KRVMilanka Krivić

Krv je tečno tkivo koje neprekidno cirkuliše u krvnim sudovima, čime obezbeĎuje vezu izmeĎu svih organa u ljudskom organizmu.

Uloge krvi su brojne i složene.

Osnovni zadatak je da omogući život ćelijama.

Krv prenosi kiseonik iz pluća do tkiva, odnosno ugljen-dioksid u suprotnom pravcu.

ZAPREMINA KRVI

Celokupna zapremina krvi odraslog čoveka od 70kg

je 5l.

Od te zapremine 2750ccm čini plazmu a ostatak

2250 ccm uobičajni elementi

Celokupan volumen krvi iznosi 6-8%

Volumen krvi zavisi od pola, težine visine.

FIZIČKO- HEMIJSKA SVOJSTVA KRVI

Krv- viskozna neprovidna tečnost crvene boje.

U venama- tamnocrvena

U arterijama- svetnocrvena

Specifična težina krvi predstavlja odnos izmedju

težine krvi i iste zapremine vode

Viskoznost krvi zavisi od broja eritrocita a manje od

broje leukocita.

Krvna plazma- 55%

Krvne ćelije 45%

KRVNA PLAZMA

Krvna plazma predstavlja tečni deo krvi.

Ona je vodeni rastvor organskih i neorganskih

materija.

U krvnoj plazmi ima:

91-92% vode

7-8% proteina

1-2% ostalih sastojaka

FIZIOLOŠKI RASTVORI

To su rastvori koji se mogu uneti u krv bez

štetnih posledica

Mogu biti: proti i složeni

Najprostiji 8,5-10g/l

Prost rastvor- mora da ispunjava samo

izotoniju

Složen- osim izotonije sadrži i druga

svojstva

Eritrociti su crvena krvna zrnca i to su najbrojnije

krvne ćelije

Ima izgled okruglih tela ( oblik diska) a na preseku

podsećaju na piškotu

Oni sadrže:

62-64% vode

31-33% hemoglobina

3-7 % strome

Hemoglobin- najvažniji sastojak eritrocita

ERITROCITI

LEUKOCITI

Leukociti su bela krvna zrnca

Leukocite periferne krvi delimo na: granulocite i

agranulocite

Prema izgledu jedra na polimofonuklearne i

mononuklearne

Granulocit – odlikuju se prisustvom specifičnih

granula. Prema načinu bojenja te granule se dele

na: neutrofilne, eozinofilne i bazofilne

TROMBOCITI

Trombociti ili krvne plačice se stvaraju u kostnoj srži

iz ćelija koje se nazivaju megakariocid.

Vek trombocita je od 4-8 dana

KRVNE GRUPE

Landstajnerova istrazivanja pokazala su da u

eritrocitima ljudi nalaze dve vrste aglutinogena : A i

B a u serumu dve vrste aglutinina anti a i anti b

Učestalost pojedinih krvnih grupa izgleda ovako

0 grupa- 46%

A grupa- 42%

B grupa – 9%

AB grupa- 3 %