluge i kapaciteta, nivoabezbednosti, kao i preporuke u projektovawu.

Analizirati postoje}e kriterijume za uvo|ewe kru`nih raskrsnica.

Definisati prednosti i nedostatke u primeni kru`nih raskrsnica.

Predloìti listu kriterijuma.

Utvrditi listu potencijalnih raskrsnica na mreì Beograda koje zadovoqavajupredloène kriterijume.

Prostorna obuhvatnost

Mreà Grada Beograda (deset gradskih op{tina).

Osnovna metodologija rada na projektu

UvodMetodologija

Tehnike i metode

Formirawe baze podataka

Zakqu~ak



Strana 3

U VOD

U prvoj kwizi izve{taja podprojekta KRITERIJUMI ZA UVO\EWE KRU@NIHRASKRSNICA NA MRE@I BEOGRADA SA PREDLOGOM RASKRSNICAKANDIDATA ZA PRETVARAWE U KRU@NE (Op{ti deo) izloène su osnovnemetodolo{ke postavke obrade zadate teme (projektnog zadatka), osnovnekarakteristike i tipologija kru`nih raskrsnica, kriterijumi odlu~ivawa opogodnosti realizacije u odnosu na alternativna upravqa~ka re{ewa,pokazateqi efikasnosti funkcionisawa kru`nih raskrsnica, specifi~nostivezane za razli~ite korisnike, odgovaraju}a saobra}ajna signalizacija i

oprema, softverski alati koji su na raspolagawu za efikasnije funkcionalnovrednovawe i pomo} prilikom projektovawa kru`ne raskrsnice.

Druga kwiga izve{ta podprojekta (Primena kriterijuma na uli~noj mreìBeograda ) sastoji se iz dva funkcionalna dela:

• metodolo{kog, u kome se defini{e metodologija, odnosno na~in koji jeprimewen za sistematizovano utvr|ivawe raskrsnica koje su izgledne zapretvarawe u kru`ne i

• prakti~nog, koji predstavqa primenu formulisane metodologije naneposredno formirawe baze podataka (izbor raskrsnica kandidata iz

uzorka beogradskih raskrsnica) i inicijalno vrednovawe wihove pogodnostiza pretvarawe u kru`ne.

Kona~ni rezultati ovog projekta predstavqa, izme|u ostalog, lista raskrsnicaKANDIDATA za transformaciju u kru`ne raskrsnice. To ne zna~i da je sve wih ukona~nom ishodu nu`no i opravdano preprojektovati kao savremene kru`neraskrsnice. Kriterijumi i postupci za izbor raskrsnica kandidata koji su uprojektu primeweni, s obzirom na veliki uzorak razmatranih raskrsnica ilokacija, predstavqaju redukovane analiti~ke ~inioce svedene na racionalnumeru detaqnosti, kako bi efikasno posluìle svojoj svrsi - formirawu uègizbora raskrsnica iz skupa prakti~no svih raskrsnica uli~ne mreè Beograda.



Strana 4

Prilikom pokretawa postupka projektovawa konkretne kru`ne raskrsnice (saliste kandidata ili izvan we) neophodnan je specifi~an pristup projektu, koji serazlikuje od uobi~ajenih projekata raskrsnica klasi~ne geometrije i upravqawapomo}u svetlosnih signala. Naime, kona~na odluka o opravdanostirekonstrukcije konkretne raskrsnice treba da je rezultat detaqnije analizefokusirane na samu raskrsnicu. Takva analiza treba da neposredno prethodiprojektu raskrsnice ili da bude wenova prva faza.

Rezultat analize moè biti dvojak: pretvarawe raskrsnice u kru`nu se moèpokazati kao funkcionalno opravdano i tada se pristupa wenom kona~nomprojektovawu, ali se moè ispostaviti i da savremena kru`na raskrsnica nemoè sa sigurno{}u predstavqati povoqnije upravqa~ko re{ewe, kada se odwenog projektovawa odustaje. Dakle, u prethodnoj ili po~etnoj fazi projekta

konkretne raskrsnice wena pogodnost za pretvarawe u kru`nu moè bitiosporena, bez obzira {to se ona na{la "u uèm izboru" ovog projekta. To netreba smatrati kontradiktorno{}u, ve} sasvim legalnim rezultatom razli~itihnivoa detaqnosti analize primerenih dvema razli~itim istraìva~kimaktivnostima.

Predloèna formulacija postupka projektovawa (predprojektna kvalifikavija)ima puno opravdawa, posebno kada se radi o kapacitivno kriti~nimraskrsnicama lociranim u delovima uli~ne mreè podlo`nim zasi}enimsaobra}ajnim stawima. Ne sme se preduzimati relativno skupa i naj~e{}e

prostorno zama{na investicija ako ne postoji dovoqno pouzdanih stru~nihargumenata da }e se time obezbediti unapre|ewe saobra}ajnog procesa u odnosuna alternativno upravqawe (naj~e{}e pomo}u svetlosnih signala). Do dovoqnopouzdanih podataka koji bi potvrdili opravdanost investicije moè se do}isamo detaqnijom analizom i simulacijom saobra}ajnog procesa potencijalnekru`ne raskrsnice.



Strana 5

M ETODOLOGIJA IDENTIFIKACIJE RASKRSNICA

KANDIDATA ZA PRETVARAWE U KRU@NU RASKRSNICU

Uli~na mreà Beograda raspolaè hiqadama raskrsnica. Radi sistemati~nostiistraìvawa i pouzdanog dolaska do o~ekivanih rezultata, metodologijaidentifikacije raskrsnica pogodnih za preprojektovawe u kru`ne raskrsnice. je

organizovana u tri nivoa (koraka). Oni od najop{tijeg prepoznavawa inavo|ewa {ireg kruga kandidata, preko redukcije ili dopuwavawa prethodnoformirane liste kandidata primenom op{tih kriterijuma podobnostiraskrsnice, zavr{avaju preliminarnom analizom pojedina~nih raskrsnica iutvr|ivawem uèg izbora izglednih raskrsnica kandidata za preprojektovawe ukru`ne. Ova tri nivoa identifikacije formulisana su kroz slede}emetodolo{ke faze:

1. PRIMENA MRE@NIH MAKRO KRITERIJUMA; gde se pretraga usmerava isistematski realizuje na funkcionalnim delovima gradske uli~ne mreè koji suve} po svom karakteru i specifi~nim saobra}ajnim potrebama pogodno

okruèwe za primenu kru`nih raskrsnica;

2. ISPITIVAWEM LOKALNIH I LOKACIJSKIH MAKRO KRITERIJUMA; gdese, nezavisno od makro lokacije raskrsnica, razmatra pogodnost wenihgeometrijskih i saobra}ajnih parametara koji je kvalifikuju ili diskvalifikujukao kandidata za kru`nu raskrsnicu;

3. MIKRO ANALIZA POGODNOSTI; gde se kroz detaqniju razradu konkretnih~inilaca realizacije kru`ne raskrsnice obezbe|uje egzaktnija potvrdaispravnosti opredeqewa za kandidovawe raskrsnice za preprojektovawe u

kru`nu raskrsnicu.



Strana 6

M RE@NI MAKRO KRITERIJUMI (1.)

Prva faza identifikacije raskrsnica kandidata za pretvarawe u kru`nenazvana je PRIMENOM MRE@NIH MAKRO KRITERIJUMA. Ona podrazumevaprepoznavawe i usmeravawe pa`we na delove gradske uli~ne mreè Beograda

koji po svojim funkcionalnim i makro geometrijskim svojstvima (mesto ukonfiguraciji i hijerarhijskoj strukturi mreè) predstavqaju pogodno okruèweza realizaciju odre|enih tipova kru`nih raskrsnica. U okviru na ovaj na~innazna~enih urbanih prostora potrebno je detaqnije pretraìti pripadaju}uuli~nu mreù i na~elno nazna~iti (izlistati) lokacije ili raskrsnice koje }e seu kasnijim metodolo{kim fazama procedure identifikacije detaqnijevrednovati i potencijalno kvalifikovati kao pogodne za pretvarawe usavremene kru`ne raskrsnice.

U prvoj fazi identifikacije raskrsnica pa`wa je usmerena na 4 mre`napodsistema (kriterijuma):

A - OBODNE DELOVE GRADSKE ULI^NE MRE@E , gde se na wu prikqu~uju

prilazne putne saobra}ajnice,

B - KONTAKTNE TA^KE AUTOPUTA sa prigradskom i gradskom uli~nom mreòm;

V - MRE@U SAOBRA]AJNICA VISOKOG RANGA u centralnom i subcentralnom

gradskom prostoru;

G - LOKALNU ULI^NU MRE@U prakti~no celog kontinualno izgra|enog

prostora grada.

Navedeni prostori, odnosno podsistemi uli~ne mreè Beograda nazna~eni su naSlici 1.



Strana 7

Slika 1



Strana 8

L OKACIJSKI I LOKALNI MAKRO KRITERIJUMI (2.)

Druga faza identifikacije raskrsnica kandidata za pretvarawe u kru`ne moèse nazvati ISPITIVAWEM LOKALNIH ILI LOKACIJSKIH MAKROKRITERIJUMA. U wenim okvirima potrebno je proveriti kriterijumekonfiguracije (geometrije) raskrsnica, specifi~nosti intenziteta i prostorneraspodele saobra}ajnog zahteva, nivoa rizi~nosti saobra}ajnog procesa,prostornog potencijala lokacije. Ovim, sada ve} detaqnijim razmatrawimapodleù sve raskrsnice identifikovane u prvoj fazi kao potencijalni kandidatiza kru`ne raskrsnice, kao i raskrsnice van te grupe, koje po nekom odindividualnih kriterijuma bivaju na mreì uo~ene.

Naravno, funkcionalno i sukcesivno nije mogu}e, niti je to potrebno, upotpunosti me|usobno razgrani~iti prvu i drugu fazu. Pojedini kriterijumidruge faze ve} su delimi~no do{li do izraàja i u prvoj fazi, kada je trebaloselektivno izdvojiti ili prepoznati izglednije lokacije me|u ve}im brojempotencijalnih kandidata. Pre se moè re}i da se radi o jedinstvenom, u znatnoj

meri heuristi~kom procesu prepoznavawa ciqnih lokacija, a podela na prvu idrugu fazu u stvari predstavqa na~in da se ovaj heuristi~ki proces na logi~anna~in sistematizuje i efikasnije usmeri ka postavqenom ciqu.

U drugoj fazi identifikacije pa`wu je potrebno usmeriti na:

• koridore i raskrsnice koji su izgledni po kriterijumi me|usobnog rangasaobra}ajnica, relativnog odnosa saobra}ajnog zahteva sa razli~itihprilaza, dominacije levih skretawa ili skretawa prioritetnog toka;

• funkcionalno kriti~ne koridore i raskrsnice, i na osnovu kvalitetnih

podataka o brzinama na saobra}ajnoj mreì, kapacitivnim problemima izonama zagu{ewa;

• raskrsnice nepovoqne geometrije za tradicionalne na~ine regulisawasaobra}aja: sa vi{e od ~etiri prilazna kraka, nepogodnom uglovno{}u ilinekim drugim konstruktivnim problemom koji u postoje}em stawu predstavqanepovoqno re{ewe;

• raskrsnice i koridore koji predstavqaju saobra}ajna mesta pove}anogrizika, na osnovu podataka o saobra}ajnim nezgodama i zapaàwa rizi~nihpona~awa u~esnika u saobra}aju, velikih brzina itd;

•

raspoloìve prostorne okvire, koji za pojedine lokacije mogu biti ve} uranoj fazi ispitivawa elimini{u}i.



Strana 9

P RIMENA MAKRO KRITERIJUMA (1. i 2.)

Mre`ni kriterijum A

Na OBODNIM DELOVIMA GRADSKE ULI^NE MRE@E, du` deonica prilaznihputeva Beogradu koje sa ruralnog prostora ulaze u urbani (i postepeno poprima

karakteristike prigradske saobra}ajnice), proveravaju se atributi ipotencijali postoje}ih raskrsnica i wihovog neposrednog okruèwa. Na ovakvimlokacijama bi potencijalno bile izgledne jednotra~ne ili dvotra~ne raskrsniceve}eg kapaciteta. One bi imale funkciju prilago|avawa putnih brzina i reìmavo`we zahtevima urbane mreè i okruèwa, kao i eventualnog razvo|ewadolaze}eg saobra}aja na raspoloìve pravce urbane uli~ne mreè.

Pretraga polazi od glavnih uvodno-izvodnih putnih pravaca. Kontinualnoizgra|enom prostoru Beograda prilazi 11 glavnih putnih pravaca(saobra}ajnica dominantno daqinskog saobra}aja):

1. novosadski novi put,

2. novosadski stari put,

3. autoput iz smera [ida,

4. sur~inski put,

5. obrenova~ki put,

6. lazareva~ki put,

7. avalski put,

8. autoput iz smera Ni{a,

9. smederevski put,10. pan~eva~ki put i

11. zrewaninski put.

Za svaku od navedenih saobra}ajnica potrebno je razmotriti karaktersaobra}ajnog procesa koji se na woj odvija, stepen wegove saglasnosti sakarakterom urbanog okruèwa i prepoznati raskrsnice na kojima je eventualnomogu}e, primenom principa savremene kru`ne raskrsnice, doprinetiefikasnijem dovo|ewu saobra}ajnog procesa u pogodnije okvire. Putni pravcikoji predstavqaju ulazak autoputa u grad (3 i 8) izuzimaju se iz analize u ovom

koraku, jer ve} prema karakteru saobra}ajnice nisu kandidati za kru`neraskrsnice.



Strana 10

A1. Novosadski novi put prilazi urbanom prostoru veoma "brzom"

saobra}ajnicom koja ima dva kolovoza sa po dve saobra}ajne trake po smeru

razdvojena {irokim zelenim pojasom. Policijski punkt na lokaciji odmah posilasku sa nadvo`waka preko starog batajni~kog puta predstavqa mestoprinudnog smawewa brzina kretawa vozila. Odmah potom komfornasaobra}ajnica sa potpuno pravolinijskom trasom i bez bo~nih smetwi ponovo"stimuli{e" ve}e brznine.

Na tom potezu su dve raskrsnice potencijalni kandidati za kru`ne:

A1.1. semaforisana krstasta, koja predstavqa prvi svetlosni signal ponapu{tawu autoputa;

A1.2. trokraka, prikqu~ak naseqa "Galenika" (Slika 2 – A), neposredno pred desno skretawe puta ka autoputu.

Slika 2

A2. Novosadski stari put (batajni~ki) prilazi urbanizovanim delovima

Zemuna deonicom koja prethodno vodi kroz niz naseqa, tako da nije izra`enefekat "naglog" prelaska sa putnih na urbane uslove vo`we. Dve mogu}e lokacijekru`nih raskrsnica du` ovog puta su:

A2.1. trokraka, upravo naspram prethodno navedene krstaste raskrsnice nanovom novosadskom putu;

A2.2. krstasta raskrsnica prikqu~ka naseqa "Galenika" (Slika 2 – B);.

A2.3. trokraka raskrsnica Ulice cara Du{ana i Banatske, uz autobuskiterminus (Slika 2 – V).



Strana 11

A4. Na sur~inskom putu koji od naseqa Sur~in, preko Ledina vodi do

"po~etka" Novog Beograda, nema raskrsnica koje se name}u kao posebno pogodne

za prevo|ewe u kru`ne.

A5. Prilazak obrenova~kog puta gradu je od nedavno rekonstruisan i

izgra|ena je denivelisana raskrsnica za vezu sa ^ukari~kom padinom ilazareva~kim drumom. Predstavqa veoma brzu putnu saobra}ajnicu koju naulasku u urbano podru~je "smiruju" svetlosni signali. Kao kandidati za kru`neraskrsnice na ovom putnom pravcu uo~ene su slede}e raskrsnice:

A5.1. ~etvorokraka signalisana raskrsnica sa vezom za @eleznik, na jednoj iza Maki{, na drugoj strani,

A5.2. signalisana raskrsnica kod OMV stanice za snabdevawe gorivom i Maxi diskonta,

A5.3. raskrsnica ispred ulaza/ izlaza sa Ade cingalije na Radni~ku ulicu.

A6. Lazareva~ki put neposredno prolazi pored nekoliko ve}ih prigradskih

naseqa, koja se na wega prikqu~uju, a zatim se nastavqa Trgova~kom ulicom, kojaga uvodi u sredi{te urbanog prostora Banovog brda. Kao kandidati za kru`neraskrsnice su inicijalno uo~ene slede}e raskrsnice:

A6.1. nedovr{ena petqa obilaznog puta kod grobqa "Orlova~a"; A6.2. denivelisana veza sa kru`nim putem (Kijevom, @eleznikom);

A6.3. denivelisani prikqu~ak Ulice 11. Kraji{ke divizije (ka Labudovombrdu), trenutno samo izlivawe (Slika 3);

Slika 3



Strana 12

A6.4. prikqu~ci veza sa Cerakom i Petlovim brdom (sa desne strane); dvajednosmerna prikqu~ka mogu povoqno biti spojena u jednu saobra}ajnicu ipovezani sa putem kru`nom raskrsnicom (Slika 4);

A6.5. signalisana raskrsnica sa Jablani~kom i Ulicom M.Jerkovi}a (Slika 5);

Slika 4 Slika 5

A6.6. semaforisana raskrsnica sa ulicama Solunskih boraca i J. Debeqaka,

A6.7. semaforisana raskrsnica sa ulicama Ace Joksimovi}a i Ilije \uri}a,

A7. Avalski put na deonici od kru`nog puta do Tro{arine prakti~no prolazi

kroz kontinualno naseqeno podru~je individualnog stanovawa, bez zna~ajnijihraskrsnica koje bi bile pogodne za pretvarawe u kru`ne. Na deonici BulevaraJA od raskrsnice sa Ulicom Save Ma{kovi}a prema Autokomandi mogu senazna~iti dve potencijalne lokacije kru`nih raskrsnica:

A7.1. semaforisana raskrsnica na bulevaru JA kod FON-a (Slika 6);

A7.2. trokraka raskrsnica bulavara JA sa prikqu~kom Bawi~kog venca(Slika7).

A9. Na smederevskom putu potencijalne kru`ne raskrsnice su mogu}e na

slede}im raskrsnicama:

A9.1. trokraka raskrsnica prikqu~ka kru`nog puta na putnu vezu Kalu|erice iBole~a;

A9.2. trokraka raskrsnica sa prikqu~kom ka Vin~i, kod kafane "Tri tigawa";

A9.3. ra~va na spoju smederevskog puta i Partizanske ulice (Slika 8).



Strana 13

Slika 6 Slika 7

Slika 8

A10. Pan~eva~ki put je najnovijom rekonstrukcijom dobio atribute brze

prigradske saobra}ajnice, a kontrola brzina se mawe ili vi{e uspe{noostvaruje koordinisanim radom svetlosnih signala. Nisu uo~ene pogodnelokacije za realizaciju kru`nih raskrsnica.

A11. Zrewaninski put predstavqa veoma nepovoqno re{enu prigradsku

saobra}ajnicu velikog profila, saobra}ajnog optere}ewa ali i niza sadràja uneposrednoj blizini i velike pr{a~ke aktivnosti (videti analizu u podprojektu"Analiza kapaciteta osnovne uli~ne mreè Grada Beograda"). Kru`ne raskrsnicebi u inicijalnoj fazi mogle bit nazna~ene na par raskrsnica:

A11.1. trokraka raskrsnica sa prikqu~kom za naseqe Kote` (Slika 9);

A11.2. krstasta raskrsnica sa vezama za Ov~u i Bor~u;

A11.3. trokraka raskrsnica sa prikù~kom za Bor~u.



Strana 14

Slika 9

Pored navedenih putnih pravaca, svakako da bi se po kriterijumu prilaska putaurbanom prostoru mogli analizirati jo{ neki prilazni putevi Beogradu (recimoVi{wi~ki pravac). Me|utim, za jedno ovakvo sveobuhvatno ispitivawe i analizu{iroke gradske teritorije po velikom broju kriterijuma kandidovawaraskrsnica za preoblikovawe u kru`ne sasvim je racionalno zadràti se nanajzna~ajnijim predstavnicima svake od kategorija kriterijuma. Na razmotrenimputnim prilazima gradu u ovoj prvoj fazi kandidovane su 23 raskrsnice kaopotencijalne kru`ne i one se prosle|uju u drugu fazu procesa identifikacije

kandidata za uì i analiti~ki osnovaniji izbor.

Mre`ni kriterijum B

Autoput kao saobra}ajnica hijerarhijski najvi{eg ranga, specifi~ne geometrijei reìma kretawa vozila jasno se izdvaja u matrici gradske uli~ne mreè kaowen veoma poseban ~inilac. Prelazak sa okolne saobra}ajne mreè na autoputi obrnuto predstavqa za voza~a radikalnu promenu na~ina vo`we, brzinekretawa, prioriteta, neposrednog saobra}ajnog okruèwa i potencijalnih

smetwi i rizika koji uti~u na pona{awe voza~a. Zbog toga ima puno logike svakiKONTAKAT AUTOPUTA SA SUSEDNOM SAOBRA}AJNOM MRE@OM posmatratikao mesto kontakta daqinske ili jednostavno "brze gradske saobra}ajnice" sa"klasi~nom" gradskom uli~nom mreòm i kao potencijalno pogodnu lokaciju zaprilago|avawe reìma kretawa i razvo|ewe tokova kru`nom raskrsnicom.

U okviru ovog segmenta identifikacije kandidata za kru`ne raskrsnicerazmatrane su sve regularne pristupne ta~ke autoputa na {irem gradskomprostoru (izme|u naplatne rampe Bubaw potok i prikqu~ka za AerodromSur~in). U zavisnosti od tipa i stepena urbanizovanosti neposrednog okruèwa,

i od raspoloìvog prostora, na ovim lokacijama bi bile pogodne sredwe i mawejednotra~ne kru`ne raskrsnice urbanog ili ruralnog tipa.



Strana 15

Lista prikqu~aka na urbanu i suburbanu deonicu autoput razli~itog karaktera,geometrije i stepena legalnosti obuhvata slede}e prikqu~ke:

B1. trokraka raskrsnica kod auto pijace na lokalitetu Bubaw potok, u nastavkuprikqu~ka na autoput; odvajawe za naseqa Vin~a, Grocka, Bole~ i kru`ni(obilazni) put oko Beograda (Slika 10);

B2. veze sa autobazom "Laste", naseqem Medakovi} III i Malim mokrim lugom; dve raskrsnice (Slika 11);

Slika 10 Slika 11

B3. veza sa naseqem Medakovi} III i Kowarnikom (ul. Toplice Milana,Koreni~ka i Vladimira Tomanovi}a); (Slika 12);

B4. Plavi most (ulice Kru{eva~ka i Zaplawska);

B5. Autokomanda (Ju`ni bulevar – Ustani~ka); razvijena denivelisanaraskrsnica (videti analizu u podprojektu "Analiza kapaciteta osnovne uli~nemre`e Grada Beograda"); (Slika 13);



Strana 16

Slika 12 Slika 13 B6. Hitna pomo}, STECO, Stanica "Prokop"; dve kru`ne raskrsnice (Slika 14);

Slika 14

B7. Mostarska petqa; razvijena denivelisana raskrsnica;

B8. "Sava centar"; razvijena denivelisana raskrsnica;

B9. veze kod hale "Beogradska arena"; dvostruka obostrana regularna vezaautoputa i kru`nih raskrsnica iznad wega;

B10. veza sa Ulicom Omladinskih brigada; razvijena denivelisana raskrsnica; dve kru`ne raskrsnice (Slika 15);

B11. veza sa To{inim bunarom i "Studentskim gradom"; razvijena denivelisanaraskrsnica; dve kru`ne raskrsnice (Slika 16);

Slika 15 Slika 16

B12. veza sa SC "11. april" i naseqem "Be`anijske kosa"; nedovr{ena veza saautoputem (Slika 17);



Strana 17

Slika 17

B13. veza sa novosadskim pravcem, kvanta{kom pijacom, hipermarketom"Rodi}"; razvijena denivelisana raskrsnica;

B14. veza sa aerodromom "Beograd";

Sistemati~nosti radi, navedeni su uglavnom svi regularni prikqu~ci gradske iprigradske uli~ne mre`e na autoput, bez obzira da li u wihovom sklopu imaracionalnih mogu}nosti i potrebe da se realizuje kru`na raskrsnica. Namestima gde je proceweno da je kru`na raskrsnica potencijalno mogu}e re{ewei da ima smisla vrednovati prihvatqivost takve opcije prilo`ene suodgovaraju}e slike sa wihovim nazna~enim lokacijama. Inicijalno je pokriterijumu B kandidovano 13 potencijalnih kru`nih raskrsnica.



Strana 18

Mre`ni kriterijum V

Kapacitivne i bezbednosne prednosti kru`nih raskrsnica u odnosu na "klasi~ne"raskrsnice upravqane svetlosnim signalima mogu biti motiv za uvo|ewe kru`nihraskrsnica kada je u pitawu SAOBRA]AJNA MRE@A VISOKOG RANGA.Potencijalne lokacije (raskrsnice) ove kategorije ujedno predstavqaju inajdelikatnije mesto primene kru`ne raskrsnice s obzirom na visoke tro{koverealizacije poduhvata, visoke zahteve koje transformisana raskrsnica treba daispuni i nepostojawe sigurnih indikatora da }e se u ostvarewu planiranih

upravqa~kih efekata uspeti (posebno ne u inicijalnom periodu "razrade" novekru`ne raskrsnice). Zato funkcionalne analize i simulacija saobra}aja prialternativnim re{ewima raskrsnice, koje neizostavno prethode dono{ewuodluke da li }e se transformaciji raskrsnice pristupiti, u ovom slu~aju trebada budu i najpotpunije.

Mreà saobra}ajnica visokog ranga koja je u okviru ovog dela istraìvawarazmatrana obuhvata magistralne, primarne i zna~ajnije sekundarnesaobra}ajnice, odnosno, wihova me|usobna ukr{tawa, u okviru kontinualnoizgra|ene teritorije grada. S obzirom na konfiguraciju i gustinu navedene

mreè, definisana je metodologija sistemati~nog i racionalnog pretraìvawa.Najpre je pa`wa usmerena na gradski prostor oivi~en dvema rekama (Dunavom iSavom) i pribli`nom trasom unutra{weg magistralnog prstena (objekta koji je ufazi projektovawa, ali mu je okvirna trasa ve} decenijama poznata). Zatim surazmatrani koridori koji iz navedenog prostora radijalno vode ka obodnimdelovima grada i wima pripadaju}a osnovna uli~na mreà.

U ovim prostorima je najizglednija primena mawih kompaktnih raskrsnica, sabri`qivim tretmanom pe{aka. Prostorno komfornija re{ewa mogu seo~ekivati samo na pojedinima lokacijama koje nisu u potpunosti definisaneizgra|enim objektima, dakle u subcentralnim i perifernim delovima grada i nakomfornoj uli~noj mreì Novog Beograda.

Okvirnu listu raskrsnica kandidata za kru`ne u ovoj fazi identifikacije ~ineslede}e raskrsnice:

V1. Francuska - \ure \akovi}a – Skender-begova (Slika 16),

V2. Prikqu~ak Pan~eva~kog mosta – 29. novembra (Slika 17),

V3. Mitropolita Petra – Partizanski put (Slika 18),

V4. Xorxa Va{ingtona – Palmoti}eva – Hilandarska (Slika 19),

V5. Admirala Geprata – Balkanska – Milovana Milovanovi}a (Slika 20),



Strana 19

Slika 16 Slika 17

Slika 18 Slika 19



Strana 20

Slika 20

V6. Savska – Nemawina (Slika 21),

V7. Kara|or|eva – Stari savski most (Slika 22);

Slika 21 Slika 22

V8. Bulevar JA - Crnotravska - Save Ma{kovi}a (Slika 23 - A),

V9. Crnotravska – Borska (Slika 23 - B),

Slika 23



Strana 21

V10. Gospodara Vu~i}a – Vojislava Ili}a (Slika 24),

V11. Bulevar Mihaila Pupina - Milentija Popovi}a (Slika 25),

Slika 24 Slika 25

V12. Milentija Popovi}a – Tre}i bulevar (Slika 26),

V13. Sinagoga, Zemun (Slika 27)

Slika 26 Slika 27

V14. Nikolaja Ostrovskog – 22. oktobra (Slika 28 – A),

V15. Kara|or|ev trg, Zemun (Slika 28 - B),

V16. Pariske komune – To{in bunar (Slika 29 - A),



Strana 22

V17. Studentska – To{in bunar (Slika 29 - B).

Slika 28

V18. Pariske komune – Goce Del~ev (Slika 29 - V).

V19. Bulevar Nikole Tesle – Bulevar umetnosti (Slika 30).

Slika 29 Slika 30

Na saobra}ajnoj mre`i visokog ranga inicijalno je kandidovano 19 raskrsnicaza slede}u fazu detaqnijeg ispitivawa pogodnosti za preoblikovawe u formukru`ne raskrsnice. O~ekuje se da }e izvestan broj od wih biti u kona~nom

izboru eliminisan jer je realno o~ekivati da eliminatorni kriterijumi u



Strana 23

narednim fazama ukaù na nedostatke ili neprihvatqivo velike investicioneili funkcionalne rizike.

Mre`ni kriterijum G

LOKALNA ULI^NA MRE@A kao prostor pogodan za kru`nu raskrsnicu moè dase razmatra prakti~no u svim celovitim rezidencijalnim delovima grada, aposebno tamo gde je ona bliska saobra}ajnicama visokog ranga ili gdenepovoqna konfiguracija mreè favorizuje tranzitna kretawa kroz lokalnumreù. Ovi delovi mreè i lokacije su potencijalni kandidati za mini kru`neraskrsnice, koje bi prvenstveno dale doprinos smirivawu saobra}aja i

destimulaciji tranzitnih kretawa.

Po{to ovaj tip kru`ne raskrsnice ima najskromnije prostorne zahteve i ~esto semoè realizovati i u okviru postoje}ih gabarita krstaste raskrsnice,formalnih kandidata bi mogao biti veliki broj. Zato je potencijalno izglednijelokacije racionalno odabrati selektivno, za po~etak u mawem broju, kako bi seovakva, za Beograd potpuno nova mera traffic calming-a, postepeno i pouzdanoafirmisala. Kao kriterijum uèg izbora kandidata za mini kru`ne raskrsnicemogu biti uzete zone osnovnih {kola, ostale rezidencijalne saobra}ajne zone ukojima se brzina kretawa ograni~ava na 30 km/sat i elementi lokalne mreèkoji su se statistikom nebezbednosti iskazali kao prostori pove}anog rizikasaobra}ajnog procesa.

U okviru projekta "Stalnog snimawa funkcionalnih parametara toka nakriti~nim delovima mreè u Beogradu", ~iji je i ovaj projekat deo, ura|en je iprojekat vezan za identifikaciju potencijalnih "zona 30" na teritoriji GradaBeograda. Rezultati projekta "zona 30" upravo su komplementari sakriterijumima locirawa kru`nih raskrsnica na lokalnoj uli~noj mreì, pa }eovde biti priloèn grafi~ki prilog na kome su ilustrovane predloène zone 30u urbanom prostoru Beograda (Slika 31).



Strana 24

Slika 31



Strana 25

R EZIME PRIMENE MAKRO KRITERIJUMA (1. i 2.)

Nakon inicijalnog uo~avawa raskrsnica kandidata za preprojektovawe u kru`neu tri od ~etiri navedena specifi~na urbana (mre`na) okruèwa, mogu se ista}isumarni rezultati i preliminarna lista raskrsnica:

• prema kriterijumu A (OBODNI DELOVI GRADSKE ULI^NE MRE@E)

kandidovane su 23 raskrsnice;

• prema kriterijumu B (KONTAKTNE TA^KE AUTOPUTA) kandidovano je 13

raskrsnica;

• prema kriterijumu V (MRE@A SAOBRA]AJNICA VISOKOG RANGA)

kandidovano je 19 raskrsnica;

Prema kriterijumu G (LOKALNA ULI^NA MRE@A) nije vr{eno prepoznavawe i

kandidovawe raskrsnica za preprojektovawe u kru`ne jer je broj potencijalnihraskrsnica bilo velik i prakti~no nemogu} za potpuniju obradu u racionalnimokvirima ovakvog materijala.

Paralelno se mre`nim kriterijumima, na osnovu kojih su raskrsnice igrupisane, primewivani su i lokacijski i lokalni kriterijumi. Da bi bilauvr{}ena u listu kandidata, pored zadovoqewa nekog od mre`nih kriterijuma,

raskrsnica je morala okvirno (heuristi~ki razmatrano) da "zadovoqi" ikriterijume pogodnosti lokacije, geometrije i saobra}ajnog zahteva.

S druge strane, makar i ne bila kvalifikovana nekim od mre`nih kriterijuma,raskrsnica je mogla da se pojavi kao kandidat za preprojektovawe u kru`nu isamo po nekim od lokacijskih i lokalnih kriterijuma. Ovom priliko ipak nisuistraìvane raskrsnice van tri mre`na kriterijuma, jer se radi o dovoqnovelikom broju i o dovoqno opravdanih kandidaturama, tako da je racionalno dase na wima u ovom momentu zadrì. Potrebno je mnogo vremena, napora iulagawa da se i jedna raskrsnica preprojektuje i realizuje kao kru`na, a da bi

se u na{im uslovima znatnije iscrpeo fond predloènih potencijalnihraskrsnica potrebno je dug, prakti~no nesaglediv period.



Strana 26

M IKRO ANALIZA POGODNOSTI (3.)

Naredna, tre}a faza ispitivawa raskrsnica kandidata za pretvarawe ukru`ne moè se nazvati MIKRO ANALIZOM POGODNOSTI , jer se detaqnijebavi pojedina~nim lokacijama koje su kandidovane u prethodnim fazama. Po{tose uglavnom radi o elementima saobra}ajne mreè koji su u postoje}em stawu uobliku klasi~ne raskrsnice u nivou ili u obliku kru`nog trga, potrebno je

analiti~kim postupkom pokazati da je wihovo pretvarawe u savremenu kru`nuraskrsnicu racionalan i opravdan potez. Ova faza obuhvata i slede}e analize:

• eliminacija postojawa ograni~avaju}ih ~inilaca za razmatranurekonstrukciju: na osnovu odgovaraju}e tipizacije raskrsnica potrebno jedetaqnije razmotriti prostorni potencijal koji rekonstrukciji raskrsnicerealno stoji na raspolagawu, ograni~ewa koja poti~u od okruùju}esaobra}ajne mreè (bliskost i nepovoqna konfiguracija mreè, prilaza,parkinga, intenzivnih pe{a~kih komunikacija, blizina signalisaneraskrsnice ili lokacija u sklopu linijske koordinacije rada signala);

• opredeqewe za merodavni saobra}ajni zahtev za koji bi kru`naraskrsnica bila projektovana na osnovu slike saobra}ajnog zahteva upostoje}em stawu, wegove prognoze za naredni referentan period;

• opredeqewe za tip kru`ne raskrsnice , na osnovu karaktera mreè kojojpripada, merodavnog saobra}ajnog zahteva i funkcionalnih zahteva kojiprizilaze iz postoje}eg stawa (kapacitivni problemi, problemnebezbednosti, neprilago|ena brzina toka, potreba kontrole pristupa,nemogu}nost efikasne kontrole alternativnim pristupima;

• preliminarno oblikovawe kru`ne raskrsnice , kao provera da li u

raspoloìvom prostoru odgovaraju}a raskrsnica moè da buderealizovana; potrebno je izvr{iti funkcionalno vrednovawe predvi}enogsaobra}ajnog re{ewa i pokazati da ono obezbe|uje dovoqan nivounapre|ewa postoje}eg da bi investicija u rekonstrukciju raskrsnice bilaisplativa (ekonomsko vrednovawe dodatno poja{wava situaciju i tuma~ielemente fizibilnosti investicije); vrednovawe moè biti i elimini{u}i~inilac analize, uprkos dobrim rezultatima u prethodnoj analizi lokacije.

Pored raskrsnica koje su kandidovane za kru`ne prema lokacijskim i mre`nimkriterijumima, mikro analizi pogodnosti podvrgavaju se i postoje}i kru`nitokovi saobra}aja, bez obzira na kom se delu saobra}ajne mreè nalazile. Ove

raskrsnice nesumwivo pripadaju krugu najizglednijih kandidata za pretvarawe usavremene kru`ne raskrsnice jer su geometrijski ve} u formi bliskoj takvom



Strana 27

re{ewu i zahtevaju relativno skromnija gra|evinska prilago|avawa iregulativne mere koje bi ih u potpunosti prevele u savremene kru`neraskrsnice. Ukoliko pojedine od wih iz ma kog razloga nisu pogodne za potpunuaplikaciju atributa savremene kru`ne raskrsnice, potrebno je prou~iti koji biod tih atributa bar mogli da zna~ajno unaprede saobra}ajni proces na wimakao raskrsnicama sa kru`nim tokom saobra}aja.

POSTOJE]E RASKRSNICE SA KRU@NIM TOKOM SAOBRA]AJA

Na saobra}ajnoj mreì Beograda kao raskrsnice sa kru`nim tokom saobra}ajaprisutni su:

K1. Trg Dimitrija Tucovi}a,

K2. raskrsnica kod SO Novi Beograd,K3. raskrsnica kod @elezni~ke bolnice na Dediwu,K4. raskrsnica na staroj okretnici linije 16 na Karaburmi,K5. raskrsnica kod "Dunav stanice",K6. Trg oslobo|ewa (raskrsnica Bulevara JNA i Ulice vojvode Stepe),K7. raskrsnica "Omladinski stadion",K8. raskrsnica "Top~iderska zvezda",K9. raskrsnica kod Kaleni}a pijace.

Od svih navedenih trgova i raskrsnica samo raskrsnice kod SO Novi Beograd i

kod @elezni~ke bolnice na Dediwu uglavnom zadovoqavaju atribute savremenekru`ne raskrsnice (kanalisanost, razdelna ostrva, na~in regulisawa), jer surelativno skoro rekonstruisane prema tim principima.

Trg Dimitrija Tucovi}a prostorno i funkcionalno prevazilazi okvire u kojimase moè smestiti savremena kru`na raskrsnica, ali je potrebno razmotritimogu}nosti wegovog unapre|ewa u skladu sa principima oblikovawa iregulisawa saobra}aja na kru`nim raskrsnicama. Kod ostalih navedenihlokacija je transformacija u savremene kru`ne raskrsnice izgledno re{ewe ipotrebno ga je analizirati i vrednovati kako bi raskrsnice zauzele

odgovaraju}e pozicije na listi prioriteta na uli~noj mreì Beograda.

U okviru vrednovawa postoje}ih raskrsnica sa kru`nim tokom formirana jetematska ~eking lista za pripremu ID kartice raskrsnice, prema kojoj surelevantni parametri raskrsnica svrstani u tri grupe:

• funkcionalne karakteristike,

• geometrijske karakteristike,

• karakteristike saobra}ajnog zahteva,

a zatim se na osnovu "performansi" raskrsnice u svakoj od navedenih kategorija

formuli{e ocena pogodnosti wenog pretvarawa u savremenu kru`nu iliunapre|ewa postoje}eg saobra}ajnog procesa.



Strana 28

P OSTOJE]I KRU@NI TOKOVI - ID KARTA KRU@NOG TOKA

F. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE:

F1. Karakteristike urbanog okruèwa (karakter, namena i intenzitetkori{}ewa),

F2. Karakteristike referentne saobra}ajne mreè,

F3. Reìm i na~in regulisawa saobra}aja na raskrsnici (raspodelaprioriteta),

F4. Kapacitet prilaza i raskrsnice,F5. Osnovna obele`ja aktuelnog saobra}ajnog procesa,

F6. Karakteristike brzina i ostali faktori rizika (nebezbednost),

F7. Na~in regulisawa i upravqawa saobra}ajem na {iroj zoni (mreì),

G. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE:

G1. Veli~ina raskrsnice (centralnog prostora),

G2. Kanalisanost tokova (na prilazima i u kru`nom toku),

G3. Poloàj i razvijenost prilaza (pro{irewe, zakrivqewost, uglovnost),

G4. Postojawe i tip razdelnih ostrva,G5. Karakteristike centralnog ostrva (veli~ina, oblik, pozicija),

G6. Radijusi ulaska, izlaska i aktuelna defleksija,

G7. Topografija terena,

S. SAOBRA]AJNI ZAHTEV:

S1. Karakteristike saobra}ajne slike (intenzitet i prostorna raspodelatokova),

S2. Zahtevi i tretman pe{aka,

S3. Komercijalna vozila (u~e{}e, stajali{ta, glavni pravci),S4. Parkirawe u referentnoj zoni raskrsnice,

S5. Ostale specifi~nosti

P. POGODNOST PRETVARAWA U SAVREMENU KRU@NU RASKRSNICU ILIUVO\EWA NEKIH OD WENIH PRINCIPA (alternativno)

P1. Mogu}nost realizacije savremene kru`ne raskrsnice,

P2. Mogu}a parcijalna unapre|ewa kru`nog toka (po ugledu na principe

savremene kru`ne raskrsnice)



Strana 29

K1. Trg Dimitrija Tucovi}a

Slika 32

F. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE

F1. Karakteristike urbanog okruèwa:

Centralna zona grada sa pripadaju}im poslovnim, komercijalnim i drugimjavnim sadràjima;

F2. Karakteristike referentne saobra}ajne mreè:

Ukr{tawe vi{e saobra}ajnica visokog ranga, radijalno orijentisanih, bezodgovaraju}ih alternativa na mreì;

F3. Reìm i na~in regulisawa saobra}aja na raskrsnici:

U centralnom prostoru raskrsnice vaì pravilo desne strane, a dvenajdelikatnije konfliktne zone (spram Ulice kraqa Milana/ Beogradske iBulevara Jugoslovenske armije) tokom najve}eg dela dana raspodelu prioriteta

vr{e slu`bena lica;



Strana 30

F4. Kapacitet prilaza i raskrsnice:

Kapacitivno kriti~ni prilazi su iz Bulevara JA i Beogradske ulice, povremenoi Mekenzijeva, Ulica kraqa Milana ima reìmski (signalima) kontrolisanzahtev na prethodnim deonicama, a Nemawina je "kontrolisana" pe{acima iprethodnim signalima;

F5. Osnovna obele`ja aktuelnog saobra}ajnog procesa:

Sloènost preplitawa i ukr{tawa tokova u kru`nom delu raskrsnice,nedefinisanost optimalnih putawa, blokade zaustavqenim tramvajima;

F6. Karakteristike brzina i ostali faktori rizika:

Zahvaquju}i velikim gustinama toka i znatnim ometawima na prilazima (pe{aci,vozila JMPP-a, prisustvo slu`benih lica), brzine vozila pri prolaskuraskrsnicom su prihvatqive i nisu nosilac rizika; postoji rizik od lak{ihnezgoda zbog nedefinisanosti povr{ina u kru`nom toku, ali se on naj~e{}ereflektuje na neefikasno kretawe i "pregovarawe" voza~a oko prioriteta;

F7. Na~in regulisawa i upravqawa saobra}ajem na {iroj zoni:

Svetlosnim signalima kontrolisane prilazne saobra}ajnice, koordinacija duÙlice kraqa Milana, tidal flow du` Bulevara JA, efekti signala du` Beogradske,Mekenzijeve i Nemawine prakti~no se gube do prilaza raskrsnici (uticajempe{aka, zasi}ewa, parkirawa);

G. GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE

G1. Veli~ina raskrsnice:

Izrazito velik pre~nik prostora koji obuhvata centralni deo raskrsnice(upisani krug pre~nika oko 120 metara);

G2. Kanalisanost tokova:

Na prilazima su tokovi kanalisani horizontalnom signalizacijom, fizi~kimostrvima tramvajskog stajali{ta u Nemawinoj ulici i ivi~wacima tramvajskih

ba{tica u Bulevaru JA; kru`ni tok je nekanalisan, a prakti~no jedini orijentirkorisnicima predstavqaju tramvajske {ine i mestimi~na ivi~na linija kojaozna~ava wen "za{titni pojas";

G3. Poloàj i razvijenost prilaza:

Jedino pravac Bulevara JA netangencionalno orijentisan u odnosu na centralnoostrvo, dok ga svi ostali tangiraju; nema pro{irewa niti zakrivqenostiulaznih delova prilaza;

G4. postojawe i tip razdelnih ostrva:

Ne postoje razdelna ostrva na prilazima, osim na Nemawinoj ulici, gde se radio pe{a~kim ostrvima tramvajskog stajali{ta;



Strana 31

G5. karakteristike centralnog ostrva:,

Centralno ostrvo okruglo, pre~nika xx, locirano centri~no u odnosu na

centralni prostor raskrsnice (trga);G6. radijusi ulaska, izlaska i aktuelna defleksija:

Nema radijusa na ulasku u kru`ni tok, na izlasku su minimalni radijusi kaMekenzijevoj, Nemawinoj i Beogradskoj, a defleksija (mada ne klasi~na) pratisamo tokove vezane za Bulevar JA;

G7. topografija terena:

Centralni prostor je u horizontalnoj ravni, prilazi Bulevara JA, Beogradske iMekenzijeve su u blagom padu (Deligradske i Svetog Save tako|e), a Nemawinaulica je u blagom usponu, ali je preglednost neumawena;

S. SAOBRA]AJNI ZAHTEV

S1. Karakteristike saobra}ajne slike:

Saobra}ajni tokovi na raskrsnici su toko najve}eg dela dana veoma intenzivni,na granici zasi}ewa u popodnevnom periodu i kra}em jutarwem; brojawaraspoloìva u okviru baze podataka Katedre za saobra}ajno inèwerstvo;najintenzivniji zahtev je na pravcima Bulevar JA – Beogradska i Bulevar JAKraqa Milana;

S2. Zahtevi i tretman pe{aka:Pe{aci su prisutni iskqu~ivo po obodu raskrsnice, uglavnom sudisciplinovani, a najve}a disperzija u odnosu na pe{a~ki prelaz je na prilazuNemawine ulice (delom i povodom tramvajskog stajali{ta); najintenzivnijipe{a~ki tok je na prelazima preko Nemawine i Bulevara JA, ali je i na ostalimprilazima znatan tokom celog aktivnog perioda radnog dana;

S3. Komercijalna vozila:

Raskrsnica je jedno od najzna~ajnijih beogradskih ~vori{ta linija JMPP-a;veliki broj autobuskih, trolejbuskih i tramvajskih linija me|usobno se ukr{ta,

prepli}e i raspodequje na radijalne pravce sa ove raskrsnice; u samomkru`nom delu, segmentu izme|u Ulice kraqa Milana i Nemawine je vi{estrukostajali{te trolejbuskih linija, na delu izme|u Deligradske i Bulevara JA jestajali{te i terminus par autobuskih linija, a na prilazu Nemawine uneposrednoj blizini kru`nog toka je tramvajsko stajali{te; trolejbusi itramvaji izazivaju ~este, nekada i digotrajne zastoje i blokade znatnog dela trgazbog kvarova vozila i napojne mreè;

S4. Parkirawe u referentnoj zoni raskrsnice:

U zoni same raskrsnice parkirawa nema, zaustavqawa su retka i tolerantna, anaj~e{}a ispred hotela "Slavija", gde se zadràvaju turisti~ki autobusi i onikoji obezbe|uju transfer do aerodroma "Sur~i"; uli~no parkirawe



Strana 32

(neregularno) koje ima izvesan uticaj na tokove u zoni raskrsnice je ono du`Nemawine ulice, koje u kombinaciji sa pe{acima i stajeli{tem JMPP-a uti~e nasmaweni kapacitet ovog prilaza u pojedinim periodima;

S5. ostale specifi~nosti:

P. POGODNOST PRETVARAWA U SAVREMENU KRU@NU RASKRSNICU ILIUVO\EWA NEKIH OD WENIH PRINCIPA

P1. Mogu}nost realizacije savremene kru`ne raskrsnice:

Ne postoje uslovi da se realizuje savremena kru`na raskrsnica, zbog prevelikih

razmera kru`nog dela, polo`aja i profila prilaza, velikog intenziteta tokova,dominantnog prisustva i uticaja vozila JMPP-a (tramvaja i trolejbusa);

P2. Mogu}a parcijalna unapre|ewa kru`nog toka:

Delimi~no kanalisawe tokova i su`avawe kru`nog toka uveli bi ve}uregularnost i efikasnost kretawa u zoni ukr{tawa i preplitawa tokova, akapacitet ne bi nu`no bio umawen;



Strana 33

K2. Raskrsnica kod SO Novi Beograd

Slika 33



Urbano stambeno i poslovno okruèwe diskretnog karaktera objekata i sredwegustine aktivnosti, uz zna~ajnu zastupqenost zelenih povr{ina;


Ukr{tawe vi{e saobra}ajnica visokog ranga, bulevarskog tipa, {irokihrazdelnih ostrva i komfornih profila (sa po tri saobra}ajne trake po smeru);


Vaè pravila savremene kru`ne raskrsnice;


Svi prilazi su podjednakog i visokog kapaciteta, sa po tri prilazne trake inema o~iglednih kapacitivnih problema u eksploataciji;


Funkcionalna neuravnoteènost prikqu~ewa pojedinih prilaza na kru`ni tok;



Strana 34


Brzina vozila je kriti~na na prilazu Bulevar Mihajla Pupina, koji tangira

kru`ni tok; na ostalim prilazima, zbog specifi~nosti geometrije raskrsnice,dolazi do rizi~nog konflikta ukr{tawa tokova, a ne do wihovog ulivawa;


Sve prilazne saobra}ajnice u {iroj zoni su regulisani svetlosnim signalima,ali ne dominira efekat koordinacije signala, pa raskrsnica u tom smislu nijeometaju}i ~inilac;



Svi prilazi imaju po tri saobra}ajne trake pred ulazom u kru`ni tok, kojitako|e ima tri trake (ali i delove koji odstupaju od kru`nog oblika), a pre~nikaje oko 70 metara;


Svi tokovi na prilazima i u centralnom prostoru raskrsnice su doslednokanalisani, {to je najve}i funkcionalni kvalitet ove raskrsnice u odnosu nawenu realizaciju pre nedavne rekonstrukcije;


Nema pro{irewa niti zakrivqenosti ulaznih delova prilaza, tangirawekru`nog toka i odsustvo defleksije za kretawe "pravo" va`e za dva prilaza;

G4. Postojawe i tip razdelnih ostrva:

Duga~ka razdelna ostrva postoje na svim prilazima, ali su sva prevelikihfrontova prema kru`nom toku pa doprinose wegovoj nepovoqnoj geometriji;

G5. Karakteristike centralnog ostrva:,

Centralno ostrvo pravilno, okruglo, pre~nika oko 30 metara, sa nagaznomtrakom od 2,5 metara celim obimom;

G6. Radijusi ulaska, izlaska i aktuelna defleksija:

Defleksija nepostoji, a prilazak raskrsnici je iz pravca, sem Bulevara M.Pupina od centra grada, gde je radijus velik i bez efekta na brzinu kretawa;

G7. Topografija terena:

Centralni prostor, kao i svi prilazi su u horizontalnoj ravni;



Strana 35



Saobra}ajni tokovi na raskrsnici su tokom najve}eg dela dana intenzivni;najintenzivniji zahtev je na pravcu Bulevar Mihajla Pupina, a zatim na pravcuOmladinskih brigada – Bulevar M. Pupina (ka Zemunu);

S2. Zahtevi i tretman pe{aka:

Pe{a~ki prelazi su na svim prilazima, znatno odmaknuti od samog kru`nog toka,na preglednim i osvetqenim mestima, a pe{aci uglavnom disciplinovani, uzdisperziju u odnosu na pe{a~ki prelaz na prilazu ulice Omladinskih brigadapovodom stajali{ta JMPP;


Preko raskrsnice prolazi nekoliko linija JMPP iz vi{e pravaca, stajali{tasu izmaknuta u odnosu na kru`ni tok i ne ometaju saobra}ajni proces (osim naizlazu ka raskrsnici "Fontana"; Teretna vozila se pojavquju retko;


U zoni same raskrsnice, na trotoaru, nalazi se TAXI stajali{te, {to zna~i daizvesno nepovoqno dejstvo parkirawa postoji; osim toga, parkirawa nema, azaustavqawa u bliskoj zoni kru`nog toka su retka i tolerantna;


Raskrsnica je nedavno rekonstruisana i primewena signalizacija je jo{ uvek uvrlo dobrom stawu;



Nedavna rekonstrukcija nije mewala geometriju prilaza, tako da oni ne

obezbe|uju neophodne principe kretawa koje podrazumeva savremena kru`naraskrsnica;


Nije realno planirati intervencije na raskrsnici zbog wene nedavnerekonstrukcije i odsustva posebno kriti~nih ~inilaca.



Strana 36

K3. Raskrsnica kod @elezni~ke bolnice na Dediwu

Slika 35 (Poti~e iz perioda pre rekonstrukcije raskrsnice)



Periferna zona grada, razli~it sadràj (vojska, rezidencije, kompleks bolnica,

VMA);F2. Karakteristike referentne saobra}ajne mreè:

Ukr{tawe vi{e saobra}ajnica razli~itog ranga;


Na raskrnici je zapo~eta rekonstrukcija koja nije do kraja izvr{ena, pa jetrenutno nepoznat reìm i na~in regulisawa;


Kapacitivno kriti~ni prilaz je Bulevar Mira – Neznanog junaka;




Strana 37


Brzine vozila pri prolasku raskrsnicom su prihvatqive i nisu nosilac rizika;


Svi prilazni pravci u {iroj zoni su regulisani svetlosnim signalima;



Kompaktna, centralno ostrvo malog pre~nika;


Na prilazima su tokovi kanalisani horizontalnom signalizacijom, duga~kimrazdelnim ostrvom na prilazu iz Bulevara Mira (ka centru), kru`ni tok jekanalisan, kao i izlaz ka ulici neznanog junaka (razdelnim ostrvom za pe{ake);


Usled polo`aja saobra}ajnica nijedan prilaz ne tangira u odnosu na centralnoostrvo, nema pro{irewa prilaza, ali postoji ode|ena (~ini se nedovoqna)zakrivqenost ulaznih delova prilaza;


Razdelna ostrva postoje na prilazima ulice Bulevar Mira (duga~ko razdelno

ostrvo) i ulice Neznanog junaka (za pe{ake);


Centralno ostrvo nepravilnog, ovalnog oblika;



Centralni prostor, kao i svi prilazi nalaze su u horizontalnoj ravni;



Saobra}ajni tokovi na raskrsnici su tokom najve}eg dela dana veomaintenzivni; najintenzivniji zahtev je na pravcima Bulevar Mira – Neznanogjunaka;


Pe{aci su prisutni po obodu raskrsnice, uglavnom su disciplinovani;




Strana 38

Preko raskrsnice prolazi nekoliko linija JMPP, trolejbusa i to iz pravcaBulevar Mira – Neznanog junaka, u neposrednoj blizini nema stajali{ta;

S4. Parkirawe u referentnoj zoni raskrsnice:U zoni same raskrsnice parkirawa nema, zaustavqawa su retka i tolerantna, anaj~e{}a ispred zgrade RTV Pink;




Ne postoje uslovi da se realizuje savremena kru`na raskrsnica sa svimprate}im elementima usled nedovoqnog prostora za adekvatnu defleksiju;


Usled napu{tene rekonstrukcije te{ko je odrediti {ta bi unapredilo kru`nitok. Najboqe re{ewe bi svakako bilo da se nastavi sa rekonstrukcijom.



Strana 39

K4. Raskrsnica na staroj okretnici linije 16 na

Karaburmi

Slika 36



Periferna zona grada, izuzetna gustina stanovawa;


Ukr{tawe vi{e saobra}ajnica lokalnog karaktera;


Na raskrsnici va`i pravilo desne strane;


Optere}eni je jedino pravac Marijane Gregoran;


Nedefinisanost (neobele`enost) putawa;



Strana 40


Brzine vozila pri prolasku raskrsnicom su prihvatqive i nisu nosilac rizika;


Pravac Marijane Gregoran je regulisani svetlosnim signalima; ostali pravci suregulisani samo horizontalnom i vertikalnom signalizacijom;



Mini kru`ni tok


Na prilazima tokovi nisu kanalisani;


Usled polo`aja saobra}ajnica nijedan prilaz ne tangira centralno ostrvo,nema pro{irewa prilaza ni zakrivqenost ulaznih delova prilaza;


Razdelna ostrva ne postoje;


Centralno ostrvo kru`nog oblika, pre~nika xx;

G6. radijusi ulaska, izlaska i aktuelna defleksija:

Nepostoji


Centralni prostor je u blagom padu, prilaz iz ulice Husinskih rudara je tako|eu padu od kru`nog toka, ostali prilazi su u horizontalnoj ravni;



Saobra}ajni tokovi nisu intenzivni;


Pe{aci su prisutni po celoj raskrsnice, usled velike gustine stanovawa uneposrednoj blizini;


Preko raskrsnice prolazi nekoliko autobuskih linija JMPP, i to iz pravcaMarijane Gregoran;



Strana 41


Parkirawe se de{ava svuda, pa i na centralnom ostrvu ili u wegovoj

neposrednoj blizini;S5. ostale specifi~nosti:



Ne postoje uslovi da se realizuje savremena kru`na raskrsnica sa svimprate}im elementima usled nedovoqnog prostora za adekvatnu defleksiju i

razdelna ostrva;


Regulativne mere, koje bi va`ile za pe{ake i parkirawe, projektovaweadekvatne horizontalne i vertikalne signalizacije i kanalisawe tokovapoboq{alo bi trenutno stawe.



Strana 42

K5. Raskrsnica kod "Dunav stanice"

Slika 37



Periferna zona grada, kru`ni tok ~ini terminus JMPP, razli~iti sadràji(policija, luka Beograd, stanovawe);


Ukr{tawe saobra}ajnica Jovana Avakumovi}a i \ure \akovi}a, "T" raskrsnica;


Saobra}aj iz ulice \ure \akovi}a ne kruì oko centralnog ostrva;


Optere}eni je pravac \ure \akovi}a;


Nedefinisanost (neobeleènost) putawa;



Strana 43


Brzine vozila su pove}ane usled ne kru`ewa po raskrsnici;


Pravac \ure \akovi}a je regulisan svetlosnom signalizacijom; ulica JovanaAvakumovi}a je regulisani horizontalnom i vertikalnom signalizacijom;



Raskrsnica sredwe veli~ine


Na prilazima tokovi nisu kanalisani;


Dva prilaza (pravac saobra}ajnice Ulice \ure \akovi}a tangira "kru`ni tok";


Razdelna ostrva ne postoje;


Centralno ostrvo kru`nog oblika, pre~nika xx; pomaknuto od centralnog dela;


Ne postoji


Centralni prostor, kao i svi prilazi nalaze su u horizontalnoj ravni;



Saobra}ajni tokovi nisu intenzivni; intenzivniji je jedino pravac \ure\akovi}a;


Pe{aci su prisutni po celoj raskrsnice, usled velike gustine stanovawa uneposrednoj blizini i terminusa JMPP;


Preko raskrsnice prolazi nekoliko autobuskih linija JMPP, koje se na kru`nomdelu i okre}u, u neposrednoj blizini nema stajali{ta;



Strana 44


Parkirawe se de{ava svuda, pa i na centralnom ostrvu ili u wegovoj

neposrednoj blizini;S5. ostale specifi~nosti:



Ne postoje uslovi da se realizuje savremena kru`na raskrsnica sa svim

prate}im elementima usled nedovoqnog prostora za adekvatnu defleksiju irazdelna ostrva;


Regulisawe saobra}ajnih tokova, koji bi kru`ili oko ostrva, kao i regulativnemere, koje bi va`ile za pe{ake i parkirawe, projektovawe adekvatnehorizontalne i vertikalne signalizacije, i kanalisawe tokova poboq{alo bitrenutno stawe.



Strana 45

K6. Trg oslobo|ewa

Slika 38



Centralna zona grada sa pripadaju}im sadr`ajima. Bliskost sa autoputem;


Ukr{tawe saobra}ajnice visokog ranga (Bulevar JA) sa primarnim ulicama(Vojvode Stepe, Dr. Milutina Ivkovi}a) i sekundarnom ulicom (Travni~ka),


U centralnom prostoru raskrsnice va`i pravilo desne strane, a tokom najve}egdela dana raspodelu prioriteta vr{e slu`bena lica;


Kapacitivno kriti~ni prilaz je iz Bulevara JA, a povremeno i iz Vojvode Stepei Dr. Milutina Ivkovi}a;



Strana 46


Nedostatak kapacieteta ulazno/izlaznih grana, velika gustina toka iz Bulevara

JA, usporavawe saobra}aja usled prolaska tramvaja;F6. Karakteristike brzina i ostali faktori rizika:

U vr{nim satima, zahvaquju}i velikim gustinama toka i prisustva slu`benihlica, brzine vozila pri prolasku raskrsnice su prihvatqive; u vanvr{nimsatima postoji efekat pove}awe brzine, naru~ito iz ulice Bulevar JA (obaprilaza), pa se i rizik od nezgoda pove}ava;


Sve prilazne saobra}ajnice u {iroj zoni su kontrolisane svetlosnimsignalima, s tim {to se u ulicama Vojvode Stepe i Dr. Milutina Ivkovi}a

svetlosni signali nalaze relativno blizu kru`nog toka;



Centralno ostrvo i kru`ni tok sredwe veli~ine;


Na prilazima su tokovi kanalisani horizontalnom signalizacijom, fizi~kimrazdelnim ostrvima u Bulevaru JA i horizontalnom signalizacijom projektovano

"razdelno ostrvo" Dr. Milutina Ivkovi}a, ivi~wacima tramvajskih ba{tica uVojvode Stepe; kru`ni tok je nekanalisan;


Jedan pravac Bulevara JA (ka Slaviji) tangencionalno je orijentisan u odnosuna centralno ostrvo, dok svi ostali imaju odre|enu zakrivwenost ilipro{irewa ulaznih delova prilaza;


Razdelna ostrva postoje na prilazima Bulevar JA i Dr. Milutina Ivkovi}a;


Centralno ostrvo je relativno elipsastog oblika, locirano centri~no u odnosuna centralni prostor raskrsnice;


Defleksija (mada ne klasi~na i dovoqna) prati skoro sve tokove osim pravcaBulevara JA ka Slaviji;


Centralni prostor je u horizontalnoj ravni, prilazi Bulevara JA (od VMA),

Vojvode Stepe i Dr. Milutina Ivkovi}a su u padu ka kru`nom toku, ulicaTravni~ka je u blagom padu od kru`nog toka, ali je preglednost neumawena;



Strana 47



Saobra}ajni tokovi na raskrsnici su tokom najve}eg dela dana veomaintenzivni, na granici zasi}ewa u popodnevnom i jutarwem periodu; brojawaraspoloìva u okviru baze podataka Katedre za saobra}ajno inèwerstvo;najintenzivniji zahtev je na pravcima Bulevar JA;


Pe{aci su prisutni iskqu~ivo po obodu raskrsnice, uglavnom sudisciplinovani; najintenzivniji pe{a~ki tok je na prelazima preko VojvodeStepe (usled stajali{ta JMPP) i u Dr. Milutina Ivkovi}a uslovqeno

razli~itim sadràjima u tom delu, ali je i na ostalim prilazima znatan tokomcelog aktivnog perioda radnog dana. Na prilazu Bulevara JA (pravac ka Slaviji)nema obeleènog pe{a~kog prelaza {to se pokazalo da nema ni potrebe;


Na obodu raskrsnice prolaze tri tramvajske linije iz pravca ulica Bulevar JA(ka Slaviji) i Vojvode stepe; preko raskrsnice saobra}aju autobuske linija izpravca Bulevara JA i Vojvode Stepe - Bulevar JA (ka Slaviji); u samom kru`nomdelu, nema stajali{te, a u blizini kru`nog toka nalazi se samo u ulici VojvodeStepe;


U zoni same raskrsnice ima parkirawa usled taxi stajali{ta (na segmentuizme|u ulica Vojvode Stepe i Travni~ke), zaustavqawa se de{avaju i naBulevaru JA (ka VMA) uzrokovano stanicom za snabdevawe gorivom; uli~noparkirawe (neregularno) du` ulice Vojvode Stepe ima izvesan uticaj na tokove uzoni raskrsnice, relativna bliskost raskrsnica Dr. Milutina Ivkovi}a saQutice Bogdana i Vojvode Stepe sa Tri{e Kaclerovi}a, uslovqena ~ekawem zboglevih skretawa ima uticaj na kapacitet izlaznog pravca ulice Dr. MilutinaIvkovi}a i Vojislava Ili}a;

S5. Ostale specifi~nosti:Redovna saobra}ajna zagu{ewa u doba vr{nih saobra}ajnih optere}ewa.Posebno je kriti~an prilaza bulevara JA iz smera Bawice, koji prakti~no bivablokiran kontinualnim prioritetnim tokovima vozila koja izlaze iz kru`nogtoka prema Ulici vojvode Stepe, a delimi~no i tokovima koji iz smera Ulice M.Ivkovi}a skre}u levo u bulevar JA (smer ka Kara|or|evom parku. Saobra}ajtokom najve}eg dela dana neposredno nadzire saobra}ajna policija, a u vr{nimperiodima saobra}ajac reguli{e konflikt tokova du` bulevara JA od Slavije itokova koji ulaze u raskrsnicu iz Ulice M. Ivkovi}a;



Strana 48



Postoje realni uslovi da se sada{wi kru`ni tok rekonstrukcijom dovede na nivosavremene kru`ne raskrsnice sa svim prate}im elementima; jedina nepogodnostpredstavqa prolazak tramvajskih linija, no kako oni prelaze po obodu,odre|enim regulativnim merama ova nepogodnost bi mogla da ima mawi efekat;


Unapre|ewa kru`nog toka bi se moglo posti}i regulativnim merama; izme{tajem

taxi stajali{ta, zabrane zaustavqawa i parkirawa u zoni raskrsnice,obele`avawem kolovoza i jasnim postavqawem prioriteta na prilazima, kao ikanalisawem tokova.



Strana 49

K7. Raskrsnica "Omladinski stadion"

Slika 39


F1. Karakteristike urbanog okruèwa:U neposrednoj blizini centralne zone grada sa razli~itim sadràjem okolnihobjekata (grobqe, fudbalski stadion, terminus, SSG, stanovawe);


Ukr{tawe vi{e primarnih saobra}ajnica;


Na raskrsnice vaì pravilo desne strane;




Strana 50

Kapacitivno kriti~ni prilazi ulaz u kru`ni tok iz Mije Kova~evi}a i izlaz sakru`nog toka na Partizanski put (ka Pan~eva~kom mostu);

F5. Osnovna obele`ja aktuelnog saobra}ajnog procesa:Nedefinisanost optimalnih putawa;


Zahvaquju}i "pravilnim" razme{tajem pet saobra}ajnica koje se na ovom mestuukr{taju brzine saobra}ajnog toka su u granicama prihvatqivih; postoji rizikod lak{ih nezgoda usled najasnog prava prvenstva;


Sve prilazne saobra}ajnice u {iroj zoni su kontrolisane svetlosnim

signalima;



Sredwe veli~ine;


Na prilazima su tokovi kanalisani ve} istro{enom horizontalnomsignalizacijom; ulazno/izlazni pravci kao i kru`ni tok su nekanalisani;


Jedino je pravac ulice Mije Kova~evi}a tangencionalno orijentisan u odnosu nacentar centralnor ostrva, dok ga svi ostali pravci usled povoqnog polo`aja netangiraju; postoji odre|ena zakrivqenosti ulaznih delova prilaza, uzrokovanadovoqnim povr{inama i odvijawem saobra}aja;


Ne postoje razdelna ostrva na prilazima;


Centralno ostrvo okruglo, pre~nika xx, locirano centri~no u odnosu nacentralni prostor raskrsnice (trga);


Sam proces saobra}aja nametnuo je odre|ene putawe vozila, dok fizi~kihradijusa na ulasku u kru`ni tok nema ili su minimalni;


Centralni prostor, kao i svi prilazi (osim Patrizanskog puta) su uhorizontalnoj ravni, Partizanski put je u blagom padu, ali je preglednostneumawena;



Strana 51



Saobra}ajni tokovi na raskrsnici su tokom najve}eg dela dana veomaintenzivni, na granici zasi}ewa u vr{nim satima; brojawa raspoloìva uokviru baze podataka Katedre za saobra}ajno inèwerstvo; najintenzivnijizahtev je na prilazu ulice Mije Kova~evi}a;


Pe{aci su prisutni iskqu~ivo po obodu raskrsnice, i ako su obeleèni pe{a~kiprelazi ve} istro{eni (a tako i mawe vidqivi) pe{aci su uglavnomdisciplinovani, a najve}a disperzija u odnosu na pe{a~ki prelaz je na prilazu

ulice Mije Kova~evi}a usled relativno bliskom stajali{tu i terminusu; ali je ina ostalim prilazima znatan tokom celog aktivnog perioda radnog dana;


U neposrednoj blizini raskrsnice nalaze se dva terminusa JMPPR, za tramvajei autobuse. Terminus za tramvaje ometa prilazni pravac ulice Mije Kova~evi}a,usled levih skretawa tramvaja na terminus, pogodnost je u tome {to ti istitramvaji ne prolaze preko kru`nog toka;


U zoni same raskrsnice ima parkirawa kao i zaustavqawa; ulaz u dvori{tefirme "XdexoX" je direktno sa kru`nog toka, prazan i slobodan prostor okookretnice tramvaja uzrokuje parkirawe PA; uli~no parkirawe (neregularno) du`Severnog Bulevara ima izvesan uticaj na tokove u zoni raskrsnice, koje ukombinaciji sa pe{acima i terminusima JMPP-a uti~e na smaweni kapacitetovog prilaza u pojedinim periodima;




Postoje svi uslovi da se sada{wi kru`ni tok rekonstrukcijom dovede na nivosavremene kru`ne raskrsnice sa svim prate}im elementima;


Kanalisawe tokova i adekvatna razdelna ostva uveli bi ve}u regularnost iefikasnost kretawa u zoni raskrsnice.



Strana 52

K8. Raskrsnica "Top~iderska zvezda"

Slika 40



Raskrsnica se nalazi u rezidencijalnom delu grada (Dediwu), a u neposrednoj

blizini se ne nalaze bilo kakvi izgra|eni sadràji;F2. Karakteristike referentne saobra}ajne mreè:

Ukr{tawe (veza) jedne saobra}ajnice vi{eg ranga (Bulevar Vojvode Putnika) savi{e saobra}ajnica lokalnog karaktera;


Na raskrsnice vaì pravilo desne strane, suprotno principima savremenekru`ne raskrsnice;


Kapacitivno kriti~ni prilaz je Bulevara Bojvode Putnika ulaz u kru`ni tok kaoi izlaz i to samo u vr{nom satu;



Strana 53


U vr{nom satu javqa se zagu{ewe uslovqeno razli~itim brojem ulaznih i

izlaznih saobra}ajnih traka (Bulevar Vojvode Putnika od centra ima dve ulaznetrake, a na izlazu ka Milo{evom konaku jednu izlaznu); nekanalisani tokovi inedefinisanost optimalnih putawa;


Zahvaquju}i "pravilnim" razme{tajem vi{e saobra}ajnica koje se na ovo mestuukr{taju, brzine saobra}ajnog toka su u granicama prihvatqivih;


Sve prilazne saobra}ajnice u {iroj zoni su regulisana samo horizontalnom ivertikalnom signalizacijom;



Prevelikih razmera, ali primerena saobra}ajnom zahtevu i karakteruokru`ewa;


Ulazno/izlazni pravci, kao i kru`ni tok su nekanalisani, a horizontalnasignalizacija ili nepostoji ili se vremenom "istro{ila";


Nijedan od pravaca ne tangira centralno ostrvo, jer su postavqeni u zvezdastojkonfiguraciji; ne postoji fizi~ka zakrivqenost prilaza;




Centralno ostrvo kru`nog oblika, pre~nika xx, locirano centri~no u odnosu na

centralni prostor raskrsnice;G6. Radijusi ulaska, izlaska i aktuelna defleksija:

Sam proces saobra}aja nametnuo je odre|ene putawe vozila, defleksija nije

fizi~ki izra`ena, radijusi xxx ;


Centralni prostor je u horizontalnoj ravni, dok su svi prilazni pravci u padu uodnosu na kru`ni tok;



Strana 54



Saobra}ajni tokovi na raskrsnici su intenzivni samo u vr{nim satima u(popodnevnom periodu i kra}em jutarwem), kada su prilazi iz Bulevara vojvodePutnika i delimi~no Andre Nikoli}a na granici zasi}ewa;


Ne postoji intenzivno kretawe pe{aka, pe{a~ki prelazi su prisutni po oboduraskrsnice, a pe{aci su uglavnom disciplinovani;


Na samoj raskrsnici (kru`nom toku) nalaze se dva autobuska stajali{ta, koja

usled "vi{ka" prostora u kru`nom toku ne ometaju zna~ajno kretawe vozila;


U zoni same raskrsnice nema parkirawa;


Okolno zelenilo ~ini prijatan ambijent i pogoduje koncentraciji voza~a nasaobra}ajni proces;



Postoje svi uslovi da se sada{wi kru`ni tok rekonstrukcijom dovede na nivosavremene kru`ne raskrsnice sa gotovo svim prate}im elementima (pro{irewei zakrivqewe prilaza, uvo|ewe razdelnih ostrva, izme{tawe stajali{ta,su`avawe kru`nog toka);


Adekvatna horizontalna i vertikalna signalizacija, kanalisawe tokova,izme{tawe stajali{ta.



Strana 55

K9. Raskrsnica kod Kaleni}a pijace

Slika 41



Centralna zona grada sa pripadaju}im sadr`ajima i blizina gradske pijace;


Ukr{tawe vi{e saobra}ajnica lokalnog karaktera,


U prostoru raskrsnice va`i pravilo desne strane;


Kapacitivno kriti~ni prilazi su iz Maksima Gorkog i Krunske;



Strana 56


Uske saobra}ajnice sa mnogobrojnim sadr`ajima, pe{acima i zaustavqenim

vozilima ometaju saobra}ajni proces;F6. Karakteristike brzina i ostali faktori rizika:

Zahvaquju}i velikim gustinama toka i znatnim ometawima na prilazima (pe{aci,vozila JMPP-a, parkirawe), brzine vozila pri prolasku raskrsnicom suprihvatqive i nisu nosilac rizika;


Sve prilazne saobra}ajnice u {iroj zoni su kontrolisane svetlosnimsignalima;



Izrazitno mali pre~nik centralnog ostrva, kao i upisanog kruga name}e da seova raskrsnica svrsta u mini kru`ne raskrsnice;


Ne postoji kanalisanost tokova;


Nema pro{irewa niti zakrivqenosti ulaznih delova prilaza, veoma nepovoqnageometrija i oblik prilaznih saobra}ajnica;




Centralno ostrvo okruglo, pre~nika xx, centralno locirano;


Nema radijusa na ulasku u kru`ni tok, na izlasku su minimalni radijusi,defleksija tako|e ne postoji;


Centralni prostor je u horizontalnoj ravni; osim prilaza iz Trnske ulice kojije u blagom padu od raskrsnice, ostali prilazi su u horizontalnoj ravni;



Strana 57



Saobra}ajni tokovi na raskrsnici su tokom najve}eg dela dana veomaintenzivni, na granici zasi}ewa u popodnevnom periodu; najintenzivniji zahtevje na pravcima ulice Maksima Gorkog;


Pe{aci su prisutni svuda, ne samo po obodu raskrsnice, ve} se de{ava i prekosame raskrsnice, nisu disciplinovani, najverovatnije zbog blizine gradskepijace kao i obli`weg parka;


Preko raskrsnice prolazi jedna linija JMPP i to samo iz jednog smera;


Parkirawe je intenzivno na svim prilazima kru`nog toka, uglavnom je to uli~noparkirawe (neregularno) koje ima uticaj na tokove u zoni raskrsnice, ukombinaciji sa pe{acima uti~e na smaweni kapacitet ovog prilaza u pojedinimperiodima;




Ne postoje realni uslovi da se realizuje savremena kru`na raskrsnica, zboggeometrije, ali bi mogla da se sprovede kompaktna mini kru`na raskrsnica;


Delimi~no kanalisawe tokova, adekvatna horizontalna i vertikalnasignalizacija, regulativne mere za parkirawe i kontrolisawe pe{a~kih tokova

su neke od mera koje bi poboq{ale odvijawe saobra}aja na ovoj raskrsnici.



Strana 58

A LGORITAM MIKRO ANALIZE POGODNOSTI (3. FAZA)

Tre}a faza ispitivawa, odnosno, mikro analiza pogodnosti prethodnopreliminarno kandidovanih raskrsnica moè se smatrati univerzalnom,

nezavisnom od mreè ili dela mreè na kojoj se ispitivana lokacija nalazi, paje takvog karaktera i algoritam koji se za wu moè formulisati. Za svakuraskrsnicu koja se nakon prethodne dve faze smatra kandidatom za savremenukru`nu raskrsnicu na istovetan na~in se detaqnije i egzaktnije sagledavajuobjektivne predispozicije i potencijali takve transformacije.

Formulacija algoritma (kao jasne, jednostavne i jednozna~ne procedure rada) jeefikasan na~in da se ovaj relativno sloèn proces objektivizira, obezbedilogi~an sled neophodnih koraka i izbegnu proceduralne gre{ke i previdi. Da bise u~inio operativnijim i preglednijim, algoritam je oblikovan u vidu blokova

(radnih listova), koji korisnika jednozna~no vode kroz proces analize. Po{toje primena ove faze identifikacije raskrsnica jo{ uvek orijentisana na velikiuzorak kandidata i preliminarna, primewena procedura analize je kompaktna,svedena na racionalnu meru kao kompromis jednostavnosti i pouzdanostirezultata.

Procedura projektovawa kru`ne raskrsnice, koja nije deo ove studije ve} jefunkcionalno sledi, treba da bude "zavr{ni ~in" identifikacije. Naime,rezultat ove studije su ipak samo raskrsnice (lokacije) kandidati za savremenekru`ne raskrsnice. Oni su rezultat sistematizacije i primene za tu fazuprocesa racionalnih ali u izvesnoj meri uop{tenih kriterijuma.

Algoritam mikro analize pogodnosti ~ine slede}e celine:

A. SKRINOVAWE RASKRSNICE KANDIDATA ZA PREPROJEKTOVAWE U

SAVREMENU KRU@NU RASKRSNICU

B. PRELIMINARNO OBLIKOVAWE RASKRSNICE KANDIDATA ZA

PREPROJEKTOVAWE U KRU@NU RASKRSNICU

V. SPECIFI^NI ZAHTEVI OD UTICAJA NA DETAQNO OBLIKOVAWE

KRU@NE RASKRSNICE

G. PRELIMINARNA PROVERA KAPACITETA I FUNKCIONALNIHPOKAZATEQA POTENCIJALNE KRU@NE RASKRSNICE



Strana 59

A. SKRINOVAWE RASKRSNICE KANDIDATA ZA PREPROJEKTOVAWE U

SAVREMENU KRU@NU RASKRSNICU

Prva celina (A) posve}ena je skrinovawu raskrsnica kandidata zapreprojektovawe u savremene kru`ne raskrsnice (eng. screening u smisluprosejavawa, filtrirawa). Radi se o proceduri vrednovawa pogodnostiraskrsnice i odgovaraju}eg bodovawa za niz ~inilaca koji su opredequju}i za{to objektivniju formulaciju stava.

Skrinovawe se sastoji od tri celine u okviru kojih se vrednuju:

A.1. kriterijumi kvalifikacije,

A.2. kriterijumi diskvalifikacije i

A.3. saobra}ajni kriterijumi.

Kriterijumi kvalifikacije (A.1.) su upravo oni kriterijumi na osnovu kojih jekonkretna raskrsnica u sistematskom i heuristi~kom procesu pretraìvawaprepoznata kao potencijalni kandidat za preprojektovawe u savremenu kru`nuraskrsnicu. Pojedinim od tih kriterijuma dodeqen je ve}i broj bodova, kaooznaka zna~ajnosti, odnosno teìnskog ~inioca kriterijuma, jer je oceweno daoni ilustruju ve}u pogodnost, dok je drugim kriterijumima dodeqen mawi brojbodova jer oni samostalno ne predstavqaju toliko jak argumenat za kona~noopredeqivawe.

Raskrsnice koje u postoje}em stawu funkcioni{u kao raskrsnice sa kru`nimtokom saobra}aja (dakle, fizi~ki i funkcionalno su bliske savremenoj kru`nojraskrsnici) vrednovane su sa maksimalnih 10 bodova. One su mawe ili vi{e ve}rezervisale prostor koji je (uz odre|ene korekcije) potreban savremenoj kru`nojraskrsnici, a funkcionalno su joj bliske i kao takve ulopqene u okolnusaobra}ajnu mreù i reìm saobra}aja.

Obodni delovi urbane mreè po pravilu nisu prostorno ni kapacitivnokriti~ni, a funkcionalni efekat kru`ne raskrsnice je zna~ajan za "smirivawe"

saobra}aja i prelazak sa putnog na gradski reìm vo`we, pa odatle ovomkriterijumu pripada velik broj bodova. Raskrsnice na lokalnoj uli~noj mreìkandidati su za mini i kompaktne kru`ne raskrsnice koje nisu prostornozahtevne, a saobra}ajni zhtev na wima po pravilu nije velik tako da nikapacitivno ne predstavqaju problem, tako da su i one vrednovane samaksimalnim brojem bodova.

Sa druge strane, kriterijum intenzivnih levih skretawa moè biti motiv zaorganizaciju kru`nog toka, ali u odre|enim okolnostima tu mogu nastajati ifunkcionalni problemi preraspodele prioriteta i kapaciteta, tako da je ovaj

kriterijum mawe vrednovan. Uli~na mreà visokog ranga predstavqa "te{kulokaciju" za savremenu kru`nu raskrsnicu zbog prostornih i kapacitivnih



Strana 60

ograni~ewa, pa joj je potrebno krajwe oprezno pristupiti, dok estetskounapre|ewe urbanog ambijenta predstavqa legitiman ali svakako mawe zna~ajanargument, pa su ovi kriterijumi vrednovani sa malim brojem bodova.

A.1. KRITERIJUM KVALIFIKACIJE BODOVI

1.1. KRU@NIM TOKOM SAOBRA]AJA 10

1.2. OBODNI DELOVI URBANE ULI^NE MRE@E 10

1.3. VEZA AUTOPUTA SA ULI^NOM MRE@OM 6

1.4. ULI^NA MRE@A VISOKOG RANGA 3

1.5. LOKALNA ULI^NA MRE@A 10

1.6. VI[E OD ^ETIRI KRAKA RASKRSNICE 10

1.7. NEPOVOQNA UGLOVNOST KRAKOVA 8

1.8. INTENZIVNA LEVA SKRETAWA 5

1.9. NEBEZBEDNE BRZINE KRETAWA VOZILA 8

1.10 ESTETSKO UNAPRE\EWE AMBIJENTA 2

Prilikom vrednovawa konkretne raskrsnice mo`e se prepoznati ve}i brojkvalifikacionih kriterijuma koji onda zbirom pripadaju}ih bodova (ukupnimbrojem bodova) odre|uju wen rejting u kvalifikaciji za preprojektovawe.

Kriterijumi diskvalifikacije (A.2) nameweni su eventualnom eliminisawuraskrsnice kandidata iz daqeg procesa vrednovawa jer se procewuje da ona neispuwava potrebne (neophodne) uslove za preprojektovawe u kru`nu raskrsnicu.Navedeni su naj~e{}i ograni~avaju}i ~inioci koji u racionalnim okvirimapredstavqaju objektivnu te{ko}u ili nemogu}nost uspe{ne i ekonomski isplativerealizacije odgovaraju}e savremene kru`ne raskrsnice. Dovoqno je ispuwewejednog od navedenih kriterijuma diskvalifikacije (jedno "DA") da bi bilo osnovaza odustajawe od daqeg vrednovawea konkretne raskrsnice.

A.2. KRITERIJUM DISKVALIFIKACIJE ZADOVOQEN?

2.1. NEDOSTATAK PROSTORA ZA KRU@NU RASKRSNICU

2.2. TEREN U NAGIBU VE]EM OD 5 (7) %

2.3. RASKRSNICA NA KOORDINISANOM POTEZU

2.4. POTREBAN VISOK NIVO PRIORITETA VOZILA JMPP-a



Strana 61

Ukoliko je raskrsnica "uspe{no" pro{la prethodnu fazu skrinovawa (bezdiskvalifikacije), pristupa se tre}oj A.3. fazi. Vrednuju se specifi~nisaobra}ajni ~inioci koji su od funkcionalnog uticaja na budu}u kru`nuraskrsnicu. Navedeno je osam ~inilaca, a za svki od wih je ponu|eno vi{evrednosti, kako bi se detaqnije sagledali stvarni potencijali i pogodnostikonkretne saobra}ajne lokacije (pripadaju}eg saobra}ajnog zahteva).

A.3. SAOBRA]AJNI KRITERIJUM VREDNOST BODOVI

<10.000 10

10.000-15.000 7

15.000-20.000 5

3.1. OBIM DNEVNOG SAOBRA]AJA NA

RASKRSNICI (voz/dan)

>20.000 3

do 1:2 103.2. NERAVNOMERNOST ZAHTEVA PO

PRILAZIMA ve}a od 1:2 5

<15% 103.3. U^E[]E KOMERCIJALNIH VOZILA

U TOKU (%) >15% 5

<3 min. 3

3-5 min. 63.4. INTERVAL POJAVE VOZILA JMPP-A

(u najoptere}enijem smeru)>5 min. 10

<100 10

100-200 6

3.5. PETNAESTOMINUTNI INTENZITET

PE[A^KOG TOKA (preko glavnog

prilaza); (pe{./15min.) >200 3

<2% 10

2-4% 63.6. PROSE^NI GODI[WI RAST

SAOBRA]AJNOG ZAHTEVA>4% 3

isti 10

susedan 53.7. RANGOVI SAOBRA]AJNICA KOJE

^INE KRAKOVE RASKRSNICEnesusedan 1

<50 450-150 7

3.8. PROSE^NI TROGODI[WI NIVO

NEBEZBEDNOSTI (ponderi)>150 10

Kriterijum obima dnevnog saobra}aja na raskrsnici, pored navedenih opcija,ima u pozadini i razli~ite tipove kru`nih raskrsnica koji odgovaraju obimusaobra}aja. Me|utim, mawi obim saobra}aja navodi na projektovawe prostornoi investiciono "skromnijih" re{ewa, koja su izglednija, izvesnija u pogleduo~ekivanih efekata, pa im pripada i ve}i broj bodova. Nasuprot wima, velikiobim saobra}aja zna~i ve}e raskrsnice ~iji kapacitivni i ostali funkcionalni

efekti ne mogu uvek biti pouzdano sagledani, tako da opredeqewe za overaskrsnice nosi vi{e neizvesnosti i rizika i zahteva ve}u argumentaciju.



Strana 62

U~estalija pojave vozila JMPP-a svedo~i o tome da se raskrsnica nalazi nazna~ajnim koridorima ovog vida prevoza i da je u okviru upravqawasaobra}ajem logi~no ovim tokovima du` tih koridora obezbediti odgovaraju}inivo prioriteta. Kru`na raskrsnica ne predstavqa pogodno saobra}ajnopostrojewe za podràvawe prioriteta vozila JMPP-a, pa prema tome, mawau~estanost vozila JMPP-a predstavqa boqi i sa vi{e bodova vrednovansaobra}ajni kriterijum od ve}e u~estanosti.

I ostali od navedenih saobra}ajnih kriterijuma doprinose definisawu,odnosno vrednovawu, relativnih razlika me|u raskrsnicama kandidatima iwihovoj jasnijoj me|usobnoj diferencijaciji, a zatim i rangirawu. Maksimalanbroj ukupnih bodova po osnovu saobra}ajnih kriterijuma je 80, a minimalan 27.

B. PRELIMINARNO OBLIKOVAWE RASKRSNICE KANDIDATA ZA

PREPROJEKTOVAWE U KRU@NU RASKRSNICU

Nakon skrinovawa i utvr|ivawa rejtinga raskrsnice u konkurenciji zapreprojektovawe, pristupa se preliminarnom oblikovawu potencijalne kru`neraskrsnice, opredeqeivawem za tip i okvirnu veli~inu raskrsnice.

Polazi se od aktuelnog saobra}ajnog zahteva zasnovanog na istraìvawimasaobra}ajnih tokova. Posmatra se prostorna raspodela saobra}ajnih tokova

tokom merodavnog sata (vr{nog saobra}ajnog optere}ewa). U obrascu suprikazane forme odgovaraju}e za ~etvorokraku krstastu raskrsnicu (B.1.), asli~ne su skice i za ostale potencijalne tipove klasi~nih raskrsnica.

Podaci terenskih istraìvawa aktuelne prostorne raspodele tokova se unose uskicu krstaste raskrsnice, a nakon odgovaraju}e automatske obrade upripremqenom MS Excel fajlu, popuwavaju se i podaci o raspodeli tokova napotencijalnoj kru`noj raskrsnici. Oni predstavqaju ulaz za kasniju pripremusaobra}ajne slike i analizu kapaciteta, a u ovoj fazi istraìvawa merodavnisu za izbor broja saobra}ajnih traka kru`ne raskrsnice.

5 12 4 10 45 5

5 5

27 10 10 21

12 6

10 4

25 12 12 28

3 12

3 12 6 12 45 12

21 60

21 69

21 60

49 88

28

27 21

22 67

25 28

26

47 95

21 69

Slika 42



Strana 63

Saobra}ajni zahtev koji je potrebno opsluìti je opredequju}i ~inilac izboratipa kru`ne raskrsnice, koji se vr{i u koraku B.2 . Pored karakterasaobra}ajnog okruèwa u kome se postavqa i uloge koju funkcionalno treba daigra (dela gradske uli~ne mreè ili ruralna varijanta), izboru tipa kru`neraskrsnice je namewen i prakti~an dijagram sa koga se na osnovu podataka osaobra}ajnom zahtevu opredequje za odgovaraju}i broj saobra}ajnih traka poelementima raskrsnice (segmentima kru`nog toka i prilazima).

Dva ~inioca uti~u na izbor broja saobra}ajnih traka u kru`nom tokuraskrsnice: broj saobra}ajnih traka na wenim prilazima i intenzitetsaobra}ajnog toka na prilazima i u kru`nom toku raskrsnice.

Kru`ni tok ne moè imati mawi broj traka no {to je to slu~aj na prilazima, jer

bi to uzrokovalo neprihvatqivu situaciju u zoni kontakta ovih elemenataraskrsnice. S druge strane, teorijski je mogu}a situacija da jednotra~ni prilaziraskrsnici budu nosioci intenzivnog saobra}ajnog zahteva koji bi u kru`nomdelu raskrsnice zahtevao vi{e od jedne saobra}ajne trake za kvalitetnoopsluìvawe tog zahteva.

Tako|e su mogu}a i saobra}ajna re{ewa koja bi na pojedinim segmentimakru`nog toka predvi|ala nejednak broj saobra}ajnih traka, ako za to postojijasan razlog i uz primenu odgovaraju}ih regulativnih mera koje bi takvo re{eweu potpunosti artikulisale.

Ipak, gotovo redovan je slu~aj da kru`ni tok ima konstantan broj traka na svimsvojim segmentima, kao i da je taj broj traka jednak najve}em broju traka naprilazima kru`nom toku. Dijagram na Slici 33 omogu}ava izbor odgovaraju}egtipa raskrsnice, odnosno, broja saobra}ajnih traka u kru`nom toku, kao iproveru broja traka na prilazima koji odgovara merodavnom saobra}ajnomoptere}ewu.

Slika 43



Strana 64

Na osnovu odre|enog broja traka i kapaciteta koji kru`na raskrsnica treba daobezbedi (Tabela 1), kao i karaktera wenog neposrednog okru`ewa, vr{i seopredeqewe za tip raskrsnice.

Tabela 1

Tip kru`ne raskrsnice Spoqni pre~nik kru`nogtoka (m)

Okvirni kapacitet(voz/dan)

Mini 14-25 10.000

Kompaktna 22-35 15.000

Sredwe veli~ine 30-40 20.000

Jednotra~na ruralna 35-45 22.000

Dvotra~na ruralna 40-70 -

Velika ruralna >70 -

Opredeqewe za veli~inu raskrsnice (spoqa{wi pre~nik kru`nog toka) rezultatje potrebnog kapaciteta i prethodno odabranog tipa raskrsnice. Iz dijagramakoji su u koraku algoritma B.3. ponu|eni za jednotra~ne i dvotra~ne kru`neraskrsnice odre|uje se okvirna veli~ina spoqnog pre~nika kru`nog toka. Po{tose trotra~ne raskrsnice u praksi mnogih sredina retko primewuju i preporu~uju,odgovaraju}i dijagram za trotra~ne raskrsnice nije obezbe|en, ali se na osnovupodataka za dvotra~nu (Slika 34 ) mogu u~initi odgovaraju}a prilago|avawa(uve}awa) i izbor veli~ine trotra~ne raskrsnice.

Slika 44

Na osnovu ovako odre|enog pre~nika kru`nog toka za konkretnu lokaciju jemogu}e jednostavno utvrditi da li su na raspolagawu dovoqni prostorniresursi. Ukoliko to nije slu~aj, daqe razmatrawe podobnosti raskrsnice trebada se obustavqa, jer nije prihvatqivo po svaku cenu forsirati re{ewe koje nije

u potpunosti odgovaraju}e optimalnim uslovima eksploatacije.



Strana 65

V. SPECIFI^NI ZAHTEVI OD UTICAJA NA DETAQNO OBLIKOVAWE

KRU@NE RASKRSNICE

Geometrijska analiza (dimenzionisawe kru`ne raskrsnice) se nakon odre|ivawatipa i veli~ine raskrsnice zavr{ava, jer je za proces preliminarne analizepodobnosti time obezbe|eno dovoqno podataka. U narednoj fazi algoritma (V.)defini{u se specifi~nosti koje je neophodno imati u vidu prilikom detaqnogprojektovawa kru`ne raskrsnice.

V1. Specifi~nosti saobra}ajnog zahteva

Kod razmatrawa strukture saobra}ajnog zahteva potrebno je uo~iti koliko jeu~e{}e u saobra}ajnom toku komercijalnih vozila (autobusa i teretnih vozila),kakva je tipologija komercijalnih vozila koja se na raskrsnici pojavquju ispecifi~nosti prostorne raspodele kretawa ovih vozila u raskrsnici.

Najuticajniji funkcionalni parametar komercijalnih vozila u kontekstu kru`neraskrsnice su minimalni radijusi potrebni za wihovo kretawe i skretawe, a ukombinaciji sa pruàwem dominantnog toka ovih vozila moè biti zna~ajna ibrzina wihovog kretawa prilikom prolaska raskrsnicom. Naime, intenzivan tokkomercijalnih vozila koja prolaze raskrsnicom u kriti~nom manevru skretawa,

pri grani~nim geometrijskim elementima moè izazvati preveliko ometaju}edelovawe na dinamiku ukupnog saobra}ajnog procesa raskrsnice i time ugrozitiwen kapacitet.

Na osnovu prethodna tri rezultata izvode se zakqu~ci o pogodnosti prethodnoizabranog tipa i veli~ine kru`ne raskrsnice za opsluìvawe komercijalnihvozila. U fazi detaqnog projektovawa raskrsnice ovi podaci su opredequju}i zadimenzionisawe {irine kru`nog toka raskrsnice, radijusa centralnog ostrva,radijusa ulaznog dela prilaza i primene kose platforme na obodu centralnogostrva.

Jedno od mogu}ih projektantskih re{ewa, nastalo pod uticajem karaktera tokakomercijalnih vozila, je i odstupawe od pravilne kru`ne forme centralnogostrva raskrsnice i opredeqewe za elipti~no ili elipsoidno re{ewe, koje bisvojim oblikom i poloàjem pogodovalo komfornijem opsluìvawu upravokomercijalnih vozila. Na~elno opredeqewe za ovakvo re{ewa zahteva ponovnuproveru da li raspoloìvi prostorni resursi mogu da prihvate takvu geometrijuraskrsnice.

U okviru ove teme, potrebno je proveriti da li postoje posebni zahtevikomunalnih ili interventnih vozila koji u zoni raskrsnice mogu biti u

raskoraku sa planiranim saobra}ajnim re{ewem ili uticati na wegovoodgovaraju}e prilago|avawe specifi~nim zahtevima ovih korisnika.



Strana 66

V2. Karakteristike nemotorizovanih tokova

Mada se opsluùju iskqu~ivo u perifernim delovima kru`ne raskrsnice,nemotorizovani tokovi predstavqaju zna~ajan parametar wene tipologije ioblikovawa. Pe{a~ke prelaze je u urbanoj varijanti raskrsnice potrebnoobezbediti na svim wenim prilazima, a zavisno od geometrije prilaznihsaobra}ajnica obezbediti wihovo odgovaraju}e udaqewe od kru`nog toka ifizi~ku za{titu pe{aka na razdelnom ostrvu. Potrebno je blagovremeno uo~itieventualne izuzetno intenzivne ili po drugom osnovu specifi~ne pe{a~kezahteve i razmotriti da li je mogu}e odgovaraju}om geometrijom i opremomraskrsnice na wih odgovoriti. U slu~aju izrazito intenzivnih pe{a~kih kretawaekstremna mera je semaforizacija pe{a~kog prelaza, pa treba sagledatiprihvatqivost wenog uticaja na ukupno funkcionisawe kru`ne raskrsnice.

Intenzivan biciklisti~ki saobra}aj ili postojawe biciklisti~ke staze nakracima raskrsnice zahtevaju odgovaraju}i tretman biciklista i u okviru kru`neraskrsnice. To uzrokuje reìmski sloènija i prostorno zahtevnija re{ewa,koja ne treba ignorisati i kasnije se suo~iti sa funkcionalnim ilibezbednosnim problemom na kru`noj raskrsnici. Ipak, ovakva situacija se una{oj sredini retko sre}e i specifi~na je samo za pojedina podnebqa.

V3. Preraspodela prioriteta me|u kracima raskrsnice

Saobra}ajnice koje prilaze potencijalnoj kru`noj raskrsnici imaju u postoje}emstawu odgovaraju}u me|usobnu preraspodelu prioriteta koja je saglasnawihovom rangu, nekim drugim funkcionalnim zahtevima {ire mreè ililokalnim specifi~nostima konkretne raskrsnice. Treba imati u vidu dasavremena kru`na raskrsnica svojim internim reìmom vr{i preraspodeluprioriteta koja moè imati neprihvatqiv uticaj na {ire saobra}ajno (mre`no)okruèwe.

Naime, saobra}ajnica vi{eg ranga na prilazu kru`noj raskrsnici gubiprioritet u korist kru`nog toka koji, izme|u ostalog ~ine i vozila koja poti~u sa

onih prilaza raskrsnice koji su nièg ranga. U ovoj fazi analize, potrebno jerazmotriti da li je ovaj gubitak prioriteta saobra}ajnice visokog rangafunkcionalno prihvatqiv, odnosno, koliki je intenzitet i o~ekivani ometaju}iuticaj tokova sa prilaza saobra}ajnica nièg ranga.

Tako|e je potrebno uo~iti kako se karakter kru`ne raskrsnice uklapa u na~inregulisawa saobra}aja na okolnoj mreì, posebno na susednim raskrsnicama.Ukoliko je na tim raskrsnicama obezbe|eno upravqawe pomo}u svetlosnihsignala, potrebno je razmotriti da li kru`na raskrsnica na neprihvatwiv na~inili u prevelikoj meri remeti aktuelan koncept i efikasnost upravqawa,

posebno da li negativno uti~e na eventualnu koordinaciju rada signala, bilo daje ona deo koordinisanog poteza (!) ili se nalazi u wegovoj uticajnoj zoni.



Strana 67

V4. Brzina kretawa vozila i novo rizika

Potrebno je osvrnuti se svakako i na bezbednosni aspekt raskrsnice koja serazmatra kao kandidat za pretvarawe u kru`nu. O aktuelnom nivou rizikasaobra}ajnog procesa u postoje}em stawu svedo~i evidencija o saobra}ajnimnezgodama koje su se u referentnom proteklom periodu dogodile (brojnost,intenzitet i priroda nezgoda), podaci o aktuelnim brzinama kretawa vozila kaoneposrednom indikatoru potencijalnog rizika i specifi~na zapaàwa opona{awu korisnika.

Iz generalne statistike saobra}ajnih nezgoda za referentno {ire podru~jeraskrsnice potrebno je uo~iti wen "realizovani" nivo rizika iskazan pomo}uponderisanih posledica saobra}ajnih nezgoda koje su zabeleène tokomposledwih tri do pet godina. Tako|e je potrebno analizirati tip nezgoda ieventualno sagledive uzroke wihovog nastanka. Na taj na~in bi se uo~ilinedostaci postoje}eg re{ewa raskrsnice i bilo bi lako sagledivo da li kru`naraskrsnica pogoduje smawewu uo~enih nedostataka i rizika. Ukoliko su zvani~nipodaci o nezgodama nepostoje}i ili nedostupni za konkretnu lokaciju, potrebnoje izvr{iti odgovaraju}e osmatrawe, eventualno okvirno merewe brzina iuo~avawe konfliktnih situacija koje su u ekstremnim slu~ajevima moglerezultirati nezgodama (takozvanih "skoro nezgoda").

U okviru ovih razmatrawa potrebno je uo~iti strukturu i karakter pona{awa

pe{a~ke populacije, kao i ostale saobra}ajne manifestacije u referentnoj zoniraskrsnice koje mogu imati udela u pove}wu rizika saobra}ajnog procesa(razvijene lokalne navike korisnika, specifi~ne manevre koje ~ine, nepropisnoparkirawe, pona{awe komunalnih vozila i vozila snabdevawa).

V5. O~ekivane promene saobra}ajnog zahteva

Pretvarawe raskrsnice u savremenu kru`nu raskrsnicu je dugoro~na iradikalna gra|evinska intervencija koja odre|uje wen izgled i kqu~nefunkcionalne parametre za dugi niz godina wenog eksploatacionog veka. Zato je

neophodno da predvi|eno re{ewe bude pogodno za eventualno sagledivu(o~ekivanu) promenu saobra}ajnog zahteva koju budu}nost nosi.

U ovom koraku analize potrebno je najpre sagledati realan scenario mogu}epromene saobra}ajnog zahteva na razmatranoj lokaciji u svetlu generalnogtrenda promene saobra}ajnog zahteva sredine. U tu svrhu treba konsultovatiodgovaraju}u plansku dokumentaciju kojom su obuhva}eni saobra}ajni trendovi idefinisan wegov o~ekivani rast za planski period od 5 i od 10 godina.

O~ekivanu promenu saobra}aja je potrebno proveriti i vezano za

specifi~nosti i razvojne planove okolne saobra}ajne mreè i namenereferentnog urbanog prostora. Zna~ajnija promena konfiguracije uli~ne mreè



Strana 68

koja bi nastala izgradwom novih ili unapre|ewem wenih postoje}ih ~inilacamo`e uzrokovati znatniju preraspodelu tokova na referentnoj mre`i, pa jepotrebno proveriti kakve su {anse da do toga u konkretnom slu~aju do|e.Promena namene ili na~ina kori{}ewa urbanog prostora (znatnointenzivirawe wegove postoje}e aktivnosti) tako|e mogu izazvati efekatpromene saobra}ajne slike budu}e kru`ne raskrsnice.

V6. Rezime provere podobnosti

Rezultat analize sprovedene u okviru ove celine procesa ispitivawapodobnosti savremene kru`ne raskrsnice je definicija merodavnogsaobra}ajnog zahteva i merodavnog vozila, tipa kru`ne raskrsnice, veli~inekru`nog toka (spoqa{weg pre~nika i broja saobra}ajnih traka) i specifi~nihzahteva wegovog oblikovawa (elipti~nost, kosa platforma), broja traka naprilazima, ~inilaca bezbednosti koje treba da obezbedi (kriti~ni korisnici,pona{awa, brzine) i podobnosti raskrsnice da odgovori perspektivnomsaobra}ajnom zahtevu na konkretnoj lokaciji. Potrebno je navesti ili podvu}irelevantne ~inioce potencijalne kru`ne raskrsnice koji svakako treba da bududetaqno razmotreni prilikom dono{ewa definitivne odluke o pokretawuprocesa preprojektovawa raskrsnice.



Strana 69

O BRASCI ALGORITMA MIKRO ANALIZE POGODNOSTI

U nastavku su prikazani obrasci nameweni ovoj fazi preliminarne analizepodobnosti raskrsnice. Predvi|eno je da svaka raskrsnica koja se kao kandidatza preprojektovawe u kru`nu pojavila u prethodnim fazama kavalifikacije imaprakti~no svoj identifikacioni materijal uobli~en u obrascima koji slede. Na

taj na~in se formira baza podataka o kandidatima u kojoj su oni na istovetanna~in informativno "pokriveni" relevantnim podacima i komentarimaneophodnim za procenu i dono{ewe odluka o pokretawu postupka kona~ne detaqne analize i preprojektovawa raskrsnice u savremenu kru`nu raskrsnicu.



Strana 70

A. SKRINOVAWE RASKRSNICE KANDIDATA ZA

PREPROJEKTOVAWE U SAVREMENU KRU@NU RASKRSNICU

RASKRSNICA: .

Inicijalno rangirawe raskrsnica se vr{i na osnovu "autoriteta" kriterijumakoji su je kvalifikovali kao kandidata za kru`nu (suma pripadaju}ih bodova).

A.1. KRITERIJUM KVALIFIKACIJE BODOVI

1.1. KRU@NIM TOKOM SAOBRA]AJA 10

1.2. OBODNI DELOVI URBANE ULI^NE MRE@E 10

1.3. VEZA AUTOPUTA SA ULI^NOM MRE@OM 6

1.4. ULI^NA MRE@A VISOKOG RANGA 3

1.5. LOKALNA ULI^NA MRE@A 10

1.6. VI[E OD ^ETIRI KRAKA RASKRSNICE 10

1.7. NEPOVOQNA UGLOVNOST KRAKOVA 8

1.8. INTENZIVNA LEVA SKRETAWA 5

1.9. NEBEZBEDNE BRZINE KRETAWA VOZILA 8

1.10 ESTETSKO UNAPRE\EWE AMBIJENTA 2

POGODNOST RASKRSNICE PREMA UKUPAN BROJ

KRITERIJUMIMA KVALIFIKACIJE BODOVA:

Ispuwenost bar jednog od kriterijuma diskvalifikacije zna~i da raskrsnica

nije pogodna za preprojektovawe u kru`nu i da se prekida daqi procesvrednovawa wene podobnosti.

A.2. KRITERIJUM DISKVALIFIKACIJE ZADOVOQEN?

2.1. NEDOSTATAK PROSTORA ZA KRU@NU RASKRSNICU

2.2. TEREN U NAGIBU VE]EM OD 5 (7) %

2.3. RASKRSNICA NA KOORDINISANOM POTEZU

2.4. POTREBAN VISOK NIVO PRIORITETA VOZILA JMPP-a

RASKRSNICA JE DISKVALIFIKOVANA? NE DA



Strana 71

Raskrsnica koja je nakon ispitivawa kriterijuma diskvalifikacije i daqekandidat za preprojektovawe u kru`nu podvrgava se vrednovawu podobnosti naosnovu saobra}ajnih kriterijuma.

A.3. SAOBRA]AJNI KRITERIJUM VREDNOST BODOVI

<10.000 10

10.000-15.000 7

15.000-20.000 5

3.1. OBIM DNEVNOG SAOBRA]AJA NA

RASKRSNICI

>20.000 3

do 1:2 103.2. NERAVNOMERNOST ZAHTEVA PO

PRILAZIMA ve}a od 1:2 5

<15% 103.3. U^E[]E KOMERCIJALNIH VOZILA

U TOKU >15% 5

<3 min. 3

3-5 min. 63.4. INTERVAL POJAVE VOZILA JMPP-A

(u najoptere}enijem smeru)>5 min. 10

<100 10

100-200 6

3.5. PETNAESTOMINUTNI INTENZITET

PE[A^KOG TOKA (preko glavnog

prilaza) >200 3

<2% 10

2-4% 63.6. PROSE^NI GODI[WI RAST

SAOBRA]AJNOG ZAHTEVA>4% 3

isti 10

susedan 53.7. RANGOVI SAOBRA]AJNICA KOJE

^INE KRAKOVE RASKRSNICEnesusedan 1

<50 4

50-150 73.8. PROSE^NI TROGODI[WI NIVO

NEBEZBEDNOSTI (ponderi)>150 10

POGODNOST RASKRSNICE PREMA UKUPAN BROJ

SAOBRA]AJNIM KRITERIJUMIMA BODOVA:



Strana 72

B. PRELIMINARNO OBLIKOVAWE RASKRSNICE

KANDIDATA ZA PREPROJEKTOVAWE U KRU@NU RASKRSNICU

B.1. MERODAVNA SAOBRA]AJNA SLIKA

B.2. IZBOR TIPA KRU@NE RASKRSNICE

.

Na osnovu saobra}ajnog zahteva na prilazima i u kru`nom toku opredeliti se zabroj saobra}ajnih traka i tip kru`ne raskrsnice:

MINI STANDARDNA: jednotra~na

KOMPAKTNA dvotra~na

trotra~na

URBANA ili RURALNA



Strana 73

B.3. ODRE\IVAWE VELI^INE KRU@NE RASKRSNICE .

Na osnovu odabranog tipa raskrsnice i pripadaju}eg okvirnog kapacitetaopredeliti se za spoqa{wi pre~nik kru`nog toka:

jednotra~na .

dvotra~na

USVOJENI PRE^NIK KRU@NOG TOKA RASKRSNICE IZNOSI METARA



Strana 74

V. SPECIFI^NI ZAHTEVI OD UTICAJA NA DETAQNO

OBLIKOVAWE KRU@NE RASKRSNICE

Nakon definisawa ~inilaca kru`ne raskrsnice koji su opredequju}i za izbortipa i okvirne veli~ine raskrsnice, potrebno je nazna~iti eventualnespecifi~nosti koje zahtevaju odgovaraju}i tretman prilikom projektovaware{ewa (prepoznati ih me|u ponu|enima i ozna~iti).

V.1. SPECIFI^NOSTI SAOBRA]AJNOG ZAHTEVA .

ZNATNO UÊ[]E TERETNIH VOZILA U SAOBRA]AJNOM TOKU

VE]I BROJ LINIJA I VOZILA JMPP, BLISKIH STAJALI[TA

TRASA TRAMVAJSKE PRUGE U SKLOPU RASKRSNICE

"@UTE TRAKE" ZA VOZILA JMPP-A NA KRAKOVIMA RASKRSNICE

VE]I BROJ KOMERCIJALNIH VOZILA U LEVOM SKRETAWU

MERODAVNO VOZILO JE AUTO-VOZ

MERODAVNO VOZILO JE AUTOBUS (SINGL)

V.2. KARAKTERISTIKE NEMOTORIZOVANIH TOKOVA .

INTENZIVNI PE[A^KI TOKOVI U ZONI RASKRSNICE

ZNATNO UÊ[]E DECE I STARIH LICA U PE[A^KIM TOKOVIMA

IZRA@ENE POTREBE HENDIKEPIRANIH LICA

INTENZIVNI BICIKLISTI^KI TOKOVI U ZONI RASKRSNICE

BICIKLISTI^KE STAZE U OKVIRU RASKRSNICE

ZNAÂJNA NEDISCIPLINA NEMOTORIZOVANIH KORISNIKA

V.3. PRERASPODELA PRIORITETA ME\U KRACIMA RASKRSNICE .

ZNATNO NARU[AVAWE RANGA PRIORITETNIH SAOBRA]AJNICA

MOGU]E BLOKADE PRILAZA VI[EG RANGA LEVIM SKRETAWIMA

POTREBNE DODATNE UPRAVQA^KE MERE KONTROLE PRIORITETA



Strana 75

V.4. BRZINE KRETAWA VOZILA I NIVO RIZIKA .

REGISTROVANE INDIKATIVNE SAOBRA]AJNE NEZGODE

UOÊNA RIZI^NA PONA[AWA UÊSNIKA (tzv. "skoro nezgode")

BRZINE VOZILA VE]E OD BEZBEDNOG MAKSIMUMA

POTENCIJALNO KRITI^NA PREGLEDNOST RASKRSNICE

V.5. OÊKIVANE PROMENE SAOBRA}AJNOG ZAHTEVA .

OÊKUJE SE ZNATAN RAST SAOBRA]AJNOG ZAHTEVA PREDVI\ENE PROMENE KONFIGURACIJE I STRUKTURE MRE@E

ZNAÂJAN URBANI RAZVOJ ILI PROMENA NIVOA ATRAKTIVNOSTI

OD UTICAJA SAMO GENERALNI TRENDOVI RASTA SAOBRA]AJA

V.6. REZIME PROVERE PODOBNOSTI .

Odabrani tip i veli~ina raskrsnice, kao i karakteristi~ni zahtevi od uticaja

na projektovawe i neophodni za formulaciju projektnog zadatka:

Mesto i datum: Vr{ilac analize podobnosti:

.



Strana 76

G. PRELIMINARNA PROVERA KAPACITETA I

FUNKCIONALNIH POKAZATEQA POTENCIJALNE KRU@NERASKRSNICE

(Ilustrovano kroz primer skrinovawa i preliminarne analize raskrsniceBulevara Mihajla Pupina i Ulice Milentija Popovi}a na Novom Beogradu, kojije izlo`en u Prilogu 1 ove kwige)



Strana 77

Z AKQUÂK

U podprojektu Kriterijumi za uvo|ewe kru`nih raskrsnica na mreì Beograda sapredlogom raskrsnica za pretvaranje u kru`ne izanalizirani su i prikazani:

• osnovni ~inioci od zna~aja za dono{ewe odluke o uvo|ewu kru`neraskrsnice na mreù - kriterijumi;

• metodi prora~una funkcionalnih pokazateqa kru`ne raskrsnice;

•

bazni elementi ekonomskog vrednovawa kru`ne raskrsnice;• prednosti i nedostaci kru`ne raskrsnice;

• osnovni geometriski elementi koje kru`na raskrsnica mora da zadovoqi;

• osnovni algoritam utvr|ivawa i preliminarne provere pogodnostiraskrsnica kandidata za pretvarawe u kru`nu raskrsnicu;

• analiza potencijalnih raskrsnica na mreì Beograda koje se mogupretvoriti u kru`ne;

• metod skrinovawa i utvr|ivawa kvantitativnih potencijala raskrsnice usmislu pretvrawa u kru`nu;

• test primer skrinovawa, utvr|ivawa okvirnih geometriskih elemenata ifunkcionalnog vrednovawa na raskrsnici Bulevara M. Pupina i Ulice M.Popovi}a u Beogradu.

Sloènost podprojektnog zadatka uslovila je prikaz podprojekta u dva dela, i to:

• Kwiga 1 - Op{ti deo: prikaz osnovnih principa i kriterijuma uvo|ewakru`nih raskrsnica na mreì kao i elementi funkcionalnog vrednovawa;

• Kwiga 2 - Primena kriterijuma: raskrsnice kandidati za preprojektovawe ukru`nu raskrsnicu, prakti~an postupak utvr|ivawa potencijala raskrsnice ipostupak skrinovawa, sa neophodnim geometriskim elementima kojeraskrsnica treba da zadovoqi.



Strana 78

Prvi i drugi deo ~ine jedinstvenu celinu koja }e korisnicima omogu}iti detaqjnoupoznavawe i sprovo|ewe datog postupka do kraja. Stoga se moè zakqu~iti dapodprojekta ima i karakteristike uputstava kako analizirati mreù, raskrsnicena woj i kako do}i do odgovora na pitawe da li uvesti ili ne kru`nu raskrsnicu.

Prikazan postupak je rezultat rada autora na ovom projektu i po mnogo ~emu jeunikatan, pa samim time i nije savr{en. Autori se nadaju da }e kori{}ewempredloènog postupka od strane korisnika povratno dobiti sugestije koje }e uperspektivi unaprediti ovaj prilaz re{avawu kru`nih raskrsnica.

U sferi utvr|ivawa funkcionalnih parametara korisnici }e zapaziti dapostoji nekoliko metoda utvr|ivawa kapaciteta koje ne daju uvek saglasne, aponekad daju i konfliktne rezultate. Autori se nisu jednozna~no opredelili za

metodu koju bi preporu~ili, ve} je zakqu~ak da se pri analizi funkcionalnihparametara potencijalne kru`ne raskrsnice koriste obe metode (i onazasnovana na pona{awu korisnika, i ona koja se oslawa samo na geometriskeelemente raskrsnice). Iako podprojekat predstavqa solidnu osnovu i za izradupravilnika o kru`nim raskrsnicama, autori smatraju da kroz specifi~naistraìvawa treba posvetiti posebnu pa`wu utvr|ivawu metoda kapacitetaprimerenih specifi~nostima na{eg saobra}ajnog sistema.



Strana 79

P RILOG 1

P RIMENA ALGORITMA MIKRO ANALIZE PODOBNOSTI

Primer raskrsnice Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Milentija Popovi}a naNovom Beogradu



Strana 80

Raskrsnica: Mihaila Pupina – M. Popovi}a

Slika 45 - Postoje}a realizacija krstaste raskrsnice

Slika 46 - Polo`aj raskrsnice u okolnoj uli~noj mre`i



Strana 81

P odaci o saobra}ajnom zahtevu iz baze podataka

Slika 47



Strana 82



Strana 83



Strana 84



Strana 85



Strana 86



Strana 87



Strana 88

S aobra}ajna slika – Postoje}e stawe

3 170 68 5 148 14

3 14

1301 1102 1102 1859

196 743

5 68

1490 1369 1369 2189

116 752

116 170 743 196 148 752

241 167

1029 1096

Slika 48

Slika 49



Strana 89

S aobra}ajna slika – Kru`na raskrsnica

241 167

2282 2208

2041

1301 1859

981 349

1490 2189

1442

2471 2538

1029 1096

Slika 50

Slika 51



Strana 90

K apacitivna provera rezultata preprojektovawa raskrsnice

Tabela 2 - Kapacitet postoje}e signalisane raskrsnice

Grupatraka

Brojtraka

Efektivnozeleno (s)

Zasi}enisaobra}ajnitok (voz/sat)

Kapacitet(voz/sat)

Protok(voz/sat)

Stepenzasi}ewa

(-)

12 2 33 2512 829 743 0,89

13 1 67 1802 1207 600 0,5

13/14 1 67 1522 1020 516 0,5

21 2 62 2670 1655 752 0,45

23 1 25 1395 349 196 0,56

24 1 25 1500 375 148 0,39

31 2 30 3646 1094 1070 0,98

31/32 1 30 1419 426 415 0,97

34 1 30 1223 367 5 0,01

41 1 25 1245 311 68 0,22

42 1 25 1552 388 100 0,26

42/43 1 25 1550 388 173 0,44

Slika 52



Strana 91

Slika 53

Preliminarni geometrijski elementi kru`ne raskrsnice:

e=10,5 (7)m - {irina ulaza [m] v=9 (6)m - polovina {irine prilaza [m] l'=30-50m - efektivna du`ina zvonastog pro{irivawa [m] D=70m - pre~nik opisanog kruga oko kru`nog toka [m] φ =20o

- ugao ulaza [o]

r=30m - polupre~nik ulaza [m]

Tabela 3 - Kapacitet kru`ne raskrsnice (voz/sat)

Grupatraka

Prilaz Svetl. signali ARRL TRL

12 829 114413 1207 1298

13/14

1

1020

3056

916

3358 2596

21 1655 973

23 349 659

24

2

375

2379

659

2291 1400

31 1094 1047

31/32 426 801

34

3

367

1887

694

2542 2152

41 311 515

42 388 910

42/43

4

388

807

625

2050 1090



Strana 92

Slika 54 - Postoje}e stawe (kratasta raskrsnica)

Slika 55 - Kru`na raskrsnica (dvotra~na)



Strana 93

Tabela 4

KrstastaPrilaz/smer kretawa

Vremenskigubici (s/voz)

Duìna reda(m)

od SO N.Bgdpravo

52,8 43,6

od Brankovog mostapravo

7,9 3,7

od Brankovog mostalevo

26,1 18,8

od hotela "Hajat" desno

10,5 5,4

od palate "U{}e"pravo 29,7 24,7

Tabela 5

Dvotra~na kru`na Trotra~na kru`naPrilaz/smer kretawa


Duìna reda(m)


Duìna reda(m)

od SO N.Bgdpravo

96,3 28,1 19,1 2,8

od Brankovog mostapravo

3,4 0,1 3,0 0,0

od Brankovog mostalevo

3,5 0,0 3,1 0,0

od hotela "Hajat" desno

1,6 0,0 1,5 0,0

od palate "U{}e"pravo

9,5 4,5 6,8 2,6

U okviru preliminarne analize kapaciteta i funkcionalnih potencijala kru`neraskrsnice izvr{ena je i simulacija saobra}ajnog procesa za alternativnare{ewa u programu VISSIM. Model kru`ne raskrsnice je pripremqen na osnovu

geometrijskih i funkcionalnih elemenata za koje se opredelilo tokom analize, asaobra}ajni zahtev je prenet sa merodavne saobra}ajne slike za 9. sat.

Treba naglasiti da je, s obzirom na potrebe okvirnog sagledavawa potencijala,simulacija ura|ena bez detaqnog kalibrisawa pojedinih ~inilaca saobra}ajnogprocesa, {to ne umawuje wenu ilustrativnost u relativnom pore|ewualternativnih re{ewa raskrsnice.

U Tabeli 4 su prikazane vrednosti prose~nih vremenskih gubitaka i prose~neduìne redova za pet kqu~nih smerova kretawa raskrsnicom kada je onakrstasta i kontrolisana svetlosnim signalima (postoje}e stawe). Uo~avaju se



Strana 94

znatni vremenski gubici na prilazu od SO Novi Beograd i relativno velikaprose~na duìna reda pred istim signalom.Simulacija rada kru`ne raskrsnice dala je rezultate prikazane u Tabeli 5 . Uslu~aju dvotra~ne kru`ne raskrsnice o~igledno je da se funkcionalni problemmoè o~ekivati na prilazu iz smera Op{tine, gde ulazak vozila u kru`ni tokbiva "blokiran" intenzivnim levim skretawem iz smera centra grada.Alternativno je testirana varijanta sa tri trake u kru`nom toku (koja jeprimerenija i broju traka na prilazima) i za wu su dobijeni znatno povoqnijirezultati (19,1 sekunda prose~nih gubitaka po vozili na kriti~nom prilazu).Naravno, ovaj naoko izvanredan rezultat ne treba shvatiti doslovno, jer jerezultat okvirne (pojednostavqene) simulacije. Me|utim, on svedo~i da utrotra~noj opciji moè imati smisla traìti re{ewe i o~ekivati prihvatqiveefekte.

Prora~un vremenskih gubitaka proveren je i analiti~kim putem, na osnovuaustralijskog modela. Ukupni vremenski gubici po posmatranoj saobra}ajnojtraci prilaza raskrsnice jednaki su zbiru gubitaka pred ulivawem u kru`ni tok(~ekawe u redu i na prihvatqiv interval sle|ewa u prioritetnom toku, kada jevozilo prvo u redu) i vremenskih gubitaka koji su rezultat geometrijeraskrsnice. U Tabeli 6 su uporedno prikazani podaci simulacije i analiti~kogpristupa za dvotra~nu kru`nu raskrsnicu. Uo~ava se da vozila sa prilaza odOp{tine i daqe imaju znatne vremenske gubitke, ali su oni i zna~ajno mawi odsimuliranih (dakle, u analizu efekata se unosi izvesna ve}a doza realnosti i

omogu}ava projektantu da referentnije zakqu~uje i analizira proces).

Tabela 6

Dvotra~na kru`na

Prilaz - smer kretawa Vremenski gubici premasimulaciji (s/voz)

Vremenski gubici premaprora~unu (s/voz)

od SO N.Bgd – pravo 96,3 54,7

od Brankovog mosta - pravo 3,4 8,5

od Brankovog mosta – levo 3,5 5,6

od hotela "Hajat" – desno 1,6 14,4

od palate "U{}e" – pravo 9,5 8,7

Iz tabele se uo~ava da po pojedinim od posmatranih smerova kretawa postojiveoma dobra saglasnost simulacionih i analiti~kim putem dobijenih rezultata,dok se kod drugih registruju znatna odstupawa (desno skretawe od hotela "Hajat").Pri uporednoj proceni ovih rezultata treba imati u vidu da su obe opcijezasnovane na preliminarnim ispitivawima, odnosno da simulacioni model

raskrsnice nije posebno kalibrisan za detaqno simulirawe svih relevantnihkomponenata saobra}ajnog procesa na posmatranoj raskrsnici, a analiti~ki



Strana 95

prora~un je vr{en na osnovu pretpostavqenih parametara funkcionisawapotencijalne kru`ne raskrsnice.

Raskrsnica Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Milentija Popovi}a je namernoodabrana za ilustraciju postupka preliminarne analize i pogodnosti, iako jeo~igledno da ona predstavqa jedno veoma osetqivo i u funkcionalnom smislukriti~no mesto saobra}ajne mreè Beograda. Upravo na takvom prostoru jepotrebno suo~iti se sa svim rizicima i nepoznanicama prilikom dono{ewaodgovorne odluke i preprojektovawu raskrsnice u kru`nu.

O~igledno je da razli~iti analiti~ki alati daju razli~ite, ponekad i konfliktnerezultate, tako da je u slu~aju kada se razmatra raskrsnica na uli~noj mreìvisokog ranga neophodno podrobno i vi{estruko konsultovati sve raspoloìve

opcije (alternativne modele prora~una kapaciteta i vremenskih gubitaka,rezultate ra~unarske simulacije).

U konkretnom primeru zanemareno je i prisustvo tramvajske pruge u neposrednojblizini raskrsnice, koje svakako ne pogoduje razmatranom preprojektovawu jerse ne sagledavaju racionalne mogu}nosti wenog izme{tawa ili ekonomskiprihvatqivog i efikasnog uklapawa u prostor razmatrane kru`ne raskrsnice.



Strana 96

P RILOG 2

E LEMENTI PROJEKTOVAWA KRU@NE RASKRSNICE

Geometrija kru`ne raskrsnice predstavqa kompromis izme|u bezbednosti kojuona treba korisnicima da obezbedi i efikasnosti opsluìvawa tokova na woj.Ovi kriterijumi su me|usobno konfliktni jer aspektu bezbednosti odgovaraju{to mawe brzine kretawa vozila prilikom prolaska raskrsnicom, {to se

postiè skromnijim geometrijskim elementima (radijusima i {irinamasaobra}ajnih traka), a to su upravo parametri geometrije ~ije smaweweneposredno uti~e na smawewe kapaciteta i pogor{awe eksploatacionihkarakteristika kru`ne raskrsnice. Kao dodatni, tre}i, ~inilac geometrijskogoblikovawa isti~u se ograni~avaju}i zahtevi merodavnog vozila (kriti~nogrealno o~ekivanog vozila u saobra}ajnom toku), kojima se defini{u minimalnigeometrijski elementi vezani za proces skretawa (ponovo radijusi i {irinesaobra}ajnih traka).

Dominantan uticaj na funkcionalne i bezbednosne potencijale kru`ne

raskrsnice imaju veli~ina kru`noga toka, wegova pozicija u odnosu na pruàwekrakova raskrsnice i razvijenost (oblik) samih krakova (wihovih ulaznih iizlaznih delova). Najzna~ajniji geometrijski elementi raskrsnice koje je uprocesu projektovawa potrebno odrediti i proveriti prikazani su na Slici .



Strana 97

Slika 56Po{to je geometrija kru`ne raskrsnice znatno sloènija i uticajnija nafunkcionalne karakteristike raskrsnice nego {to je to slu~aj kod geometrijeklasi~ne raskrsnice u nivou, uobi~ajeno je da se projektovawu pristupa naorganizovaniji na~in, sle|ewem za to predvi|ene logi~ne procedure. Elementi

procedure projektovawa kru`ne raskrsnice mogu biti slede}i:

1. Izbor projektantskih kriterijuma:

• izbor merodavnog vozila; obi~no je to auto-voz kod arterijskih (iprimarnih) saobra}ajnica, a urbano dostavno vozilo (sredwe teretnovozilo) ili jednostruki autobus kod primarnih i sekundarnihsaobra}ajnica,

• usvajawe minimalnog radijusa okretawa merodavnog vozila; obi~no je to15m kada je merodavno vozilo auto-voz, a 12,5m kad su merodavni

dostavno vozilo i autobus,• odre|ivawe merodavnog saobra}ajnog zahteva; vr{i se na osnovu

postoje}e saobra}ajne slike, raspoloìvih podataka o generalnom trendupromene obima saobra}aja u ci`nom periodu i saznawa o planiranimpromenama konfiguracije referentne saobra}ajne mreè i sadràja istepena atraktivnosti referentnog urbanog prostora u {iroj zoniraskrsnice,

• usvajawe broja saobra}ajnih traka po prilazima i u kru`nom toku; vr{ise na osnovu preliminarne analize merodavnog saobra}ajnog zahteva,

• uo~avawe posebnih potreba nemotorizovanih korisnika, komercijalnih

vozila, JMPP-a ili drugih uticajnih ~inilaca;



Strana 98

2. Identifikacija raspoloìvog prostora za sme{taj raskrsnice (centralnogprostora i razvijenih prilaza), uz locirawe svih eventualnih ograni~ewa tipaizgra|enih objekata, zemqi{ta u posebnom vlasni{tvu, tehnolo{kih postrojewai instalacija, zelenila;

3. Izbor pre~nika centralnog ostrva, broja i {irine traka ({irine kolovoza)kru`nog toka raskrsnice (na osnovu merodavnog saobra}ajnog zahteva ikarakteristika merodavnog vozila pri skretawu);

4. Inicijalno locirawe centralnog ostrva i kru`nog toka na raspoloìvojlokaciji, kako bi na najboqi na~in bilo postavqeno u odnosu na poloàjkrakova koji raskrsnicu ~ine i na okolna ograni~ewa;

5. Provera da li inicijalna konfiguracija raskrsnice zadovoqava potrebelocirawa razdelnih ostrva krakova, radijusa ulivawa i izlivawa tokova idovoqnih rastojawa izme}u susednih ulaza i izlaza iz kru`nog toka;

6. Definisawe geometrije ulaznih i izlaznih deonica svakog od krakovaraskrsnice;

7. Provera defleksije i korekcija geometrije da bi se ostvarile èqenavrednosti (na osnovu ciqne brzine kretawa vozila kroz raskrsnicu kada ne

postoje vozila kojima bi ustupala prioritet);

8. Provera preglednosti za svaki od prilaza (prema tri osnovna kriterijuma:zaustavqawe pred linijom zaustavqawa, ulazak u kru`ni tok iz stawa mirovawai ulazak u kru`ni tok bez zaustavqawa pred linijom zaustavqawa);

9. Provera kapaciteta prilaza za preliminarno definisanu geometriju (naosnovu definisanih elemenata geometrije i merodavnog saobra}ajnog zahteva);

10. Provera putawa skretawa merodavnog vozila i uo~avawe potreba zadodatnim korekcijama (kori{}ewem ra~unarskih programa ili tabli~nihvrednosti za pojedine tipove vozila);

11. Definitivno locirawe svih ivi~nih linija (ivi~waka) koje u potpunostidefini{u geometriju kolovoza kompletne raskrsnice;

12. Locirawe pe{a~kih i biciklisti~kih povr{ina na i van kolovoza, u skladusa saobra}ajnim zahtevom i principima bezbednosti;

13. Definisawe neophodne horizontalne signalizacije za kanalisawe tokova iregulisawe saobra}ajnog procesa na raskrsnici;



Strana 99

14. Definisawe i locirawe posebne opreme za dodatno regulisawe iobezbe|ewe raskrsnice (monta`na ostrva ili ivi~waci, markeri, denivelisaneplatforme, za{titne prepreke ili ograde itd.);

15. Definisawe posebnih potreba za osvetqavawem prostora raskrsnice(intenziteta osvetqavawa, tipa i lokacije svetiqki);

16. Definisawe i locirawe neophodne vertikalne i putokazne signalizacije;

17. Predraün tro{kova realizacije predvi|enog projektantskog re{ewa.

Za svaki od koraka procedure projektovawa moè se navesti niz preporuka,

okvirnih vrednosti funkcionalnih ~inilaca i dimenzija geometrijskih ~inilacakoje pomaù projektantu da se opredeli za elemente raskrsnice koju projektuje. Unastavku su navedene preporuke i orijentacione vrednosti iz nekolikoreferentnih priru~nika (ameri~kog, australijskog i slovena~kog). Razli~ite temesu pokrivene podacima i preporukama iz razli~itih izvora, radi potpunijeslike o raspoloìvim mogu}nostima i razli~itosti pristupa.

• Najneposrednije projektantsko delovawe na saobra}ajni procesraskrsnice je posredstvom brzine kojom su, se zahvaquju}i primewenim

elementima geometrije, voza~i primorani da se kre}u prilikom prilaska iulaska u kru`ni tok raskrsnice. Preporu~ene vrednosti ove brzine za razli~itetipove raskrsnica prikazane su u Tabeli 7 .

Tabela 7

Tip kru`ne raskrsniceProjektna brzinana ulazu (km/sat)

Mini 25

Urbana kompaktna 25

Standardna jednotra~na 35

Standardna dvotra~na 40Ruralna jednotra~na 40

Ruralna dvotra~na 50

• Najuticajniji ~inilac kontrole brzina prolaska vozila kroz raskrsnicuje veli~ina defleksije (bo~nog pomeraja putawe vozila u odnosu napravolinijsko kretawe). Prilikom projektovawa kru`nog toka potrebno je imatina umu i ~iwenicu da voza~i, u nameri da smawe projektovanu defleksiju,neizbe`no koriste "se~ene" putawe, teè}i da minimiziraju zakrivqenostputawe svoga vozila i maksimiziraju brzinu prolaska raskrsnicom.Projektovanom defleksijom raskrsnice se smatra "najbrà" ("se~ena") putawa



Strana

100

koju voza~i prakti~no ostvaruju bez obzira na eventualno kanalisawe nazna~enohorizontalnom signalizacijom (Slike 57 ).

1 , 5 m

1 , 5 m 1

, 5 m

Slike 57

• Neposredan ~inilac ograni~avawa brzine je minimalan radijuszakrivqenosti putawe, a on se po pravilu pojavquje na delu trase spramcentralnog ostrva. Na Slici 58 je prikazan odnos brzina kretawa vozila iradijusa krivine, a naredni obrazac uspostavqa analiti~ku vezu izme|u ove dveveli~ine:

)f e(R127V +=

gde su:

V - projektovana brzina (km/sat),

R - minimalni radijus putawe (m),

e - bo~ni nagib putawe; obi~no +2% za ulaznu i izlaznu krivinu i -2% zakrivinu u kru`nom toku (m/m),

f - koeficijenat bo~nog trewa; 0,5 do 0,2 pri brzinama od 10 do 60 km/sat.



Strana

101

0 20 40 60 80 100 120

60

50

40

30

20

10

polupre~nik krivine (m)

b r z i n a ( k m / s a t )

bo~ni nagib kolovoza +2%

-2%

Slika 58

Alternativan prora~un brzine vozila u funkciji defleksije i radijusa putawezasnovan je na slede}im obrascima:

R4,7V ∗=

gde su:

2D

))2D(5,0()L25,0(R

22

+

+∗+∗=

L - du`ina putawe u defleksiji (m)D - veli~ina defleksije (m)

Kada je u pitawu izbor geometrijskih elemenata raskrsnice s obzirom na brzinukretawa vozila, jedan od zna~ajnih principa projektovawa je i konzistencijabrzina. Prema tom principu treba te`iti da se minimizira razlika radijusa(projektnih brzina) sukcesivnih elemenata putawe vozila kroz raskrsnicu(ulazni, radijus spram centralnog ostrva i izlazni radijus), kao i da se

obezbede {to sli~niji radijusi razli~itih kretawa kroz raskrsnicu (kretawapravo, levog ili desnog skretawa).

• [irina ulaza krakova raskrsnice (ulaznih delova saobra}ajnih trakaprilaza) i kolovoza (saobra}ajnih traka) kru`nog toka zavisi od karakteristikavozila merodavnog za projektovawe raskrsnice. Po odgovaraju}em izboru ovogvozila proveravaju se geometrijski elementi raskrsnice, najpogodnije uodgovaraju}em specijalizovanom CAD (Computer Aided Design) programu.



Strana

102

Slika 59

Slovena~ka uputstva za projektovawe kru`nih raskrsnica za kamion sapoluprikolicom, kao merodavno vozilo, i razli~ite pre~nike centralnog ostrvaraskrsnice preporu~uju minimalni spoqni pre~nik kru`nog toka (Tabela 8 ). Do

ovih podataka se do{lo eksperimentalno, imaju}i u vidu radijuse kru`nica kojeprilikom kru`nog kretawa opisu ekstremne ta~ke merodavnog vozila (R1 i R2),kao i neophodan slobodan prostor do ivi~waka kao bo~ne smetwe (Slika 60 ).

Na osnovu usvojenog spoqa{weg pre~nika kru`nog toka, u Tabeli 9 su navedenevrednosti preporu~enih {irina saobra}ajnih traka kru`ne raskrsnice iradijusa skretawa ulaznih i izlaznih delova krakova raskrsnice.



Strana

103

Slika 60

Tabela 8

Pre~nikcentralnogostrva (m)

Unutra{wiradijus okretawa

auto-voza (m)

Spoqa{wiradijus okretawa

auto-voza (m)

Minimalnispoqa{wi pre~nik

kru`nog toka (m)

6 4 13,4 28,8

8 5 13,9 29,8

10 6 14,4 30,812 7 15,0 32,0

14 8 15,6 33,2

16 9 16,3 34,6

18 10 17,0 36,0

Tabela 9

Spoqa{wi pre~nik kru`nog toka (m) 27 - 35 35 – 45

[iruna trake kru`nog toka (m) 6,5 – 8,0 5,75 – 6,5

[irina trake na ulazu (m) 3,25 – 3,5 3,5 – 4,0

[irina trake na izlazu (m) 3,5 – 3.75 3,5 – 4,25

Ulazni radijus (m) 10 - 12 12 - 14

Izlazni radijus (m) 12 - 14 14 - 16

• Slovena~ka uputstva za projektovawe kru`nih raskrsnica nazna~avaju iokvirne dimenzije ostalih kqu~nih geometrijskih elemenata raskrsnica (Tabela



Strana

104

10 ) koje je potrebno definisati i koristiti u pojedinim modelima vrednovawaeksploatacionih karakteristika raskrsnice.Tabela 10

Projektnielemenat Jedinica Okvirne

dimenzijePreporu~ene

dimenzije

[irina ulaza m 3,6-16,5 4,0-15,0

[irina prilaza m 2,75-12,5 3,0-7,3

Duìnapro{irewa

m 12-100 30-50

Pre~nik kru`nogtoka

m 27-172 27-100

Ugao ulivawa o 0,0-77,0 10-60

Radijus ulaza m 6-100 8-45[irina kru`nogtoka

m 4,5-25,0 5,4-16,2

• Merodavno vozilo kod mawih raskrsnica (do 40 metara pre~nika kru`nogtoka) naj~e{}e zahteva korekciju pojedinih elemenata geometrije, odnosnopove}awe radijusa koji su prethodno prilago|eni èqenoj kontroli brzinaprolaska vozila. Da te korekcije ne bi bile kontradiktorne sa prethodnimprincipima projektovawa, uvode se gra|evinske mere tipa kosih platformi okokru`nog ostrva. One su raspoloìve kao pomo}ne povr{ine za kriti~na vozila u

skretawu, {iroke su od 1 do 4 metra (zavisno od pre~nika ostrva i odmerodavnog vozila), a tako su konstruisane da u vozno-dinami~kom smislu nepredstavqaju komfornu osnovu za prelaèwe ostalih, prvenstvenoindividualnih putni~kih automobila (Slika 61).

Slika 61

Selektivna pogodnost kori{}ewa kosih platformi se postiè (1) bo~nimnagibom platforme, koji je obi~no za 2% ve}i od nagiba kolovoza kru`nog toka,(2) oivi~avawem kose platforme upu{tenim ivi~wakom koji je za oko 3-5

centimetara iznad nivoa kolovoza kru`nog toka i (3) izradom zastora



Strana

105

platforme od posebnih materijala sa rasterom (~esto od sitne kamene kocke)ili kori{}ewem odgovaraju}ih markera i drugih aplikacija na kolovozu kojeizazivaju vibracije i nekomforno kretawe lak{ih vozila pri ve}im brzinama.

• U zavisnosti od tipa raskrsnice i merodavnog vozila premaaustralijskim uputstvima odre|uje se spoqa{wi pre~nik kru`nog toka. Okvirnevrednosti ove veli~ine su prikazane u Tabeli 11.

Tabela 11

Tip kru`ne raskrsniceTipi~no merodavno

voziloSpoqa{wi pre~nik

kru`nog toka (m)

Minidostavno teretno

vozilo13-25

Urbana kompaktna

dostavno teretno

vozilo ili autobus 25-30Standardna jednotra~na auto-voz 30-40

Standardna dvotra~na auto-voz 45-55

Ruralna jednotra~na auto-voz 35-40

Ruralna dvotra~na auto-voz 55-60

• [irina kru`nog toka raskrsnice odre|uje se, kod jednotra~ne raskrsnicemaweg pre~nika kru`nog toka na osnovu karakteristika putawe merodavnogvozila u skretawu, a kod vi{etra~nih raskrsnica na osnovu broja ulaznih trakakrakova raskrsnice i uslova paralelnog kretawa vozila susednim trakama

kru`nog toka. Kod paralelnog kretawa vozila projektant se odlu~uje zamerodavnu kombinaciju vozila (putni~kih automobila, autobusa ili kamiona) uskladu sa specifi~nom strukturom saobra}ajnog toka na konkretnoj raskrsnici,a generalne ameri~ke preporuke za dvotra~nu raskrsnicu su date u Tabeli 12 .

Tabela 12

Spoqa{wi pre~nikkru`nog toka (m)

Minimalna {irinakru`nog toka (m)

Pre~nik centralnogostrva (m)

45 9,8 25,5

50 9,3 31,5

55 9,1 3760 9,1 42

65 8,7 47,5

70 8,7 52,5

Iz australijskih izvora poti~e Tabela 13 sa preporu~enim {irinama kru`nogtoka za jednotra~nu, dvotra~nu i trotra~nu raskrsnicu i za razli~itekombinacije paralelno kre}u}ih vozila. Podaci u koloni za jedan auto-vozodnose se na jednotra~nu raskrsnicu, u slede}oj koloni na dvotra~nu i uposledwoj na trotra~nu. Kao merodavna kombinacija paralelno kre}u}ih vozila

na vi{etra~nim raskrsnicama uzeta je kombinacija jednog auto-voza i putni~kih



Strana

106

automobila. To predstavqa racionalan pristup, jer je mala verovatno}aparalelnog kretawa vi{e auto-vozova, a raskrsnica koja bi bila oblikovanaprema tom kriterijumu bila bi predimenzionisana za preovla|uju}e uslove toka.

Tabela 13

Preporu~ena {irina kolovoza kru`nog toka

Unutra{wiradijus putawe(m)

Jedan auto-voz(m)

Auto-voz i putni~kiautomobil (m)

Auto-voz i dvaputni~ka automobila

(m)

8 7,1 - -

10 6,7 - -

14 6,2 10,1 -

20 5,7 9,6 13,524 5,5 9,4 13,3

30 5,3 9,1 12,0

50 5,0 8,8 12,6

100 4,6 8,4 12,2

• Veli~ina centralnog ostrva, uz relativna poloàj (uglovnost) prilaznihkrakova, direktno uti~e na veli~inu defleksije koja je na raskrsniciobezbe|ena. Ve}a ostrva omogu}uju lak{e ostvarewe èqene defleksije. Drugazna~ajna povoqnost ostrva ve}eg pre~nika je da ona omogu}uju ve}e kru`ne

segmente kru`noga tok izme|u ulaza jednog kraka i izlaza slede}eg krakaraskrsnice, {to povoqno uti~e na saobra}ajni proces (preplitawe vozila) idoprinosi pove}awu kapaciteta raskrsnice.

• Pozicija centralnog ostrva u odnosu na krake raskrsnice moè bitipovoqnija ili mawe povoqna. Na Slici 62 su prikazana tri varijante, od kojihsu varijanta B i V povoqnije jer omogu}uju ve}u defleksiju i ograni~avawebrzina vozila prilikom prilaèwa raskrsnici. Varijanta A je nepovoqna izahteva dodatne geometrijske mere da bi prilaz vozila kru`nom toku, koji jeskoro tangencijalan centralnom ostrvu, bio dodatno "kontrolisan" u smislu

brzina.



Strana

107

A B V

Slika 62

Varijanta V je posebno zastupqena kod ruralnih raskrsnica, gde se odmah ponapu{tawu kru`nog toka teì omogu}avawu {to brèg porasta brzine kretawavozila do slobodne brzine deonice puta na koji izlaz raskrsnice vodi. Po{tosu pe{aci na ruralnim raskrsnicama veoma retki, tangencijalna pozicijaizlaza u odnosu na centralno ostrvo predstavqa pogodnu geometriju za izlaèweiz kru`nog toka ve}im brzinama.

• Kod mini kru`ne raskrsnice preporuke su da centralno ostrvo imanajmawe 5 metara u pre~niku (optimalno je 10 metara), a kada se jednotra~nekru`ne raskrsnice koriste za sniàvawe brzina na saobra}ajnicama koje sepreko wih ukr{taju, preporu~eni pre~nik centralnog ostrva je od 20 do 30metara. Kod vi{etra~nih raskrsnica i krakova sa {irim razdelnim ostrvima icentralna ostrva su ve}ih dimenzija.

• [irina ulaza kraka raskrsnice je od neposrednog uticaja na wegovkapacitet, ali istovremeno i ~inilac od uticaja na brzinu ulaska vozila ukru`ni tok (kada ne postoji potreba ustupawa prioriteta). Kod kapacitivnokriti~nih raskrsnica ili prilaza prednost se daje pove}awu kapaciteta(pove}awu {irine ulaza), dok relativno visok stepen zasi}ewa tokova na

raskrsnici vr{i delimi~nu kontrolu brzina ulaska vozila u kru`ni tok.

Pro{irivawe ulaza je mogu}e ostvariti na dva na~ina: (1) pove}awem brojasaobra}ajnih traka koje ~ine prilaza raskrsnici i ulaz u kru`ni tok i (2)levkastim pro{irivawem samog ulaznog dela prilaza (flared entrance) narelativno kra}oj sekciji prilaza (bar 15 metara u urbanoj i 40 metara ururalnoj varijanti raskrsnice). Prva varijanta obezbe|uje ve}i kapacitet, dokse kod druge kapacitet pove}ava sa pove}awem duìne sekcije du` koje se ulazpro{iruje. Koja }e se od ovih opcija primeniti zavisi od raspoloìvog profilasaobra}ajnice, geometrije i dimenzija kru`nog toka i specifi~nosti

saobra}ajnog procesa konkretne raskrsnice i prilaza.



Strana

108

• Jedan od principa oblikovawa radijusa ulaznih i izlaznih delovakrakova raskrsnice je da spoqa{wi lukovi (ivi~waci) ulaza i izlaza tangirajukrug opisan oko kru`nog toka, dok unutra{wi lukovi tangiraju centralno ostrvoraskrsnice. Sami radijusi ulaza i izlaza odre|uju se na osnovu projektnihbrzina koje je potrebno ostvariti na ovim delovima kru`ne raskrsnice, a kojesu prikazane u Tabeli gg. Australijska preporuka je da minimalni radijusulaznog dela prilaza za dvotra~ne i trotra~ne raskrsnice iznosi 30 metara.Kod razmatrawa defleksije istaknut je princip da ulazni radijus treba da jesli~an minimalnom radijusu putawe spram centralnog ostrva, ali je on skoro popravilu ne{to ve}i. Ne treba da bude toliki da je projektna brzina ulazavozila u raskrsnicu ve}a od minimalne brzine spram centralnog ostrva za vi{eod 10 (15) km/sat.

• Kada su desna skretawa na kru`noj raskrsnici posebno intenzivna,po`eqno je obezbediti posebnu saobra}ajnu traku koja }e omogu}iti wihovurealizaciju mimo kru`nog toka (Slika 63 ). Time se otklawaju bezbednosnirizici i pove}ava efikasnost saobra}ajnog procesa cele raskrsnice. Naravno,ovakvo re{ewe zahteva odgovaraju}e prostorne predispozicije, re{ewetretmana pe{aka i bezbednog prikqu~ewa (ulivawa) ove trake u izlazni tokraskrsnice u zoni gde su brzine ve} znatno pove}ane u odnosu na kru`ni tok.

Slika 63



Strana

109

o o o

Navedene preporuke iz razli~itih izvora nisu probrane i jednozna~nonazna~ene kao preporuke za na{e uslove. One za projektanta treba dapredstavqaju orijentacione mere i okvire unutar kojih treba tra`iti konkretnore{ewa. Radi se o kreativnom procesu funkcionalnog projektovawasaobra}ajnog postrojewa (raskrsnice) koji se ne mo`e deterministi~kiformulisati i svesti na puko sle|ewe unapred odabranih (normiranih)~inilaca). Projektant je taj koji svojim iskustvom, smislom za analitiku ituma~ewe preporu~enih okvira daje geometrijskom re{ewu raskrsnice li~nipe~at i time se legitimi{e u stru~noj javnosti kao uspe{an ili mawe uspe{anprojektant.

kruzne beograd-seminar

Documents