K U R S 1 IZ P R A K T I N O C P E L A R S T V A U 1 0 P R E DOva knjiica je izvanredno prihvaena od zainteresovanih. Prodavana je preko Poslovnog udruenja za pelarstvo Jugoslavije i preko Novinskog izdavakog preduzea Zadruna knjiga". Tira od 3.000 primeraka u celosti je rasprodat za vrlo kratko vreme. Napominjem da mi je veliki broj italaca davao svoja miljenja, pismeno ili usmeno mi ukazivao na prednosti i slabosti ove knjiice, na emu sam im osobito zahvalan. Imajui u vidu da je ceo tira prvog izdanja ve odavno rasprodat, a da je potranja za ovom knjiicom velika, odluio sam da napiem ovo drugo upotpunjeno i neto proireno izdanje. Pokuao sam da na bazi svojih iskustava i korienja literature, obradim saeto sve ono to je neophodno da pelari znaju, da bi mogli ostvariti visoku proizvodnju. Nastojao sam da na to manjem prostoru to vie kaem, kako bi omoguio pelarima da lake i jednostavnije koriste ovu knjiicu. Novo u ovom drugom izdanju je i poglavlje: O znaaju, stanju, problemima i merama za unapredenje pelarstva Jugoslavije", koje e, ini nam se, pomoi itaocima da saglcdaju stanje pelarstva, koristi od pela u prvom redu o hranljivim i lekovitim svojstvima pelinjih proizvoda o uticaju pela na poveanje prinosa gajenih biljaka, o mogunostima poveanja pelarskc proizvodnje, o merama koje treba preduzeti za bri razvoj pelarske proizvodnje, itd. Ovo poglavlje e naroito koristiti onim pelarima i pelarskim strunjacima koji rade u pelarskim radnim i drutvenim organizacijama kao i radnicima iz organa uprave koji rade na privrednoj problematici. Ukoliko ovo drugo izdanje bude primljeno kao to je bilo primljeno prvo, biu veoma zadovoljan, jer e to znaiti da e i ovo izdanje, doprineti bar unekoliko, unapreenju pelarstva. Zahvaljujem brojnim pelarima i pelarskim strunjacima, koji su mi, svako na svoj nain, pomogli da ovo drugo izdanje bude potpunije, sadrajnije i u svakom pogledu korisnije. B. VESKOVIC

I PREDAVANJE

KORISTI OD PELAKoristi od pela su mnogostruke i znaajne. Pelarstvom se ljudi bave od davnine i ono spada u najstarija zanimanja ljudi. Od ogromnog broja raznih vrsta i familija insekata (rauna se da njih ima na zemljinoj kugli oko 800.000) ovek za svoje potrebe gaji, gotovo iskljuivo pele i svilene bube, a u vrlo neznatnom obimu jo neke druge insekte. Pele se gaje na svim kontinentima i u skoro svim zemljama sveta. Rauna se da u svetu ima oko 45 miliona konica sa pelinjim drutvima. Koristi zbog kojih ovek i gaji pele su velike i one se mogu podeliti u dve glavne grupe: koristi od pelinjih proizvoda i koristi u poveanju proizvodnje i poboljanju kvaliteta plodova gajenih biljaka. Pored toga, gajenjem pela ovek se oplemenjuje, produava svoj ivotni vek, kroz ivot postaje vitalniji, odnosno ima veu ivotnu snagu, njima se mogu baviti stanovnici sela i grada, kao dopunsko zanimanje moe da donese dobre prihode. Za pclarsku proizvodnju nisu potrebna izuzetno velika ulaganja a uloena sredstva se vrlo brzo amortizuju; u normalnim uslovima za oko tri godine, itd. Baviti se pelarstvom znai obavljati i znaajnu drutvenu funkciju, naroito zbog toga to koristi od poveanja biljne proizvodnje i poboljanja kvaliteta plodova usled opraivake delatnosti pela ne uivaju samo pelari vc i svi ostali odgajivai bilja u blioj okolini pelinjaka. Pelinji proizvodi, radi kojih se u naoj zemlji uglavnom i gaje pele, su: med, vosak, propolis ili lem, matini mle, pelinji otrov, cvetni ili polenov prah. U pelinje proizvode svakako se ubrajaju rojevi i matice koji se mogu sa uspehom proizvoditi za sopstvene potrebe ili za trite. U nekim poljoprivredno razvijenim zemljama pele se gaje prvenstveno radi opraivanja odreenih biljaka, jer se organizovanim korisenjem pela kao opraiivaa, mogu postii izvanredno visoki prinosi i znatno poboljanje kvaliteta plodova. O koristima od pela, odnosno o pelinjim proizvodima i o uticaju pela na poveanje prinosa gajenih biljaka, govoriemo opsirnije u drugom delu ove knjiice, u poglavlju: 0 znaaju, stanju, problemima i merama za unapreenje pelarstva". SASTAV PCELINJEG DRUSTVA

1

Normalno pelinje drutvo je sastavljeno od velikog broja pela radilica, izvesnog broja trutova (kojih ima sarno u odredeno godinje doba) i po pravilu od jedne matice. Matica Matica je jedina potpuno i normalno razvijena enka u pelinjem drutvu. Ona je vea od pela radilica, trbuh joj je izduen i samo ga do polovine pokrivaju krila. Mlade matice su vrlo ivahne, prave brze pokrete i jaja polau u elije skoro uvek u neprekidnom lancu, pod uslovom da ima prostora, dobre pae, da vreme bude pogodno i drutvo jako. Starije matice su trome, sporo se kreu, nene su, malo zatvorenije boje i ne polau jaja u neprekidnom lancu, ve mestimino, tako da leglo izgleda jako proarano. Po pravilu u pelinjem drutvu ima samo jedna matica i njena osnovna funkcija je da polae jaja i razmnoava drutvo. Matica prema nekim autorima, lui specifinu matinu supstancu koja pomae da se pelinje drutvo odrava u izvanrcdno harmoninoj biolokoj i radnoj celini. Ako se u jednom drutvu pojave dve matice, onda izmeu njih nastaje otra borba, koja se obino zavrava smru one koja izgubi bitku. Meutim, prilikom prirodne tihe zamene matica, u jednom drutvu mogu izvesno vrerne da ive zajedno matica majka i erka. U savremenom pelarenju koriste se dve i vie matica u jednom drutvu, o emu emo govoriti u narednim izlaganjima. Oko matice se uvek nalazi grupa pela radilica koje je hrane. Pet do sedam dana posle izvodenja, matica po lepom vremenu izlee iz konice, oblee oko nje da bi upoznala poloaj konice i okoline, a zatim se die i leti prilino visoko. Za njom polee vie trutova i onaj koji je najbri i najizdrljiviji, stie je i oplodi. Deava se da se matica ne oplodi prilikom prvog izletanja, pa zato ona ponavlja izletanje sve dok se ne oplodi. Do nedavno se smatralo da se matica oploava samo jedared u ivotu. Medutim, najnovija saznanja, stvorena na bazi naunih istraivanja, pokazuju da se matica oploava vie puta u svome ivotu. Ako nastupi loe vreme, pa se matica ne oplodi 25 35 dana, ona tada gubi sposobnost sparivanja. U takvim sluajevima ona nosi iskljuivo neoploena jaja, iz kojih se legu samo trutovi, pa se zato takva matica naziva trutua. Takvu maticu treba odmah zameniti, jer bi, u protivnom, brzo upropastila celo drutvo. Kada se matica oplodi, trut koji je oplodio ubrzo ugine, a matica se vraa u konicu gde joj pele radilice izvade zaostali muki polni organ. Dva do tri dana posle sparivanja mlada matica poinje da polae jaja. Iz oploenih jaja se legu pele radilice i matice, a iz neoploenih trutovi. Da li e se iz jajeta izvesti pele radilice, matice ili trutovi, zavisi od irine elije u sau, a to u normalnim uslovima pele same reguliu. Meutim, ako se sae ne zamenjuje blagovremeno, elije na njemu mogu da se proire i onda se iz jaja izvode samo trutovi, a kad se elije suze onda se izvode sitnije pele radilice, to je takoe tetna pojava. elije iz kojih se legu matice, pele radilice redovno posebno izgrauju i one su znatno ire i due.

Matica moe da ivi do 7 godina, ali dobro nosi jaja samo prve dve godine. U savremenom pelarstvu matice se menjaju svake godine, poto su one najproduktivnije u prvoj godini. Treba uvek imati u vidu da bez jakog drutva ne moe biti visoke proizvodnje, a bcz dobre matice ne moe biti jakog drutva. Zato pelari treba posebno da tee tome da imaju dobru, rasnu, mladu, zdravu i plodnu maticu, odnosno da istroene matice blagovremeno zamenjuju. Sta su lane matice a ta trutue

2

Na pelinjaku se deava da poneko pelinje drutvo ostane bez matice a nije u stanju da izvede novu mladu maticu. Takvo drutvo naziva se bezmatak. Ako bezmatak ostane tako due vreme, odnosno ako pelar ne intervenie, pele odaberu jednu ili skoro redovno vie pela radilica i poinju ih intenzivno hraniti mleom. Takva pela ubrzo poinje da polae jaja, ali poto su ta jaja neoplodena iz njih se izvode iskljuivo trutovi. Takve matice nazivaju se lanim. Trutue su u stvari prave matice, ali koje su iz bilo kojih razloga izgubile sposobnost sparivanja, ili su im organi za razmnoavanje posle oploavanja poremeeni, pa polau iskljuivo neoploena jaja iz kojih se izvode samo trutovi. Pojava lanih matica i trutua u pelinjim drutvima vrlo je tetna pa se takva drutva moraju, po mogunosti, to pre sanirati.

Trut Trutovi su mujaci u pelinjem drutvu, a poznaju se po tome to su krupniji od pela radilica, a neto krai od matice. Izrazita njihova karakteristika je da imaju krila dua od trbuha. Trutovi ne rade nita i jedina funkcija im je da oplode maticu, mada novija saznanja ukazuju da i trutovi u odravanju harmonije u pelinjem drutvu imaju izvesnu ulogu. Trut ivi pet do est nedelja a sposoban je da oplodi maticu posle 12 dana od dana njegovog izvoenja. Ubrzo posle sparivanja sa maticom trut ugine, jer mu se polni organi isupaju iz organizma i ostaju u polnim organima matice. Vano je napomenuti da trutovi troe mnogo hrane. Za ishranu i negu jedne larve truta, utroi se toliko hrane koliko je potrebno za oko pet larvi pela radilica. Zato nepotrebne trutovske larve treba unitavati, odnosno ograniavati izvoenje trutova, u prvom redu zamenom proirenog trutovskog saa. im prestane paa, pele radilice, poinju goniti trutove. Onima koji su izleteli iz konice ne dozvoljavaju povratak, a onima u konici ne dozvoljavaju da se priblie medu. Gone ili u krajeve konice i napolje. U tom periodu trutovi se sakupljaju oko leta i ubrzo uginu, uglavnom od gladi, a kada zahladni onda i od hladnoe.

Najnovija istraivanja u pogledu sparivanja matica sa trutovima daju izvanredno interesantna otkria, za koja se doskora uopte nije znalo. Zato ovom prilikom iznosimo lanak profesora Fridriha Rutnera iz Savezne Republike Nemake, pod naslovom: Mesto sakupljanja trutova", koji je iz Pelovodstva" za reviju za poljoprivrednike Selo", za januarski broj 1974. godine preveo na poznati pelarski strunjak i pisac Tihomir Jevti. U ovom napisu razjanjavaju se najnovija otkria uglavnom na sledei nain. Jo pre 200 godina slovenac Anton Jana je pravilno opisao i objasnio brani let matice. On je znao da matica ne moc da snese pelinje jaje pre nego to se osemeni, a osemenjavanje je moguno samo u vazduhu. Eksperimentalni dokaz nunosti svadbenog leta dao je Fransoa Iber iz eneve 1750 1830. godine. On je utvrdio da matice kojima nije dozvoljen izlet nikada nisu polagale oploena jaja ve samo neoplodcna, iz kojih se razvijaju trutovi. Medutim, Iber svuda pie o sparivanju matice samo s jednim trutom. Cinjenicu da su se dve matice dva puta vratile sa svojih izleta osemenjene, objasnio je neuspehom prvog osemenjavanja. Vie od 100 godina nauka je bila na ovim pozicijama u oblasti biologije sparivanja. Kada su u Institutu za pelarstvo u Luncu, pre 25 godina, poeli da rade, za njih je to bila neosporiva istina. Oni su polazili od principa da se matica sparuje samo sa jednim trutom i da je rastojanjc od tri do etiri kilometra do najblieg pelinjaka sasvim dovoljno za izolovanje sparivalita. U to vreme na tim principima se zasnivao sav rad na oplemenjavanju pela. Pela jc smatrana kao naroito pogodan genetiki objekat. Narednc godinc su uvideli da su obe ove pretpostavke bile netane.

3

U Luncu su 1963. godinc utvrdili da se oko polovina matica dva puta vraa u konice sa znakom osemenjavanja. Ovo je dopunjeno obimno vrenim ogledirna na ostrvu Vulkano. Oni su pokazali da se svaka matica sparuje vie puta i da se tim sparivanjem dobija potomstvo koje potie od svakog branog izleta. Ovi ogledi su ispravili stare zablude. Ipak, ubrzo posle toga, pokazalo se da je ponovo uinjcna grcka. Uzeto je da svaki znak osemenjavanja oznaava sparivanjc s jednim trutom. Trejber, Viktorija Trajsko i Vojkc merenjem koliine sperme, unete u spermateku matice posle svakog branog leta, i koliine potomstva, utvrdili su da se svaka matica za vreme jednog izleta sparuje sa oko est trutova, a u pojedinim sluajevima i sa veim brojem. Viktorija Trajsko nastojala je da objasni proces udaljavanja znaka osemenjavanja za vreme leta koji jo nije bio sasvim jasan. Po njoj, sledei trut, pri izbacivanju kopulativnog organa, natie na bazalne dlaice znak osemenjavanja prethodnog sparivanja i izvlai ga. Znatne koliine sperme koju matica primi u toku poslednja 24 asa vagina izbacuje. Samo 10% primljene sperme dospeva do spermateke, tj. u ovu ulazi po jedna manja koliina sperme svakog truta. Za opis samog procesa sparivanja zasluan je Geri. Trutove maticama privlai polni atraktant (polna privlana supstanca). koji je istovetan sa materijom koju izluuju odgovarajue lezde matice. Ali atraktivnost (privlanost) matice deluje samo na izvesnoj visini iznad nivoa zemljc, od 3 do 30 rnetara. u zavisnosti od uslova. Sledei podsticaj za trutove je nain leta matice i otvaranje usmine polnog organa matice. Pomou tri matice privrene za balone ili duge molke, ili pomou sintetine matine supstance, mogu se privui trutovi i odrediti njihov raspored u okolini. Obeleavanjem trutova bilo u drutvima okolnih pclinjaka, bilo onih uhvaenih u slobodnoj prirodi, moe se odrediti pravac i daljina njihovog leta. Za poslednjih osam godina strunjaci Instituta u Luncu obeleili su vic od sto hiljada trutova u drutvima i vie od trideset hiljada uhvaenih u slobodnom prostoru. Pri oviin ispitivanjima ustanovljeno je da se pomou jedne matice mogu privlaiti, na mesto na koje je postavljena, pojedinani trutovi, dok su se u isto vreme na drugim mestima oni susreli u velikom broju. Ta su mesta bila iz godine u godinu upadljivo izdvojena, pa su zbog toga bila oznaena kao mesta za sakupljanje trutova. Razlozi za takav naziv bili su: prisustvo velikog broja trutova nezavisno od prisustva matice, stalnost ovoga mesta sakupljanja trutova u toku jedne sezone i u raznim godinama. Oznaku: mesto sakupljanja trutova", u tom smislu, prvi je iskoristio P. an Prosto 1958. godine, koji je u toku te godine Imao priliku da u Junoj Francuskoj i na Centralnorn masivu vidi mnogo takvih mesta. Ovo shvatanje uzajamnog delovanja nasleem uvrenih karakteristika ponaanja dovodi se u vezu sa uzbuenjem u letu na odredenoj visini i u odreenim mestima. Dosadanja opsena ispitivanja dala su sledee rezultate: trutovi se orijentiu prema horizontalnim objektima. pri emu na njih razliito privlano utiu jaka kontrasna razdraenja. Prema tome, oni lete u raznim pravcima sa razliitim intenzitetom. Ali jo nije uspelo da se iasno obrazloi ta utie na trutove da se zdruuju na odredenom mestu. Po svemu sudei, izgleda da u pojedinim sluajevima temperatura igra neku ulogu. Mesta na kojima se sabiraju trutovi ec se nalaze na udaljenosti od 4 kilometra od pelinjaka. Rea su na udaljenosti od 6 7 kilometara. Pri tome savladuju ak i planinske grebene visine od 800 1.000 metara. Mesta za sparivanje utvrivana su pomou genetiki obeleenih matica i trutova. Matice se sparuju na prosenoj udaljenosti od svoga pelinjaka ne manjoj od 2 a ne veoj od 5 kilo- metara. Sparivanja matica u neposrednoj blizini pelinjaka su retka, izuzimajui pojedina mesta u izolovanim dolinama. To, razume se, nije utvreno, ali je moguno, jer se veliki deo matica sparuje u mestima sakupljanja trutova. Do takvog rczultala je doao BoFucrl 1967. godine. Sa rricsta u kojima se trutovi sakupljaju. matice putene iz kaveza mnogo su se ree vraale na svoje pelinjake nego matice putene sa mesta na kojima se sa- kupljaju trutovi. Dakle, sposobnost leta trutova i matica do sada nije dovoljno ispitana. Mogunost da se na Evropskom kontinentu obezbedi sigurna kontrola pri prirodnom sparivanju je veoma mala. Izuavanje biologije sparivanja (sparivanja matica s veim brojem trutova, mesta sakupljanja trutova, rastojanje na kojem se obavlja sparivanje) stvarno irna znaaja za rad na oplemenjavanju pela. Rezultati tog izuavanja jasno nam kazuju da za odravanjc i uvanje selekcionisanih linija pela treba koristiti instrumentalno osemenjavanje."

Pela radilica Pela radilica ima najvie u pelinjem drutvu i njihov broj kree se uglavnom od 10 do 80 hiljada, to zavisi od jaine drutva. Pele radilice imaju nerazvijene polne organe i ne mogu se sparivati. Zato one u normalnim uslovima ne nose jaja. Samo u izuzetnim sluajevima, kad nestane matice, uticajem ishrane mle- om i uticajem feromona neka od pela radilica moe, kao to je napred istaknuto, da polae jaja iz kojih se legu iskljuivo trutovi. Takve pele nazivaju se lanim maticama, koje treba odmah odstraniti, a drutvu dodati maticu.

4

Duina krila u pela radillca jednaka je duini trbuha ivot pela radilica je vrlo kratak. One u punoj sezoni ive samo 30 do 45 dana. Zato je veoma vano normalno obnavljanje pelinjeg drutva. Samo pele radilice izvedene u drugoj polovini leta i u jesen ive po nekoliko meseci i njihov je osnovni zadatak da odre durtvo preko zime. Pored ostalih organa, pele radilice imaju aoku koja im slui u borbi protiv svakog ko ih uznemirava. Ubodom, pela radilica kroz aoku ubrizgava u ranu pelinji otrov, a aoka sa kesicom, u kojoj je smeten otrov, ostaje u rani. Zbog toga pela radilica posle uboda ubrzo i sama ugine. Pelinji otrov u malim dozama nije tetan za oveka ukoliko organizam nije izuzetno osetljiv, ak se i pojedine bolesti mogu leiti pelinjim otrovom. Od domaih ivotinja, na pelinji ubod najosetljiviji je konj. On moe da ugine i od nekoliko pelinjih uboda. Stetno dejstvo pelinjeg otrova spreava se hlaenjem oblogama natopljenim u vodi, jo bolje u rakiji i siretu, a najbolje u istom alkoholu. Neki upotrebljavaju tinkturu joda, a neki unose u organizam bikarbonu sodu ili kalcijum, dok drugi na mesto uboda stavljaju izrezani crni luk. Da bi smo se zatitili od uboda pela moemo pri radu da koristimo pelarsku kapu. Medutim, pele se praktino umiruju pomou dima. Kad pele nadimimo dimilicom one uzimaju velike koliine meda kojima napune medni eludac i tada postaju trome, ne mogu slobodno da pokreu trbuh i zato vrlo retko ubadaju. Pele radilice obavljaju sve poslove u pelinjem drutvu, izuzev razmnoavanja, mada i u tome uestvuju hranjenjem i negovanjm legla.

RAZMNOAVANJE PELA Pele se razmnoavaju preobraajem kroz sledee stadijume: jaje koje polae matica, larva, zatim lutka i na kraju odrasla pela, odnosno matica ili trut. Kada matica poloi jaje u eliju saa, ono prvog dana u toj eliji stoji uspravno, drugog dana koso, a treeg polocno na dnu elije. Mlade pele koje imaju sposobnost da lue mle, stavljaju taj mle u eliju sa jajetom. Jaje odmah pone da upija mle, poinje da raste a usled toga kouljica jajeta prska a od toga momenta nastaje stadijum larve. U ishrani larve postoje dve faze: u prvoj fazi pele intenzivno hrane larve sa islim mleom a u drugoj fazi pele hrane larve meavinom mlea, meda, polenovog praha i vode. Ovakav proces traje sve dotle dok larve ne porastu toliko da bezmalo ispune clije. Tada pele zatvaraju elije legla poroznim votanim poklopcima. im elije sa leglom larvama budu zatvorene nastaje stadijum lutke. Kada se proces preobraaja lutke zavri. odrasle pele progrizaju votane poklopce i izlaze iz elija, odnosno izvode se. Normalna temperatura u podruju legla za ceo proces razmnoavanja pela treba da bude oko 35. Nia ili via temperatura u gnezdu izaziva tetne posledice. Za pravilan razvoj izvoenja legla, pored napred iznete optimalne temperature, potrebno je da u gnezdu ima dovoljno kvalitetnog meda i cvetnog praha, koji slui kao hrana, zalim pravilna ventilacija tako da u gnezdu uvek ima dovoljno sveeg vazduha sa optimalnom vlanou. U normalnim uslovima, od polaganja jajeta pa sve do izvoenja potrebno je: za maticu 16 dana, za pelu radilicu 21 dan a za truta 24 dana.

PODELA RADA U PCELINJEM DRUTVU

5

ivot pelinjeg drutva jc vrlo interesantan, a naroito harmonija koja u njemu vlada. Kao to je u prethodnom izlaganju izneto, matica ima osnovni zadatak da polae jaja i preko njih razmnoava pelinje drutvo. Jedina funkcija truta je da oplodi maticu. Sve poslove u pelinjem drutvu, izuzev razrnnoavanja, obavljaju iskljuivo pele radilice. One donose nektar, cvetni prah i vodu i prerauju ih u med, vosak, propolis i mle, prema potrebi. Izgrauju sae, hrane i neguju leglo, reguliu toplotu u konici: kad je hladno zagrevaju je, a kad je suvie toplo rashlauju je, one zatvaraju sve pukotine u konici, provetravaju je i uvaju pelnje drutvo od svakog ko ga na bilo koji nain uznemirava, itd. Jednom reju, pele radilice podmiruju sve potrebe pelinjeg drutva u cclini i svakog njenog lana pojedinano. Karakteristino je da do devetnaestog dana starosti pele obavljaju sve poslove u samoj konici i to bi se mogao nazvati prvi period njihovog ivota. U drugom periodu svog ivota poslc devetnaestog dana starosti, pele postaju izletnice i imaju zadatak da donose nektar, cvetni praak i vodu, odnosno sirovinc za spravljanje finalnih pelinjih proizvoda: meda, mlea i propolisa. Za vreme prvog perioda podela rada je sledea: ubrzo posle izvocnja pele radilice iste elije iz kojih su se izvele. Od treeg do dvanaestog dana svoga ivota pele radilice prvo hrane starije larve meavinom meda, polenovog praha i vode, zatim zagrevaju leglo. Ubrzo posle toga osposobljavaju im se lezde za luenje matinog mlea i poinju da hrane mlade larvice i maticu matinim mleom. U periodu od 12 do 18 dana starosti pele izgrauju sae, prerauju nektar u med, zatvaraju zreo med u leglo votanim poklopcima, slau rezerve cvetnog praka u elije i konzerviraju ga, provetravaju i odravaju istou u konici, uvaju gnezdo u konici od neprijatelja, straare na letu konice itd. Pred kraj ovog perioda pele radilice se pripremaju za rad u narednoin periodu, u kome treba da budu izletnice. Naime, one tada masovno izleu iz konice na takozvani orijentacioni let, koji se naziva i igra pela. Ovo izletanje pojavljuje se obino posle podne po lepom sunanom i vrlo tihom vrcmenu. Karakteristika ovog leta je u tome to pele lete tako da im je glava okrenuta prema konici. Posle ovog perioda, kada pele radilice zavre orijentaciono, izletanje, one postaju izletnice odnosno zbiraice materijala, koji jeeeotreban za proizvodnju pelinjih proizvoda. Meutim, i kod izletnica postoji izvesna podela rada: jedne sakupljaju i unose u konicu nektar, druge cvetni praak, tree vodu, a etvrte lepljive materije za propolis. Ovaj posao pele izletnice obavljaju do kraja svog ivota. U normalnim uslovima podela rada u pelinjem drutvu ogleda se u tome da pele radilice u odredeno doba starosti rade odredeni posao. Meutim, samo u izuzetnim sluajevima, kada je to potrebno, mlade pele mogu da rade i posao starijih, i obrnuto. Da bi sakupile to vie materijala, pele radilice se udaljuju od konica dosta daleko. esto i do 5 kilometara, pa i mnogo dalje. Medutim, pele praktino koriste pau na rastojanju od oko 2 kilometra u svim pravcima, raunajui od konice. Razumljivo je da su efekti neuporedivo vci to je paa blia, jer pele manje provode u letenju, a vie u radu. Poznavanje podele rada u pelinjem drutvu ima izvanrcdan znaaj za praksu. Ako pelar poznaje tu podelu rada, onda e on podesiti razvoj pelinjeg drutva tako da u doba glavne pae ima najjaa drutva. ali da u njemu ima dovoljan broj pela radilica razne starosti, poev od onih najmladih, pa sve do starijih od 19 dana, kada one postaju izletnice, itd. SPORAZUMEVANJE PELA U jednom pelinjem drutvu pele se sporazumevaju meusobno pomou vida, mirisa i kroz rad. Pele najvie opte medusobno kada su u pitanju podela rada i obavljanje onih poslova kojima se obezbeuju normalne ivotne funkcije njihovog drutva u celini i svakog pojedinog lana, a to su: obezbeenje hrane i vode, regulisanje temperature u konici, razmnoavanje, izbor mesta gde e se roj kad izae iz konicc nastaniti, itd. Naveemo samo nekoliko primera sporazumevanja pela: kada jedna ili grupa pela pronau bilo kakav izvor hrane, one pri povratku u konicu o tome obavetavaju ostale pele radilice na vrlo interesantan nain. Ako je izvor hrane blii, pela izletnica koja je pronala taj izvor igra na sau u krug, prvo ulevo, pa zatim udesno. Meutiin, ako je izvor hrane udaljeniji od konice, onda ta pela izletnica primenjuje igru njihanjem trbuha. Ostale izletnice im primete igru ovih pela, pipcima dodiruju njihovo telo da bi i one primile miris pronadcne hrane. Pravac naene hrane pele izlctnice koje su je pronale pokazuju iglom prcma suncu. Na ovaj nain, odnosno na ovoj osnovi zasniva se dresiranjc pela da napadaju one biljkc kojc mi climo da opraujemo ili onu pau koju pele jo nisu pronale. pri rojenju pclinjih drutava, rojevi se obino uhvate na neko drvo u neposrednoj blizini pelinjaka. Ako pelar ubrzo ne prihvati i ne skine roj, on e se posle izvesnog vremena negde odseliti. A evo zato. Kad se pele roje i kad se roj uhvati u neposrednoj blizini pclinjaka, ubrzo se izvestan broj pela izdvaja od roja i odlazi da trai novi stan. Te pele nazivaju se izvidnice.

6

Kad izvidnice pronau novi stan, vraaju se i igrom na povrini klubeta, slino kao pri pronalaenju hrane, o tome obavetavaju roj. Roj se zatim ubrzo die u vazduh i odlazi tano na ono mesto gde su pele izvidnice pronale novi stan. U rejonu legla u konici temperatura treba da se kree izmedu 34 i 36 stepeni Celzijusovih. Kad uticaj spoljanc temperature utie da se temperatura u konici poremeti, pele reguliu unutranju temperaturu zagrevanjem ako je hladno, odnosno rashlaivanjem ako je suvie toplo. Kad je isuvie toplo, pele radilice koje obavljaju poslove u konici, znai koje nisu izletnice, uurbano preuzimaju vodu od pela izletica koje donose vodu, a dugo ne preuzimaju nektar i cvetni praak. To je znak da se sve pele izletnice odmah preorijentiu; na uurbanije donoenje vode, a znatno manje nektara i cvetnog praha. Pele radilice rashlauju konice u prvom redu lepezanjem (jakim mahanjem krila) i na taj nain utiu da se voda bre isparava. Poznato je da voda prilikom isparavanja vezuje toplotu i time smanjuje temperaturu u konici. J a k i m lepezanjem bre se isparava i suvina voda iz nektara pa se i na taj nain smanjuje temperatura u konici. Podela rada u pelinjem drutvu je takoe jedan od naina sporazumevanja i ima osobiti znaaj za postizanje skladnih odnosa u celom pelinjem drutvu. U sporazumevanju odnosno odravanju harmonije u jednom pelinjem drutvu znaajnu ulogu imaju feromoni. Feromoni su materije sline hormonima, razlikuju se u tome to se hormoni izluuju u krv i tek tada poinje njihovo pravo dcjstvo. Feromoni sc, meutim, izluuju u spoljanu sredinu i kada ih druge jedinke iz pelinjeg drutva uzimaju, feromoni izazivaju specifine reakcije. Danas se tano zna da postoji vie vrsta feromona, kao na primer: feromoni koji podstiu pele straare da intenzivnije napadaju i ubadaju, zatim feromoni koji odbijaju pele tuice od matine konice, feromoni koji odbijaju ili privlae pele izletnice ka odredenoj hrani, feromoni koji deluju na spreavanje izgraivanja matinjaka, koji spreavaju razvie jajnika kod pela radilica, feromoni koji deluju da matica bude privlana za pele radilice i za trutove, koji podstiu stvaranje rojidbenog grozda itd. Poseban znaaj imaju feromoni koji deluju pri sparivanju matica i oni koji utiu na odravanje pelinjeg drutva kao celine. Opisani naini sporazumevanja u pelinjem drutvu, kao i harmonija koja u njemu vlada, toliko su savreni, da se slobodno moe rei da mogu da poslue, u nekim svojim vidovima, kao uzor ljudskom drutvu.

KAKO PELE SPRAVLJAJU MED Pele spravljaju med uglavnom od nektara i medne rose mednjaka. Nektar je sladak sok koji medonosne biljke izluuju preko svojih cvetova, a mednu rosu pele sakupljaju sa povrine lia nekih vrsta listopadnog i zimzelenog drvea. Sakupljajui nektar ili mednu rosu, pela izletnica puni svoj medni eludac, a zatim odlee u svoju konicu. Tamo je doekuju mlade pele radilice koje nisu izletnice i preuzimaju taj nektar ili mednu rosu i zadravaju ih jedno vreme u svome mednom elucu. Tu se nektar podvrgava sloenoj preradi, koja je u stvari ve poela u mednom elucu pele izletnice, odnosno sakupljaice. Kad se odreeni procesi u mednom elucu pele, koja je primila neklar od pele izletnice, zavre, ceo taj tovar nektara stavlja u eliju saa. Medutim, to jo nije med. Druge pele produavaju posao oko dalje prerade ove materije u med. Kad su pele koje primaju nektar od pela izletnica suvie zauzete radom, pele izletnice, da se ne bi zadravale, ostavljaju doneti tovar nektara na gornji zid votanih elija, tako da doneti nektar ima vcliku povrinu isparavanja, kako bi se suvina voda iz nektara odstranila. U ncktaru ima 40 80% vode. Da bi se od nektara proizveo med, pele pored ostalog moraju da odstrane iz nektara 20 60% vika vode. Da bi to postigle, pele svaku kap nektara vie puta prenose iz jedne elije u drugu, zatim u treu,etvrtu itd. To ponavljaju dotle dok deo vlage ne ispari tako da se dobije gust ali jo ne dozreli med. U odstranjivanju suvine vode iz nektara uestvuje vrlo veliki broj pela radilica. Mahanjem krila ili kako se to obino zove lepezanjem. pele radilice stvaraju dopunsku ventilaciju kojom se u konici ubrzava isparavanje vode. Lepezanjem, pela radilica napravi oko 26.000 zamaha krilima u jednom minutu.

7

U zrelom medu ima svega 18 20% vode i zato je on izrazito gui od nektara. U mednom elucu pela radilica i daljom preradom med se bogati fermentima, organskim kiselinama, baktericidnim materijama, vitaminima i drugim za oveiji organizam vrlo korisnim materijama. Kad pele radilice ovako sprave med, slau ga u elije saa a posle izvesnog vremena zatvaraju ga tankim, poroznim votanim poklopcima. Tek tada je proces spravljanja meda zavren i u takvom obliku moe se dugo uvati, a moe se cediti istresati i putati u promet. Nedozreo med ne treba cediti, jer je njegov kvalitet lo, a ne moe se sa uspehom ni uvati. Da bi pela proizvela 100 grama meda, ona mora da poseti skoro milion cvetova. Za proizvodnju jednog kilograma meda, pele radilice treba da donesu oko 140.000 tovara" nektara. To praktino znai da za jedan kilogram meda pele radilice treba da prevale put od oko 400.000 km, ako je paa udaljena od pelinjaka u proseku 1,5 km. Iz poznavanja procesa spravljanja meda, pelar moe da izvue niz zakljuaka korisnih za proizvodni proces, meu kojima su najvaniji sledei: za proizvodnju meda, pelama je potreban odgovarajui prostor, u svakom sluaju znatno vei nego to to misli veliki broj pelara, zatim da je blizina pclinje pae pelinjaku vrlo vaan faktor za postizanje visoke proizvodnje meda, da se na pravilnu ventilaciju u konicama mora mnogo vie misliti, da nezreo med ne treba cediti itd. ZASNIVANJE PELINJAKA Pelinjak se moe zasnovati na otvorenom prostoru u praksi se to zove pelinjakom otvorenog tipa a moe se zasnovati i u za to posebno izgracnim objektima i tada je to pelinjak zatvorenog tipa, odnosno paviljonski pelinjak. Paviljonski pelinjaci su dosta retki i podiu se preteno u podrujima koja imaju otru klimu sa dosta padavina. Ovom prilikom govorimo o zasnivanju pelinjaka otvorenog tipa, jer su u praksi paviljonski pelinjaci tako retki da se gotovo mogu zanemariti. Izbor mesta za pelinjak Prilikom izbora mesta za pelinjak, pored ostalih faktora, naroito treba imati u vidu da pelama posebno smetaju jaki vetrovi, svaka vrsta uznemiravanja i izrazito jaki mirisi. Mesto za pelinjak treba da bude zaklonjeno od jakih vetrova, jer jaki proletnji i jesenji, a naroito zimski

8

pelari koji, da bi postigli bolji zaklon od vetrova, pelinjak postavljaju tako da se konice nalaze u neposrednoj blizini zidova nekih zgrada, bez ikakvog zasenenja u toku dana. U ovakvim sluajevima u podnevnim asovima, kada sunce pripee, njegovo dejstvo se pojaa, poto se sunani zraci odbijaju od zida, pa je time zagrevanje konica znatno pojaano. Najeolja mesta za pelinjak su vrtovi ogradeni ivom ogradom ili vonjaci u kojima su voke rede zasaene, s tim da su usled pogodnog nagiba ili blizine umskog pojasa ili na neki drugi nain zaklonjene od jakih vetrova. Poto pelama smeta svako uznemiravanje, pelinjak se postavlja dalje od saobraajnica, a naroito onih kojima se kreu teka vozila. Naroito je vano da se pelinjak ogradi da bi se onemoguio pristup svih vrsta stoke, jer ona na razne naine uznemirava pele. Ako, na primer, stoka samo pase u neposrcdnoj blizini konice, pele se znatno uznemire, a to se nepovoljno odraava na krajnje rezultate, odnosno visinu proizvodnje.Pelinjak, takoe, ne treba da bude blizu dubrita, skladita dibre, pecara, rafinerija, niti ma kakvog drugog objekta s neprijatnim i izrazito jakim mirisom, jer to pelama smeta. Ako je mesto za pelinjak pravilno izabrano, onda na njemu pele najpogodnije i zimuju, pa nema potrebe da se premetaju u zimovnik.Prilikom zasnivanja pelinjaka, posebnu panju moramo obratiti na uslove u pogledu pae, jer je to jedan od najvanijih uslova za uspeno i rentabilno pelarenje. U tom smislu treba obratiti naroitu panju na sledee:Da ima dovoljno pelinje pae, da je ona pravilno rasporeena u pogledu vremena stasavanja i da, po mogustvu, nije udaljena od pelinjaka vie od 1 do 2 kilometra.Dobro je da u okolini pelinjaka ima vrba, iva ili koje druge izrazito rane pae, koje omoguavaju normalan razvitak pelinjih drutava u rano prolee dok ne stignu druge pae.Da taj prostor nije prenaseljen pelinjim drutvima drugih vlasnika.Da u blizini pelinjaka ima tekue vode, jer je voda neophodna pelinjim drutvima a naroito kad u rano prolee pone razvijanje legla. Nije pogodno da velike reke budu u blizini pelinjaka, jer se pele u njima dave prilikom preletanja a naroito kad nastane naglo pogoranje vremena, posebno jaki vetrovi i kie.Pogodni su valoviti tereni s tim da se pelinjak postavi u podnoju, kako bi pele prazne letele uzbrdo, a napunjene tovarom nektara i cvelnog praka letele nizbrdo, prema konicama. Pelinja paa prvo pristie u podnoju a zatim u gornjim delovima, pa tako due vremena ima pae.

II PREDAVANJE OPREMA I PRIBOR ZA PELARENJEZa uspeno pelarenje vrlo je vaan izbor opreme i pribor. Na narod ima jednu izreku koja kae: Bez alata nema zanata". To praktino znai da bez dobre opreme i pribora nema i ne moe biti savremenog rentabilnog pelarenja. Konica Za savremeno i rentabilno pelarenje vaan je izbor konice. Naime, pelar moe odlino da poznaje biologiju pela, tehnologiju i sve najsavremenije principe pelarenja, ali bez dobre konice ne moe postii zadovoljavajue rezultate. Dobra konica treba da ispunjava sledee uslove: da ima dovoljno prostora, ali da bude tako podeena da se prema potrebi prostor u njoj moe poveavati i smanjivati; da nije podlona naglim promenama temperature. To znai da zimi moe da titi pelinja drutva od velikih hladnoa a leti od velikih vruina; da ne proputa vlagu u unutranjost; da bude praktina za rad, tj. to jednostavnija, da se lako moe rastaviti i sastaviti a da ne doe do gnjeenja pela; da bude pogodna za seobu, odnosno da ima naprave za povezivanje i uvrivanje pojedinih njenih delova i da vcntilacija omogui normalan ivot pela i kad se leta zatvore; da imaju posebno plodite a posebno medite, kako bi prilikom leenja ili prihranjivanja antibiotici ili obian eer ne bi dospeli u med za ljudsku ishranu; dobro je da na jednom pelinjaku postoji isti tip konica sa delovima istih dimenzija, kako bi se, na primer, ramovi,nastavci ili neki drugi delovi mogli lako, bez tekoa premetati iz jedne konice u drugu.

9

Svaka konica treba da ima zbeg. Da bi lake razumeli uslove koje treba da ispuni dobra konica i shvatili osnovne funkcije zbega, citiracmo lanak Tihomira Jevtia, konstruktora zbega, objavljenog u Reviji za poljoprivrednike Selo" za mesec juli 1972. godine, pod naslovom: Mikroklima u gnezdu pelinjeg drutva'" Pelinje drutvo odgovarajuu toplotu u svome gnezdu regulie fizikim radom (kretanje, lepezanje, unoenje vode). Kada je jaa hladnoa i spoljanja temperatura padne ispod 13 C, obrazuje zimsko klube u kome proizvodi i uva toplotu koja omoguava svojim lanovima ne samo da ive, ve i da obavljaju i druge poslove, pa ak i da neguju leglo. U poetku, razlika izmedu spoljane toplote i one u klubetu nije velika. Docnije, sa poveanjem hladnoe, razlika se poveava toliko, da moe biti vea i od 50 stepeni Celzijusovih. Kada pelinje drutvo krajem januara pone da neguje leglo, toplotu od 34 C, koja je potrebna za izvodenje legla, odrava bez obzira na spoljanju temperaturu. Kad je ona nia, drutvo je radom podie, a kada je via, ono je sniava unoenjem vode i pojaanim provetravanjem. U toku itave godine, u pelinjem gnezdu se neprekidno stvara vodena para i pri potronji meda i pri preradi nektara u med. Koliina vodene pare koja se u tim procesima stvara prlino je velika. Pri utroku jednog kilograma meda izdvaja se po zapremini ista koliina vodene pare. Pri preradi nektara koji sadri 60 do 70 posto vode dobija se med koji sadri 18 do 20 posto vode. Razliku, u obliku vodene pare, pele odstranjuju iz konice ali se jedan deo vodene pare i automatski odstranjuje. Ako u gornjem delu konice ima kakvih otvora, izlazi napolje. U protivnom. rashladuje se i pretvara u kapljice i na taj nain vlai unutranjost konice. Da bi se olakalo pelama odravanje pogodnih uslova za ivot, u savremenoj pelarskoj praksi preporuuje se: da se u poetku zimi konice s pelama unose u specijalno izgraene prostorije za zimovanje pela ili u podrume i druge zamraene prostrorije; da se pelinja gnezda utopljavaju materijalom; da se konice postavljaju tako da budu zatiene od jakih hladnih vetrova i izloene suncu; da se dre otvorena gornja leta; da se pele sele na pau nou ili u prohladno vreme; da se leti konice postavljaju tako da one u najtoplije asove dana budu u arenom hladu. Ove preporuke se obino uzimaju u obzir, ali se ipak krajem zime, prilikom pregleda, moe nai vlano pa i plesnivo sae, zatim na podu veliki broj mrtvih pela koje pelinje drutvo nije u stanju da iznese iz konice. U takvim sluajevima i utopljavajui materijal, stavljen tu da odrava toplotu u klubetu, takoe se ovlai i u takvom stanju rashlauje unutranjost konice. Sve ovo ini da se drutva u daljem radu brzo iscrpljuju. Do toga dolazi zato to pele kada obrazuju zimsko klube, ne mogu da odstranjuju vodenu paru koja se u njemu stvara. Para bi trebala automatski da se odstranjuje, medutim, zbog odsustva dobrog ureaja za provetravanje, vlaga ostaje u konici. U nastojanju da se otklone poremeaji u ivotu i radu pelinjeg drutva, dolo se do zakljuka da konicama nedostaje ureaj koji bi sve ove poremeaje omoguio. To bi bio ureaj za provetravanjc u svim prilikama, uredaj koji bi onemoguavao prctrpanost pela u konici i koji e iz pelinjeg gnezda neprekidno udaljavati suvinu vodenu paru i druge nepotrebne gasove. Tako se dolo do konstrukcije zbega". Zbeg: opis i funkcija Zbeg je sandue kvadratnog ili pravougaonog oblika (oblika tela konice) od 4 daice debljine od 15 do 20 milimetara, irine 120 milimetara i duine koja odgovara telu konice, meusobno spojenih pod pravim uglom na ipove. Sa gornje unutranje strane je zarez (5 x 15 milimetara) u koji se stavlja uokvirena pocinkovana iana mrea s okcima do 3 milimetra. S donje, spoljanje strane da bi rvsto leao na telu odnosno nastavku konice, opasan je sa 4 letvice (50x20 milimctara). Krov konice sa zbegom ima male izmene. Dui je i iri za 20 do 30 milimetra i dublji 30 rnilimetara. Iznutra, u okovima, nalaze se po dve paknice debljine 15 milimetara da pokriva krova ne bi leao na mrei i spreavao slobodnu cirkulaciju vazduha. Funkcije zbega su: Da za vreme preseljavanja konice sa pelama primi deo pela i da, odvoenjem suvie toplog i vlanog vazduha, odrava pogodnu klimu; Da za vreme zapraivanja ili zamagljivanja poljoprivrednih kultura omogui zatvaranje konice do prolaska opasnosti. Da u tople dane omogui dranje konica i na suncu bez opasnosti da doe do nekih poremeaja; Da u toku jeseni, zime i prolea primi utopljavajui materijal i obezbedi udaljavanje suvine vlage; Da u svako doba godine omogui lako i jednostavno prihranjivanje pela eernim sirupom, suvim eerom, eernim kolaem sa ili bez zamene cvetnog praha, antibiotika i drugih lekovitih materija. Praksa je pokazala da pelinja drutva u konicama sa zbegom dobro zimuju i u prolee se brzo razvijaju, pa se moe slobodno rei da zbeg doprinosi poveanju produktivnosti pelinjeg drutva." U vezi sa reenim i na bazi dugogodinjeg radnog iskustva, moc sc izvui jasan zakljuak, da zbeg treba obavezno da bude sastavni deo svih tipova konica.

10

Vrste konica U naoj zemlji postoji mnogo tipova konica, ali se sve mogu svrstati u dve grupe i to:1. Konice sa pokretnim saem, i 2. Konice sa nepokretnim saem.

Konice sa pokretnim saem mogu biti: nastavljae i poloke. Konice sa nepokretnim saem su ustvari vrkare ili, kako se jo nazivaju, pletare, i to je najprimitivniji tip konica. U savremcnom pelarstvu vrkare mogu da posluc jedino za prihvatanje i prirodnu proizvodnju rojeva. U naoj zemlji jo uvek postoji veliki broj konica sa nepokretnim saem a to pokazuje da nae pelarstvo jo uvek zaostaje, budui da se sa ovakvim konicama ne moe savremeno pelariti. Poloke su znatno bolje od vrkara, ali loije od nastavljaa, jer se prostor kod njih moe proirivati samo do odreene granice, a nemaju odvojeno plodite od medita. Za uspesno pelarenje preporuujemo samo konice nastavljae, i to ova tri tipa: - Dadan-Blatove; Langstrot-kutove; i Fararove.

Dadan-Blatova konica Dadan-Blatova konica ima plodite sa dve pregradne daske, jednom poklopnom daskom i 11 ramova (okvira). Satonoa rama je dugaka 474 milimetra, iroka 28 milimetara i debela 20 milimetara. Bone letvice rama su dugake 300 milimetara, siroke 36 milimetara a debele 8 milimetara. Donja letvica rama dugaka je 440 milimetara, iroka 20 milimetara a debela 10 milimetara. Pregradne daske se mogu izbaciti i tada u plodite moe da stane 12 ramova. Praktikuje se da se u sezoni pae izvade pregradne daske i doda dvanaesti ram, a kad se pele uzimljavaju, pregradne daske se ubacuju da bi se leglo to bolje utoplilo.

11

U Dadan-Blatovim konicama kao medite slue polunastavci, kojih treba da ima najmanje po dva do tri za svako plodite odnosno za svaku konicu, a dobro je ako ih ima i vie. Dimenzije ramova u polunastavcima su sledee: satonoa je dugaka 474 milimetra, iroka 28 milimetara a debela 20 milimetara. To znai da su dimenzije satonoe ramova u polunastavku iste kao i dimenzije satonoe ramova u ploditu. Dimenzije donje letvice ramova u polunastavcima su takode iste kao i ramova u meditu: duina 440, irina 20 a debljina 10 milimetara. Meutim, bone letvice su znatno manje i njihove dimenzije su: duzina 145, irina 36, debljina 8 milimetara.

Pored plodita i medita (vie polunastavaka), Dadan-Blatova konica ima i zbeg (o tome je bilo reeno u prethodnom izlaganju). Dadan-BIatova konica sa zbegom odlino slui za najsavremeniji nain pelarenja, odnosno za postizanje visoke proizvodnje i produktivnosti rada. Rad sa ovim konicama je vrlo jcdnostavan, pristup svakom delu konice lak a osim toga nisu skuplje od drugih tipova konica, koje su manje funkcionalne. Prikazujemo pojedine delove Dadan-BIatovc konice objavljene u Reviji za poljoprivrednike Selo" za april 1974. godine. Langstrot-Rutova konica Langstrot-Rutova konica ima plodite i medita istih dimenzija. Ramovi ove konice imaju sledee dimenzije: satonoa je dugaka 484, iroka 28 a debela 20 milimetara. Bone letvice su dugake 232, iroke 36 a debele 8 milimetara, dok je donja letvica dugaka 450, iroka 20 a debela 10 milimetara. Ranije je jedno telo ove konice sluilo kao plodite. Kasnije se uvidelo da je to nedovoljno, pa su za plodite upotrebljena dva tela. Meutim, praksa je pokazala da matica radije boravi u gornjem telu i da tamo uglavnom razvija leglo. Zato se u razmacima od po 15 do 20 dana menjaju tela plodita, tako da gornje telo doe dole a donje gore. Na taj nain legla se ravnomerno razvijaju i u donjem i u gornjem telu plodita i samo tako se moe razviti jako drutvo.

12

Dimenzije ramova su 26x41 santimetar. Imaju dva leta: jedno manje na meditu i jedno vee na ploditu. Kod ove konice ventilacija je dosta praktino reena, naroito ako je u pitanju tamna ventilacija. Ovaj tip konice moe imati 9, 10 i 11 ramova. Ove konice su vrlo podesne za seobu ali je rad sa njima neto komplikovaniji, naroito kada je u pitanju pregled pela. Najvie su rasprostranjene u Sloveniji. Poloka Poloka je konica koja lii na obian sanduk odredene vcliine. Njegova veliina najee je podeena za 20 ramova koji su po unutranjoj meri, po irini 40 sm i po dubini 30 sm. Ova konica nije nastavljaa, ve se plodite i medite nalaze u istom prostoru konice, pa je zato neophodno da se plodite odvaja od medita sa Hanemanovom reetkom. Ova konica ima dobre strane: vrlo je pogodna za seobu, rad sa njom je vrlo jednostavan, posebno pregled i prihranjivanje. Medutim, u odnosu na nastavljae, ova konica ima daleko vie loih strana. Naime, prostor u njoj je ogranien, a postojei se teko suava kad je potrebno, jer matica polae jaja na irem prostoru saa a isto tako i med nije skoncentrisan na uem podruju itd. Ukoliko su se na pelinjacima ve zatekle ove konice, razumljivo da ih treba koristiti, ali kod nabavke novih konica treba se obavezno orijentisati na nastavljae, jedan od napred opisanih tipova.Teko je rei koji je od navedenih tipova najbolji. To zavisi od niza okolnosti. Medutim, vrlo je vano ukazati da je mogunost proirenja prostora u konici jedan od najbitnijih faktora. Ne treba zaboraviti da jako pelinje drutvo u jeku pune i dobre pae moe u toku jednog dana da donese nektara, vode i cvetnog praka i do 16 kilograma. To znai da je pelama za smetaj i preradu samo te koliine potrebno najmanje dva polunastavka Dadan-Blatove konice. Ako u konici nema dovoljno prostora, pele e doneti pomenutog materijala samo onoliko koliko ima prostora. Ogledi koji su u tom smislu vreni sa prilino ujednaenim pelinjim drutvima pokazali su da su pele napunile sav prostor koji im je bio na raspolaganju i to: konica koja je imala jedan polunastavak bila je puna isto tako kao to je bila puna konica koja je imala etiri polunastavka. Meutim, konica koja je imala pet polunastavaka etiri su bila puna a peti neto vie od polovine. Ovaj ogled najbolje pokazuje koliko se gubi ako se pelinjem drutvu blagovremeno ne proiri i omogui dovoljan prostor za prihvatanje, preradu i smetaj ve gotovog meda i cvetnog praka. Nukleusi To su male konice, veliine oko jedne etvrtine normalne konice, koje imaju etiri do est poluramova veliine obino 30x20 cm. Nukleusi slue za odgoj, sparivanje i testiranje matice. Nukleusa ima vie tipova, meutim, svi oni uglavnom odgovaraju svojoj nameni i u pogledu kvaliteta nema bitnih razlika izmeu njih, kao to je to sluaj izmeu konica. Meutim, radi lake manipulacije pri radu najbolje je da ramovi u nukleusima budu iste veliine kao i ramovi u konicama koje imamo na pelinjaku. U nukleusu moe da se formira i malo pelinje drutvo koje, prema potrebi, moe u njemu i da prezimi.

13

Sovjetski pisci Serbina i Bliznuk smatraju da nema potrebe da se izrauju specijalni nukleusi, a jo manje da se za njih izrauju posebni okviri. Jednostavnije je i zgodnije. kau oni, obinu Dadan-Blatovu konicu pregraditi na dva do etiri samostalna odeljenja. Pregrade treba da dodiruju podnjau i da dobro prileu uz zidove konice, kako pele ne bi prelazile iz jednog odeljenja u drugo. Pregrade treba da budu pokretne, da bi se, po potrebi, 2 4 drutva mogla spojiti u jedno, poto se i tako nalaze u istoj kosnici. Kada u jednoj konici ima dva nukleusa, tcla se postavljaju za svaki nukleus posebno, i to: jedno sa prednje a drugo sa zadnje strane. Ako u jednoj konici ima tri ili etiri nukleusa, za svaki nukleus postavlja se zasebno leto, i to svako na drugoj strani konice Prednje zidove svakog odeljenja nukleusa trba ofarbati drugom bojom, da bi pele i matice imale bolju orijentaciju kad sc vraaju u konicu. PELARSKI PRIBOR Da bi mogao normalno da radi oko pela, pelar treba da ima i potreban pribor. Pozajmljivanje pelarskog pribora treba apsolutno izbei, u prvom redu zbog irenja opasnih pelinjih zaraznih bolesti. Naveemo najneophodniji pribor.

Dimilica Slui za umirivanje pela pri otvaranju konice. U prodaji se nalazi vie razliitih tipova dimilica. Pri nabavci naroito treba obratiti panju da mehanizam za duvanje vazduha u dimilicu bude dobar i da cilindar ima pogodnu zapreminu, kako bi materijal za sagorevanje i stvaranje dima, kada se jedanput napuni, trajao to due. Medutim, ne treba ii u drugu krajnost, pa nabaviti suvic glomaznu dimilicu sa kojom e rukovanje biti teko.

No No je deo neophodnog pribora. Izraen je od elika. Na jednoj strani je prav i otar, a na drugoj povijen gotovo pod pravim uglom. Slui za odvajanjc poklopne daske od tela konice i jednog tela od drugog, a zatim za razdvajanje ramova, skidanje voska i propolisa sa pojedinih delova konice, ienje zidova konice i podnjae, itd. Naziva se jo i amerikanski no. etka Slui za skidanje pela sa ramova. Treba da bude izraena od to mekeg i elastinijeg materijala, tako da ne oteuje pele prilikom rada sa njom, a isto da ne oteuje elije na sau. Sa njom se mora vrlo paljivo raditi i paziti da se ne omedljavi pa da izvan konice kaplje med, to moe da izazove grabe na pelinjaku. Prilikom rada etku treba s vremena na vreme, odnosno prema potrebi, oprati. Pelarska kapa Sastoji se od eira sa irokim obodom preko kojeg pada i prekriva glavu mreasti til, koji je sa svih strana beo, samo je deo koji prekriva oi crn, jer se kroz crni mreasti til lake gleda i ne zamaruju se oi. Mrea od tila

14

pri radu ne treba da dodiruje glavu a naroito lice i vrat poto e samo u tom sluaju kapa tititi ove osetljive delove tela od uboda pela. Postoje i drugi tipovi pelaeskih kapa, ali je ovaj najpogodniji. Kavez za matice Slui za odvajanje matice od pela kada je to potrebno, za transport matica i za dodavanje matica pelinjim drutvima. Postoje razliiti tipovi kaveza za matice, ima ih koji slue iskljuivo za transport matica, drugi samo za dodavanje matica pelinjem drutvu, trei su univerzalni ild.

Mamuzasti toak ili vrk Slui za uvrenje satnih osnova za icu koja je razapeta na ramovima. Moe b i t i dvojak: za hladno i za toplo uvrenje satnih osnova za icu. Bolje je toplo uvrenje, jer kad se vrk ugreje, on delimino rastvara vosak, a zubi na tokiu su tako podeeni da obavijaju vosak oko ice i tako se satne osnove dosta dobro uvruju za icu a time i za ram. Burgija i ilo Potrebni su za uivanje ramova. Njima se bue letvice na ramovima i kroz nainjene otvore provlai, zatee i uvruje ica. Daska ili podmeta Ona je neto malo manja od upljine rama i slui za podmetanje prilikom uvrivanja satnih osnova za icu na ramu. Naime, kada se vrkom vezuje satna osnova za icu, ona i ica se naslanjaju na dasku i tako se spreava kidanjc ice i lomljenje satnih osnova. Vrkara Slui za hvatanje rojeva ukoliko sluajno doe do prirodnog rojenja, mada su u savremenom pelarstvu to vrlo retki sluajevi. Vrkara moe dobro da poslui i za proizvodnju rojeva prirodnim putem. Ceki, kljeta, turpija i voarske makaze To su alatke potrebne za popravku bilo kakvih kvarova na ramovima ili na konici. Zato je dobro da pelar uvek ima pri ruci ove alatke i malo ekseria raznih dimcnzija. No i viljuka za skidanje votanih poklopaca sa elija saa Slue za skidanje votanih poklopaca pre cedenja istresanja meda iz saa. Ima vie vrsta noeva i viljuaka ali viljuke su skoro uvek pogodnije od noeva. Cediljka ili centrifuga Slui za istresanje meda. To je ustvari najskuplja naprava od celokupnog neophodnog pelarskog inventara. Pelari koji imaju mali broj konica uzimaju cediljku na poslugu. Meutim koliko je to korisno jo je vie opasno, jer ako se cediljka propisno ne dezinfikuje posle svakog ceenja meda, moe doi do prenoenja zaraznih

15

bolesti. Zato je najbolje da svaki pelar ima svoju cediljku. Meutim, ako je prinuen da cediljku pozajmljuje, onda treba obavezno da je dezinfikuje. Najbolje je da se dezinfekcija izvri plamenom let lampe. Sandue za pelarski pribor Ono je potrebno da se pri radu na pelinjaku i prelasku od jedne konice ka drugoj ne bi rasturao i gubio pribor. Kada pelar zavri posao u pelinjaku, preporuljivo je da sav pribor spakuje u sandue i ostavi na stalno mesto, jer tako se bolje uva. Pojilo za pele Ono je neophodno pelama, naroito u doba prihranjivanja i jntenzivne pae, kao i za vreme toplih letnjih dana kada je pelama potrebna relativno velika koliina vode. Ako pele nemaju na pelinjaku dovoljno svee vode, one odlaze daleko po vodu, gube vreme, pa je efekat njihovog rada mnogo manji. Deava se da se

pele dave u za njih nepristupanim vodama. Pojilo se pravi na razne naine, ali je osnovni princip u tome da treba obezbediti sud iz koga polako i stalno kaplje voda na jednu dasku, koja je po sredini izdubljena u cik-cak, tako da se voda kree kroz to udubljenje, od vrha do dna daske. Zato se daska postavlja u vrlo blagom nagibu. Pele sleu na dasku i po potrebi iz udubljenja uzimaju vodu.

Materijal za sagorevanje Na pelinjaku uvek treba imati dovoljno materijala koji sagoreva u dimilici kada se pelinja drutva nadimljavaju. Za ovu svrhu moe da poslui razliit materijal. Bitno je da materijal kad sagoreva ne daje odvie ljut dim. Najpogodniji materijal za sagorevanje su suene gljive koje rastu na drveu kao paraziti, zatim natrulo drvo koje se obino moe nai na panjevima davno odseenog drvea ili u upljinama natrulih stabala, u prvom redu bukve. Suve krpe, suene govee balega i kora od drveta, takoe, mogu dobro da poslue kao materijal za nadimljavanje. Hranilice za prihranjivanje pela Postoji vie tipova hranilica za prihranjivanje pela, kao to su na primer: Milerova hranilica, hranilica u vidu valovia, hranilica ugraena na poklopnoj dasci, razne posude od plastine materije sa reetkama od drveta koje plivaju po povrini sirupa i spreavaju da se pele dave u sirupu itd. Hranilica ugraena na poklopnoj dasci pokazala se, takoe, kao dosta praktina. Na sredini poklopne daske ugraen je drveni okvir koji izdvaja prostor u koji se sipa sirup, a u sredini toga prostora nalazi se otvor za ventilaciju i za izlaenjc pela radi uzimanja sirupa. Da se pele ne bi davile u sirupu i da ne bi smetale priiikom sipanja sirupa, otvor za ventilaciju poklopljen je drvenim poklopcem koji na gornjoj

16

celoj povrini ima mreastu icu radi ventilacije. Sa strane poklopca, na letvicama, izbuene su sitne rupice kroz koje prolazi sirup, tako da ga pele mogu uzimati, a da se ne dave i da ne mogu uopte izletati i uznemiravati pelara kad im dodaje sirup. Matina ili Hanemanova i Hofmanova reetka To je naprava pomou koje ograniavamo prostor u kome treba da se nalazi matica. Izgrauje se od lima, ice ili drveta ali tako da otvori reetke budu 4,1 do 4,2 milimetra. Oblik i veliina matine reetke mogu biti razliiti, to zavisi od tipa konice sa kojom pelarimo. Osnovni uslovi koje treba da ispuni dobra matina reetka su: da moe da pregradi celu povrinu konice odnosno prostor na koji elimo da ograniimo kretanjc matice, da su otvori na njoj pravilno i ravnomerno odmereni na celoj povrini, tako da kroz njih pele mogu nesmetano da prelaze, a da matica ne moe da pree i da je materijal ovalno izgraen tako da pele, kad prelaze kroz otvore reetke, ne krzaju krila ili da ne ozleuju neki drugi deo tela. S obzirom na sve to jc reeno, moe se konstatovati da su najbolje iane reetke ugraene u drveni ram.Kod savremenog naina pelarenja za svaku konicu treba imati po jednu matinu reetku. Posude za spravljanje sirupa Mogu se koristiti i one posude koje slue za druge namene, budui da je prihranjivanje pela sezonski posao. Mcutim, ako su u pitanju pelinjaci sa velikim brojem konica, onda i za ovu svrhu treba imati posebne sudove. U svakom sluaju, za davanje sirupa pelinjim drutvima treba imati i kantu slinu onoj za polivanje cvea, sa siskom ali bez reetkc. Sa njima se lako naliva sirup u hranilice a da se kap ne prospe, to je vrlo vano u spreavanju pojave grabei. Parni topionik Za topljenje voska trebalo bi svaki pelar da ima parni topionik. Vosak je vrlo skup proizvod. Meutim, topljenje voska na stari primitivan nain nije lak i jednostavan posao, a nikad se iz votine ne moe iscediti sav vosak, ve znatna koliina ostane u votini. Nasuprot tome, topljenje voska sa parnim topionikom je vrlo lak i jednostavan posao a iz votine se na ovaj nain rnoe iscediti vosak gotovo 100%. Ako neka pelarska organizacija udruenog rada ima savremene ureaje za topljenje votine onda obavezno treba tamo nositi votinu na pretapanje. Pelarska vaga Pelarska vaga je vrlo korisna i trebalo bi je nabaviti. Meutim, poto je ona dosta skupa, veliki broj pelara radi sa uspehom i bez pelarske vage. Svaki pelar treba obavezno da ima belenicu u kojoj vodi detaljne podatkc o svakom pelinjem drutvu, od njegovog for miranja, pa nadalje. Prilikom svakog detaljnog pregleda u belenicu se unose karakteristini podaci za svako pelinje drutvo, kako bi se imao taan uvid koje mere treba preduzeti u narednom periodu. Ima i drugog pribora koji se korisli u pelarstvu ali smatramo da smo osnovni i najneophodniji nabrojali.

Nabavka rojeva i pribora Pri zasnivanju pelinjaka najbitnije je da rad pone sa kvalitetnim materijalom. Prilikom nabavke rojeva ili ve formiranih pelinjih drutava, naroitu panju treba obratiti na to da ona budu potpuno zdrava i da imaju dobru, mladu i plodnu maticu. Najbolje je ako se pelinja drutva nabavljaju od poznatih pelara ili od pelarskih organizacija, koji e garantovati da su pelinja drutva zdrava. Meutim, ako to nije mogue, onda se treba obratiti pelarskim strunjacima ili veterinarima ili, ako njih nema, naprednim pelarima koji e, u svakom sluaju, zainteresovanim pruiti dragocenu pomo. Nabavka opreme i pribora ima takoe veliki znaaj, jer i za pelarstvo vai ona narodna izreka, kakav alat takav i zanat. Zato i ovom pitanju treba posvetiti naroitu panju, pogotovo to u naoj zemlji nisu propisani standardi za pelarsku opremu i pribor, pa na tritu ima vrlo raznovrsne robe ove vrste, ponekad i takve koja nije pogodna za savremenu proizvodnju.

17

Poeljno je da pelari poetnici konsultuju pelarske strunjake ili starije pelare povodom nabavke opreme. U svakom sluaju bolje je da se nabavi nova, neupotrebljavana oprema i pribor. Od celokupne opreme i pribora izbor konice je, sasvim sigurno, najvaniji. Zato preporuujemo pelarima poetnicima da u prvom redu nabavljaju Dadan-Blatovu konicu, a zatim Langstrot-Rutovu. Pelari sa vic iskustava u proizvodnji mogu, pored ova dva tipa, nabavljati i Fararovu konicu, koja se sada smatra najsavremenijom. Dobro izgraeni, ovi tipovi konica udovoljavaju svim iznetim uslovima i sa njima se moe pelariti po najsavremenijim metodama rada. ukljuujui i matini sistem. Razumljivo, ima i drugih tipova konica koje mogu korisno da poslue, ali ako ve zasnivamo pelinjak, ili nameravamo da kupimo nove konicc, onda je uvek bolje opredeliti se za jedan od ova tri tipa, jer se cenom praktino ne razlikuju od drugih tipova, a u primeni savremenih metoda rada pomenuta tri tipa imaju ogromne prednosti nad svim drugim tipovima. Ako se kupuju polovne, ve upotrebljavane konice, trcba ih obavezno dobro oistiti i dezinfikovati. Dezinfekcija se najbolje moe izvriti let lampom, a moe i drugim dezinfekcionim sred- stvima. Meutim, dobro je da posle dezinfekcije konica bude izvesno vreme na suncu i to rastavljena na pojedine delovc, kako bi sunevi zraci mogli ozraiti svaki deo konice. Razumijivo da na isti nain treba postupati ako se nabavlja ostala oprema i pribor, koji su upotrebljavani, s tim to se stari pribor najbolje dezinfikuje kuvanjem. Osnovni je princip da svaki pelar treba da ima svoj pribor i opremu i da njih ne treba pozajmljivati drugim pelarima, jer se na taj nain mogu spreiti opasne zaraze pelinjeg legla i odraslih pela. Postavljanje konica na pelinjaku Prilikom postavljanja konica u pelinjaku treba voditi rauna da one ne budu gusto zbijene jedna uz drugu. Ovo je vano zbog toga to se pele radilice, a i matice, u sluaju da su konicc suvic gusto naseljene, prilikom izletanja tee orijentiu i ulaze u tue konice, to stvara komplikacije i remeti normalan rad pelinjih drutava, a sa druge strane rad pelara sa konicama je otean. Najboljc je da se konice postave po grupama i to 3 do 5 u jednoj grupi, ali da ne budu u jednom redu, ve u ah-matskom poretku, to znai prva grupa neto napred, druga grupa neto nazad, itd. Mcutim, ako smo prinueni da ih postavljamo u jednom redu, onda treba izmeu svake konice ostaviti razmak bar od 80 cm, a bolje je ako moc i vie. Ako se konicc nalaze u jednom redu, dobro je da se, u cilju bolje ori- jentacije pela, ofarbaju razliitim bojama. Kao orijentacija za pele, mogu dosta dobro da poslue razliiti znaci ucrtani bojom na prednjem delu konice, iznad leta. Postolje za konice moe da bude zajednikto za dve ili vie konica, a moe da bude i pojedinano. Treba izbegavati zajednika postolja jer su nepraktina; svaki potres oko jedne konice osea se i na drugim, ako su na istom postolju. Za postolje moe da poslui vrlo jeftin materijal, na primer drveni koii, sa kojih se prethodno skine kora i malo nagore da ne bi trulili, trupii, cigle, kamenje, betonske piramide, itd. Prilikom pos tavljanja konica na postolje, treba voditi rauna o letu: da ne bude ni suvie visoko, ni suvie nisko postavljeno. Najbolje je da leto bude 30 50 cm iznad zemlje. Leta treba da budu okrenuta jugu ili jugo-istoku, a u izuzetnim sluajevima jugo-zapadu. Kako se menja mesto konicama sa pelinjim drutvima Pomeranje konica sa pelinjim drutvima sa jednog mesta na drugo je posao koji zahteva strunost i ne moe se vriti makar kako i bilo kad. Mnogi mladi pelari ne znajui osnovnc principe kojih se treba pridravati pri pomeranju konica sa pelinjim drutvima, upropaavaju svoja pelinja drutva nepravilnim postupcima pri premetanju sa jednog mcsta na drugo. Ako konice sa pelinjim drutvima premetamo na bilo koje rastojanje u krugu u komc pele izletnice iz te konice svakodnevno poseuju medonosno bilje, nastae velika pometnja jer e se sve pele izletnice vraati na mesto gde je prethodno bila konica. Tako e u premetenoj konici ostati samo mlade pele koje jo nisu postale izletnice. Zato, pri premetanju konica sa jednog na drugo mesto, treba postupati na sledei nain. Ako elimo da selimo pelinja drutva na rastojanjc od najmanje preko 6 km vazdunom linijom, onda se to moe izvriti bez ikakvih tetnih posledica po pelinjc drutvo. Isto tako, tokom zime, kada su pelinja drutva u mirovanju, konice se mogu pomerati i na ma koje manje rastojanje, razumljivo sa izvanrednom panjom, s obzirom da se tada pelinja drutva nalaze u klubetu i da svaki i najmanji potres moe vrlo tetno da se odrazi, o emu e u narednim izlaganjima biti opirnije pisano. Ako elimo da premestimo ceo pelinjak na manje rastojanje i to u periodu kada nema pae, onda je najbolje pelinjak preseliti na udaljenost od najmanje 6 km vazdunom linijom i tamo ga drati oko 35 dana, pa

18

zatim vratiti na staro mesto, odnosno na mesto gde elimo. Meutim, ako rastojanje na koje elimo da premestimo pelinjak nije vee od 50 metara i ako u tom krugu nema drugih konica, onda moemo direktno na to mesto preneti ceo pelinjak. Ova premetanja vre se uvee, kada prestane izletanje pela, a konice se postavljaju u potpuno istom rasporedu u kojem su bile na starom mestu. Staro mesto se mora potpuno urediti tako da izgleda kao da tu nije bio pelinjak. Naroitu panju treba obratiti na to da na starom mestu ne ostane ni jedna konica, pa ma ona bila puna ili prazna, jer bi ogroman broj pela sa novog mesta uletao u konicu na starom mestu. Prvog dana posle premetanja pelinjaka, veliki broj pela posle izletanja iz konice vraa se na staro mesto. Meutim, kada vide da tamo nema nita, one e uletati u konice postavljene na novom mestu, a neke e se i due zadravati na mestu odakle su konicc premetene. Ovakvo nenormalno slanje bie najizrazitije prvog dana, drugog dana bie znatno manje, treeg dana vrlo malo, a etvrtog dana stanje se, uglavnom, potpuno normalizuje. Ako posle etvrtog dana pregledamo pelinja drutva, onda emo videti da su neke konice prepune pelama, dok su druga drutva jako oslabljena. To je znak da se pele izletnice nisu vraale svaka u svoju konicu. Zato je neophodno da se izvri izjednaavanje pelinjih drutava. Kako se ovo vri, opisaemo u narednim poglavljima. Ovaj nain treba primenjivati samo u nunim sluajevima.

Ako elimo da na kraa odstojanja prenosimo samo jednu ili samo nekoliko konica sa pelinjim drutvima a ne ceo pelinjak, onda to mocmo sasvim bezbolno uiniti na taj nain to konicu pomeramo svaki drugi dan po neto vie od pola metra u pravcu novo odreenog mesta. Tako inimo dok se ne doe do cilja. Posebno ukazujemo na to da se pelinja drutva uopte ne smeju pomerati na kraa rastojanja u vreme izrazito bespanog perioda, jer bi se u tom sluaju pojavila grabe i tua pela to bi izazvalo ogromne tete. Meutim, u vreme pune glavne pae, takva pomeranja takoe ne treba vriti, jer bi se za nekoliko dana, dok traje pometnja meu pelama, izgubila glavna paa, pa i to moe da bude vrlo velika teta. To znai da se premetanja konica sa pelinjim drutvima na kratka rastojanja mogu vriti samo u periodu kada u prirodi ima u dovoljnim koliinama podrajne ili neto vie od podrajne pae, a da se seoba pela na vea rastojanja moe vriti uvek, izuzev u vrcme hladnih dana kada su pelinja drutva formirala klube. Veliina pelinjaka Veliina pelinjaka, odnosno odreivanje broja konica koji se eli drati, vri se na osnovu opredeljenja pelara: eli li da mu pelarstvo bude osnovno ili sporedno zanimanje. Pelarstvo je gotovo svim naim pelarima sporedno zanimanje, pa zato oni dre mali broj konica. Mcutim, sadanje cene medu, pored drugih postojeih prednosti, ine potrebnim i preporuljivim da pelari imaju to vei broj konica. Zato preporuujemo da pelari kojima je pelarstvo sporedno zanimanje dre najmanje dvadeset pelinjih drutava, a ako imaju iskustva u radu, mogu gajiti 50 do 60 pelinjih drutava, bez straha da u slobodnom vremenu nee stii da urade sve poslove. Pelari kojima je pelarstvo glavno zanimanje treba da imaju najmanje 120 konica sa pelinjim drutvima, a mogu znatno vie, to zavisi od vetine steene u poslu, od toga da li u porodici imaju koga ko bi im mogao pomoi u picu radova, da li imaju sporedne prostorije i ureaje za savremeno pelarenje. itd. Ne treba se plaiti velikog broja konica sa pelinjim drutvima. Naprotiv, vei broj konica je rentabilniji, razumljivo do odreenc granice. III PREDAVANJE

PREGLED PELINJIH DRUTAVA Pregled pelinjih drutava Vri se u cilju utvrivanja stanja, odnosno jaine pelinjeg drutva, zdravstvenog stanja, postojanja i kvaliteta matice, koliine rezerve hrane u medu i cvetnom praku, kvaliteta saa, odnosno njegove eventualne dotrajalosti i potrebe za menjanjem, mogueg nastanka nekog poremeaja saa i ramova, mogue prisutnosti tetoina, a u prvom redu votanih moljaca, itd. U principu, pelinja drutva treba to ree pregledati, odnosno samo onda kada je to zaista potrebno. Treba

19

imati u vidu da svaki pregled, pa i onaj koji se obavlja najpaljivije, uznemirava pelinja druutva, remeti njihov normalan rad. Pomeranjem ramova remetimo precizno izraena odreena rastojanja i zalepljena pojedina mesta, za to pelinja drutva treba da ulau ponovni rad; svaki pregled izaziva vei utroak hrane od strane pela, nepanjom moemo da otetimo ili da unitimo maticu, da izazovemo grabe itd. Pojedini pelari, a naroito poetnici, prave ozbiljnc greke to iz radoznalosti vrlo esto otvaraju konice i zaviruju u njih. Pregled pelinjih drutava vri se po lepom, tihom, toplom i sunanom danu kada je temperatura vazduha oko 18 stepeni Celzijusovih i via, a ne bi smela da bude nia od oko 16 slepcni Celzijusa. Bcz obzira da li vrimo delimian ili potpun pregled pe linjih drutava, zatim u koje doba godine ga vrimo uvek treba nastojati da pregled traje to krae vremc, odnosno da konica bude to manje otvorena. Kada se vri delimian, a kada potpun pregled, zavisi iskljuivo od toga ta elimo da vidimo, i ta elimo da uradimo u konici. im vreme posle zimskog perioda dozvoli, vrimo - na primer, potpuni ili, kako se to kae, detaljan pregled, kako bi sagledali celokupno stanje u konici, u cilju preduzimanja odgovarajuih mera za bri razvoj pelinjih drutava. Tokom godine moe se vriti i delimian pregled, ako elimo na primer samo da vidimo da li treba dodavati medite, ili kakve je ja- ine pelinje drutvo. Cinjenica je da dobar pelar - praktiar i deliminim pregledom u prvom redu po ponaanju samih pela, moe da utvrdi niz elemenata ali, za to je potrebno dugodinje iskustvo. Prvi proletnji pregled pelinjlh drutava Tokom zimskog mirovanja pelinja drutva se kontroliu spolja, na osnovu oslukivanja i na osnovu sagledavanja ponaanja pela prilikom njihovog deliminog izletanja. Posebna panja posveena je samo sumnjivim drutvima. Meutim, im vreme otopli i pele ponu masovnije da izleu, da donose cvetni praak, nektar i vodu, treba izvriti detaljan pregled svakog drutva. Ovaj pregled treba vriti po lepom i toplom danu, kad nema vetra. Unapred izvriti sve pripreme i organizovati rad tako da konicc budu to krae otvorene. Sav potreban pribor: dimilicu, amerikanski no, lopaticu i metlicu za skupljanjc otpadaka i mrtvih pela, mali eki, nekoliko manjih ekseria, etku za pele i drugo, treba pripremiti i smestiti u za to pogodno sandue. Uz to, obavezno treba imati jednu belenicu, u koju se, po zavrenom pregledu svake konice unose karakteristike za tu konicu. Karakteristike koje se belee su na primer: da li drutvo ima dovoljno meda ili cvetnog praka, jaina drutva itd. Kako se vri pregled Kad smo se pripremiii, poinjemo s pregledom prve konice. Najpre kroz otvor na letu nadimimo pele dimilicom. Prilikom dimljenja treba strogo voditi rauna o tome da iz dimilice na izleu varnice, jer one unitavaju ili oteuju pele. Kada pele nadimimo, priekaemo par minuta, da se one nasiu meda i umire. Tada konicu paljivo otvorimo, sklonimo utopljavajui materijal i odozgo, preko satonoa, ponovo nadimimo sa nekoliko mlazeva dima. Tada vadimo jedan po jedan ram i paljivo pregledamo. Sve zaprljane delove konice, naroito podnjau, treba dobro oistiti. Mrtve pele skupiti, a im se zavri pregled, spaliti ih. U sluaju da je neka konica suvie zaprljana izmetom, treba ramove sa celim drutvom preseliti u drugu, istu konicu, a uprljanu oistiti, dezinfikovati i ostaviti je u rezervu. Kada smo izvrili detaljan pregled i ienje, dovodimo u red konicu. Gnezdo suavamo na onoliko ramova koliko su pele zaposele, s tim to sa obe strane gnezda dodajemo po jedan do dva rama s medom i cvetnim prahom. Ako ramovi koje su pele zaposele nemaju dovoljno meda, treba im pribliiti jo neki ram s medom, kojih obino ima sa strane, blic periferiji konice. Sve ramove sa starim, pocrnelim saem i one s proirenim trutovskim elijama treba izvaditi iz konice, kasnije ih pretopiti, a u konice postepcno, prema jaini pae, dodavati ramove sa satnim osnovama. Sueno leglo treba ponovo utopliti i paljivo staviti poklopnu dasku, a preko nje, takoe, ponovo utopljavajui materijal, zatim zbeg i na kraju krov. Kada smo zavrili pregled jedne konice, odmah zabeleimo sva utvrena zapaanja u belenicu, da bi smo ubrzo, prema potrebi, mogli preduzeti odgovarajue mere: prihranjivanje, zamenu matice, eventualno leenje itd.

20

Ukazujemo na to da se prvi detaljan proleni pregled vri obino krajem februara ili u martu mesecu i da u ovo doba godine treba da ima bar oko 9 kg meda u jednom srednje jakom pelinjem drutvu, a to znai oko 6 do 7 ramova sa veim medenim vencem. Takoe ukazujemo na potrebu obraanja posebne panje na kvalitet matice. Ponovo podseamo da se dobra, mlada i plodna matica poznaje po tome to je brza i hitra, pravi brze pokrete i polae jaja u neprekidnom lancu. Loa matica je troma, sporo se kree i polae jaja mestimino u isprekidanom lancu, a u teim sluajevima ne polae jaja uopte ili polae neoploena jaja iz kojih se legu samo trutovi. Jaina pelinjeg drutva ceni se po broju prezimelih pela. Ako ih ima toliko da posednu oko 7 ulica i vie u Dadan-Blatovoj konici, onda se smatra da je drutvo jako, 56 ulica, dobro, a ako ima toliko pela da mogu posesli samo 5 ulica i manje, onda se drutvo smatra slabim. RAZVOJ PCELINJEG DRUTVA Kad nastanu topliji i lepi dani, pele izletnice odmah poinju da opte sa prirodom, izleu i nalaze cvee raznih cvetonoa, sakupljaju sa njih cvetni praak i nektar i unose ih u konice. Pele domaice prihvataju taj materijal i odmah poinju njegovu preradu u pelinje proizvode. To je istovremeno znak da je zima prola i tada matica poinje intenzivnije da polae jaja, pa se leglo u veem obimu razvija, odnosno broj pelinje porodice se poveava. Tenja je celog drutva da postane brojno jako, kako bi spremno doekalo glavnu pau i obezbedilo to vie meda i cvetnog praka za prezimljavanje. Meutim, prirodni uslovi najee nisu tako podeeni da se pelinje drutvo moc razvijati u dovoljnoj meri samo na bazi prirodnih uslova. Poto je pelaru u interesu da se pelinjc drutvo to je mogue vie razvije, do glavne pae, jer se samo sa izrazito jakim pelinjim drutvima moe ostvariti visoka i rentabilna proizvodnja, on treba da pomogne pelinjem drutvu da se u eljenom obimu razvije. Ako je drutvo normalno razvijeno za to doba godine i ako ima mladu i plodnu maticu, onda je pomo sasvim jcdnostavna. Treba vriti nadraajna prihranjivanja, zatim dodavanje cvetnog praka ili zamene cvetnom praku, razumljivo ako u konici nema u dovoljnim koliinama cvetnog praka, dalje treba povremeno okrenuti po jedan ram sa vencem meda prema letu ali ram na kome ima i legla, pri prihranjivanju u sirup povremeno treba dodavati po jedan gram streptomicina na 7 srednje razvijenih pelinjih drutava i na kraju ako drutvo nema u dovoljnim koliinama rczervne hrane treba intenzivnim prihranjivanjem to obezbediti. Meutim, ako pelinje drutvo nije normalno razvijeno za ovo doba godine, a to znai da ima mali broj pela ili nema dobru maticu, onda takva drutva treba obavezno sanirati spajanjem, odnosno zamenom matica. U lanku objavljenom u Selu" od februara 1973. godine, drug Voja Todorovi, pored ostalog pie: ,,Za siguran uspeh u ovom poduhvatu pelar mora znati kako se u jednom, srednje jakom drutvu, odvija proletnji razvoj, da bi mogao u odluujuem momentu da intervenie. Prema francuskom ispitivau Difuriu, taj razvoj se odvija u pet razdoblja. Prvo razdoblje obuhvata period od 1 februara do 21. februara u kome matica dnevno snese 130 jaja ili za ceo period izlee 2.730 pela. Drugo razdoblje traje od 22. februara do 14. marta; za ovo vreme matica sncse oko 220 jaja dnevno ili za ceo period izlee 4.620 pela. Tree razdoblje traje od 15. marta do 4. aprila; u ovom razdoblju matica snese dnevno po 310 jaja ili za ceo period izlee 6.510 pela. etvrto razdoblje traje od 5. aprila do 25. aprila; u njemu matica dnevno snese po 1.000 jaja ili za ceo period izlee oko 21.000 pela. Peto razdoblje traje od 26. aprila do 16. maja; za ovo vreme matica dnevno snese oko 1.450 jaja ili za celo razdoblje izlee oko 34.860 pela. U petom razdoblju broj pela bie umanjen za 7.380 onih koje su izale u prvom i drugom razdoblju, kao i svih jesenjih pela, jer e do tog vremena sve uginuti. Za sabiranje i preradu meda, moemo biti sigurni samo u pele proizvedene 40 dana pre nastupanja

21

bagremovc pae, odnosno pele proizvedenc u treem i etvrtom razdoblju, kojih c biti oko 27.000, kao i oko 17.000 pela ispiljenih u petom razdoblju. Ovaj broj pela nije dovoljan za maksimalno iskoriavanje bagremove pae. Zbog toga, ako elimo da stvorimo jake pelinje zajednice za bagremovu pau, pelar ih mora ranije pripremiti." PRIHRANJIVANJE PCELINJIH DRUSTAVA Postoje dve vrste prihranjivanja pelinjih drutava, i to: prihranjivanje iz nude i nadraajno prihranjivanje. Prihranjivanje iz nude Ukoliko s ranog prolea ustanovimo da je u jednoj konici nedovoljno meda, odnosno da u konici sa srednje jakim drutvom nema 810 kg meda, onda se ta razlika mora nadoknaditi dodavanjem ramova sa medom iz rezerve ili prihranjivanjem. Isto tako, ako primetimo da nema cvetnog praka u dovoljnim koliinama, moramo ga dodati, ako ga nemamo, dodaemo zamenu cvetnom praku. To je, ustvari, prihranjivanje iz nude. U takvim sluajevima najbolje je dodavati ramove sa medom i cvetnim prakom, koje smo prilikom cedenja meda ili jo ranije prethodne godine ostavili u rezervu za ovakve sluajeve. Ako to nismo obezbedili, onda takve ramove mocmo uzeti iz drugih konica koje imaju viak meda i cvetnog praka. Meutim, ako nemamo ni vika ramova sa medom i cvetnog praka u dru gim konicama, onda pele prihranjujemo sa mednim ili eernim sirupom ili sa eernim kolaima i sa zamenom cvetnog praka. Spravljanje sirupa Medni sirup se obino spravlja na taj nain to se zdravom medu doda 20% tople vode, pa se onda ta masa dobro izmea i u takvom stanju dodaje pelinjem drutvu. eerni sirup se spravlja od 2 dela eera i jednog dela vode ili bolje tri dela eera i dva dela vode. Voda se zagreva dok ne provri, a onda se u nju sipa unapred odmerena koliina eera, pa se ta masa stalno mea dok nc provri. Kad i/.bijc jak kljti, sirup je gotov, skida se sa vatre da sc ohladi. Sirup se moc spravljati i bez kuvanja, na taj nain to se odmerena koliina vode zagreje i u nju, uz stalno meanje, sipa odmerena koliina eera. Masa se mea sve dotle dok se eer potpuno ne rastopi i tada je sirup gotov. Neki pelari praktikuju da eer rastvaraju u hladnoj vodi, ali ne toliko hladnoj da se e- er ne moe rastopiti. Kuvani eerni sirup pele rade i bre uzimaju ali je pri dodavanju kuvanog eernog sirupa potrebna daleko vea panja da ne doe do grabei. Meutim, opasnost od grabei je daleko manja ako eer rastvaramo u toploj ili hladnoj vodi i na taj nain, uz jae meanjc, dobijemo cerni sirup. Mi ne preporuujemo kuvanje sirupa ve postupak jednostavnog rastvaranja eera u mlakoj vodi. Medni ili eerni sirup dodaje se u hranilice uvee, kada prestane izletanje pela. Najbolje je da temperatura sirupa prilikom dodavanja bude jednaka temperaturi pomuenog kravljeg mleka, a to znai oko 30 do 34 stepena Celzijusa. Kada se pela prihranjuju iz nude, treba im u jcdnom obroku dodavati to vie sirupa, odnosno onoliko koliko pelo mogu za jednu no da uzmu iz hranilice, a da preko dana u hranilici ne ostaje sirup, zbog mogunosti pojave grabei. Najbolje je da se prvo vee svakom drutvu doda od 0,5 do 1 kg sirupa, to zavisi od jaine drutva, pa ako pelinje drutvo uzme celu koliinu iz hranilice u toku noi, onda narednih veeri treba poveati koliinu sirupa ali samo toliko koliko mogu da uzmu u toku jedne noi. Prihranjivanje iz nude vriti sve dotle dok se u konici ne obezbedi eljena koliina rezerve u medu. Nadraajno prihranjivanje Nadraajno prihranjivanje vri se na isti nain i sa istom hranom koja se upotrebljava za prihranjivanje iz nude. Razlika je u tome to se ono vri i kada imamo u konici dovoljno hrane i to se prilikom nadraajnog prihranjivanja daju znatno manje koliine hrane: 100 200 gr sirupa u jednom obroku. Na ovaj nain matica se podstie da vie polae jaja, jer dodatna hrana stvara utisak u pelinjem drutvu da je paa ve poela, pa tako nastaje uurban rad celog pelinjeg drutva, a naroito matice u pogledu polaganja jaja, a pela radilica u pogledu ishrane i negovanja legla. Ukratko reeno, svi ivotni procesi u pelinjem drutvu aktiviraju se uticajem nadraajnog prihranjivanja i tako se, izvoenjem veeg broja mladih pela, obnavlja i jaa pelinje drutvo, kako bi se sa to vie pela radilica odnosno to jaim drutvom doekala glavna paa.

22

Koliko e trajati nadraajno prihranjivanje, zavisi od razvoja legla odnosno od razvoja pelinjeg drutva. Nee se pogreiti ako se pelinja drutva neto due prihranjuju radi podsticanja matice na polaganje jaja, jer emo na taj nain stvoriti jaka drutva. Ukoliko u meuvremenu pristigne paa u dovoljnoj koliini, nadraajno prihranjivanje treba prekinuti. Za nadraajno prihranjivanje mogu se sa uspehom upotrebiti i eerni kolai i medno-eerno testo. Ovakav nain prihranjivanja pogodan je u prvom redu za one pelare iji se pelinjaci nalaze udaljeni od njihovog mesta stanovanja, ili ukoliko su suvie zauzeti pa nemaju vremena da svako vee vre prihranjivanje. Nain dodavanja eernih kolaa i medno-eernog testa je jednostavan. Na poklopnu dasku stavi se 12 kg eernih kolaa ili medno-eernog tcsta, pa preko toga debeli sloj novinske hartije radi utopljavanja, zatim se stavi zbeg pa onda krov. Pele izlaze kroz otvor za prihranjivanje i ventilaciju i, prema potrebi, uzimaju hranu. Medno-eerno testo i eerni kolai mogu se stavljati i na satonoe ispod poklopne daske, razumljivo ukoliko je toliko toplo da se konica moe otvarati. Prihranjivanje pela eernim kolaima i medno-eemim testom ima vie prednosti, prvenstveno u tome to kada se ova hrana jednom doda, moc da trajc i po desetak dana. Naroito je znaajno da se konice ne moraju svaki dan otvarati dok je veme hladno. Kad se pele prihranjuju i kad je vreme napolju toplo, manja je opasnost od pojave grabei, ako su u pitanju eemi kolai, nego ako se dodajc sirup. Meutim, sirup daleko efikasnije deluje zato to ga pele mnogo lake i bre uzimaju. Pelinje drutvo koje za no moe da uzme kilo do dva kilograma eernog sirupa, kilogram eernih kolaa uzima oko 10 dana. Zato se preporuuje, kad god je to mogue, da se pele prihranjuju sirupom a naroito ako se radi o prihranjivanju iz nude, jer e se u tom sluaju daleko brc obezbedili eljena rezerva meda u konicama. Spravljanje eernih kolaa Seerni kolai se spravljaju od jednog dela vode i pet delova eera u kristalu. Voda se zagreva dok ne prokljua pa se onda, uz stalno meanje, dodaje unapred odmerena koliina eera. Ova masa se kuva na tihoj vatri, uz neprekidno meanje. Kada provri, treba strogo voditi rauna da ne pokipi. Zato se obino stavlja u neto vei sud, tako da treina suda ostane prazna. Takoe treba obratiti panju da eer ne zagori, jer pregoreli eer jako kodi pelama. Kada masa na tihoj vatri vri oko 1015 minuta, uzima se proba u malu kaiicu i ostavi da se ohladi. Ako se masa stvrdne tako da se pod zubima lako lomi, a u ustima brzo topi, znai da je kuvanje zavreno. Meutim, praksa je pokazala da masa treba da vri od 25 do 35 minuta. Tada se skida sa vatre i jo nekoliko minuta mea, pa se razliva u kalupe, a moe i u obine tanjirc ili inije kojc su prethodno obloene istim belim papirom. Za 12 do 24 asa cerni kolai se potpuno stvrdnu; tada se istresaju iz kalupa i mogu se upotrebljavati. Medno-eerno testo spravlja se od zagrejanog meda i eera u prahu na sledei nain: med sc prvo zagreje na temperaturi najvie do 45 C, pa se zatim u njega stavlja eer u prahu i mea dok ne dobije priblinu gustinu maio reeg testa za hleb. Zatim sc ta masa mesi onako kako se mesi teslo za hleb, ali se neprestano tom testu dodaje eer u prahu, sve dok ga masa prima. Ako se pravilno radi, na 1 kg meda utroi se oko 3 kg eera u prahu; tada medno-eerno testo ima gustinu testa pripremljenog za peenje hleba. Uloga cvetnog praka U ivotu a posebno u razvoju pelinjeg drutva cvetni praak polen ima izvanredno vanu ulogu. Kada u konici nema cvetnog praka, pele ne mogu izluivati mle i vosak, ne mogu hraniti i negovati leglo, matica prestaje da polae jaja, praktino nema normalnog funkcionisanja itave pelinje zajednice. Pele tokom godinc troe vrlo velike koliine cvetnog praka. Mnogi pelari i ne slute da jedno pelinjc drutvo normalnc jaine utroi godinje oko 30 do 40 kg cvetnog praka. Meutim, u pogledu potreba za cvetnim prakom najkritiniji period u pelinjem drutvu jeste ba kraj zime i poctak prolea. Tada su rezerve cvetnog praka na izmaku. lz prirode pele ne mogu da ga donose ili ne mogu da ga donose u dovoljnim koliinama a u to vreme leglo poinje burno da se razvija, za ta su potrebne vrlo velike koliine cvetnog praka. Zato u tom periodu treba strogo voditi rauna o tomc da li pelinja drutva imaju u rezervi dovoljne koliine cvetnog praka. Ako nemaju, treba im dodati rezervne ramove sa cvetnim prakom ili cvetni praak, ukoliko smo ga prethodne godine sauvali.

23

Ako nemamo cvetnog praka, onda dodajemo pelinjem drutvu zamenu cvetnog praka. Najbolja zamena je meavina od tri dela obezmaenog sojinog brana, jednog dela osuenog pekarskog kvasca u prahu i jednog dela obranog kravljeg mleka u prahu. Ova meavina moe se pelinjim drutvima dodavati na razne naine. Jedan od pogodnih naina jeste da se kombinuje eerni sirup sa zamenom cvetnog praka. Pripremi se eerni sirup na napred opisani nain. Kada se sirup potpuno ohladi, na svakih 950 grama sirupa dodaje se 450 grama pomenute meavine obezmaenog sojinog brana, osuenog pekarskog kvasca u prahu i obranog mleka u prahu. Masa se dobro izmea i ostavi 12 do 24 asa, da bi se suva i tena hrana dobro izmeale, odnosno da sirup prodre u sve esticc suve hrane. Vano je da vrstina kolaa bude takva da se oni mogu potpuno zadrati na satonoama, da ne propadaju izmeu ramova. Gustina, odnosno vrstina kolaa se moc regulisati dodavanjem veih ili manjih koliina meavine suve hrane i sirupa, slino opisanom postupku pri spravljanju medno-eernog testa. Ovako spravljeno testo stavlja se izmeu poklopne daske satonoe, a moe i na poklopnu dasku, ukoliko ima otvor za ventilaciju i prihranjivanje i ukoliko ima zbeg. Zamena cvetnog praka moe se dodavati i u obliku praka, stavljanjem u konicu na isti nain na koji se stavljaju i eerni kolai. Neki pelari praktikuju da zamenu cvetnom praku sipaju u plitke sudove i stavljaju ih u neposrednu blizinu konica u koje su smetena pelinja drutva. Pele naleu i po elji uzimaju zamenu cvetnom praku. POJAVA GRABEI I BORBA PROTIV NJE Grabe ili kraa meda je pojava da pele iz jedne ili vie konica sa istog ili drugog pelinjaka ulaze u tue konice, uzimaju med i nose ga u svoje konice. Grabe je veoma opasna pojava koja moe da dovede do vrlo tekih posledica i da izvestan broj drutava gotovo potpuno uniti. Grabe se najee pojavljujc u bespanim periodima a naroito kada se u tom periodu obavljaju obimniji radovi na pelinjaku, kao to je na primcr spajanje pelinjih drutava, detaljni pregled pela, prihranjivanje cernim sirupom i dr. Povodom borbe protiv grabei, treba imati na umu da je lake preduzimati mere da do grabei ne doe nego je spreiti kada se ona ve pojavi. Da ne bi dolo do grabei, preduzimaju se uglavnom ove mere: Nikada ne dozvoliti da na konici ima kakav drugi otvor izuzev leta i otvora za ventilaciju. Razumljivo da otvori za ventilaciju treba da budu zatieni ianom mreom; Prihranjivanje pela bilo kojom vrstom sirupa vriti iskljuivo uvee, kad prestane izletanje pela iz konice, uz strogo obraanje panje da ni jedna kap sirupa ne kane izvan konice ili na njenu spoljanju stranu. Ako se desi da neko drutvo tokom noi ne potroi sav sirup iz hranilice, treba rano ujutru skloniti hranilicu sa preostalim sirupom, ako je u pitanju skuvani sirup: U rano prolee drati suena leta tako da kroz njih, u jakih drutava, mogu da prou istovremeno oko 4 pele, a u slabijih drutava i drutava sa rezervnom maticom, najvic oko dve; takoe treba suziti leta. Poto su u tom periodu drutva obino jaka, a vreme toplo, treba voditi rauna da bude obezbeena ventilacija, da ne bi dolo do guenja pela ili nagona za rojenje. Dobro je da se u bespanom periodu svakom drutvu doda po malo eera u kristalu ili eernih pogaa; Broj ramova u konici uvek treba da odgovara jaini drutva. Suvini ramovi u konici nisu poeljni; Pri pregledu drutva, izvaene ramove ne treba stavljati na zemlju, ve u sanduk za prenoenje ramova, ili u jednu od rezervnih praznih konica. U bespanorn periodu ne trcba ni vriti pregled pelinjih drutava, a ako se mora vriti, onda taj posao obaviti vrlo paljivo i brzo; Na pelinjaku nikad ne ostavljati sae, delove saa koji se skidaju prilikom pregleda konice, sudove u kojima su drani puni ramovi prilikom pregleda ili prenoenja, hranilice izvaene iz konice itd. Sve ono to ima miris meda, voska i sirupa, ne treba drati na pelinjaku, niti blizu njega, gde je omoguen pristup pelama; Rezervne ramove sa medom i saem obavezno uvati u zatvorenoj prostoriji koja nije pristupana pelama; Kada se med cedi, onda sae iz kojeg je med istreen treba vraati u konicu uvee, kad potpuno Kada, u vreme pae, povremeno nastupe bespani dani, a to se u nekim krajevima nae zemlje deava,

prestane izletanje pela, s tim da se rano izjutra, pre poetka izletanja pela, leta suze i samo toga dana drati suena; Preporuljivo je da u bespanom periodu leta na konicama u vremenu od 1016 asova budu u senci; Poletaljke na konicama ne bi trebalo da budu ire od 3 cm, jer se onda pele lake bore protiv onih pela koje napadaju njihovu konicu, odnosno protiv pela tuicaAko se grabe ve pojavi, treba to pre preduzeti mere da se ona sprei. Na napadnutoj konici odmah

24

suziti leto, tako da istovremeno mogu da izlete samo jedna do dve pele. Posle izvesnog vremcna napad tuica e prestati. Ukoliko je napad tuica uzeo ire razmere, a suenje leta ne pomogne, onda se preduzimaju druge mere. Ima vie naina da se jako napadnuta konica odbrani, ali su sledea dva naina najpogodnija: 1. Natopi se nekoliko manjih krpa petroleumom ili razblaenim rastvorom lizola i krpe stave na dasku poletaljku, ispred samog leta i oko leta. Zbog neprijatnog mirisa, pele tudice ubrzo obustavljaju napad. Nakvaene krpe se tada sklone i leto dri jo izvesno vreme sueno. Praksa je pokazala da se na ovaj nain grabe redovno likvidira. 2. Prilikom najjaeg napada tuica, praktikuje se da se napadnuta konica skloni sa svog mesta i odnesc u neku hladniju i zatvorenu prostoriju i tamo dri 23 dana. Za to vreme, na mesto napadnute konice postavi se prazna konica u koju se stave krpe dobro natopljene petroleumom. Posle toga prazna konica se skloni, a na to mesto vrati konica iz prostorije. Ovo je najsigurniji nain da se grabe brzo i potpuno likvidira.

SANIRANJE PCELINJIH DRUTAVA Cesto se deava da pojedina ili vie pelinjih drutava izau iz zime bez matice ili da su jako oslabljena, odnosno da imaju mali broj pela. U ovakvim sluajevima pelar mora hitno da intervenie, jer su u protivnom ovakva drutva osuena na brzu propast. Postoje, uglavnom, dva naina da se ovakva drutva dovedu u red: ako su pelinja drutva dovoljno jaka, a nemaju maticu, onda im treba dodati maticu iz rezerve; ako su, pak, drutva suvie slaba, bilo da imaju ili nemaju maticu, onda ih treba spojiti, jer se na taj nain postiu povoljniji efekti. Dodavanje matice Ako ocenimo da je celishodnije da se pelinjem drutvu koje je ostalo bez matice doda druga matica, ili ako utvrdimo da u drutvu postoji matica ali je loeg kvaliteta, onda vrimo zamenu, odnosno dodavanje matice. Isliemo da od kvaliteta matice zavisi uspeh u