Ove beleke se ne mogu koristiti kao referentna graa za izradu kritikih eseja.

Lakan

1966 skup strukturalista poetak poststrukturalizma Deridino predavanje Struktura, znak i igra u diskursu o oveku

Derida Poetak poststrukturalizma pitanje o strukturalnost strukture?

(Bela mitologija)

Postrukturalizam samo radikalizuje ono to postoji ve na poetku strukturalizma.

Strukturalizam zavisi od strukture, a struktura zavisi od centra a Derida dovodi u pitanje samu ideju o postojanju jednog stabilnog centra.

Poststrukturalizam se dovodi u vezu sa itavim talasom mislioca kao to su Derida, Kristeva, Bart, Delez, Gatari, Fuko, itd.

Zajednika karakteristika nastojanje da se celokupno znanje vidi kao tekstualno. To znai da znanje nije komponovano samo od pojmova, ve i od rei. (a rei, kao to je na primer sud-sud, ili loza-loza, mogu sugerisati razliita znaenja.)

Subjekt ne govori, subjekt je izgovoren elja je uvek elja drugog Nesvesno je struktuirano kao jezik

Struktura:

tri registra subjektivnosti

realno imaginarno simboliko

Zakon Oca zamena biologije za lingvistiku (zamena penisa za Falus)

Ako je strukturalizam sutinski aplikacija sosirovske lingvistike

u cilju da se objasni inherentna struktura svih formi ljudske

aktivnosti, ukljuujui i mentalne aktivnosti i patoloko ponaanje, onda je Lakan strukturalista.

Ako je poststrukturalizam radikalizacija Sosirove lingvistike koja preispituje i dovodi u pitanje pojam strukturne stabilnosti, onda je Lakan takoe i poststrukturalista.

Lakan prihvata od Sosira to

da je jezik struktura koja prethodi individualnom, koja nije u kontroli individualnog, i naravno, predstavlja ono to determinie individualne mogunosti.

subjekt je izgovoren a ne govori.

U evropskoj intelektualnoj tradiciji od Dekarta postoji uverenje da

Za Lakana

postoji pre-lingvistiko sopstvo koje jezik upotrebljava da bi izrazilo svoju subjektivnost.

subjektivnost nije stvar; ona predstavlja skup odnosa koji se aktiviraju ulaskom u simboliko polje.

Glavni problem sa nesvesnim je to je ono ve reeno, ono stalno sebe govori, nesvesno se skriva tako to je otkriveno, sutina je na povrini. Logika poovog Ukradenog pisma. Tajna je uvek ve reena.

Lakan govori o tri registra subjektivnosti:

realnom, Imaginarnom, i simbolikom.

Ideja procesa subjektivacije

o realnom se moe jako malo rei. Ono predstavlja iskustvo onoga to prethodi svakom pokuaju da se neto reprezentuje u bilo kom sistemu simbola. Ono je neto slino Kantovoj stvari po sebi.

Ali jednom kada smo u jeziku, koji nam daje sistem znakova u kome re-prezentujemo ono realno -

realno je za nas zauvek izgubljeno:

ne postoji oznaeno za enu u okviru simbolikog poretka

ipak, mi u jezik i u simboliko ne ulazimo direktno. Moramo da

proemo kroz registar imaginarnog.

Imaginarno nije neki prostor slika ili fantazija, iako je definitovno povezano sa iluzijama.

Imaginarno predstavlja registar u kome ja pravi razliku izmeu sebe i drugog

Lakanov tekst The Mirror Stage as Formative of the I (1936, 1949) postavlja doktrinu koja na razliite naine ini mantru poststrukturalizma: ljudski identitet je decentriran

1.

Imaginarno subjekta se ne razvija u onom asu kada se slika pojavljuje, nego od 18. meseca ivota...

Imaginarna faza

to je struktura sa zrcalnim efektom koji je uslov mogunosti subjektivacije

Frojd: dogaa se primarna identifikacija sa drugim majkom

Dok je

Kod Lakana je re o samoidentifikaciji koja se u stvari odvija kao identifikacija sa drugim. Proces subjektivacije zapoinje unutar ogledalnog odnosa, ali tako da se dete identifikuje sa slikom u ogledalu, ali zapravo ne zna da je to ono samo.

Od samog poetka struktura subjekta je zasnovana na rascepu...subjekt je mogue subjektivirati samo ako se dogodi rascep samog tog subjekta

u istosti bi se dogodilo da imaginarno padne u realno (to je psihotina situacija). Lakan, dakle, upisuje razliku u samog subjekta.

;

Kao i kod Frojda pojavljuje se primarni narcizam, ali je kod Lakana on prikriven velom drugosti

.

Ovim rascepom dogaa se izlaz iz simbiotike faze (faza vezanosti za majku), dete ne poznaje granice izmeu svog i majinog tela (nemogunost razlikovanja sebe od drugog)...drugi ne postoji jer se za njega ne zna.

2. Faza subjektivacije jeste ulazak u

Lakanovo simboliko

SIMBOLIKO

je vie od jezika. Ona predstavlja celokupni skup znakova, lingvistikih i drugih, koji obuhvataju institucionalni ivot ljudske kulture. Ulaenje u taj svet zahteva prihvatanje sistematskih zabrana iji je glavni oznaitelj ono to Lakan naziva

Ime Oca

Lakanova zamena biologije za lingvistiku (zamena penisa za falus) uinila je psihoanalizu moguom za feminizam, oslobaajui nas teze da nam je anatomija sudbina. Ipak, feministkinje o ovome imaju razliite stavove. Kritiarke tvrde da iako smo osloboene od

seksistikog biologizma, i dalje smo izloene podjedanko zarobljavajuem i nepromenjivom patrijarhalnom simbolikom poretku zakonu Oca.

Simboliko treba da oznai trenutak kada se stupa u polje vre strukture, ali polje koje je neopaljivo kao takvo, pa je otuda beg od simbolikog nemogu

drugi provaljuje u proces subjektivacije (drugi u smislu polja u kojem je velki drugi A (Autre) polje u koje smo uhvaeni jezikom. (

;

Lakan pokazuje da jezik pokriva kljuni momenat subjektivacije

Jezik je strukturisan kao zakon on je zakon;

)

kad govorimo jezik mi smo u polju niza pravila; ui u jezik znai upravo ui u niz zakona; jezik je VELIKI DRUGI; to je ono to nas proizvodi (ne postoji ne-jezika misao) sve se dogaa u jeziku.

Jezik je jedna vrsta disciplinovanja subjekta, nain omeavanja imaginarnog.

Lakan kae da simboliko polje deluje kao kastrativna sila ono stee imaginarno.

Kod FROJDA deaci: strah od kastracije; devojice: kastriranost na delu)

Stupanje u simboliko znai proizvodnju subjekta kao govornog bia

to znai pretrpeti kastraciju bez obzira na polne razlike, misli Lakan.

Subjekt se strukturie uvek na nekom nedostatku;

Simboliko je nuno uvek anonimno vrhovni oznaitelj koji je sposoban da pokrije efekte svih oznaenih (u srednjem veku to je BOG) kod Lakana je to falus to je neto ije efekte prepoznajemo iako ne moemo da ih zahvatimo vrhovni oznaitelj je nepredstavljiv, neimenljiv.

U imaginarnom muke subjektivnosti raa se predstava o tome da je vrhovni oznaitelj na nivou reprezentacije penis. U strukturi enske subjektivnosti takav fantazam je nemogu.

Tako mukarac poveruje da on nije kastriran.

Muka subjektivnost je ne-znanje, ali se zato lake strukturira u polju simbolikog.

U polju enske subjektivnosti deava se upravo obrnuto: rascep izmeu imaginarnog i simbolikog.

ena zna da je kastrirana, ali zato to je na looj strani simbolikog ona prua otpor svojoj simbolizaciji stoga je sklonija telesnom (i izvan jezika), stoga je pretnja simbolikom poretku.

Subjekat je uinak mree, uinak drugog; ukoliko ne postoji nita izvan jezika onda se i elja kao uinak nesvesnog pojavljuje kao jezik.

ELJA je uvek elja drugog.

Subjekt eli ono to mu je dato da eli izvornost vlastite elje je ponitena.

eleti znai eleti da bude eljen. Ali to takoe znai da je elja zarazna. Mi elimo ono to drugi ele, i postajemo rivali sa drugima u odnosu na nedostini objekt elje.

Ovo takoe znai da je elja zato to je uhvaena u metonimijski i metaforiki lanac jezika uvek javna a ne privatna, ak iako nam to nije uvek jasno i oigledno.

Simboliko kao takvo

Zapadne drutvene formacije su organizovane oko oinske dominatne figure (i ideoloki i religijski zastupaju falus)

(socijus) proizvodi subjekta (ne vie trougao mama-tata-ja kao kod Frojda) kao uinak socijalne formacije koja takoe ima vlastito imaginarno u vidu produkcije slika koje ga podravaju to je dominatna fikcija (dominatna vrsta slika na koju se simboliko oslanja) (npr. Politika, ovladavanje medijima, nametanje dominatne fikcije)

(primer: humoristike serije nalog smej se, tabla aplauz u pozadini) veliki drugi je uvek na mestu znanja neko za koga se pretpostavlja da zna.

Marksova analiza:

zato je neko kralj pita se on. Zato to se svi odnose prema njemu kao prema kralju, zato to se svi odnose prema njemu kao podanici

Lakan na to kae Lud je kralj koji msili da je kralj!

Lakanovski subjekt nije frojdovski edipalni subjekt. Lakan ini preokret.

Mit o Edipu se temelji na neznanju Edip ne zna, a deluje pre nego to zna. Edipalni subjekt nema problem sa delovanjem, ali deluje u zaslepljenosti, u neznanju. Moderni subjekt je onak-koji-zna. On rainjava zaslepljenost. Klju modernog subjekta je Hamlet.

HAMLET ne moe da deluje (ceo Hamlet je niz odlaganja) (Otac (duh), koji mu daje znanje, obavetava ga o tome kako stvari stoje;

Hamlet nema nikakvu prepreku da deluje, tavie, otac se tu pojavlje kao nad-ja, i ne samo da nema nikakvih moralnih prepreka, postoji podsticaj na delovanje...)

Hamlet se identifikuje sa majkom on eli svoju majku...ali Hamlet ubija tek kad je smrtno ranjen.

ZATO HAMLET NE DELUJE?

1. Zato to stoer njegove subjektivacije nije elja (kod Lakana, elja je uvek JO), nego je njegova elja elja drugog subjekt nema vlastitu elju (uvek je u pitanju manjak, kastracija).

Hamlet pokazuje paradoks modernog subjekta. Hamlet nije kliniki sluaj, ali on pokazuje histerine simptome (preputa se elji koja je nezadovoljiva); ta nemogunost izaziva neurotske simptome (histerik prvo paljivo odabira elju koja je neostvariva, pa se onda uasno investira u tu elju...).

Meutim, Hamlet vie od toga pokazuje simptome opsesivca. On bira elju koja moe da se zadovolji ,

u asu zadovoljenja susreta subjekta sa samim sobom, sa svojom istinom, subjekt bi se dezinvestirao, drugim reima, ne bi ga ni bilo.

ali se zadovoljenje beskonano odlae;

Lakan tvrdi da je moderni subjekt strukturisan kao opsesivac, strukturisan je oko rupe, praznog mesta, oko jednog nita i oko tog nedostatka beskonano krui.

Lakan tvrdi da subjekt nikada ne zadovolji elju (koja je uvek elja drugog).

elja je paradoks. elja je po svojoj vlastitoj naravi uvek iva. To znai da je unutar sebe mnotvena. Ona i kada je prosta ukljuuje relaciju. Odnos je uvek sutisnki strukturisan na neem to nam fali. Svaki odnos se uspostavlja na manjku. Da nema manjka ne bi bilo ni odnosa. Samo objekat (stvar) nije u odnosu (iz vlastite pozicija). Stvarima nita ne fali. Stvari i Bog su oni kojima nita ne fali. Oni su bez-odnosni. To je apsolutno ne-odnoenje. Relacija je ono to nas konstituie u nas same. Ja je uvek efekat relacije. Razlika je ono to to nas konstituie u nas same. Ne postoji ja ukoliko nije efekat

Re je o zapravo temeljnoj zaslepljenosti subjekta, subjekt je onaj koji sam sebe ne vidi, njegovo neznanje samog sebe je uslov mogunosti svakog drugog znanja.

manjka. Tu Lakan denuncira hegelijansko shvatanje subjektiviteta dolaenje do take u kojoj subjekt i objekt padaju ujedno. Hegel ima fantazam da moe da prisustvuje vlastitom roenju. (APSOLUTNI DUH, IDEJA). Lakan kae da u tom asu vie nema nikakvog subjekta (jer nema manjka).

elja je uvek ista aktivnost, delovanje, rad. Prosec proizvodnje. Frojd elja je prost proizvodni pogon. elja ima samo elju da zadovolji samu sebe. Ona nema ja. Ona ima uvek nain da zadovolji sebe. Da dodje do svog objekta. Ona je bezlina sila koja ide ka svom cilju. Ona je uvek neracionalna ili apsolutno racionalna. Ona uvek zna kako da dodje do svog objekta. Ona ne zna za prepreke. Uvek kae da. elja ne vidi druge elje. Postoji mnotvo meusobno protivrenih elja. To je primarni proces nesvesno. Nesvesno je nesvesno jer nema ja, bezlino je, ne zna za sebe. Frojd govori o naelu zadovoljstva to jest ugode. On tvrdi da postoji neto izvan primarnog procesa. To moe biti ja ili spoljanji svet i kada elja ide slepo za naelom ugode, onda nastaje konflikt izmeu elje i naeg ja. Ta cenzura se naziva naelo stvarnosti. Kada naelo stvarnosti nadvlada naelo ugode onda se kreemo ka individuaciji.

Lakan smatra da postoji naelo stvarnosti to jest, postoji zakon. Taj zakon se struturie u sklopu sa svojom vlastitiom prirodom koja je takva da direktno protivrei elji. To polje zakona je strukturisano tako da nam krade objekt elje. Ali po Lakanu, elja eli zato to je sutinski nemogue zadovoljiti. Ova sutinska nemogunost zadovoljenja elje nam daje temeljno odreenje elje- priroda elje je jo manjak se upisuje u svaku instancu simbolikog. elja se umnoava a ne potiksuje se.

ist ravnopravan erotski odnos je nemogu. To je naivno. Amerika pria o politikoj korektnosti ispostavlja se da se seksualni odnos aseksualizovao. Sutinski seksualni odnos je patoloki odnos. On ivi od vlastite nekorektnosti. To je sutinski odnos neravnopravnosti. Ljubav se dogaa na nivou oznaiteljskog lanca u simbolikom polju. Ljubav je znak. Odea nas smeta u simboliko polje. Nae telo je zastupljeno oznaiteljem koji je odea. Ljubav ima veze sa samo strukturom oznaitelja. Seksualni odnos ima veze sa onim to ispada iz oznaitelja. On podrazumeva da se neto dogaa kada se zastupnici oznaitelji uklone. Ljubav je znak koji cilja na mesto na kojem je drugi oznaen. Ovaj zahtev ima strukturu zahteva. Ljubav ima totalitarnu strukturu. Imperativnu strukturu. To je struktura zakona. VOLI ME! Ljubav se manifestuje kada se manifestuje ovaj zahtev kao zakon: Mora da me voli!. Ljubav je zapovest. Ljubav je uzajaman zahtev. Na cilj je da potvrdimo uzajamnost. Svaka ljubav je nuno narcistika (potvrivanje identiteta). Kako je uopte mogua ljubav (diskurs gospodara, univerzitetski diskurs, histerini diskurs, diskurs analitiara...).