kst skripta za kolokvijum

5/26/2018 KST Skripta Za Kolokvijum

1/32

Romantizam i klasicizam

temeljne strukture u drutvenoj nauci ( Guldner)

Srednje klase koje su u Nemackoj tek nastajale, prateci francusku revoluciju naile su na dvaproblema: prvo, nastojale su da promene drutvenu stvarnost u Nemackoj i da stvorepreduslove zastvaranje novog drutvenog poretka, a drugo prihvatanje novih vrednosti. Nemacka se suocila sanemogucnocu opstanka u starom feudalnom sistemu i nemogucnocu da prihvati alternat

ive kojesu ponudili Francuzi.

Tako su nemacki intelektualci iako su osecali da je promena nuna takvu politiku itakva politickareenja smatrali nemogucnim. Mnogi obrazovani Nemci su se okrenuli kulturi, dostignucimaintelekta i umetnosti koja je individualno mogla bolje da se kontrolie. Umesto politicke revolucijepodsticali su pokret za kulturnu revitalizaciju. Taj snaan pokret za kulturnu revitalizaciju se nazivaromantizam i imao je tri glavna kulturna izraza:

1.filozofski idealizam ( Kant, Hegel, eling i Fithe)

2.historizam i nova historiografija

3.revolucija u umetnosti, estetici i literalnoj kritici

Romantizam ( nemacki kulturni revitalizam) je postao jezgro kulture vodecih nemackih

intelektualaca. Poto nisu mogli da prihvate reenja koja su dolazila iz Francuske nastojali su dastvore alternativnu sliku drutvenog poretka. Poto takav drutveni poredak nije mogda budeusmeren prema buducnosti oni su se okrenuli prolosti. Traili su nacin da budu moderni a da neodbace religiju i vrednosti koje su sa njom povezivali. Povezujuci moderno sa prolocu oni sumogli da odbace francusku alternativu a priznaju da Nemacka sadanjost mora da bude nadmaena.Romantizam nije bio samo filozofsko estetska doktrina vec i politicki pokret.

Romanticarske perspektive i doktrine

Svet je bio shvacen kao mozaik u kojem je svaki kamicak imao jedinstveni znacaji vrednost u sebi.Romanticarsko bavljenje groteskom bilo je bavljenje povezanocu delova, koja se smatralaneprimerenom i kobnom. Romantizam je odbacio prihvacena umetnicka pravila i konvencionalneestetske doktrine i umesto njih je traio slobodu mate i velicanje osecajnosti. Okrenuli su seindividui kao nosiocu znacenja. Shvatili su da je stvarnost dvoznacna i da svet


2/32

nije crno-beo.

Umetnicki ekvivalent laissez faire( deviza ekonomskog liberalima koja je izraavaintereseindustrijske buroazije a smisao joj je neogranicena sloboda konkurencije i nemeae drave uekonomiju).

Medu njegovim najranijim intelektualnim doktrinama bile su estetske koje su naglaavale vanostisimbolizma, ironije i groteske.

Nemacki idealizam najavljivao je Frojdovo shvatanje nesvesnog i njegove pristupe.

Romantizam nije bio samo estetski vec vieslojni i trajni drutveni pokret za revitalizaciju evropskekulture u svim njenim segmentima. Romanticari su bili suoceni sa promenjenom drutvenomstvarnocu u kojoj su se sruile uobicajene hijerarhije vrednosti, zato su morali daidealizujusvetovnu ozbiljnost. Postojala je samo perspektiva obicnog coveka, odbacivala sematerijalizacija itraio se put ka nematerijalizovanom modernizmu.


3/32

Pozitivizam i romantizam u Francuskoj

Sociologija u Francuskoj i antropologija u Nemackoj i Engleskoj pojavile su se kao ekvivalentiobojenog sveevropskoh pokreta za kulturnom obnovom.

Francuski pozitivizam zanemarivao je drutveno uredenje i isticao je vanost razumai mocosecanja.

Na prolost su i jedni i drugi gledali iz aspekta svojih modela hijerarhijskog i koherentnog drutva.

Francuski pozitivisti su stvorili, za razliku od nemackih romanticara, novu religiju humaniteta ali senisu kao romanticari vracali majci crkvi.

Sen-Simon i Ogist Kont su pokuali da spoje religiju i nauku, da budu modernia da e odbacereligiju, takva religija humanitetaje bila kompromis izmedu starog i novog poretka.

Oba pravca su pokuavala da nadu nove osnove za drutvene norme i autoritet. Pozitivisti su novi

autoritet pokuali da nadu u nauci a romanticari u mati, osecanjima i umetnosti.

Francuski pozitivizam je u pocetku bio meavina nauke i romantizma. Zacetnik pozitivizma bio jeSen-Simon.

I pozitivisti i romanticari su eleli da budu moderni ali da se ne odreknu religije. Pozitivisti sumoderno poistovetili sa naukom i pokuavali su religiju da prilagode nauci, stvarajuci religijuhumaniteta.

Romanticari su moderno poistovetili sa oslobodenjem osecaja i osecanja su smatra

li sutinomreligije. U pocetku francuski pozitivizam bio je drutveni pokret osnovan na privlacnosti premanovim profesijama tehnici, medicini i nauci a nemacki romantizam su stvarali umetnici ihumanisticki naucnici starije generacije.

Hegemonija pozitivizma razvila se pod hegemonijom modela prirodne nauke.

Nemacke drutvene nauke i romantizam

Nemacke drutvene nauke su se razvile iz dijaletkike romantizma i nauke, ali je romanticarska

komponenta bila mnogo uticajnija nego u Zapadnoj Evropi.

Dolo je do pravljenja razlike izmedu kulturei civilizacijeizmedu GEIST i NATUarazlika je opstala sve do Frankfurtske kole kriticke teorije, to se vidi u korenima heremeneutike.

GEISTWISSENSHAFEN duhovne nauke i NATURWISSENSCHAFEN prirodne nauke

Kriticka teorija i hermenutika su delimicno ukorenjene u romantizmu.


4/32

Trajni napori nemacke drutvene nauke da deluje izvan veze izmedu romantizma i naukemanifestovali su se u sociologiji Maksa Vebera a snaan izraz su nale i u delu Karla Marksa.


5/32

Karl Marks

Trajni cilj de prevlada otudenjekarakteristicno je za romanticno nastojanje da seukloni jaz ucoveku i medu ljudima i da se osecajno u coveku ponovo ujedini sa racionalnim.

Kao i romanticari, Marks je naglasio vanost pluralizma perspektive ali je za razliku od romanticaraon te perspektive stavio u drutvene grupe, klase.

Marks je stvorio pojamkapitalistickog dru

tva

i insistirao je na tome da je to sajedan od

tipova, u tome se vidi njegov pokuaj da transcedentira sukob izmedu romanticarskih i klasicnihperspektiva.

Za Marksa kao i za romanticare buducnost do izvesne mere ostaje nepredvidiva, Marks odbacujepoliticki romantizam.

Fridrih legel je jedan od autenticnih predstavnika romantizma, primetio je da drave izmuriu i danajmocnija medu njima nosi u sebi zrnce vlastite propasti.

U Marksovoj teoriji ima puno romanticarskih komponenti; Marks je kritikovao romantizam kaoideologiju nemacke monarhije, kao nedelotvornog poretka; Odbacivao je feminizovani romantizam,smatrajuci da mu nedostaje odlucnost i cvrstina.

Hegel je smatrao da ljudi bez strasti ne postiu nita veliko, a strast je bila velicana i od drugihromanticara.

Maks Veber

Smatrao je da drutvene nauke ne smeju da generalizuju, univerzalizuju i eskternalizuju drutvenenauke stvorene na tradiciji Kontovskog pozitivizma; Njegova teorija sociologijefokusirala se narazumevanje individualnih dogadaja i istorijski lociranih bica a ne u traenju generalizacije ovrstama celina ili dogadaja.

Veberovo razmiljanje bilo je tipicno romanticarsko i po krajnjem cilju i po metodologiji; Glavnicilj bilo je da se objasni kvalitet covekovog bica, a ne kumulativni razvoj naucne zajednice. Toshvatanje sadri i sistematsku primenu romanticarskih premisa.

Njegova teorija o mnotvu perspektiva, mnotvu vrednosti i mnotvu idealnih tipova, odi se naromanticarski stav da svaki covek pravi sopstveni svet i bori se za njega a ne trai univerzalnusutinu.

Sociologija i francuska revolucija

Nastanak i razvoj pojedinih drutvenih nauka je nuno objanjavati povezivanjem sa o


6/32

ovarajucimsocio-politickim okruenjem.

Sociologija teko da ce ikada uspeti da ostvari ideal vrednosne neutralnosti.

Sociologija je stvorena u jasno prepoznatljivom znaju francuske revolucije.

Ogis Kont se smatra rodonacelnikom sociologije jer je odredio naziv, jasno odredio predmet ipostavio teorijske i metodoloke osnove. Sam Kont smatrao je da je uslov za pojavui formulisanje


7/32

sociologije ispunjen tek poto je francuskom revolucijom oslobodena drutvena stvarnostmetafizickog omotaca. Postalo je moguce da se o drutvenim cinjenicama govori kaoo stvarima,poto se kao neke prirodne pojave pojavljuju i podlone su racionalnom i uzrocnom objanjenju.

Sociologija je iz Kontove perspektive bila plod francuske revolucije ali i sredstvvo da se narevoluciju konacno stavi tacka i da se gradanski poredak stabilizuje.

Zato je sociologija rodena kao konzervativna reakcija na tekovine francuske revolucije.

Kontov teorijski sistem bio je izgraden u otvorenom protivljenju najznacajnijimrevolucionarnimvrednostima.

Medutim od perioda u kojem je Ogist Kont formulisao osnove sociologije iz svojekonzervativneperspektive pa do perioda institucionalizacije sociologije kao nauke prolo je skoro pola veka.Sociologija dobija status univerzitetske nauke tek za vreme francuske trece repu

blike sa EmilomDirkemom i sa menjanjem stavova o francuskoj revoluciji.

'80.tih godina XX veka konacno je uspostavljena republika republikanaca a na kljucnimadministrativnim pozicijama su se nali liberalni kontisti ( Leon, Gambeta il Feri,il Simon, LunLijar) koji su mnogo blagonaklonije gledali na francusku revoluciju i poceli suda stvaraju kultfrancuske revolucije sa idejom da stvore moralno jedinstvo nacije i zato im je iao narukudirkemovski projekat zasnivanja sociologije kao univerzitetske nauke.

Glavne karakteristike Dirkemove sociologije bilo je odbacivanje tradicionalne spekulativnefilozofije, zalaganje za ustanovljenje pozitivne nauke o drutvu, namera za utemeljenjemracionalnog gradanskog morala i ubedenje da socijalni konflikti mogu da se ree nanekonfliktan isolidaristicki nacin. ( 94 str.Mimica)

Socioloki antiklerikizam uspostavio je Dirkem a ministarskim ukazom je 20. jula 1887. postavljenza predavaca na predmetu Pedagogija i drutvena naukana Filozofskom fakultetu u Bdou.

Dirkemov antiklerikalizam je pruio veliku podrku republikanskom poretku u Francuskoj. Takavantiklerikalitam bio je utemeljen i legitimian u nasledu francuske revolucije.

Prvaci trece republike uocili su da im takav oblik antiklerikalizma pogoduje jerbudi nacionalnaosecanja i patriotizam, a novi, republikanski moral zasniva na racionalnom znanju cijem se irenjunajvie protivila upravo tradicionalna religija.


8/32

Republikanska ideja je cak i pre revolucije podrazumevala u francuskoj politickoj filozofiji uveknuno manje ili vie otvoren antiklerikalizam.

Zato to su im feudalna prava Crkve, na osnovu kojih se svetenstvo uplitalo u sve oblasti javnogivota izlegala nespojiva sa nacelima jedne narodne vladavine zasnovane na jednakosti i slobodi.

Prosvetiteljski filozofi su cak i kada nisu bili republikanskih uverenje u svomracionalistickom

slavljenju uma nalazili na veliku prepreku u Crkvi ali i u religiji ( veri samoj), smatrali su verusmiljenom obmanom a Crkvu naprosto ustanovom koja slui za zaglupljivanje i izrabljivanjenaroda.

Suverenost naroda moguca je samo u laickoj republici.


9/32

Jakobinci su shvatali da ne moe u isti mah da postoje dva autoriteta, duhovna, Otadbina i Bog, izato su drugi rtvovali zbog ideala prvog.

Shvatili su ipak da je neophodno, ako ocekuju uspeh i prihvatanje da izgrade nove kultove iodredeni stepen divinizacije, zato su ustanovili novi kalendar, svetinje i obrede. Tako su zakljucilida jedina instanca na kojoj se svi pojedinacni interesi potiru jeste narod cijije jedini moguci oblik

institucionalnog objedinjava otadbina. Dirkem je ideal naroda zamenio svojim pojmom drutva

( 100; Mimica), oslanja se na ateisticki i antiklerikalni neopozitivizam.

Dirkemova sociologija bazirala se na metodolokom realizmu po kome je drutvo stvarnost,odnosno elementarna ontoloka kategorija kojom treba da zapocinje i zavrava svaka racionalno ipozitivno izucavanje sociologija ( 101, Mimica).

Smatrao je Rusoa pretecom sociologije, tako se u Dirkemovoj sociolokoj teoriji proznajuelementi Rusoove teorije, pa je Rusoova opta voljakoja je bila iznad pojedinacne

olje kodDirkema prepoznata kao kolektivna svestkoja je iznad individualne

Istorija drutvenih teorija ( Micunovic)

Ljudi su objanjavali prirodu personifikacijom dajuci joj ljudske osobine. Osnovnioblik togmiljenja bio je mit. Na drugom nivou svet se objanjavao filozofskom spekulacijom ijavljaju semetafizicki sistemi; Taj period je period metafizike. Tek na trecem, pozitivnomnivou svet seobjanjava proucavanjem cinjenica, naukom.

Pozitivizam prodire iz prirodnih u drutvene nauke, namecuci im svoju metodologiju, kao osnovunaucnosti. Sen-Simon, Ogist Kont, Herbert Spenser, Marks, Mils i mnogi drugi nastojali su darazlicitim teorijskim okvirima i pojmovnim aparatom ustanove nauku u drutvu.

Sen-Simon

Plemickog porekla ali se medu prvima odrekao titule. Ucestvovao je kao mladi oficir u americkomratu za nezavisnost; po povratku u Pariz bio je svedok francuske revolucije, saiskustvom i kritickimstavom iz svog americkog revolucionarnog iskustva.

Imao je simpatije prema revolucionarnim snagama a prezirao je parazitskeslojeve drutva. Bio jeveoma uspean biznismen ( bavio se preprodajom konfiskovanih imanja ali je svo bogatstvopotroio na putovanja i obrazovanje). Imao je bogate ucenike koji su ga izvukli izbede; Uzeo jejednog od svojih najtalentovanijih ucenika, Ogista Konta, kao licnog sekretara na poslovimasistematizacije rukopisa; Njihova saradnja je prekinuta zbog spora oko autorstva


10/32

pojedinih dela.

Sen-Simon je smatrao organizaciju buduceg drutva osnovnim pojmom polaznom tackomteorije.Njegovo zalaganje za solidarnost i humanost u industrijskom drutvu vodilo ga je usocijalizam alise sa druge strane zalagao za opstanak privatne svojine i ekonomsku nejednakost.

Veliki uticaj na Sen-Simonovu teoriju imao je Kondorse i njegov zakon drutvenog razvoja u trinivoa, koja Sen-Simon dopunjuje drutveno ekonomskim obeleijima i znacenjem.

Teolokom stepenu ljudskog razvoja odgovara feudalni poredak.

Metafizickom su prikladne drutvene krize i revolucije a


11/32

Pozitivnom industrijski drutveni sistem

Svetski savez i mir su preduslov za dostizanje blagostanja za sve clanove drutvai da bi se postigloovladavanje stvarima a ne ljudima. Kao sredstva za postizanje takvih ciljeva, Sen-Simon vidinapredak umetnosti, nauke i industrije; Industrijska proizvodnja za Sen-Simona ima najveci znacaju drutvenom preobraaju.

Clanove drutva deli u dve grupe proizvodace i parazite. Klasu proizvodaca cine svi oni koji na bilo

koji nacin ucestvuju u proizvodnji, a klasu parazita plemstvo, svetenstvo, cinovnicu i metafizicari.U eseju Parabola, delu Organizatora, Sen-Simon to ilustruju poredeci ove dve klacelama itrutovima ( Molnar: strljenovi).

U spisima Istorija covekaSen-Simon je izloio osnove svoje sociologije kao socijfiziologije; Smatra da je drutvo neto organizovano i ivo, da ga ljudi menjaju.

On odreduje drutvo funkcionalno, ali ne kao bioloku celinu vec kao specificnu poja

vu samu posebi. Smatra svojinske odnose temeljima u svakoj transformaciji drutvenog sistema. Kritikovao jefeudalizam i njegove vladajuce parazitske klase ali i kapitalizam, sa apsekta anarhije kapitalistickeproizvodnje i eksploatacije siromanih slojeva drutva.

U glavnom delu Industrijski sistem i katehezis industrijalaca sistematski izlae ustanoveindustrijskog sistema; Bio je filozof industrijalizma ali je ostao privren humanistickim nacelima isocijalnoj pravdi.

Poslednje delo novo hricanstvose bavi najsiromanijim slojevima posebno radnitven-Simon njihovo oslobodenje proglaava krajnjim ciljem svoje teorije.

Oslobodenje radnickih slojeva je video u napretku nauke i morala; Nije odbacivaoideju oprivatnom vlasnitvu da bi privukao bogate slojeve i pribliio im ideju drutvenih rormi. UcenjeSen-Simona ima dve glavne karakteristike jedna je zalaganje za nauku, organizaciju i industrijskiprogres a druga je oslobadanje od bede i siromatva i stvaranje pravednog drutva.

Sensimonisti su u Francuskoj razvili iroki drutveni pokret sa idejom da reformiu

utvo napravednijim osnovama; Bazar i Anfonten su objavili knjigu doktrina Sen-Simonai obilato sukoristili slike mracne drutvene stvarnosti sa idejom da probude filantropiju i saosecanje u drutvu.Verovali su da ce prosvetitibogate.

Sen.Aman Bazar iveo je kratko i burno, bio je jedan od osnivaca sensimonistickogpokreta;Osnovao je ilegalno drutvo sa ciljem obaranja Luja XVIII zbog cega je osuden na s


12/32

mrt; Zalagao seza drutvenu svojinu nad sredstvima za proizvodnju, smatrao je da je jedina pravedna podela radaona koju vri socijalna institucija i koja postaje cuvar svih oruda proizvodnje, poto ona stoji nacelu celokupne materije proizvodnje.

( atle, enciklopedijski recnik politicke filozofije)

Hteo je da dokae da se napredak covecanstva nije zaustavio promenama koje je izvela francuska

revolucija. UOrganizatoru

daje teze o industrijskom sistemu; Kljucno pitanje sensimonisticke

teorije je pitanje o pokretacima zajednickog ivota. Zbog ideje o preuredenju gradanskog drutvanjegova teorija poprima oblik religije ili kosmologije. Veliki uticaj na Sen-Simona imalaje teorijafrancuskog ekonomiste Kondorsea:


13/32

Uticaj prirodne nauke na sensimonisticku teoriju vidi se u ideju gravitacije nauka kojom bi svenauke bile povezane u jednu, zato je traio klicu opte tee na kojoj bi bila stvoreopta nauka ocovecanstvu; Jedan od ciljeva je da se pozitivira filozofija. Hteo je da otkrijezakon po kojempojave tee svom kraju; Sensimonisticki istoricizam podrazumeva ubedenje da je ljudska misaoistoricna i da su razumevanje i procena razlicitih pojava i samo uslovljeni istorijskom situacijom u

kojoj nastaju.

Javlja se ideja o oblikovanju duhovne i svetovne vlasti i ideja da drutvo treba da budeorganizovano sa ciljen da se deluje na prirodu.

U poslednjem delu ( Novo hricanstvo) Sen-Simon daje organizaciju novog drutva:

umetnici ce da stvaraju nove drutvene puteve

naucnici ce da nadu nacina da se ti putevi predu

rukovodioci ce da vode drutvo tim putevima

Ovaj sistem se u osnovi ne razlikuje od osnovnih ideja hricanstva, cilj mu je dase pobolja poloajnajniih slojeva i da svi clanovi drutva budu srecni.

Ogist Kont ( iz: Barns, Uvod u istoriju sociologije)

Pioniri siciologije su imali ideju o poboljanju drutva i interese o evoluciji drua. Prvenstveno suse bavili odnosom sociologije prema problemu drutvenog progresa i socijalne pravde.

Glavni motiv im je bio pokuaj generalizacije koje ona moe da d o drutvenim prome

idrutvenoj reformi.

Kontov spis: Program naucnog rada potrebnog za reorganizaciju drutva

Ogist Kont je roden 1789.vie obrazovanje je stekao u vioj politehnickoj koli a u madosti je biolicni sekretar Sen-Simona. Kont je zauzimao konzervativno stanovite o francuskojrevoluciji. Udelu kurs pozitivne filozofije Kont govori o hijerarhiji nauke, o nunosti i prirodi sociologije onjenoj podeli na socijalnu statiku i dinamiku i o zakonu o tri stupnja intelektualnog razvoja.

Kontov opti doprinos teoriji o drutvu

Kontova glavna ucenja:

~ hijerarhija nauke i klasifikacija, sa sociologijom na celu

~ podela sociologije na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku

~ zakon o tri stupnja opteg drutvenog progresa


14/32

~ koncept organske prirode drutva po kojem se drutvo razvija kao organizam

Njegovo osnovno metodoloko stanovite je da ljudsko znanje moe da se poveca samo pmenompozitivnog naucnog metoda posmatranjem, eksperimentisanjem i uporedivanjem.

Socioloko istraivanje mora da se dri opteg principa ( kroz posmatranje, eksperimiuporedivanje) a cetvrti ( istorijski metod ) ce nastati kao posledica primene komparativnog metoda

na proucavanje drutva.


15/32

Kontova hijerarhija nauka je napravljena po principu da svaka nauka zavisi od one ispod nje i pokompleksnosti materije koju proucava.

Kont je prihvatio organicisticku teoriju drutva, to se vidi u njegovom stavu da jepojedinacapstkrakcija ane drutveni organizam i organicisticka ucenja je rezimirao u svojojFilozofijitvrdeci da je drutvo kolektivni organizam koji poseduje primarni organski atributconsensus

universel;

Kao i u organizmu tako i u drutvu moe da se uoci sklad strukture i funkcije koje idu premazajednickom cilju kroz akciju i reakciju. Smatrao je da drutveni progres karakterie sve vecaspecijalizacija funkcija; Drutveni neredi su za Konta bolesti drutvenog organizmai treba da budupredmet drutvene patologije. Razlika izmedu drutvenog i individualnog organizma jeta to jeindividualni organizam nepormenljiv dok drutveni moe da se pobolja; Zato je Kont finisaosociologiju kao nauku o drutvenom poretku i progresu i blisko je povezao sa biolo

gijom kojaizucava red i progres;

Sociologiju je podelio na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku;

Socijalna dinamika je proces koji se ogleda u Kontova tri stupnja teoloki, metafizicki, i naucni Svaki stupanj nuno prethodi narednom i nijedan ne moe da bude eliminisan. Progresmoe da sepodeli na intelektualni, materijalni i moralni.

Kont je smatrao porodicu osnovnom drutvenom institucijom a religiju najvanojom regulativnom

snagom u drutvu.

Kontova socijalna i politicka filozofija

sociologija i politicka nauka

Smatra da je sociologija usavrena politicka nauka; Po Kontu politicke nauke su deo sociologije;

Priroda drave

Osnvono Kontovo politicko nacelo bilo je da je drutvo bez vlade nemoguce isto toliko koliko i

vlada bez drutva. Shvatao je dravu kao ustanovu koja treba da usmerava opte materalnedelatnosti drutva;

Kao nune atribute drave navodi stanovnitvo, teritoriju, suverenu vlast i organizonu upravu.

Smatra da je suverena vlast potrebna za stvaranje i opstanak trajnog politickog ivota.


16/32

Geneza drutvenih i politickih institucija

Prirodno stanje i teorije o drutvenom ugovoru je odbacivao kao metafizicku besmislicu; Kaoosnovnu celiju drutva je uzimao porodicu koja je istorijski gledano uticala na stvaranje osnevnihdrutvenih i psihickih osobina, koje su na kraju dovele do formiranja drava.

Specijalizaciju je smatrao opasnom, kao faktorom dezintegracije drutva i zato jeopravdavaopostojanje drave kao faktora kontrole koji ce da koordinira ljudsku delatnost i d

atiti ljudskuzajednicu od opasnih krajnosti specijalizacije.

Kont kao i Sen-Simon pre njega primecuje znacaj industrije koja sve vie postaje izvor drutvene


17/32

discipline i kontrole.

*Hobzov pojam sile kao krajnje osnove na kojoj pociva organizacija

a) filozofska analiza principa:

Proiruje Hobzov pojam sile i dodaje mu intelektualno vodstvo, moralne sankcije idrutvenukontrolu.

U savrenoj dr

avi postoje tri nivoa dru

tva:

porodica zasnovana na ljubavi preuzeto iz teorije o osnovnim funkcijama covekovogdrava zasnovana na akcijimodanog sistema:

crkva zasnovana na intelektu osecanju, akciji i intelektu

b) istorijska evolucija drutvenih i politickih institucija

Konacna evolucija covecanstva je stvaranje pozitivistickog drutva. Kontova filozofija istorijesadri trijadu principa drutva na osnovu trijade funkcija covekovih modanih funkci

;

Tako je osecanje prolo kroz tri faze: u anticko doba je bio domaci ili gradanski,u srednjem vekukolektivan a u pozitivisticko doba ce biti univerzalan.

Aktivnost je evaluirala kroz osvajanje, odbranu i industriju a intelekt kroz teoloki, metafizicki ipozitivisticki ( naucni) stepen.

Kont svoju filozofiju istorije ne zasniva na evoluciji samo jednog aspekta ( intelektualnog ) veckroz sva tri elementa. Kontova teorija evolucije intelektualnog razvoja takode u

kljucuje materijalnei duhovne faktore, mada dominira religiozni element:

1.do 1300. teoloki podeljen na fetiizam, politeizam i monoteizam

2.od 1300.-1800. metafizicki period zapadne revolucije

3.1800. poceci pozitivnog perioda.

Svaki od ovih perioda ima svoje potkategorije:

1.u periodu fetiizma ( animizma) zasnovana je porodica u prvom politeistickom drutvuzasnovana je drava. Monoteisticki period se takode deli na period drutvenog monoteizma (rimsko doba) u kojem se razvio pojam otadbine; Period odbrambenog monoteizma je biokatolicko -feudalni prelazni period, glavni cilj ej bio sistematizacija ivota. Ma


18/32

riolatrija( oboavanje bogorodice) je bio korak ka oboavanju covecanstva.

2.Da bi zapoceo pozitivisticki period morao je prethodno da se dogodi period zapadnerevolucijedo kojeg je dovelo osam pojava: uticaj ena, napredak nauke, modernopoboljanje industrije, razvoj umetnosti, razvoj drave, propadanje crkve i negativnidoprinos metafizicara.

Ceo ovaj period, a posebno period dezintegracije ( pojava industrije) je bio priprema za pozitivizam.

Oblici drave i vladavine


19/32

Kont je smatrao da su bitna i da postoje samo dva oblika drutva, drave i vlasti: teokratije isociokratija.

Podela vlasti bi bila na moralnu, materijalnu i intelektualnu.

Intelektualnu vlast bi obavljali putem ubedivanja i predlaganja.

Kont je osuivao novi kapitalisticki poredak, zagovarao je novi, industrijski i drutveni moral koji bi

seirio kroz pozitivni obrazovni sistem. Glavni cilj mu je bio da razvije novi drutveni moral

Pozitivisticka religija je trebada da velike narode podeli u mnotvo netiranskih gradova drava.

Javno mnjenje i drutvena kontrola

Naglaavao je znacaj javnog mnjenja kao efektivnog cinioca drutvene kontrole. Smatrao je da bezinteligentno organizovanog javnog mnjenja nema mnogo nade za obimniju reformu ipreobraajdrutvenih institucija.

Smatrao je da radnicke klubove glavnim mehanizmom preko kojih je javnost usvajala praviladrutvenog ponaanja.

Proleterijat je pruao dinamicku snagu

Svetenici filozofi sociolozi, kontovskog reima bi formulisali javno mnjenje

Oba elementa su postojala ali nisu bila dovedena u vezu, zato Kont smatra da jepotrebno cvrstoujediniti proletere i filozofe.

Predvideo je rastuci uticaj javnog mnjenja kao velikog drutvenog regulatora kojece da eliminierevolucije i sukobe i zameni ih miroljubivom odredbom dunosti.

Priroda drutvenog i politickog progresa

Planovi drutvene reforme moraju da budu u skladu sa optim tokom civilitacije i nesmeju da idusuvie ispred svog vremena. Drutvo ne mora da se pasivno povinuje zakonima drutven

evolucijevec mora razumnom akcijom da ubrza progres.

Covek ne moe da se oslobodi uticaja svoje okoline jer je njegov ivot kratak a raznepouzdan,cak i najsmelije sanjalice odraavaju u svojim snovima drutveno stanje svoj doba

Veliki uticaj Kontove teorije na tehnokratski pokret koji bi eleo da se ekonosmkiivot predainenjerima.


20/32

Aleksis De Tokvil ( Mimica)

1805-1859

Dela Stari reim i revolucijaO demokratiji u Americi

Nije bio za istorijski determinizam ali je primecivao pravilnosti u istoriji; Smatrao je danajznacajnije istorijske cinjenice mogu da se objasne samo slucajnim okolnostimanikako teorijama

koje unose red, svrhu i smisao; Jedan od takvih dogadaja je i uspostavljanje demokratije nasuprot


21/32

aristokratskom reimu;

U delu O demokratiji u Americidokazuje da nastupa period novog, demokratskog politickogporekta kao drutvenog sistema ali i kao kolektivnog mentaliteta; Predvidao je brojne i snaneotpore tradicionalnog nacina miljenja nasuprot modernom poretku koji dolazi.

Bio je veliki potovalac francuske revolucije; 200. godinjica francuske revolucijese poklopila sa

padom berlinskog zida koji je znacio pocetak kraja politickog reima koji, u krajnjoj liniji vodi

poreklo od jakobinskog radikalizma tenje za politickom slobodom, uspostavljanje demokratskihreima u biviim komunistickim zemljama je ilo teko zbog opasnosti koje donosi samdemokratija.

Padom komunizma stekli su se nuni ali ne i dovoljni uslovi za ostvarenje onog tipa demokratijekoji je odavno uspostavljen u SAD. Niti je padom Vastilje sruen feudalizam niti je padomBerlinskog zida sruen komunizam.

Smatrao je da je francuska revolucija i njene posledice mogu da se sagledaju samo krozproucavanje istorije koja je prethodila revoluciji; Kroz analizu uzroka francuske revolucije Tokvil jeuneo puno metodolokih invoacija u istoriografiju.

Imao je poseban pristup izucavanju istorijskih dogadaja; Tim pristupom ne samo toje postavioosnove sociologije nego je zasluan i za temeljnu reformu istoriske nauke koju cesprovestifrancuski analisti tek 20.tih godina XX veka.

U knjizi Stari reim i revolucijaprimetan je Tokvilov pristup istoriji i njegovo t

macenje kojeodgoneta duh vrmena i uspostavlja komplikovae mentalne strukture naroda;

Tokvil se smatra sociolokim klasikom; Prvenstveno jer u svojim knjigama koristi sociolokesudove npr. pravi analizu klasa i njihovih odnosa pod starim reimom; Uocio je daje klasnaanalizma najkorisnije metodoloko sredstvo za razumevanje uzroka krupnih istorijskih zbivanja;Govori o klasama na moderan i vrednosno-neutralan nacin.

Njega ne interesuje klasna struktura koliko kolektivno psiholoki procesi koji dovode do

samosvesti i svesti o postojanju klasa. Izbegavao je filozofske spekuclacije i smatrao je da ga citanjepolitickih klasika ometa u radu; Ipak njegovo delo nije samo istorijski i socioloki bitno,podjednako je vano i kao delo politicke filozofije. Dva njegova najznacajnija dela se gledaju krozprostor ( Demokratija u Americi) i vreme ( stari reim i revolucija).

Nameravao je da ispita nacin funkcionisanja i uzroke stabilnosti modernog demokratskog drutva, a


22/32

onda da utvrdi i koji faktori mogu na dug rok da sunovrate tradicionalni aristokratski poredak.Tokvil je autenticni liberal i u obe knjige vidljiva je njegova tenja za objanjavanjem buducnostislobode. Najvecim iskuenjem demokratije smatrao je tiraniju vecine ali i demokratski despotizam.Bio je duboko razocaran u prakticnu politiku.

Tokvil je ustanovio termin demokratski despotizam koji je opisivao kao drutvo bezhijerarhije, bezizrazitih klasnih razlika, vec drutvo u kojem postoji samo narod koji je medusobn

o jednak, podvlacu jednog suverena koje sve radi u ime naroda koji je lien svih prava. Da bi takav reim biosvrgnut neophodna je revolucija.

Demokratski despotizam je novi tip despotizma, novo lice apsolutizma.


23/32

Termin je napravljen za vladavinu Napoleona III uzurpatora koji je uspostavio vladavinu jacu iapsolutniju nego onu koju je sruila revolucija, takva vlast se pravda izborima iglasovimanepismenih ljudi.

Aleksis De Tokvil ( iz: atle, enciklopedijski recnik)

Otiao je u Ameriku kao veoma mlad sa namerom da bi u konteksu razlicitom od francuske

revolucije proucavao demokratiju; Posle svog boravka u Americi pie knjigu

O demokratiji u

Americi.

Politicku dvosmislenost demokratije Tokvil nalazi u istoriji francuske revolucije, dvosmislenost usmislu cas povoljne cas pogubne jednakosti.

Uzor demokratskog drutva francuske nije americko nego englesko drutvo.

Tokvil odbacuje ideju o meovitom rojalistickom uredenju Engleske i zato odlazi uAmeriku; Imaoje ideju da izgradi jednu teoriju demokratije u koju moe da uklopi Francusku; Pot

punomdemokratijom covek ponovo stice slobodu divljaka.

Razlikuje americku od francuske revolucije jer u Americi nije bilo aristokrata. Amerikanac jedemokratski Englez, Americka revolucija nije pokrenuta od disidenata jednog aristokratskogdrutva.

On pokuava da prepozna nacionalne osobenosti Amerikanaca u Englezima. Zakljucujeda jedemokratija postolje engleskog drutva ali da se nije razvila u Engleskoj zbog aristokratije.

Knjigu O demokratiji u Americiobjavio je u dva toma deset godina posle svog putovanja poAmerici.

On se nadovezuje na Rusoa, ali zakljucuje da covek kao individua moe da se javi na dva krajacivilizacije kao divljak i kao demokratski covek.

Jednakost drutvenog statusa objanjava kao odnos sluitelja i gospodara koji postoji u aristokratijikao svojstvo sistema a u demokratiji kao obostrano prihvacen ugovor o medusobnomprivremenom

odnosu.

elja za jednakocu postaje sve nezasitija, to je jednakost veca- Tokvilovo videkretacademokratskih sistema

Za Tokvila apstrakcija demokratija je istina demokratije. Iz istorije on izvlacizakljucak dacovecanstvo koraca prema demokratiji i jednakosti pojedinca.


24/32

Demokratski despotizam je moguc u drutvima revolucije jer je revolucija iskvarenodemokratskonacelo. U Americi primecuje odsustvo dokolice to tumaci kao optimalnu moc mase namiljenjeindividua. Tokvil suprotno svim savremenicima revoluciju i demokratiju smatra protivrecnima, kaodve stvari koje se medusobno iskljucuju. Smatra da strast prema jednakosti konstituie naciju.

U delu Stari reim i revolucijasmatra da jednom uspostavljena revolucionarna tradija odrava

samu sebe.

Metodologija Dirkemove sociologije ( iz: Barns)


25/32

Sociologija treba da bude potpuno nezavisna od filozofije; Ali filozofija ne odsociologije; ovo je uskladu sa pozitivistickom tradicijom shvatanja nauka.

Osnovni metodoloki postulat je da je potrebno tretiati drutvene cinjenice kao stvari. Terminstvaroznacava:

1.entitet koji poseduje odredene karakteristike nezavisne od ljudskog posmatranja

2.kao entitet koji moe da se sazna a posteriori kao suprotnost npr. nekoj matematickojrelaciji

3.kao entitet cije je postojanje nezavisno od ljudske volje

4.kao entitet koji moe da se spozna spoljnom opservacijom

Odnosno, ovo znaci da sociologija ima subjektivnu materiju kojom se bavi, da sedrutvenecinjenice mogu saznati preko iskustva.

Dirkem kritikuje Konta i Spensera za propust da nisu tretirali drutvene cinjenicejer ih nisuempirijski posmatrali na svakom stepenu. Da bi se obezbedila naucna objektivnostsociolog ne smeda pocne sa koncepcijama bec sa opipljivim cinjenicama ( 557.)

Sociolog mora da pronade objektivni skup senzornih cinjenica cije ce varijacije

da slue merenjuvarijacija u drutvu.

Tri Dirkemove empirijske studije se uglavnom oslanjaju na cinjenice:

o drutvenoj podeli rada na zakonima

o samoubistvu na statistikama

elemetarni oblici drutvenog ivota na religioznim dogmama, mitovima i ritualima

Dirkemova pravila sociolokog tumacenja su:

1.drutvenu cinjenicu treba uvek posmatrati kao mehanicki determinisanu.

2.Treba je objanjavati terminima druge drutvene cinjenice, ali nikada cinjenicom nieg reda


26/32

( npr. biolokim ili psiholokim uzorkom) 558.

Kritikovao je psihologizam i individualizam, kao i njihovu meavinu utilitarizma.Funkcija jednedrutvene cinjenice mora da se trai u njenoj relaciji sa nekim drutvenim ciljem. Dvenecinjenice proisticu iz udruivanja i moraju da budu u saglasnosti sa nacinom na koji su sastavni

delovi drutva grupisani; Tako

krajnje poreklo svih znacajnih dru

tvenih procesa tra traiti u

konstituciji interne drutvene sredine.

Interna drutvena sredina se sastoji od morfolokih elemenata brojnost grupe, stepbliskosti ugrupi, ravnomernost difuzije u datoj oblasti...

Od optuni da je socioloki materijalista, Dirkem se brani time da nije vaan samo bj ljudi uodredenoj oblasti ( materijalna gustina) nego i broj ljudi koji su uspostavili efeketivne moralneodnose ( dinamicka gustina).

Dirkem je kroz pozitiviranje sociologije dao program za primenjenu sociologiju koja ce daformulie pravila drutvenog usmeravanja; Drutveno usmeravanje je moguce ako se utveobjektivni kriterijumi drutvenog zdravlja i drutvene patologije. 559.


27/32

Drutveno zdravlje je ono to je normalnoa poto je normalno izjednacavao sa prossvakoodstupanje od ovakvog standarda spada u patoloki fenomen; Paradoks ovakvog razmiljanja jeDirkemov zakljucak o zlocinu koji je prisutan i preovladuje u svim drutvima, on je elementdrutvenog zdravlja; Drugi paradoks je to je uobicajenu pojavu u zapadnom drutvu, osamoubistvo svrstao u patoloke fenomene; Kriticari su smatrali da ovakvi stavovivode

konzervativzimu i drutvenom konformizmu.

Dirkemove supstantivne teorije

Karakteristike drutvenih cinjenica po Dirkemu su da su one eksteriorne ( nije identicna ideji usvesti naucnika) i mora imati moc prinude na naucnika prema kojoj se onda uskladuje naucnateorija.

Prenoseci centar reference za naucnike koji proucava drutvene cinjenice na pojedinca koji deluje,Dirkem zakljucuje da one opet imaju iste karakteristike. Ova doktrina o eksterio

rnosti drutvenihcinjenica potvrduje da je drutvo realnost samo po sebi i iznad i van pojedinca. Postoje cetiri tipaevidentnosti koje Dirkem navodi u odbranu svoje doktrine:

1.kolektivna svest dokazano postajanje

2.razlika u ponaanju pojedinca kada je u grupi

3.nepromenljivost drutvene statistike tj. priblino ista stopa tipova drutvenih enica

4.filozofksa teorija neocekivanog i analogija da fenomen ivota ne moe da se objasni ufizicko-hemijskom svojstvu molekula koji obrazuje celiju vec u posebnom udruivanjumolekula tamo ni drutvo ne moe da se objasni svojstvima pojedinih umova vec da onstvara realnost samu po sebi

Druga karakteristika drutvene cinjenice je prinuda, koju ona vri na pojedinca; Onaje realna ieksterna i obrazuje deo pojedinceve sredine i tako namece prinudu.

Podela rada

Glavni problem knjige O drutvenoj podeli radaodnosi se na prirodu i uzrok drutvevolucije;Slae se sa Spenserom i drugim utilitaristima koji su smatrali da je podela rada iprofesionalizacija


28/32

uzrok promene drutva iz primitivnih u civilizovani oblik.

Mehanicka solidarnost je karakterisala primitivna drutva i drutva u zacetku jer supojedincirelativno homogeni i povinovani svim diktatima javnog mnjenja i tradicije. Zakonski sistem jenapravljen tako da kanjava svako krenje kolektivne volje. Moralna i zakonska odgovornost jekolektivna, zastupljeno je krivicno pravo.

Organska solidarnost je zastupljena u civilizovanom drutvu gde je razvijena podel

a rada i postojivisok stepen individualizma; Individualizam je osnovno moralno nacelo, on ne daje pojedincupravo da ima neogranicene ambicije, on je pre obaveza pojedinca da se individualizuje intenzivnomspecijalizacijom kako bi tako doprineo dobrobiti drutva. U civilizovanom drutvu zastupljeno jeobligaciono pravo koje regulie odnose u drutvu;

Dirkem se nije slagao sa utilitaristima; Oni su zastupali teoriju da je civilizacija nastala iz podelerada i kao rezultat te podele; Dirkem je dokazivao kroz analize primitivnih drutava da civilizacija

nije stvorila udnju za srecom jer u primitivnim drutvima statisticki podaci pokazuju manji stepensamoubistava, neuroza i drutvene patologije;


29/32

Dirkem je objanjavao podelu rada promenama u strukturi stanovnitva prirodnim priraajem ipovecanjem konkurencije.

Samoubistvo

Objanjava samoubistvo kao drutvenu cinjenicu sa drutvenim uzrocima; Zakljucuje dasamoubistvo proizilazi iz pojedinacnog tipa uzrocnih faktora koji je konstantana to dokazujeujednacena stopa samoubistava u razlicitim drutvima.

Povezuje broj samoubistava sa religijom ( medu slobodnim misliocima najveci, pameduprotestantima, pa medu katolicima i na kraju najmanja stopa medu jevrejima) i stepen integracijevere u drutvu.

Razlikuje anomicno, egoisticno i altruisticko samoubistvo i vezuje iz za stependrutvene regulacije.

Agelicki transcendentalizam

Postoje kolektivna mentalna stanja koja mogu da se svedu na mentalna stanja poje

dinca u onoj meriu kojoj mentalna stanja pojedinca mogu da se svedu na fizioloka stanja nezavisnihcelija mozga.

Dirkem je razvijao transcendentalnu teoriju drutvene grupe; Smatrao je da moralnacinjenicapredtsavlja poseban dualitet.

za seminarski Barns: Istorija sociologije, 570.

Bog je drutvo preobraeno i shvaceno simbolicno. Drutvo je moralna licnost koja se obijasintezom pojedinaca i po osobinama se razlikuje od svih pojedinaca ponaosob; Drutvo beskonacnoprevazilazi pojedinca. Moralna pravila su produkt specijalnih drutvenih faktora,svaki moralnisistem zavisi od socijalne strukture drutva u kojem egzistira. Ne postoje univerzalni moralnisistemi.

eleti jedan drugaciji moralni sistem od onoga koji je obuhvacen prirodom drutva, aci poricatidrutvo a samim tim poricati i sebe

Agelicki kreacionizam i teorija vrednosti: Dirkem je zaokruio svoju teoriju razradom teorijevrednosti, u kojoj je drutvena grupa prikazana kao transcedentalni kreator svig,a ne samo moralnihvrednosti.

Drutvo mora da se shvati kao um sacinjen od kolektivnih ideja koje nisu samo saznajne predstave;One su proete osecanjem i poseduju vane pokretacke elemente.


30/32

transcedentalno aprironi spoznajni oblici nae svesti

Teorija religije

Delo: Elementarne forme religijskog saznanja

Religija je drutvena stvar; Drutvo, kao i bog poseduje moralni autoritet i moe da

nspirie nanesebcnu odanost i samortvovanje.

Teorije saznanja


31/32

Dokazuje da su i oblici klasifikacije i osnovne kategorije saznanja proizvodi udrutvu. Primitivnaklasifikacija nije samo konceptualna vec se zasniva na emociji i socijalnoj senzibilnosti; Naucnaklasifikacija se pojavljuje kada socijalno osecanje postane manje vano.

Dirkem kategorije misli posmatra kao kolektivne predstave koje se namecu pojedincu i stvaraju kodnjega osecanje da su univerzalne i neophodne. Kategorije ne namece samo drutvo one reflektuju

svoje najoptije karakteristike; Osecaj za vreme potice i ritma

ivota grupe.

Dirkemov program za reforme drutva je antiindividualisticki. Drutvena patologija je posledicanedostatka ogranicenja kroz drutvenu grupu. Dirkem se smatra liberalom.


32/32

kst skripta za kolokvijum

Documents