Dr. Л. ЛЕНАРД.

СТАРИ СРБИи

СРПСКА ПРАОТАЏБИНА.

Б Е О Г Р А ДШТАМПАРИЈА ЈЕДИНСТВО", КОСМАЈСКА 16.

1927.

Η Α Π O M E H A.

Ha конгресу византолога у Београду покренутоje питање српске праотаџбине и београдска штампаизвештавала je o томе опширно и на начин, као да jeучињено једно сензационо историско откриће. Расправа,вођена на овом конгресу o TOM предмету, била je yистини интересантна, али није донела никаквих сенза-ција, јер није изнела никаква нова факта и податке.Сем тога, расправа није била исцрпна и није билавођена до краја и због тога није могла да пружиконачне резултате и да до краја расветли ову ствар.Цео материјал по овом питању познат je, прикупљен,сређен и не може се очекивати, да ће бити откривенијош неки нови историски догађаји и нови, досаданепознати податци толике важности, да би могли даскрену расправу другим правцем. Ми можемо самона основу већ познатих факата и података расправљатндаље, изводити закључке и тачније објашњавати овопитање. У том погледу пружа се врло велика могућности потреба, јер досадања наука са опсежном, прикуп-љеном грађом није још створила дело, за које би семогло рећи да je савршено и дефинитивно.

Треба само средити позната и утврђена фактаи из њих извести логичне закључке. Резултат овоглогичног посматрања на основи постојећих факатау многоме разликовао би се од старог раширеногмишљења које je владало некада, па влада још и данаскод широких кругова, па и код научника o старојсловенској прошлости. Наука je грешила нарочито утоме што je, место да се држи постојећих факата,стајала под сугестијом извесних филозофских теорија,

нарочито оне, коју je изнео Хердер у своме делу:„Ideen zur Philosophie der Menschheit" и које се уразном облику понављају до данас. Један од овихоблика je такозвана идеја o словенском месијанизму,o неком словенском демократском и човечанском духу,који ће у будућности препородити човечанство. Требада се ослободимо свих априористичких филозофскихизлагања и радимо само са историским фактима иисториском логиком. У том случају доћићемо у питању:шта су били стари Срби и где je била српска пра-отаџбина до следећих закључака.

1.

ГДЕ JE БИЛА СЛОВЕНСКА ПРАОТАЏБИНА?

Најпре се поставља питање, где je била словенскаираотаџбнна? Под изразом праотаџбина разумемоисторијску праотаџбину, т. ј. ону земљу, у којој суживели Словени у првом почетку словенске историјепосле које су се одвојили од других аријских народа,и из које су се селили у разне крајеве и поделили наразне народе. Историја Словена почиње сеобом изисториске праотаџбине и заузимањем нових крајева,Прво je питање, да лн су се Словени селплн сасевера на југ, илн са југа на север?

Интересантно je, да готово сви стари словенскилетописци и историчари најстаријих времена тражесловенску праотаџбину на југу, на Балкану и на По-дунављу, и доводе Словене са Подунавља иза Карпата.Нарочито чине то сви летописци и историчари севернихСловена, a код јужних готово сви са малим изузецима.Стари грчки и латински извори означују словенскупраотаџбину на северу и према њима Словени су сасевера дошли на југ. Тек много касније, у главном уXVI веку развила се код словенских историчара, па икод других, теорија o словенској праотаџбини на северу.Ова теорија заузела je нарочито две форме: такозванавандалска и сарматска теорија. Уосталом, расправа дали треба праотаџбину Словена тражити на северу илина југу, водила се код научника до најновијег времена;све више je побеђивала северна теорија, али je и јужнаналазила своје браниоце.

Сада не може бнтп внше сумње, да се пра-отаџбнна Словена налавнла на северу и да су

јужни Словенн дошлп са ссвера пза Карпата. Ин-тересантно je само погледати, како су се развијалеове две теорије.

Први од словенских летописаца био je печерскикалуђер, редактор такозваног Несторовог Летописа,који je јасно изнео јужну теорију. Он пише, да сусви Словени, међу којима помиње нарочито Чехе, Мо-равце, Беле Хрвате, Србе, Хорутане, Лахе, Пољане,Љутичане, Масовшане, Поморце, Пољане, Древљане,Дреговиће, Полочане, Словене и Северјане, дошли сајуга на север, са Дунава, из Бугарске и Маџарске.Овим Словенима проповедали су хришћанство, те ихпокрстили Св. Павле и Св. Андроник. Касније дошлису Власи, те их протерали из њихове земље на север.Ови Словени потомци су Нојевог сина Јафета, па сусе некада називали Нарци.

Име Нарци може да буде покварено из Норици-Норичани, или од Илирци. Такве погрешке преписи-вача дешавале су се често. Ласи су Пољаци, првиПољани су пољско племе Пољана, који су становалиу садашњем Познању, други Пољани су руско племекоје je становало око Кијева. Нестор je имао даклеприлично широке појмове o словенству, знао je заЧехе и Моравце, за Србе и Хрвате на северу, за по-лапске Љутичане и Поморце, за пољске Пољане иМазуре као и за разна руска племена. Под изразомВлаха који су протерали Словене, могла би да секрије успомена на борбе Римљана, шрочито цара Тра-јана, који je оставио у словенској традицији великетрагове. Из ових трагова можемо закључити, да суримске легије сигурно дошле у додир са Словенима.Под овим изразом могло би да се крије сећање кадолазак Келта на доњи Дунав. По имену реке Дунав,које се налази код свих словенских карода и по ра-зним крајевима међу северним Словенима, a које jeсигурно келтског порекла, можемо закључити, да сусе Словени срели са Келтима за време велике келтскесеобе на доњем Дунаву, што сигурно није било безвеликих борби између ока два народа. Осим тогаимамо још неколико других трагова на основи којих

можемо закључити, да су се на доњем Подунављу уово време срели Келти са Словенима. Најпосле у овојНесторовој примедби могла би бити и успомена какасније борбе између предака садашњих Румуна и ру-ских Словена.

Такозвани Несторов Летопис није рад једног чо-века и једног времена. Последњу редакцију учиниоje OKO године 1116 можда игуман Силвестер. Прваредакција учињена je после године 1030 од непозна-тог печерског калуђера. Аутор имао je добре вести oвладавини Св. Владимира Светославића, знао je јошод очевидаца разне детаље o кнезу Светославу Иго-ровићу, o кнезу Игору црпео je из народне традицијејош нека маркантнија факата, што je старије, то je за-вијено у бајку, из које je тешко извући историскојезгро. Осим тога печерски црноризац употребио jeвизантиску историску књижевност и чинио je самвештачке научне комбинације. Његово причање одјекje књижевне традиције, која je била распрострањенау XI веку у кијевским круговима.

Код Пољака ова традиција налази се већ коднајстаријих летописаца. На њу се осврће стари лето-писац Кадлубек 1206 године, a Богухвал, који je умро1253 године, пише у својој пољској кроници, да суСловени, потомци Јафетовог сина, најпре становали уПанонији, одакле су отишли на север у Чешку, Пољ-ску и Русију. Најопширније излаже ову теорију ве-лики пољски историчар Јан Длугош (1415-1480 го-дине). Ова теорија постала je традиционална код свихстарих пољских летописаца и историчара.

Најстарији чешки летописац Космас, умро 1125године, дакле савременик последњег редактора Несто-ровог Летописа, зна само да су Чеси из Вавилонадошли у Чешку, али не зна ништа за балканску ота-џ'ину. Далимил у својој римованој кроници 1314 го-дине доводи већ Чехе са Балкана, „из српске земл>е,која се назива Хрватска." Ову балканску теорију при-мају после сви чешки историчари.

Несторову теорију прихватио je y свом славномделу такође гроф Зигмунд Херберштајн, родом из

8

Словеначке, који je као аустријски изасланик путоваона двор Ивана Грозног и први Европи описао москов-ску кнежевину, и Михаило Френцл, први лужичко-српски књижевник, који лужичко-српски језик доводиод балканског српског.

Модерна наука утврдпла je иеаобптно, да jeсловенска праотаџбпна бнла на северу, за Карпа-тпма. Питање je дакле, како je могла да се развиједруга теорија, да су словенски народи дошли са југана север, и то у толикој мери, и у тако старо време?

Ова теорија плод je књижете комбпнацнје нцрквене полемпке. Према цоквеном учењу сви народисвета произлазе од синова Ноја, a ови потомци ње-гових синова разишли су се по свету, кад су им сеу Вавилону помешали језици. Грчке кронике почињуовом сеобом народа из Вавилона и сваки народ до-воде од синова Ноја. Грчке кронике превођене су већрано на старо-словенски језик, нарочито кроника Ма-лаласа кроника Грешника Глигорија Хамарталоса иУскршња кроника. Компилатор Несторовог Летописаимао je пред собом ове кронике, те их употребљавао.Према његовом географском познавању, пут из Вави-лона за Европу водио je преко Балкана, дакле моралису и претци Словена из Вавилоиа најпре доћи наБалкан. У списку ових старих грчких кроиика Словененије нашао, али зато je нашао друге народе, као Или-рце или Норичане, који су некада живели на југу,али их у његово време није било више, na je једно-ставно комбиновао, да су ови народи били претциСловена и да су Словени са југа дошли на север.Тако je дакле настала такозвана дунавска теорија,као плод чисто црквено—књижевне комбинације и товероватно најпре у кијевским калуђерским круговима.Из Кијева ова теорија прешла je Пољацима, од По-љака Чесима.

Дошао je још други, чисто верски моменат ицрквена полемика. Свети апостол Павле писао je yједном свом писму, да намерава отићи у Далмацију датамо проповеда хришћанство. Св. Јероним признаје уједном свом писму, да je због тога тако топле крви,

9

јер je пореклом Далматинац. A Св. Јероним био jeвелики црквени књижевник, секретар папе Дамаза ичувени библиски ауторитет у западној цркви. Разумесе, да за време Павла и Јеронима није било још трагаo Словеима на јадранском приморју. Касније развиласе велика борба између латинског и словенског све-штенства око словенске службе у цркви и словенскеазбуке. На основи ових података потпуно лако моглаje да се развије традиција, да je Св. Павле уистинипроповедао у Далмацији и да je Св. Јероним пронашаословенску азбуку и превео црквене књиге на словенскијезик. Поборници словенског језика одушевљено суприхватили ову традицију, која je била најсилнијеоружје у одбрани словенског језика у цркви, и зналису да тиме тако успешно маневришу, да су уверили цеосвет, па и римску курију у истинитост ове традиције,Папа Јован X. пише у своме писму краљу Томиславуи Михаилу Захумском, да су Хрвати били покрштениод Св. Апостола. Значи, да je y ово време ова теоријабила у Риму опште призната. Папа Инокентије IV.примећује у једном писму сењском бискупу 1248 год.,да je свети Јероним пронашао глаголицу. Разуме се,да и противници нису остали дужни, па су и онипретеривали у другу крајност и тако су за времекраља Томислава латински бискупи на сабору у Сплитуутврдили, да ову азбуку није пронашао Св. Јероним,него неки Грк Методије, који je био присталицааријанске јереси! То je било исто тако далекоод историске истине, јер кад су Словени дошли наБалкан o аријанској јереси давно није било више трага,То доказује како су страсне полемике вођене око сло-венског језика и како je y овој полемици на једноји другој страни изопачавана историска истина.

Стари грчки и латински извори врло мало имајувести o Словенима, али вести које имамо потврђују,да je њихова праотаџбина била на северу. КорнелиусНепос писао je, да je проконсул Метелус Целер одбатавског кнеза добио неке људе, које je бура изИндије избацила на батавску обалу. Ова вест изгледапотпуно вероватна, само се не може односити на

10

стаиовнике Индије, него на Венде, становнике Вендије.То je толико вероватније, јер се Балтички Залив називаВенедиски. Ови људи били су дакле Словени —Венди са балтичке обале, који су пловили морем, паих je бура избацила на обалу садашње Холандије. Тоби била прва вест o Словенима на северу из 58 го-дине пре Христа. Тацит пише око 98 године по Христу,да између Пеуцина и Финаца станују Векети, народкоји je различан од Германа и Сармата, врло великии борбен. Плиније, који je умро године 79 помињеВенеде иа Висли, александријски географ Птоломеј,умро око 178 године, пише да Венеди станују наВенедском Заливу, те су највећи од свих народа Сар-матије. Даље примећује, да станују и на Висли, a Карпатеназива венедским планинама. Према њему становал«су дакле Венеди од Балтика до Карпата.

После тога, за време такозване сеобе народаишчезавају вести o Словенима и у току неколиковекова o њима има само неколико врло оскудних бе-лежака. Помиње се Венедски Залив код Маркијана, иаПеутингеровој Мапи два пут су забележени Венеди,помиње их грчка Ускршња Кроника као један од се-верних народа.

Словени појављују се тек у VI веку и то већиномпод овим именом Словени, на целој територији оддоње Лабе и Сале у Немачкој, на до Јадрана, Егејскогн Црног Мора. Грчки историчар Прокопије и латинскиЈордан пишу опширније o Словенима и њиховим борбамаса Грцима, па их престављају као народ, који из отаџбинепа северу продире према југу. Такозвани равенски Кос-мограф пише, да су сви словенски народи изишли изпраотаџбине, која се налази на северу. Такозвани ба-варски географ из IX века пише, да се поред другихземаља северно од Дунава налази велика и пространаземља Србија из које су изашли сви словенски народи.Од страних словенских писаца држи стари ДукљанскиПоп традицију, да су Срби дошли са севера. Истутрадицију понавља касније у својој кроници ђакон Томаиз Сплита и дубровачки доминиканац Цревић.

11

Код Немаца и других западних народа до XVвека није се расправљало o питању словенске пра-отаџбине.

Код свих словенских народа превладало je даклеу ово доба мишљење, да су Словени са југа дошлина север. Поп Дукљански готово je y том погледуједини изузетак, јер Тома сплитски позива се на њега.A y колико постоје историски извори до 'VI века, свиговоре, да се словенска отаџбина налази на северу изаКарпата.

Тек од XV века почело се опшчрно расправљатиo овом питању не само код Словена него у научнимкруговима уопште и сада се брзо развила друга тео-

' рија, да се словенска праотаџбина налазила на северуи да су Словени са севера дошли на југ. У почеткуова теорија развија се исто тако под утицајем Св. Писма.Словене доводили су од Нојевих потомака из Вавилонау Европу, само да су их место преко Мале Азије иБалкана доводили преко Каспијског Језера и Дона. Овасеверна теорија углавном je подељена на две граче.Једна je била такозвана вандалска теорија, која je стареВандале идентификовала са Словенима. ЈНајистакнутијипоборник ове теорије био je y почетцима X V ! векаКранц. Код јужних .Словена ову северну теоријупримили су Орбини, Бранковић и Рајић. Мартин Кромерje y Пољској у XVI веку главни поборник такозванесарматске теорије према којој су Словени потомцнстарих Сармата и њихова праотаџбина je Сарматија.Ова северна теорија добила je од XVI века све вишемаха, али и јужна имала je одушевљене и спретнебраниоце до краја прошлог века. Већи замах и прак-тично значење добила je ова јужна теорија приликомтакозваног илирског покрета, који се оснивао на томе,да су јужни Словени аутохтони на садашњој земљи ида су потомци давних Илира или Трачана.

Постојале су дакле до најновијег времена дветеорије, поборници једне и друге у највећој мери нисурадили са научним аргументима. Балканска теорија углавном je -плод књижевне комбинације и црквенетрадиције, северна теорија оперисала je огромном масом

12

неоснованих филолошких аргументација, случајних сличности имена и т. д.

Сада можемо потпуно сигурно рећи, да се пра-отаџбина Словена налазила на северу. То доказују ци-тати старих аутора, Тацита, Плинија, Птоломеја, којисви познају Венеде на северу, даље стари историчари,који причају o доласку Словена са севера и o осва-јању грчких и римских крајева. Сем тога имамостварне доказе. Потпуно сигурно je утврђено, да стариТрачани и Илири нису били Словени, него самосталнегране аријског стабла. O Словенима на Балкану стараисторија не зна ништа, они се појављују тек у по-чецима новог века. Топографска номенклатура Бал-кана и Подунавља није словенска, као што нису сло-венска позната лична имена. Словена некада на Бал-кану није било, јер немамо o њима ни најмањег трага.Морали су дакле доћи касније. Само историја неможе да утврди тачно, кад су дошли. Не можеморећи, да су почели долазити тек онда, кад су Јордани Прокопије писали своје историје, за време цара Ју-стинијана или мало пре њега. Не можемо рећи, да суСловенци дошли тек године 595, кад кроника приме-ћује, да су се борили са Баварцима на ТоплишкомПољу, или неколико година пре тога. Али не можемони рећи, да су дошли много векова раније, него штоих помиње историја по јужним крајевима. Биће потребно да мишљење, које je y новије време завладалоу науци, исправимо у толико, признавајући, да суСловени већ давно пре заузели панонску равницу, aпоједини одреди продирали и преко Дунава на Бал-кан. За време хунског краља Атиле панонска равницабила je сигурно већ давно насељена Словенима. СеобуСловена са севера на југ треба померити мало унатрагод Прокопија и цара Јустинијана. Не може се прихва-тити мишљење, да су почели долазити тек у оно време,али остаје факат, да се њихова праотаџбина налазилана северу, иза Карпата.

Осим ових историских доказа имамо још доказеиз топономије, филологије и археологије.

Топографска номенклатура није још довољноистражена и објашшена у свим детаљима, али већ у

главним линијама пружа довољан доказ, да je сло-венска праотаџбина на северу. Од Дњепра и басенаДесне до Двине, Припети, Буга и Висле, a онда Ви-слом до њеног извора, па и преко извора до ГорњеОдре, Варте и Нотече крајевна номенклатура je сло-венска. Јужно од Карпата стара крајевна имена пренего што можемо историски утврдити Словене поовим крајевима, нису словенска. За већину ових именајасно je да немају словенски корен, друга су нејасна, aврло je мали број крајевних имена још из римскогдоба, која показују словенски облик. У осталом, преСловена по овим крајевима становала су племена тра-кијског и илирског народа. Трачани и Илирци при-падали су истом аријском стаблу као и Словени, они суишчезли, a од њиховог језика имамо само мале остаткеи због тога не можемо лако код појединих крајевнихимена утврдити, да ли су словенског или тракијскогодносно илирског порекла, јер не знамо ближе сро-дност ових језика са словенским. Овај мали број кра-јевних имена јужно од Карпата, који јасно показујесловенски облик, можемо објаснити на тај начин, дасу поједини одреди Словена и поједине колоније пре-лазиле преко Карпата већ у римско доба, те се на-селили међу несловенским народима,

Врло важни за ово питање су филолошки до-кази, нарочито упоредна словенска филологија. Онкизрази који се налазе у свим словенским језицима илибар код разних словенских народа, били су познатиСловенима још у праотаџбини. Из таквих израза мо-жемо да закључимо, како je та праотаџбина изгледалаи где се налазила. Ако имају ка пр. сви словенски на-роди израз „бреза" значи, да су тај израз донели изпраотаџбине, кад су становали још у заједници каоадан народ, мада већ подељен на разне диалекте.Праотаџбина налазила се дакле у крају, где растебреза. Ако потражимо на тај начин све изразе, којису заједнички свим Словенима, можемо да добијемослику старог словенског живота у праотаџбини, поро-дичног и домаћег живота, културе и занимања, a мо-жемо да добијемо и слику географског положаја ове

14

праотаџбине. На тај начин долазимо до закључка, |дасе ова праотаџбина налазила негде на северу, у крајугде je била бујна вегетација, много воде и мочара,шума и равница.

Упоредна словенска филологија може да намоткрије још једну слику. Ми можемо да истражимоиз овог заједничког старословенсксг језика оне старесловенске изразе, које су већ стари Словени у својојпраотаџбини позајмили од других народа и на тај на-'чин можемо закључити са којим су народима стајалиу ближим односима. На тај начин можемо утврдити,да су стари Словени становали у земљи, где су се гра-ничили и живели у додиру са Иранцима и Туранцима,Финцима и Литванцима, Келтима и источним Герма-нима. Α το je могло бити само на северу од Карпата,на територији од Висле до Дњепра.

Словенска археологија и антропологија нису јоштолико обрађене, да би могле дати сигурне закључке.Нарочите су тешкоће са старом словенском антропо-логијом. Ми не можемо утврдити какав je био старисловенски тип. Изгледа, да су се нећ у прастаро добаСловени помешали са другим народима тако, да «ehу праотаџбини није постојао један словенски тип.Упркос томе словенска археологија даје нам многоразлога за закључке, да се словенска праотаџбина на-лазила на северу, На Балкану и Подунав.Ђу јужно одКарпата стари гробови показују културу, која нијесловенска. У првим вековима после Христа продкрепреко Карпата друга култура, која je веома сродна сатакозваним лужичко-шлеским типом, тако да je мо-жемо сматрати само као једну ниансу за даљи разви-так ове лужичке културе. Ако узмемо, да je овај лу-жичко-шлески тип словенски, што je и највероватније,онда морамо закључити, да су крајеви јужно од Кар-пата били насељени до Христа другим иародима;после Христа почиње да продире на југ словенскакултура лужичко-шлеског типа и долази до Дунава,где се сусреће са римском културом која долази изИталије и онда ишчезаиа.

Сви разлози говоре, дакле, да се словенска пра-отаџбина налазила на северу од Карпата.

2.

ГРАНИЦЕ СЛОВЕНСКЕ ПРАОТАЏБИНЕ.

Словенска праотаџбина налазила се на северу, изаКарпата, али њене границе можемо утврдити самоприближно и само у зеликим потезима. Историскихизвештаја имамо врло мало, па и они гласе приличнонеодређено. Према Тациту, Плинију и Птоломеју, првимисторичарима који помињу Словене на северу, даклеу првом и другом веку после Христа, граница измеђуСловена и Германа била je река Висла. Према Тацитугодине 98 по Христу, Словени станују на десној обалиВисле између Пеукина и Финаца, те су врло великии борбен народ. Према Птоломеју око 178 годинепо Христу, Словени станују у Сарматији на целомВенедском Заливу (Балтичком Мору) на истоку одВисле. Према томе, у ово време Висла би била границаизмеђу Германа и Словена, Али ове вести су нетачнеи неодређене. Пре свега, Тацитова Германија није чистоетнографски, него пре свега географски појам. Истотако je Птоломејова Сарматија географски појам, Акодакле аутори пишу, да je Висла граница између Гер-маније и Сарматије не можемо из тога закључити, дау Германији станују само Германи и да, у ово време,тамо није могло да буде Словена. Исто тако знамо,да су Германи већ давно пре тога прешли Вислу инека германска племена дошла чак до Црног Мора.Тако je на пр. германско племе Бастарни већ неколиковекова пре Христа из источне Германије преко Вислепрешло у словенску праотаџбину, па се иза Карпатапомицало до ушћа Дњестра у Црно Море. Исти jeслучај био са Скирима и Пеукинима. Касније су прешли

16

Готи преко Висле и Птоломеј на својој карти има ихзабележене као и нека друга немачка племена на деснојобали Висле.

Приближно око 1000 година пре Христа почелоje немачко продирање са севера на југ, па и истоки запад. За време Тацита, Германи становали су већпо целој Германији до Висле, нека германска племенапрешла су већ и Вислу и продирала према југоистоку.Висла je дакле у ово време била приближно, a нетачно, граница Германије у том смислу, што су Гер-мани већ заузели целу земљу до Висле, a ca другестране становали још слободни народи од којих сунајвећи и најснажнији били Словени, или како их Тацитназива Венеди. Али из његовог причања не можемозакључити, да je Висла бкла етнографска граница, дана западу од Висле није било Словена који су моглитамо становати још пре Германа, па се и држати подњиховом владавином. Других историских вести o сло-венској праотаџбини немамо. Једино могла би се на-вести прибелешка старог грчког историчара Херодотаo народима званим Неури и Будини који су, по својвероватноћи, били Словени. Према Херодоту, Неури бистановали приближно од источних Карпата и горњегДњестра до Дњепра, a на северу њихова насеља про-стирала су се врло далеко, могуће до Буга, Припетаи Березине. Према једној Херодотовој прибелешциБудини становали су на истоку од Неура и поредњих, дакле на басену средњег Дњепра и басену Десне.Према другој прибилешци земљу Будина треба тра-жити на Дону и чак на истоку од Дона. Херодотиримећује, да су Будини силно велики народ. Овуњегову вест можемо протумачити најбоље на тај начин,да je чуо o Будинима из два извора. Једну вест добиоje од грчких трговаца који су Дњепром путовали уунутрашњост, другу вест добио je од трговаца, којису Доном трговали са унутрашњошћу. Према томеземље Будина простирале би се врло далеко, од Дњепрадо Дона, па и преко Дона.

Према овим вестима не можемо ни приближноутврдити, где се налазила словенска праотаџбина. Требада се послужимо другим изворима.

17

Топографска номенклатура кма очигледно сло-векски карактер на целој територији од Дњепра доВисле и преко Вксле до горње Одре. На овој тери-торнји не налазимо трагове o другим народима. Самошжвремено и тако рећи пролазно држали су се у њојделови келтског и германског народа. У почетцимаисторије ова земља има чисто словенски карактер.Географски карактер земље одговара потпуно словен-ској праотаџбши. Можемо дакле рећи, да je ова те-риторија словенска праотаџбина. На југу граница jeишла од извора Висле, односно Одре, Карпатима премајугоистоку, од Карпата прешла je ка Дњепру на онојлинији, где шума прелази у степу, дакле приближкокод Дњепрових Прагова. Јужни степски појас био jeод некада ториште иранских и туранских хорди, којесу из Азије преко црноморских степа прелазиле уЕвропу. Из историје познајемо најпре тракиске Киме-рице, Кимерице потисли су ирански Скити, за њима судошли ирански Сармати и Алани, даље долазе туран-ске хорде, Хуки, Авари, Бугари, Маџари, Печењези,Половци. Између ових номада и Словена на северуводиле су се непрестано борбе, Словени продирали суна jyr y степе, номади успевали су понекад да под-јарме поједина словенска племена, као што то знамоo Скитима и Сарматима, a касније o Хунима и дру-гима. На југозападу границу су творили Карпати. ИмеКарпати, изгледа да су Словени добили посредовањемгерманског племена Бастарни. Кад су Бастарни проди-рали на југ изгледа дакле, да су Словени дошли доКарпата, али нису их још густо запосели. На западуимамо чисто словекску номенклатуру до горње Одреи Варте. На северу граница према Литванима и Фи-нима биле су мочаре Припети и Березине. Источноод Дњепра словенску номенклатуру има басен Десне.

Ова словенска праотаџбина заузимала би даклетериторију целе данашње Пољске са изузетком ви-ленске и новогродске војводине, дакле њеног северо-источног дела. Од Немачке припадала би joj целаГорња Шлеска, од Русије приближно черниговска, пол-тавска, подолска, кијевска и волинска губернија на

2

18

југу, а на северозападу делови минске и мохилевскегуберније.

Ова територија била je без сумње прасловенска.Питање je што се тиче територије западно од ГорњеОдре, па до Сале. Топографска номенклатура ове тери-торије није чисто словенска. Број крајевних имена, којаимамо из ових крајева пре доба такозване сеобе иародаи која су сачувана код латинских и грчких аутора,није баш велики. Нека од ових имена можемо добро,па чак и најбоље објаснити помоћу словенског језика,друга не показују словенски облик. Осим тога оваимена сачувана су нам код старих аутора у покваре-ном облику. Топографска номенклатура не може дакледа ствар тачно реши. Латински аутори убрајају ову τε-риторију у Германију и набрајају разие германске на-роде који станују на територији од Висле до Лабе ипреко Лабе. Германија, која се према Тациту простиредо Висле, пре свега je географски, a онда и политичкипојам. Тацит набраја у Германији разна племена, којасигурно нису германске расе, као на пр. Есте на Бал-тику, келтске Тревере и Нервије на Рајни, за које из-рично примећује да нису Германи. За племе Оси пишеТацит, да су Германи, мада не говоре германски језик.Тациг je дакле под именом Германа обухватао с;зенароде који станују у Германији, као што се на пр,могло рећи да су Киргизи, Грузини, Естонци итд.Руси, јер живе у руској држави. Према овом Тацито-вом ошсивању апсолутно не можемо закључити, дасу у овој Германији становали само народи германскерасе и не можемо утврдити, да у овој Германији нијебило Словена.

У VI веку цела Немачка до Сале и Лабе била jeнасељена словенским народима, који су продирали ипреко ове реке у западну Немачку. То су били Србиу средњој Немачкој, Ободрити, Љутичани и Поморцкна Балтичком Мору. Питање je да ли су ови Словени прастановништво Германије, или су се они каскиједоселили?

У току такоззане сеобе народа германски народиостављали су Германију и кретали на пут према југу

19

и југозападу. У IV веку кренуло je последње германскоплеме из ове Германије. Према једној теорији Словенису почели да продиру преко Висле и Одре у средњу,па чак и у западну Немачку тек после IV века поХристу, кад су германска племена напустила своју отаџ-бину. Ово продирање вршено je у главном у петомвеку, a средином шестог већ je било закључено. Сло-вени су дакле готово истовремено продирали од Вислена запад кад су и преко Карпата иродирали у Поду-навље и Балкан.

Према другој теорији Словени су у средњој Не-мачкој до Сале и Лабе прастановници, који су таможивели пре доласка Германа. Германска праотаџбинаналази се на северу, у скандинавским земљама, у Дан-ској, Шлезвику, Холандији и на обалама Балтичког иСеверног Мора. Са севера продирали су лагано најуг. Око 1500 године пре Христа јужна германска гра-ница ишла je до Емзе, Бруншвика, ушћа Сале у Лабу,реком Хавелом приближно до Берлина. Лагано про-дирали су све даље на југ, потискивали Келте и Сло-вене, који су становали одавна у садашњој средњојНемачкој, у првом веку пре Христа проширили су севећ преко Одре, Мајне и Рајне, па и преко Висле.Германски народ Бастарни кренуо je на пут на југо-исток већ између V-III века пре Христа. За њима кре-нули су други, A друга германска племена као Цимбрии Тевтони, продирала су на југозапад, у Галију иИталију. У другом веку после Христа почео je великипокрет, који се зове сеоба народа, једно германско племеза другим одлази поново из Германије, у трећем векуниједан германски народ није више у средњој и исто-чној Германији. Према овој другој теорији Словени судакле 'становали у Германији пре доласка Немаца.Око 1500 године пре Христа граница између Словенаи Германа била je приближно од ушћа Сале у Лабу,током реке Хавеле на Берлин и од Берлина на Ста-роград на Балтичком Мору у близини Гданска. Послетога Немци су продирали све даље, подјармили Сло-вене и живели заједно са њима неколико векова. Нај-после Словени су поново ојачали, истерали један гер-

2*

20

мански народ за другим, и остали слободки, докнису око године 800 поново дошли у сукоб са не-мачком царевином, са којом су водили огорчене борбеоко четири века. Према првој теорији дошли су даклеСловени у Немачку тек после одласка Германа, послечетвртог века по Христу. Према другој теорији Сло-вени су у Немачкој прастановнкци, живели су тамопре Немацз, под Немцима и остали су, кад су немачкаплемена отишла на своја далека путовања.

Према овој другој теорији словенска праотаџбинапростирала се дакле до Лабе и Сале. Ова другатеорија свакако има много више доказа, na je многовероватнија од прве.

Према првој теорији Словени су се из своје пра-отаџбине између Дњепра и Висле у сразмерно кратковреме од непуна два века раселили на огромне новетериторије: на југу преко Карпата до Дунава и преко-Дунава по целом Балкану, па чак и на острва Егеј-ског Мора и у Малој Азији, на северозападу прекоцеле Немачке до Лабе и Сале и још даље у западнуНемачку, на југозапад заузели су Чешку и Мораву,Аустрију, продрли у Баварску, заузели Алпе до Ја-драна и на западу до Тиљмента. Осим тога из својепраотаџбине у исто време ширили су се на југоистоки на исток. Већ Прокопије пише, да живе Словенигусто насељени на Дону. У исто време дошли су већна Оку и Волгу, потискивајући пред собом фикске иуралоалтајске народе. A на северу потискивали су Ли-тванце. Ма колико плодан био народ, таква експан-зивност je немогућа. Да су се Словени тако ширилииз своје праотаџбине, она би остала без народа. Кадсу се Словени преко Дунава ширили на Балкан, па-нонска равница, Влашка и Молдавија остале су ретконасељене, na je y Панонији могао да се прошири ма-џарски елеменат, у Молдавији влашко-румунски. Aпрема овој теорији Словени су се из праотаџбине ра-злили тако рећи одједном преко већег дела Европе иова праотаџбина остала je и даље густо насељена каошто je била и пре! То je немогуће. Сеоба Словенаније могла да се изврши у тако кратко време из ове

21

нраотаџбине. На југ њихова сеоба почела je много ра-није. Исто тако развијали су се раније лагано и наисток. Западни крајеви до Сале и Лабе уопште нисубили насељени после одласка Германа. Словени су билитамо прастановници, неко време становали су тамо иГермани који су били касније поново истерани, као штоje био случај на пр. са Турцима на Балкану.

Из римског доба позната су нека имена планинаи река, која се употребљују и данас, као на пр. реке:Албис (Лаба), Висла, Одра, Сала, Хавела, Варнава,Видава, и планине: Крконоши и Јесеники. Ако je ново ста-новништво дошло у крајеве, који су били незапосед-нути или са којих je истерало старо становништво,доносило je собом и нова крајевна имена, Тако опа-жамо код нас на југу, да ишчезавају стара римскаимена доласком Словена, те се појављују нова сло-венска, Само тамо, где je словенско становништводуго и мирно живело са старим латинским становни-штвом, примило je од њега крајевна имена, као штоje το био случај на пр. у Далмацији и Истри. Латин-ски аутори добили су ова крајевна имена из средњеи северне Немачке од народа који je тамо живео. Акосу ово првобитно становништво били Германи, моралису Словени бар врло рано доћи у Германију и извесновреме мирно живети са Германима да су од њих при-мили ова крајевна имена, те их чували даље, кад суГермани отишли. A много природнија je претпоставка,да су првобитно становништво били Словени, који суостали на овој територији и даље, кад су дошла уГерманију поједина германска племена, a после одла-ска Германа поново остали у земљи као једино ста-новништво.

Много крајевних имена има такву форму, да ихможемо најлакше објаснити помоћу словекског језика,неколико имена очигледно je словенских — фрапантнаи необјашњива појава, ако не примимо претпоставку,да су Словени већ у римско доба становали у средњојГерманији. То je случај са именима река: Лаба, Одра,Сала, Хавела, Варнава, Видава, Морава и планинаСеманос, Габрета (Шумаза), Крконоши и Јесеники.

22

Још интересантније и маркантније je ca имениманарода. Римски аутори помињу на пр. снажан герман-ски народ под именом Silingi, који je становао усадашњој Шлеској и Лужици. Taj народ кренуо je caОдре између II—III века по Христу, у трећем векубили су већ на Дунаву, са Вандалима дошли су уШпанију, где су били уништени. Али земља где сустановали, сачувала je даље њихово име Силинги —Шлезани и народ, који тамо станује je по,љско племе,које се од некада, па и сада зове Шлезани. Пољскијезик сачувао je још и носни звук од старог изразаСилинги. Да су Пољаци после одласка Силинга дошлиу пусту земљу, дали би joj ново име. Уосталом ап-сурдно je, да један народ одлази, остави земљу празну,a касније долази за њим други, те се тамо насели.Историја не познаје таквих празнина. Словени су моралистановати извесно и то прилично дуго време за-једно са Силингима у овој земљи, Склинги су биливладајући народ и тако je земља примила њихово име,па и Словени, који су остали после њиховог одласка.Силинги били су сигурио германски народ, то причаформа њиховог имена, као и нека имеиа њихових вла-дара, која су сачувана. Имамо дакле доказ, да je словенски народ у Германији извесно, прилично дуго времеживео под Германнма.

Даље се помињу германска племена Варини,Руги, и Луги, која исто тако ишчезавају, a после н>и-ховог одласка појављују се у истом крају Словенипод истим именима. Руги су били германско племекоје je дошло из Скандинавије на Балтичко Море, уIII и IV веку били су на Дунаву, остатци су отишлиу Италију, a неки на Балкан. Али остало je словенскоиме Рујана (Rügen) великог отока на Балтичком Мору,славког средишта паганских Словена. Варини су живелиу првом веку после Христа у садашњем Меклен-бургу, касније су отишли на Рајну, где ишчезавају.A у њиховој земљи на балтичкој обали појављује сеплеме Варни, једно од најснажнијих племена ободритскогнарода, које je y борби са Германима играло великуулогу.

23

Тацит помиње велики народ Луги у средњој Гер-манији у садашњој Лужици. Име Лужица долази одимена луг, па и име Луги има исти облик. Ови Лугиделили су се на разна племена од којих се помињуМогилони, Бутони, Сибини, Хавелани, Бури, Семнониитд. Луги су једна историјска загонетка. O њима сенкгде не ггаше, да су били Германи или да су гово-риди германски језик. Становали су на западу до Лабе,од Крконоша, Орловских планина и Јесеника и горњеВисде на југу, па до Варте, Нотече и Хавеле на се-веру\ дакле приближно иа територији на којој нала-зимо \сасније северне Србе. Они ишчезавају у IV веку.O њиховој сеоби ке знамо готово ништа. На истој те-риторији која се касније назива Лужица, појављују сеЛужички Срби, a нека племена лужичких Срба потпуноодговараЈу именима племена давних Лугиа, као иа пр.Хавелани\ка Хавели, Могилани, на истој тачки, гдестари аутори помињу лугијско племе истог имена, Бу-тони око (гадашњег Будишина у српској Лужици, aτ a мо где римски аутори помињу лугијско племе Se-mnones, појадљује се касније српско племе Земчици.A имена овихХплемена имају потпуно словенски облик.Високе планинс^ које према латинским ауторима чинена југу границу ^угијске земље, називају се код ових ау-тора Крконоши и Јесеники, која имена постоје још и да-нас. Најприроднији закључак стога био би дакле, дасу Луги претци Лужичких Срба, који су по великојвећини остали у отаџбини. Само су кали делови у токусеобе народа отишли у друге земље. Тако има Пеутин-герова карта забележен у Дакији напис: Lupiones Sar-mate — реч Лупионес вероватно треба да се читаЛугионес, што би значило Сармате Луги. За времеДомициана неки Луги борили су се у Мезији, a OKOгодине 50 после Христа неки Луги напали су Ванијевудржаву иа Дунаву. Али o њиховој сеоби уопште исто-рија не зна ништа.

Најприроднији закључак je дакле, да су Словенистановали у Германији пре доласка Германа, живелидаље под њима и остали, кад су Германи отишли.Уопште je неразумљиво, ово лутање Германа. ЗаштоГермани сдједном оставл>ају своју отаџбину и једно

24 25

Врло интересантан je и доказ из археологије,Крајем неолита појављују се у садашшој Германијидва типа културе. Један такозвани нордиски тип по-стојао je на северу, приближно до линије од доње Ве-зере до доње Одре, a приближно од 1500 годинешири се даље на југ и долази до линије Хавеле. НаОдри и Спревк развио се други тип, такозвани шле-ско-лужички тип, којн се ширко даље до Лабе и Салена западу, Варте и Нотече на северу. Овај тип владаоje дакле на територији на којој касније налазимо Лу-жачке Србе. Из ове своје отаџбине почео je да сешири даље, продире према северу до Балтичког Мора,продире преко Лабе и Сале на запад, продро je yЧешку и Моравску и у садашњу Аустрију, почео jeда продире и преко Карпата, па се ширио поред река,које извиру у Карпатима, у панонску равницу. Овајтип нарочито се развио у бронзаио доба. Кад je рим-ска култура почела да продире са југа, нивелисалаje ове типове домаће културе. Шлеско-лужички кул-турки тип тако je изразит и веома се много раз-ликује од нордиског, да je морала стајати за њим идруга етнографска група. Нордиски тип припада гер-манским племенима, па морамо закључити, да шлеско-лужички тип припада Словенима. Према томе Словениби становали у Гермаиији као засебни националшг· икултурни тип приближно од године 2000 пре Христа.

Према томе границе словенске праотаџбине, тј.границе оне земље у којој су Словени "становали, кадсу се оделили од заједничког ариског стабла и кадсу творили још заједнички словенски народ, мада већподељен у језиковне и културне нијансе, ишле су одбасена Десне, Дњепрових Прагова, преко Карпата доизвора Висле и извора Одре, преко Чешких Планина доизвора Сале, Салом до њеног ушћа у Лабу, токомХавеле до Нотече и Варте, током Припети до Бере-зине. То су у великим линијама границе оне великеобласти, из које су изишли сви словенски народи.

птеме за другим одлази у туђе земље? Ову појаву нгможемо објаснити друкчије него, да су Германн од-лазили, јер су били приморани отићи. Словени сусе оснажили, па су истерали Германе. Римски истори-/чар Julius Capituünus пише, да су за време рим/схог цара Марка Аурелиа Германи постали немирнв,тг су почели да нападају римску државу, a као јжз-лог наводи: „јер су били потискивани од других јзар-варских нзрода." Ови „други народи" могли су ритисамо Словени. Тацит пише, да планине и страх АелеГермане од Сармата. Између Германа и Словена илиСармата водиле су се дакле непрестано борбе. /

У осталом то, што се код сгарих ауторуназига„кароди", нису увек, народи, у нашем смислу. У/мкопшслучајевима то су војничке организације, које/су се нанемачком језику називале „Heerbann". Ове организацијечесто су биле многобројне. прелазиле су са/женама ндецом из једног краја у други, ступале/у службуразним владарима, неки пут, ако се пружала прилкка,и на своју руку освојиле земљу и у њој ргадзле, билгпоновно истеране, силом уништеке, или7 су се поме-шале са домаћим становништвом. Стар^ аутори опн-сују историју владара и ратова, a не историју народау правом смислу. Под таквом владавином ор\жаиихнајездника живело je домаће станобништво даље, aисторија не прича o њему ништа.' Под германскимФранцима у Галији, Лангобардима у Италији, Готимау Шпанији, живело je романско становништво.

Под бугарском најездом живели су на БалкануСловени, који су били тамо пре Бугара и остали послењих, кад су се турански Бугари у њих претопили. Ин-тересантан пример у малом обиму имамо у касним сре-дњим вековима у Каталонцима у Грчкој. Ове дружиненису били народи, али дале су често почетак ства-рању модерних држава и народа. Ови германски „;:а-роди" били су дакле у многим случајевима само вој-ниже организације, које су привремено завладале надделом словенског становништва. Тако можемо објаснити,да су биле тако несталне, прелазиле су тако лако саједног краја Европе на други, цепале и удруживалесе међусобно.

3.ДОЛАЗАК СРБА И ХРВАТА.

Наука je сада неоспорно утврдила, да су Србии Хрвати дошли на Балкан из велике словенске пра-отаџбине, која се простирала на северу од Карпата,Дњепра и басена Десне, па до Висле, a према својвероватноћи и преко Вислс до Лабе и Сале.' Границеове праотаџбине само су релативне, јер су се непре-стано мењале и шириле. -Поједине словенске чете иделови народа могли су већ врло рано да напуштајуову праотаџбину и одлазе у друге крајеве. Тако jeмогуће да су се мањи словенски одреди појавили најугу већ у римско доба. Границе ове праотаџбинешириле су се непрестано систематски на све страке,Словени су потискивали суседне народе и заузималињихове земље. Сви стари грчки и латински аутори,који помињу Словене у праотаџбини на северу, озна-чују их као ванредно велики и снажан народ. Грчкигеограф Птоломеј у II веку по Христу назива Сло-вене „врло великим народом", који станује од Ве-недских планина до Венедског Залива (од Карпата до-Балтика). Други аутори употребљавају изразе, као„многОбррјни народ", „велики народ, који станује наогромномпррстору", „огроманнарод", „нисурођенинегосејани" итд.' Треба дакле да су и границе овога народабиле врло простране, a Словени непрестано су ширилиове границе. Херодот прича, да су се у земљи Неурамного намножиле змије, па су због тога били примо-рани да оставе своју отаџбину, те се селе даље наисток. У овој примедби може се крити одјек сло-венске колонизације на исток. На северозападу већ

28

врло рано потиснули су Литванце на Балтичко Море, aФинце стално су потискивали на север и исток на Волгу.

Али пре свега Словени изгледа, да су на ушћуВисле већ врло рано дошли до Балтичког Мора. ОдIV века код Грка одржава се причање o острвимаћилибара, која се налазе на Северном Мору и o рециЕриданусу, која иоси ћилибар и улива се у Северноморе. Народ, који се налази на обалама овог морапрема грчким гласовима назива се Венети. Ћилибардолазио je на ј'уг са Балтичког мора. ова примедбадакле не може да се односи на народ Венети, који jeстановао у садашњој Венецији, исто тако није веро-ватно, да се односи на неко келтско племе овог имена.

На овој територији већ Птоломеј бележи Венеде,који су били сигурно Словени, јер неколико вековапосле тога, кад исторкографија почиње да откривапред нама тачну слику ових крајева налазимо на овојтериторији само Словене, a ни трага o неком другомнароду. Словене називају Немци, бар Лужичке Србеи Словенце, још данас Вендима. Највероватније je дакле,да je један део Словена већ врло рано на ДоњојВисли заузео обалу Балтичког Мора.

У времену кад су Срби и Хрвати дошли у својусадашњу јужну отаџбинуг границе словенске праотаџ-бине биле су већ знатно проширене.

Много се водило спорова око питања, да ли суСрби и Хрвати дошли у садашњу отаџбину заједноса осталим јужним Словенима или касније за њима иодвојено од њих?

Тезу, да су најпре дошли јужни Словени, a теккасније као одвојена група Срби и Хрвати, најпрејасно je поставио и покушао да докаже словеначкифилолог Јернеј Копитар и бранио ју je врло страсносвим снагама свог разума и знања. За њим стајао jeу одбрани ове тезе велики словенски филолог ФрањаМиклошић, који je наводио све могуће филолошкедоказе, које наука може пронаћи. Ови Словенци борилису се тако за своју тезу још из свог локалног слове-лачког патриотизма. Бранили су гледиште, да су Ћи-

29

рило и Методије писали на језику, који je био зајед-чки и македонским Словенима и Словенцима.

Копитар и Миклошић поставили су дакле тезу,да су Словенци истог народа са македонским Слове-нима и тако званим дакиским Словенима. Тек касниједошли су Срби и Хрвати и забили се као клин међујужне Словене.

Ова деоба јужних Словена на две групе: јужнеСловене у ужем смислу и Србо-Хрвате, научно нијеоснована "и не може се одржати. Срби и Хрвати дошлису у садашњу отаџбину заједно са осталим јужнимСловенима. Филолошки докази, које je навео Миклошић,врло су суптилни и не могу да докажу ово тврђење.Од историских доказа најважније je пркчање визан-тиског цара Константина Порфирогенета o доласкуСрба и Хрвата. Око овог причања развила се великарасправа. Најенергичније одбацио je ово причање Кон-стантиково као потпуно неосновано и неисторисковелики хрватски историчар Фрања Рачки. Он je навеоследеће агруманте: према причању Константина Србии Хрвати дошли су за време грчког цара Хераклија,дакле у првој половини VII века. Међутим историскиje утврђено, да су претци Срба и Хрвата већ 100година раније, године 548 дошли на Балкан. ПричањеКонстантина Порфирогенета јасно износи знаке вештачкекомбинације, много има недоследности и очигледнихневероватности и због тога не заслужује поверење. Углавиом, то je вештачка комбинација основана на старим,магловитим традицијама. Историја зна само за једандолазак јужних Словена са севера, a o каснијем до-ласку Срба и Хрвата не зна ништа. Филологија сеодлучно противи овој деоби јужних Словена на двегране: јужних Словена у ужем смислу и Србо-Хрвата.

Овај филолошки доказ касније сјајно je допринеоВатрослав Јагић, који je ван сваке сумње утврдио, дада су јужни Слевени, кад су дошли на Балкан билиса језиковног гледишта један народ и да су једаннарод остали и до данас. Словени су дошли са северакао једна етнографска маса, као велика поплава којасе разлила преко Карпата, поплавила панонску равницу,

30

лагано се разливала до Дунава, прешла Дунав изаузела готово цело Балкан. У овој етнографској масиналазили су се такође Срби и Хрвати. У говору јужнихСловена нигде нема оштрих прелаза, говор се преливатако рећи од села до села, из нијансе у нијансу, такода je још и данас врло тешко утврдити прелаз изједног наречја у друго. A да су Срби и Хрвати дошликасније као засебна група, морао би постојати јасанпрелаз између говора јужних Словена и србо-хрват-ског језика.

Филолошки доказ за јединство јужних Словенасигурно je добро изнесен и не може се оборити.Извесии изузетци, који постоје ие могу да оборе главноначело. Нарочито после доласка Турака настао je yнеколико поремећај у овој лепој симетричној фило-лошкој слици. Многи јужни Словени бежали су одТурака на север и тако су се на извесним крајевиманаречја измешала међусобно. Нарочито се то можеопазити у Истри и у јужној Крањској. Такви поремећајимогли су се дешавати и раније и тако су се стваралетако рећи енклаве једног наречја између других на-речја. Али у главном ова симетрија je потпуно тачна,што доказује да су сви јужни Словени дошли заједно,као једна велика поплава, разливали се лагано имирно преко нових територија тако да je филолошкаслика остала иста, као што je постојала у старсг-отаџбини.

На Балкану налазимо Србе и Хрвате у почетку унајтешњој вези једне са другима, такорећи измешане.У старим изворима помињу се обично у најтешњојвези и често се замењују једни са другима, па се напр. каже: Хрвати, који се називају Срби, или обратно.Чак и чешки кроничар Далимил пише, да су Чесидошли из српске земље, која се назива Хрватска. Јагићje навео много текстова из старих грчких и другихаутора, који јасно причају, да су Срби и Хрвати једнои исто, такорећи два имена за један појам. Тек каснијеједно име се више учврстило на једном крају, a другона другом нове отаџбине на југу. Можемо дакле за-кључити, да су у старој отаџбини били једно.

31

O доласку Срба и Хрвата имамо само причањеКонстантинаПорфирогенета, које je ФрањаРачки одбациокао потпуно неисториско. Разлози, које je навео Рачкипотпуно "су тачни. Он je доказао, да Срби и Хрватинису дошли одвојено од осталих јужних Словена инису дошли на тај начин као што описује КонстантинПорфирогенет. Али његово причање има ипак великуисториску важност, јер се у њему крије одјек старетрадиције, a нарочито баца светлост на њихову пра-отаџбину. Треба само да се одбаце све вештачке ком-бинације и изљушти ово историјско језгро. У свомеделу: „О народима", или како се још зове: „О управ-љању државом" прича византиски владар поред осталог,како су Срби и Хрвати дошли у садашњу отаџбину:

Хрвати су раније становали са друге стране Ва-гибареје, где су сада Велохровати. Један род оделиосе од њих и под водством петорице браће и две сестредошли су у Далмацију, победили Аваре, један деоистерали из земље, a други део приморали да им сепокори. Тако je Далмација дошла под власт Хрвата.Потомци Авара сачували су се до данас и на њима сепознаје аварсхо порекло. Други су остали даље у бли-зини Франака, називају се још сада Велохровати илиБели Хрвати и одржавају везе и пријатељство саТурцима. Од ових Хрвата, који су се населили у Дал-мацији, један део се одвојио и освојио Италију ии Панонију. Они су имали својег владара, који jeживео у пријатељским односима са хрватским краљем.

Ови Хрвати, који живе у Далмацији произлазе однекрштених Хрвата, који се називају Бели, и живе садруге стране Турака у близини Франака. Он су суседисловенских некрштених Срба. Име Хрват на словенскомјезику значи онај „који држи многе земље". ВеликаХрватска која се назива Бела, досада je некрштена,као и суседна Србија. Коњице и пешадије имају мањенего крштена Хрватска, јер су непрестано изложенииападима од стране Франака, Турака и Пацинакита.Они немају бродова и трговачких лађа, јер станујудалеко од мора. Из њихове земље до мора je 30 данапутовања, a ово море назива се Тамно.

32

Срби произлазе од некрштених Срба, који секазивају Бели и станују са друге стране Турака украју, који се назива Бојка. Они су суседи Франака ивелике кекрштене Хрватске, која се назива Бела. Тамосу становали у почетку и Срби, кад су после ова двабрата задобила владавину, један са половину народаотишао je римском цару Хераклију, који му je yсолунској области доделио покрајину Србију, која je доданас сачувала ово име. Име Србин значи на латин-ском роб. Због тога се и сада обућа робова назива„србула", a србуљаии су они, који носе сиромашнуобућу. Тако су добили име Срби, јер су били слугеримског цара. После неког времена ови Срби су хтелида се врате у своју отаџбину и цар им je дозволио.

Али кад су прешли реку Дунав, покајали су се,те у Београду замолили цара Хераклија, да им одредидругу земљу. A како je земља Захумље, Травуња иКонавље стајала под владавином римског цара, a овикрајави били су ненасељени, јер су Авари истералиримско становништво цар, их je тамо населио. ОвиЗахумљани су Срби и потомци овог владара. који jeпребегао цару Хераклију. Род проконсула и партицијаМихаила Вишевића захумског кнеза произлази од не-крштених Срба, који станују на реци Висли, у крајузваном Дицика.

То je садржкна Констактиновог причања o до-ласку Срба и Хрвата.

Грчки цар je писао своје дело око године 948,дакле приближно 400 година касније од првог великогиапада Словена на јужну Далмацију. o KOJOJ причаисторија и приближно 300 годииа после цара Хераклија.Он je писао на основи традиције, која je сачувана увизантиским, круговима, a вероватно и у словенским,нарочкто на двору захумског кнеза Михаила Више-вића, са којим je грчки двор одржавао пријатељскевезе. Кроз толико векова ова традиција могла сезнатно изменити и добити своју нарочиту боју. Семтога цар je као грчки научник чинио своје вештачкекомбинације. Али ова традиција имала je и своју основу.

33

Знало će o великим борбама цара Хераклија саСловенима и o силним нападима Словена на грчкуцаревину у доба овог владара, na je Константин Пор-фирогенет пренео причање o доласку Срба и Хрватау његово време, мада je извршено много раније.

У извесно време јужни Словени стајали су подводством Авара или били савезници Авара. Kao саве-зници Авара ратовали су под каганом Бајаном са Ви-зантинцима и чак учинили онај грандиозни напад наЦариград. Из иемачке кронике Фредегара познато je,како су се Словени побунили против Авара под вод-ством Сама, који je основао велику словенску државу.Ова држава обухватала je Словенце, Чехословаке, паи северне Србе, Имамо трагова, да су ови Хрвати,који су дали почетак хрватској краљевини, стајали утеснијим односима са Аварима. Од Авара примили суиме свог начелника — бан. Реч бан скраћена je одбајан, a το je била титула аварских кагана. У почеткубанови су владали иад Ликом, Крбавом и Гацком. Тоje била стара хрватска бановина, почетак хрватске ба-новине. Интересантно je, да се баш по овим крајевимакалази много крајевних имена, која потсећају на Аваре,као Обров, Обровац итд. Могуће и вероватно je, дасу хрватски банови стајали у теснијој зависности одАвара и отуда традиција код Константина, да суХрвати заједно са Аварима освојили Далмацију. Не-мачки кронист Фредегар пише, да су Авари почелкда се жене словенским женама и синови из ових бра-кова побунили су се против Авара, те их истералипод водством Сама. Исти случај могао je бити саХрватима, да je део Авара пристао уз хрватског бана,населио се међу Хрвате, a касније Хрвати се ослобо-дили Авара и постали самостални, па почели да ширесвоју државу. Прва Хрватска простирала се од Рашедо Крке, онда се придружио крај између Крке и Це-тин>е и тако je створена Велика или Бела Хрватска.Са овом Хрватском удружила се црвена Хрватска, којасе просткрала од Цетиње до Бојане. То je била при-морска или далматинска Хрватска у своме најширемобиму. На Посављу основана je друга хрватска кне-

з

34

жевина, тако звана посавска Хрватска. За време краљаТомислава приморска и посавска Хрватска удружујусе у једну краљевину. Тако су Хрвати из Лике, Гацкеи Крбаве ширили своју власт и са њом хрватско име.

Што се тиче Срба, Константиново причање имајош више карактер бајке, коју можемо да изложимона следећи начин: у његово време владао je y Захумљу,Травуњу и Конављу српски кнез Михаило Вишевић.Могуће, да je на његовом двору постојала традиција,да je његова породица у сродству са владарском по-родицом, која влада над Србима у праотаџбини. Кон-стантин знао je за српски крај Србију, сада Серфиџеу солунској покрајини, чуо je за Србе у околини Бе-ограда и добре односе имао je ca кнезом Вишевићемна Приморју, na je из свега тога извео комбинацију,да су неки Срби дошли са севера из рода овог кнезана Висли, замолили најпре цара Хераклија за земљу ион им je дао солунску покрајину. Са овом земл»омнису били задовољни, па су хтали да се врате натраг.Кад су дошли до Београда на Дунаву, покајали су сеи замолили цара за другу земљу, a онда им je цародредио Захумље. Ово je причање o лутању Срба поБалкану бајка и вештачка комбинација са којом jeгрчки цар хтео да повеже ова три српска краја закоје je чуо: Захумље, солунска покрајина, околина Бе-ограда. Исто тако je његова фантазија, да су молилигрчког цара за земљу, јер грчки цар није могао за-писати, да су je освојили оружјем.

То je одјек старе традиције, да су јужни Сло-вени под водством Срба дошли на Балкан, разуме сене за време Хераклија, него много раније, нису молилигрчког цара за земљу, него су je освојили оружјем.

Важније je το, шта прича Константин ο праотаџ-бини Срба и Хрвата из које су дошли на Балкан.Ако хоћемо пронаћи ову отаџбину морамо пре свегаобјаснити изразе, које он употребљава. Франци, то суНемци, којима je у то време владао цар Отон I. из сак-сонске династије. Турци, то су Маџари, који су се не-колико деценија раније населили у Панонији и чинилинападе на разне стране. Константин je знао за Турке

35

у Малој Азији, знао je за Маџаре у Панонији, који сусе појавили неколико деценија раније, да су исте расеса Турцима. A у ово време била je мода код научника,да за народе који се наново појављују употребљавајустара позната имена народа, који су им сродни иликоји су живели некада на истој територији. Именанових народа нису била модерна и грчка наука ихизбегава. Због тога и за Словене радије употребља-вају израз Гети, који су били старо тракиско племе,за Србе израз Трибали, који су били исто тако некотракиско племе итд. Потпуно je дакле разумљиво, даКонстантин Маџаре означује изразом Турци. Пацина-хити без сумње су Печењези, монголско племе, којеje y ово време владало степема на Црном Мору инападало на суседне народе. Нејасни су изрази Ваги-бареја, Бојки, Дицика, који су излагачима проузроко-вали огромне тешкоће.

Израз Вагибареја једни тумаче да je погрешноБаварија, други да je састављено из Ваг-словачка река— и српског израза бара, дакле „баренаВагу", a трећида je το погрешно Бабина гора, која je једна планинау Бескидима. Име Бојки објашњавају неки, да je по-кварено од — Бохемој, — дакле Чешка, други до-воде у везу c тИм име Бојки, мала општина у исто-чним Карпатима, на путу из Стрија у Лавочно. ТамноМоре може да буде само Балтичко Море, a изразДицика врло je нејасан. Највероватнија комбинацијабила би, да je погрешком преписивача у рукопису днаписано место л, a правилно треба да буде Лицикаили Луцика, a το би била Лужица. На грчком језикулако се замењује д са л.

Није вероватно, да je Константин под Вагибарејаразумео Баре на Вагу или Бабина Гора, a под Бојкасадашњу малу општину Бојки, која у његово времевероватно још није постојала. Остала код њега наве-дена имена означују велике, познате народе и земље,na je неверовтно, да би у вези стим означио некомало село или брдо. Вагибареја највероватније je Бавар-ска, Бојка-Чешка, a Дицика српска Лужица. Питање

3*

36

je дакле, где je Константии замишљао праотаџбииуСрба и Хрвата?

Из традиције je знао, да су дошли са севера иавелике словенске, праотаџбине водећи велику словенскусеобу на Балкан. Из исте традиције je знао, да се овапраотаџбина простирала на широким иросторима одграница немачке државе на западу, па до оних кра-јева на истоку, који су изложени нападима Печењега,дакле од Сале и Лабе, па до басена Дњестра. Могуће,да je чуо нешто o чешким Хрватима, o хрватскомкнезу који влада на горњој Висли, o српском народукоји станује на Сали и Лаби и граничи се са Бавар-цима, Чесима и Францима, и o њиховој земљи Лужици.Може бити, да je нешто чуо o руским Хрватима наДњестру, чуо je бар магловиту традицију o великојсловенској праотаџбини на северу, врло лако je чуоза северне Србе, који су онда стајали у љутим борбамаса немачким царом Отоном I. Великим, a грчки двородржавао je ca Отоном добре дипломатске везе. Чуоje, да се хрватско и српско име налази на северу наразним тачкама северног словенства. Тако je насталоњегово причање o праотаџбинм Срба и Хрвата, којеније ни бајка, ни историска истина, интересантан одјекстаре традиције, помешан са вештачким комбинацијама.

4..

СРБИ И ХРВАТИ У НОВОЈ ОТАЏБИНИ НА ЈУГУ.

Словени се појављују у својој новој отаџбини најугу у почетку под заједничким именом „Словени".Грчки аутори деле Словене на два дела: Анте (преткесадашњих Малоруса) и Словене (претке садашњихјужних Словена. Они разликују Словене од Анта, алису Словени према њима једна етнографска група, једаннарод. Немачке кронике употребљавају често и изразВенди за алписке Словене, претке садашњих Словенаца.Осим тога појављују се на новој балканској територијиразна племенска имена. Код Словенаца забележено jeплеменско име Дудлеби у садашњем Прекомурју из-међу Муре и Рабе. На Дунаву врло снажна племенабила су Ободрити или Браничевци и Тимочани, првина десној и левој обали Дунава на ушћу Мораве и наТамишу, други на Тимоку. У садашњој источној Бу-гарској имамо Северјане, помиње се седам племенаизмеђу Дунава и Балкана. У Македонији имамо Стру-менце, Смоленце, Брзјаке, Драговиће, Сагудате, Рин-кине, у Тесалији Велегезите, у Епиру Вајуниће, у Ла-хонији, јужној Грчкој, Милинчане и Језерце. Срби иХрвати не помињу се међу овим племенским именима.Српско и хрватско име појављује се на југу тек у IXвеку, са формацијом хрватске и српске државе.

Хрватска почела je да се развија на хрватскомПриморју, у Лици, Крбави и Гацки. У колико се даљешири хрватска држава, у толико се даље шири хрватскоиме, Хрвати су ови јужни Словени који живе подхрватском владавиком. Али већ Константин Порфи-рогенет знао je и за хрватску кнежевину на Посављу,

38

na je το протумачио на тај начин, да су се неки Хрватиса Приморја преселили на Посавље и тамо основалидругу хрватску државу.

Ο почецима српске државе имамо још мањеподатака. Константин познаје првог српског кнеза поимену Вишеслава око године 780. Α тек кнез Вла-стимир који je владао приближно од 835 до 850године прва je позната историска личност. Његовисинови Мутимир, Стројимир и Гојник играју већ ве~лику улогу. Осим ове српске кнежевине, у унутра-шњости развијају се мале српске кнежевине на При-морју. Свог кнеза имало je Травуње и за њега се изричнопримећује, да je био српски кнез. И Конавље ималоje свог кнеза. За захумске кнежеве примећује Кон-стантин, да су из рода оних кнежева, који владају јошу праотаџбини на Висли.

Посавски хрватски кнез Људевит, познат са својихтешких борби са Немцима, морао je да побегне изсвоје престонице у Сиску и пребегао je Србима, убиосрпског начелника који га je примио, na je онда мораода побегне од Срба Хрватима на Приморје, где су гаубили. Ово причање намеће неколико питања. Из Сискакнез Људевит сигурно није побегао далеко на југСрбима у Рашку, где je y ово време могао да владаВишеславов син Радослав или његов унук Просигој.Побегао je једном~срПСком малом владару у близиникоји je био независан од Немаца. Али тај Србин бојаосе да се замери са Немцима, na je хтео да им Људевитапреда, a Људевит га je предухитрио и убио. Самотако можемо објаснити овај догађај. Постојала je, дакле,мала српска државица на Сави.

У почецима развијале су се, дакле, разне српскеи хрватске државице, али трајно постојале су самодве, те се шириле све даље: Хрватска, на северномПриморју, српска у унутрашњости, на Ибру Тари и Лиму.

Према томе може се закључити да je српско ихрватско име, пре свега, политичко. Племе Хрвати ши-рило je све даље своју власт и сви јужни Словени,који су дошли у оквир хрватске државе, постајали су

Хрвати. Срби су постали они Јужни Словени који судошли у оквир српске државе.

\ Али хрватско и српско име налазимо у најстарије^реме такође на разним тачкама јужне словенске тери-т^орије које чак никада нису дошле под владавинуCk5a или Хрвата, и то код најразличнијих племена Јуж-них Словена.

\ Хрвате имамо код Словенаца. У X веку помињесе х^зватски округ на реци Глини у Корушкој. у са-дашшем округу Св. Вид. (St. Veit). Овај округ биоje нек^да чисто словеначки и у близини налазила сепрестошца словенских кнежева Крнски Град и ГоспаСвета. ^емачки цар Отон I дао je једним писмом изгодине V)54 неком свом човеку једно имање, које сеналазило\у овом хрватском округу. Други сличанслучај ишмо из времена његовог сина Отона II, aтрећи из времена унука Отона III. Овај округ играоje дакле у\ово време знатну улогу. Немци посвећн-вали су му\велику пажњу и гледали да у њему учвр-сте своју снагу. Постојала je, дакле, не само хрватсканасеобина, HeVo цео хрватски округ и то у средиштусловеначке кмжевине. 1050 године помиње се насео-бина Хрвата к\>д садашњег Љубна на Мури, даклеприближно на северној граници. Насеобине зване Хор-вати или Кробатен налазимо још по неким другимкрајевима у Словеначкој, у окрузима Целовац и Фелд-кирхен у Корушкој, као и у Штајерској. Ове насео-бине имају своје ше сигурно од Хрвата који су сетамо населили. Имена су врло стара, из X и XI века.Хрвати нису се селили из Хрватске међу Словенце,кад су Словенци били\ под немачком владавином. ОвиХрвати су могли доћи Vdjy Словенце или као освајачи,који заузимају туђу територију, или као избеглице,који морају да беже из своје отаџбине од туђинскогнасиља. За време, кад су Хрвати имали своју кнежевинуса врло плодном територијом, a Словенци били под-јармљени од Немаца, Хрвати се нису селили међуСловенце на неплодне високе планине, као што jeЉубно на горњој Мури. Пре него што су Словенцидошли под Франке, били су зависни од Бавараца, a не-

40

зависни су били само кратко време, док je владаскнез Само. Пре њега били су под Аварима. Између /Хрвата и Словенаца, од кад су последњи пали под/немачко ропство, није биш готово никаквих односа,Између хрватске кнежевине на Приморју и словеначш;са средиштем у Корушкој простирали су се пространикрајеви који нису били још ничији, ни словеначких, I нихрватских кнежева. Ови Хрвати морали су дакле доћимеђу Словенце врло рано, кад су Словенци заузЈЈмалиове крајеве или заједно са њима.

Насеобине са именом Хрвати налазиле с\у се та-кође у Македонији и чак у Грчкој.

Хрватско име налазимо дакле у crapd времетакође изван хрватске политичке територије и шван гра-ница овог племена које je почело да образује/хрватскудржаву.

Исти и- још интересантнији je случај/са Србимана Балкану. Српска држава почела je да се ствара наИбру, Тари и Лиму — у Рашкој. Мале српске држа-вице појављују се на јужном Приморју, дакле на тери-торији која се звала и Црвена Хрватска./Код Констан-тина налазимо реминисценције на Србе /код Београда,Из живота Људевита Посавског јиожемо закључити,да се развијала мала српска државица' у његовој бли-зини. Али осим тога налазимо српско име и ван гра-ница ових српских политичких територија. У јужнојМакедонији постојала je покрајина Србија на којупотсећа још сада име вароши Сершиџе. Ова покрајинаимала je чак свога бискупа, који £е помиње већ 1020године. Много имена насеобина /под именом Срби по-стојало je у старо време у Γρ/koj, и то по разнимгрчким деловима, у Аркадији,/ Месинији, Лакедемонуи Лаконији. Даље имамо таква имена по јужној Алба-нији око Берата и Јањине. Јужна Албанија била jeнекада претежно словенска. Име Берат je словенскои скраћено од Београд. Тек касније арнаутски елеменатистиснуо je словенски. У Малој Азији помиње се на-сеобина и бискупија Гордосрба (Велика Србија) већ уVII веку, дакле два века раније, него што се српскоиме помиње на Балкану, Касније постојала je тамо

41

покрајина Сервохорија (Српска покрајина) која je игралазнатну улогу.

Грчка je, била кад су Словени завојевали Балкан,преплављена Словенима који су се населили по целојГрчкој и у њој одржали до XV века. Из Грчке про-дирали су даље морем на Крит и на друга острва,као и у Малу Азију. Сем тога Словени велику улогуиграли су у грчкој војсци и грчка војска, која je yМалој Азији ратовала са Персијанцима и Арабљанима,у знатном делу била je састављена од Словена. ОвиСловени добивали су у Малој Азији земљу под условомда служе као војници и бране земљу од Арабљана,Исто тако у старо време налазило се много насеобинапод српским именом у Бугарској. Ове насеобине моглесу да постану касније, кад се већ развила српска др-жава, од избеглица или од српских ратних заробљеника.Али ми имамо и таквих имена, која су врло стараи која нису могла да постану касније од исељеника,избеглица и ратних заробљеника. Српско и хрватскоиме налазимо на разним тачкама међу Јужним Слове-нима, код разних племена далеко од граница српскеи хрватске државе пре него што су се формиралеове државе, код становништва, које je било племенскимного различније од ових племена која су дала иочетаксрпским и хрватеким државама.

То je факт o коме треба да се размисли. Српскои хрватско име у почецима није било политичко име,мада je касније у знатној мери постајало ПОЛРЈТИЧКО.То нису имена одређених словенских племеиа, ованмена налазимо на разним тачкама, код разних држава,ι )стајала су пре него што су створене ове државе,постојала су на територијама које никад нису ушле усастав ових држава.

Није, дакле, тачно што се обично тврди, да суСрби и Хрвати у почетку били два племена ЈужнихСловена која су дала почетак овим државама.

5.

ВЕЛИКА СРБИЈА И ВЕЛИКА ХРВАТСКА УПРАОТАЏБИНИ.

Константин Порфирогенет представљао je ВеликуСрбију и Велику Хрватску, да леже иза Карпата иСудета, да се граниче са Печењезима на истоку иБаварцима и Францима на западу, да се простиру даклеод средњег Дњестра до извора Сале. Α το je целатериторија велике словенске праотаџбине. Мислио jeдакле, да су се Срби и Хрвати налазили на целој те-риторији словенске праотаџбине.

Намеће се питање, да ли имамо сем овога при-чања Константина Порфирогенета још неке друге вестии трагове ο Великој Хрватској и Великој Србији насеверу?

Печерски летописац помиње у својој кроници че-тири пута Хрвате и то на начин, као да су они једноод руских племена, али племе које живи приличнодалеко од других и у слабој je вези са осталим Ру-сима. Најпре се помиње, да су Бели Хрвати дошли одДунава, те се населили на северу у близини Чеха, Србаи Словенаца. То je оно на библијској основи насталопричање ο сеоби Словена са југа на север, које имакарактер научне комбинације. Даље помиње Хрвате усписку руских племена, потом у причању ο Олеговомпоходу на Цариград у коме су учествовали поред оста-лих словенских племена, па и Варега и Чуда такођеХрвати и најпосле примећује, да je 992 године цар Вла-димир учинио поход на Хрвате и том приликом напалису га иза леђа Печењези. Од ове године ишчезавајуХрвати из руске историје. Прва редакција печерског

44

летописца настала je после 1030 године, последња ре-дакција била je завршена 1116 године и то на основиразних компилација које су чињене у другој половиниXI века. Из ових бележака je дакле сигурно, да je yкијевским круговима у другој половини XI века билајош снажна традиција на неке Хрвате, који су живелина извору Дњестра, можда између Дњестра и Сана, усадашњој источној Галицији или у садашњим пољскимпојводинама Лавово, Станиславово и Тарнопољ. Оватрадиција мора имати старо порекло, јер je немогућепојмити, како би се у Кијеву развила традиција на овоплеме, да доиста никад нису постојали Хрвати, који суушли у састав руске државе. Имамо дакле сигуриетрагове o руским Хрватима на северу источних Карпата.Народ, који je онда живео између Дњестра и Санасигурно je no својем језику био најближи осталим ру-ским племенима, са којима се и ујединио. Ови Хрватиплеменски нису били исто са нашим балканским Хрва-тима. Ховатско име сачувало се дакле до краја Χι векау источној Галицији код овог руског становништва.

На западу, код лужичких Срба помиње местоChruvati kronist Tieimar. Ови Хрвати становали су налевој обали Сале између Мерзебурга и Хале, на њихпотсећа још име вароши Klein—Korbetha.. Ови Хрватисигурно се тсу доселили на леву обалу Сале за времедугих и крвавих борби између Немаца и Словена, јер-се у току ових борби словенство повлачило од Не-маца даље на исток, a не обратно. Морали су тамостановати још пре почетка ових борби, т. ј. пре КарлаВеликог.

У Чешкој помињу се Хрвати двапут. У легендиСв. Вацлава прича се, да се његова мајка Драгомира,тгосле убиства свог сина, уплашила за свој живот ипобегла Хрватима. Драгомира била je пореклом Лу-жичка Српкиња из племена Стодорана, била je врлодобра Српкиња и помагала je својим земљацима сачешком војском у њиховим борбама против Немаца,После смрти свог сина и нереда који су избили по-^егла je племену, које joj je било најближе и где се

45

осећала најсигурнијом. Ови Хрвати становали су негдеу северној Чешкој.

Други пут помињу се Хрвати у Чешкој у уста-новној листи прашке бискупије из 1086 године, којомсе утврђују границе повучене у X веку. У овом до-кументу" описују се границе прашке бискупије и пле-мена, која joj припадају, те се каже: Пшовани, Хрватии други Хрвати, Шлезани, Требовани, Боборани, Де-дошани... На истоку, гранТтце су реке Буг и Стигса градом Краково и провинцијом, која се назива Ваги свим крајевима који припадају овој вароши Краково.Много c e расправљало o томе, где се налазе ови двојниХрвати. Први Хрвати вероватко су тамо, где и легендаo Св. Вацлаву помиње Хрвате, други Хрвати налазилису се даље на истоку, у Шлеској или у краковскојземљи, која je y ово време припадала Чешкој. И пољ-ска кроника Кадлубека примећује, да je Болеслав Храбриподјармио Хуне или Маџаре, Хрвате и Моравце, те ихпридружио својој држави. Он je Маџарској одузео Сло-вачку, освојио Мораву и краковску земљу удружио саПољском. Пољски Хрвати живели су дакле на горњојВисли са старим средиштем у Кракову. У панонскојлегенди o Св. Методију прича се, да кнез „на Висли"није хтео слушати Св. Методија и примити хришћан-ство од његових ученика. Онда му je Св, Методијечапретио, да he ra примити у туђој земљи и тако сеi', дошдило. Напао ra je непријатељ и протерао из ње-гове кнежевине, и у изгнанству он се покрстио. Ин-тересантно je, да и Константин Порфирогенет у X веку:зна за кнеза на Висли o коме прича, да je истог родакао српски кнежеви на Захумљу.

Стара пољска кроника из XIII века примећује, дасе у Кракову певала стара песма, како je ВалгредДрски, који je владао на граду Тинјец победио кнезаВислава, који je владао на граду Вислици на горњојВисли и истерао га из земље. Може бити, да je τοодјек догађаја ο коме прича легенда ο Св. Методију.Нме Валгред je германско и он je могао да буде вођагерманске војничке дружине, која je надирала Вислом.Такве германске дружине у ово време долазиле су у

46

•разне земље, ступале у службе код домаћих кнежевакао војнички најамници, a често и пљачкале на својуруку и освајале крајеве.

Овог кнеза на Висли назива легенда o Св. Ме-тодију „врло моћним кнезом". Имамо дакле траг oвеликој хрватској држави на горњој Висли. БолеславХрабри je ову државу придружио Пољској и од тогавремена пољска земља са средиштем у Познању зваласе Велика Пољска, a стара Хрватска на горњој Вислиса средиштем у Кракову звала се Малопољска.

Имамо историске трагове o руским Хрватима уисточној Галицији, o пољским Хрватима на горњемтоку Висле, o чешким Хрватима на планинама северо-источне Чешке и o српским Хрватима на западуод Сале.

Поред горе наведених имамо за Хрзате на се-.веру још и доказе арапских географа. Масуди у Xвеку набраја међу народе на северу Моравце, Хр-вате, Чехе (последњи кзраз није јасан и место Чехамогло би да буде Саса). Он познаје дакле Хрвате по-ред Мораваца и Чеха или Саса, дакле исто тако на

•чешким планинама од извора Висле до Лабе. Још ин-тересантнији je други арапски доказ, који je истакаоу свом делу Нидерле. То су легенде из кронике Кар-дизија и персијског географа, који описују северну иисточну Европу. Оба су узимали из старијег извораод почетка IX века или крајем VIII века. Према овомизвору земље Словена почињу десет дана путовањаод Печењега. У њој се налазе два велика града: Ван-тит и Хорват. Последњи град_ЈСорват je врло великии престоница je владара. Имена ових градова досада

^читана су од тумача и издавача на разне начине.Нарочито око имена прве вароши Вантит била су разнамишљења. Што се тиче друге вароши, легенда je ja-снија тако, да се не може разумети друкчије негоХрват. Имена градова нарочито код источних ауторасинонимна су за имена земље и народа. То би значилода се северни Словени деле на два дела: на истокуживе Анти, на западу Хрвати. На сличан начин пишу

.и стари вкзантиски историчари, да се Словени деле

47

на Анте и Словене у тешњем смислу. Анти били бипретци Руса, Словени осталих. Источни географи по-знају дакле по извору, који произлази из краја VIIIвека међу северним Словенима велико политичко сре-диште, које се назива Хрват и под именом Хрват ра-зуму све западне Словене, a источне Словене или Русепод именом Анти.

Томе треба још додати оне текстове, који при-чају o доласку јужних Словена са севера. Поп Ду-кљански прича, да су Готи претци Срба и Хрвата,дошли са севера. Исто понавља Тома Сплитски и други.

Најпосле врло интересантан je још текст краљаАлфреда крајем IX века. Он познаје народ Хорити,који станује између Мораваца и Далеминаца. Дале-минци били су једно од најснажнијих српских племена,које je становало на Лаби. Хорити били би дакле племе,које станује за Чешким Планинама, од Мораве до Лабе.

Треба признати, да сви ови текстови нису до-вољно јасни и сваки од њих нема довољно доказнеСАаге. Али ако се погледа да имамо ове текстове изнајразличнијих извора, од источних аутора и енглескогкраља, из словенских кроника и од византинаца и дасе све ове вести слажу међусобно, онда не може битисумње, да je y IX веку постојала још традиција наХрвате и то на целој широкој територији словенскепраотаџбине, од Дњестра, па иза Карпата до Висле иОдре и после за Чешким Планинама до Лабе и доизвора Сале. Све je το Велика или Бела Хрватска,чији одјек налазимо још у наведеним летописним ипутописним вестима.

Исто тако сачувало се на северу српско име итрадиција на Велику Србију. Срби на северу помињусе пре свега као велики народ између Сале, ЧешкихПланина, Нисе, Бобре, Одре и Хавеле на северу. ОвеСрбе помиње најпре половином VI века географ Vi-·bius Sequester, који пише, да река Лаба дели Свевеод Срба. Ова примедба je нејасна и нетачна, јер су уово време Срби сигурно становали далеко преко Лабена западу бар до Сале, a вероватно и преко Сале. Садруге стране немачко-свевско или швапско племе није

48

достизало до Лабе. Срби су стајали на граници у борбиса Баварцима и Сасима. Али ова примедба je доказда се у ово време знало за сриски народ на Лаби.

За време словенског владара Само српски кнезДерван удружио се са Самом. Ова примедба може сеодносити само на северне Србе, највероватније на Србеизмеђу Лабе и Сале. Карло Велики почео je великуборбу Немаца са Србима, која je трајала неколиковекова. Својим првим походом поразио je Србе и уовој борби пао je „поносити српски кнез" Милидухгодике 805. Од овог времена историја северних Србаje позната. Њихов остатак су садашњи Лужички Срби.

Осим тога имамо у старим изворима још неко-лико трагова o Србима на северу и то на другим ме-стима. Најважнији je такозвани баварски географ изIX века, који набраја разне словенске земље и њиховеградове на северу. Он пише: „Zeruiani, чија je земљатако велика, да су из ње изашли сви словенски на-роди и воде своје порекло". Питање je, шта je ои ра- 'зумео под овом речју „Zeruiani" ? Неки су тзшачили,да je мислио на руско племе Северјани, други да jeмислио иа Сармате, али сва ова објашњења су уси-љена, a најприродније je да се тумачи: Сербиани, Срби.Немогуће je, да je калуђер, који je писао ову распра-вицу у неком манастиру у Баварској, мислио на рускоплеме Северјана, које je живело негде источно одДњепра и које у ово вреке није играло више никаквусамосталну улогу. Исто тако je немогуће, да jeмислио на географски појам Сарматије. Такозвана сар-матска теорија, да су Словени изашли из Сарматије,много je млађег порекла, развила се пре свега на истоку,a осим тога, израз Сервиани нипошто се не слаже саизразом Сармата. Баварски географ, који je био веро-ватно по народности северни Словен, у својој скицихтео je да представи словенске земље и њихове гра-дове и то пре свега земље северних и западних Сло-вена. Његова примедба не може се односити на јужнеСрбе, јер пише изрично, да ове земље леже северноод Дунава. У његово време постојала je дакле још

49

традиција на неку Велику Србију из које су изашлисви словенски народи.

Прокопије пише, да су Словени и Анти некадаимали заједничко име. У давнини звали су се Спори.A ово име објашњава он грчким изразом „спораден",који значи „растрешено", и примећује да су се такозвали, јер су становали растурени на врло великим про-сторима. Разуме се, да je његова етимологија вештачкаи немогућа. Име Спори многи историчари објашњавају,да je покварено од Сорби, што je врло лако могуће.Прокопије je дакле хтео у том случају рећи, да су сенекада сви Словени звали Срби и да je њихова ота-џбина била веома пространа.

Ове вести баварског калуђера, који je био веро-ватно пореклом Лужички Србин, и грчког историчара,одвише су нејасне и не могу да докажу, да се некадацела словенска праотаџбина звала Србија и да je имеСрбин било првобитно име за све Словене. Могу сесамо прибележити у вези са осталим вестима као ин-тересантни подаци. Али имамо много других вести ифаката који доказују, да je српско име некада на се-веру било врло проширено.

Код такозваних Лужичких Срба, који су остатакнекадашњег великог српског народа, ово име специ-јално се утврдило и сачувало до данас. Ови Срби за-узимали су некада целу територију од Бобре и Нисена истоку, па до.Сале иа западу. Проширили су се ипреко Сале и њихове насеобине допирале су до Мајне.Крај иза Чешких Планина између Лабе и Сале и наизвору Сале звао се некада Survenland — српска по-крајина, касније Cape. Овде на крајње западној гра-ници према Баварској Срби су били нарочито густо на-сељени, те су због тога крају дали своје име. КарлоВелики основао je 805 године такозвану „српску гра-ницу", која je ишла далекона западу одСале, одБарден-вика преко Бруншвика на Ерфурт, Форхајм Бамберг,Норинберг, у Регенсбург на Дунаву. То je била некеврсте војничка граница Немаца против Срба. Срби за-узимали су на левој обали Лабе стару Марку до Ораве.Западно од Сале постојале су српске жупе Лангница

и Орла. Sareland помиње се већ године 801. Најста-рији чешки кроничар Косма назива ову покрајину Zri-bia, y једном документу цара Хенрика III 1040 го-дине назива се округ Žurba. Ha десној обали Лабекод ушћа Сале у Лабу налазила се српска жупа, којасе звала Сербиште, где се сада налази варош Zerbst,у садашњој кнежевини Анхалт. У Турингији у XIIIвеку налазио се крај Zurbove, сада Zörbau. Код малогплемена Житици, налазио се град Зурбици, Zörbik,сада Klein-Zerbst. Између Лабе, Сале и доње Мулденалазила се жупа Сермунти, Зиримуди, које име истотако долази од Срба. Даље имамо жупу Сарове код ушћаКвизе у Бобру, сада Соров, Sorau. Српско име било jeдакле врло учвршћено на Сали и западно од Сале,као да су овде, на крајњој, западној граници стано-вали Срби најмногобројније.

Другу традицију сачувао нам je арапски географМасуди у IX веку. Он пише: „Сурби су народ, предкојима имају Словени велики страх и то из разлога,које овде не можемо да набрајамо и због особина,које не можемо да опишемо. Они немају никакву веру,којој би се потчинили. Даље долазе Моравци, Хрвати,Сахи (Чеси или Саси?), Гушани и Браничани. ПоменутиСрби спаљивају се сами, ако им умре краљ или начел-ник, и са њим спаљују коње. При томе се држе оби-чаја сличних онима у Индији. Овај словенски народ идруги простиру се према истоку, па су далеко од за-пада".

Масуди свакако није измислио ово причаше, неготреба да има стварну основу. Његови -Срби налазе сена истоку од Мораваца дакле на Висли или на истокуод Висле, a не у садашњој Лужици или на Лаби.

Константин у своме делу „О управи државе"убраја Србе међу руска племена: „Дреговићи и Кри-вићи и Срби и остали Словени..." O руском племенуСрба не знамо уосталом ништа. Могуће, да je Кон-стантин ове заменио за Северјане. Али није искључено,да je чуо o Србима на североистоку, те их сматраоза једно од руских племена.

51

Крајевних имена, имена насеобина, са именомСрби имамо знатан број по разним пол>ским крајевима,па и по Русији, нарочито по Белој - Русији, a и међуВеликорусима. Из ових крајевних имена не можемоучииити историске закључке, мада су интересантна.Али ми не знамо њихову старост, не знамо кад супостала и на какав начин. Она могу да буду каснијегпорекла од Срба, који су се за време ратова са Нем-цима преселили међу Пољаке. За време ових дуго-трајних борби, много становништва повлачило се на-траг, на исток у слободне словенске крајеве. Пољацису у борбама са Немцима одводили собом становни-штво, ако су морали земљу оставити Немцима. Нарочито су чинили то у великој мери за време борби Бо-леслава Храброг. Осим тога није у свим случајевимасигурно да ова имена произлазе баш од Срба. Можеда буде и случајна сличност имена и другог етимо-лошког порекла. Али свакако број ових имена кодсвих северних Словена, Чеха, Пољака и Руса, фра-пантно je велики и за многа можемо утврдити великустарост.

Поред историјских Срба на Сали и Лаби у средњојНемачкој имамо дакле код старих аутора још тради-цију на Велику Србију на северу, помињу се Срби насеверу и то на разним тачкама, на истоку као и назападу.

Имамо дакле много бележака из IX века o Be-ликој Србији и o Великој Хрватској на северу. Ове^елешке одјек су старе традиције која je сачувана. УIX веку почиње већ да се објашњава историја севернихСловена и онда не налазимо више српски и хрватскинарод и српску и хрватску државу на северу. Хрва-тско име на северу већ ишчезава, српско име фикси-рано je на једном од словенских народа на Сали иЛаби. У осталом Велика Србија и Велика Хрватска по-дељена je и ушла у састав разних словенских народаи држава. На Велику Србију и Велику Хрватску осталаje 'само још традиција.

6.ШТА СУ БИЛИ СТАРИ СРБИ И ХРВАТИ?

Досада je владало мишљење, да су Срби и Хр-вати били два југословенска племена или једно југо-словенско племе под двојним именом, етнографскиодвојено од осталих јужно-словенских племена. Србии Хрвати као снажнији и ратоборнији од осталих, осно-вали су своје државе на Балкану и ширили своју власти на друга племена. Неки научници увидели су немо-гућност ове теорије и учинили су комбинације, сакојима су дошли близу истине, али иису из својихпремиса извели последње закључке. Тако на пр. д-рКос био je мишљења, да су Срби и Хрвати, o којимапише Константин Порфирогенет, помоћне чете састав-љене од Словенаца, Чеха и Лужичких Срба, које jeкнез Само послао балканским Словенима у помоћпротив Авара. Словени побунили су се на Балканупротив Авара и кнез Само послао им je y помоћ војскуод народа, који су стајали под његовом влашћу.Одјек ове борбе je Констатиново причање o доласкуСрба и Хрвата. Гумпловић изразио je мишљење, да суови Срби и Хрвати остатци старих Гота, који суостали у Панонији, a кад су се Словени побунилипротив Авара, дошли су им у помоћ. После победе,населили су се међу балканске Словене, и билињихов државотворни елемент и њихово племство.

Све то и друге сличне комбинације основане суна претпоставци, да Срби и Хрвати нису били једноод југословенских племена, него су били војничка орга-низација, која je стајала на челу војничких и политичкихпокрета балканских Словена.

54

Са овом претпоставком можемо врло лепо дарешимо све загонетке које постоје у том погледу oпочецнма старих словенских држава. Само треба овуствар још да уопштимо и пренесемо у натраг напочетке политичког живота код Словена у опште.Србк u Хрватн бплн су војнпчка органнзацнја, која

je постојала већ у словенској праотаџбнни, која сесеобом Словена аоделнла на разт словенске народеn отншла са њпма у нове отаџбнне.

Наука je дакле утврдила:Србн н Хрватн дошлп су у садашњу отаџбнну

са севера;дошлн су заједно са осталим јужним Сло-

веннма, a не одвојено од н>нх;ннсу дошлн као одвојено племе јужннх Сло-

вена, него налазнлн су се код разних југословенскнх.племена n на разним тачкама нове отџбнне;

исто тако у северној словенској ираотаџбинннпсу становалн у једном ттсном крају, као једанодвојени словенскн народ нлн племе, него траговаo њнма налазимо готово на целој територнји сло-венске праотаџбине и код свнх словенскнх народа.

Ако претпоставимо, да су стари Срби и Хрватибили војничка организација или војничка дружина, којасе формирала још у словенској праотаџбини, ширилазаједно са ширењем граница ове праотаџбине, водиласловенску сеобу на све стране, на новим територијамазаузела такорећи стратегијеке положаје, гарнизоне посредиштима и позиције на фронту према непријатељу,a онда почела на новим територијама да организујенове словенске државе, можемо лепо објаснити тризагонетке, које су нам иначе необјашњиве:

Како то, да се српско и хрватско име налази наразним тачкама старе и нове словенске отаџбине и кодразних словенских племена? A сем тога имамо трагова,да je ово име у предавини у словенској праотаџбинибило широко распрострањено.

Начнн сеобе словенсккх народа нз праопгаџбине.Начнн образовања старих словенскнх држава.

55

Ова претпоставка o старим Србима и Хрватимапостаје вероватна, ако се још докаже:

да je теорија o старој словенској демократијинеоснована и вештачки створена, и

да су код старих Словена после сеобе на новимтериторијама постојале такве војничке организације,које имају своје порекло још из праотаџбине. Старесловенске државе биле су чисто милитаристичке орга-визације са чврстом војничком организацијом, којима суна челе стојали кнежеви, иачелници војничких дружина.

7.

KAKO JE НАСТАЛА ТЕОРИЈА O СТАРОЈ СЛО-ВЕНСКОЈ ДЕМОКРАТИЈИ?

Треба једном за увек оставити теорију, чији jeнајизразитији представиик био Хердер o старословенскомдемократизму и мирољубивости и o словенском на-родном духу, који ЈО баш антитеза германског духа.Ми можемо врло лепо психолошки и историски обја-снити, како je постала ова теорија. То je било у добакад je y Немачкој кнежевски апсолутизам стајао иаврхунцу. Од почетка модерних држава у Европи водиласе борба између феудализма и апсолутизма. Феудалнагоспода хтела je да буде што независнија, владарирадили су на томе да учврсте своју централну власти смање власт феудалног племства. У овим борбамападале су главе феудалне господе, па и крунисанеглаве. Најпосле готово по свим земљама победио jeвладарски апсолутизам, који je добио најсјајнијег пред-ставника у француском краљу Лују XIV, a y фран-цуским књижевницима овог времена највеће теоретичаре.У Немачкој исто тако победио je апсолутнзам до крајшихграница, али држава распала се на велики број малихсуверених државица са својим кнежевима и војводамана челу. То je било време највећег срозавања не-мачког народа у политичком и у културном погледу,иајжалосније доба његове историје.

Против овог апсолутизма и у опште против цело-купног духа који je владао у ово време, јавила сереакција која je најизразитије представнике добилау просвећеним енглеским круговима, Овај дух про-свете из Енглеске почео je да се шири v Француску,

58

просвећени духови појављивали су се и по Немачкоји другим земљама. Једном речју, почео je велики ду-ховни покрет, који се назива модерна просвета. Једнаод парола овог духовног покрета била je: враћањеприроди! Почела се проучавати природа, o природиписана су огромна дела. Почео се идеализовати животу природи и природни човек. Из овог духа изашло jeмного чувених кжижевних дела, приче у стилу Робин-зона и друге. Са покварених дворова и рафиниранедворске културе дух je бежао у далеке крајеве ибожју природу. До највећег књижевног савршенстваово идеалисање природе довео je Жан Жак Русо. УНемачкој je стање било још много жалосније него подругим крајевима. У Француској апсолутизам довеоje државу бар привремено до извесне снаге и c ja ja,развила се сјајна култура у духу овог апсолутизма.У Немачкој се у ово време немачки народ налазио уполитичком погледу управо у срамном положају> безснаге и угледа, подељен на неколико десетина малихдржавица са духовно и морално поквареним дворо-вима. Човек мора са разумевањем да чита трагедијеШилера, па да осети сав бол, који je осећао просве-ћени Немац због овог срамног стања. Разумл5иво jeдакле да су и просвећени немачки духови тражилинове идеале. Али њима није требало да иду на усам-љена острва Тихог Океана. На њиховој територијисвуда су налазили трагове словенског народа, који jeнекада живио у Немачкој и пропао. Свој идеал пре-нели су на овај народ, o коме нису знали готовоништа, јер je словенска историја била још онда малопроучена. Тако су створили на књижевни и вештачкиначин тип старе словенске демократије, у којој су сло-венски народи живели миран и сретан живот, док нисубили истребљени од немачких насилника и освајача.

Теорија o овом старо-словенском демократскомуређењу je дакле чисто кшижевног порекла, као штоje књижевног порекла Русовљев роман, прича o Робин-сону или Шатобријанов „Атала". Први слависти обра-зовани су у Немачкој, па су од Немаца добили овоназирање o демократском уређењу старих Словена.

59

Ову теорију идеализовали су још у свом родољубивомодушеаљењу и тако су створили теорију коју можемоназвати словенски месианизам. Према овој теоријиСловени су били мирољубиви, демсжратски народ, пунсвих грађанских чедности, али који није знао баш зб°г

тога да оснује чврсту државу са чвршћом државномилашћу над собом. У сукобу са Немцима, који су б# ли

баш противног карактера, они су подлегли, били суод њих побеђени, заробљени и по многим покрајинзмаистреблзени. Али словенство се сачувало још на главнимтериторијама и баш због тога јер нису учествовали удржавној власти, сачували су све чедности природногчовека. Једном ће доћи дбба, када ће пасти времеокрутног насиља и искварености слојева, који садавладају. Онда ће завладати дух човечности, братстваи опште љубави и онда ће Словени играти прву улогу.У јавном и политичком животу то ће бити доба идеалнедемократије, која je владала код старих Словена управеку. Ови словенски месианисти ишли су чак толикодалеко, да су целу историју хришћанских народа по-делили на три доба: прво je доба Петровог Јеванђељаи овом добу стојали су на челу романски иароди,друго je Павловог Јеванђеља и на челу човечанствастоје германски народи. То je доба у коме се налазимосада и које се приближује крају. Треће доба бићеЈовановог Јеванђеља, Јеванђељ>а опште љубави у при-ватном животу и идеалне демократије у јавном животу.Овом добу, које се приближује, на челу човечанствастојаће Словени. Руски месианисти означили су јоштачније главне основе овог будућег идеалног словен-ског стања: царски алсолутизам, руски национализами православље!

Први идеални поборник ове словенске идеје биоje Јан Колар, који ју je опевао песничким заносом. Заљим дошли су други, идеја се развијала и добиларазне правце, па није изумрла ни до данас.

Први су били дакле Немци, који су створилиовај лажни поглед на старо словенство, словенски иде-алисти ово су прихватили и развијали даље. Ова тео-рија ушла je y живот, налазила се по свим школским

60

'уџбеницима, све генерације биле су васпитане у овим;предрасудама. У најновије време ову теорију прихва-тили су и истицали иемачки националисти и империја-листи, јер je служила у њихове циљеве. То je билотако рећи филозофско оправдање за њихов „Drangnach Osten", дакле баш противно ономе што су хтелиХердер и његови савременици, кад су je створили,Кемачки националисти наглашавали су, да Словенинису државотворни народ, сувише су демократски ииндивидуалистички, њима треба да влада други народ,a зато су од природе позвани Немци. Историски jeдакле задатак Немаца да владају Словенима.

У ствари цела ова теорија потпуно je погрешнаи неоснована, потребно je да се једанпут са њом де-финитивно и потпуно раскрсти, те одбаци са свимњеним последкцама. Ако смо се ослободили ове лажветеорије, биће нам лако разумети разне проблеме изстаре словенске прошлости, који су нам иначе нера-зумљиви.

Један од ових проблема je и проблем o пореклуСрба и Хрвата.

Словени су истог стабла са свим другим арискимнародима, — Германима, Романима, Келтима, Грцима,Литванцима, Илирцима и Трачанима. Они се битно неразликују од других народа и потпуно неоснована jeхипотеза, да су Словени нека специјална људска раса,потпуно различна од других. Стари Словени били суисто тако државотворни, као други народи. Под истимусловима били су исто тако способни, да оснивајудржаве, те их одржавају. Они су у истини основалинеколико снажних држава и ако -се ове државе нисумогле трајно одржати, те су са изузетком Пољскесве друге пропале у средњим вековима, не лежи узроку специјалном словенском карактеру и у словенскојполигичкој неспособности, него у другим околностима.Руску државу сломнли су Татари, српску Турци, чешкадржава, као и државе северних Срба, Ободрита, Љу-тичана и Помораца нису могле да се развију, те суподлегле германизму, јер je германизам међутим ојачаопомоћу латинске културе и дисциплине. У првим веко-

61;

вима по Христу били су Словени чак много експан-зивнији од Германа и успешно су потискивали Гер-гдане, као што су потискивали Литванце према северу,Угрофине према северо истоку, Илирце и Трачане према•југу и да нису Германи дошли раније од Словенау додир са западним хришћанством под чијим утицајемсу створили Франци чврсту државну форму са већомкултуром, од Немаца имали би сада вероватно самомале остатке, као што их имамо од Литванаца и Или-раца. Тек кад се створила „света римска државачемачке народности" почела je немачка протиофанзива.чоја je успешно продирала до Јадрана и до доње Висле.

Старе словенске државе развијале су се на истиначин, истим средствима и под истим условима, каодржаве свих других народа. Али ниједна се државаније развијала кроз демократију, свака држава посталаje помоћу милитаризма. Тако je било са старом римскомдржавом, па и са још старијим источнкм државама уАсиру и Мисиру и уопште свуда. Тако су се раз-вијале немачке државе, па и словенске. У старимизворима немамо никаквих доказа за овај словенскидемократизам. Неки цитати из Прокопија и другихаутора не доказују ништа. Они доказују на пр. самото, да ови Словени, са којима су се сукобили Грци наДунавЈг, нису имали тако уређене државе као што су"е имгјли Грци, са сјајним двором у Цариграду и раз-иијеним дворским церемонијалом.

Поборници теорије o старој словенској демокра-тији могу да се позивају пре свега на грчке аутореиз VI и прве четвртине VII столећа, који описују борбеизмеђу Византинаца и Словена на доњем Дунаву ичетовање словенских одреда преко Дунава по грчкојтериторији на Балкану. Али против ових случајевастоје случајеви по другим словенским земљама, на пр,у Русији, у Пољској, код северних Ободрита, па и.код Чеха и других.

Сви ови народи појављују се одмах први пут сачврстом државном и војничком организацијом. Про-копије и други грчки аутори, који у VI и VII веку опи-сују борбе између Грка и Словенз на доњем Дунаву,.

-62

имају пред очима само ове специјалне прилике и то•што они признају o Словенима, не може се односитина Словене у опште. Доле на Дунаву водио се дуговреме тако рећи герилски рат, Словени густо су за-посели садашњу Влашку, Молдавију и Бесарабију,у мањим четама прелазили су преко Дунава, чинилипљачкашке походе и ионово се враћали натраг или сенаселвди на освојеној територији на Балкану. Овепоходе предузимали су мањи одреди под својим ло-калним начелницима. У осталом имамо трагове, да суи овде постојале веће организације под угледним на-челницима, који су имали своју власт наслеђену. Изових герилских борби на Дунаву исто тако не можемозакључити, да су стари Словени живели у потпунојдемократији и без сваке чвршће државне власти и већеорганизације, као што не можемо на пр. из Валвазоровогописивања борби на војничкој граници у XVI векузакључити, да су у ово време Турци живели у пот-

.пуној демократији и без сваке државне организације.Словени кад се појављују у историји нису имали

јоШ велике уређене државе по грчком и латинскомначину, али код њих видимо већ почетке државнеорганизације, видимо како су се те организације раз-вијале и учвршћивале у непрестаним унутрашњим испољашним борбама. То су потпуно исте појаве као иапр. код старих немачких држава. Уосталом из старихаутора могли би да наведемо исто тако много цитата,који говоре да Немци немају једне чврсте државневласти него живе подељени по племенима, која сенепрестано боре из међу собе, па би могли из тогазакључити, да су стари Немци били исти такви илијош већи демократи од старих Словена.

Треба дакле одбацити ову лажну теорију o•старој словенској демократији и мирољубавости инеспособности, да оснивају своје државе, a онда ћемодоћн до следећих закључака:

Старе словенске државе развијале су се помоћу«илитаризма, као и државе свих других народа. Старесловенске државе биле су чисто милитаристичке орга-низације, као што je била милитаристичка организација

63

стара римска држава, која je имала свој први почетаку разбојничком гнезду на обалама доњег Тибра,или као што je била чисто милитаристичка државастари Вавилон. У почетцима средњих векова разви-јала се исто тако на чисто милитаристичкој ос-нови држава Франака. Старе словенске државе кад сепојављују у историји, не појављују се као демократскеи мирољубиве установе, него као чисто милитаристичкедржаве са чврстом војничком организацијом и са кнезомначелником војничке дружине, са земљом, која je стра-тегиски утврђена и са извесном војничком традицијом.

Срби и Хрвати били су ова војиичка организа-ција, која се развијала још у праотаџбини и која jeводила после сеобу поједних словенских народа у ра-зним правцима и на новој територији оснивала новедржаве. Разуме се, да je το само хипотеза, али акоодбацимо теорију ο старој словенској демократији, акоприхватимо теорију да су старе словенске државе билемилитаристичке државе и да почетци овог милитари-зма иду још у праотаџбину, онда има ова хипотеза свезнакове вероватноће. На тај начин лако je могуће об-јаснити многе проблеме из старе словенске прошлости,који су иначе необјашњиви.

Треба дакле само доказати, да су код старихСловена постојале ове милитаристичке организације.

8.

ВОЈНИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА СТАРИХ СЛОВЕНАУ ПРАОТАЏБИНИ.

Праотаџбииа Словена на југоистоку ишла je доДњепра, басека Десие и граиице између шумског истепског појаса. Ма северо-истоку граиица био je басенБерезине и Припета. У праисториско време ова тери-торија била je вероватно још мања. Имамо знакова, дасу на извесној територији на северо-истоку Литваацистановали између Словена и Финаца. Али Словени су по-тиснули Литванце према северу на балтичку обалу,и одузели им већи део њихове територије. Продиралису према северо-истоку и потискивали угрофинска пле-мена. Дон je био већ у Vi веку густо насељен Слове-нима, исто тако иде словенска колонизација на Оки,Ками и Волги, још у време словенске праисторије. Вла-димир Велики имао je no овим крајевима већ својеснажне кнежевине. Ово потискивање Литванаца, Фи-наца и Угра сигурно се није вршило без великих борбии није могао вршити мирољубиви и демократски народ.

Ово продкрање морале су да воде снажне орга-низације ратника.

Степски појас на југу од давнине je био пролазнатачка разних азиских народа, који су продирали овимпролазом у Европу. Тако налазимо код старих Гркаисториске реминисценције на Кимерице који су некадастановали по овим крајевима. У почетцима грчке исто-рије ову земљу заузимају Скити, за Скитима долазередом разни други народи. Ми видимо, да се Словенипуштају из шумског појаса у степски, кад на степаманепријатељска сила попушта, a кад долази нова свежа

5

66

сила, повлаче се натраг. Такозвани Скити — „орачи';

вероватно су једно такво словенско племе, које се пу-стило на југ и било подјармљено од „царских Скита".У VI веку црноморска покрајина била je ослобођена одазиских најезда и ми видимо, да су се Анти, претцисадашњих Малоруса проширили до ушћа Дунава, гдесу се срели са претцима садашњих Јужних Словена,који су дошли преко Карпата на доњи Дунав. Дола-зак нових азиских хорда поново je одгурнуо Анте саушћа Дунава и са обале Црног Мора. Касније видимо,да стоје Руси у непрестаној борби са Печењезима иПоловцима и другим азиским хордама, које су заузи-мале црноморске степе. Биле су дакле и иа овомфронту од памтивека борбе између Словена и другихнарода, ове борбе биле су врло оштре и окрутне, каошто то знамо из историје старих Скита. A Словени несамо да су чували своју границу, него су искористилисваки моменат, да се шире даље на југ. Са тако вој-нички организованим народима могла je да се борисамо снажна војничка организација.

Даљи доказ пружа нам почетак такозване сеобенемачких народа. Први немачки народ који се пустиона историски пут продирања према југоистоку на сло-венске земље, били су Бастарни. Они су кренули напут може бити још у VI веку пре Христа, a сигурнопре III века, прешли . су Вислу и дуже време живелииза Карпата, a онда су се за Карпатима помицали сведаље према југо-истоку, док нису најпосле дошли доушћа Дњестра у Црно Море, a онда су били одведенина Балкан, где ишчезавају. Историја овог путовањаврло je карактеристична. Бастарни били су сигурно вој-нички добро организовани и врло ратоборни, као такавнарод представља их историја кад се појављују наЦрном Мору. Али они нису ишли преко Висле у са-дашње пољске и малоруске крајеве, где je било сре-диште Словена, да ове Словене подјарме и оснују својудржаву као што су касније учинили на пр, Франци уФранцуској. Они се крећу према Карпатима, даклеу крајеве, који су били неплодни, дивљи и у ово времесигурно још мало насељени. A и под Карпатима не

67

могу трајно да се држе. Нека тајанствена сила поти-скује их све даље, не могу да се држе на плодномПодољу или на украинској црници. Морају у неси-турне степе и најпосле добијају од Грка земљу наБалкану. Ову сеобу можемо само објаснити тиме, даje постојала нека сила која није дозволила да сеБастарни населе по овим крајевима, која их je тераласве даље и најпосле истерала из земље. То значи даje y словенској праотаџбини већ морала да постојикека војничка организација.

Исти случај поновио се касније са Готима. И онису прешли целу територију од Висле до Црног Мора»a од Црног Мора на Балкан. O борбама између Сло-вена и Гота имамо већ неколико историских ремини-сценција, Али таквих борби било je сигурно много и

тешких.Врло рано дошли су Словени Вислом до Балтич-

ког Мора. Велике реке биле су у старо време уопштенајбољи путеви народа, као валови тако су и народипродирали речним долинама. Осим тога балтичка обалаимала je још једну велику привлачну снагу, a το jeбила трговина са ћилибаром. Ова трговина играла jeзнатну улогу, са Балтика долазио je ћилибар у Грчку,па и у Египат. Али ушће Висле није било празно нотворено. На Балтичком Мору становали су Литванцк,са севера продирали су Германи. Словени заузели суобалу Балтичког Мора на ушћу Висле, проширили седо Одре, али касније, око године 1000 пре Христапочели су да продиру са севера Германи, те су их саОдре поново потисли на Вислу и чак прешли Вислу,тако да код Птоломеја у II веку пре Христа налазимогерманска племена забележена на десној обали Висле.Ћилибар са балтичке обале налази се већ у стариммикенским зградама и у египћанским пирамидама. Хе-родот je знао, да долази ћилибар са Балтичког Мора,мало касније примећују други аутори, да трговину саћилибаром воде Венети, који станују на БалтичкомМору. Имамо трагове, да су и Келти из средње Не-мачке продирали до Висле и неко келтско племе из-гледа да je дуже време живело заједно са Словенима

5*

68

на доњој Висли. Према томе на овој територијк cpe.ua1

су се у старо време германска, келтска и словенска.племена и тако je могуће, да су Германи почели даназивају Словене келтским именом Венеди.

Ово продирање Словена на море, одбрана морскеобале, поновно повлачење пред Германима и Келтимаи поновно напредовање на морској обали морало je дасе врши у непрестаним борбама.

Врло мало имамо података и трагова o додирустарих Словена са Келтима. Али додири сигурно супостојали и вероватно су баш ови додири знатно ути-цали на развитак војне организације. Келти су продиралиДунавом до његовог ушћа, проширили се на ЦрномМору до Дњестра и према северу у унутрашњост. Уданашњој Молдавији и Бесарабији имамо много тра-гова старих келтских крајевних имена, која сведоче,.да су Келти дуже време становали по овим крајевима.Словени су по СВОЈ вероватноћи долазили већ у оновреме до средњег Дњестра и тако ступали у додир саКелтима. Други ток велике келтске сеобе ишао je caгорњег Дуиава до извора Висле, проширио се за Кар-патима далеко у унутрашњост. Већ Јулије Цезар помиње, да келтско племе Волци станује за ХерцинскимПланинама. Под изразом Херцинске Планине представ-љали су Римљани све планине од горњег Дунава, падо источних Карпата. Ови Волци изгледа да су биливрло снажно келтско племе, чије су се касеобине про-стирале од Дунава до источних Карната. И разна другакелтска племена која се помињу по овим крајевима,као Котини, Оси, Омброни и Теурисци изгледа да субили само делови ових Волка Тектосага. За Карпатима,по целој Галицији, тешинској Шлеској и Морави имамомного крајевних имена која јасно показују келтскиоблик. Ови Келти ишчезавају потпуно и у почетцишисториског доба o њима нема ш трага. Морали судакле, да се аклиматизују и асимилују са становни-штвом које je раније живело по овим крајевима, a τοсу били Словени, као што су на пр. касније германскиФранци продрли у садашњу Француску, завојевали jeи лагано се асимиловали са домаћим становништвом и

69

дали почетак француској државној и војничкој орга-низацији, или као што je још касније био случај саЛонгобардима у северној Италији. Интересантно je, дастара традиција указује на велику Србију и на великуХрватску баш горе на северу иза Карпата, где имамонајвише трагова дугог заједничког живота Келта саСловенима.

Ο тесном додиру између Германа, Келта и Сло-вена сведоче две интересантне филолошке појаве. Немцијош данас називају романске народе именом „Wälschen".Ово име долази од келтског народа Волци у старојнемачкој форми Walhos. Словени су називали КелтеВласима и овим именом они називају још данас јужнероманске народе, као на пр. Румуне и остало роман-ско становништво на Балкану. Пољаци називају Ита-лијане Влохи, покрајина на Дунаву још сада се називаВлашка. Словени су добили дакле овај израз од Гер-мана и то се могло учинити само на територији гдесу Германи, Волци и Словени становали заједно, штоje могло једино бити за Карпатима. Други изразje Венди. Тако су Немци од прадавнина називалиСловене и називају још сада Лужичке Србе и Словенце.Словени никада сами нису употребљавали ово име.Стари аутори као Плиније, Тацит и Птоломеј познајуСловене под овим именом, јер су Римљани прве вестиο Словенима добили преко Германа. Ми не можемотачко објаснити порекло имена Венд, али изгледа си-гурни да je келтског извора, јер корен венд налази севрло често по крајевима, где су сигурно становалиКелти. Вероватно je било то име једног снажног келт-ског племена или групе племена. Из овог можемо за-кључити, да су Германи, кад су се први пут срелиса Словенима, ове Словене нашли у близини Келта,тако да су их замењивали са Келтима-Вендима и келтскоиме пренели на Словене. Словени су дакле у ово времеморали стајати у врло тесном додиру са Келтима иличак под келтским утицајем.

Келти су били врло борбен народ који je при-ближно од Vü-Ш века пре Христа развио велику ек-спанзивност. Продирали су према jyry y Италију, према

70

југозападу у Шпанију и Енглеску, a такође према југо-истоку Дунавом до његовог ушћа, прешли на Балкан,,где су основали своју државу, са Балкана прешли уМалу Азију, где су исто тако основали своју државу.На северу иза Карпата и на Висли живели су дугозаједно са Словенима. Били су мајстори у рударству,знали су да топе руде и кују ковине, значе уопштенапредак у цивилизацији и култури.

Исто тако можемо закључити, да еу се водилевелике борбе између Словена и Германа између Вислеи Сале. Ако су Словени овде прастановништво, штоje највероватније, морали су се борити са Германима,који су продирали са севера, као и са Келтима, којису са Мајне продирали преко Сале у средњу Немачку,a подлегли су за неко време Германима, који су продирали са севера. Касније поново су ојачали, можебити помоћу нових словенских валова, који су дола-зили од Висле, истерали једно германско племе задругим и од SV века били потпуно независни и јединигосподари у средњој и северној Немачкој. Ове великеперипетије доказују, да су се морале водити великеборбе у којима се развила војничка организација,са којом се појављују пред нама ови Словени у V U Iвеку, кад почиње o њима да пише историја. У случају,да су Немци прастановништво Германије Словени супродрли у Германију већ прилично рано, истерали једнонемачко племе за другим и заузели земље до Сале,па и даље до Мајне и Везере. То се исто тако нијемогло извршити без великих борби.

Једном речју, стари Словени иикоме нису дозвоља-вали да завојује њихову отаџбину, a сами су непрестаноширили границе своје државе и освајали нове крајеве.Ово продирање није могло да се врши мирним путем,претходити je морало освајање оружаном снагом, исте-равање и уништавање старог становништва. Словенскапраотаџбина била je на све стране отворена земља ина свим странама становали су сиажни и ратоборнинароди, али Словени су се ипак ширили непрестано ипотискивали ове народе. Врло интересантна je ceoiaтракиских племена преко Карпата у Подунавље и на

71

Балкан, имали су много муке, да зауставе ово продирање Трачана. Нарочито цар Трајан имао je ča Тоачанима велике борбе и постигао je велике успехеЗашто се једно тракиско племе за другим креће наовај пут? Морала je бити нека снага, која их je поти-скивала. A за њима стоје само Словени, који одмахпо одласку Трачана заузимају њихове крајеве. Старисловенски сељак, ако je доиста био такав демократа,које се интересовао само за земљорадњу, није могао даистера ове ратоборне народе. То су могли учинитисамо ратници, који су били извежбанији у ратовањуи снажнији од Трачана. A ми знамо из историје, дасу Трачани били велики ратници и римске легије ималесу са њима много посла.

Имамо дакле много основа за претпоставку да jeкод старих Словена већ у праотаџбини постојала вој-ничка организација, која je била довољно снажна, даje успешно бранила земљу, одбијала непријател>е иширила непрестано даље своју власт и тиме омогућаваласловенску колонизацију по суседним крајевима. У овимборбама могли су се дешавати, па су се вероратно идешавали случајеви, да je непријатељ освојио део сло-венске праотаџбине и подјармио неко словенско племе.Али трајно ниједан туђински народ није могао да седржи на словенској територији. Тако имамо многовероватноће, да су Скити владали иеким словенскимплеменима, a и Бастарни владали су вероватно извесновреме над неким Словенима за Карпатима. Било je си-гурно много борби и пертурбација. Одјек на таквеборбе налазимо већ у причању Херодота o сеоби Бу-дина. Исто тако изгледа врло вероватно, да се знатандео Словена дуже времена налазио под владавиномТуранаца. За ово тврђење навео je нарочито Пеискермного филолошких доказа. Али трајно се нису моглидржати ни Иранци, ни Туранци, ни Германи. Словеиису сачували и слободу и отаџбину, и непрестано се

72

ширили даље. Војничка организација развила се изових борби и она се одржавала и учвршћивала унепрестаним борбама.

Римски историчар примећује, да су гермаиски на-роди почели да се крећу према југу „потискивани оддругих барбарских народа"· Доиста je само сила моглада иатера Немце, да остављају своју отаџбину и од-лазе у непознате крајеве, где их je чекала неизвесна суд-бина. Тацит пише, да планине и страх деле Словенеод Германа. A на другом месту описује Словене каосилно велики и ванредно борбен народ. Ове вестиТацит je добио од Германа. Германска племена ималасу дахле велики страх пред Словенима, што значи дасу Словени били војни ;ки снажнији од Германа.

Кад се први пут појављују Словени после сеобенарода, појављују се одмах организовани у снажнимдржавама са снажним војничким организацијама, којесу имале сразмерно врло велику војничку снагу. Оиајмилитаризам није могао да се развије после доласкана нове територије, кад су у миру почели да обрађујусвоја поља. Морао се развити још у праотаџбини, оних je водио у нове крајеве, које je за њих освојио.

Имамо дакле довољно разлога за претпоставку, дасу се код старих Словена већ у праотаџбини развијалевојничке организације, У противном случају Словенисе не би могли одржати на овој територији, не бимогли непрестано ширити границе праотаџбине иосвајати простране нове земље.

9.

ВОЈНИЧКИ KÄPAKTEP СТАРИХ СЛОВЕНСКИХДРЖАВА.

Кад се крајем сеобе народа појављују Словени,у историји јављају се већ са главним облицима државнеорганизације и са снажном војничком организацијом.Старе словенске државе, то су чисто милитаристичкедржаве. На челу државе стоји кнез, као што се онобично назива, a некипут носи начелник државе κдруга имена, као: кагзн и бан (од туранских народа),жупан, (име вероватно дакиског, a можда и германскогпорекла), словенско име за наче.тлнка државе je вла-дика, староста и врх. Најобичнији израз ккез герман-ског je порекла, Интересантно je, да je већина изразаза начелника државе узета из страних језика, што до-казује да су се и државе стварале под страним ути-цајима али то не значи, да би Словени морали битиизвесно време под влашћу овог народа од кога супримали титулатуре за своје владаре.

Стари словенски кнез био je, пре свега, начелшксзоје војничке дружине. Између кнеза и дружине везаje била најтешња „кнез и дружина су једно" пишестара руска кроника и „кнез мора да положи главуза своју дружину". Народ je био у овој држави самопасиван појам. Народ je морао да издржава дружину,ако није била у рату, морау je давати данак кнезу идружини, уосталом народ није имао никакво право иније имао глас у управи земље. Дружина je створи;;адржаву и дружина ју je одржавала, Уосталом такавje био случај и у свим другим старим државама. Свахадржава на свету развила се из војничке органидац'.;је,

74 75

Кнежеви, начелници државе, нису племенски кнежевиначелници племена, изабрани од народа, они су дру-жкнски кнежеви, начелници војничке дружине, својувласт имају наслеђену у роду и одржавају je помоћудоужине. Према старој "руској кроници, Олег je рекаољудима који су држали власт у Кијеву: „Ви нисте изкнежевског рода", na je показао малог Игора и на-ставио: „он je из кнежевског рода". Онда je убиоАсколда и Дира, a Игора поставио за кнеза у Кијеву.За време, кад je састављана ова кроника, живела jeдакле у Кијеву већ традиција, да je први услов закнеза да буде кнежевског рода. Имамо из ове кро-нике још одјек старе борбе између племенских и дру-жинских кнежева и то у причи, како je Олга светиласмрт свог мужа Игора. Деревљански „лучшије људи"сак)гпили су се и рекли: „Наши кнежеви су добри".A онда су убили кнеза Игора и хтели да се Игороваудова Олга уда за њиховог кнеза Мала. Taj кнез Малбио je дакле још начелник племена, племенски кнез,који ради у споразуму са својим угледнијим људима,Помиње се и кнез Ветића Ходота и његов син, веро-ватно исто тако племенски кнез. Уосталом стару пле-менску организацију, која je први облик јавне органи-зације код сваког народа, врло брзо потиснуо je други,виши облик војничке организације, c a којом код сва-ког народа почиње формирање државе. Држава го-чиње да се развија тек, кад je народ прешао прекопрвог степена свог развитка, тј. кад je војничка орга-низација победила првобитну племенску организацију.

Код других словенских држава мање имамо по-датака o њиховим почетцима, али из ових податакакоје имамо можемо закључити, да су се развијале наисти начин, као код Руса. Код Пољака налазимо убајци o Попелу и његовим стричевима још одјек ,·$историске традиције на борбу између дружинских иплеменских кнежева. У Чешкој налазимо у почетцима ^државне формацкје тешке борбе између кнежева издинастије Пшемисла и моћних начелника родова.

Овај милитаристички карактер државе најјаснијеизлази пред очи у старој руској држави, јер имакет

o њој најтачније податке. Али не смемо рећи да je τοбио изузетан случај, који се развио под утицајем туђихосвајача. Несторова теорија, да су нормански Вареги1

дошли у Русију и основали државу, само je бајкапостала на основи старих традиција у којима се кријеисторијско језгро. Вареги били су авантуристе, вој-нички најамници, који су ступали у војничке службеу Кијеву као и Цариграду и другим престоницама.Могли су много да допринесу развитку државе, алидржава je већ постојала, кад су они ступили у њенуслужбу. За време првих познатих кијевских кнежеваВареги су играли знатну улогу. Исто тако војничкинајамници играли су улогу по разним другим држа-вама, нарочито je το случај са ориентглским државамасредњег века. Α имамо много доказа, да се државапочела развијати пре Варега.

У грчким изворима помиње се руски народ, којиje предузимао велике пљачкашке походе на Црно Море,још пре, него што je према Несторовој причи Рурикса својом браћом дошао међу источне Словене и основаодржаву у Новгороду и Кијеву.

Кијевски кнежеви узели су у своју службу па-решке дружине и на тај иачин појачали своју власт.Исти je био случај по другим словенским државама.Словени су ступали као војнички најамници у служберазним туђинским државама, a синови других народаступали су у службе словенским кнежевима. ВојскаБолеслава Храброг била je састављена из разних народа,Исто тако су Чеси често имали у војничким службамаНемце. Словени су служили као војници у Цариграду,a изгледа да су већ на двору хунског краља АтилеСловени играли знатну улогу. Интересантан je случајса авантуристичким лонгобардским принцем Илдигисом..Пребегао je из своје отаџбине германском племенуВарни, a онда Словенима, прикупио je чету Лонго-барда и Словена и отишао са њима у помоћ Гепидимапротив својих земљака Лонгобарда. Онда je поновоотишао Словенима, прикупио 6000 Словена, и са њимапошао у Италију у помоћ ^готском краљу Тотили.У Венецији победио га je римски војсковођа Лазар и

76

приморао, да се по трећи пут врати Словенима. Нај-после отишао je y Цариград, где je постао начелникгарде краљевске палате, али напустио je и ову службувратио се натраг Гепидима, који су га убили. Сличан,мада нешто друкчији, био je касније на северу случајса немачким грофом Вихманом, који je више пута одНемаца прелазио Словенима, борио се на челу Слоненапротив Немаца или на челу једних Словена противдругих, a најпосле пао je на витешки начин борећи сена пољској страни против Немаца. Нарочито у Цари-граду играли су словенски војнички најамници врловелику улогу и то чим су дошли Словеки на Балкан.У грчку службу ступали су појединци као и целе чете

.и многи су долазили до великих положаја. Грци суих употребљавали у првој половиии VI века, даклејош пре него што су Словени заузели Балкан, каовојне најамнике за далеке колонијалке ратове у Азијипротив Персијанаца, у Италији против Гота. У ововреме помиње се начелник једног одреда грчке војскепо имену Татимир, начелник коњице Đabregezas (До-брегост) одликовао се у борбама са Персијанцима.Словени не би тако радо ступали у војничке службетуђим владарима и не би у овим слубама имали толикоуспеха, да нису већ у својој отаџбини били извежбакиу војничком послу. Али исто тако видимо да словенскикнежеви узимају у своју службу припаднике другихнарода.

Све старе словенске државе појављују се преднама као војничке државе. На челу државе стоји кнез— дружиник, начелник војне дружине, под њим jeвојничка дружина, која je y најтешњој вези са кнезом,дели његову судбину, одлази са шим, ако кнез мешакнежевину за другу. Ова дружина састоји се од при-падника домаћег народа, па и од војничких најамникадругих народа и од људи, који су из разних разлогаприбегли шему из своје земље.

То je била стална војска, увек спремна на рат,способна не само за одбрану, него и за огромне по-ходе и нападе. Војнички походи старих словенскихкнежева тако су огромни, да изненађују и сада не

77

можемо објаснити како их je било могуће изводити..Болеслав Храбри води тешке ратове са Немцима наЛаби. Од Немаца наговорени Руси нападају га изалеђа. Ои се окреће, иде на Кијево и заузима га, зба-цује руског кнеза и поставља другог, враћа се иатраги тако рећи узгред осваја још Словачку и придружујесвојој држави. Такав поход није било могуће известиса малом снагом, чак je загонетно како га je биломогуће извршити са великом. Још фантастичнији суСветославови походи на Волгу, на обалу Каспи-ског Језера и на Асербејџан. Исто тако фантастичанje првн руски поход на Цариград 864 године. Начин,како o томе прича Несторова кроника, испреплетен jeбајакама, али факат сам je историски. Такве војни кеоперације сведоче, да су стари словенски кнежевнимали прилично снажну, добро извежбану и дисципли-новану војничку организацију. Чак и сразмерно малесловенске државе као што су била Хрватска под То-миславом и Словачка под Светополком, имале су врлоснажну војничку снагу.

Ова војска становала je no утврђеним градовима.Све словенске земље биле су стратегиски добро утвр-ђене, имале су много утврђених градова у којима сеналазила кнежева дружина. Многи од ових градовапостали су славни у историји и многе садашње не-мачке вароши развиле су се из старих словенских гра-дова Ови градови су служили као гарнизони у слу-чају мира, a y случају рата као најснажнији ослонацодбране. Непријатељ je ca великом тешкоћом продираоу словенску земљу и освајао ове градове на моча-рима, шумама и разлпвеним рекама. Али словенскикнежеви нису били само снажни у одбрани, него сумогли својом војничком организацијом сваки моменатпрећи у напад и чинили су врло снажне и успешненападе. У том погледу врло je интересантна историјаборбе између Словена и Немаца.

Већ o кајстаријем познатом пољском кнезу Мешку,оцу Болеслава Храброг, примећује арапски путописац,да je најснажнији владар севера, има велику сталнувојску коју плаћа грчким новцем.

78

Једном речју, словенске државе кад се појављујуу историји, јављају се као чисто милитаристичке државеса снажном војничком организацијом и кнезом дру-жиником на челу. Ове словенске државе се појављују,кад се стишавало бурно доба такозване сеобе народа.Ове војничке организације морале су се развити многораније, морале су се развити бар у току сеобе народа.Али имамо много доказа, да су оне постојале већ упраотаџбини. У осталом ми не можемо ни да објаснимоову сеобу словенских народа, ако не претпоставимо,да су код Словена постојале војничке организације,које су ову сеобу водиле. Без ове организације Сло-;вени се не би могли разливати као море преко гр|8ница старе отаџбине, не би могли освајати нове земљеи у новим земљама одмах полагати темеље новимдржавама.

Ове војничке организације постојале су у почет-хшма словенских држава, имамо пуно разлога за веро-:.вање, да су постојале у току сеобе, па и у праотаџбини.

10.

ВОЈНИЧКЕ ОРГАНИЗАЦШЕ СТАРИХ СРБА ИХРВАТА.

Имамо дахле следећа утврђена факта:Јужни Словени и заједно са њима Срби и Хр-

вати дошли су из велике словенске праотаџбине насеверу. Ова земља била je врло пространа и сви стариаутори, који помињу словенски народ у праотаџбини,говоре o њему као o огромном народу, који заузимаогромно велике просторе. Овај народ непрестано jeширио и помицао даље границе своје отаџбине. То севршило у великим борбама са Иранцима, Туранцима,Финцима, Литванцима, Германима, Келтима, Трачанимаи Илирима. Неки од ових народа пропали су у овимборбама потпуно, a Словени ширили су се све даље,морали су дакле имати снажну војничку организацију.Стари аутори уистини пишу o њима као o врло бор-бенои4 народу.

Кад се после сеобе народа појављују пред намасловенске државе, појављују се као чисто милитари-стичке, са снажном војничком организацијом, кнезомначелником војничке дружине и стратегијски утврђеномземљом. Ова војничка организација није могла да серазвије тек на новој територији, почетци су моралидоћи још из старе територије. Без ове организацијене можемо ни да објаснимо сеобу словенских народа.

Ова војничка организација у праотаџбини зваласе Срби.

Реконструкција ове тезе била би следећа:У словенској праотаџбини развила се војничка

организација која се назвала Срби. Име Србин je пра-старо, по свој вероватноћи словенског порекла, али

feO 81

етимолошки не можемо да га објаснимо. Ми не мо-жемо сада утврдити на какав начин и под каквим ути-цајима се развила ова српска војничка дружина. Свакакоразвила се на исти начин као што су се развијале вој-ничке организације код свих других народа, јер свакадржава развила се из милитаризма и почетак државедале су војничке организације.

Римска држава развила се на тај начин, штосе на обалама Тибраугњездила нека разбојничка дружина,која je вршила пљачкашке походе на све стране, при-мала нове бегунце из суседних крајева, учвршћаваласвоју дисциплину и тако аутоматски ширила својувласт даље. Римски милитаризам развио се дакле ди-ректио из нзрода. У другим случајевима, a το -се де-шавало најчешће, једно племе које je становало побрди.ма и неплодним крајевика, почело се предаватиразбојништву и чинити пљачкашке походе у равницеи плодне крајеве, где je народ лакше могао да живи,па због тога није нападао друге и ннје се вежбао уоружју. Ове разбојничке чете развијале су се све више,дошао je снажан вођа, који je много таквих чета удружиоу једну, напао суседну земљу, и освојио je. Освајачичинили су у овој земљи војничку касту и владали ка-родом и из њих се развило племство. Грандиозан случајове врсте имамо на пр. у походу Џингис-Хана. Старававилонска држава развила се на тај начин, што jeнарод туранске расе напао на становништво семитскерасе. Спартанска држава развила се на тај начин, штосу ратници дориског племена освојили Лакедемон ипосле као војничка каста владали над домаћим народом.Све модерне немачке државе развиле су се на тај начин,што je нека војничка организација освојила земљу и уњој владала. Ге.жански Франци освојили су Француску,Готи Шпанију, Англо-Саси Енглеску, Фраици су ка-сније створили немачку државу. Једном речју све државепостале су помоћу милитаризма. Или je народ биоприморан да се брани од освајача и на тај начин био Jje приморан да створи војничку организацију, или jeвојнички организовано племе нападало другу земљу,

те ју освојило и развијало у њој милитаризам, да сеодржи над завојеваним народом.

Ми не знамо на какав су се начин развиле вој-ничке организације код старих Словена, али сигурноje да су постојале. Највероватније почеле су да се разви-јају на разним тачкама и на разне начине. Словени суморали да се бране од нападача који су на њих на-падали, народ се множио, требало je ширити отаџбинуи потискивати друге наррде. Један део Словена већ устаро време изгледа да je дошао под утицај Туранаца.Могуће, да се део Туранаца аклиматизовао и помешаоса домаћим становништвом и онда помагао Словенима,да поново истерају Туранце, као што je το био случају касније време са Аварима. По свој вероватноћи ве-лики утицај имали су Келти и може бити да je главнојезгро старих Срба у праотаџбини од потомства старихКелта-Волка који су се аклиматизовали и асимиловалиса словенским становништвом, као што су се германскиФранци помешали са становништвом Француске. ОвиКелти губе се у словенском становништву без трага.Келти су били пре свега одлнчни војници освајачи идодир са Келтима могао je да има код Словена великиутицај на развитак војничких организација. Били супознати вештаци у дрбивању и топљењу руда и соли,у израђивању оружја и оруђа из ковииа. Додир саКелтима могао je знатно да утиче на развитак културекод Словена уопште, a тиме и на развитак државногорганизма.

Велику улогу играла je трговина. На извеснимтачкама погодним за трговину развила су се трговинскасредишта. Ко je владао овом тачком, имао je вишесредстава да најми војнике у своју службу, a било jeи потребно, да створи снагу за одбрану овог тржи-шта, на које су радо нападали разни пљачкаши, У ко-лико je имао више војске, у толико je могао даљеширити своју власт и у колико je даље ширио својувласт, у толико више средстава je имао, да узме вишенајамника. Тако je расла држава и војничка организа-ција тако рећи аутоматски.

6

82

Нарочито у развитку старих словенских државаиграла je трговина знатну улогу. Већ Херодот помиње,да се у земљи Будина, који су по свој вероватностибили Словени, налазила верош Гелон, a Аристотел по-миње код њих варош Карискос. Према ХеродотуГелон je била велика трговачка насеобина у којој сустановали грчки трговици заједно са домаћим стано-вништвом. Ако узмемо, да je језгро Будина становалона Дњепру, онда се Гелон палази ка Дњепру, акоузмемо, да су њихова седишта била даље према истоку,Гелон се налазио на Дону. У Кијеву пронађено jeмного старог грчког новца од пре Христа и другихтрагова трговине са Грчком, па није искључено, да сеГелон налазио на оном месту, где сада стоји Кијево.У почетцима руске историје Кијево се налазило на ве-ликом трговачком путу „од Варега до Грка", одЦрног Мора Дњепром, a онда Двином до СеверногМора. Руска држава ширила се дуж овог трговачкогпуга, њено средиште на југу било je Кијево, на северуНовгород. За Кијевом почињу Прагови Дњепра. Овдесу се лађе претоваривале, вукле сувим путом и надругој страни прагова поново пуштале у Дњепар. Тусу се сакупљали трговци, натоваривали и растовари-вали робу. Кијево je било по природи трговачко сре-диште. Стара руска држава појављује се као милита-ристичка и трговачка држава. Милитаризам je биоу најтешњој вези са трговином. Велики походи наЦариград 864 године и после под кнезом Олегом иИгором имали су пре свега трговачке циљеве, да из-нуде од Грка повољне трговинске уговоре. Кнез, на-челник војничке дружине био je уједно главни трговацсвоје државе. Лепо je το карактерисао витешки Све-тослав, кад je наговорер од Грка ишао на Балкан даразбије бугарску државу. Рекао je својим људима:Нећу више да седим у Кијеву, у Преславцу (на Ду-наву у Добруџи) хоћу да поставим свој престо, јерту долази трговина из целог света, из Грчке тканине,злато вино и разно воће, из Русије коже, восак, меди робље, из Маџарске коњи, из Чешке сребро и тка-нине. Исто тако имали су шегови грандиозни походи

83

на Касписко Језеро и Волгу чисто трговински каоактер. Држава се развијала на трговачким путовима'словенска племена која су становала изван ових пу-това, стајала су мањој зависности од Кијева и дужесу сачувала своје племенско уређење и своје племенске

кнежеве.Исто се тако развијала пољска држава на трго-

винском путу и њено прво средиште Крушвица билоje велико трговинско средиште. Ибрахим Ибен Јакуб,који je y IX веку обилазио северне Словене, описује Прагкао велико трговинско средиште и нарочито наглашава,да се тамо израђују лепе и врло танке марамице, којеслуже као нрвац. Исто тако су Словени свуда, гдесу дошли до мора, одмах развили велику активностиа мору и водили живу трговину. Такав je био случајса Црним Морем, кад су се Руси проширили до ње-гове обале, исто тако Словени су на Јадрану развилипловидбу у великој мери, a нарочито je το био случајса Балтиком. Балтички Словени основали су на морувелике трговинске вароши, које су изазивале чуђењестранаца, најсјајнија од њих био je дивии Волињ. Већу прадавно време водили су трговину са ћилибарому далеке земље. Словенске државе почеле су да серазвијају око таквих трговинских средишта и на овимтачкама почеде су да се развијају и војничке органи-зације. Кнез Само, који je ослободио Словене одАвара и владао њима био je no причању немачке кро-нике путујући трговац, пореклом Франк. Највероватнијеje био 'од оних Словена, који су становали западноод Сале и били још пре Карла Великог подјармљениод Немаца, дакле из једног племена Лужичких Срба.

Тако су се под разним утицајима и из разних ра-злога на разним тачкама словенске праотаџбине у пра-давнини развијале војничке организације. Ове органи-зације и ови војници звали су се Срби. Вероватно већу почетку то није била једна организација и измеђуразних тачака где су се развијале, није постојала ди-ректна веза. Војничка организација на Дњепру ималаje специјалне циљеве, била je мање у вези са осталимделовима и због тога се тамо најраније изгубило старо

6*

84

име, мада се налазе трагови, који сведоче, да je тра-диција на Србе и код источиих Словена постојала јошдо VIII века по Христу. Ова источна организацијаимала je задатак да чува велики трговикски пут поДњепру и Двини од Црног до Балтичког Мора, исто-риски пут од Варега до Грка, и да отвара трговинскепутеве на Касписко Језеро и Волгу. Њена офанзиваje ишла према Црном Мору, на Касписко Језеро иВолгу и у тим правцима развијала се за њом словенскаколоиизација. Други западни део ове организацијеводио je продирање преко Карпата на целом великомлуку од доњег Дунава, па до северне Мораве. Онасе ширила и чувала je трговинске путове Вислом наБалтичко Μορε, Одром и Лабом, као и пут од горњеВисле на Дунав. Водила je словенско продирање прекоЛабе и Сале и на горњи Дунав.

У Карпатима један део ових ратника добио jeдруго име Харфада. У Карпатима живео je народ Карпи,који je био вероватно тракиског порекла. Он je прешаопреко Карпата, Римљани су га одвели у Панонију, гдеje ишчезнуло његово име. Није искључено, да су овиКарпи били претци данашњих Хрвата. Од ових Карпи,планине, где су дуго становзли добиле су име Карпати.Германски Бастарни, који су се дуже време задржализа Карпатима, изговарали су ово име према свомедоње-германском изговору „Харфада", a онда je инарод добио име Харфати. То би било највероватнијеобјашњење овог имена. Баш са етимолошког гледиштане може му се ништа пребацивати. У таквом случајуједан део ових српских ратника стаковао je дужевреме заједно са Бастарнима под Карпатима и на по-бочју Карпата. Вероватно био je y тесној вези са Ба-старнима или чак њима потчињен. A касније поново сеослободио и истерао германске Бастарне.

Према томе име Хрват дошло би од Карпата,као што су то изговарали источно германски Бастарниприближно у III веку пре Христа. A име Карпати дола-зило би од племеиа Карпи. Интересантно би било још обја-снити шта су били Карпи? Већ Херодот примећује дастанује северно од Црног Мора, између Буга иКарпата народ, који он назива „Калипиди", a други

85

грчки аутор Скимнос и за њим други неколикоод Херодота, пишу место Калипиди Карпиди. Могуће,да je Скимнос узео ову белешку из Херодота и п°"грешно написао, али могућа je и друга претпоставка>да je Херодотов рукопис погрешак, те je првобит?*0

у њему стајало Карпади, као што je правилно написг10

Скимнос, a преписивач, који je касније преписивао Хе-родотов рукопис направио je погрешку. Ова претпо-ставка коју je учинио Нидерле, изгледа лотпуно веро-ватна, и то у толико више, јер Херодот сам не зна,којем иароду би прибројао ове Калнпиде. Он их озна-чује као Грчке Ските, јер се у неколико приближујуГрцима, у неколико Скитима, a према његовом опи-сивању нису ниједно ни друго. Приближно на истојтериторији иза Карпата касније се налазе Карпи. ЗаKapne će обично мисли да су били једно ванредноснажно тракиско племе. Карпи су се налазили прво-битно иза источких Карпата, Птоломеј има их на својојмапи још забележене као један од великих народа,који станују иза Карпата. За време великог покретатракиских племена преко Карпата у Подунавље нБалкан играју Карпи знатну улогу. Њихов покретпочиње у III веку по Христу, историчар Јордан ихназива „врло ратоборан народ", који je био врлоопасан Римљанима. Римљани су са њима имали врлотешке борбе. Приликом неких преговора између Карпаи Римљана последњи су наглашавали са поносом, дасу снажнији од Гота, освојили су Дакију и чинилинападе на Тракију, a за владе римског цара Диокле-циана преселили су се у доњу Панонију, где ишче-завају. Многи њихови фрагменти примећују се и наБалкаиу.

Обично се сматра, да су ови Карпи били једиоод великих и снажних тракиских племена, које je дугостановало на Карпатима и тако овим планинама далосвоје име. Иидерле и многи историчари пре њега изра-зили су мишљење, да би ови Карпи могли да будуСловени-Хрвати. У IV веку ишчезава њихово име, aодмах за њима појављују се Словени на истој територији,на којој су се населили Карпи. Баш на овој територијиу доњој Панонији налазимо још у римско доба већи

86

број крајевних имена, која имају фрапантно словенскиоблик, тако да их je тешко објаснити каквим другимјезиком.

У словенској праотаџбини развила се дакле вој-ничка организација, која се назвала Срби. Иза Карпатаједан део ових војника добио je друго име Хрвати одпланина Карпата, према источно-германском изговору.Ово име Хрвати проширило се на врло широку тери-торију на побочју свих планина од источних Карпатадо Шумаве, од Дњестра до извора Сале. Могуће, даje један снажан одред ових Хрвата под именом Кар-па већ за римско доба продро преко Карпата, те сепосле тешких борби са Римљанима населио у Панонији.Велика словенска сеоба којој су они били претечапочела je мало касније и крајем V века, за времехунског краља Атиле панонска равница била je већнасељена Словенима.

Ови Срби-Хрвати водили су словенско продирањеу свим правцима. На новим територијама изгубиласе потпуно веза између појединих делова ове орга-низације. Само иа извесним тачкама сачувало се јошпрастаро српско и хрватско име. Ови војници населилису се пре свега по трговинским и политичким среди-штима нових крајева, придружили су им се сигурнојош разни други елементи, војничке организације по-челе су поново да се развијају на разним тачкама ионе су дале почетак словенским државама, које се од-једном појављују пред нама као милитаристкчке орга-низације са трговинским карактером. Али ове државеразвијају се већ под новим именима. Могуће, да су вој-ничке организације већ у праотаџбини на појединимделовима добиле своја специјална имена. Тако Можемообјаснити, да се налазе Ободрити код северних Сло-вена на доњој Лаби и код јужних Словена иа доњемДунаву, Милчани код Лужичких Срба и Милинчани наПолопонезу итд. Ободрити назвао се првобитно једанодред ове војничке организације, који je био нарочитохрабар, те je продирао напред.

Земље које су заузели Словени у току великесеобе нису биле пусте и ненасељене. Ове земље тре-бало je освојити оружјем и то са врло тешким борбама.

87

Демократски сељачки народ није могао то да изврши,пред овом сеобом морала je да иде снажна војничкаорганизација која осваја нове територије и из историјезнамо, да су ове борбе биле врло тешке и крваве ичесто вршене са великом окрутношћу.

Сем тога на новим територијама ови војници,Срби и Хрвати заузели су позиције које су биле нај-више изложене непријатељима, запосели су стратегијскифронт на границама словенства, продирали непрестанонапред, те се населили на изложеним тачкама. Таконалазимо код јужних Словена српско и хрватско именајпре по оним крајевима који су били фронтом окре-нути непријатељу. Хрвати населили су се у већим Ma-cana на Приморју, где су продирали против римскихвароши. Њиховигарнизони билисуусредишту словеначкекнежевине и на планинама, на границама између Сло-венаца и Немаца. Србе налазимо највише сакупљене нафронту према Арнаутима и Грцима. Српске чете про-дирале су на југ и заузеле Грчку, a из Грчке почелеса нападима на острва и прешле у Малу Азију. Овигарнизони касније су пропали, јер словенска маса нијеуспела да дође за њима у довољно снажном броју.На северу највише Срба настанило се на Лаби и Салиса фронтом у коме су продирали према Мајни, Рајнии горњем Дунаву.

Срби и Хрвати према томе само су два именаједне војничке дружине, која се развила у словенскојпраотаџбини, која je водила словенску сеобу, освајаланове земље, по новим земљама заузимала гарнизоне истратегијске тачке. Из ових гарнизона почеле су да серазвијају мале словенске државе под новим именима.Из ових војничких организација развило се племствокод старих Словена, које je чисто милитаристичкогпорекла.

Старе словенске државе имају чисто милитари-стички карактер, код старих Словена постојале су вој-ничке организације које су морале да се развију јошу праотаџбини. Претпостављајући да су се ове орга-низације звале Срби и Хрвати, можемо да разумемомноге појаве које су ииаче необјашњиве.

С А Д Р Ж А Ј

СтранаНапомена · 3.

1. Где je била словенска праотаџбина . . . . 5.2. Границе словенске праотаџбине 15.3. Долазак Срба и Хрвата 27.4. Срби и Хрвати у новој отаџбини на југу · 38.5. Велика Србија и Велика Хрватска у прао-

таџбини 43.6. Шта су били стари Срби и Хрвати · · · · 53.7. Како je настала теорија o старој словенској

демократији 57.8. Војкичка организација старих Словена у пра-

отаџбини 65.9. Војнички карактер старих словенских држава 73.

10. Војничке организације старих Срба и Хрвата 79.