LaTeX

Jelena Hadži-Purić

Matematički fakultet, Beograd

http://www.matf.bg.ac.rs/~jelenagr/petnica

Istraživačka stanica Petnica, seminar, mart 2011.

Kreirajte ovakav dokument

▣▧▬⃞⃟� ↓ ⃞⃟⃞⃟▬↓⃞⃟⃞⃞⃞⃟�⃞⃟⃞⃟⃞⃟⃞⃟⃞⃟⃞⃟⃞⃟⃞⃟⃞⃟⃞⃟▧▧▧▧▧▧▧▧▧▧▧▧▧ ▧

Zašto na štampaču dobijamo ovakve izlaze? Da li su ove dve formule jednake?

Primer 1: WYSIWYG – "teško" napraviti dobar dokument

Primer 2: LaTeX - "teško" napraviti loš dokument

Šta je TeX?

TeX je programski paket za obradu teksta na

računaru. Razvija ga od 1977. prof.

Donald E. Knuth:

http://www-cs-faculty.stanford.edu/~knuth/

“Svet još uvek čeka formulu koja se ne može prikazati u TeXu. Ako je nađete, obezbedili ste sebi mesto u istoriji”

Zašto bi morali poznavati TeX?• Laka priprema za štampu složenijih struktura:

matematičke formulemuzičke partitureSanskrtski tekstovi naučne publikacijediplomski, magistarski radovi,...

• podržan– vodeći stručni časopisi, komercijalni sistemi poput

Mathematica, ... TeX je razlog što većina matematičkih knjiga slično

izgledaju

Zašto bi morali poznavati TeX?U TeX-u je ponekad lakše napisati formulu

nego je pročitati i razumeti

• TeX dokument je formatiran jednom za svagda i ne prilagođava se okruženju, tj. krajnji izgled dokumenta ne zavisi od uređaja na kom se prikazuje, ekranske rezolucije, fontova koje neko ima/nema instalirane, postavke browsera i drugih parametara.

Šta je LaTeX?

Da bi se prevazišla komplikovana upotreba

TEXa, Leslie Lamport je počeo 1980. razvoj

LaTEXa koji predstavlja ekstenziju TEX-a.

Zapravo, to je tzv. makro paket čije su

komande definisane pomoću niza komandi

TEX-a.

Minimalni dokument\documentclass[a4paper,12 pt]{article}

\begin{document}

Zdravo, svete!!!

\end{document}

Formiranje i štampanje LaTeX dokumenta

file.tex

LaTeX file.dvi

yap dvips

file.ps

dvilj

file.ljgsview

Distribucije

• Microsoft Windows: MiKTEX, http://www.miktex.org/

• Linux, Mac: Kile - an Integrated LaTeX Environment

http://kile.sourceforge.net/

Dokumentacija

• TUG - TEX Users Group (http://www.tug.org/)

osnovana 1980-tih zbog podupiranja razvoja TEXa• CTAN - glavna arhiva (http://www.ctan.org/)

CTAN je akronim za Comprehensive TeX Archive Network

skladiste raznih prosirenja i paketa vezanih uz TEX i LATEX

Izrada dokumenta

• piše se kao sled naredbi i sadržaja

• Komande u LaTexu često počinju znakom \ (backslash) iza kog slede slova.

• LaTeX je osetljiv na razliku malih i velikih slova, te \delta, \Delta predstavljaju dve različite komande.

Kreirajte datoteku danas.tex

\documentclass{article}

\begin{document}

Danas je \today.

\end{document}

PRIKAZ:

Danas je March 3, 2011.

Važne napomena

• Iza komandi koje se sastoje od \ i slova mora se nalaziti razmak ili znak koji nije slovo.

• Na primer, korektno je pisati \beta \omega ali i \beta\omega

• Ispravno je pisati \omega987 i \omega 987.

• Korektan zapis je \omega abc, dok \omegaabc nije.

Važne napomena• Belina iza komande u ulaznoj datoteci se

ne pojavljuje u završnom dokumentu, tako

da vodite računa i o tom svojstvu tekst

procesora.

PRIMER:\documentclass{article}

\begin{document}

Molim Vas, predjite u novi red!!!\newline Hvala\today abc!!!

\end{document}

Ulazna .tex datoteka – polazne napomene

• Tekst koji treba da se odštampa unosi se

između komandi

\begin{document} \end{document}

• Tekst koji bi otkucali nakon komande \\end{document}end{document}

tekst procesor neće uzimati u obzir.

• Na primer, da bi odštampali rečenicu

Ovo je neki tekst, treba u editoru otkucati \documentclass{article}\documentclass{article}\begin{document}\begin{document}Ovo je Ovo je nekneki teksti tekst\end{document}\end{document}

• Između komandi \documentclass{article} ... \begin{document} mogu se unositi komande koje određuju kako će tekst biti formatiran i taj deo izvorne LaTeX datoteke se naziva preambula.

Preambula: stilovi ili klase u LaTex

• Prvi red ulazne datoteke sadrži komandu \documentclass{...} ( u verziji LaTeX 2ε) ili \documentstyle{...} ( u verziji LaTeX 2.09).

• Argument ove komande je naziv klase/stila na osnovu kog će se formatirati dokument.

Preambula uvek počinje naredbom

\documentclass[opcije]{tip_dokumenta}

Primeri: \documentclass[11pt]{article}

\documentclass[a4paper,twocolumn]{article}

Klase/Stilovi su posebne datoteke na osnovu

kojih se određuju dimenzije stranica dokumenta,

margine, prored, veličina i tip fonta, naslova, fusnote i

mnogo toga još. (primer: pogledajte datoteku article.cls za

klasu ili article.sty za stil)

Osnovni stilovi koji se najčešće koriste su article, report, book, a postoje i drugi stilovi letter, slides

• Stil article se koristi za kraće tekstove tipa

članci ili naučni radovi,

stil report se koristi za duže tekstove koje sadrže poglavlja,

stil book namenjen je pisanju knjiga.

• Jedan isti dokument kome se u izvornoj datoteci promeni samo komanda koja se odnosi na klasu/stil, promeniće

svoj izgled ako se ponovo odštampa. • Pored navedenih stilova, postoje i drugi stilovi, na primer

korisnici modifikuju postojeće stilove ili kreiraju sopstvene.

\documentclass[opcije]{tip_dokumenta}

11pt (12pt) = odredjuje velicinu osnovnog fonta (11pt ili 12pt), standardna vrednost je 10pt.

twoside = tekst se formatira za dvostranu ·stampu u kojoj se parne I neparne stranice razlicito formatiraju. Koristi se samo za article I report klase, dok je za book klasu to standardna vrednost.

twocolumn = ceo dokument se stampa u dva stupca na svakoj strani. fleqn = matemati·cke formule u izdvojenom redu su poravnate po levojmargini (standardno su centrirane). Ovo ima uticaja samo na izdvojene formule koje se

nalaze izmedju \[ i \], dok ce formule koje su izmedju $$ i $$ ostati centrirane.

leqno = brojevi izdvojenih formula nalaze se uz levu ivicu (standardno su uz desnu ivicu).

draft = omogucava lakse uocavanje preduga·ckih redova. Kada je ova opcija ukljucena slike nece biti prikazane.

titlepage = samo za klasu article. Komandom maketitle dobija se posebna naslovna strana.

\documentclass[opcije]{tip_dokumenta}

Mogu se koristiti i sledece opcije za velicinu papira:

a4paper 210x297mm letterpaper 8.5x11ina5paper 148x210mm legalpaper 8.5x14inb5paper 176x250mm executivepaper 7.25x10.5in

Naslovna strana• Na mestu pojave komande \maketitle u ulaznom .tex

dokumentu dobija se naslov u izlaznom .dvi dokumentu. Ona se najčešće navodi neposredno iza \begin{document}.

• U stilu report i book naslov je uvek na posebnoj strani.

U stilu article posebna naslovna strana se dobija ako se u

opciji stilova navede titlepage, na primer

\documentclass[12pt,titlepage]{article}

• Komande \author, \title, \date mogu se nalaziti

bilo gde ispred \maketitle i tako naslovna strana sadrži naziv autora rada, naziv rada, datum izrade.

• Ako se izostavi komanda \date, ispisuje se automatski datum na engleskom jeziku. To se može sprečiti ako se navede komanda \date{}

• Kao argument komande \date se može navesti i bilo koji tekst koji će se onda pojaviti na mestu datuma.

Minimalni LaTeX dokument sa naslovnom stranom

\documentclass[ 12pt,titlepage]{article}\author{Prezime i ime}\title{Naslov}\begin{document}\maketitle\section{Uvod}Neki tekst

\end{document}

1.strana – vizualni prikaz

2.strana – vizualni prikaz

Naslovna strana – primer sa više od jednog autora

\documentclass{book}\author{Pera Peric\\ISP Petnica\\Valjevo

\and Mika Mikic\\PMF\\Beograd}\title{Jednacine}

\date{}\begin{document}\maketitle\end{document}

Naslovna strana – primer sa više od jednog autora i slovima č, ć

\documentclass{book}\author{Pera Peri\’c\\ISP Petnica\\Valjevo

\and Mika Miki\’c\\PMF\\Beograd}\title{Jedna\v{c}ine}

\date{}\begin{document}\maketitle\end{document}

Vizulni prikaz prethodnog primera

Parametri formatiranja strane

1 pt = 0.351mm

1 1 inč + \hoffset 2 1 inč + \voffset3 \oddsidemargin = 22pt 4 \topmargin = 22pt5 \headheight = 12pt Gornje zaglavlje6 \headsep = 19pt7 \textheight = 595pt 8 \textwidth = 360pt9 \marginparsep = 7pt 10 \marginparwidth = 106pt11 \footskip = 27pt \hoffset = 0pt \voffset = 0pt\paperwidth = 597pt \paperheight = 845pt

Šta je rezultat rada sledećeg LaTeX dokumenta?

\documentclass{article}\author{\bf Pera Peric \thanks{Sponzor rada: IBM} %naslov sa fusnotom\\Odsek za matematiku, Beograd\\[2mm] %prekid reda povecan za 2mm

{\bf Ana Markovic}\\ Odsek za informatiku, Beograd }\title{PARCIJALNE JEDNA\v{C}INE}\date{\it Primljeno u \v{c}asopis 18.03.2010.}\begin{document}\maketitleNeka su parcijalno diferencijalne funkcije definisane izrazima \dots\end{document}

Zadatak za Vas

Izbor fonta i veličine slovaPrimer:\documentclass{article}\begin{document}\LaTeX sam bira font ali se font menja \it nekom komandom.Njihovo {\bf dejstvo} se moze ograniciti {\em zagradama}.\\{\normalsize Matematika} = Matematika \\{\large Matematika} vs Matematika\\{\small Matematika} vs Matematika\end{document}

• Standardna veličina osnovnog fonta je 10pt i ona se može promenitinavođenjem opcionog stila 11pt ili 12pt.

Izbor fonta i veličine slovaKomanda \normalsize bira font od 10pt, 11pt ili 12pt, zavisno od opcije

navedene u komandi \documentclass, a ostale komande proporcionalnopovećavaju ili smanjuju osnovnu veličinu.

\documentclass[12pt] {article}\begin{document}\LaTeX sam bira font ali se font menja \it nekom komandom.Njihovo {\bf dejstvo} se moze ograniciti {\em zagradama}.\\{\normalsize Matematika} = Matematika \\{\large Matematika} vs Matematika\\{\small Matematika} vs Matematika\end{document}

Izbor fontaKile->LaTeX->Font Styles

Standardni font je ,,computer modern roman" (skraćeno ,,roman") iLATEX ga koristi ukoliko nije navedena komanda za izbor nekog

drugog fonta.

\documentclass{article}\begin{document}\it italic \\\bf bold face\\\sl slanted \\\sf sans serif \\\sc small caps \\\tt typewriter \\\rm roman

\end{document}

Malo složeniji primer% Preambula\documentclass[a4paper,12 pt,twocolumn]{article}

\usepackage[serbian]{babel} % za dokumente na “srpskom”

\usepackage{longtable} % za tabele koje se prostiru na više stranica

\usepackage[dvips]{graphics} %za ukljucivanje slika

\headheight 0mm

\headsep 0mm

\marginparsep 0mm

\marginparwidth 0mm

\oddsidemargin -15mm

\evensidemargin 0mm

\textwidth 160mm

\textheight 230mm

%%%%%%%%%%

% Komentar

%%%%%%%%%%

% Pocetak dokumenta \begin{document}\thispagestyle{empty} % ostavlja praznim gornje i % donje zaglavlje strane\vspace{4cm}\begin{Huge}\begin{center}OPREZ!!!\end{center}\end{Huge}\bigskip\noindentKURS: PETNICA \\VE\v{Z}BE:\noindentVe\v{z}be \'{c}e biti u\v{c}etvrtak 27.07.2010.god. s po\v{c}etkom u 15:00 ura\v{c}unarskoj u\v{c}ionici.\begin{flushright} Jelena Had\v{z}i-Puri\'{c} \end{flushright}\end{document}

Vizualni prikaz primera

Razmaci

• Po pravilima engleskog jezika prvi red

prvog pasusa iza naslova se ne uvlači, što nije po pravilima srpskog jezika.

• Ako se na početak pasusa stavi komanda \indent prvi red će biti uvučen,

• Komanda \noindent određuje da prvi red ne bude uvučen

Horizontalni razmaciKile->LaTeX->Spacing->Space

dobijaju se komandama\hspace{duzina} - ne daje razmak na početku i na kraju reda \hspace*{duzina} -daje razmak ma gde se nalazio, gde jedužina tačno određena dužina (može biti i negativna) koja može bitizadata npr. u mm, cm, pt (1 pt=0.351mm),...

Horizontalni razmaci proporcionalni veličini fonta su:Komanda Veličina razmaka\, 0.167 em\enspace 0.5 em\quad 1 em\qquad 2 em

1 em ~ širina slova M u tekućem fontu

Vertikalni razmaci

dobijaju se komandama\vspace{duzina} \vspace*{duzina} Koriste se još i komande \smallskip \medskip= 2x\smallskip \bigskip= 4x\smallskip Veličina razmaka koji se dobijaju ovim komandamazavisi od klase, a u najčešće korišćenim klasama je

3pt±1pt.

Primer

\documentclass{article}\begin{document}Neki tekst\\Opet neki tekst\\\hspace*{2cm}Udaljen pocetak novog reda.\\Ovo je \hspace{2cm}razmak od 2cm.\\Negativan razmak.\hspace{-6mm}.\\Hor\,izontalan\qquad razmak.\end{document}

Slova sa akcentima i specijalni znaci

• matematički mod• lokalizacija: babel paket• široka paleta fontova

Lokalna pisma• Slova nacinalnih abeceda kojih nema u

engleskoj abecedi su tzv. slova sa akcentima (dijakritički karakteri) i ona se dobijaju zadavanjem komande koja postavlja akcenat na slovo.

• Č se dobija kao \v{C} ili \v Cč se dobija kao \v{c} ili \v c

• Ž se dobija kao \v{Z} ili \v Z

• ć se dobija kao \'{c} ili \' c ili \'c

• Đ ili đ se dobija komandama \Dj ili \dj koje se prethodnoi definisu u

preambuli kao

\def \dj{d\kern-0.4em\char"16\kern-0.1em} \def \Dj{\mbox{\raise0.3ex\hbox{-}\kern-0.4em D}}

PRIMER:

\documentclass{article}\def \dj{d\kern-0.4em\char"16\kern-0.1em} \def \Dj{\mbox{\raise0.3ex\hbox{-}\kern-0.4em D}} \begin{document}\Dj or\dj e voli gro\v z\dj e.\end{document}

Vežba

Šta treba otkucati u .tex datoteci da bi se dobilo na štampaču:

Žarko Čolić živi u Češkoj, a Bora Đorđević je iz Čačka.

Da se podsetimo

% '%' sluzi za komentare% Preambula\documentclass[12pt]{article} % klasa% kodna stranica \usepackage[cp1250]{inputenc} \usepackage[T1]{fontenc} \usepackage[serbian]{babel} \title{Primer Dokumenta} % Naslov\author{Pera, Mika, Laza} % Imena autora\date{}

\begin{document} % kraj preambule i pocetak teksta.

\maketitle % postavlja naslov.

Ovo je primer ulazne datoteke. Pogledajte i rezultatkoji \LaTeX generi\v{s}e. Eto kako mo\v{z}ete napisatijednostavan tekst. Možeš koristiti i srpska slova sa

tastature: èæðšž ÈÆЊŽ

\section{Obi\v{c}ni tekst} Kraj re\v{c}i i re\v{c}enica je ozna\v{c}en

razmakom. Nema uticaja koliko se upi\v{s} e, jer 1=100. Kraj linije se broji kao razmak.

\end{document}

Matematičke formule

Formula u tekstu $x+y=5$ ili izdvojena formule $$x+y=5,$$ $$ 2 a + 3 b=5c$$.\\

Za svako $x$ postoji $y$ tako da $$x=f(y)$$. \\

Za svako $x postoji y tako da x=f(y)$.

Okolina za matematičke formule

Primer:

\begin{displaymath}

c^{2}=a^{2}+b^{2}

\end{displaymath}

je ekvivalentno sa

\[a^2+b^2=c^2\]

Razlika math, text režima radaObican tekst$\lim_{n \to \infty}\sum_{k=1}^n \frac{1}{k^2}= \frac{\pi^2}{6}$

Matematicki rezim\begin{displaymath}\lim_{n \to \infty}\sum_{k=1}^n \frac{1}{k^2}= \frac{\pi^2}{6}\end{displaymath}

Blok matematičkog teksta

Otkucajte u matematičkom režimu $$ .. $$ komande iz II i IV kolone gornje tabele.

Grčki simboli i slova

• Grčki simboli i slova se dobijaju kucanjem simbola \ iza kojeg sledi naziv slova.

• Mala grčka slova:

Grčki simboli i slova

• Određena grčka slova imaju varijante, dobijaju se kucanjem 'var; ispred standardnog naziva:

Grčki simboli i slova

• Sekvence velikih grčkih slova se razlikuju samo u velikom prvom slovu u nazivu simbola:

Slova A, B, E, Z, H, I, M, K,N, T, X se kucaju kao {\rm A} {\rm B} {\rm E} ...

Matematički simboliRAZNI SIMBOLI

Matematički operatori

Binarni operatori

Akcenti nad simbolima promenljivih

Postoje brojne kontrolne sekvence za podvlačenje,

nadvlačenje i različite akcentne oznake nad simbolima. U

narednoj tabeli su izlistane sve takve sekvence primenjene

na slovo a:

Šta se dobija na štampaču, ako se u ulaznoj .tex datoteci nalaze fragmenti:

$$\vec{F}\cdot \vec\jmath = m\cdot \vec{v}$$$\{x|A(x)=5\}$\\$x_i^s$ \\$\frac 12 + x^{y^2} + \frac x{x+1}$\\$ \epsilon > 0, \forall \Omega$\\$$\vec x + \vec y=\vec{AB}$$$$\vec x + \vec y=\overrightarrow{AB}$$

Odgovorite: 1. Šta bi bilo ako bi se u 1. formuli \jmath zamenilo sa j?2. Zasto se koristi \{ i \} u formuli 2 ako se prikazuju samo { }?3. Uporedite vektor AB u pretposlednjoj i poslednjoj formuli? Sta

zakljucujete?

Horizontalne linije i zagrade

$$\overline{m+n}$$

$$\underline{m+n}$$

$$\underbrace{a+b+\cdots+z}_{26}$$

$$\overbrace{a+b+\cdots+d}^{4}$$

Matematički operatori

"Veliki" operatori:

Matematički operatori

Relacije

Matematički operatori

Negacije

Matematički operatori

Strelice

Šta treba uneti u .tex datoteci da bi se na štampaču dobilo:

Matematički operatori

Zagrade