CENTAR ZA OBRAZOVANJE

I O D G O J D O N B O S K O

PROGRAM OBRAZOVANJA ZA

KURSEVE PANSKOG JEZIKA

U CENTRU ZA OBRAZOVANJE I ODGOJ DON BOSKO, PODGORICA

1. Naziv programa:

Kurs panskog jezika

2. Utemeljenost programa

Centar za obrazovanje i odgoj Don Bosko kao privatni centar za obrazovanje ima za cilj socijalno-pedagoki rad za prevazilaenje socijalnih kriza kroz obrazovanje i uvoenje u radni svijet mladih i odraslih i na taj nain smanjenje siromatva. U skladu sa ovim optim ciljem, centar eli organizovati kurseve engleskog jezika za polaznike svih uzrasta na nivoima A 1 i A 2. Programi su usklaeni sa Evropskim zajednikim okvirom za ocjenjivanje znanja jezika i edicijom udbenika za panski jezik Es Espaol nivel inicial. Program obuhvata 78 kolskih asova.

panski jezik je, posle engleskog, najzastupljeniji svjetski jezik (ne ukljuujui 2 oblika kineskog i hindu jezika koji se govore samo u dotinim dijelovima svijeta). panskim jezikom govori preko 400 miliona ljudi u svijetu, u preko 15 drava to je zvanini jezik.Interesovanje za ovaj jezik u naem drutvu je veliko, naroito meu mlaom populacijom, emu su doprinijeli i odreeni popularni televizijski sadraji na panskom jeziku. Dalje, ovim jezikom je, u poreenju sa ostalim jezicima, veoma lako ovladati. Poznavanje jezika olakava putovanja i sklapanje poznanstava, poveava mogunosti zaposlenja, potrebno je u brojnim zanimanjima i omoguava bre napredovanje u poslu. Poznavanje panskog jezika podstie i bolje razumevanje i uvaavanje panske i latinoamerike kulture i tradicije.

3. Uslovi za ukljuivanje u program

Kandidati moraju iskazati interesovanje za kontinuirano uenje engleskog jezika. Ukljuivanje na odreeni stepen uenja jezika e se obavljati na osnovu polaganja inicijalnog testa ili na osnovu potvrda o prethodno uspjeno poloenom kursu engleskog jezika odreenog stepena u priznatim institucijama.

4. Sadraj predmetnih oblasti ili tematskih cjelina

A 1

OPERATIVNI CILJEVI SADRAJI

AKTIVNOSTI GRAMATIKA VOKABULAR

Polaznik se osposobljava da:

- da razumije i upotrebljava poznate i svakodnevne

izraze, kao i proste reenice koje mu pomau da

zadovolji neke konkretne potrebe. Ui se da predstavi

sebe i drugoga i postavlja pitanja o nekoj osobi, kao na

primjer o mjestu stanovanja, poznanstvima, imovini i da

odgovara na isti tip pitanja. Polaznik treba biti u stanju

da vodi jednostavnu komunikaciju, ukoliko sagovornik

polako i razgovjetno govori i eli da mu pomogne.

Razumijevanje:

a) Sluanje: Polaznik se osposobljava da razumije

familijarne rijei iz svakodnevnog govora o sebi, mojoj

porodici i bliskom i neposrednom okruenju, ako se

govori sporo i razgovjetno.

b) itanje: Polaznik se osposobljava da razumije

poznata imena, rijei i jednostavne reenice, npr. u

oglasima, plakatima ili katalozima.

- Govorenje:

a) Uestvovanje u razgovoru: Polaznik se

Los interrogativos:

dnde, de dnde,

cuntos y cmo. El gnero del

sustantivo.

Los verbos llamarse,

ser, tener y vivir en

las personas yo, t,

usted, l y ella

Palabras

compartidas por

varias lenguas.

El alfabeto.

Nacionalidades y

pases.

Nmeros (1-100)

Saludar y despedirse.

Presentarse y presentar a

alguien.

Preguntar el nombre, la

nacionalidad y la edad.

Deletrear.

La concordancia de

gnero y nmero en

los adjetivos.

Los adjetivos

posesivos: mi, tu y

Principales partes

del cuerpo.

Descripcin fisica.

La familia.

Numbres y

Controlar la comunicacin.

Preguntar y decir la profesin.

Describir fisicamente a una

pesona.

Identificar a una perona dentro

osposobljava za jednostavan razgovor, pod uslovom da

sagovornik polako ponovi ili kae na drugi nain ono to

je rekao i pomae u formulisanju onoga to eli da kae.

Polaznik se osposobljava postavlja jednostavna pitanja o

bliskim temama ili o trenutnim potrebama i da odgovara

na slina pitanja.

b) Povezano govorenje: Polaznik se osposobljava

da se slui jednostavnim izrazima i prostim reenicama

da bi opisao ljude koje zna ili mjesto gdje ivi.

- Pisanje:

a) Polaznik se osposobljava da napie kratku

razglednicu, npr. iz mjesta gdje provodi odmor. Ui se

da ispuni formular, npr. u hotelu u kome se trae lini

podaci: ime i prezime, dravljanstvo ili adresa.

- da upotrebljava ogranieni fond rijei i jednostavnih

izraza koje koristi u specifinim konkretnim situacijama.

- da upotrebljava ogranien broj jednostavnih

sintaksikih i gramatikih formi koje je nauio napamet.

- da se snalazi u izraavanju kratkih, izdvojenih,

uglavnom stereotipnih izraza, pravei mnoge pauze,

traei rijei, korigujui se i oteano izgovarajui malo

poznate izraze. Ui se da odgovori na jednostavna

pitanja i da postavlja pitanja o linim stvarima.

Ostvaruje jednostavnu interakciju, jedino pod uslovom

da se stalno ponavalja, govori polako, nanovo formulie

i vre stalne korekcije. U stanju je da povee grupe rijei

ili rijei upotrebljavajui veznike kao npr. i/a ili

onda.

- da izdvojenim i jednostavnim izrazima opisuje ljude i

stvari, da opie sebe, mjesto stanovanja i zaposlenje.

- da proita repetitivan i kratak tekst, npr. predstaviti

nekog govornika.

su. apellidos.

Profesiones.

de un grupo.

El presente regular.

El presente irregular

de estar, ser e ir.

El presente irregular:

u ue (jugar

juego).

Los pronombres

personales tnicos

nosotros, vosotros,

ellos. La expresin para +

infinitivo. El orden de la frase.

Los adjetivos

posesivos nuestro,

vuestro y su.

Aficiones y

deportes.

Acciones

cotidianas.

Hablar de aficiones.

Expresar intenciones y

objetivos.

Los adjetivos y los

pronimbres

posesivos (fomas

tnicas).

La diferencia entre

hay y est(n).

Los articolos

determinados e

indeterminados.

Muebles y objetos

de la casa, de la

oficina y del aula.

Partes de la casa.

Cmo locilizar en un espacio

interior.

Describir las partes de la casa.

- da pie pojedinano jednostavnije izraze i proste

reenice.

- da napie jednostavne reenice i izraze o sebi i

izmiljenim likovima, o tome gdje ive i ta rade.

a) Govorenje:

- predstavi nekoga i da upotrebljava osnovne izraze da bi

pozdravio ili se oprostio.

- pita nekoga ta radi i da kao odgovor na to pitanje

adekvatno reaguje.

- odgovara na jednostavna pitanja i da ih postavlja,

razumije i daje jednostavne izjave, kada se radi o

neposrednim potrebama i veoma bliskim sadrajima.

- postavlja pitanja line prirode o mjestu stanovanja,

druenju sa ljudima, dobrima koja se posjeduju i da

odgovara na isti tip pitanja.

- govori o vremenu, upotrebljavajui izraze kao: sljedee

sedmice, prolog petka, u novembru, u tri sata...

- uspostavi bazini drutveni kontakt, upotrebljavajui

najosnovnije utive formulacije; dobrodolica,

opratanje, predstavljanje i rei hvala, molim vas,

izvinite i sl.

b) Razumijevanje:

- razumije svakodnevne izraze za zadovoljenje

neposredih i konkretnih potreba, ukoliko

se ponove vie puta i formuliu direktno, lagano i

razgovjetno od strane strpljivog sagovornika.

- razumije polako i briljivo postavljena pitanja i slijedi

jednostavna i kraa uputstva.

c) Pisanje:

- napie kratke i jednostavne pozdrave na razglednici.

- prepisuje izdvojene rijei i krae tekstove.

d) Sluanje:

El presente irregular

oue. Los cuantificadores

(demasiado, mucho,

bastante, poco.)

Los adjetivos

invariables en

gnero.

Los adjetivos y los

pronombres

demostrativos.

El presente irregular

eie. Los adverbios de

lugar aqu, ah, alli.

Los numerales

ordinales.

Barrio y ciudad.

Alimentos y mens.

Pedir y dar direcciones.

Cmo localizar espacialmente

en el exterior.

Pedir en un restaurante.

Los pronombres de

complemento

directo.

El uso de qu y cul.

Los comparativos

ms frecuentes.

Los superlativos ms

Colores.

Ropa.

Tiendas y secciones

del supermercado.

Nmeros (100)

Dinero y divisas.

Envases, pesos y

Pedir el precio.

Describir objetos.

- da razumije razgovore u svakodnevnim situacijama,

pod uslovom da govornici govore sporo i razgovjetno uz

ponavljanja.

Usvaja:

- elementarni izbor jednostavnih jezikih izraza da prui

informaciju o sebi i svakodnevnim potrebama.

- ogranien broj sintaksikih struktura i jednostavnih

gramatikih oblika koje pripadaju memorisanom

korpusu jezikih jedinica.

frecuentes. medidas.

A 2

OPERATIVNI CILJEVI SADRAJI

AKTIVNOSTI GRAMATIKA VOKABULAR

Polaznik se osposobljava da: - da razumije reenice izvan konteksta i esto upotrebljavane izraze u vezi sa djelokrugom

njegovih osnovnih aktivnosti (na primjer, osnovni podaci o sebi i porodici, kupovina,

komiluk, posao). Osposobljava se da vodi razgovor tokom uobiajenih i obinih poslova,

koji se svodi na razmjenu jednostavnih i direktnih informacija o svakodnevnim i poznatim

stvarima. Osposobljava da jednostavnim izrazima opie svoje zanimanje, neposredno

okruenje i evocira teme koje su u vezi sa neposrednim potrebama.

Razumijevanje:

a) Sluanje: Osposobljava se da razumije izraze i rijei koje se esto upotrebljavaju,

a koje se tiu njega samog, njegove porodice, kupovine, bliskog okruenja, posla.

Razumije ono to je osnovno u oglasima ili jednostavnim i kratkim porukama.

b) itanje: Osposobljava se da ita krae i jednostavne tekstove. Osposobljava se da

nae predvidljive informacije u svakodnevnim tekstovima kao to su reklame, prospekti,

jelovnici, red vonje i da razumije krau linu prepisku.

- Govorenje:

a) Uestvovanje u razgovoru: Osposobljava se da se upusti u razgovor dok radi

svakodnevne i jednostavne poslove o bliskim i poznatim temama i aktivnostima u formi

direktih i jednostavnih informacija. Osposobljava se da na kratko povede razgovor, iako

uglavnom nije u stanju da nastavi razgovor, jer ne razumije dovoljno.

b) Povezano govorenje: Osposobljava se da prostim reenicama i jednostavnim

sredstvima opie svoju porodicu i druge ljude, status i obrazovanje, sadanje i prethodno

zaposljenje.

El presente

irregular ei.

El presente iregular:

la primera persona

en go.

La expresin estar

+ rerundio. Los verbos

pronominales.

El contraste entre

laver y laverse;

acostar a y

acostarse; etc.

Las referencias

temporales (por la

maana, por la

tarde, y el fin de

semana)

Dias de la

semana.

Acciones

habituales.

Pedir y dar la

hora.

Hablar de

horarios

pblicos y

familiares.

Expresar

acciones de la

rutina diaria.

Comparar

acciones.

- Pisanje:

a) Moe da napie kratke i jednostavne poruke i zabiljeke. Ui se da napie sasvim

jednostavno lino pismo, npr. da se zahvali.

- da upotrebljava elementarne jezike strukture, koje se sastoje od upamenih izraza i

gotovih grupa rijei i izraza da saopti informaciju koja se odnosi na jednostavne situacije

svakodnevnog ivota i deavanja.

- da upotrebljava jednostavne jezike strukture, ali i dalje sistematski pravi elementarne

greke.

- da razumije ta je elio da kae u kraem razgovoru, bez obzira na oigledne probleme u

pronalaenju pravog termina, na zastoje i na greke od samog starta.

- da odgovara i reaguje na jednostavna pitanja i izjave.

- da da do znanja da prati i razumije razgovor, ali je rijetko u stanju da razumije u mjeri u

kojoj bi samostalno podrao razgovor.

- da povee grupe rijei ili rijei upotrebljavajui veznike za koordinaciju kao npr. i/a,

ali, i zato to.

- da jednostavno opie ili predstavi osobe, uslove ivota, svakodnevne aktivnosti, ono to

voli ili ne voli, upotrebljavajui krae iskaze u nizu ili neartikulisane reenice.

- da opie svoju porodicu, uslove ivota, obrazovanje, preanje i sadanje radno mjesto.

- da jednostavnim izrazima opie osobe, mjesta i stvari.

- da uradi ve pripremljene, veoma kratke oglase i reklame, prepoznatljivog sadraja koji

se mogu razumjeti od strane paljivog sluaoca.

- da kratko izlae o bliskim sadrajima, na elementaran i repetitivan nain.

- da odgovori, na jednostavna i neposredna pitanja koja se nadovezuju, pod uslovom da se

mogu ponoviti i da mu se prui pomo pri formulisanju odgovora.

- da napie odreene jednostavne izraze i proste reenice, uz upotrebu veznika kao to su

i, a, ali, zato to.

- da napie jednostavne povezane reenice i izraze o porodici, uslovima ivota,

obrazovanju, prethodnom ili trenutnom zaposlenju. U stanju je da sastavi krae i

jednostavne poeme o ljudima ili izmiljene biografije.

- da napie veoma kratke izvjetaje, standardne i konvencionalne forme, koji sadre

objektivne uobiajene informacije i obrazloenja nekih radnji.

- da iz raspoloivog repertoara pripremi i izdvoji odgovarajue izraze koje upotrebljava uz

odreena ponavljanja.

- da identifikuje ono to eli pokazivanjem rukom (npr. elio bih ono, molim vas.).

- da razumije izraze i rijei koje su nosioci znaenja za neposredna podruja aktivnosti

(npr. osnovne line i porodine stvari, kupovina, zaposljenje, lokalna geografija).

Los marcadores de

frecuencia

(normalmente, a

veces, casi

nunca)

Las construcciones

con pronombres

(a mi me gusta, a

m me duele.)

La diferencia entre

ser y estar.

El pretrito

perfecto.

El uso de ya y

todava no.

Ocio y

espectculos.

Partes del

cuerpo.

Expresar

gustos,

emociones y

opiniones.

Expresar

sensaciones

fisicas y dolor.

Manifestar

acuerdo y

desacuerdo.

Las perfrasis

verbales hay que +

infinitivo, tener

que + infinitivo, se

puede +

infinitivo

El imparativo.

La posicin de los

pronombres.

Reuniones y

fiestas.

Expresar y

preguntar si es

obligatorio o

posible hacer

algo.

Acepter y

rechazar

ofrecimientos.

Pedir permiso u

- da na kratko povede razgovor, ali uglavnom nije u stanju da ga nastavi, iako bi mu se

moglo pomoi ukoliko se sagovornik potrudi.

- da se slui jednostavnim i uobiajenim utivim formulama da bi se nekome obratio ili ga

pozdravio.

- da uini i prihvati ponudu, poziv ili izvinjenje. Moe da kae ta voli i ta ne voli.

- da govori o svakodnevnim pitanjima na jednostavan nain, ukoliko mu se obraaju

jednostavno, direktno i razgovjetno. Moe da govori o pripremama i organizaciji za neki

susret.

- da ostvaruje neposrednu i jednostavnu komunikaciju prilikom obinih i svakodnevnih

poslova i zadataka.

- da razmjenjuje informacije o bliskim sadrajima i tekuim obavezama.

- da postavlja pitanja vezana za posao i slobodno vrijeme i da odgovara na slina.

- da trai i daje obavjetenja line prirode.

- da napie jednostavno lino pismo da bi izrazio zahvalnost ili izvinjenje.

- da preuzme i reprodukuje rijei i izraze ili krae iskaze iz nekog teksta manjeg obima

koji ne prevazilazi okvire njegovih sposobnosti i ogranienog iskustva.

- da prepisuje krae tekstove iz skripti ili dokumenata pisanih itkim rukopisom.

- da proizvede krae uobiajene izraze da bi odgovorio jednostavnim potrebama

konkretne prirode: lini detalji, svakodnevni poslovi, elje i potrebe, dobijanje

informacije.

- da upotrebljava modele tipskih prostih reenica i uz pomo nauenih gotovih izraza,

grupe rijei i nekih reenica govori o sebi, ljudima, o tome ta radi/e, ta ima/ju itd.

- da korektno upotrebljava jednostavne strukture, ali pravi sistematske elementarne

greke, kao npr. pogrena upotreba vremena i nepotovanje slaganja. Ipak, globalni

smisao se na dovodi u pitanje.

- da izgovara dovoljno jasno da bi se razumio, uz prisustvo jakog akcenta i sagovornik

ponekad ima potrebu za ponavljanjem.

- da se snalazi u kraim drutvenim kontaktima, uz upotrebu uobiajenih pozdravnih

formula. Moe da pozove nekoga, da se izvini i da na isti nain odgovori.

- da razumije kljune stavke iskaza, ukoliko se radi o jasnom i standardnom jeziku i

poznatim stvarima i dogaajima sa posla, iz kole, slobodnog vremena itd. Snalazi se u

veini situacija na putovanjima, u podruijima gdje se govori jezik koji ui. U stanju je da

govori o poznatim stvarima i stvarima koje ga interesuju na jednostavan i koherentan

nain. U stanju je da prepria neki dogaaj, deavanje, san, da izrazi oekivanja, cilj ili da

ukratko obrazlae i objanjava razloge koji se odnose na neki projekat ili ideju.

Ciljevi u ovom domenu su:

El doble

pronombre.

La condicin.

objetos.

Ofrecer y pedir

ayuda,

aceptarla y

rechazarla.

Cmo

agradecer.

Pedir perdn.

Cmo felicitar.

Diferencias

entre t y

usted.

El pertrito

indefinido.

Los marcadores

temporales (ayer,

el otro da, el ao

pasado, en abril, etc)

El contraste entre

pretrito perfecto y

pretrito indefinido.

Meses del ao.

Referirse a

acciones del

pasado.

Explicar vidas

pasadas.

Explicar

conocimiento y

desconocimient

o.

Explicar

probabilidad.

El pretrito

Tiempo

Referirse a

Razumijevanje:

a) Sluanje: da bude u stanju da razumije osnovne poruke na standardnom i jasnom

jeziku, kada je rije o njemu bliskim temama (npr. posao, kola, hobi). Moe da razumije

sutinu mnogih informacija koje se emituju na radiju ili televiziji o aktuelnim

deavanjima ili o stvarima koje ga se tiu na privatnom i profesionalnom planu, ukoliko

se govori polako i razgovjetno.

b) itanje: Ui se da razumije tekstove koji su pisani obinim jezikom ili jezikom njegove

struke. Moe da razumije opis dogaaja i izraavanje osjeanja i elja u privatnim

pismima.

- Govorenje:

a) Uestvovanje u razgovoru: Ui se da se snalazi u svim situacijama na putovanjima kroz

zemlju u kojoj se govori jezik koji ui. Moe se bez pripreme upustiti u razgovor kada je

rije o porodici, mom poslu, hobijima ili o aktuelnim deavanjima.

b) Povezano govorenje: Ui se da se izraava jednostavnim sredstvima da bi ispriao neki

dogaaj, neko deavanje iz iskustva, san, nadanja ili stremljenja. Moe da ispria vic,

prepria neku epizodu iz knjige ili odlomak iz filma i izrazi sopstvene reakcije.

- Pisanje:

a) Ui se da sastavi jednostavan i saet tekst koji obrauje njemu bliske teme ili spada u

oblast njegovog interesovanja. Ui da napie pismo u kome govori o linim iskustvima i

zapaanjima.

- da sa lakoom dovede do kraja neki neposredan i ne mnogo komplikovan opis

raznovrsnih tematskih cjelina iz svog polja interesovanja, predstavljajui ga kao linearni

slijed elemenata.

- da se izraava neposredno i jednostavno o raznovrsnim i bliskim tematskim oblastima u

okviru svog polja interesovanja.

- da sa prilinom lakoom opisuje ili prepriava jednostavne dogaaje kao slijed

deavanja. U stanju je da govori iscrpno o svojim iskustvima uz opis sopstvenih osjeanja

i reakcija.

- da opie karakteristine detalje nekog dogaaja, npr. neke nesree.

- da prepria zaplet neke knjige ili filma i opie sopstvene reakcije.

- da ispria neki san, govori o nadanjima i ambicijama.

- da opie neki stvarni ili izmiljeni dogaaj.

- da ispria neku priu.

- da ispria priu ili iznese neki opis jednostavnim nizanjem elemenata. U stanju je da

opie odreene aspekte iz svog okruenja kao: osobe, mjesta, iskustva iz kole ili sa posla.

- da prui kratak i elementaran opis nekog dogaaja ili aktivnosti.

imperfecto.

El contraste del

pretrito imperfecto

respecto al pretrito

indefinido y el

pretrito perfecto.

El orden del relato

(primero, despus

de, luego y al

final). El uso de algo,

nada, alguien,

nadie, alguno y

ninguno.

atmosfrico. hechos y

circunstancias

del pasado.

Relacioner

acontecimiento

s del pasado.

Reaccionar

ante un relato.

Hablar del

tiempo

atmosfrico.

Las formas de

referirse al futuro

(ir a+ infinitivo,

querer + infinitivo

y pensar +

infinitivo).

Los marcadores

temporales de

futuro (maana,

pasado maana, el

prximo verano, etc.)

El presente con

valor de futuro.

Viajes y

servicios.

Medios de

transporte.

Accidentes

geogrficos.

Hablar de

planes de

futuro.

Referirse a

planes y

proyectos.

Concertar citas.

Sugerir

actividades y

reaccionar ante

sugerencias.

Caomunicarte

por telfono.

Cmo ubicar

- da opisuje svakodnevne radnje i navike, ideje o pripremanju i planiranju aktivnosti,

predhodne aktivnosti i dogaaje iz linog iskustva.

- da jednostavnim rijeima opie i ukratko uporedi sa drugima predmete i stvari koje ima.

- da objasni zbog ega mu se neto dopada, odnosno ne dopada.

- da iznosi zadovoljavajuu argumentaciju tako da se bez potekoa moe razumjeti,

uglavnom tokom cijelog izlaganja.

- da ukratko iznese razloge i objanjenja koja se tiu nekih miljenja, projekata i

djelovanja.

- da uradi ve pripremljene krae oglase i reklame o bliskim temama svakodnevnih radnji

iz njegovog polja aktivnosti, pa ak i sa prepoznatljivim akcentom i izgovorom, koji ne

ometaju jasno razumijevanje iskaza.

- da izlae pripremljeni tekst na jednostavan i neposredan nain o bliskim sadrajima iz

svog polja aktivnosti tako da se bez potekoa moe razumjeti, uglavnom tokom cijelog

izlaganja, objanjavajui dosta precizno vanije djelove. Osposobljava se da se

nadovezuje na postavljena pitanja, ali je mogue da zatrai dodatno objanjenje, ukoliko

je pitanje prebrzo izgovoreno.

- da pie jednostavne tekstove koji se tiu djelokruga poznavanja u okviru sopstvenog

polja interesovanja, povezujui niz razdvojenih elemenata u jednu linearnu sekvencu.

- da na razloan, jednostavan i neposredan nain pie o velikom broju bliskih tema u

okviru njegovog podruja interesovanja.

- da u jednostavnom i vezanom tekstu opie osjeanja i reakcije.

- da opie neki stvarni ili izmiljeni dogaaj i putovanje.

- da ispria neku priu.

- da pie povezane reenice o nekim svakodnevnim aspektima iz njegovog okruenja, kao

npr. o ljudima, mjestima, poslu ili koli.

- da napie krai opis nekog dogaaja, prethodnih deavanja ili aktivnosti iz linog

iskustva, na elementaran nain.

- da napie veoma kratke izvjetaje, standardne i konvencionalne forme, koji sadre

objektivne uobiajene informacije i obrazloenja nekih radnji.

- da predvidi i pripremi nain na koji e izraziti vanije dijelove iskaza, uz upotrebu svih

raspoloivih resursa i ograniavajui jeziki izraz na ona izraajna sredstva koja su

dostupna ili kojih moe da se sjeti.

- da upotrebljava obine izraze koji imaju slino znaenje onome to eli da kae, uz

traenje korekcije.

- da upotrijebi neki neodgovarajui izraz iz svog repertoara, koji uz pomo gestikulacije

dodatno pokuava da objasni.

- da utvrdi ta treba ispraviti u obliku nekog jezikog iskaza koji je upotrijebio.

Los verbos con

preposicin (ir a,

pasar por, pasear

por, salir de,

volver a y volver

de, llegar a, entrar

en, quedarse en)

Las frases de

relativo (donde y

que).

espacialmente.

- da ponovo pokua drugaijim nastupom da razgovara, ukoliko je dolo do prekida u

komunikaciji.

- da razumije glavne dijelove nekog govornog iskaza o sadrajima koji se redovno

ponavaljaju na poslu, u koli, u slobodnom vremenu, ukljuujui i krae prie.

- da povede razgovor o bliskim temama bez pripreme. Moe da slijedi svakodnevnu

konverzaciju ukoliko se sagovornik izraava na razgovijetan nain, iako je ponekad

neophodno ponoviti odreene rijei i izraze.

- da uestvuje u nekom razgovoru ili diskusiji, iako ponekad moe doi u situaciju da

ostane neshvaen kada pokuava da formulie na pravi nain ono to eli da kae.

- da reaguje i nae pravi odgovor na pojedina osjeanja kao to su iznenaenost, radost,

tuga, radoznalost i ravnodunost. Ui se da ostvari drutveni kontakt: pozdraviti se,

oprostiti se, predstaviti se, zahvaliti se.

- da prati osnovnu nit diskusije odreenog trajanja kojoj prisustvuje, pod uslovom da se

govori razgovjetno i standardnim jezikom.

- da iznese ili zatrai neki lini stav ili razmiljanje o stvarima od opteg interesa.

- da uini razumljivim svoja razmiljanja i reakcije u cilju traenja nekog rjeenja za

odreeni problem ili praktina pitanja tipa: gdje ii? ta raditi? kako se organizovati ? (za

izlazak i sl.).

- da na utiv nain izraava svoja uvjerenja, stavove, slaganja i neslaganja.

- da prepozna temu nekog razgovora ukoliko se pria polako i razgovjetno.

- da se dogovara o planovima za izlazak ili vikend.

- da predlae i reaguje na prijedloge.

- da izrazi slaganje ili neslaganje sa drugim.

- da nae i prenese obine i direktne informacije.

- da trai i slijedi detaljna upustva, da dobije dodatna obavjetenja.

- da razumije dovoljno za ostvarivanje komunikacije o obinim i bliskim temama, bez

nekog posebnog napora.

- da snalazi se u svakodnevnim ivotnim aktivnostima u direktnom kontaktu: pronai i

proslijediti neku objektivnu informaciju.

- da postavlja pitanja o navikama i svakodnevnim aktivnostima i odgovara na slina.

- da daje i slijedi obina uputstva i obavjetenja tipa: kako negdje poi.

- da vodi prepisku o linim stvarima, opisujui do detalja osjeanja, iskustva i deavanja.

- da prepriava krae dijelove pisanog teksta, jednostavnim jezikim sredstvima, uz

gledanje i korienje rijei i plana teksta.

- da posjeduje dovoljno jezikih znanja da bi mogao da se snae, uz odreena oklijevanja

i korienje perifraza, u tematskim oblastima kao to su porodica, razonoda, domen

interesovanja, posao, putovanja i aktuelna deavanja, ali zbog ogranienog fonda rijei,

sklon je ponavljanjima i ponekad ak ima problema u formulisanju izraza.

- da posjeduje elementarni repertoar jezikih znanja koja mu omoguavaju da se snae u

svakodnevnim situacijama predvidljivih karakteristika, iako je primoran da uglavnom

trai prave izraze i pronalazi kompromisna rjeenja izmeu onoga to je elio da kae i

onoga to je stvarno u stanju.

- da se slui esto upotrebljavanim jezikim izrazima na zadovoljavajuem gramatikom

nivou u okviru odreenog repertoara, u manje-vie predvidljivim situacijama.

- da izgovora sasvim razumljivo, ak i ako se ponekad uje akcenat stranca i pravi

greke u izgovoru.

- da se izraava pomou iroke lepeze jezikih funkcija, upotrebljavajui uobiajene

izraze u neutralnom registru. Svjestan je pravila lijepog ponaanja i ponaa se u skladu sa

njima. Svjestan je najizrazitijih razlika izmeu obiaja, navika, ponaanja, vrijednosti i

vjerovanja koji dominiraju u datom drutvu i zemlje iz koje dolazi, i trai prepoznatljive

crte i osobine te kulture.

- da se koristi bazinim jezikim funkcijama, kao to su razmjena i traenje informacija i

da jednostavno izraava neku ideju ili miljenje.

- da ostvari jednostavan, ali efikasan drutveni kontakt upotrebljavajui najjednostavnije

uobiajene izraze, drei se osnovnih znaenja rijei.

5. Literatura

Osnovna literatura:

- EsEspaol, Espasa Calpe, Madrid, 2006, Libro del Alumno y Cuaderno de recursos y ejercicios.

Ostala okvirna literatura:

- Ven, Espaol lengua extranjera, Edelsa, Madrid, 2000, Libro del alumno.

- Colleccin El espaol es fcil, Espasa Calpe, Recursos gramaticales y Recursos funcionales.

- Diccionario Escolar Real Academia Espaola.

- Diccionario de Dudas y Dificultades de la Lengua Espaola, Espasa Calpe.

- Gramtica de la Lengua Espaola, Coleccin Nebrija y Bello.

Pored udbenika preporuenih i odobrenih od strane Ministarstva, nastavnici mogu u nastavi koristiti i druge prirunike za

ostvarivanje ciljeva predvienih programom.

6. Materijalni uslovi za izvoenje nastave

Nastava se odvija u uionici koja je opremljena kasetofonom, grafoskopom i vizuelnim sredstvima (posteri, mape).

Poeljno je da uionica ima TV prijemnik, video, grafoskop i prirunu literaturu za uenje.

7. Provjeravanje i vrednovanje znanja i vjetina

Steeno znanje se obavlja usmeno i pismeno.

Pismeno ispitivanje se obavlja najmanje jedanput u toku izvoenja programa i jedanput na kraju. Usmeno ispitivanje se obavlja na kraju

izvoenja programa, nakon polaganja pismenog dijela ispita.

8. Strune kompetencije nastavnog kadra za realizaciju programa

panski jezik mogu predavati nastavnici koji su stekli zvanje profesora panskog jezika.

9. Dokument koji se dobija po zavretku programa

Na kraju izvoenja programa, svi kandidati koji su poloili predviene ispite dobijaju uvjerenje o redovnom pohaanju kursa panskog jezika, na

kome je naznaeno i sledee: koji nivo znanja jezika je kandidat ostvario (u skladu sa skalom CEFR), koju ocjenu je dobio, broj asova koji

program obuhvata, kao i kratak pregled sadraja koji su na kursu obraivani. Uvjerenje potpisuje direktor centra i nastavnik.

10. Autor programa

Lektor Natalia Esteli Garica