LagunineknjigeU nedelju 23. oktobra svečano

će biti otvoren 61. po redu Među-narodni sajam knjiga u Beogradu, najveća izdavačka manifestacija u ovom delu svetu. U protekloj iz-davačkoj sezoni, između dva Saj-ma knjiga, Laguna je još jednom potvrdila status najveće regional-ne izdavačke kuće, kako po bro-ju izdanja, tako i po kvalitetu iz-davačke produkcije. Pored stica-nja statusa „Superbrenda Srbije”, ove godine priznanje za La-guninu lidersku poziciju stiglo je i sa međunarodne scene. Na Londonskom sajmu knjiga, Laguna se, pored izdavača iz Fran-cuske i Sjedinjenih Američkih Država, našla među tri izdavača u konkurenciji za najboljeg na svetu, što je najveće priznanje koje je jedan izdavač sa naših prostora dobio. Razloge za to prepoznaće i posetioci predstojećeg Sajma knjiga.

U protekloj izdavačkoj godini Laguna je objavila 500 knji-ga, od čega više od 300 novih naslova. Među njima su i knji-ge čiji su autori dobili većinu naših najznačajnijih književnih priznanja: Ninovu nagradu dobio je Dragan Velikić za roman Islednik, nagradu „Ivo Andrić“ Vule Žurić za zbirku Tajna crve-nog zamka, Svetislav Basara za roman Anđeo atentata nagrade „Biljana Jovanović“ i „Isidora Sekulić“, Ljubica Arsić za roman Rajska vrata nagradu „Stevan Sremac“, Vladimir Kecmanović za roman Osama nagradu Andrićevog instituta, nagradu „Pe-čat vremena“ i nagradu „Liplje“, a Urnebesna fizika Svetislava Paunovića, Branka Stevanovića i Igora Kolarova nagradu „Ne-ven“ za najbolju naučno-popularnu knjigu.

Pored ovih i ranijih izdanja, za predstojeći Sajam knjiga La-guna je pripremila i veći broj novih naslova. Evo nekih od njih.

Tu su, najpre, novi naslovi najčitanijih Laguninih žanrov-skih autora: novi Teri Pračet iz serijala o Disksvetu, novi trileri Džilijen Flin i Jua Nesbea, horor Gnusno Dena Simonsa, ljubav-ni roman Vidi me Nikolasa Sparksa i novi čiklit Helen Filding Beba Bridžet Džons. Gošća na sajamskom štandu Lagune biće Danjan Čen, jedna od najpoznatijih književnica današnje Kine, autorka Šangajske princeze, koja je u Kini prodata u milion pri-meraka. Njen roman govori o istoriji Šangaja, jednog od najdi-namičnijih gradova sveta, ali i o strahotama Kulturne revoluci-je. Pored nobelovaca Mo Jena, Žozea Saramaga, Darija Foa, Ive

Andrića, Toni Morison, Imre Ker-tesa, Džona Stajnbeka, Gintera Grasa, Vilijema Goldinga i Sve-tlane Aleksijevič, Laguna eksklu-zivno objavljuje i dela peruan-skog nobelovca Marija Vargasa Ljose, a za Sajam knjiga stiže nje-gov novi roman Pet uglova.

Kada je reč o esejistici, od novih naslova tu je biografska knjiga Petar Veliki – Njegov život

i svet, za koju je američki istoričar Robert K. Mesi dobio Puli-cerovu nagradu, zatim knjiga Slavoja Žižeka Protiv dvostruke ucene o krizi evropskih vrednosti, izbegličkog krizi i terorizmu koji potresaju savremenu Evropu, a koji su, po Žižeku, simp-tom globalnog kapitalizma i posledica nove klasne borbe, kao i knjiga Mila Lompara Pohvala nesavremenosti koja go-vori o ulozi intelektualca u današnjem vremenu, moći, sub-verzivnosti i „razigranosti zlih klovnova u našim sudbinama“.

U svom novom romanu Andrićeva lestvica užasa Svetislav Basara kroz priču o Ivi Andriću duhovito i britko se obračuna-va sa srpskom mitomanijom, u zbirci Tajne priče Mirjana No-vaković govori o tranzicijskoj stvarnosti Srbije poigravajući se žanrovskim konvencijama SF-a, horora, krimića i antiutopije, a u romanu Ravnoteža Svetlana Slapšak priča o ženama u Be-ogradu za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji i njihovom otporu nasilju, ludilu, zlu i haosu koji ih okružuju. Za Sajam knjiga sti-že i drugi deo trilogije o Stefanu Nemanji Vladimira Kecma-novića i Dejana Stojiljkovića pod naslovom Nemanjići – Dva orla, a nakon Konstantina i Dioklecijana, romanom Julijan za-okružuje se trilogija istorijskih romana Ivana Ivanjija posve-ćena slavnim rimskim imperatorima. Mnogo godina od po-slednjeg izdanja Crvenog bana Vuka Karadžića, pred čitaoci-ma je knjiga Čestoskok koju je priredio Ivan Zlatković, repre-zentativna antologija bezobraznih narodnih priča zabeleže-nih tokom poslednja dva veka, od Vuka do novijih folklorista. Za najmlađe tu je novi „roman u zagonetkama” Uroša Petrovića Marta Smart i Vašar zagonetki, kao i Kakakralj, još jedna duhovi-ta slikovnica Srđana Dragojevića i ilustratora Nemanje Ristića.

Ova i druga izdanja, uz sajamske popuste, akcije i druže-nja sa našim autorima, naći ćete na Laguninom štandu u Hali 1 Beogradskog sajma. Dođite.

i Laguna

preporučujuNova izdanja

Laguna na Sajmu knjigaNove knjige najboljih domaćih i svetskih autora na predstojećem beogradskom Sajmu knjiga

Lagunine knjige

VREMEREME 20. oktobar 2016.

5151

20. oktobar 2016. VREMEREME

5252

Biografija

MARK FIŠER, MAJKL KREJNIŠ:Tramp – Cela priča

Kontroverze koje prate aktuelnu predsedničku kam-panju u Sjedinjenim Američkim Državama bez prese-dana su u američkoj istoriji. Za to je najzaslužniji Do-nald Tramp, koji je uprkos volji ne samo svoje Republi-kanske stranke već i ukupnog političkog, finansijskog i medijskog establišmenta, postao predsednički kandidat i uneo novu dinami-ku u politički život najmoćnije zemlje sveta. U nameri da objasne „fenomen Tramp“, urednici Vašington posta su organizovali spe-cijalni tim istraživača s namerom da napišu knjigu u kojoj bi de-taljno rekonstruisali njegov životni, profesionalni i politički put. U traganju za činjenicama iz Trampovog života oni su odlazili u do-move njegovih predaka u Nemačkoj i Škotskoj, u četvrt u Kvinsu gde je proveo detinjstvo, u internat na severu države Njujork koji je pohađao, u kampuse njegovih koledža u Bronksu i Filadelfiji, u

kompanije u Atlantik Sitiju, Panami, Rusiji i Azerbejdža-nu, intervjuisali su Trampove rođake, prijatelje, uposleni-ke, konkurente, partnere, pristalice i kritičare, ali i samog Donalda Trampa, uprkos njegovom negativnom odnosu prema autorima. „Započeli smo ovo izveštavanje veruju-ći da je Tramp, poput svih ostalih, mnogo više od svoje

reputacije ili brenda”, napisali su urednici Vašington posta na po-četku knjige. „Završavamo ga u istom uverenju, budući da smo shvatili da je čovek koji želi da bude predsednik SAD mnogo kom-pleksniji nego što to možda nagoveštava jednostavan jezik kojim govori, i da njegovi ciljevi i sistem vrednosti počivaju na roditelj-skom primeru i vaspitanju, na svim pobedama i porazima koje je doživeo, kao i na neumornoj potrazi za ljubavlju i prihvatanjem.“ Knjiga Tramp – Cela priča: Ambicije, ego, novac i moć na američki način obavezna je lektira za upoznavanje s „fenomenom Tramp” koji upravo potresa ne samo Ameriku već i ceo svet.

Nobelovci

MARIO VARGAS LJOSA:Pet uglovaPrevod: GORDANA MIHAJLOVIĆ

U svom novom romanu peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa vraća se u rodnu Limu, i to u kvart Pet uglo-va, nekada elitni a danas zapušteni deo peruanske pre-stonice, i odatle donosi još jednu priču o ljudskim naravima, ali i o fenomenu žute štampe i njenoj ulozi u autokratskim i korum-piranim režimima koji se na vlasti održavaju manipulacijom i za-strašivanjem. O nastanku i sadržaju romana Vargas Ljosa je rekao: „Zamisao o ovom romanu otpočela je slikom dve gospođe, prija-teljice, koje jedne noći nenadano doživljavaju erotske senzacije. Zatim se ta zamisao postepeno pretvorila u detektivski roman,

gotovo triler, a triler se preobrazio u svojevrsni mural pe-ruanskog društva u poslednjim mesecima ili sedmicama Fuhimorijeve i Montesinosove diktature. Dopala mi se ideja da priča bude nazvana Pet uglova, kao četvrt koja na neki način predstavlja simbol Lime, Perua, a takođe i razdoblja u koje je smeštena ova priča. Ako postoji tema koja prožima celu povest, koja se provlači kroz nju, onda

je to novinarstvo, žuta štampa. Fuhimorijeva diktatura je koristila žutu štampu, novinarstvo skandala, kao političko oružje da sroza ugled i da u moralnom pogledu uništi sve svoje protivnike. Istovre-meno, u romanu se prikazuje i kako novinarstvo, koje može biti ne-što nisko i prljavo, najednom može postati instrument oslobođe-nja, građanske i moralne odbrane jednog društva. Ta dva lica novi-narstva su jedna od centralnih tema Pet uglova.“ 

Nobelovci

SVETLANA ALEKSIJEVIČ:Poslednji svedociPrevod: ANA JAKOVLJEVIĆ RADUNOVIĆ

Knjige iz ciklusa Glasovi utopije, za koji je beloruska književnica Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič prošle godine dobila Nobelovu nagradu za književnost, pisane su u maniru dokumentarističke proze. Kroz vešto složen kolaž ra-zličitih autentičnih glasova, njene knjige donose uzbudljiva i uzne-mirujuća svedočanstva „o patnji i hrabrosti našeg vremena“, bilo da je reč o černobiljskoj katastrofi u knjizi Černobiljska molitva ili o ženama koje su preživele Drugi svetski rat u knjizi Rat nema žen-sko lice. U knjizi Poslednji svedoci Svetlana Aleksijevič je prikupi-la i zabeležila svedočanstva dece koja su preživela Drugi svetski rat i transponovala ih u jedinstvenu književnu formu. Odrasli lju-di sećaju se rata koji ih je zatekao u dobi između četiri i dvanaest

godina, svedoče kako su kao deca doživeli nemačku in-vaziju na Sovjetski savez, opisuju zločine, glad, bombar-dovanja, razaranja, zbegove i druge ratne strahote koje su im uništile detinjstvo. „Kazivanja najmlađih i istovre-meno najobjektivnijih i najnesrećnijih svedoka ratne ka-taklizme na tlu tadašnjeg Sovjetskog saveza pokazuju se kao pravi podvig dečjeg pamćenja, i utoliko su upečat-

ljivija nego mnoga svedočanstva o Drugom svetskom ratu“, reče-no je o ovoj knjizi, a Sergej Ušakin je o njoj napisao: „Vrednost dela Svetlane Aleksijevič sastoji se u dokumentarnoj potvrdi iznena-đujuće male uloge države (i državne ideologije) u kodifikaciji indi-vidualnog pamćenja ratne traume. Kolektivnih trauma, kako sve-doči Svetlana Aleksijevič, nema. Svakome treba dati reč da ispri-ča samo svoju strašnu istinu. Na pitanje da li nam je takva strašna istina potrebna, sama spisateljica odgovara: Čovek koji ne pamti u stanju je da stvori samo zlo i ništa drugo osim zla.“  

Lagunine knjige

VREMEREME 20. oktobar 2016.

5353

Esejistika

MAJKL LUIS:Opklada vekaPrevod: JELENA KOSOVAC

Svetska ekonomska kriza koja je eksplodi-rala 2008. godine ogolila je duboke protivreč-nosti globalnog finansijskog i ekonomskog sistema. O pravim uzrocima krize i mogućnostima njenog preva-zilaženja ispisani su tomovi studija, ali jedna od najintrigantnijih jeste knjiga Majkla Luisa Opklada veka – Unutar mašine Sudnjeg dana. Ova knjiga je po objavljivanju 2010. godine čak 28 nedelja provela na listi bestselera Njujork tajmsa, a na temelju nje Adam Mekej je snimio izvrstan istoimeni film sa Kristijanom Bejlom, Ra-janom Goslingom, Bredom Pitom i Stivom Karelom u glavnim ulo-gama, koji je dobio Oskara za najbolje adaptirani scenario i na koji se Berni Sanders pozivao u svojoj kampanji. Knjiga donosi uzbud-ljivu i uznemirujuću priču o nastanku i pucanju finansijskih „balo-na“, o krahu berze koji je započeo na tržištima obveznica i nekret-nina, gde su stručnjaci izmislili nerazumljive klauzule u hartijama od vrednosti da bi profitirali od niže i srednje klase Amerikanaca. One koji su odmah shvatili šta se dešava i upozoravali na opasno-sti niko nije želeo da sluša. Opisujući namere i postupke nekolicine špekulanata-autsajdera koji prepoznaju ogromne rupe u sistemu i očigledni predstojeći kolaps, Majkl Luis je napisao istinitu, ubed-ljivu i neobičnu pripovest o našem vremenu, punu gorčine i mrač-nog humora. Njen čitalac će konačno shvatiti prave razloge eko-nomskog kraha s početka XXI veka.

Drama

VLADIMIR TABAŠEVIĆ:Pa kao

Roman Tiho teče Misisipi, prozni prvenac Vladimira Tabaševića (1986), bio je jedno od najprijatnijih književnih iznenađenja prošle godine. Uvršten u uži izbor za Ninovu nagra-du i dobitnik nagrade „Mirko Kovač“ za najbolju knjigu mladog au-tora, ovaj roman je najavio dolazak jednog novog, snažnog i origi-nalnog glasa u našu književnost, a svojim drugim romanom, na-slovljenim Pa kao, Vladimir Tabašević se definitivno uspostavlja kao vodeći glas svoje književne generacije. Junak ovog „romana o istoriji, ljubavi i drugim nesporazumima“ je Emil, mladi pisac i umi-šljeni genije, koji dobija ponudu da kao ghostwriter za novac napi-še knjigu o životu jednog pukovnika u penziji. Dok sluša starčeva sećanja koja treba da literarno uobliči, Emil se zaljubljuje u njego-vu mladu negovateljicu s kojom zatim pokušava da se probije kroz košmar vremena, istorije i komplikovanih međuljudskih odnosa. Roman je pisan filigranskim rukopisom ostvarenog pesnika kojim se kroz promenu različitih pripovedačkih registara stvara jedin-stven književni kaleidoskop, a kroz igru fantazije i stvarnosti otkri-va se sav pakao generacijskih razlika, porodičnih odnosa, nerazu-mevanja i nemogućnosti istinskog ljubavnog susreta.

Drama

JAN MARTEL:Visoke planine PortugalijePrevod: MARKO MLADENOVIĆ

Kanadski pisac španskog porekla Jan Martel svetsku slavu stekao je romanom Pijev život, za koji je dobio Bukerovu nagradu i po kome je Ang Li snimio film koji je osvojio četiri Oskara, a svojim novim romanom samo je potvrdio status vrhunskog „književnog alhemičara“. Radnja ovog romana odvija se u tri vremenske ravni. Ona započinje 1904. godi-ne u Lisabonu, kada mladi udovac po imenu Tomas otkriva jedan stari dnevnik i u njemu činjenicu o postojanju artefakta čiji bi pro-nalazak zapanjio svet i „okrenuo hrišćanstvo naopačke“: drveno raspeće sa razapetim šimpanzom. U jednom od prvih evropskih automobila on kreće u potragu za njim. Nekoliko decenija kasni-je portugalski patolog, udovac i ljubitelj krimića Agate Kristi, prili-kom jedne obdukcije nailazi na trag koji će ga navesti da nastavi Tomasovu potragu. Krajem XX veka jedan obudoveli kanadski po-litičar vraća se u planinsko selo svojih predaka u Portugaliji, i to u pratnji jednog šimpanze s kojim će okončati stogodišnju potragu. Bizaran zaplet samo je okvir za Martelovu čudesnu poetsku vizi-ju sveta i čovekovog mesta u njemu: „Visoke planine Portugalije, ispunjene nežnošću, šaljivošću i beskrajnim iznenađenjima, vode čitaoca na put automobilom kroz Portugaliju iz prošlog veka ali pre svega na put kroz ljudsku dušu.“

Edicija Prometheus

MAKIS CITAS:Bog mi je svedokPrevod: GAGA ROSIĆ

U novopokrenutoj Laguninoj edici-ji „Prometheus” objavljuju se dela koja od-slikavaju politički, društveni i kulturni život savremenih Evropljana. Prva knjiga ove edicije jeste izvrstan ro-man grčkog pisca Makisa Citasa Bog mi je svedok, duhovita i gor-ka priča o protivrečnostima savremenog grčkog društva koje po-stresaju ekonomska, migrantska, politička, moralna i kulturno-identitetska kriza. Glavni junak romana je Hrisovaladis, prostosr-dačni i zbunjeni pedesetogodišnjak koji je upravo izgubio posao, napušten je od svih i narušenog je zdravlja. On pripoveda svo-ju životnu priču kao hroniku nerazumevanja sa porodicom, žena-ma, prijateljima, šefovima, državom, Bogom... „Celu Grčku je na-pala kuga. Duhovna i materijalna“, vajka se on. „Razapet između provincije i prestonice, Grčke i Evrope, sebe i okruženja, profanog i sakralnog, suočen sa nezaposlenošću i nemaštinom, bolešću i izdajom, kako žena i poslodavaca, tako i svojih najbližih, on ipak korača podignute glave u nameri da savlada talase nadolazeće krize: ekonomske, zdravstvene i moralne... Suočen sa naznakama talasa izbeglica i emigranata u Grčkoj, Hrisovaladis se humorom i snovima brani od stvarnosti u kojoj mu je sve tešnje.“

Lagunine knjige

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec